U slu£¦bi gra ana Evrope - EU Delegacija u ¢©tampano u Srbiji i Crnoj Gori. U...

download U slu£¦bi gra ana Evrope - EU Delegacija u ¢©tampano u Srbiji i Crnoj Gori. U slu£¦bi gra ana Evrope

of 28

  • date post

    17-Oct-2019
  • Category

    Documents

  • view

    2
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of U slu£¦bi gra ana Evrope - EU Delegacija u ¢©tampano u Srbiji i Crnoj Gori. U...

  • Evropa u pokretu

    U sluæbi graana Evrope Kako radi Evropska komisija

    European Commission

  • Objavljena na svim jezicima Evropske unije: danskom, holandskom, engleskom, finskom, francuskom, nemaËkom, grËkom, italijanskom, portugalskom, πpanskom i πvedskom.

    Evropska komisija Generalna direkcija za πtampu i komunikaciju Izdavaπtvo B-1049 Brisel

    Rukopis zavrπen jula 2002. godine fotografije: Kristijan Lambiot Korice: EC-EAC Kataloπki broj se nalazi na kraju publikacije. Luksemburg: Kancelarija za zvaniËne publikacije evropskih zajednica, 2002. godine ISBN 92-894-8207-9 Prava i prevodi: evropske zajednice, 2002.

    Za izdavaËa za dræavnu zajednicu Srbije i Crne Gore: Delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Krunska 73 Beograd Ovu broπuru moæete naÊi i na Internet stranici Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori

    http://www.delscg.cec.eu.int

    ©tampano u Srbiji i Crnoj Gori

  • U sluæbi graana Evrope Kako radi Evropska komisija

  • 2

    U sluæbi graana Evrope

    Uvod 3

    Uloga 4

    Struktura Komisije 6

    Ljudi 8

    Izbor kadrova 10

    Budæet 12

    Konsultacije 14

    Graanska prava 16

    Kontrola i revizija 18

    Jezici 20

    ZakljuËak 22

    Ostalo 22

    Sadræaj:

  • 3

    PoËetak 21. veka suoËava Evropsku uniju (EU) sa posebnim izazovima. Na

    primer, proπirenje na istok, modernizovanje evropske privrede, reformisanje

    sistema socijalne zaπtite, kao i sveobuhvatna debata o buduÊnosti Evrope.

    Ovo su pitanja koja Êe uticati i na buduÊe generacije.

    OdluËujuÊu ulogu u tome da EU odgovori ovim izazovima ima upravo

    Evropska komisija. Ali Komisija se suoËava i sa svojim sopstvenim izazovima.

    Ona se takoe menja i razvija, postaje otvorenija i preuzima na sebe veÊu

    odgovornost, nastojeÊi da pribliæi sebe ljudima Evrope.

    Evropska komisija radi sa izabranim evropskim liderima, a preko njih sa

    graanima koji su je i stvorili. Ljudi Evrope su ti koji Ëine ‘dodatno’ osoblje

    Komisije i oni su kroz razne demokratske procese ukljuËeni u svaku fazu

    utvrdjivanja politike. Mada Komisiju Ëesto opisuju kao “motor Evrope”, njen

    pokretaËki impuls dolazi upravo od graana.

    Cilj ove broπure je da pokaæe πta Evropska komisija jeste i ko su ljudi koji

    tamo rade. Svako poglavlje pruæa πansu da upoznamo jednog od Ëlanova

    osoblja, da shvatimo ko su ti ljudi i πta oni rade.

    Uvod

  • 4

    Svrha Evropske unije je da obezbedi svojim graanima æivot u miru, slo- bodi i blagostanju. Ovo je bila vizija njenih osnivaËa ranih pedesetih god- ina i joπ uvek je od vitalnog znaËaja. Evropska komisija je u samom srediπtu ovog poduhvata. OvlaπÊenja i odgovornost Komisije odreeni su Rimskim sporazumom, a kako se proces evropske saradnje razvijao, od Evropske ekonomske zajednice sa 6 zemalja Ëlanica pa do Evropske unije sa 380 miliona graana u 15 zemalja, ona su potvrivana i uveÊavana uz opπtu saglasnost zemalja Ëlanica.

    Komisija ima tri jasne funkcije. Prva je da daje predloge u zakonodavstvu: Komisija daje nacrt predloga koji se predaje Evropskom parlamentu i Savetu ministara. Odræiv razvoj, sig- urnost i bezbednost graana Evrope su meu glavnim prioritetima danaπnje Komisije.

    Njena druga uloga je upravljanje πirokom lepezom aktivnosti Evro- pske unije: od poboljπanja kvaliteta vode za piÊe do obuke nastavnika; od socijalne zaπtite do uzgajaliπta ribe; od poslovanja preko interneta do poljoprivrede. Komisija je takoe odgovorna za sprovoenje meu- narodnih trgovinskih sporazuma u ime zemalja Ëlanica, na primer u okviru Svetske trgovinske organi- zacije.

    TreÊe kljuËno polje odgovornosti Komisije je da obezbedi pravilnu pri- menu zakona EU i to u svim zemlja- ma Ëlanicama, pomaæuÊi im da ispune svoje zakonske obaveze. U sluËaju da one to ne uËine, Komisija ima pravo da ih izvede pred Evropski sud pravde.

    U sluæbi graana Evrope

    Uloga

  • 5

    RukovodeÊi iz dana u dan projektima iz mnogobrojnih oblasti, Evropska komisija u znatnoj meri utiËe na svakodnevni æivot svakog graanina Evrope i na joπ mnogo ljudi u svetu izvan Unije. Zaπtita æivotne sredine je jedno od najvaænijih pitanja za sve nas, i to je oblast u kojoj Komisija neprestano ostvaruje dobre rezultate..

    Marko je studirao politiËke nauke na univerzitetu u svom rodnom gradu Pizi. Zatim je magistrirao na meunarodnim odnosima na Univerzitetu „Dæon Hopkins“, na fakultetu za visoke meunarodne studije (koji se nalazi u Vaπingtonu i Bolonji). Oduvek su ga interesovale prirodne nauke i æivotna sredina i poËeo je svoj radni vek na poloæaju savetnika za zaπtitu æivotne sredine u Londonu. Takoe je pasionirani dæez muziËar (“mada ne sviram baπ sja- jno!”) i redovno svira na improvizo- vanim dæez radionicama nazvanim “NeËujni”.

    „Bio sam donekle ukljuËen u rad Komisije na zaπtiti æivotne sredine pre nego πto sam zapravo poËeo da radim ovde. »inila mi se kao dina- miËna organizacija i to mi se dopalo.

    Kada sam poËeo da radim ovde, to je bilo u sektoru koji je davao kompani- jama pravo da stave posebne etikete na svoje proizvode, ako bi bilo pro- cenjeno da su neπkodljivi za æivotnu sredinu. Sada radim na evropskoj implementaciji Protokola iz Kjota (meunarodni sporazum o promeni klime). Mi saradjujemo sa vladama, preduzeÊima, nevladinim organizaci- jama i drugim grupama da vidimo πta moæe da se uËini da se umanji efekat staklene baπte koji je razlog za nas- tanak globalnog zagrevanja.

    Ponosan sam na to πto radim ovde, jer je Evropska komisija izuzetno napredna u svom radu po pitanju promene klime i oseÊam da moj svakodnevni posao doprinosi pro- meni na bolje. Takoe bih voleo da uËinim neπto za zemlje u razvoju i uskoro Êu preÊi na drugo radno mesto u Komisiji, da bih mogao da radim na pruæanju pomoÊi za razvoj.“

    Zelenija buduÊnost Marco Loprieno

    RO–EN: 1957. u Pizi, Italija RADNO MESTO: Koordinator evropskog programa za promenu klime

  • 6

    GENERALNE DIREKCIJE I SLUÆBE

    Poljoprivreda i razvoj agrara Konkurentnost

    Ekonomska i finansijska pitanja Obrazovanje i kultura

    Zaπtita prirodne sredine Zdravstvo i zaπtita potroπaËa

    InformatiËko druπtvo Istraæivanja

    Odeljenje za poreze i carinu

    Spoljnji odnosi Razvoj

    UveÊanje Ëlanstva Evropsko odeljenje za pomoÊ i saradnju

    Kancelarija za humanitarnu pomoÊ (ECHO) Trgovina

    Budæet Evropska kancelarija za borbu protiv pronev-

    era (OLAF) Finansijska kontrola

    Grupa politiËkih savetnika Sluæba za unutraπnju reviziju

    Pravna sluæba Ljudski resurski i administracija

    ©tampa i komunikacije Generalni sekretarijat

    Prevodjenje Portparol

    PreduzeÊa i industrija Transport

    Kancelarija za meuinstitucionalne publikacije (OPOCE)

    Unutraπnje træiπte i sluæbe Socijalna pitanja u sluæbi i ravnopravnost pri

    zapoπljavanju Kancelarija za statistiku

    Regionalna politika RibolovaËka i pomorska pitanja

    IRC TumaËenja za potrebe Generalnih direkcija

    (SCIC) Energetika

    Informatika za potrebe Generalnih direkcija Kancelarija za administraciju i plaÊanje pojedi-

    naËnih prinadleænosti Kancelarija za infrastrukturu i logistiku

    EPSO (odnosi sa) Pravda, sloboda i bezbednost

    Izraz “Evropska komisija” odnosi se, u prvoj instanci, na 24 komesara koje imenuju zemlje Ëlanice EU u saradnji sa Evropskim parlamentom. Meutim, izraz “Komisija” takoe se odnosi na instituciju sa svojih oko 24.000 zaposlenih. Ovo moæe da zvuËi kao veliki broj, ali je on zapra- vo manji od broja zaposlenih u veÊini gradskih skupπtina gradova srednje veliËine u Evropi.

    Na Ëelu Komisije je njen predsednik Hoze Manuel Baroso (Hose Manuel Barroso). On i joπ 24 komesara imenovani su na period od 5 godina, poËev od 2004. godine.

    Iako je veÊina ljudi koja radi u Komisiji smeπtena u Briselu, oko 2.000 njih je u Luksemburgu kao i kancelarija predstavnika Komisije u svakoj zemlji EU. Takoe ima oko 100 delegacija Komisije πirom sveta, od Perua do Nove Gvineje, koje se bave pitanjima u oblastima trgovine, razvojne i humanitarne pomoÊi.

    Jednom nedeljno sastaje se 24 komesara da zajedno donose odluke koje se tiËu utvrdjivanja politike. Svaki komesar je takoe odgovoran za jedno ili viπe od 41 Odeljenja Komisije koje Ëine Generalne direk- cije (GD). Svaka GD upravlja zaseb- nom oblaπÊu, kao πto su trgovina, istraæivanje ili zaπtita potroπaËa.

    Uz oËekivanje da se joπ Ëetiri zemlje pridruæe EU javiÊe se potreba za izvesnim strukturalnim izmenama, ukljuËujuÊi i poveÊanje broja kome- sara.

    Struktura Komisije

    U sluæbi graana Evrope

  • 7

    ©ta dobijate za vaπ novac

    Vidæaj Bardvej

    RO–EN: 1954. godine u Najrobiju Kenija RADNO MESTO: ©ef odeljenja Centar za unutraπnju reviziju

    Komisija je svoj Interni revizorski centar (IOC) formirala 2000. godine, kao deo programa Prodijeve reforme adminis- tracije Ëiji je cilj bio da se sredstvima Komisije upravlja sa opreznoπÊu i svr- sishodno. Glavna uloga IOC-a je da oceni uËinak svih sektora i sprovede reviziju njihovih sistema unutraπnje kon- trole.

    Vidæaj je doπao u Veliku Britaniju sa svojim ocem, uËiteljem po zaniman- ju, kada je imao 10 godina. Pohaao je πkolu u Londonu i pr