EGEJSKI SVijET U III-II MILENIJUMU PRE

EGEJSKI SVijET U III-II MILENIJUMU PRE . E.

Pre 70-tih godina XIX veka se smatralo da istorija stare Grke poinje od homerskog perioda, tj. od perioda koji je svoj odraz naao u Ilijadi" i Odiseji". Smatralo se da ove dve poeme daju potpunu sliku grkog drutva XI-VIII veka pre n. e. Kod Grka se sauvale uspomene na mnogo ranija razdoblja njihove zemlje o emu svjedoe literarna predanja antikuh pisaca kasnijeg doba. Neki od spomenika iz najstarijeg doba u balkanskoj Grkoj i ostaci starih graevina pravljenih od grubo klesanog kamena takoe su podseali na prolost. tom kiklopskom" graevinarstvu nita odreeno nisu mogli da kau ni stari Grci; prema predanju graditelji tih drevnih objekata bili su mitoloki jednooki dinovi kiklopi. Preko tih oskudnih podataka tradicije nauka XIX veka prelazila je ne poklanjajuci im nimalo panje. Oni nisu ili za analizom mitolokog materijala sa ciljem da u njemu pronau odraze istorijske stvamosti. Rezultat toga bilo je skoro potpuno ignorisanje predstava starih Grka davnoj prolosti njihove zemlje. Do preloma u tom pogledu dolo je tek 70-90-tih godina prolog veka kad se u direktnoj vezi s velikim arheolokim nalazima ispostavilo da su homerovskom" periodu grke istorije u bazenu Egejskog mora prethodili mnogi vekovi razvijene kulture iji su glavni centribili Krit, Helada i grad Troja. Istraivanja obavljena tokom XX veka pokazala su da su u milenijumu pre n. e. tamo cvetale civilizacije razvijene do istog stepena do kog su u to doba bile razvijene egipatska, babilonska i hetitska civilizacija. Prouavanje istorije naroda koji su tu kulturu stvarali stavilo je pred savremenu nauku niz problema: problem periodizacije; problem etnike pripadnosti egejskih plemena koji je usko povezan s problemom kritskog i mikenskog jezika i pisma; problem socijalno-ekonomskog karaktera starog Krita i starih gradova na Peloponezu. Tek je u najnovije vreme postignut znatan napredak. Taj napredak je postignut pomou arheologije i neumornim radom naunika na deifrovanju kritsko-mikenskih slova. Kad su dva engleska naunika, M. Ventris i D. edvik, 1953. g. objavili svoja otkria nainu deifrovanja mikenskih natpisa njihov rad je urodio plodom. Iako su ta njihova otkria daleko od toga da se mogu smatrati konanim, ipak naini za deifrovanje koje su predloili M. Ventris i D. edvik stiu priznanje meu naunicima u svetu. Plemena nastanjena na Balkanskom poluostrvu, po ostrvima egejskog mora i du obala Male Azije jo od najstarijih vremena odravala su meusobni kontakt; tome je doprinosila injenica to su sve ove zemlje bile povezane morem. Do ireg naseljavanja zemalja egejskog bazena, dolo je poetkom epohe neolita, tj. otprilike u VII- VI milenijumu pre n. e. Tokom iskopavanja na Balkanskom poluostrvu, u Maloj Aziji, na Kritu pronaeni su ostaci naseobina i grobova iz epohe neolita koji na teritoriji mediteranskih zemalja stiu do prelaza izmeu IV i milenijuma pre n. e. Prouavanje spomenika pokazuje da je u to doba privrednu osnovu predstavljala motika zemljoradnja i stocarstvo. Kolibe su pravljene neobraenim kamenim krenjakom; kolibe su bile kvadratnog oblika. Za kritsku keramiku karakteristine su posude koje oblikom podseaju na lae i koje su imale urezane ili utisnute ukrase. Primitivna umetnost je takoe zastupljena malim grubo izraenim figurama ivotinja i Ijudi. Ove statuete najvecirn delom predstavljaju ensku figuru koja je svojstvena umetnosti svih naroda u doba matrijarhata. Pojavu metala buroaska nauka vezuje za dolazak novih plemena iz Anadolije (Male Azije) u egejski bazen. Uvoenje metala u upotrebu nije moralo biti rezultat migracije. Istraivanja poslednjih decenija pokazuju da se upotreba metala javljala skoro istovremeno u raznim mestima egejskog bazena na Kipru, na obalama Male Azije i u Makedoniji, tj. svuda gde su se nalazila leita bakra. Zahvaljujui nivou proizvodnje koji su dostigla egejska plemena i vezama koje su postojale meu njima, vetina spravljanja metalnog orua irila se meu stanovnitvom relativno brzo. Najstariji proizvodi od bakra vode poreklo s kraja IV do milenijuma pre n. e. Jedinstvo kulture plemena koja su stanovala u bazenu Egejskog mora u bronzano doba spadaju pod opti naziv egejska kulutra. Najstarija kultura Grke podeljena je na tri heladska perioda (stari od 2600. do 2000. g., srednji od 2000. do 1600. g., kasni od 1600. do 1100. g. pre n. e., kao i kultura Kikladskih ostrva (starokikladski od 3000. do 2200, srenjokikladski od 2200. do 1600. g. i poznokikladski period od 1600. do 1200. g. pre n. e.). Ova peiiodizacija se zasniva samo na razvoju keramike.

1. KONTINENTALNA GRKA U 25- 17 VijEKU PRE. . E.

Teritorija Grke relativno je siromana ruama bakra. Bakar u poetku je dopreman morskim putem sa Kipra i sa Kikladskih ostrva (Siros, Psira). Proizvodi od bakra su se prvo pojavili na ostrvima irei se na unutran jost. U rano bronzano doba nastala su mnogobrojna naselja u dotle nenastanjenim delovima Peloponeza i srednje Grke. Upravo u to doba javljaju se prva naselja u kasnije poznatim mestima kao to su Tirint, Mikena, Orhomenos, Delfi. U isto vreme niu manja naselja kraj dananjih Zigurije, Korakua, Asine, Hagija-Marine, na ostrvu Itaki itd. Arhitektura stambenih zgrada u tim naseljima razliita je. U Orhomenosu (Beotija) pronaene su nepokrivene kue . Poznati su i drugi tipovi graevina sa ovalnim ili pravouglim osnovama, ija je jedna strana zaobljena. Svaka kua je imala dve prostorije spojene vratima, a nasred velike prostorije ognjite. Uz zidove prostorija stajale su zemljane posude u kojima su uvane razne rezerve hrane. U drugu polovinu milenijuma pre n. e. spada podizanje veih graevina.Takva jedna graevina okruglog oblika sa prenikom od 28 metara otkrivena je na akropolju Tirinta. Predstavljala je jaku tvravu. To je bilo sedite najstarijih vladara Tirinta. U drugom starom naselju, u Lerni (Argolida), bila je u istom periodu podignuta zgrada iji se dvorski" karakter istie jo vie. Otkrivena je 1954. g. Jedan njen deo predstavlja prostoriju pravougle osnove, dugu preko 25 metara. Jaki zidovi od erpia (debeli oko 90 cm) bili su podignuti na temelju od kamena i oblepljeni sa dva sloja glinenog maltera. U toj graevini iz prizemlja je vodilo na sprat nekoliko stepenita. Grnarstvo jo nije bilo prekorailo stadijum domae radinosti, posue je pravljeno rukom. Oblici posua su vrlo izvetaeni. Teko je odrediti namenu mnogih posuda. Kvalitet grnarskih proizvoda bio je visok. U to doba u Grkoj izraivan je ve crep kojim su pokrivane ne samo zgrade bogataa (Tirint, Lerna) vec i stambene zgrade srednjih slojeva stanovnitva (Asina). Posle XX veka pre n. e. vetina pravljenja crepa je iezla a obnovljena je tek u VII veku pre n. e.Ve u toj ranoj epohi javljaju se peati i razni otisci na posuu. Crtei na tim peatima donekle su slini crteima na peatima sa ostrva Krita iz istog vremenskog perioda. Plemena koja su u milenijumu pre n.e. sainjavala stanovnitvo Helade su odravala veze sa stanovnitvom susednih zemalja Makedonije, Trakije, Male Azije. Pri tome je dolazilo i do uzajamnog kulturnog uticaja koji se ispoljava u proizvodnji keramike. Naroito su bile razvijene veze sa stanovnitvom kikladskih ostrva. Stanovnici Helade dobijali su otuda opsidijan, keramiko posue, figurice od mermera. Naselja na Peloponezu odravala su veze sa Kritom koji je od kopna bio udaljen samo 150-160 kilometara i odakle su dolazili kameni peati i posude, privesci. Kontakt izmeu Helade i Egipta je u to doba ostvarivan posredstvom Kriana. Oko 2000. g. pre n.e. u Heladi se desile velike seobe stanovnitva. Izgleda da su se krajem pre n.e. digla plemena koja su naseljavala severne delove Helade i krenula u Beotiju i na Peloponez. Prema grkoj tradiciji, ta plemena bili su Ahajci._ Ahajci koji su se doselili u srednju i junu Grku su predstavljali plemena srodna onima koja su u to doba naseljavala Heladu. Dolazak plemena iz Tesalije ili Makedonije (njihovo prvobitno prebivalite jo nije poznato) u Heladu predstavljao je jednu od epizoda meuplemenskih borbi. Njihova je najezda naila na vrlo jak otpor domaeg stanovnitva. Zbog dugotrajnosti borbe zemlja je bila jako opustoena kao to su Zigurija, Tirint, Koraku, Asina. Neka od ovih naselja, kao Zigurija, sasvim su naputena a druga su obnavljana. Ahajci su se postepeno asimilari s domaim stanovnitvom. Pitanje veza sa severnim oblastima Balkanskog poluostrva jo je nedovoljno istraeno, Cinjenica da su u Makedoniji pronaeni primerci tzv. minojske keramike koja je bila poznata u celoj Grkoj doputa pretpostavku kontaktu stanovnitva obe zemlje. Ahajsko drutvo dostiglo je vrhunac svog razvoja u XVI XII veku pre n. e., a osnovnu karakteristiku daje mu uspon Mikene, Pilosa i drugih centara Peloponeza.2. OSTRVA EGEJSKOG MORa u POETKU MILENUUMA PRE . E.Razvoj sjeverne grupe ostrva Egejskog mora Lezbosa, Lemnosa, Imbrosa, Tasosa donekle se razlikovao od razvoja junih ostrva Kiklada. Mala udaljenost Lezbosa, Lemnosa od obale Male Azije gde se sredinom milenijuma opaao snaan napredak kulture doprinela da njihov razvitak bude bri. Juna ostrva Andos, Tenos, Paros, Keos, Sifnos, Melos i druga, koja ine grupu Kikladskih ostrva, mnogo su bolje istraena. I ovde je vladalo rodovsko ureenje u kojem su ostaci matrijarhata sauvali izvestan znaaj. Stanovnici Kikladskih ostrva iveli su u rodovskim naseljima koja su predstavljala kuice tesno zbijenih jedna uz drugu. Odvajanju pojedinih porodica iz roda odgovara postanak izolovane stambene zgrade megaronskog tipa. Najstarije se nalazilo na ostrvu Melosu, pored dananjeg Filakopija. Nalazi u slojevima iz milenijuma pre n. e. pokazuju da je stanovnicima Filakopija bilo poznato olovo; posue su premazivali bojom sjajnom poput laka, ukraavali ga spiralnim ornamentima, itd. Filakopi su u to doba predstavljali kulturni centar. Poetkom milenijuma na Kikladima ve bio poznat bakar. Pored upotrebe bakra bila je razvijena obrada kamena: na ostrvima su pronaene ogromne rezerve mermera, opsidijana i drugih vrsta tvrdog kamena. Stanovnici Kikladskih ostrva svojim vrstama tvrdog kamena snabdevali su sve oblinje zemlje, a ljudske statuete mermera i drugih minerala dopirale su u sve krajeve egejskog bazena (pronaene su u Grkoj, Makedoniji, na Kritu. Svojim umetnikira kvalitetima naroito se istiu male mermerne glave sa ostrva Amorgosa. Ceo kompleks arheolokih spomenika svedoi tome da je kikladsko stanovnitvo na granici - milenijuma pre n. e., u poreenju sa stanovnitvom kopnene Grke, dostiglo vii nivo. Trgovina sa susednim zemljama naroito je doprinela napretku moreplovstva, a zajedno s tim, kako pie Tukidid, i razvijanju piraterije.3. KreTa Stara predanja kralju Minoju ju koji je od Krete napravio monu pomorsku dravu, zabeleena su kod Herodota i Tukidida. Krit se prikazuje kao kulturni centar odakle su u Grku preneti mnogi kultovi. Vrlo su vane i kratke napomene Krianima koje nalazimo u egipatskim izvorima.Istorija Krita postala je poznata tek posle iskopavanja koja je u vremenu od 1893-1931. g. obavio Artur Evans (1851-1941). Ovaj istraiva je predloio i periodizaciju najstarije istorije Krita pre dolaska Grka. Evans ju je podelio na tri perioda i nazvao ih prema imenu mitolokog kralja Minoja. Hronoloke granice tih perioda Evans je odredio prema predmetima iz Mesopotamije i Egipta koji su naeni na Kritu i ije je datovanje tano utvreno. S kasnijim ispravkaraa Evansova hronoloka shema izgleda ovako: Ranominojski period 3000-2800. g. pre n.eSrednjominojski period 2200-1750. g. pre n.e. (Za celo ostrvo; u Knososu i Festosu on se zavrava oko 2000.g) Kasnominojski period 1600-1400. g. pre n.e. (Poetak mu se poklapa s poetkom Novog carstva u Egiptu.) Nedavno izvrene izmene u hronologiji starog Egipta izazvale su pomeranje apsolutnih granica nadole, tako da se kao poetak ranominojskog perioda danas rauna otprilike sa 2600. godinom pre n.e.

Krit u III milenijumu pre n.e.Kritsko drutvo u III milenijumu pre n.e. nalazilo se na viem nivou razvitka nego to je bilo drutvo kopnerie Grke i ostrva Egejskog mora. Ve od najstarijih vremena Krit je bio uven po plodnosti svoje zemlje i bogatstvu. Zahvaljujui bogatim umama, njegovo je zemljite zadravalo vlanost to je poveavalo plodnost tla. Kritske visoravni, opkoljene planinama, predstavljale su idealne terene za napredak zemljoradnje i stoarstva. Kritsko drutvo milenijuma karakteriu znaci razvijenog rodovskog ureenja. Pri vladavini patrijarhaliiih odnosa tamo su jo postojali izvesni ostaci matrijarhata. Ve sredinom milenijuma na Kritu su postojale bogate porodice koji su predstavljali luksuz, na primer, zlatne ukrase. Ti najbogatiji rodovi iveli su u istonom delu Krita. Stanovnitvo Krita bilo je dosta brojno. Najgue je bila nastanjena plodna ravnica oko dananje Mesare, na junoj obali. Tamo su vekovima postojala rodovska naselja. U grobnicama sahranjivani su tokom vremena lanovi pojedinih rodova. Broj sahranjenih u pojedinini grobovima rodovskih kosturnica iznosio je i po nekoliko stotina. Na Kritu su naeni predmeti poreklom iz Egipta, sa Kikladskih ostrva i iz Sirije. Stanovnitvo Krita imalo je velike koristi od upotrebe bronze u zemljama koje nisu imale sopstvenu bakarnu rudu. Krit je postao posrednik u trgovini Kipra bakrom i bronzom sa ostrvima i kopnenom Grkom. Nije iskljueno da je ve u to doba kritska flota uestvovala u dopremanju kalaja iz Male Azije i iz panije. Krajem - milenijuma na Kritu je dolo do pomeranja stanovnitva iz naselja (Mohlos, Psira, Palaikastro) u njegove centralne delove gde su se sada razvili Knosos, Malija, Festos, Hagija- Trijada i drugi.Postanak i razvitak drave na KrituVe poetkom II milenijuma pre n.e. na Kritu su procesi raspadanja prvobitne zajednice i obrazovanja klasa dostigli znaajan razvoj. rastuoj socijalnoj diferencijaciji kritskog drutva svedoe kraljevske palate izgraene u Knososu, Festosu, Maliji. Razlika izmeu ivota i raskoi vlasnika palata u Knososu i Festosu i uslova pod kojima su iveli stanovnici drugih naselja na Kritu, pokazuje da se oko - veka pre n.e. ve zavrio proces obrazovanja nasledne kraljevske vlasti. Imovinska nejednakost stanovnitva ostrva jasno se ispoljava i u pogrebnim obredima. Inventar naen u grobovima svedoi tome da je kritsko plemstvo raspolagalo ogromnim bogatstvom, dok su iroke mase stanovnitva ivele skromno. S istom jasnoom istiu se socijalni kontrasti pri poreenju stambenih zgrada raznih slojeva kritskog stanovnitva. Ove zgrade su zidane kamenim blokovima. Proste kue siromanog stanovnitva bile su male. Nasuprot kuama bogatih vlasnika, koje su bile udaljene jedna od druge, sirotinjske kue su stajale tesno zbijene jedna uz drugu. U XX-XVni veku pre n.e. Krit jo nije predstavljao jedinstvenu dravu. Na teritoriji ostrva bilo je nekoliko samostalnih oblasti koje su se nalazile pod upravom pojedinih vladara. bogatstvu kritskih vladara svedoi raskono oruje iz Malije. No od bronze ukraeni zlatom, slonovaom i kristalom. Ratovi koje su meusobno vodili vladari zahtevali su podizanje odbrambenih utvrenja. Mnoga kritska naselja bila su u to doba okruena masivnim zidovima. Na prelazu izmeu u milenijuma pre n. e. najmoniji su bili kritski vladari Knososa i Festosa, dok su vladari Malije i drugih gradova bili manje znaajni. U XV. veku na Kritu je dolo do nekih dogaaja koji su prouzrokovali razaranje kraljevskih palata i niza naselja. Prema miljenju nekih naunika ( A. Evans), to su uinili zemljotresi koji su na Kritu esti; prema miljenju drugih (E. Majer), dvorci su propali zbog najezda azijskih Hiksa. Odsustvo tragova poara u ruevinama graevina tog doba govori protiv Majerove pretpostavke; protiv nje govori i to to je dvorac u Festosu, koji se nalazio na junoj obali, bio razoren znatno manje od dvorca u Knososu, dok bi najezdom Hiksa iz Egipta upravo juna obala morala da strada mnogo vie. Veliki radovi obnove su na Kritu zapoeli sredinom XVI veka pre n. e. Poetkom XVI veka pre n. e. knososkoj dinastiji je polo za rukom da pod svojom vlau ujedini ceo Krit. Potpuna obnova svih naselja na Kritu pada otprilike u XVI vek pre n. e. kad zapoinje period drugog procvata Krita koji je trajao dva veka. To je bilo doba najvece moi Krita kako u unutranjem tako i u spoljno politikom pogledu. Naalost, izuzetna oskudica izvora ne dozvoljava da se utvrde konkretne osobenosti robovlasnikih odnosa na Kritu. Izgleda da su robovi Kriana uglavnom bili ljudi zarobljeni u borbama ili izrueni kao oblik dabine u ljudstvu. U Knososu su radili mnogi robovi. Finoa proizvoda sa Krita koji potiu iz tog doba svedoi tome da je u kritskom zanatstvu preovladao rad slobodnih zanatlija, a ne robova. Na Kritu sredinom milenijuma pre n. e. rad slobodnih proizvoaa zanatlija i zamljoradnika nije gubio svoj znaaj u drutvenoj proizvodnji, mada se razvijalo i ropstvo. U XVI-XV veku pre n. e. celo ostrvo je sainjavalo jedinstvenu monarhiju. Takvo objedinjenje postigli su vladari Knososa. Herodotovo saoptenje borbi za kraljevsku vlast na Kritu koja se vodila izmeu dvojice sinova Zeusa i Evrope, Minoja i Sarpedona predstavlja dugotrajan spor oko prvenstva izmeu vladara Knososa i Festosa. Evans u milenijum pre n. e., gleda u kritskoj dravi snanu pomorsku monarhiju koja je kolonizovala i podredila svojoj hegemoniji obale Sredozemnog mora sve do panije. Deifrovanje kritskih dokumenata iz sredine XV veka pre n. e. koje je nedavno izvreno potvrdilo je tanost date karakteristike da je Krit ranoklasna drava. U knososkom dvorcu naene su beleke na glinenim ploama koje predstavljaju spiskove inventara i Ijudstva. Legendarni kritski kralj Minoj javlja se u grkim predanjima kao mudar zakonodavac. U starim grkim mitovima pria se kako Minoj u podzemnom carstvu sudi umrlima, drei zlatni skiptar u ruci. Kritska drava irila se i na raun prekomorskih teritorija. Kritski kraIjevi osvojili su Kikladska ostrva i preselili na njih jedan dio Kriana; mogue je da im je polo za rukom i osvajanje Atike, ali po legendama, pokuaj Kriana da se uvrste u Megaridi nije bio krunisan uspehom. Antika tradicija ouvala je vesti bezuspenim ratovima Kriana na Siciliji. Teko bi se moglo reci kako je kritska drava postupala s pokorenim narodima. Grka predanja govore tome da je kritski kralj vodio borbu protiv gusarenja. Kraljevski prihodi verovatno su se sastojali i od dabina koje su podanici placali u naturi. Dopremljeno blago uvano je u knososkim riznicama. Neka plemena, na primer, Karijci ili Lelegi, snabdevali su kralja brodskom posadom, a dosta siromana Atika placala je danak u Ijudima (prema legendi, to su bili mladii i devojke) koji su postajali roblje kritskog kralja. Mnogobrojni su tragovi boravka Kriana na ostrvima Egejskog mora. Naeni su spomenici kritskog pisma ( na ostrvima Melosu i Teri). Tukididovo svedoanstvo tome da je Minoj imenovao svoje sinove za upravljae pojedinih ostrva doputa pretpostavku da su lanovi kraljevske porodice igrali vodecu ulogu u upravljanju dravom, naroito u osvojenim oblastima. Mogue je da je legendarni Androgej, sin Minoja, bio jedan od kritskih upravljaa koji su vladali Atikom sredinom milenijuma pre n. e. Treba napomenuti da su Kriani bili prvi narod od svih naroda Sredozemlja koji je stvorio monu flotu. Veliku ulogu u kritskoj vojsci igrala su bojna kola u kojima su se za vreme borbe vozili kraljevi i vojne stareine. U riznicama knososkog dvorca uvana su ratna kola koja su predstavljala deo kraljevske imovine. Krit je bio rano povezan s Balkanskim poluostrvom. Pretpostavku prevlasti Krita nad Peloponezom opovrgava niz izvora, kao nedavno deifrovani mikenski natpisi od kojih ni jedan ne prua osnovu za mogunost da je Peloponez bio u zavisnosti od Krita. I Herodot i Tukidid govore samo prevlasti Krita nad Kikladiina i Atikom. Pretpostavljati potinjenost Knososa Ahajcima sredinom XV veka pre n. e. bilo bi teko vec i zato to arheoloki izvori ne pruaju nikakve dokaze osvajanju dvorca u to doba. Ahajski period u istoriji Krita, poinje tek krajem XV veka pre n. e., kad su bili razoreni dvorci Knososa i Festosa. Intenzivne trgovake veze izmeu zemalja ne smeju se smatrati dokazom politike dominacije i uticaja jedne kulture nad drugom. Veze Krita s kontinentalnom Grkom nisu se ograniavale samo na izvoz luksuzne robe. Kriani su iz Lakonije uvozili bazalt koji su obraivali u knososkim radionicama. Kritski trgovci su se bavili i posrednikom trgovinom. Njihovim brodovima verovatno su prenoeni mnogi predmeti iz Egipta i Sirije u Grku. U trgovini Helade s jugoistonim Sredozemljem Kiiani su igrali veliku ulogu do XV veka pre n. e. kada su poeli da ih potiskuju Ahajci. Veoma su zanimljivi podaci vezama Krita sa carstvom Ugarit, gdje naeni su mnogobrojni predmeti izraeni rukama kritskih majstora. Uz to analiza dela ugaritskih umetnika iz milenijuma pre n. e. govori tome da su oni kao uzore uzimali motive kritske umetnosti na zidnom slikarstvu, na posuu itd. Proizvodi kritskih majstora doprle su ak do srednjeg Eufrata emu svedoi motiv spiralnog ornamenta na zidovima dvorca u Mari. Ekonomske i kulturne veze izmeu Krete i Egipta utvrene su na osnovu mnogobrojnih izvora: nalazima predmeta egipatskog porekla na Kritu i kritskih proizvoda u Egiptu. Ti uzajamni odnosi bili su znaajni poevi od epohe vladavine XII dinastije (oko 2000-1740. godi pre n. e.). Za vreme faraona te dinastije Egipani su uvozili velike koliine kritske robe umetniki izraeno posue stila kamares" naeno je u Fajumskoj oazi (Srednji Egipat), a za vrijeme Amenemheta (18491801. godine pre n. e.) u Gornjem Egiptu, nedaleko od Luksora, bio je zakopan depo koji se sastojao od skupocenih kritskih predmeta meu kojima su se nalazile 1 zlatna i 150 komada srebrnih posuda itd. (depo iz Toda).Za vreme faraona Tutmozisa II. (1503 1491. godine pre n. e.) Egipani su se naroito ponosili svojim mirnim odnosima s kneevima u zemlji Kefti (tako se zvao Krit kod Egipana). Sam Tutmozis u jednoj pobednikoj himni milosti boga Amona prema njemu kae: Kefti i Kipar su u strahu". Treba obratiti panju na to da se Tutmos ne usuuje da govori pokomosti zemlje Kefti. On samo kae da su oni ,,u strahu". Neki naunici na osnovu ovih tekstova tvrde da je poetkom XV veka pre n. e. Krit bio politiki potinjen Egiptu. Ali za takvu tvrdnju nisu dovoljni ovi podaci. Kritski uticaj u dolini Nila se jasno ispoljava na nekim umetnikim spomenicima naenim u nekadanjoj rezidenciji faraona Ehnatona (1424-1388. godine pre n. e.) koja se nalazila na mestu dananje Tel-Amarne. Svi vei kritski gradovi nalazili su se na izvesnoj udaljenosti od obale. Takav poloaj gradova bio je uslovljen veoma rairenom pojavom piraterije. Glavni grad Krita u milenijumu pre n. e. bio je Knosos. Sredinom XVI veka prestonica Minoja ponovno je sagraena, tako da su kue najsiromanijeg stanovnitva pomerene ka perifemim delovima Knososa. U centru grada, u neposrednoj blizini dvorca, sagraene su stambene kue plemia i dvorskih inovnika. Drugi kritski gradovi Tilis, Gumija, Festos imaju zajednike crte sa Knososom. I u njima su bogatake stambene kue graene prema slinom planu: ulaz kroz svetlosni otvor, u prizemlju sobe za primanje i kuno svetilite, na gomjim spratovima stambene prostorije. Sredinom milenijuma pre n. e. sanitarne prilike u kritskim gradovima bile su vrlo dobre. Sistem odvodnih kanala obezbeivao je istou gradova. Voda iz rezervoara, bunara ili izvora dovoena je direktno u stanove kroz zemljane cevi. Vanredan spomenik kritske kulture predstavlja dvorac u Knososu koji su Grci zvali Lavirint". Tokom svoje duge istorije vie puta je razaran i obnavljan. Posle razaranja do koga je dolo na prelazu iz XV u XIV vek dvorac vie nikad nije obnovljen u potpunosti; bili su nastanjeni samo neki njegovi delovi. Od najveeg dela dvorca danas je itavo samo prizemlje. Knososki dvorac imao je dva, a prema miljenju nekih naunika ak i tri sprata. U prizemlju su se nalazile radionice i velika skladita hrane, namenjena za potronju, a moda i za prodaju. koliini dvorskih rezervi moe se zakljuiti na osnovu ogromnih zemljanih upova (pitosi) koji su u velikom broju pronaeni u dvorskim podrumskim prostorijama, a svojom veliinom premauju prosean ljudski rast. Samo u skladitima zapadnog dela dvorca moglo se uvati oko 78.000 litara masnoe ili vina. Pored skladita hrane nalazili su se magacini za uvanje oruja, ratnih kola i kraljevske riznice. U doba talasokratije dvorac nije bio zatien utvrenjima. Mo kritskih kraljeva bila je tako velika da im tvrave i bedemi nisu bili potrebni. Palata u Knososu nalazila se u vrlo lepom predelu. Iz nje se pruao ivopisan pogled na reku, okolne vonjake, polja, njive i vrtove, a u daljini su se videli vrhovi planina Ide i Juktasa. Na ostrvu su pronaene i druge palate: u Festosu, Maliji, Hagija- Triadi; prve dve su uglavnom planirane po principu knososke palate. U Vatipetru, 15 km od Knososa, zapoeti su 1949. g. radovi na otkopavanju jo jedne palate koja je podignuta oko 1600. godine pre n.e. i koja je postojala samo oko sto godina. Otkopavanje ove palate u kojoj je vec otkriven niz

prostorija ( sala s tragovima stubova, velika ostava sa 16 pitosa, ) jo nije zavreno.Kreta u XIV-XIII Razvitak kritske drave pod vlau kraljeva iz mitoloke dinastije Minoja (mogua je pretpostavka da je ime Minoj na Kritu bilo tradicionalno poput imena Ramzes u Egiptu - veku pre n. e.) bio je oko 1400. g. iznenada prekinut. Uzrok tome je pripisivan katastrofalnom zemljotresu. Otkopavanjima u Rnososu, Festosu, Hagija-Trijadi, Gurniji, Maliji, Zakrosu pokazalo se da su naselja bili porueni i spaljeni. To svedoi nekom neprijateljskom napadu spolja. Pitanje ko je sruio kritsku dravu nije razjanjeno. Pristalice teorije usponu Mikene polaze od postavke potinjenosti Krite Mikeni u periodu 1450 -1400. g. pre n.e. i misle da je katastrofa dola kao rezultat ustanka kritskog stanovnitva protiv mikenskih vlastodraca.Neto je verovatnija druga rekonstrukcija dogaaja na Kritu prema kojoj su kritsku mo krajem XV veka pre n.e. slomili Ahajci koji su se preselili na Krit sa Peloponeza. Cilj njihovog udara bili su glavni gradovi Krita. Cela akcija nije se ograniila samo na pljaku materijalnih dobara, ve je i deo stanovnitva odveden u ropstvo. U

mnogim mestima ivot je potpuno zamro (Palaikastro, Niru-Hani, Plati, Tilis). Nije iskljueno da se u mitu boravku Argonauta na Kritu u kome se pria kako je Medeja unitila diva koji je branio ostrvo sauvala uspomena na pohode Ahajaca protiv Krita. Posle razaranja kritskih gradova preivelo stanovnitvo je pokualo da obnovi

postradale zgrade. U XIV veku palata u Knososu je bila delimino raiena i nastanjena. Tada se javlja izvesno pomeranje stanovnitva ostrva na njegov zapadni deo. Verovatno je u isto doba dolo i do migracije stanovnitva sa kontinenta, jer se na nekim mestima javljaju kue graene u megaronskom tipu kakve su karakteristine za Grku. Od sredine veka pre n.e. Krit oito gubi svoju samostalnost i ulazi u uticajnu sferu Grke. U to doba njegovo stanovnitvo nije bilo mnogobrojno i moe se smatrati da Homerovo kazivanje 80 kritskih laa koje su uestvovale u opsadi Troje predstavlja samo uspomenu na nekadanju mo Krita. Ahajsku vlast na Kritu su sruili Dorani. U kasnije doba na Kritu je preovladalo dorsko stanovnitvo. Prema Herodotovom svedoanstvu, na Kritu su iveli Eteokriani (iskonski Kriani") koji nisu znali grki jezik.

Kritsko pismo U mnogim kritskim gradovima naeni su pisani spomenici. Kriani su ve oko veka pre n.e. poznavali piktografsko pismo, tj. Pojedine pojmove (rei) izraavali su slikama, poput Egipcana koji su to isto inili pomocu hijeroglifa. Razne piktograme (ljudske figure, drvo, strelu, duplu sekiru, alatke itd.) Kriani su urezivali na svojim peatima ili su ih zaparali na posuu. itali su slova sdesno. Kriani su stvorili novo pismo-sistem tzv. Linearnog pisma u kojem je svaki znak oznaavao slog. Spomenici prastarog linearnog pisma nisu naroito brojni. To su uglavnom natpisi na peatima, na raznim predmetima. Linearno pismo poznato celom Kritu imalo je 137 znakova. Treina tih znakova potie iz najstarijeg piktografskog pisma, ostali znaci uvedeni su po prvi put. To ranije slogovno pismo dananja nauka konvencionalno oznaava slovom A" Pitanje jezika kojim su pisani tekstovi linearnog pisma ,,A" zasad se ne moe smatrati reenim. Prilikom iskopavanja vrenih 1939. i 1952. g., u Pilosu otkrivene su arhive glinenih ploica sa linearnim pismom tipa B" koje su, prema itanju koje su predloili A. Ventri i D. Cedvik, napisane jednom arhaikom vrstom grkog jezika, dosta bliskom dijalektu Homera. U Festosu je naen disk od peene gline u koji su s jedne i s druge strane utisnuti slovni znaci. Znaci na tom disku drukiji su nego znaci ve' pomenutih sistema kritskog pisma. Redovi teksta idu spiralno od ivica prema centru. Taj uveni festoski disk" nije o sada deifrovan. Jedini zakljuak do koga su doli naunici jeste da je to dokument stranog porekla i da je na Krit dospeo iz neke maloazijske oblasti.Umjetnost Kritska umetnost bila je samosvojna i originalna; ona se razlikovala od umetnosti drugih naroda starog sveta. Kriani nisu podizali statue mnogobrojnih bogova i vladara podignutih na stepen boanstva. Njihova likovna umetnost uglavnom je sluila ulepavanju stanova i raznih predmeta za kune potrebe. Umetnici prve polovine milenijuma pre n.e. stvarali su ne samo lepe dekorativne uzore ve i predstave scena iz domaeg ivota i religioznih ceremonija. U doba procvata svoje umetnosti Kricani su veliku panju poklanjali izradi zidova, dvorski zidovi i zidovi u kuama bogatih Kriana ukraavani su fajans ploicama sa reljefnim predstavama i bojenim reljefima. Kao primer moe posluiti poznati reljef kralj svetenik" iz Knososa. On predstavlja vitkog mladia tankog struka i lepo razvijene muskulature, koji nosi ukraenu pregau, a na glavi ima neku vrstu ukrasne kape s perjanicom ivih boja ije se penike sputaju niz lea. Figure su naslikane prema odreenom ablonu: mladii i devojke u parovima sede na stolicama na sklapanje i jedni drugima dodaju posude. Taj in je verovatno imao ritualno znaenje. Deo ove kompozicije predstavlja popularna slika devojke (,,Parianka") sa vrlo veto oeljanom kosom, koja je obuena u haljinu plave i tamno crvene boje s otvorenim okovratnikom.

Religija Kriana U - milenijumu pre n.e. religiozne predstave stanovnika Krita su bile veoma primitivne. Totemizam (oboavanje ivotinja i bilja) i kult enskog boanstva koji je poticao od kulta rodovskih stareina enskog pola iz prethodne

epohe' materijarhata predstavljali su osnovu njihove religije. I tokom milenijuma pre n.e. kult enskog boanstva Kriana ostao je na prvom mestu. Velika boginja uivala je potovanje Kriana. Najee je to bila boginja prirode kojoj su bila posveena svetilita u planinskim peinama (na planinama Juktas, Ida i drugim). Sveta stabla predstavljale su atribute boginje. U spomenicima kritske umetnosti sauvani su prikazi zalivanja i saenja tih stabala. Za kult boginje prirode vezane su ptice, najee golubovi.esto se susreu predstave enskog boanstva iji su glavni atribut bile zmije. Kult te boginje (tzv. boginje zmija) u poslednjem veku postojanja kritske drave bio naroito rairen u krugovima kritskog plemstva. Velika boginja koja je potovana kao boginja prirode i zemlje izgleda da je bila i boginja podzemnog sveta. Pored nje u kritskom panteonu postojalo je i Prika labrisa (sekire sa dve otrice) simbol boga nebesa, boga gromovnika nalazimo na Kritu veoma esto. U kucama na Kritu naeni su mnogobrojni labrisi od metala i kamena. Izgleda da je sredinorn milenijuma pre n.e. na Kritu izvestan znaaj dobilo i oboavanje boanstva oveka-bika. Kasnije su ga Grci nazvali Minotaurom. Pokojnike su snabdevali orujem, posuem. Radi sticanja milosti bogova klali su stoku bikove i koze; pored pokojnika stavljali su male figure bikova. Pogrebni ritual Kriana je prikazan na zemljanom sarkofagu iz Hagija-Trijade. Religiozne ceremonije Kriana, sudeci po sauvanim prikazima, odlikovale su velikom raznolikou. Moe se pretpostaviti da su se sastojale od plesova, pevanja prigodnih pesama, sveanih povorki. Po natpisima iz Knososa, za vreme nekih praznika rtvovalo se po nekoliko desetina ivotinja. U religioznim obredima Kriana karakteristina je vodea uloga ena koje su bile glavni izvoai svih obreda; slike mukaraca retko se javljaju u scenama kulta. Ve smo govorili odsustvu monumentalnih hramova na Kritu. Jedino je u Gurniji otkopan jedan omanji hram. Minojsku religiju obeleava slinost s religijom Hetita, Mesopotamije i Egipta. U kulturi Grka I milenijuma pre n.e. nalazimo elemenata nasleenih iz minojske civilizacije. Na samom Kritu potovane su peine koje su sluile kao kultna mesta minojskih boanstava. Veza izmeu helenskih i minojskih kultova odrazila se u nizu mitova u kojima se pria da se na Kritu rodio Zevs (Diktejska peina) i da je na Kritu i umro (peina Jukta); na istom ostrvu proveli su svoje detinjstvo Apolon, Dionis, Herakle. 4. TROJA

U i milenijumu pre n.e. vano arite kulture predstavljala je Troja. Nalazio se na severozapadnoj obali Male Azije, 25-30 kilometara daleko od trakog Bosfora. Breg (dananji Hisarlik) na kome se nalazila Troja dominirao je ravnicom oko rijeke Skamander. U veku pre n.e. naselje Trojanaca bilo je razoreno; grcka tradicija pripisivala je njegovo razaranje Ahajcima. Podaci tom dogaaju sauvani su Ilijadi" i Odiseji". Sredinom XIX veka predstavnici tzv. kritikog pravca izraavali su sumnju u samo postojanje Troje. Tek arheoloka iskopavanja arheologa Henriha limana izvrena u Troji dokazala su njeno postojanje. Koristeci se podacima homerskih epova, lirnan je otpoeo iskopavanje brda Hisarlika i tako je otkrio mesto gde se nalazila Troja. Najstarije naselje na brdu Hisarliku datira s poetka - milenijuma pre n.e. Njegovi stanovnici jo su se nalazili u stadijumu rodovskog ureenja. Bavili su se zemljoradnjom i stoarstvom. Oko 2800. g. pre n.e. tu se javlja posue koje je dopremano sa Kikladskih ostrva. U drugoj polovini milenijuma na ruevinama prvog naselja koje je stradalo od poara, niklo je novo, bogatije naselje zatieno jakim zidovima Troja . Pronaen je uveni depo u Troji koji je Sliman nazvao Prijamovim blagom. To blago se sastoji od lijevanog srebra, bakarnog, srebrnog i zlatnog posua, od vanredno finog zlatnog nakita (dijademe, narukvice, minue, itd.), zdela itd. Broj sitnih predmeta od zlata premaio je osam hiljada. Obilje ovih nalaza svedoi tome da su zanati vezani za obradu metala ve bili izdvojeni kao samostalna proizvodna grana. Brzi razvoj metalurgije postignut je zahvaljujui bogatstvu ruda kojima je obilovala Mala Azija (od najstarijih vremena tamo se dobijao bakar, olovo, srebro i zlato). U to doba Troja je bila opasana debelim bedemima koji su bili visoki i do 3 metra i imali nekoliko kula i kapija. Cela ta tvrava ije je prostranstvo bilo malo,predstavljala je rezidenciju plemia. Naselje je stradalo i nestalo u plamenu poara koji je izbio krajem milenijuma pre n.e. Vreme propasti tog bogatog centra se poklapa sa vremenom jaanja moi Hetita koji su iveli u centralnom delu Male Azije. U razdoblju izmeu 21. i 18 veka pre n.e. na ruevinama tvrave smenila su se tri naselja koja su nicala jedno iza drugog i koja su razarana od strane neprijatelja. Najstarije meu njima imalo je jake bedeme ija je irina dostizala 12 metara. etvrto naselje propalo je u poaru.

Homerska" Od XVI veka opaa se nov napredak Troje. U Troja to doba na brdu nie naselje koje je bilo mnogo vee od svih prethodnih (Troja VI). Ovo naselje je postojalo sve do sredine XIV veka kad je razoreno zemljotresom. Stanovnici Troje VII koristili su odbrambena utvrenja i druge graevine. Moe se pretpostaviti da su oba ova naselja predstavljala onu staru Troju koja zauzima tako istaknuto mesto u grkim predanjima. Porast ekonomskih rezervi omoguili su Trojancima podizanje mone tvrave u XV veku pre n.e. Neophodnost podizanja takvih visokih bedema s kulama bila je izazvana neprekidnim ratovima. Spomenici materijalne kulture govore imovinskom raslojavanju stanovnitva Troje u ovo doba. Oni se potpuno slau sa slikom trojanskog drutva koju daje Ilijada": narodom koji je jo iveo u zajednicama upravljali su vlasnici ogromnih stada stoke. Stanovnitvo Troje odravalo je veoma ive veze s narodima egejskog sveta. U sloju koji arheolozi nazivaju Troja VI naeni su predmeti sa Peloponeza i sa ostrva Egejskog mora. Zemljotres koji datira iz sredine XIV veka pre n.e. razorio je Troju VI i, zadao ogromne gubitke njenom stanovnitvu. Stanovnitvo obnovljenog grada (Troja VIIA) moralo je da vodi rauna snazi hetitske drave. Moda su trojanske vojskovoe priznavale vrhovnu vlast hetskog cara (Trojanci su uestvovali u pohodu Hetita protiv Egipta koji se zavrio porazom Egipana kod Kadea u Siriji 1288. g. pre n.e.). Poetkom veka pre n.e. Troja je izgorela. Do poara je dolo usled nekog neprijateljskog napada koji se pripisuju Ahajcima. Pojavila su se nova svedoanstva prodiranju Ahajaca na obale Male Azije koje je poelo od XV veka pre n.e. Anadolsko naselje na mestu kasnijeg Mileta pokazuje tragove mikenske kulture. Po svoj prilici Ahajci su nastojali da nasele i druga mesta na obalama Male Azije. Hetitski dokumenti govore napadu Ahajaca na Kariju, njihovom pustoenju Kipra. Moda je Troja bila razorena od strane Ahajaca za vreme njihovih pohoda na severozapadne obale Male Azije.

5. MIKENA

Jedan od najveih centara visoke kuiture koja se rasprostirala teritorijom Grke u razdoblju od1600. pr. Kr.do1100. p pre n.e. bila je Mikena. Homer je zove zlatoobilnom". Mikena se nalazila na Peloponezu, u Argolidi. Nije sluajno to to se ta oblast u Ilijadi" naziva vrlo suvi Argos". Planinski kr oko te oblasti na nekoliko mesta preseca breuljkastu ravnicu koja se danas smatra najbezvodnijom i najneplodnijom oblau na Peloponezu. U takvim okolnostima u Argolidi, samo je u jednoj oblasti mogua neto uspenija zemljoradnja. To je ravnica u jugoistonom delu zemlje.u su se nalazili najstariji gradovi Argolide: Argos, Tirint i Mikena udaljena od morske obale 18 km. Zemljite na kome se prostirao grad nalazilo se na bregu (278 m nadmorske visine).U vojno-stratekom pogledu poloaj Mikene bio je izuzetno povoljan, jer je breg sa gradom na svom vrhu dominirao itavim okolnim podrujem. Jo od starina Ijudi su se udili kiklopskoj" monumentalnosti zidina koje su nekad opasivale mikenski akropolj. Na svom mestu stajala su i tzv. Lavlja vrata: dva kolosalna kamena pokrivena odozgo debelom ploom nad kojom je stub sa dva lava koji stoje u heraldinim pozama. Takoe je pre otkopavanja bila poznata zgrada u obliku kupole, tzv. riznica kralja Atreja". Otkopavanje Mikene prvi je zapoeo liman 1874. god. Kao rezultat tih otkopavanja cela ta kultura dobila je sasvim odreen naziv mikenska".Na zapadnoj padini mikenskog brega, liman je otkrio est grobnica s kraja XVII pre n.e., tzv. krug grobova". To su rake pravouglog oblika useene u stenu. Krug grobova" dugo je smatran za najstariji objekat mikenske epohe. 1951-1955. godine u Mikeni su na jednom platou opasanom debelim zidom kiklopske gradnje naene jo 24 grobnice poreklom iz XVI veka pre n.e. Odozgo je svaka od tih grobnica bila pokrivena kamenom ploom, i zatim zasute zemljom. Prilikom svake nove sahrane grobnica je otvarana i odozgo se u nju sputao pokojnik. Ostaci ranije sahranjenog pokojnika pomerani su u stranu da se napravi mesto za novog pokojnika. Po zavrenom obredu grobnica je ponovo zasipana.U nekim od tih grobnica nalazi se samo po jedan kostur, u drugima do etiri. Stele na mukim grobovima nose predstavu samih pokojnika s njihovim orujem i dvokolicama. Jedan od grobova koje je otkrio jo liman (trei) sadri 870 zlatnih predmeta, dijademe, lanii, zlatni i srebrni pehari itd. Uticaj Krita na mikensku kulturu je velik. Za mnoge primerke posude od metala ne moe se sa sigurnocu tvrditi da li su raeni u Argolidi ili su uvezeni sa Krita, tolika je njihova slinost. Tu spadaju predmeti od materijala koga nema u Argolidi: proizvodi od slonovae, drago kamenje doneto sa severa, nojeva jaja i slino. Tu spadaju i predmeti na kojima se nalaze gravirana imena egipatskih faraona Novog Carstva.

Tehnika rada oruja takoe je bliska kritskoj, ali su oblici mikenskih maeva i noeva drukiji, a i sami predmeti su veci. Konjii niskog rasta upregnuti u mikenska bojna kola ne lie na konje sa kritskih spomenika. Maska od elektruma naena je u Mikeni 1952. g. prilikom iskopavanja tzv. grobnice ,,G". Ovi nalazi ni na Kritu niti uopte u ma kom mestii egejskog podraja dosad nije nalo nita slino. Tehnika izrade ovih maski takoe je potpuno samostalna i ne dolazi sa Krete. Uticaj kritske kulture na Mikenu, je bio znaajan u prvoj polovini XVI veka, ali nije unitio njenu samobitnost. Razaranja kritskih palata u XVI veku, kao i depoi u grobnicama kruga grobova" predstavljaju rezultate uspelih napada mikenskih grupa na slabo zatiene oblasti Krita. Teko bi se moglo pronai drugo tumaenje tako velike koncentracije bogatstva u mikenskih kraljeva koji su sahranjeni u grobnicama kruga grobova". Kao indirektan dokaz da'su u Mikeni. postojali uslovi za trgovinske veze mogu da poslue dve privatne kuce bogataa ije je iskopavanje obavljeno 1950-1952. g. One su dobile imena: kua trgovca masnoom" i kua trgovca vinom". Obe ove kue stajale su izvan mikenskih odbrambenih zidova. U prvoj su uz zidove naeni pitosi, 30 velikih posuda sa glinenim epovima i meu dragim nalazima 39 ploica sa znacima lineamog pisma B" (to je prvi sluaj da se pisae ploice nau u jednoj graanskoj kui, a ne u palati). U kui trgovca vinom" takoe su naeni veliki pitosi, ljudske visine i blizu 50 velikih posuda u kojima se uvalo vino.

Dromos je mnogo olakavao ponovno iskoriavanje grobnice. Za sputanje novog pokojnika bilo je dovoljno da se podigne stena koja je sluila kao poklopac kojim se zatvarao dromos, dok se kod grobnica kruga grobova" prilikom svake ponovljene sahrane morala raskopavati humka. Novi nain sahranjivanja mrtvaca ouvan je tokom svih kasnijih vijekova mikenske kulture. Izmeu ranijih i kasnijih grobnih komora razlika je samo u duini dromosa. U grobnicama iz XVI-XV veka njegova duina obino ne prelazi 3-4 metra, dok ona kasnije iznosi 14, pa ak i 16 metara. Najstarija meu poznatim grobnicama ovog tipa naena je kod Mikene, a takode i u blizini Argosa.

Obe su iz sredine XVI veka tj. vreraenski su bliske krugu grobova". Kupolaste grobnice, osim Mikene gde ih je dosad otkriveno devet, pronaene su jo oko Argosa, u Tirintu, u Vafiju, Pilosu, u Atici blizu Atine, u Tesaliji. Inventar svih tih grobnica ve je davno opljakan. Izuzetak predstavlja kupolasta grobnica u Vafiju na teritoriji Lakonije. Grobnica u Vafiju predstavlja grob uglednog mikenskog ratnika. U njoj se sauuvao bogat pogrebrni inventar. Od svih predmeta posebnu panju zasluuje gvozdeni prsten. To je prvi nalaz gvoda iz kritsko-mikenske epohe. Tzv. Atrejeva grobnica predstavlja graevinu savrene tehnike.

Arhitektura U XIV. veku najzammljivije graevine jesu mikenska tvrava i dvorac. Mikenska tvrava se nalazi nedaleko od Atrejeve grobnice. Debljina bedema na nekim mestima iznosi 6 metara. Prvobitna visina bedema ne moe se utvrditi, jer je sauvan samo njihov donji deo, ali se moe pretpostaviti da je ona bila kiklopskih visina. Severna kapija tvrave dobila je naziv Lavlja. Glave oba lava su odlomljene. Izgleda da su oni imali straan pogled uperen na one koji ulaze u tvravu. Kroz Lavlja vrata put vodi na trg koji je sa svih strana okruen ruevinama. pojedinih odvojenih zgrada. Do centra tog graevinskog kompleksa vode veoma loe ouvane stepenice koje izlaze na terasu useenu u steni. Arheolokim istraivanjima naen je i vodovod za sprovoenje vode iz izvora. Voda se slivala u dobro skriven tajni bazen pored samih zidova tvrave. Sa unutranje strane zidova na nekoliko mesta su ouvani fragmenti fresaka. Nedaleko od njih prua se severni zid u kome se nalazi druga kapija.U sluaju opasnosti takva palata je predstavljala sigurno sklonite u koje se moglo skloniti kako stanovnitvo samog dvorca, tako i njegove okoline. Prostor koji je zauzimala tvrava u Tirintu neto je manji od mikenskog. S unutranje strane zidova sauvani su fragmenti fresko slikarstva. Razmere mikenskih i tirintskih graevina navode na pretpostavku da je za njihovo podizanje bilo potrebno mnogo vremena i rada. injenica da su postojale dve tvrave (mikenska i tirintska), i to jedna do druge, postavlja pitanje meusobnih odnosa. Pretpostavka izolovanom postojanju Mikene i Tirinta otpada, jer je nemogue zamisliti da Mikena nije imala izlaz na more. Ostaje kao mogunost da je Tirint zavisio od Mikene i da je u staroj Argolidi postojala neka teritorijalna zajednica s Mikenima na elu.Ova pretpostavka potvruje se postojanjern niza puteva kojima je Argolida bila ispresecana u raznim pravcima, a koji su se ukrtali kod mikenskog brega. Putevi su graeni na isti kiklopski nain kao i tvrave. Na nekim mestima pored puteva sauvani su ostaci kiklopskih straarskih kula. Tako se stvara utisak da je cela teritorija bila ujedinjena pod vlau mikenskih vladara.PILOS

U mitovima pria se da je sin boga Posejdona Nelej, poto je bio proteran iz drevnog grada Jolka u Tesaliji; osnovao na zapadnoj obali Peloponeza grad Pilos. Nelejevo kraljevstvo bilo je veliko: na istoku se graniilo s kraljevstvom Atrida, na sevem je zahvatalo deo teritorije na suprotnoj obali reke Alfej. Nauka do danas nije uspela da utvrdi mesto gde se nalazio drevni Pilos. U Grkoj je bilo nekoliko gradova koji su nosili to ime. Jedan od njih nalazio se u Trifiliji, drugi prema predanjima u Meseniji. ovom poslednjem homerska tradicija ne daje nikakve podatke. U opisu posete Odisejevog sina Teleraha dvorcu Nestora mogue je da se misli na Pilos u Trifiliji, iako se samo predanje, ouvano u Odiseji", odnosi na mesenski grad koji je nosio isto ime. Strabon sa sigurnou ukazuje na Trifiliju kao na oblast gde se nalazio prestoni grad Nestora, Nelejevog sina. U svom poznatom Opisu Helade" Pausanija pominje Pilos u Meseniji, govorei njemu kao Nestorovom zaviaju. Ova tradicija izgledala je manje verodostojna i sve do 1939. g. veina strunjaka je smatrala da se Homerov peskoviti" Pilos nalazio u Trifiliji. Prilikom iskopavanja u rejonu Navarinskog zaliva, na bregu Epano Englianos, otkriveni su 1939. g. zidovi dvorskog" tipa koja podsea na mikensku epohu; graevina je bila unitena poarom. Svuda su se videli tragovi vatre koja je unitila ovaj dvorac. Stanovnici dvorca urno su ga napustili i kasnije je celo to mesto sasvim opustelo. U jugozapadnom delu graevine naeno je 618 glinenih ploica ispisane linearnim pismom B". Za vreme arheolokih iskopavanja 1952-1953. g. otkiven je megaron koji se sastojao od velike sale, i manjeg portika sa dva stuba. Pronadeno je u jednoj prostoriji 6000 posuda raznih tipova. U grobnicama su naeni fragmenti zlatnih ukrasa, ogrlica od ametista, zlata, staklene paste, raznovrsni privesci, prstenje. Pilos nije bio manje zlatoobilan" od Mikene i njegovi vladari po bogatstvu nisu zaostajali za mitolokim kraljevima Argolide. Okolina Pilosa, plodna i dobro navodnjena, bila je sredinom milenijurna gusto naseljena.

Pismo mikenske kulture U nauci je vladalo miljenje da mikensko drutvo tog doba nije znalo za pismenost. Postepeno uspelo je da se pronae nekoliko glinenih posuda i ostrakona s posvetama napisane bojom ili otrim predmetom. One su datirane u XV-XII vek pre n.e., pa prema tome dokazuju da je u to doba pismenost vec bila poznata. Godine 1939. a zatim 1952. naene su arhive: arhiva u Pilosu ima vie od 900 glinenih ploica, a ona u Mikeni 39 ploica; ploice u ispisane lineamim pismom ", koje je ve predstavljalo produetak razvoja linearnog pisma A" i nesumnjivo je proisteklo iz njega, emu svedoi to to se i u jednom i u drugom nalazi velik broj istih znakova. Prvi primerci tog pisma upoznati su posle nalaza na Kritu, prvenstveno u Knososu gde se pronalo oko 3000 ploica. Ta okolnost stvorila je pogreno uverenje da je linearno pismo B" kao i pismo A" kritskog porekla. Oko 40 godina posle otkrivanja knososke arhive nije bila pronaena ni jedna ploica pisana lineamim pismom. im se nailo na prve piloske ploice, njemakj filolog Kremer je izrazio miljenje da su one napisane grkim jezikom. Georgijev je mislio da linearno pismo B" ne predaje glasove grkog jezika, ve nekog drugog jezika, istina, njemu srodnog. Zasad je jo nemogue odrediti gde i kad se pojavilo linearno pismo B". Najverovatnije je poniklo u Grkoj gde je kritsko lineamo pismo A" bilo prilagoeno grkom jeziku u doba procvata minoske kulture, tj. oko XVI veka pre n.e. Kasnije, napredovanjem Mikene linearno pismo B" bilo je preneto na Krit. U Knososu, naeni su najstariji primerci linearrsog pisma B" koji se odnose na doba vladavine Ahajaca, tj. XV vek pre n.e. Ploice iz Pilosa, one su mlae bar za 200 godina i datiraja s kraja veka pre n.e.Nosioci mikenske kulture Danas se ustalilo miljenje da su nosioci mikenske kulture bili Ahajci. Proitani piloski tekstovi daju za to solidnu osnovu. U izuavanju toga vano pitanje su seobe velikih grupa Ahajaca na ostrvo Krit oko XIV veka. Nedavno su u Bogazkeji naene glinene ploice koje potiu iz XIV veka pre n.e. i u kojima se pominje kraljevstvo Ahijava. Neki naunici su to ime odmah vezali za ime Ahaja i izrazili pretpostavku preseljenju znatnog broja Ahajaca u Malu Aziju gde su oni osnovali svoju dravu. Ta dravna kratkotrajna formacija je najpre nikla na junoj obali Male Azije, u oblasti koja je kasnije dobila ime Pamfilija.Ako je ova pretpostavka tana, onda je pomenuto kraljevstvo Ahijava" u XIV veku imalo veze s monom hetskom dravom. Zanimljiva su zapaanja lingvista koji su analizom nekih imena u grkim mitovima u njima uoili hetitski koren. Istovetnost kraljevstva Ahijava sa ahajskom dravom jo se ne moe smatrati potpuno sigurnom i optepriznatom i sve zasad ostaje hipoteza. Katastrofa kojom je pogoen Krit prouzrokovala je seobu kritskih plemen. Tako su Likijci, koji su bili nastanjeni na Kritu, preli u Malu Aziju i tu se naselili u oblasti koja je kasnije dobila ime Likija. Ahajcima, sve dok je postojalo hetitsko carstvo, bilo teko da prodru i da se uvrste na zapadnoj obali Male Azije. Kad je nestalo tog carstva, tada su Ahajci poceli da naseljavaju unutrasnjost Male Azije. Prilikom iskopavanja u Miletu naena je kasnomikenska keramika iz veka. To daje osnovu za pretpostavku da je na tom mestu postojalo ahajsko naselje. Jo pre no to su s uvrstili na obalama Male Azije Ahajci su zauzimali velika ostrva meu njima Lezbos. Dogaaji zabeleeni u grkom epu, koji nazivamo trojanskim ratom, oigledno su bili poslednji veliki dogaaji u istoriji Mikenjana. Pojaano iseljavanje ahajskog stanovnitva na istok i u Malu Aziju predstavljaju jedan od glavnih uzroka brzog propadanja mikenske kulture. Vrijeme upada Dorana pocetkom II.veka na Peloponez i pad mikenskih palata ne moze biti slucajnost. Lingvista Lurije je primjetio u mikenskim natpisima da na kraju slogova nestaju suglasnici v, p i c, a u kasnijem vremenu se ponovo pojavljuju. U vezi s tim S. J. Lurije izraava pretpostavku da je jezik mikenskih natpisa, predstavljao jezik male vladajue grupe, dok se kod irih slojeva sauvao jezik koji je preiveo dorsku najezdu i iz koga su se razvili noviji grki dijalekti. Nezainteresovanost narodnih masa za odbranu drave koja ih je guila tekim dabinama i nametala im mnoge obaveze, odigrala je ulogu u prilog uspenom izvrenju dorskog osvajanja. O svemu tome moe se samo nagaati, jer konkretaim istorijskim injenicama koje su pratile pad Mikene i Pilosa nema nikakvih sauvanih podataka.Socijalna struktura

Prema svim znacima, na elu Mikene nalazili su se kraljevi. Na raznim mestima homerskog epa, koji je, vlast kraljeva basileusa nije prikazana jednako. Ako se poe od piloskih natpisa, onda se pred naim oima ocrtava sloena slika dosta razvijeno socijalno-ekonomskog ivota piloskog drutva. S. J. Lurije dolazi do zakljuka da su na teritoriji koja je pripadala Pilosu postojali krupna imanja. Piloski kralj (,,vanaka") i vojvoda (ravaketa"), nalazei se na elu piloske drave, posedovali su tzv. temenar imanja ija je veliina, prema sistemu raunanja kakvim se sluio Pilos, iznosila 1800 i 600 mjera ita, koliko su dobijali jedan i drugi sa tih imanja. Neki od piloskih visokih inovnika (tereta") takoe su posedovali imanja sa kojih su, kao i vojvoda sa svog temena, dobijali po 600 mera ita. Zanimljivo je i to to se u natpisima za ta imanja kae da su dobijeni ,,od naroda". Veliki zemljini posedi pripadali su i hramovima. Znaajni kompleksi obradive zemlje kako one ,,od naroda", tako i one koja je predstavljala vlasnitvo hramova davani su pod zakup krupnim i sitnim zakupcima. Zemlju su obraivali robovi, zavisno stanovnitvo. U istim natpisima pominju se i zanatlije koje su ivele u posebnim naseljima: drvodelje, kamenoresci, gmari, pekari, krojai, zlatari itd. moemo smatrati da je u sistemu podele rada mikensko zanatstvodostiglo mnogo vii stepen nego zanatstvo homerskog doba. tome svedoe i grobnice iz mikenskog doba koje pokazuju grobove obinih zemljoradnika sa oskudnim inventarom do raskonih kraljevskh tolosa. Na taj nain piloska drava tog doba, prema svim podacima, predstavlja je centralizovanu monarhiju sa veoma razvijenim sistemom administracije. Sam grad Pilos i sva teritorija piloske drave koja je moda obuhvatala i deo Arkadije bila je podeljena na administrativne rejone na ijem elu su se nalazili upravnici. Iz sadraja natpisa vidi se da je pomou tih lica drava uzimala od stanovnitva namet koji je plaan u naturi: penica, maslinovo ulje, vinova loza, a takoe i ovaca, volova, krava, svinja. U celini socijalno-politiko ureenje Mikene i drugih ahajskih drava oigledno bi se moralo okarakterisati kao ranorobovlasniko koje je po svojoj strukturi blisko kritskom i koje je imalo mnogo zajednikog s ranorobovlasnikim dravama starog Istoka.

Mikenska kultura Ruevine kiklopskih zidina i kula sauvane su ne samo u Argolidi, Meseniji, Elidi, Lakoniji ve i u Atici (na teritoriji Atine), u Beotiji i u nizu drugih oblasti evropske Grke i Makedonije. Posue mikenskog stila nalaeni su i jo se pronalaze na mnogim ostrvima Egejskog mora, na teritoriji trakog primorja, na Kipru, u Siriji, Egiptu, Junoj Italiji i Siciliji. Niz predmeta za koje se ranije mislilo da su sa Krita doneti u Egipat, danas se smatraju proizvodima mikenskih zanatlija. Trgovinske veze izmeu Mikene i Egipta odnose se ve na sam poetak XVI veka. Narod Hanebu koji se pominje u egipatskim tekstovima neki istraivai su danas skloni da svrstaju u Mikenjane, a ne u Kricane kao to se ranije mislilo. U doba Ehnatona (1424-1388. g.) u njegovoj prestonici Ahetatonu bila je rasprostranjena mikenska keramika. Na proizvodima mikenskih majstora, naenim u samoj Grkoj, takoe se moe uoiti izvestan uticaj egipatske kulture. U to doba procvata mikenske kulture Grka prevazilazi

Krit. Dok se krajem XVI i XV veka pre n. e., uticaj Krita na kontinent sirio, dotle se sada opaa obratan sluaj. Na freskama samog Knososa s kraja XV veka opaaju se uticaji Grke. U graevinskoj vetini i izgradnji puteva Grka je otila aleko ispred Krita. Najezdom Dorana taj razvitak je bio usporen i kontinentalna Grka je za izvesno vreme vracena nazad, ali razvitak nije bio prekinut.

Mikenska religija Niz naunika je izveo zakljuak da je mikenska religija bila bliska religiji Kriana. U Pilosu su naena imena bogova koji su nam poznati iz kasnije religije Grka. To su: Zevs, Hera, Posejdon, Ares, Dionis. Panteon olimpijskih bogova se znaci poeo stvarati jo u mikensko doba u ahajskom drutvu, preiveo dorsku najezdu i da ga je konano nasledilo homersko drutvo. U mikenskom drutvu bilo veoma omiljeno verovanje u zagrobni ivot i da je kult mrtvih bio iroko rasprostranjen; kao uspomena na to ostale su rnikenske grobnice. Sudei po pojedinim sluajevima kad se u tim grobnicama nailazilo na ostatke leeva, starim Mikenjanima su bili poznati naini balsamovanja prema egipatskom obrascu.

GRKA NASELJA RANOG PERIODA NA BALKANSKOM

POLUOSTRVU I U MALOJ AZIJI

2. ANTIKA TRADICUA SEOBI PLEMENA TOKOM POSLEDNJE TREINE MILENIJUMA PRE N.E.

seobi Dorana govore antiki autori na osnovu mitova starim herojima. to se tie datiranja seoba, stari autori su ih vezivali za kraj trojanskog rata: ak I posle trojanskog rata, primeuje Tukidid, u Heladi su se jednako vrila premetanja stnovnitva tako da zemlja nije imala mira i stoga nije napredovala". Antika tradicija sauvala je uspomene na seobu Tesalaca iz Epira u oblast koja je po njima dobila ime (Herodot, VII, 176; Tukidid, I, 123). Zatim su potisniili Beocane koji se pokrenue na kadmejsku zemlju, osvojie je i dadoe joj ime Beotija. Tukidid smatra da su Dorani zauzeli Peloponez 80. godine posle pada Hiona, tj. 1104. g. Isokrat i Efor navode kasniji datum 1069. g. Postoje vani dokazi na osnovi kojih moemo pomisljati da se seoba Dorana odigravala krajem X veka. Izgleda da je ona bila vezana sa seobom Tesalaca i Beoana. Antika tradicija objanjava ove masovne seobe borbom monih heroja koji su isticali svoja nasledna prava na ovu ili onu zemlju koja je toboe ranije pripadala njima. Predanje prodoru Dorana na Peloponez, se preplitalo s priama tzv. povratku Heraklida u kojima se govori tome kako se Herakle borio za vlast nad Peloponezom i kako su se njegovi potomci Heraklidi nalazili na elu Dorana. Socijalna podloga ovih mitolokih pria potpuno je jasna. Basileusi Argosa, Sparte i Mesenije obrazlagali su svoje pravo na osvojene teritorije, pozivajui se na pravo svojih boanskih predaka. I zato je sastavljena zamrena geneologija koja je kraljevski rod vezala za boanskog Herakla ijim je junakim delima stvoren velik broj mitova.

Antika tradicija provodi strogu razliku izmeu Dorana i Heraklida. Herakle nastupa kao ahajski junak iz Persejevog roda. On sklapa savez s Egirnijem, sinom Dora, rodonaelnikom dorskih plemena i dobija od njega treinu kraljevstva. Heraklov sin Hil, koji je posle smrti svoga oca proteran sa Peloponeza, odlazi na sever Doranima i deli tamo vlast sa Egimijevim sinovima Pamfilom i Dimanom. Hilovi potomci zovu se Hileji, a dva druga dorska plemena Dimani i Pamfili. Dorske voe su nastojale da poto-poto dokau svoje ahajsko poreklo. Mnogo vekova kasnije, kad je dorska seoba ostala samo kao uspomena iz daleke prolosti, spartanski kralj Kleomen I ponosno kae jednoj atinskoj svetenici: ,,Ja nisam Doranin, ja sarn Ahajac" (Herodot, V, 72).

3. PITANJE PRVOBITNIH NASELJA DORANA

Antiki autori pominju razne planinske oblasti severne Grke kao njihovo najstarije prebivalite, naglaavajuci pri tome da Dorani nisu imali stalno nastanjenih teritorija. Tako su, prema Herodotu zauzimali Ftiotidu u najjunijem delu Tesalije, zatim se premestili na sever u Histieotidu (u podnoju Ose i Olimpa), odatle su bili potisnuti nadiranjern Kadmejaca i nastanili se na Pindu. Pindar koji se koristio najstarijim izvorima (na primer, Hesiodovom poemom Egimije"), takoe trai domovinu Dorana u rejonu Pindskog planinskog lanca. Diodor sa Sicilije govori boravku Dorana u Histieotidi. Najstariji pomen Dorana vezuje se za ostrvo Krit. U Odiseji" itamo:Kreta zemlja postoji u sredini puine puste, lepa i rodna zemlja. oko nje voda, a na njoj rasutibezbrojni ljudi; gradova devedeset ima. Onde se jezik mea sa jezikom: tu su Ahejci, Eteokriani tusu junaci, tu i Kidonci, Doraca tu su plemena tri, i divni Pelazgi."

Tako su jo u najstarija vremena u gradu Knososu, jo stanovali dogrki stanovnici Pelazgi, na ostrvo ve bili prodrli Dorani koji su kasnije potisli ranije stanovnike ili su se s njima asimilirali. Neki istraivai misle da su prvi dorski doseljenici zauzeli istoni deo Krita. Na to ukazuju i arheoloki nalazi i geografska nomenklatura. Gradovi Hierapitna i Dija u toj oblasti odgovaraju Diji i Pindu u junoj Makedoniji, u blizini Histieotide. Moda bi se ba tu u junoj Makedoniji morala traiti prvobitna domovina Dorana. Pristalice ove hipoteze ukazuju da se na ovaj nain moe objasniti to to se Dorani ne pominju u drugom pevanju Ilijade". Prisustvo plemena koja su ivela severno od Olimpa i zapadno od Trakije nije privuklo panju, jer ona nisu bila blizu ni Ahejcima, ni Trojancima.

4. PRAVAC I OSNOVNE ETAPE SEOBE DORANAU drugom pevanju Ilijade", iako se tu Dorani ne pominju direktno, nalazi se pria njihovom voi Tlepolemu, Heraklovom sinu, koji je ubio oevog ujaka i iz bojazni od osvete ostale rodbine napustio domovinu: brzo pograbi lae i naroda skupi mnogo, na more odmah odbee..."... Tad on na Rod stie na lutanju, muei muke.Tu se nasele oni u tri se plemena dele'; njih je voleo Dive, i ljudma i bozima vladar." (Ilijada, -667-669 naved. prevod Miloa N. uria) Postojanje dorske podele na tri plemena na Rodosu i pripadnost voe rodu Heraklida potvruju ovo epsko svedoanstvo, i to tim pre to je stanovnitvo ovog ostrva bilo dorsko.

Tako bi se mogle rekonstruisati prve etape dorske seobe: iz june Makedonije neki Dorani su krenuli na ostrva Krit i Rodos, a drugi, kopnenim putem u Tesaliju i Epir. Proavi Termopilski klanac oni zauzimaju Driopidu i menjaju joj ime u Doridu. Dorida je i kasnije bila dorska i Spartanci su je zvanino priznavali kao svoju metropolu, pa su se smatrali obaveznim da joj pruaju vojnu pomo u borbi sa susedima (Tukidid,)Boravak dorskih plemena u Doridi nije bio dugotrajan. Za veinu plemena koja su se selila, ova oblast predstavljala je mesto kratkotrajnog odmora na putu za Peloponez i tek se njihov manji broj ovde nastanio trajno. Izgleda da su se ostali Dorani iz Doride uputili na Peloponez. U vreme grko-persijskih ratova, Tegejci su se s ponosom seali podviga svog voe Ehema, koji je u dvoboju ubio Hila, heroja-jednog od dorskih plemena (Herodot, IX, 26). Prema predanju, posle prvog

neuspeha osvajai su izabrali pomorski put i ovog puta su uspeli. Uz pomoc Lokriana koji su izneverili Ahejce, oni su preli (Korintski) zaliv iz Naupakta prema rtu Riju i onda su poli na poluostrvo, nastojeci da prodru

to dublje (Polibije, , 12, upor. Pauzanija, V, 3, 5 i X, 38, 10). Bez zadravanja su proli Aheju i Arkadiju (Pauzanija, V, 4, 1) i zauzeli najplodnije i najguce nastanjene delove Peloponeza: Argolidu, Lakoniju, Meseniju. Napad na Korint zapoeo je iskrcavanjem u Soligeji na obali Saronijskog zaliva (Tukidid, IV, 42, 4), a prilikom osvajanja Argosa Doranima je kao uporite sluio primorski grad Temenij. Megara je osvojena mnogo kasnije. Dorani su i Argolidu osvajali postepeno. Domae stanovnitvo sauvalo je svoja graanska prava i prikljucilo se trima dorskim plemenima. Mirnim putem prikljueni su Fliunt, Trezen i Sikion. Po zauzimanju Argosa Dorani nisu nailazili na znaajniji otpor u severoistonom delu Peloponeza. Mnogo sporije i uz savladavanje tekoa odvijalo se osvajanje Lakonije. U zapadnom delu Peloponeza Dorani su naselili Meseniju. Dorani su naselili niz ostrva (Krit, Eginu, Teru, Rodos) i jugozapadnu obalu Male Azije (gradove Knid, Halikamas i druge). Na Krit i Rodos prodrli su veoma rano. Seoba Dorana, je za dui period odredila razmetaj grkih plemena. Ahejci su se kao etnika grupa sauvali samo u Arkadiji. Jedan deo Ahejaca odselio se u Atiku , na ostrvo Krit (Odiseja", XIX, 177) i na ostrvo Kipar. Za vreme dorske najezde konano se izdvojila jonska grupa plemena koja je kasnije odigrala znaajnu ulogu u istoriji antike Grke. Njihovo najstarije prebivalite,bilo je u Atici i u Ahaji, samo su ih iz ove istisli Ahejci (Herodot, I, 145) koji su se nali pod pritiskom Dorana. Kasnije su Jonjani naselill skoro sva ostrva Egejskog mora i deo maloazijske obale.

5. GRCI I NARODI MALE AZIJE

Prije masovne seobe plemena koju smo opisali, Ahejci su uspeli da se nastane u Maloj Aziji i osnovali Milet koji kasnije postaje jonski. Ve u XIV veku pre n.e. Ahejci se spominju u hetskim dokumentima kao zapadni susedi hetitskog carstva. Poetkom veka hetitski car Dudhalija vodi uspean rat s Ahejcem Atarijaem. U grkim mitovima takoe se pria estim seobama iz Grke u Malu Aziju. Na primer: mitski junak Belerofont seli se iz Korinta u Malu Aziju i tamo deli vlast s likijskim kraljem Jobatom. Sve do kraja svog ivota on ostaje na novom mestu. Njegov unuk Glauk ne zaboravlja na svoje ahejsko poreklo (Ilijada", VI, 150-210). Arkadski junak Telef takoe se seli u Malu Aziju i postaje kralj Misije. Njegov sin Euripil pominje se u Odiseji" (XI, 520), kao kralj Kecaria (verovatno Heta; izgleda da se ime Telef, prema miljenju istraivaa, slae s hetskim imenom Telepin). Posle raspada hetske drave Grci su odravali tesne veze s Frigijom i Lidijom koje su se kasnije nalazile na njenoj teritoriji. ak i bog vina Dionis u jednom od mitova izjavljuje da je on doao iz Meonije (Lidije). Poznato je da oko 1250. g. Pre n. e. u Egipat upadaju(Ahejci), ardana (Svardeni, preci Liana) itd. Napadi severnih primorskih naroda na Egipat ponavljali su se i poetkom veka pre n.e. za vreme Ramzesa IV. Ovog puta, pored Ahejaca nastupili su Pelazgi i Karijci. Tako su i ova dogrka plemena, koja su ivela u basenu Egejskog mora, pod pritiskom Dorana pola preko mora u Egipat i Palestinu. Jedan njihov deo smestio se du palestinske obale. U dolini Nila nisu uspeli u svom poduhvatu: natpisi u kojima se slave pobede Merneptaha i Ramzesa IV govore potpunom porazu Dorana. Trojanski rat i seoba Dorana, napadi primorskih naroda" na Egipat i Palestinu predstavljali su pojedine etape ovih masovnih migracija. Zavrnu epizodu ovde opisanih migracija predstavljala je seoba Etruraca u Italiju. Prema ubedljivim dokazima koje navodi bugarski istraiva V. Georgijev, Etrurci su potomci Trojanaca.HOMERSKA GRKA

Naunici su zapazili da se spomenici mikenske epohe redovno nalaze na mestima koja se spominju u epu, dok nikad nisu pronaeni na nekom mestu koje se u epu ne spominje. Predmeti kojima je re u poemama, na primer, Nestorov kondir koji se spominje u Ilijadi" ili kaciga sa zubima belozubog vepra direktno su potvreni nalazima tih predmeta. Sadraj poema, prema utvrenom miljenju u nauci, nastao u gvozdeno doba. U to vreme mikenski dvori su ve odavno bili pretvoreni u ruevine. 1. PRIVREDNI IVOT I SOCIJALNI POREDAK HOMERSKOG DRUTVA

Grka se u Ilijadi" i Odiseji" pojavljuje kao jo vie podeljena nego to je' vidimo u kasnijem periodu. Svaka zajednica ivi svojim posebnim ivotom; svaka ima svoje upravne organe: vladara (basileusa), vee stareina, narodnu skuptinu; vaka ima svoju teritoriju koja se sastoji od njiva, livada, svoj polis" koji ne treba shvatiti kao dravu grad, ve selo, naselje koje izgleda nije uvek bilo ograeno zidom. Vlast Agamemnona, kome je bila poverena komanda nad vojskom Ahejaca, ne uiva naroit autoritet. Sva vanija pitanja ne reava on sam, vec se ona iznose na zbor ahejskih sinova kovrdave kose", i to tek posle savetovanja s staresinama. Karakteristino je da na jednom od takvih zborova Ahil smatra dozvoljenim da pred vojnicima govori s Agamemnonom ovim reima: Teka pijanino, s oima psecim i jelenjim srcem!" (Ilijada", I, 225-226;).U toj vojsci nema nikakve zajednike blagajne. Ratni plen odmah se deli meu stareine ili pripada onome pod ijim je zapovednitvom izvojevana pobeda. U redovima obinih vojnika pazi se na to da se ouva

tradicionalna plemenska podela. Rodovsko-plemenski karakter socijalnog ureenja homerske Grke ispoljava se u svim oblastima druivenog ivota. Na primer, ovek koji bi zbog ovog ili onog uzroka izgubio vezu sa svojom rodovskom organizacijom i bio prinuen da potrai sklonite u nekoj tuoj zemlji naao bi se u poloaju skitnice bez roda koga su svi prezirali. Zato se metanast" (tako se u poemama nazivaju ljudi koji su raskinuli veze sa svojim rodom i fratrijom) nalaze u situaciji oveka lienog drutvene zatite; njega moe da ubije ko god hoce i da ne bude kanjen, da ga vrea i da mu otme imovinu. Ali i ivot oveka koji je uvao svoje veze s rodovskom organizacijom prvenstveno su titili rodbina koja bi se svetila ubici po principu krvne osvete. U poslednjoj strofi Odiseje" roaci prosaca koje je Odisej pobio ,,...i odmah po oruje oni pohite. Kod Homera se pominje i naknada tete koju ubica placa rodbini ubijenog. Spor zbog otkupnine opisan je u jednoj od scena prikazanih na Ahilovom titu .Socijalno-imovinsko raslojavanje . Nastanak aristokracije Iako je u homerovskoj Grkoj rodovska struktura jo predstavljala osnovu drutvene organizacije, homerska epoha je nesumnjivo ve predstavljala vreme intenzivnog raspadanja poretka prvobitne zajednice. Nekad izjednaena sredina slobodnih lanova zajednice je ve u vreme koje razmatramo izloena primetnom raslojavanju. Izdvojila se rodovska aristokratija iji su pripadnici aste stolicom, mesom i kupama punima

vina..." (Ilijada", , 311). Pesnik nastoji da na svakom koraku naglasi razliku izmeu rodovskog plemstva i ostalog stanovnitva. U opisanim borbama plemiki ratnici bore se na dvokolicama u koje su upregnuti gustogrivi konji". Njihova su tela zatiena oklopom od medi koji je ukraen zlatom", glava lemom s konjskom grivom i s belim onjacima vepra. Ekonomski ivot homerskog drutva zasniva se na stoarstvu i zemljoradnji. vanoj ulozi stoarstva u ekonomici homerske Grke svedoi i to to je stoka sluila kao merilo vrednosti i igrala ulogu novca koji jo nije postojao. Tako je ogrornan kazan od bakra sa tronocem za njega vredeo 12 volova, robinja devojka" 4 vola, zlatna ratna oprema 100 teladi. Orali su kao i u kasnijem periodu drvenim, primitivnim ralom.. Osim itarica gajili su groe, masline, voe i povre. Drutvo homerskog doba poznavalo je gvoe, ime su se otvarale iroke perspektive za dalji napredak proizvodnih

snaga. Pjesnik sasvim je svesno izbegavao pominjanje gvoa, koristei re bronza umesto rei gvoe. Pa ipak se u tekstu Dijade" na 23 mesta, a u Odiseji" na 25 mesta spominje gvoe, (gvozdeni karakter", gvozdeno strpljenje", gvozdeno nebo"). Razvoj proizvodnih snaga dostigao je nivo koji je omoguavao koncentraciju znaajnog bogatstva u rukama malog broja ljudi. Imovinsko stanje se karakterie brojem grla stoke, veliinom ostava punih raznih rezervi i blaga, pri tom retko pominje broj zemljinih poseda koji su pripadali pojedinim bogatim ljudima. Na primer, svinjar Eumej, koji pria Odiseju po njegovom povratku u otadbinu bogatainia Itake, ne spominje zemlju, ve se ograniava na nabrajanje stada kojima raspolau.

Slobodni ljudi koji su zbog nepovoljnih prilika izgubili zemlju i zato bili prisiljeni da trae zaradu na tuem imanju poznati su u epovima pod nazivima erit" () i ,,tet" (). Poslednji termin, koji ima ire znaenje, primenjuje se ne samo za najamnika ve uopte na oveka koji je lien svoje zemlje. Uslovi piaanja za rad takvih najamnika vide se iz sledeeg mesta u Odiseji"; Odisej po povratku kui preruen u prosjaka razgovora s jednim od Penelopinih prosaca: ,,Bi li nadniit' hteo, strane, da prihvatim tebe na polje vrlo daleko, a dovoljnu dau ti platu, da mi sabira trnje i visoko drvece sadi? Tu bih ti hrane ja za celu godinu dav'o, i jo se tebi za raho i obuu za noge star'o." Tako vidimo da je na velikim posedima ve bio primenjivan najamniki rad. Rad se nagraivao isplatom u naturi koja se pre svega sastojala od hrane, obue i odece. Poloaj najamnika nije bio lak. Napustivi svoju otadbinu u potrazi za poslom, on je ostajao bez iije zatite, to je poslodavac mogao naveliko da koristi. Gospodar je mogao bez ikakve odgovornosti da okuje oveka vezujui mu noge i da mu prodajom u ropstvo zauvek oduzme slobodu. Na jednom mestu u Odiseji" pria se kako se robovi i teti zajedno suprotstavljaju slobodnim ljudima. Ropstvo u homerskom periodu bitno se razlikuje od ropstva kasnijeg perioda. U homersko doba robovi su ulazili u sastav porodice svoga gospodara i zajedno s ostalim lanovima porodice uestvovali u zajednikom privreivanju. U Odiseji" se, na primer, daje detaljan opis obrauna s robinjama koje su bile okrivljene zbog grehova poinjenih s proscima Penelope: sve su bile obeene jedan brodski konopac.

Prema tome, izgleda da je dobijanje zarobljenika predstavljalo jedan od glavnih ciljeva rata. Prema podacima ovih epova eksploatacija robova bila je pre svega vezana za njihovo iskoriavanje u kuama bogatih ljudi. U Homerovo doba radili su svi drutveni slojevi, ak i oni najvii, jer se u to doba rad nije smatrao udesom robova i sluga to je bio sluaj kasnije. Ahil i Patroklo su sami spravljali jelo i pie za svoje goste (Ilijada", IX, 205 idd.), iako su u drugim sluajevima taj posao obavljale robinje i robovi. Sama Nausikaja besmrtnoj boginji nalik" pere rublje zajedno sa svojim robinjama, zatim se s njima kupa i igra lopte. U bogatakim kuama

robinje su prele, ali na istom poslu vidimo i suprugu kralja Odiseja, Penelopu. Taj posao dobro poznaje i Hektorova ena Andromaha.

Zanatstvo U uslovima kad se svako domacinstvo zadovoljavalo vlastitim sredstvima zanatstvo nije moglo imati mogunosti za svoj razvoj. Za razliku od mikenske epohe, homerska Grka poznavala je mali broj vidova zanatstva. U epovima se pominju samo grnari, drvodelje, koari, kovai oruari. Podela rada unutar zanatskih grana uopte ne postoji. Kovai su izraivali i neke predmete od zlata i srebra, a drvodelje su obavljale sve poslove poevi od see drveta i zavravajui izgradnjom kue ili proizvodnjom nametaja. U epu se na primer, govori kovanici boga Hefesta, zatitnika zanatstva koji je iskovao oruje za Ahila. Po pravilu, zanatlije su ile od kue do kuce i pravili su predmete od materijala svojih naruilaca. Pri tome su u drutvenom pogledu bili izjednaeni s gatarima, vraevima i pevaima. U Odiseji" se za zlatara koji je doao Nestoru kae da je sav alat za rad doneo sa sobom. Pojedini veti majstori uivali su u homerskoj Grkoj veliku popularnost. U ,Ilijadi" se, na primer, pria beotskom majstoru Tihiju. Kad je trebalo da se izradi tit za salaminskog vladara Ajaksa, on ga je naruio kod tog uvenog majstora. 2. POLITIKA STRUKTURA HOMERSKOG DRUTVA Socijalno-ekonomski razvitak grkog drutva koje je niklo na ruevinama ranoklasnog mikenskog drutva jo nije biodostigao stepen dravnosti. U svakoj zajednici postoji kralj basileus", vee stareina (geronata) i narodna skuptina. Kraljevi homerske epohe bili su voe pojedinih plemena, vojskovoe u ratu. Najveu vlast kralj je imao tokom ratnih operacija. Organizacija vojske u to vreme ve je dostigla izvesnu visinu. Plemiki ratnici bili su naoruani maevima, kopljima i od udaraca neprijatelja zatieni lemovima, oklopima, dokolenicama i titovima. U borbu su polazili na dvokolicama u koje su bili upregnuti konji. Vojnici mobilisani iz naroda bili su slabo naoruani: samo kopljima za bacanje i prakama. U prvoj bici pod Trojom opisanoj u , Ilijadi, obe neprijateljske vojske jure jedna protiv druge: Trojanci viui, a Ahejci utke, pazei da ne poremete redove stroja. Kasnije Ahejci postavljaju svoj logor u ravnici izmeu mora i opkoljenog grada. Logor obezbeuju time to su oko njega iskopali rovove, podigli nasipe i kule. Za prolaz vojske i borbenih dvokolica grade kapiju. Za sve to bila je potrebna izvesna organizacija. ime se i opravdavala koncentracija vlasti u rukama predstavnika bogatog rodovskog plemstva. Ovi su od obinih vojnika mogli zahtevati bezuslovnu pokornost pretei surovim kaznama onima koji su bili nedisciplinovani. Autoritetu kraljeva doprinosile su i osobenosti borbene taktike tog doba. Bitka je obino zapoinjala dvobojem voa basileusa koji su jurili jedan na drugog u svojim dvokolicama. Za njima su u boj polazili njihovi prijatelji, a zatim obini vojnici peaci. Tada je zapoinjala bitka prsa u prsa uz upotrebu kopalja, maeva, tekog kamenja. S ubijenih neprijateljskih ratnika odmah su svlaili opremu koja je predstavljala pobedniki trofej. esto su voene borbe za tela poginulih. Svaka od zaraenih strana htela je da odvue tela svojih mrtvaca: jedna zato da ih sahrani, druga da ih podvrgne ruglu i eventualno dobije za njih otkupninu. Kraljevima je bila dunost da svojim linim primerom deluju na druinu i obine borce. Pojedine od teritorija su imale nekoliko kraljeva. Na primer, na ostrvu Sheriji osim Alkinoja pominje se jo dvanaest basileusa, u Argosu tri, u Elidi etiri. Cak i u ratovima neka plemena nastupaju pod vostvom nekoliko kraljeva. Tako je termin basileus imao iroku primenu. U nekim sluajevima basileusi su imali vlast voa, dok su u drugim imali samo ulogu kraljevih savetnika ili lanova njegove druine. Vec samo to pokazuje da ak ni vojna vlast kralja nije bila neograniena. U tom smislu veoma je karakteristian opis jednog vojnog veanja koji nalazimo u Dijadi" . Na tom veanju neki Tersit, derui se glasno" napada kralja Agamemnona prebacujui mu da je na Ahejce navukao bezbrojne nevolje. Veina drugostepenih basileusa brani Agamemnona vou i vladara naroda"; Odisej obuzdava" Tersita grdnjama, pretnjama i udarcima. Ipak sama injenica da je moglo doi do takve scene dokazuje da homerski kraljevi nisu uvek uivali neoboriv autoritet. U doba mira kraljeva ovlaenja su bila jo skromnija. Njegova glavna funkcija svodila se na uee u sudu. U vreme koje razmatramo jo nisu mogle da postoje razvijene pravne norme. Kao to se vidi iz opisa Ahilejevog stita , u homersko doba sudilo se u prisustvu naroda i sudsku odluku donosile su stareine. Kraj njih su stajala dva talenta zlata. je bio ulog koji su na poetku sudskog procesa polagali i tuilac i tueni kao jamstvo. Neshvatljiva je vrlo velika vrednost tog jemstva. Izgleda da u ovom sluaju imamo pred sobom uobiajenu epsku hiperbolu, jer se teko moe pretpostaviti da bi se tako velike svote stvarno polagale kao jamstvo u ono doba. Ko je dobijao parnicu nosio je oba zaloga, u protivnom je gubio. Uloga kralja za vreme suenja bila je izgleda toliko beznaajna da se u opisanoj sceni koja se nalazi na Ahilovom titu kralj uopte ne nalazi. Na osnovu drugih podataka iz oba epa moe se zakljuiti da je kralj u veini sluajeva svoje sudske funkcije delio sa savetom stareina. Osim sudskih i vojnih funkcija kralj je vrio i sveteniku dunost, dunost posrednika izmeu plemena i bogova.Pitanje naslea kraljeve vlasti, prema podacima epa nije jasno. Vlast posle kraljeve smrti je prelazila na njegovog sina ili nekog drugog od rodbine, ali je mogla da pree i na neko lice iz sasvim drugog roda. Pri tome su znaajnu ulogu igrali i lini kvaliteti kandidata. Karakteristino je to to za vreme dugog odsustva Odiseja iz Itake ni njegov sin Telemah, ni otac Odisejev Laert nisu smatrani kraljevima i Itaka je ivela bez kralja, a prosci, nastojei da pridobiju Penelopu za enu, oigledno su raunali da se tim putem doepaju ne samo Odisejeve imovine ve i kraljevske vlasti.

Vee stareina Vece stareina u homersko doba nije predstavljalo organ sastavljen od najstarijih i najpotovanijih Ijudi iz plemena. Na prvom mestu dolaze ljudi iz najuglednijih i najimunijih rodova, bez obzira na njihovu starost. Nisu bili retki sluajevi da se i lanovi vea nazivaju basileusima, ali su se obino zvali gerontima. svim vanijim pitanjima kralj se dogovara sa veem i, bez toga ne donosi ni jednu vaniju odluku, Savetovanja su obino odravana za vreme gozbe u kui basileusa ili pod otvorenim nebom u prisustvu naroda.

Narodna skupstina Narodna skuptina je u homersko doba pred stavljala zbor svili slobodnih lanova zajednice. Sazivao ju je obino kralj zbog raznih pitanja, na primer, u Odiseji" u vezi sa Telemahovom tubom na samovolju prosaca u njegovoj kuci, u , Jlijadi" zbog odluivanja nastavljanju rata i uzrocima neizleive bolesti koja je napala vojsku kod Troje. Na zasedanje skuptine ljudi su pozivani putem glasnika, a odravalo se za vreme mira obino u blizini kraljeve kue ili na nekom trgu. U homersko doba ne postoji ravnopravnost svih njegovih uesnika: stvarno donoenje odluka vri vee stareina i kralj. ak i u onom sluaju kad se Telemah obratio narodnoj skuptini za pomo, traei zatitu od samovolje prosaca, okupljeni narod nije mogao da donese neku odreenu odluku i raziao se zaplaen pretnjama prosaca. Skuptina Ahejaca koja je bila sazvana kod Troje takoe nije bila u stanju da sprei svau koja je nastala meu voama. Na Itaki, zbog odsustva Odiseja, zasedanja narodne skuptine nisu sazivana tokom vie godina. Sve to ukazuje na opadanje znaaja narodne skuptine na raun proirenja kompetencije vea stareina. Narodna skuptina, vee stareina i kralj u homerskom periodu ostaju jo vrlo tesno meusobno

povezani. Kralj ne moe da zaobie savet geronata, a geronti svim vanim pitanjima donose odluke u prisustvu naroda. Tako narodna skuptina, i pored jaanja moi plemstva, jo nije izgubila svoj stari autoritet; s njim jo uvek raunaju i kralj i geronti.

Porodica Porodini odnosi u homersko doba jo se karakteriu postojanjem patrijarhalne porodice. Brojno stanje lanova takvih porodica ponekad je bilo veliko; porodica kralja Prijama je, na primer, brojala 50 sinova sa njihovim enama i 12 keri sa njihovim muevima. U drugim sluajevima koji se pominju u epovima porodice su bile znatno manje. Prelaz porodine vlasti na mua i oca jo nije uspio da izvri porobljavanje ene. Njen uticaj na ivot porodice produava se i ona i dalje uiva potovanje drutva. Sferu u kojoj se primenjuje rad ene predstavlja kuno domainstvo, u okviru koga ena kao domaica uiva samostalnost.

GRKA KOLONIZACUA VIII-VI VEKA PRE N.E.

1. UZROCI I KARAKTER KOLONIZACIJE VIII-VI VEKA PRE N.E.

Period 8.-6 veka predstavlja promene u granama proizvodnje: razvijaju se rudarstvo, mnoge vrste zanata, moreplovstvo, poljoprivreda. Gradovi ulo vreme postaju centri zanatstva ijrgovine. Zaotrava se borba izmeu rodovske aristokracije i irokih masa slobodnog i neslobodnog stanovnitva. U takvim uslovima izuzetno vaan znaaj dobija kolonizacija iseljavanje jednog dela stanovnitva u obalske predele drugih zemalja gde se osnivaju novi polisi. Kod Tukidida, kod Diodora sa Sicilije, u Strabonovoj Geografiji", u tzv. Periplu" Skimna sa Hiosa (sredina veka pre n.e.), u Pausanijinom Opisu Helade", u Prirodnim naukama" Plinija Starijeg, itd. Se nalaze podaci o kolonizaciji Grka. Njemacki filozof Marks govori Ceo sistem tih drava zasnivao se na odreenom ograniavanju broja stanovnika koji nije smio da se pree bez opasnosti po sam opstanak antike civilizacije. Ali zato je bilo tako? Zato to im je bilo potpuno nepoznata primena prirodnih nauka za materijalnu proizvodnju. Oni su mogli sauvati svoju civilizaciju samo tako ako ostanu malobrojni. U protivnom oni bi postali rtve onog tekog fizikog rada koji je tada slobodnog graanina pretvarao u roba. Zato je prinudna emigracija predstavljala jedini izlaz". Prinudna emigracija je bila vezana za nedostatak zemlje pogodne za obradu iji se vei deo naao u rukama aristokratije. Kolonije tog doba najee su imale agrami karakter. Kasnije u vezi s razvojem robne proizvodnje i pomorske trgovine, menja se prvobitni tip naselja grkih kolonista. Deo stanovnika kolonija nastavlja zemljoradniki posao, ali s namerom da svoje zemljoradnike proizvode plasira na trite. Kasnije je inicijativa za stvaranje novih kolonija prela na trgovake gradove. Proces formiranja kolonija odvijao se u Grkoj u atmosferi otre socijalno-politike borbe. Pobeeni u toj borbi su odlazili u tue zemlje nadajuci se tamo nai utoite. Kad je kolonija stvarana inicijativom drave, onda su za nju vrbovani kolonisti samo iz odreenih klasa stanovnitva u tom polisu; ponekad su graani u odreivanju kolonista uestvovali rebom. Istakli su se gradovi koji su osnovali veliki broj kolonija, na primer, maloazijski grad Milet, Halkida i Korint. Kolonije su bile samostalne dravne fomaacije, koje nisu bile ovisne od metropola ni u politikom, ni u ekonomskom pogledu. Svaka kolonija imala je vlastito dravno ureenje. Svaka kolonija imala je svoje zakonodavstvo i pravosue. Graanima kolonije smatrani su njeni stanovnici, a ne graani metropole. Kolonija kovala je svoj novac. U sluaju potrebe, kolonija se obraala metropoli i obrnuto. Nesporazumi izmeu kolonije i metropole reavani su mirnim putem, mada je dolazilo i do ratnih sukoba. Pred osnivanje kolonije obraalo se za savet Delfijskom ili nekom drugom proroitu. Dobivi pozitivan odgovor, metropola koja je preduzela osnivanje kolonije odreivala joj je organizator iz redova svojih graana koji se zvao oikist. Njegova duznost je bila raspodjela zemlje i izradivali ustav kolonije. Samo u izuzetnim sluajevima odnosi kolonije i metropole dobijali su oblik politike zavisnosti. Na primer, Korint je do Peloponeskog rata svake godine slao u svoju koloniju Potideju (na Halkidiku) epidemiurga koji Je u Potideji predstavljao glavnog dravnog funkcionera. Masalija (dananji Marselj), fokejska kolonija, koja je sa svoje strane osnovala niz kolonija u Galiji i paniji, drala je u svojim rukama vrhovnu vlast nad njima. Kleruhija je vrsta kolonije ije je stanovnitvo smatrano graanima metropole koja je osnovala koloniju kleruhiju. Poznate su nam samo atinske kleruhije,osnovane s ciljem da se uvrsti atinski uticaj Najstarija atinska kleruhija je na osrtvu Salamini iz 6.st.pr.Kr. Salaminski gradani su duni da plaaju dravi poreze isto kao i Atinjani, da slue vojni rok, ali su morali da ive u Salamini i pri tom nisu imali pravo da daju pod zakup zemlju koja im je bila dodeljena prilikorn osnivanja kleruhije. Salamjnskom kleruhijom upravljao je arhont koji je bio upucivan iz Atine. Atinjani su u kleruhije upuivali posebno ovlaena lica koja su irnala iroka ovlacenja, ali uopte uzevi kleruhije su uivale izvesnu samoupravu i imale svoje organe vlasti. 2. OSNOVNI PRINCIPI GRKE KOLONIZACUE

KOLONIZACIJA ZAPADNOG MEDITERANAKolonizatorski pokret odvijao se u tri pravca: na zapad na Siciliju i Italiju, na sever kod Helesponta i Propontide i do Ponta Euksinskog (Crnog mora) i u Afriku, gde su osnovane dve kolonije. Od Epira i Korkire Italiju deli more uz irok oko 75 km. Pojedina mesta u Odiseji" svedoe tome da su Grci znali za Siciliju i Italiju jo u doba herojske epohe. U Italiji naeni su ostaci graevina iz mikenske epohe, a veze Sicilije s Kretom potvruju mnogi istorijski spomenici. U junoj Italiji iveli su Mesapi (u Kalabriji) i Bruti (u Brutiji). Na Siciliji su iveli Sikuli, Sikani i Elimi plemena bliska Italicima. Sikani su prvobitno iveli u paniji, ali su ih otuda istisli Liguri. Veina naunika vidi u njima Italike, srodne Latinjaninia, Oscima i Umbrima. Elimska plemena su verovatno bila maloazijskog porekla. ivela su na zapadu Sicilije. Na Siciliji su Grci naili na Feniane koji su osnovali niz faktorija od kojih su Motija, Panorm i Solunt bile najstarije i ostale su fenianske ak u doba procvata helenskih gradova na Siciliji. Feniani su se vezali za kranji zapadni deo ostrva. Istovremeno sa uvrivanjem Grka u Italiji su se poeli uzdizati i etrurski gradovi. Etrurska drava je potinila svom uticaju srednju i severnu Italiju i bila u neprijateljskim odnosima s Grcima. Kao najstariju grku koloniju u Italiji tradicija pominje Kimu u Kampaniji. U osnivanju Kime sudelovali su eubejski gradovi Halkida i Eretrija, a takoe i Eubejska Kima. Istona obala Sicilije 30-tih i 20-tih godina 8.veka bila je nastanjena grkim kolonistima iz Halkide, Naksosa, Megare i Korinta. 735. g. Halkida i Naksos su osnovali na Siciliji koloniju Naksos. Iz Naksosa su iseljene jo dve kolonije Kalana (u podnoju Etne) i Leontina. Poetkom 7. veka na obali uskog mora koji je delio Siciliju od Italije nikla je kolonija Zankle (Messana) koju suosnovali pirati iz Kime^a kasnije naselili Halkiani. Du severne i istone obale Sicilije Zanklejci i Halkiani osnovali sukolonije Himera i Tauromenijum (Taormina). Godine 734. na Siciliju je dola korintska ekspedicija koja je zauzela ostrvo Ortigiju na ulazu u najbolje pristanite Sicilije. Korincani su odatle preli na Siciliju i osnovali Sirakuzu. Od maloazijskih gradova u kolonizaciji Sicilije uestvovao je grad Lind na Rodosu koji je zajedno s Krianima poetkom 7. veka osnovao na junoj obali Sicilije grad Gelu. Kasnije je zapadno od Gele osnovan Akragant (Agrigent). Juna Italija bila je naseljena Grcima ve krajem 8. veka pre n.e. U kolonizaciji june Italije uestvovali su i Ahejci koji su beali sa Peloponeza. Priblino u isto vreme Spartanci su osnovali Tarent. Naseljavanje obale Tarentskog zaliva trajalo je najvie 10-15 godina. Najstarije ahejske kolonije u junoj Italiji bili su Sibaris i Kroton. Da bi se zatitili od neprijateljskog Tarenta, stanovnici Sibarisa su osnovali Metapont, ije su stanovnitvo popunili ahejskim doseljenicima sa Peloponeza. Sibaris i Kroton su uspeli da proire svoje teritorije u unutranjost zemlje sve do obale Tirenskog mora. Sibaris je tu, osnovao koloniju Posidoniju (kod Rimljana: Paestum). Pod vlacu Sibarisa, nalazilo se 100 hiljada stanovnika, prema drugim 300 hiljada. Kroton je takoe raspolagao teritorijom unutar zemlje. Ahejski gradovi Sibaris i Kroton, zajedno sa ahejskim kolonijama koje su zavisile od njih, obradivali su ahejsku konfederaciju sa hramom boginje Here, nedaleko od Krotona, koji je imao znaaj religioznog centra. Ta konfederacija nije dozvoljavala da se na njenoj teritoriji osnivaju druge grke kolonije i spreavala irenje Tarenta na jug. Spartanski Tarent je imao jednu od najboljih luka june Italije. Nailazeci na otpor, na severu od strane Mesapa i Japiga, a na zapadu od strane Ahejaca, Tarent je mogao iriti svoje posede samo u pravcu juga i istoka gde je i osnovao nekoliko kolonija. Na krajnjem jugu Apeninskog poluostrva Lokra

Opuntska osnovala je Lokru Epizerfirsku. Kolonizacija Helesponta i Ponta

Halkidani su zauzeli ostrva koja su se nalazila u blizini Halkide, jedno od tri poluostrva Halkidika, , s kolonijom Toronom. Zapadno poluostrvo Palena bilo je naseljeno Eretrijcima. Osim eubejskih gradova u kolonizaciji Halkidika krajem 7 i poetkom 6. veka uestvovao je i Korint koji je osnovao Potideju. Istonu obalu Halkidika zaposeli stanovnici ostrva Androsa. Krajem 5. veka pre n.e. meu halkidikim gradovima istie se Olint kao krupan trgovaki centar. Krajem 8.st. stanovnici Parosa zauzeli su ostrvo Tasos. Pesnik Arhiloh ali se na neplodnost zemlje na tom ostrvu, ali ne pominje njegovo bogatstvo u zlatu. To svedoi tome da su se na ostrvo najpre doselili zemljoradnici. Polovinom 7. veka stanovnici Klazomene osnovali su koloniju Abderu koju su razorili Traani. Otprilike u isto vreme Hios je ovde osnovao koloniju Maroneju. Izgleda da je ona osnovana od strane Paroana, jer su Paroani morali da izdre napornu borbu