Koeficijenti Srazmernosti Kao Osnov Preslikavanja Fizickih Teorija
of 403
-
Upload
dusan-stosic -
Category
Documents
-
view
108 -
download
1
description
It is modern Cosmology
Transcript of Koeficijenti Srazmernosti Kao Osnov Preslikavanja Fizickih Teorija
Koeficijenti srazmernosti kao osnov preslikavanja fizickih teorijaDelimicni rezime moje knjige "Gravitacija, atom,elektron, kvarkh1h2 : fb1.855 1043 Hz : c5G h1 1.855 1043 Hz c22rG 3.7954 1015 gm GMdc22( ) 5.2921 109 cm G Md 2.5328 108cm3sec23 Md 4 a03:8.696 10-45gm cm3 5.3175 105 f r ()4 G r23 c2: 2 G 3 c29.5088 10111cm2f r () 5.3255 105 1 1 4 .. :1 4 .. : G ( )3 Md G 4 r 1.1426 1016cm2sec2c ( )2r 2.5326 108cm3sec2 G r2 8 3c21.0651 104 c22 4.786 1016cm2sec21 4 .. : 1 4 .. :Opsti oblik fundamentalnog tenzorag ,c21 2 f r () ( ) sec2cm200001 1 2 f r () ( )0000r2cm20000r2cm2sin( ) 2
1111111111]:Posebni oblik fundamentalnog tenzora 1 : 1 :2g ,c21 24 G r23 c2
_
,sec2cm200001 1 24 G r23 c2
_
,0000r2cm20000r2cm2sin( ) 2
111111111111]:Numericki oblik fundamentalnog tenzorag ,8.9866 102000001.0001 00002.8003 1017 00002.8003 1017
_
,Fundamentalni tenzor iz jedne konstante po Bosnjakufb2.0642 102200001.8548 104300006.6243 105900006.6243 1059
_
,Hz
1111]8.9865 102000001.0001 00002.8003 1017 00002.8003 1017
_
,f r () 5.3255 105 G r2 4 3c25.3255 105 Formula po Basnjakufb3.4833 1047 Hz ( )5.3254 105 Opsti oblikkomponente Chs1(112)3112c2rf r () ( ) dd
11] : Posebni oblik komponente Chs(112)c2r23 G r2c2
_
,dd
111]Pojedinacni oblik komponente Chs(112)Padanje cestice na centralnu masu4 3 G r 9.0448 1024cmsec2Bosnjakova formulafb2.0509 1018 statohm ( )9.0448 1024cmsec24 3 G r 9.0448 1024cmsec2c24 G r 3 c2 9.0448 1024cmsec28 G r23 c21.0651 104 121c2r2 G r23 c2dd : 121c2r2 G r23 c2dd : 043 G r
_
,09.0448 1024_,cmsec243 G rc21 43 G r2c2 +
_
,2
11] 1.0065 1041cm1219.0448 1024cmsec243 G rc21 43 G r2c2 +
_
,2
11] 1.0065 1041cm4Bosnjakova formulafb1.8431 1039cmsec1.0065 1041cm222r 4 G r23 c2dd1 24 G r23 c2 +
_
,2:*2222.0132 1041cm222rer21 24 G r23 c2 +
_
,2
11]: 2221.0065 1041cmr 2 G r23 c2dd1 22 G r23 c2 +
_
,21.0065 1041cm43 G rc21 43 G r2c2 +
_
,2
11] 1.0065 1041cm2221.0065 1041cm43 G r c21 43 G r2c2 +
_
,2
11] 1.0065 1041cmr 2 G r23 c2dd1 22 G r23 c2 +
_
,2543 G r c21 43 G r2c2 +
_
,2
11] 1.0065 1041cmr G r2 2 3c2dd1 2 G r2 2 3c2 +
_
,243 G r c21 43 G r2c2 +
_
,2
11] 1.0065 1041cmr G r2 2 3c2dd1 2 G r2 2 3c2 +
_
,21.0065 1041cmrea021 2rea0 +
_
,2
11]1.0065 1041cma0rea0dd1 2rea0 +
_
,22221.0065 1041cm233r ( ) : 62335.2918 109 cm 244r sin ( )2 : *2445.2918 109 cm 332r : 344r2 sin ( ) cos ( ) : 3441.7146 1033 cm2442r sin ( )2 : 4425.2918 109 cm 443r2sin ( ) cos ( ) : 4431.7146 1033 cm2Ch2122r G r2 2 3c2dd1 2 G r2 2 3c2 +: a0 G r2 2 3c2dd1 2 G r2 2 3c2 +1221.0064 1041cm43 G r c21 43 G r2c2 +
_
,
11]7a04 G r23 c2dd1 24 G r23 c2 +01cmrea021 24 G r23 c2 +
_
,
11]1.0064 1041cm1221.0064 1041cm1 2 G r2 2 3c2 +
_
,c2r G r2 2 3c2dd
_
, 9.0443 1024cmsec22111 24 G r23 c2 +
_
,c2a04 G r23 c2dd : 4 31 83 G r2c2 +
_
, G r 9.0438 1024cmsec243329 G r2c2
_
, G r 9.0438 1024cmsec24 93 c2 4 G r2 +( ) G r c2 9.0443 1024cmsec243 G r 1692 G2 r3 2c2 9.0443 1024cmsec21 24 G r23 c2 +
_
,c24 G r23 c2 4.7858 1016cm2sec21692 G2 r3 2c2 4.8168 1020cmsec243 G r 9.0448 1024cmsec28a02 re ( ) c2 G r2 4 3c2 2.5325 108cm3sec22110cmsec2a0 G r2 4 3c2dd1 2 G r2 4 3c2 +222a0 G r2 4 3c2dd1 2 G r2 4 3c2 +: rea021 2 G r2 4 3c2 +
_
,
111]1.0064 1041cmrea0a02 re ( )
1]1.0064 1041cm 222 01cm1 2 G r2 4 3c2 +
_
,a0 233 1 2 G r2 4 3c2 +
_
,a0 : 91 2 G r2 4 3c2 +
_
,a0 5.2912 109 cm 233 5.2912 109 cm 244 1 2 G r2 4 3c2 +
_
,r sin ( )2 : 244 5.2912 109 cm 3231r: 323 1.8897 1081cm 434cos ( )sin ( ): 434 6.123 1017 Rimanov tenzorR1212 c22r G r2 4 3c2dd2 : R1212 3.4184 10331sec2Bosnjakova formulafb5.4265 109 sec ( )3.4184 10331sec2R1313 1 2 G r2 4 3c2 +
_
, c2r G r2 4 3c2dd
_
, r : R1313 9.5716 1016cm2sec2Bosnjakova formulafb1.938 1026seccm2
_
,9.5717 1016cm2sec210R1414 1 2 G r2 4 3c2 +
_
, c2r G r2 4 3c2
_
,r2sin ( )( )dd
111] : R1414 1.013 109cm3sec2Bosnjakova formulafb1.8312 1034seccm3
_
,1.013 109cm3sec2G Md 2.5328 108cm3sec2R2323r G r2 4 3c2dd
_
,r 1 2 G r2 4 3c2 +
_
,: R2323 1.0652 104 Bosnjakova formulafb1.7415 1047 Hz ( )1.0652 104 R2424r G r2 4 3c2dd
_
,r sin ( ) 21 2 G r2 4 3c2 +: R2424 1.0652 104 R3434 2 r2 sin ( )2 G r2 4 3c2 : R3434 2.9826 1021 cm2Bosnjakova formula11fb6.2194 10631cm2sec ( )
11]2.9826 1021 cm2 Ricijev tenzorR11 1 2 G r2 4 3c2 +
_
,c22r G r2 4 3c2
_
,dd2
111]r 2r G r2 4 3c2dd +
111]r
1111]
1111]
1111] : R11 1.0254 10341sec2Bosnjakova formulafb1.8091 109 sec ( )1.0254 10341sec21 2rea0 +
_
,c22a0rea0
_
,
11]dd2
111]a0 2a0rea0dd +
111]a0
1111]
1111]
1111]Resena diferencijalna jednacina1 2 G a02 2 3c2 +
_
,c22a0 G a02 2 3c2
_
,
111]dd2
111]a0 2a0 G a02 2 3c2dd +
111]a0
11111]1.7093 10331sec2493 c2 4 G a02 +( ) G c2
11]1.7093 10331sec2Izracunavanje gustine0.375 2a02( ) sec c 2sec2 c2 6.8372 1033 2 a02 +( )12( )+
11]csec G ( ) 6.1148 1039gmcm3Bosnjakova formulafb3.0336 103cm3gm sec 6.1148 1039gmcm3n 1 9 .. :12293 c2 4 G a02 +( ) G c2
11]mea02n213.60733.40181.51190.85050.54430.3780.27770.21260.168eVBosnjakova formulafb8.5087 10533.4035 10547.6578 10541.3614 10552.1272 10553.0631 10554.1693 10555.4456 10556.892 1055
_
,secgmcm213.60723.40181.51190.85040.54430.3780.27770.21260.168
_
,eV R222r G r2 4 3c2dd2r 2r G r2 4 3c2dd +r 1 2 G r2 4 3c2 +
_
,: R22 1.1412 10131cm2Bosnjakova formula13fb1.6255 1030 stokes ( )1.1412 10131cm243 Gc2 1.9018 10121cm28 Gc2 1.866 1027 cmgm43 Gc2 1.9018 10121cm2r 5.2918 109 cm a05.2918 109 cm a0 2 re +( )a0c22a0rea0
_
,dd2
111]a0 2a0rea0dd +
111]a04 1.7089 10331sec24 a0 2 re +( )a04 c2re4 1.7089 10331sec2a02 re ( )c2rea04 1.7089 10331sec2a0 2 re +( )a0c22a0rea0
_
,dd2
111]a0 2a0rea0dd +
111]a04 4 93 c2 4 G a02 ( ) G c238 2( )a0 2a02 4 2 re a0 8 2 re2 +( )12( )+
11]c2a03G ( )38 2( )a0 2a02 4 2 re a0 8 2 re2 +( )12( )
11]c2a03G ( )
111111]1.1483 10446.1135 1039
_
,gmcm3a0 2 re +( )a0c22a0rea0
_
,dd2
111]a0 2a0rea0dd +
111]a04 4 93 c2 4 G a02 ( ) G c2141 2rea0 +
_
, c22a0rea0
_
,dd2a0 2a0rea0dd +
111]a01 2rea0 +
_
, c22a0rea0
_
,dd2a0 2a0rea0dd +
111]a0 6.8357 10331sec21 2rea0
_
,c2rea03 1.7089 10331sec2R22 1.1412 10131cm2R33 2 r G r2 4 3c2dd
_
, r 2 G r2 4 3c2 : R33 1.0651 104 Bosnjakova formulafb1.7416 1047 Hz ( )1.0651 104 R44 2 ( )r G r2 4 3c2dd
_
, r sin ( )2 2 sin ( )2 G r2 4 3c2 : R44 1.0651 104 R R11 sec20000R22 cm20000R330000R44
_
,:R 1.0254 103400001.1412 101300001.0651 104 00001.0651 104
_
,Riccijev tenzor po Bosnjaku15fb1.809 10900001.6255 103000001.7416 104700001.7416 1047
_
,Hz1.0254 103400001.1412 101300001.0651 104 00001.0651 104
_
,Ricijev skalarRs22r G r2 4 3c2dd2
_
, r2 4r G r2 4 3c2dd
_
, r + 2 G r2 4 3c2 +r2: Rs 1.1411 10131cm2Riccijev skalar po Bosnjakufb1.6256 1030 stokes ( )1.1411 10131cm2
Prva komponenta g11 Ajnstajnovog tenzora za Vodonik, Sunce i ZemljuG112 1 2 24 G r23 c2
_
, +
11] c2a024 G r23 c2dd
_
,a0 24 G r23 c2 +
11]a024 : G11 1.7096 10331sec2Bosnjakova formulafb1.085 1010 sec ( )1.7097 10331sec2G112 1 2 24 G r23 c2
_
, +
11] c2a024 G r23 c2dd
_
,a0 24 G r23 c2 +
11]a024 : 16G11 1.7096 10331sec2G222a04 G a02( )3 c2dd
111]a04 G a023 c2+1 24 G a023 c2
_
,r2:G22 5.7059 10121cm2Bosnjakova formulafb3.251 1030 stokes ( )5.7059 10121cm2G33 2r4 G r23 c2 r dd2r4 G r23 c2 r2dd2+ : G33 9.5858 104 Bosnjakova formulafb1.9352 1046 Hz ( )9.5856 104 G44 2r4 G r23 c2 r sin ( )2dd sin ( )22r4 G r23 c2 r2dd2 + : G44 9.5858 104 Bosnjakova formulafb1.9352 1046 Hz ( )9.5856 104 G G11 sec20000G22 cm20000G330000G44
_
,:17G 1.7096 103300005.7059 101200009.5858 104 00009.5858 104
_
,Ajnstajnov tenzor po BosnjakuVeoma vazan racun jer se tu kao koeficijent srazmernostijavlja matricafb1.085 101000003.251 103000001.9352 104600001.9352 1046
_
,Hz
1111]1.7097 103300005.7059 101200009.5856 104 00009.5856 104
_
,h1h2 : fb7.4006 1042 Hz : fb7.4006 1042 Hz c5G h 7.4005 1042 Hz Nastanak teorije koeficijenata srazmernosti, to jestteorije transformacija i prevodjenja svake teorije u svaku drugu teorijuI Izvori i podsticaji18Profesor Z.Maric (najznacajniji izvor i podsticaj) je u sledecem primeru ovde ustanovio bi-univoku korespondenciju izmedju elektrostatike i teorije gravitacije pomocu koeficijenta srazmernostiel22.2691 10391.0167 1058 statcoul2G mp me 1.0167 1058 statcoul2(Vek kvantne fizike, Epoha kvanta- 100 godina od otkrica kvanta energije, Beograd,2002, str. 19.)Profesor Z.Maric je u sledecem primeru ovde ustanovio bi-univoku korespondenciju izmedju klasicnog radijusa elektrona i radijusa univerzuma pomocu koeficijenta srazmernostifb7.4006 1042 Hz tHc 9.2524 1027 cm 3.2834 1040el2mec2 9.2524 1027 cm ca05.6653 1018 Hz Oponasajuci proceduruZ. Marica izracunao sam elementarno naelektrisanjePomocu proizvoda Njutnove gravitacione konstante, mase protona i mase elektrona ikoeficijenta srazmernosti2.2691 1039 G mp me 2.3071 1019 gmcm3sec2Profesor Z.Maric je u sledecem primeru ovde ustanovio bi-univoku korespondenciju izmedju mase Svemirai mase protona pomocu koeficijenta srazmernostiNajpre je izracunao koeficijent proporcionalnosti koji on opisuje kao odnos mase univerzuma Mu (izrazene preko srednje (procenjene) gustine i mase protona mpHablovo vremetH3.08627 1017 sec : Srednja procenjena gustina0MsvRgsv3: 01.5729 1028 gmcm3Masa VodonikaKoeficijent srazmernosti19tH3.0863 1017 sec 0c tH( )3mp
111]7.4494 10790c tH( )37.4494 10791.6724 1024 gm RgsvtHc : 1.3424 10-80 0 c3 tH3 1.6724 1024 gm Bezdimenziona vrednost gravitacione sile dobijena u analogiji sa konstantom fine struktureGG mp2h c : G mp2 1.8669 1055 gmcm3sec2G9.3981 1040 Profesor Z.Maric je u sledecem primeru ovde ustanovio bi-univoku korespondenciju izmedju proizvoda Plankove konstante i brzine svetlosti pomocu koeficijenta srazmernostiG mp2G1.9864 1016 gmcm3sec2Gh c 1.8669 1055 gmcm3sec2h c 1.9864 1016 gmcm3sec2G9.3981 1040 2GG 1.3424 10-80 0 c3 tH3( )2
1]h c : 2G9.396 1040 rplGhc3 :rpl4.051 1033 cm 20plc5G2h1 : 7.4493 1079 mp 1.246 1056 gm pl5.1569 1093gmcm3Rgsv9.2524 1027 cm : Potom je izracunao koeficijent proporcionalnosti iz formule koja sledi gde je mp -masa protona, G - Njutnova gravitaciona konstanta, h - Plankova konstanta i c- brzina svetlostiGG mp2h c : h c 1.9864 1016 gmcm3sec2G mp29.3981 1040 1.9864 1016 gmcm3sec2hc2.2102 1037 gmcm G mp29.3981 1040 c22.2102 1037 gmcm Tako je Z. Maric ,pomocu koeficijenta proporcionalnosti,pronasao proizvodPlankove konstante i brzine svetlosti iz formule G*mp^2.Isto tako i kolicnik Plankove konstante i brzine svetlosti . Time je ,ne interesujuci se za podledice, otvorio put za teoriju dve konstante i koeficijent Stevana Bosnjaka.tplG h1 c5:plrpl3 3.4281 104 gm tpl1 1.855 1043 Hz 1060h c G 5.456 1055 gm rpl4.051 1033 cm h c G5.456 105 gm mpl5.456 105 gm : Duzina trajanja zvezde21tp3.0863 103 sec : tntp1 1020 ( ): tntp1 1020 ( ): tn1 1020 ( ) 3.0863 103 sec Nuklearno vremetn3.0863 1023 sec tptn1 1020 tHtn9.9999 1039 tptn1 1020 ( ) : 3.0863 103 ( ) sec Duzina trajanja Zvezde1.9103 1039 tn 5.8958 1016 sec 102 2mpme
_
,2 tn G1 1.8683 109 yr Hablovo vreme0.0523 2mpme
_
,2 tn G1 3.0835 1017 sec Plankova masa iz slozene formule za Hablovo vreme0.0523 2mpme
_
,2 tn G1 5.6516 1021secgm5.456 105 gm Borov radijus iz slozene formule za Hablovo vreme0.0523 2mpme
_
,2 tn G1 5.827 1025 statohm5.2918 109 cm U studiji "Problemi merenja u teoriji gravitacije" Z .Maric je iz tri fundamentalne konstantei koeficijenta izracunao masu Svemira. Time je on postavio osnovjedne opste, jedne najopstije teorije, a da nije dosao do svesti o svom otkricu, ili bar, u toj studiji i kasnije, nije nista pisao o tome. Tacnije, u jednom kratkom tekstu 22izgleda da je onporekao svaki opsti smisao principa teorije tri fundamentalne konstante i koeficijent. Za razliku od Bosnjaka koji je iz jedne konstante razvio teoriju i istoriju svega, Z. Maric je samo nagovestio opstu teoriju tri konstante. Bez obzira na to ovaj nagovestaj ima ogroman znacaj. Ja polazim od ovog nagovestaja razvijajuci teoriju tri konstante.Zato cu detaljnije da razmotrim strukturu jednakosti koja siri horizonte savremene fizike.tp1 1020 ( )3.0863 1023 sec 2.2837 1060h c G 1.246 1056 gm Najpre, koeficijent. Ogroman broji koji pomnozen Plankovom masom iskazanom kombinacijom fundamentalnih konstanti , daje masu Svemira. Pitam se : "Zar se mnozenjem ove Plankove mase raznim brojevima ne bi mogle dobiti mase drugih tela i cestica? Na primer :Masa SuncaMs1.989 1033 gm 3.6455 1037 hcG
_
,1.989 1033 gm Masa elektroname9.1094 1028 gm 1.6696 1023 hcG 9.1094 1028 gm hcG5.9895 1022 ( )9.1094 1028 gm Dovde su koeficijenti bili prevelikiili premali bezdimenzioni brojevi. Postoje medjutim i procedure kada su koeficijenti srazmernosti imenovani brojevi.Za ranije pominjani klasicni radijus elektrona koeficijent je dimenzioni broj11.9362 108gmcmhcG 2.8179 1013 cm U Bosnjakovoj proceduri to izgleda ovakofb2.6263 10551cmsec2.8179 1013 cmsec23.8076 10-56 cm sec fb 2.8179 1013 cm Gustina Svemira danas23sv4MsvRgsv3: sv41.5731 1028 gmcm3Bosnjakova procedurafb4.7045 1070cm3gm sec 1.5731 1028 gmcm32.1256 10-71gm sec cm3 fb 1.5731 1028 gmcm3Mariceva procedurac5G h 4.7044 1070cm3gm sec
_
,1.5731 1028 gmcm32.1256695859195646629 10-71c5G h ( )
11]12_,cm3 gm sec 1.5731 1028 gmcm32.126 10-71c5G h ( )
11]12_,cm3 gm sec 1.5734 1028 gmcm3tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv 8.2606 1077 erg Energija SvemiraProcedura po MaricuhcG6.6049 1083 sec2cm28.2606 1077 erg fb8.9589 1036 secgm cm28.2606 1077 erg 1.116 1035fbsec gm cm2 8.2591 1077 erg 24Plankova masa6.6049 1083 sec2cm2tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv
1] 5.456 105 gm fb1.3564 10471gm sec 5.4561 105 gm 7.375 10-48 fb gm sec 5.4579 105 gm hcG 5.456 105 gm Dimenzioni koeficijent proporcionalnosti1tH283 G sv4
_
, Rgsv2 Msv 8.2606 1077 erg Tekst i jednacine koje slede zadrzavaju "samo" ideju Z. Marica o tri konstante,sve ostalo je moje uopstavanje te ideje. Imam neka saznanja da Z. Maric uopstene odobrava i ne prihvata ovo moje uopstavanje.Tako, laskava mogucnost da budem ucenik ovog velikog fizicara, naucnika i filozofskog mislioca - otpada.Za sve sto sledi kriv sam samo ja. Sto se tice teorije jedne konstante i koeficijentau tome, osim nekih malih dopuna, sledim ideje i zakljucke Stevana Bosnjaka koje su izlozene u knjizi "Pitagorin soj"Iz Fridmanove jednacinepomocu tri konstantenalazim racunom dimenzionih koeficijenata srazmernostinaelektrisanje elektrona 238 G 1c5G2h
_
,
1111]
1111]
1111]1
1111]2c5G2h 4 3 Ghc32
_
,0.5
11]3 Ghc3
_
,0.5
11]21.137 1026 statvolt
11111]4.8047 1010 statcoul U gornjoj jednacini tri konstante daju gustinu Svemira. Ovom jednacinom bavicemo se kasnijeUproscenoc5G2h 8.2074 1092gmcm39.7987 10-27 ( )statvoltc7h G2 Ghc3
_
,32_,
111]4.8049 1010 statcoul hcG statcoul 1.1355 105 gm 4.805 1010 statcoul 258.803 10-6 hcG
_
,12_,statcoulgm 4.803 1010 statcoul fb1.5402 10521gm0cm ( )4.805 1010 1gm0cm0statcoul 6.494 10-53 fb sec 4.8059 1010 secgm0cm1statcoul Potom odmah, istim metodom, nalazimo energiju atoma Vodonika238 G 1c5G2h
_
,
1111]
1111]
1111]1
1111]2c5G2h 4 3 Ghc32
_
,0.5
11]3 Ghc3
_
,0.5
11]2
1111]21.2936 1052 dyne2238 G 1c5G2h
_
,
1111]
1111]
1111]1
1111]2c5G2h 4 3 Ghc32
_
,0.5
11]3 Ghc3
_
,0.5
11]21.032 1025 dyne2.1791 1011 erg 4.445 10-28 ( )G2c7h Ghc3
_
,32_, 13.6044 eV Uprosceno 4.4442 10-28 ( )G2c7h Ghc3
_
,32_, 2.1793 1011 erg fb3.3959 1053secgmcm213.602 eV 2.945 10-54fbsec gm cm2 13.6032 eV Potom odmah, istim metodom, nalazimo energiju Sunca238 G 1c5G2h
_
,
1111]
1111]
1111]1
1111]2c5G2h 4 3 Ghc32
_
,0.5
11]3 Ghc3
_
,0.5
11]23.056 1038 1.7876 1054 erg Uprosceno sa tri konstante.Po Maricu263.6457 1037 ( )Gc4 Ghc3
_
,12_, 1.7877 1054 erg Uprosceno sa jednom konstantom. Po Bosnjakufb4.1397 1012 secgm cm21.7877 1054 erg 2.415 1011fbsec gm cm2 1.7872 1054 erg Savremena fizika jedva da ima u vidu ovaj racun dimenzionih koeficijenata srazmernosti i tri fundamentalne konstante. Ako hocemo da racunamo energiju nekog drugog tela, makroskopskog ili mikroskopsog (onaj ko zna modernu fizikushvata sav znacaj ovog racuna) onda ce se menjati koeficijent srazmernosti,ali isto tako menjace se i kombinacija tri konstante. Moderna fizika uopste nema u vidu racun jedne konstante i koeficijenata. Da bi se dobilo ono sto se trazi ovde se menja samo koeficijent.Iz jedne konstante, iz jedne frekfencije izvesti ceo svet pomocu koeficijenata- to zna samo autor "Pitagorinog soja".3.6457 1037 ( )Gc4 Ghc3
_
,12_, 1.7877 1054 erg Hamiltonova funkcija za izotropni i homogeni Svemir HEMsvc22G Msv2Rgsv : HE 5.5978 1076 erg h c G9.7443 1082 sec2cm2
_
,h c G4.8728 1082 sec2cm2
_
, 5.5977 1076 erg h c G9.7443 1082 sec2cm2
_
,2.0522 1081hcG
_
,12_,sec2 cm2 5.5977 1076 erg simplifies to1.0262 1081hcG
_
,12_,sec2 cm2 2.0522 1081hcG
_
,12_,sec2 cm2 5.5979 1076 erg 271.0260 1081 ( ) hcG
_
,12_,cm2sec2
111] 5.5979 1076 erg Plankova energija iz Hamiltonove funkcije za izotropni i homogeni Svemirhc5G 4.9036 1016 erg 1.0262 1081hcG
_
,12_,sec2 cm2 2.0522 1081hcG
_
,12_,sec2 cm2 1.1416 10604.9036 1016 erg mplc2 4.9036 1016 erg Kad uprostim gornju Hamiltonovu funkciju dobijam standardnu formulu8.9874 1020cm2sec2 hcG
_
,12_, 4.9036 1016 erg tntH1040: tptn1020 : 1G 2.2487 1027 c4 Ghc3
_
,12_, 13.6106eV sv41.5731 1028 gmcm3Ovo je energija osnovnog stanja vodonika izracunata pomocu tri konstante. Sad se lako ide do Borove teorije atoma i Sredingerove jednacine.Masa elektrona pomocu tri konstante238 G 1c5G2h
_
,
1111]
1111]
1111]1
1111]2c5G2h 4 3 Ghc32
_
,0.5
11]3 Ghc3
_
,0.5
11]2c26.673 1022 ( ) 9.1089 1028 gm Masa protona1.6694994919033588108 10-23 ( )G2c5h Ghc3
_
,32_, 9.1089 1028 gm 28100000000002006141034200613 3 me1000000000020061i 41034200613 3 me10000000000 2006141034200613 3 me10000000000 20061i 41034200613 3 me
_
,1.6726 1024 1.6726i 1024 1.6726 1024 1.6726i 1024
_
,gm Konstanta fine strukture291100001220061 12105me mp4me8( )112_,110000123 12i +_,1220061 12105me mp4me8( )112_,1100001212i 3 +_,1220061 12105me mp4me8( )112_,110000i 1220061 12105me mp4me8( )112_,1100001 212i 3 +_,1220061 12105me mp4me8( )112_,1100001 23 12i +_,1220061 12105me mp4me8( )112_,1 100001220061 12105me mp4me8( )112_,1100001 23 12i _,1220061 12105me mp4me8( )112_,1100001 212i 3 _,1220061 12105me mp4me8( )112_,1 10000i 1220061 12105me mp4me8( )112_,1100001212i 3 _,1220061 12105me mp4me8( )112_,110000123 12i _,1220061 12105me mp4me8( )112_,
1111111111111111111111111111111111111111111]0012345678910117.297410-36.319710+3.6487i10-3 -33.648710+6.3197i10-3 -37.2974i10-3-3.648710+6.3197i10-3 -3-6.319710+3.6487i10-3 -3-7.297410-3-6.319710-3.6487i10-3 -3-3.648710-6.3197i10-3 -3-7.2974i10-33.648710-6.3197i10-3 -36.319710-3.6487i10-3 -330tntH1040: Koeficijent koji izracunava duzinu trajanja zvezde 102 2mpme
_
,2 tn G1 tn1.9103 1039 Duzina trajanja zvezda1.9103 1039 tn 1.8683 109 yr mplG c
_
,26.626 1027 gmcm2secrpl4.051 1033 cm h G c34.051 1033 cm 7.4494 1079 mp 1.246 1056 gm Msvmp7.4494 1079 xh c G MsvResavam x i dobijam rezultat. To je koeficijent proporcionalnostihcG
_
,12_,5.456 105 gm 2.2837 1060 hcG
_
,12_, 1.246 1056 gm 2.2837 1060 hcG
_
,12_, 7.4494 1079 mp3.0656 10-20 hcG
_
,12_, 1.6726 1024 gm 3.0656 10-20 ( )1 3.262 1019 Iz mase Planka-masa protona313.0656 10-20 hcG
_
,12_, 1.6726 1024 gm Eto, to je jedan primer razvijenog racunanja koeficijenta proporcionalnosti.hcG
_
,12_,3.262 10191.6726 1024 gm fb4.4246 10661gm sec
_
,1.6726 1024 gm Iz mase Svemira- masa PlankaMsv2.2837 1060 ( )5.4561 105 gm fb1.3564 10471gm sec
_
,5.4561 105 gm Ovde se zavrsava tekst o nastanku teorijeG Md me 4.8034 1010 statcoul Formula na levoj strani nije nikakva definicija. Ona je prosto formula kao sto su to formule koje slede i kojima niko ne zamera nistah24 2 me el25.2918 109 cm el2mec22.8179 1013 cm hmec 2.4263 1010 cm Ako su ove tri formule legitimne , legitimna je i prva formula. Medjutim,prva formula ne postoji u fizici.Ona je u onoj fazi istorije naucnog iskaza kada ovaj treba da bude priznat ili odbacen.To je kao kad kazes da u nekim prilikamasvetlosni signal ima gausovsku formu kao sto takvu formu ima i raspodelabrzina u nekom gasu pa se iz toga izvode zakljucci koji su lisenipravog fizickog sadrzaja. U cisto algebarskoj sferi to lici naideju da ako umesto broja 2 ja pisem na primer 30/15 onda sam bacio novo32svetlo na prirodu brojne skale.Ali,ja radim sa dimenzionim brojevima, a algebra i aritmetika dimenzionih brojeva ima svoju logiku 30 erg 15 h 3.0184 1026 Hz 30 eV 15 sec 3.2044 1012 gmcm2sec330 Hz 15 c gm 6.6713 1011 1gmcm2Hzc gm ( ) 6.6713 1011 1gmcm2Hzgm cm 21gmcmsec2Hzc2 2.2253 1021 seccm22 Hz h 1.3252 1026 erg Ne moze se ovaj rezultat osporiti. Ja sam zaista bacio novu svetlost na dimenzionu brojnu skaluTemperaturna skala Svemira po VajnbergutH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbx 8.1089 1012K Izracunavanje koeficijenta proporcionalnosti4.111 10-14 3. 25.13 G sv4 tH2 +( ) Rgsv2MsvK tH2kb ( ) 7.378 1080 Rezultat kad zamenimo x sa dobijenom vrednoscutH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkb7.378 1080 ( ) 8.1093 1012 K Po MaricuPo Bsnjakuc5G h 9.126 10291sec K
_
,8.1093 1012 K fb9.126 10291sec K
_
,8.1094 1012 K 331.2332 10-13 ( ) 1.0331 10-12 G sv4 tH2 + 1]Rgsv2MsvK tH2kb ( ) 7.3781 1080 U mojih devetnaest jednacina prvo sam resio nepoznate pa sam ih posle stavio na levu stranu. Tako iz jednacine za Svemir, varirajuci koeficijent, nalazim temperaturnu skalu. Moj posao bi bio besmislen ako je sve to ranije i na isti nacin uradjeno. Pa cak i tada bih se radovao sto sam to sam pronasao. A ako toga u fizici danas nema onda su koeficijenti ,taj navedeni niz koeficijenata, ta tablica koeficijenata pravo otkrice kojim se objasnjavaju ogromni brojevi. Sada cu da resim jos jednu nepoznatu na isti nacin: tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbx 6.0021 1011 KKoeficijent proporcionalnosti5.554 10-13 3. 25.13 G sv4 tH2 +( ) Rgsv2MsvK tH2kb ( ) 9.9677 1081 tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkb9.9677 1081 ( ) 6.0024 1011 K Po MaricuPo Bosnjakufb1.2329 10311sec K
_
,6.0026 1011 K c5G h 1.2329 10311sec K
_
,6.0025 1011 K Ogromni brojevi su potpuno smisleni, a njihova semantika je potpuno transparentna.Sada cu odmah preci na upotrebu ovih velikih brojeva, na racunanje temperaturne istorije svemira.Struktura i semantika su neodvojive.GeV 1000000000 eV :Ovo je primer izracunavanja kada iskoristim Lindeovu procenu energije najranijeg svemira na 1*10^19*GeV1 1019 GeV 1 1028 eV tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvx 1 1028 eV 34Koeficijent proporcionalnosti1.000 10-28 ( ) 8.380 10-28 G sv4 tH2 + 1]Rgsv2MsveV tH2( ) 5.1575 1061 tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv5.1558 1061 1 1028 eV 3.878 10-64 50. 419. G sv4 tH2 +( ) Rgsv2MsvtH2 1 1028 eV Po Bosnjakufb4.619 1026secgm cm2
_
,1 1028 eV Po Maricuc5G h 4.619 1026secgm cm2
_
,1 1028 eV 5.1558 1061Energija svemira danastH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv 8.2606 1077 erg tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv6.9877 1060 7.3784 1028 eV Evo jednog misljenja o relativizmu i velikim kvantnim brojevima.Nije uputno mesati teorijske termine kao sto je kvantni broji empirijska fakta. Sa druge strane teorije imaju domenesvoga vazenja i ono sto vazi u jednoj najcesce nije prenosivou druge sem u granicnim slucajevima i uz promenu znacenja.Relativizam u gradnji atomskih struktura je balast.Obaska sto takoveliki kvantni brojevi nemaju smisla.Treba da se nadje nepoznata xpomocu koje kao koeficijenta srazmenosti dobijamo energiju atoma vodonikatH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvxmec2 2235Nalazimo veliki broj233 8 G sv4 tH2 +( ) Rgsv2Msvmec22tH2 ( ) 3.7895 1088 tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv3.7895 1088 13.6056 eV Kosmoloska jednacina i energija stacionarnog stanja atoma vodonika. Prenosenje iz jedne teorije,teorije gravitacije,teorije Svemira uteoriju atoma .Veliki broj resava problemIzracunavanje mase elektronatH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv9.0682 10104cm2sec29.1094 1028 gm Drugi veliki broj je dimenzion i resava problem : iz kosmoloske jednacinedobija se masa elektronaMsvc2 1.1198 1077 erg mec2 225.1359 1087 ( ) 1.1196 1077 erg Zamenom za x u jednacini dobijamo trazeno resenje. Ovaj broj je moj pronalazak.Kakav je smisao ovog ogromnog broja? Energija Svemira podeljena ovim ogromnim brojem daje energiju stacionarnog stanja atoma vodonika. Fridmanova jednacina podeljena ovim ogromnim brojem daje energiju stacionarnog stanja atoma vodonika. Tako ovaj ogromni broj prenosi jednacine koje vaze za Svemir u jednacine koje vaze na mikro-nivou. Znacenje se kvalitativno ne menja. I u jednom i u drugom slucaju radi se o energiji. Ovaj ogromni broj pomnozen energijom stacionarnog stanja vodonika daje energiju Svemira. Nije uputno mesati teorijske termine kao sto je kvantni broji empirijska fakta. Sa druge strane teorije imaju domenesvoga vazenja i ono sto vazi u jednoj najcesce nije prenosivou druge sem u granicnim slucajevima i uz promenu znacenja.Relativizam u gradnji atomskih struktura je balast.Obaska sto takoveliki kvantni brojevi nemaju smisla.Teorije imaju domene svoga vazenja. Medjutim uz primenu koeficijenataono sto vazi u jednoj najcesce, to jest uvek, prenosivo je u drugeDa li veliki kvantni brojevi nemaju smisla ? Ako veliki kvantni brojevi nemaju smisla kako onda tako tacno izracunavaju energetski niz atoma vodonika (i svih vodoniku slicnih atoma i svih atoma Mendeljejevog sistema uopste)?n 1 8 .. :Veliki kvantni brojevi36Po BosnjakuPo Maricuc5G h 3.3959 10531.3583 10543.0563 10545.4335 10548.4893 10541.2226 10551.6639 10552.1737 1055
_
,secgmcm213.60183.40061.51130.85010.54410.37780.27760.2125
_
,eV 373.7905 1088 n23.790510881.516210893.411410896.064810899.476310891.364610901.857310902.42591090tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv3.7905 1088 n213.6023.40051.51130.85010.54410.37780.27760.2125eVfb3.3959 10531.3583 10543.0563 10545.4335 10548.4893 10541.2226 10551.6639 10552.1737 1055
_
,secgmcm2
1111111111]13.6023.40061.51130.85010.54410.37780.27760.2125
_
,eV Po Bosnjakun 1 8 .. :3.3959 1053 n2secgm cm23.395910531.358410543.056310545.433410548.489810541.222510551.66410552.17341055secgmcm2Koeficijenti proporcionalnostisu kvadrati kvantnih brojeva38fb3.3959 1053secgm cm2
_
,n213.6023.40051.51130.85010.54410.37780.27760.2125eVtH1 ( ) ( )2243 G sv4
11]Rgsv2( ) Msv1.8952 10887.5808 10881.7057 10893.0323 10894.738 10896.8227 10899.2865 10891.2129 1090
_
,13.60233.40061.51140.85020.54410.37780.27760.2125
_
,eV Veliki kvantni brojevi kao koeficijenti u kosmoloskoj jednacini izracunavaju uglovne brzine elektrona uatomu vodonikatH1 ( ) ( )2243 G sv4
11]Rgsv2( ) Msv1.9986 10617.9945 10611.7987 10623.1976 10624.9965 10627.1959 10629.7932 10621.2793 1063
_
,gmcm2sec2.0666 10165.1664 10152.2963 10151.2917 10158.2663 10145.7398 10144.2175 10143.2285 1014
_
,Hz Veliki kvantni broj izracunava frekfenciju Svemira podeljenom frekfencijom elektronau atomu vodonikaca02 6.3795 10333.2402 1018 Hz cRgsv3.2402 1018 Hz 39tH1 ( ) ( )2243 G sv4
11]Rgsv2 Msv 4.1303 1077 erg "Relativizam u gradnji atomskih struktura je balast.Obaska sto takoveliki kvantni brojevi nemaju smisla.:"Smisao ovih velikih kvantnih brojeva je u tome da iz Fridmanove jednacineizracunavaju energetski spektar vodonika. Obaska sto su tacni i numericki i dimenziono.Ali, sta su ovi brojevi? Oni sukvadrati kvantnih brojeva na Svemirskoj skaliVideti jednacinu u knjizi Stivena Vajnberga "Prve tri minute" str. 161. "Svjetlost", Sarajevo, 1989/Na primer : imamo Jednacinu :tH1 ( ) ( )2243 G sv4
11]Rgsv2 Msv 4.1303 1077 erg Sada se postavlja zadatak da se iz jednacine za energiju svemira pronadje Borov radijus.Najpre se nalazi koeficijent proporcionalnosti, a potom trazena velicinatH1 ( ) ( )2243 G sv4
11]Rgsv2 Msv 4.1303 1077 erg 1 63 8 G sv4 tH2 +( ) Rgsv2Msva0tH2( ) 7.8051 1085 dyne Resenje :133 8 G sv4 tH2 +( ) Rgsv2Msva0tH2( ) 1.561 1086 dyne Kao sto se vidi ovaj koeficijent proporcionalnosti je veliki dimenzioni brojrz6.3782 108 cm tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv133 8 G sv4 tH2 +( ) Rgsv2Msva0tH2( )5.2918 109 cm 40tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv1.561 1086 dynen25.291810-92.116710-84.762710-88.466910-81.32310-71.905110-72.59310-73.386810-7cmRadijusi atoma vodonika u razlicitim stanjima energijea0n25.291810-92.116710-84.762610-88.466810-81.322910-71.90510-72.59310-73.386710-7cmRadijusi atoma iz kosmoloske jednacine i koeficijenatatH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv1.561 10863.9026 10851.7345 10859.7564 10846.2443 10844.3362 10843.1857 10842.4391 1084
_
,dyne5.2918 109 2.1167 108 4.7625 108 8.4668 108 1.3229 107 1.905 107 2.593 107 3.3867 107
_
,cm 41Ovaj racun se ne moze smatrati kao prosta numericka provera. To sto je iskazano kao numericki rezultatsamo je ilustracija " tkanja dinamickih principa i njihovog matematickog prevoda, kojim seiz prvih principa i njihovih lema, na apstraktnom nivou,izvode zakljucci o povezanostima nevidljivim u fenomenoloskom citanju,uz strogo postovanje matematickih metoda karakteristicnih za domen simbola u upotrebi."U osnovi se nalazi teorija po kojoj se iz Fridmanove jednacine za Svemirmoze pronaci svaka duzina makro i MIKRO sveta, kao odnos ove jednacine kao brojioca i sile kao imenioca. I vice-versa. Iz Fridmanove jednacine kao brojioca i bilo koje duzineizracunava sekoeficijent proporcionalnosti.Opsti zakon za izracunavanje duzinatH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvy dyne x cm Poseban zakon za izracunavanje duzinatH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv1.561 1086 dynen25.291810-92.116710-84.762710-88.466910-81.32310-71.905110-72.59310-73.386810-7cmMsvc22.1157 1085 dyne ( )5.293 109 cm Opsti zakon duzina po Bosnjaku Evo drugog nacina da se pronadje koeficijent. To je jednostavno delenjesvemirske jednacine trazenom velicinom. I jednacina i trazena velicina treba da budu dimenzionibrojevi.tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msva01.561 1086 dyne 42tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv1.561 1086 dyne5.2918 109 cm Izuzetno je zanimljivo da je koeficijent srazmernosti6.9877*10^60, dakle, upravo onog reda velicine kojunavodi moderna fizika. Jednakosti koje navodim uzeo sam iz studije jednog izuzetno suptilnog modernog fizicaraMsv1.246 1056 gm 6.987 1060 h1cG 1.5208 1056 gm Plankova masaMasa Svemira kao proizvod Plankove mase i ogromnog brojakao koeficijenta proporcionalnostih1cG 2.1766 105 gm Kada Fridmanovu jednacinutH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkb
podelim vektorom koeficijenata srazmernosti dobijam temperaturni niz jednak takvom nizu u knjizi Stivena Vajnberga "Gravitacija i kosmologija".Kada taj dobijeni rezultat pomnozimBolcmanovom konstantom dobijam energetsi niz na tom delu svemirske skale.Kada jednacine dovedem u interaktivni oblik, onda su izvodljive mnoge operacije kako u simbolickoj notaciji tako i numericki.Operacije se mogu vrsiti i sa vektorom kao celinom i sa pojedinim njegovim komponentama.Na primer : tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 MsvkbKoef je za ceo vektor, a tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 MsvkbKoef2za njegovu drugu komponentuKoeficijenti srazmernostiKao sto se lako vidi ovde sam napravio tablicu koeficijenata da bi radio grupno fb7.9986 10141cm sec 9.2524 1027 cm tH1 ( ) ( )2 43 G sv4
1]Rgsv2 Msvkb 2.586 1093 K Smisaoniza ogromnih brojeva je u tome da nam iz Fridmanove jednacine izracunaju temperaturni niz Svemira na jednom odredjenom odsecku skale i da ih sredi u 43tabelu. Ne vidim zasto bi ovaj racun bio rezultat rada nekog neukog i pretencioznog istrazivaca.Msvc2kb8.111 1092 K ( ) 1 tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbx 2.7 K .12345679012345679012 3. 25.132741228718345908 G sv4 tH2 +( ) Rgsv2MsvK tH2kb ( ) 2.2159 1093 Zakon odnosa koeficijenta proporcionalnosti i temperature sastoji se u obrnutoj proporcionalnosti: Sto je veci koeficijent , to je manja temperatura.mplc2kb
_
,3.5516 1032 K tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv2.3259 1045 gmcm2sec2K ( ) 3.5516 1032 K mec2kb5.9299 109 K tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv1.3675 1083 ( ) 6.0406 106 erg mec2 8.1871 107 erg mec2 22 kb1.5789 105 K n 1 19 .. :Msvc2 1.1198 1077 erg 43 G sv4 Rgsv2 Msv 4.6902 1077 erg Pomocu Fridmanove jednacine izracunati su energija mirovanja Svemiraiprema tome najvisa temperatura.Sada se postavlja zadatak da se iz formule za temperaturu napisane u obliku:tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkb 5.9831 1093 K 44Msvc2kb8.111 1092 K nadju Borov radijus i Plankova konstantaBorov radijus a.06.5257113025319759854 10-102 cm ( ) 1tH283 G sv4
_
, Rgsv2MsvkbK ( ) 3.9044 108 cm Plankova konstanta h8.1712698153293021736 10120 gm cm2sec
_
,1tH283 G sv4
_
, Rgsv2MsvkbK ( ) 4.8889 1026 gmcm2secMoze se reci : boze moj ! Pa sta? Medjutim , kad se gornja jednakost upotrebi za pronalazenje formula za njene komponente, pojavljuju se mogucnosti za vezu komponenata.Na primer :izracunaj Hablovo vreme6.5257113025319759854 10102 cm ( ) 1tH283 G sv4
_
, Rgsv2MsvkbK ( ) a03.658 10-53263. cm Rgsv2 Msv 5.000 10104 a0 tH2 kb K +( )cm Rgsv2Msvsv4tH2 ( ) 1.593 108 cm3gmsec2Ovde dajem primer kako sam to uradio kad sam na mesta nepoznatih stavio resenja.Vajnbergova skala pomocu koeficijenata45tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msv1.0326 10651.3768 10662.7535 10664.1303 10668.2606 10661.3768 10672.7535 10674.1303 10671.3768 10688.2606 10672.7535 10688.2606 10682.7535 10698.2606 10698.2606 10708.2606 1071
_
,gmcm2sec2K001234567891011121314157.999810125.9998101131011210119.999910105.9998101031010210105.99981099.999910931099.999910831089.99991079.99991069.9999105K Nize ispisujem sve jednacine stavljajuci za svaku nepoznatu njeno resenje.Treba uvek imati u vidu da su koeficijenti smatrani kao rezultat do kojeg sam samostalno dosao.Nije rec ni o elementarnom neznanju, niti o nekom posebnom neznanju. Pitam samo da li jeovaj metod koeficijenata srazmernosti legitiman. Ja smatram da jeste. U sledecim porukamapokazacu Ti kako sam resavao vremenski niz, niz rastojanja,niz gustina u svemiru. Vec ovaj niz,kad izbrisem Bolcmanovu konstantu, daje energetski niz. Ova resenja sam dao kako za svemir u kome preovladjuje zracenje tako i za svemir u kome preovladjuje materijaTemperarurni niz Svemira po MaricuTemperarurni niz Svemira po Bosnjaku46fb9.251 10291.2335 10312.4669 10313.7003 10317.4007 10311.2335 10322.4669 10323.7003 10321.2335 10337.4007 10322.4669 10337.4007 10332.4669 10347.4007 10347.4007 10357.4007 1036
_
,1sec K 001234567891011121314157.999810125.9997101131011210119.999910105.9997101031010210105.99971099.999910931099.999910831089.99991079.99991069.9999105K
47c5G h 9.251 10291.2335 10312.4669 10313.7003 10317.4007 10311.2335 10322.4669 10323.7003 10321.2335 10337.4007 10322.4669 10337.4007 10332.4669 10347.4007 10347.4007 10357.4007 1036
_
,1sec K 001234567891011121314157.999710125.999610112.99991011210119.999810105.999610102.99991010210105.99961099.99981092.99991099.99981082.99991089.99981079.99981069.9998105K Tabela sa Vajnbergovim zaokruzenim rezultatimaAnaliticki interaktivni vektor 48tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn0tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn1tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn2tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn3tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn4tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn5tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn6tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn7tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn8tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn9
11]tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn11tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn12tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn13tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn14tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn15tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn16tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvkbn17tH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2Msvn18kbtH31 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2Msvn19kb
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111]8 1012 K 6 1011 K 3 1011 K 2 1011 K 1 1011 K 6 1010 K 3 1010 K 2 1010 K 6 109 K 1 1010 K 3 109 K 1 109 K 3 108 K 1 108 K 1 107 K 1 106 K 1 105 K 1 104 K 4 103 K
_
,49Sve jednacine gornjih izracunavanja po obliku, po nacinupisanja identicne su sa jednacinama kako se pisu u udzbenicimaSada postavljam vazno pitanje:Sta se dogadja na svemirskoj skali na temperaturi od1.5789 105 K?1. 1tH28.380 G sv4
_
, Rgsv2Msvkb3.7906 10881.5789 105 K Dobijamo odredjenu temperaturu.Kad zanemarimo Bolcmanovu konstantu dobijamo odredjenu energiju. Izrazena u elektron voltima ona glasiAko, pomocu Borove teorije, izracunamo temperaturu stacionarnog stanja u atomu Vodonika dobijamo sledeci rezultatmec2 22 kb1.5789 105 K A ako u istoj teoriji izracunamo energiju dobijamo:el22 a013.6057eV Pema tome:Pomenuo sam dimenzione koeficijente srazmernosti. Oni skracenim postupkom dajuiste vrednosti. U ovom slucaju energiju vodonika.Jednakost koja prethodi pokazuje svu moc koeficijenata. U jednakosti "rade''G Njutnovakonstanta, Rg.sv-Radijus Svemira,M.sv- masa Svemira, rho.sv4- gustina Svemira danas,t.H - Hablovo vreme, Bolcmanova konstanta.Kad se izracuna leva strana dobija se energija atom Vodonika. Kakve god da su primedbe na ovaj metod, one pogadjaju tacnost rezultata. osim togaracun koji vidimo daje mogucnosti da se izracuna sve po ZELJI.Na primer - masa ZEMLJE1.4733379026730637423 10-67 50. 419. G sv4 tH2 +( ) Rgsv2 Msv gm cm2tH2kbK cm2 ( ) 4.409 1028 gm Nadji iz ove formule temperaturu pozadinskog zracenjan je kvantni broj u Borovoj formuli za energiju vodonikan 241.847 :el22 a0 n2 kb2.6994 K nmkr18.111 1092 : 50tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvnmkr1kb 7.3765 K nnaj8.111 1092 : tH1 ( ) ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2 Msvnnajkb 7.3765 K Veliki magicni brojevi povezuju gravitaciju , elektromagnetizam ,kvantnu mehaniku i kvantnu elektrodinamikunMd3.283 1040 : Rgsvre3.2834 1040 c re: 43 G sv4( )MsvRgsv2nMdc2
111]1.5896 1016 gm Md 3.7956 1015 gm el2RgsvnMd8.1861 107 erg 83 G sv4( ) Msv Rgsv2nMdc2
111]3.1791 1016 gm 1012K 1 1012 K Ovo je temperatura prva po redu na Vajnbergovoj skali istorije svemira.Pre ove temperature Vajnberg analiziranajraniji svemir.n 1 8 .. :8.109 1092 K1012K8.109 1080 8.109 1092 K1 1052 K8.109 1040 Ja cu sada da nadjemneke clanove u nizu temperaturne istorije svemira od temperature 5..725*10^12 do 2.7K na Vajnbergovoj skali, to jest od trenutka anihilacije parova m+m- do trenutka iskljucenja interakcije izmedu materije i zracenjaMsv1.246 1056 gm 51n 1 8 .. :Rgsv9.2524 1027 cm sv41.5731 1028 gmcm3Msvc2kb8.111 1092 K tH1 ( )2 83 G sv4
1]Rgsv2Msvkb 5.9831 1093 K v04.092 1011cm2sec2:R02.7 K kb( )
1]1 el223 : reR06.8298 1010 el2R0v021.3665 1027 gm Mikrotalasno zracenjePo Bosnjakumev02kb
_
,
_
,2.6998 K fb2.7412 10421sec K 2.6998 K Dobar rad Fridmanovih jednacinaPriprema za primenu Bosnjakove procedurejedna konstanta i koeficijenth1h2 : 52c5G h1 1.855 1043 Hz Iz zaokruzene konstante Bosnjsk izvodi sistem svih naukah1.244 1022 gmcm2sec5.326 105 2: a05.292 109 cm : (diff(f(r),`$`(r,2))*r+2*diff(f(r),r))*r*sin(theta)^24.73 r a0: rea02 : a05.292 109 cm re1.184 107 cm Beleska za moju upotrebu.Ovde cu opisati nacin na koji sam dobio prvu diferencijalnu jednacinu.Snimim jednacinu u Maplu.To jest iz opsteg obrascaZatim select prva komponenta Ajnstajnovog tenzora.Potom copy. Prelazim u Mathcad.Potom past.Sada f(r) zamenjujem vec prema varijablama kojima iskazujem alfa^2.Pisem G11 iz Maple-af r ( )fbr 3.483 1047 Hz r ( ): (-1+2*f(r))*c^2*(diff(f(r),r)*r+f(r))/(r^2)Jednacina koja sledi je prva komponenta Ajnstajnovog tenzoraiz sistemaAFridmanJednaDim.mcdG Md r31.709 10331sec253fb1.855 1043 Hz :1 2 f r ( ) + ( ) c2rf r ( ) ( )dd
11]r f r ( ) +
11]r21.709 10331sec2Ponovo pisem prvu komponentu Ajnstajnovog tenzoraNjutnov oblikRelativisticka varijanta2 G Md r33.417 10331sec21 2 f r ( ) + ( )c22r f r ( ) r ddf r ( ) +
_
,r21.709 10331sec2Bosnjakova diferencijalna jednacina prve komponente Ajnstajnovog tenzoraOvo je rezultat koji zasluzuje paznju modernih fizicara.1 2fbr 3.483 1047 Hz r ( ) +
11]c22rfbr 3.483 1047 Hz r ( )ddr 2fbr 3.483 1047 Hz r ( ) +
11]r2 1.709 10331sec2U primeru koji sledi imamo samo fundamentalnu frekfenciju 3.209 10-61 2.871 1050 Hz 1649. fb +( )fbHz2sec2( ) 1.709 10331sec2fb1.085 1010 sec( )1.71 10331sec2Borov radijus po Bosnjakufb3.505 10511cm sec 5.292 109 cm fb6.188 10321cm2.998 1010cmsecKad kazem "Bosnjakova diferencijalna jednacina" time mislimpostupak pomocu Bosnjakove procedure jedna konstanta, fundamentalna frekfencija i koeficijent5.742 1099 5.000 1050 Hz 2871. fb +( )fb6.188 10321cm
_
,2fbHz2fb3.505 10511cmsec
_
,2
1111] 1.709 10331sec254U jednostavnijem obliku gubi se struktura Fridmanove jednacine, ali se zato istice Bosnjakova procedura jedna konstanta i koeficijent. Tacan rezultat u obema jednakostima je pravo cudo. U Bosnjakovom filozofskom sistemu ona igra, verovatno, potpuno odredjenu ulogu. Ovde, gde se ima u vidu samo fizicko znacenje, jednakost nam daje kvadrat uglovne brzine.3.209 10-61 2.871 1050 Hz 1649. fb +( )fbHz2sec2( ) 1.709 10331sec2Jonizaciona energija Vodonika po Bosnjaku4.095 10-105 2.871 1050 Hz 1649. fb +( ) gm cm2fbHz2sec2( ) 13.613 eV Uopste ,moze se reci da je kljucna stvar u koeficijentima srazmernosti. Bez obzira na polaznu tacku (formulu,jednacinu,jednakosti ) u skalarnom, vektorskom ili tenzorskom obliku, uvek se moze dobiti trazeni rezultat samo ako znamo koeficijent.Iz gornje formule dobija se masa elektrona, ali ako se varira koeficijent moze se dobiti sve sto trazimo. Primer koji sledi daje nam masu Sunca:Masa Sunca (Bosnjakova procedura)3.733 10-61 2.871 1050 Hz 1649. fb +( ) gm fbHz2 1.988 1033 gm Pojednostavljeno to izgleda ovako. I uz sve to u novoj formuli nalazi se samo jedna konstanta/fb9.331 1091gm sec
_
,1.988 1033 gm Ovaj racun se moze nazvati varijacioni racun koeficijenata. Medjutim, Ovaj racun je i varijacija varijabli i konstanti, formula i jednacina, vektora i tenzora. Iz svake fizicke forme u brojiocu razlomka, moze se variranjem imenioca dobiti trazeni rezultat. Isto tako iz svake fizicke forme u imeniocu kad je brojilac konstantan moze se dobiti trazeni rezultat. Ako su brojilac i imenilac istih dimenzija, dobija se skalar.Ako su brojilac i imenilac razlicitih dimenzija dobija se imenovani broj.Na cemu zasniva ovaj varijacioni racun ? On se zasniva na cinjenici da se u poslednjoj fazi racunanja u ma kojoj teoriji sve iskazuje sistemom mernih jedinica, na primer : cgs (centimetar,gram sekunda)ilipakmkgs (metar.kilogram,sekunda) ili ma koji konsistentni merni sistem jedinica. Ja radim u cgs sistemu. 13 Md 4 r3: Neka formula koja sedi bude brojilac razlomka. Naci koeficijent proporcionalnost koji izracunava masu Sunca43 G 1 1.709 10331sec2fb1.086 1010 sec( )1.708 10331sec255Sada cu varirati imenilac2 Ms 3.978 1033 gm 43 G 1 0.85921gmsec23.978 1033 gm Primer koji sledi racuna masu galaksuje43 G 1 1011 1gmsec21.709 1044 gm Broj zvezda,jednakih nasem Suncu, u ovoj galaksiji8.591 1010 MS 1.709 1044 gm 43 G 1 1.876 10601gm sec29.108 1028 gm Masa elektronaBosnjakova formulafb2.037 10701gmsec
_
,9.107 1028 gm Zakon obrnute srazmernosti koeficijenta i mase : kad koeficijent opada - masa raste.Kad koeficijent raste - masa opada.Opsta formula zakonaBIRBosnjakova procedura u brojilac stavlja fundamentalnu frekfenciju, jednu jedinu konstantuf.b, iz koje on moze da izvede sistem svih nauka.fbI Koeficijent ( )RRezultat ( )Jedno od resenja jeBorov radijusfb3.505 10511cm sec 5.292 109 cm x 1 :G Md r31.709 10331sec2r3G Md 2.419 1017 sec 562a0rea0dd2
_
,a0a02rea0dd
_
,+
111]a0
111]6.233 1012 a02rea0dd
_
,a0 44.743 2a0rea0dd2
_
,a0 2a0rea0dd
_
,+
111]a0
111]2.5 Hz 2.493 1012 sec re1.184 107 cm G Md c2a05.324 105 2a0G Md c2a0c22dd2a0 9.043 1024cmsec22a0G Md c2a0c22dd21.709 10331sec2Ubrzanje elektrona po Bosnjakufb2.051 1018 statohm( )9.044 1024cmsec2Brzina elektrona po Bosnjakufb8.474 10341cm
_
,2.189 108cmsec3 Md 4 a03: 1a023.571 10161cm216 3 G c22 G a02 +( )c2 a02 0.25 4.786 1016cm2sec24 G 3
_
,1.709 10331sec24.189 10-18 G 1.000 1018 c2 6.283 1018 G a02 +( )a02c2 4.786 1016cm2sec2Fridmanova jednacina daje i Borov radijus.Ovo je na Plankovoj skali2LPlLPla0dd2
_
,LPlLPlLPla0dd+LPla02LPlLPla0dd2
_
, LPl + 2LPla0LPlLPla0dd +
111]1
111]5.292 109 cm 573 Md 4 a03: Bosnjakova fundamentalna frekfencija na Plankovoj skali2LPlLPla0dd2
_
,LPlLPlLPla0dd+LPla02LPlLPla0dd2
_
, LPl + 2LPla0LPlLPla0dd +
111]1 2.853 1052 cmsec1.855 1043 Hz 3.505 1051a02a02. LPl +( )cmsec
1] 1.855 1043 Hz 11a02LPla02 +
_
,
1111]5.292 109 cm 1 2 r ( )8 G rc243 G r2c283 G rc2649 2 2 G2r3c4 +
_
, +
11] c2
11]5.126 10331sec2Bosnjakova frekfencija1 2 r ( )8 G rc243 G r2c283 G rc2649 2 2 G2r3c4 +
_
, +
11] c22.764 1010 Hz
1111]1.855 1043 Hz fb3.619 109 sec( )5.126 10331sec2-2/3*r^2*sin(theta)^2*f(r)+2/3*r^3*diff(f(r),r)*sin(theta)^2-1/3*r^4*sin(theta)^2*diff(f(r),`$`(r,2))Kvantni brojevi nn 2 11200 .. :t12 r c : t2n2 n r c : fb1.855 1043 Hz :mec2 22 25 0.544eV h1h2 : 13 G t12: c5G h1 1.855 1043 Hz Ghc5 1.351 1043 sec 58Razlika vremena sirenja atoma vodonika po Vajnbergu 2n3 G t2n( )2: t2n2 n r c : t12 r c : Ova procedura je, u najmanju ruku,neobicna. Imamo gustinu cestice. Razlika pocetnog vremenai sledeceg trenutka vremena izracunava se po Vajnbergovoj jednacini gde ulogu igraju gustine cestice u raznim vremenimaTeorija relativnosti 4 34 G 12n11
_
,
11]
11]21.5210-163.0410-164.55910-166.07910-167.59910-169.11910-161.06410-151.21610-151.36810-151.5210-151.67210-151.82410-151.97610-152.12810-152.2810-152.43210-15secKvantna mehanika59t2nt1 1.5210-163.0410-164.55910-166.07910-167.59910-169.11910-161.06410-151.21610-151.36810-151.5210-151.67210-151.82410-151.97610-152.12810-152.2810-152.43210-15secBosnjakova procedura60fb1.221 10596.103 10584.068 10583.051 10582.441 10582.034 10581.744 10581.526 10581.356 10581.221 10581.11 10581.017 10589.389 10578.718 10578.137 10577.628 1057
_
,1sec223.03810-166.07910-169.1210-161.21610-151.5210-151.82410-152.12710-152.43110-152.73610-153.03810-153.34210-153.64810-153.95110-154.25610-154.55910-154.86410-15sec Energije atoma vodonika.Oovde imamo reciprocnu vrednost Hablovog vremena za atom i to je pomnozeno sa Plankovom konstantom pa smo dobili energiju atoma. Svakog atoma ako znamo gustinu. Gustina se dobija iz mase Md i radijusa atoma. Radijusi su nam poznati, a masase dobija mnozenjem Plankove mase sa koeficijentom srazmernosti.(Uopstena procedura Zvonka Marica, koji,koliko sam obavesten ne priznaje generalizaciju te procedure)61c5G h1 1.221 10596.103 10584.068 10583.051 10582.441 10582.034 10581.744 10581.526 10581.356 10581.221 10581.11 10581.017 10589.389 10578.718 10578.137 10577.628 1057
_
,1sec2
11111111111111111111]1123456789101112131415161.51910-163.0410-164.5610-166.0810-167.610-169.1210-161.06410-151.21610-151.36810-151.51910-151.67110-151.82410-151.97610-152.12810-152.2810-152.43210-15sec Kvantno mehanicka formulaFormula u opstoj teoriji relativnostidaje identican rezultatJednacina u Standardnom modelumec2 22 n23.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0940.0810.0690.060.0530.047eVEnergn234 G 12211
_
,
11]
11]1 h2 n2:62Energn3.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0940.0810.0690.060.0530.047eV 271.248 1038gmcm312749 63fb3.404 10547.659 10541.362 10552.127 10553.063 10554.17 10555.446 10556.893 10558.51 10551.03 10561.225 10561.438 10561.668 10561.915 10562.178 10562.459 1056
_
,secgmcm21123456789101112131415163.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0950.0810.0690.060.0530.047eV Bosnjakova proceduraPojedinacni rezultati iz tabeleJednacina za kvadrat uglovne brzineEnerg10 eV 34 G 1 221 1
_
,
11]
11]1
11]2
11]1.709 10331sec2Energ60.378 eV Kad je n = 110i 312c22a02
_
,
_
,1.709 10331sec2Energ110kb13.048K Energ244kb2.652K )2.7000000000000000000 K kb 3.728 1016 erg Energ x3.728 1016 erg64Energ4343.728 1016 erg ( )
11]0.31 el22 r 2.18 1011 erg Energnkb39471.65517542.9589867.9146315.4654385.7393222.1762466.9781949.2181578.8661304.8481096.435934.24805.544701.718616.745546.32KEnerg4341.157 1016 erg Energ31.512 eV Energn1123456789101112131415163.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0940.0810.0690.060.0530.047eV 65Energ110000 eV 0 2.10134.10136.10138.10131.10121.2.10121.4.10121.6.10121.8.10120.0020.0040.0060.0080.010.012t2n( )212t2nt2n( )2120.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0040.0040.0040.0040.004sec0Energ83.406 1013 erg 66Energ11234567891011121314151603.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0940.0810.0690.060.053eV me32 34 G 11
_
,
11]1 h c22:me39.109 1028 gm el22 34 G 11
_
,
11]1
11]h 29.72 103cm0 :el2 4.803 1010 1cm0 statcoul r2 7.07 10-19statcoul2h 112_,
1]1G_,12_, :r2 5.282 109 cm el3 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_, :r2 7.07 10-19statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_,67h3 7.1 10-19 statcoul21G_,12_,7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_, 112_,
111] :2.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]43.4204438538578511390 10-37 ( )1G_,12_,112_,hc22( ) statcoul4Sledeca procedura izracunava talasne brojeve atomskih serija pomocu tri konstanten 2 16 .. :Lajmanova serijaLajn2.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 111n ( )2
11] :Bosnjakova procedura68fb2.25509 10381.90274 10381.80408 10381.76179 10381.73964 10381.72656 10381.71817 10381.71246 10381.70841 10381.70542 10381.70315 10381.70139 10381.69999 10381.69887 10381.69795 1038
_
,cmsec82258.35897490.987102822.491105290.642106631.257107439.07107963.706108323.698108580.493108770.86108915.832109028.5109118.289109190.226109249.3891cm69Lajn82258.18597491.182102822.731105290.477106630.98107439.262107963.868108323.536108580.804108771.154108915.93109028.6109118109190.124109249.1521cmBalmerova serija2 0.996963851 2.006 n 3 20 .. :Ridb 109677.58 cm1 : Ridb22 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 0.99696385 :702.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 1221n2
_
,15232.99720564.54623032.29224372.79625181.07725705.68326065.35126322.61926512.96926657.74526770.41526859.81526931.93926990.96727039.88827080.8841cmn 4 12 .. :Pasenova serija2.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 1321n2
_
,5331.5497799.2959139.7989948.0810472.68610832.35411089.62211279.97111424.7481cmBreketova serijan 5 14 .. :712.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 1421n2
_
,2467.7463808.2494616.5315141.1375500.8055758.0735948.4226093.1996205.8696295.2691cmn 6 17 .. :Pfundova serija2.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 1521n2
_
,1340.5042148.7852673.3913033.0593290.3273480.6773625.4533738.1233827.5243899.6473958.6754007.5961cmRidb2 109677.58 1cmRidb 109677.58 1cmEnergija atoma vodonikan 2 25 .. :722 34 G 12n11
_
,
11]1
11]h 213.6066.8034.5353.4012.7212.2681.9441.7011.5121.3611.2371.1341.0470.9720.9070.85eV Temperatura kod sirenja atoma vodonika2 34 G 12n11
_
,
11]1
11]h 2 kb157886.61878943.30952628.87339471.65531577.32426314.43622555.23119735.82717542.95815788.66214353.32913157.21812145.12411277.61610525.7759867.914K73mec2 22 kb
_
,157886.476K h1n83.564858970910249969 eV 1G_,12_,112_,1. 2n( )12_,
1]2n( )12_,112_,
1] :Uzlazni niz Plankove konstante. Silazni niz ne moze da postoji?h1n6.62810-271.32610-261.98810-262.65110-263.31410-263.97710-264.6410-265.30310-265.96510-266.62810-267.29110-267.95410-268.61710-269.27910-269.94210-261.06110-25gmcm2secKvantni brojevi nn 2 11200 .. :t12 r c : t2n2 n r c : fb1.855 1043 Hz :mec2 22 25 0.544eV h1h2 : 13 G t12: fb1.855 1043 Hz :Ghc5 1.351 1043 sec 74c5G h1 1.855 1043 Hz Razlika vremena sirenja atoma vodonika po Vajnbergu 2n3 G t2n( )2: t2n2 n r c : t12 r c : Ova procedura je, u najmanju ruku,neobicna. Imamo gustinu cestice. Razlika pocetnog vremenai sledeceg trenutka vremena izracunava se po Vajnbergovoj jednacini gde ulogu igrajugustine cestice u raznim vremenimaTeorija relativnostiKvantna mehanika 4 34 G 12n11
_
,
11]
11]21.5210-163.0410-164.55910-166.07910-167.59910-169.11910-161.06410-151.21610-151.36810-151.5210-151.67210-151.82410-151.97610-152.12810-152.2810-152.43210-15sec75t2nt1 1.5210-163.0410-164.55910-166.07910-167.59910-169.11910-161.06410-151.21610-151.36810-151.5210-151.67210-151.82410-151.97610-152.12810-152.2810-152.43210-15secBosnjakova proceduraMariceva procedura76fb1.221 10596.103 10584.068 10583.051 10582.441 10582.034 10581.744 10581.526 10581.356 10581.221 10581.11 10581.017 10589.389 10578.718 10578.137 10577.628 1057
_
,1sec223.03810-166.07910-169.1210-161.21610-151.5210-151.82410-152.12710-152.43110-152.73610-153.03810-153.34210-153.64810-153.95110-154.25610-154.55910-154.86410-15sec77c5G h1 1.221 10596.103 10584.068 10583.051 10582.441 10582.034 10581.744 10581.526 10581.356 10581.221 10581.11 10581.017 10589.389 10578.718 10578.137 10577.628 1057
_
,1sec2
11111111111111111111]1123456789101112131415161.51910-163.0410-164.5610-166.0810-167.610-169.1210-161.06410-151.21610-151.36810-151.51910-151.67110-151.82410-151.97610-152.12810-152.2810-152.43210-15sec Energije atoma vodonika.Oovde imamo reciprocnu vrednost Hablovog vremena za atom i to je pomnozeno sa Plankovom konstantom pa smo dobili energiju atoma. Svakog atoma ako znamo gustinu. Gustina se dobija iz mase Md i radijusa atoma. Radijusi su nam poznati, a masase dobija mnozenjem Plankove mase sa koeficijentom srazmernosti.(Uopstena procedura Zvonka Marica, koji,koliko sam obavesten ne priznaje generalizaciju te procedure)Kvantno mehanicka formulaFormula u opstoj teoriji relativnostidaje identican rezultatJednacina u Standardnom modelu78mec2 22 n23.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0940.0810.0690.060.0530.047eVEnergn234 G 12211
_
,
11]
11]1 h2 n2:Energn3.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0940.0810.0690.060.0530.047eV 271.248 1038gmcm37912749 fb3.404 10547.659 10541.362 10552.127 10553.063 10554.17 10555.446 10556.893 10558.51 10551.03 10561.225 10561.438 10561.668 10561.915 10562.178 10562.459 1056
_
,secgmcm21123456789101112131415163.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0950.0810.0690.060.0530.047eV Bosnjakova proceduraPojedinacni rezultati iz tabeleJednacina za kvadrat uglovne brzineEnerg10 eV 34 G 1 221 1
_
,
11]
11]1
11]2
11]1.709 10331sec2Energ60.378 eV Kad je n = 110i 312c22a02
_
,
_
,1.709 10331sec2Energ110kb13.048K Energ244kb2.652K 80)2.7000000000000000000 K kb 3.728 1016 erg Energx3.728 1016 ergEnerg4343.728 1016 erg ( )
11]0.31 el22 r 2.18 1011 erg Energnkb39471.65517542.9589867.9146315.4654385.7393222.1762466.9781949.2181578.8661304.8481096.435934.24805.544701.718616.745546.32KEnerg4341.157 1016 erg Energ31.512 eV 81Energn1123456789101112131415163.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0940.0810.0690.060.0530.047eV Energ110000 eV 0 2.10134.10136.10138.10131.10121.2.10121.4.10121.6.10121.8.10120.0020.0040.0060.0080.010.012t2n( )212t2n82t2n( )2120.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0030.0040.0040.0040.0040.004sec0Energ83.406 1013 erg Energ11234567891011121314151603.4011.5120.850.5440.3780.2780.2130.1680.1360.1120.0940.0810.0690.060.053eV me32 34 G 11
_
,
11]1 h c22: me39.109 1028 gm 83el22 34 G 11
_
,
11]1
11]h 29.72 103cm0 :el2 4.803 1010 1cm0 statcoul r2 7.07 10-19statcoul2h 112_,
1]1G_,12_, :r2 5.282 109 cm el3 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_, :r2 7.07 10-19statcoul2h 112_,
1]1G_,12_,2.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]43.4204438538578511390 10-37 ( )1G_,12_,112_,hc22( ) statcoul4Sledeca procedura izracunava talasne brojeve atomskih serija pomocu tri konstanten 2 16 .. :Lajmanova serijaLajn2.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 111n ( )2
11] :Bosnjakova procedura84h3 7.1 10-19 statcoul 21G_,12_,7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_, 112_,
111] :fb2.25509 10381.90274 10381.80408 10381.76179 10381.73964 10381.72656 10381.71817 10381.71246 10381.70841 10381.70542 10381.70315 10381.70139 10381.69999 10381.69887 10381.69795 1038
_
,cmsec82258.35897490.987102822.491105290.642106631.257107439.07107963.706108323.698108580.493108770.86108915.832109028.5109118.289109190.226109249.3891cm85Lajn82258.18597491.182102822.731105290.477106630.98107439.262107963.868108323.536108580.804108771.154108915.93109028.6109118109190.124109249.1521cmBalmerova serija2 0.996963851 2.006 n 3 20 .. :Ridb 109677.58 cm1 : Ridb22 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 0.99696385 :862.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 1221n2
_
,15232.99720564.54623032.29224372.79625181.07725705.68326065.35126322.61926512.96926657.74526770.41526859.81526931.93926990.96727039.88827080.8841cmn 4 12 .. :Pasenova serija2.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 1321n2
_
,5331.5497799.2959139.7989948.0810472.68610832.35411089.62211279.97111424.7481cmBreketova serijan 5 14 .. :872.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 1421n2
_
,2467.7463808.2494616.5315141.1375500.8055758.0735948.4226093.1996205.8696295.2691cmn 6 17 .. :Pfundova serija2.00609079 22 34 G 11
_
,
11]1 h c22 2 34 G 11
_
,
11]1
11]h 7.07 1019 statcoul 2h 112_,
1]1G_,12_,
1111]4h3c 1521n2
_
,1340.5042148.7852673.3913033.0593290.3273480.6773625.4533738.1233827.5243899.6473958.6754007.5961cmRidb2 109677.58 1cmRidb 109677.58 1cmEnergija atoma vodonikan 2 25 .. :882 34 G 12n11
_
,
11]1
11]h 213.6066.8034.5353.4012.7212.2681.9441.7011.5121.3611.2371.1341.0470.9720.9070.85eV Temperatura kod sirenja atoma vodonika2 34 G 12n11
_
,
11]1
11]h 2 kb157886.61878943.30952628.87339471.65531577.32426314.43622555.23119735.82717542.95815788.66214353.32913157.21812145.12411277.61610525.7759867.914K89mec2 22 kb
_
,157886.476K h1n83.564858970910249969 eV 1G_,12_,112_,1. 2n( )12_,
1]2n( )12_,112_,
1] :Uzlazni niz Plankove konstante. Silazni niz ne moze da postojih1n6.62810-271.32610-261.98810-262.65110-263.31410-263.97710-264.6410-265.30310-265.96510-266.62810-267.29110-267.95410-268.61710-269.27910-269.94210-261.06110-25gmcm2secNovi iskorak u KosmologijuOvo sto sledi je najznacajniji rezultat do kojeg sam dosao. Formule i jednacine vaze i za mikro-svet. Osim toga, koristim i triG,c,hili jednu (po Bosnjaku) f.b konstante.Ovaj tekst izracunava gustinu izvora ((1/n0)d2n/d dz) kao funkciju crvenog pomaka z za proizvoljne H0i q0 .Integral gustine po z takodje je izracunat.Koristim Fridmanov model sa kosmoloskom konsantom = 0h1h2 : fb1.855 1043 Hz :90c5Gh1 1.855 1043 Hz znddddn0RH31 z + ( )3z q0 q01 ( ) 1 2 z q0 + 1 ( ) 2 +
1]q041 2 z q0 + gde jeRH = c/H0, jeste radijusH0jeste izabrana reciprocna vrednost vremenaq0jeste parametar usporavanja cjeste brzina svetlostit.91 Da bih izbegao singularnu tacku kada je q0 =0, pisem znddddn0RH34 1 z + ( ) 2 1 z + ( ) 11 z + ( )2+ 2
11] Izracunavanje Funkcija ugaone gustine: Najpre racunam brzinu svetlostic 2.9979 105kmsec : : Zatim definisem funkciju izvora gustine za sve vrednostiq0 osim za vrednost 0n'' zH0, q0, ( )cH0
_
,31 z + ( )3
1111]z q0 q01 ( ) 1 2 z q0 + 1 ( ) + 1] 2q041 2 z q0 + : Potom definisem funkciju gustine izvora za sve vrednosti q0n' zH0, q0, ( ) if q00cH0
_
,34 1 z + ( ) 1 z + ( )211 z + ( )2+ 2
11] , n'' zH0, q0, ( ) ,
1111]: 92Konverzija jedinican zH0, q0, ( ) n' zH0, q0, ( )13.2828 103 : Integriranje izvora gustineIntegracija po zfunkcije izvora gustine da bi se dobilafunkcija (1/n0)dn/d : zH0, q0, ( )0zz' n z' H0, q0, ( )(d : Uvodim broj koraka grafika izvora gustine i integriranog izvora gustine:N 21 :i 0 N 1 .. :93Odredjivanje varijacije crvenog pomaka po broju koraka:zi0.01 2i2 : zi0.010.0140.020.0280.040.0570.080.1130.160.2260.320.4530.640.9051.281.81Rezultat Grafik gustine izvora u odnosu na crveni pomak. Variram vreme i reciprocnu vrednostHPolazim od vremena 2.419 1017 sec posle Velikog praskac 2.998 1010cmsecEnergija i ugaona brzinaRacunam gustinu u vremenu t34c2 2G a02 ( ) : G 4 38.607 10251gm0 cm1
_
,2gm cm5a02 2.18 1011 erg 942.8272 10-52 G cm2 gm cm5a0h ( ) 3.29 1015 Hz Komptonova talasna duzinaC2.426 1010 cm 2.8272 1052 G cm2 gm cm5sec a0h 1.967 10391gm6.893 1015 gmcm2.426 1010 cm t G 4 3
_
,1 :2.085 10-77 G cm gm cm5seca0h ( ) 2.426 1010 cm Mikrotalasno pozadinsko zracenje2.08521077 G cm gm cm5seca0h ( )8.987 1011 cm2.7 2.320210-67 G cm2 gm cm5seca0h ( ) 2.7 6.115 1039gmcm3t 2.419 1017 sec a0c 2.419 1017 sec t 2.419 1017 sec H043 G :43 G 1.709 10331sec2H04.134 1016 Hz H021.709 10331sec295H0a0 2.188 108cmsecH0a0c 1 RHc H0: RH5.292 109 cm q304 G 4 G : q20H08 G : q100 : q404 G 16 G :n'' ziH0, q20, ( )3.70810-237.33110-231.44310-222.8210-225.46310-221.04510-211.96410-213.60610-216.41710-211.09610-201.77610-202.70110-203.80710-204.92710-205.8210-206.26410-20mL96n ziH0, q20, ( )1.1310-262.23310-264.39410-268.5910-261.66410-253.18310-255.98310-251.09910-241.95510-243.33810-245.41110-248.22710-241.1610-231.50110-231.77310-231.90810-23mL ziH0, q20, ( ) ( ) ( )3.79110-291.06310-282.97110-288.25910-282.28110-276.23810-271.68410-264.46610-261.15610-252.90310-257.00110-251.60710-243.47810-247.03710-241.32410-232.30910-23mL970.01 0.1 1 10 1001.10291.10281.10271.10261.10251.10241.10231.10221.10211.10201.1019Sest Svemira nziH0, q10, ( )nziH0, q20, ( )nziH0, q30, ( )n zi( ) H0, q40,
1]n'' ziH0, q20, ( )ziH0, q20, ( )ziPo MaricuPo Bosnjaku98Bosnjakfb1.98643 1014 1.40462 1014 9.93215 1015 7.02309 1015 4.96607 1015 3.51154 1015 2.48304 1015 1.75577 1015 1.24152 1015 8.77886 1016 6.20759 1016 4.38943 1016 3.1038 1016 2.19472 1016 1.5519 1016 1.09736 1016 7.75949 1017 5.48679 1017 3.87975 1017 2.74339 1017 1.93987 1017
_
,gmcm3sec2:99c5Gh1 1.98643 1014 1.40462 1014 9.93215 1015 7.02309 1015 4.96607 1015 3.51154 1015 2.48304 1015 1.75577 1015 1.24152 1015 8.77886 1016 6.20759 1016 4.38943 1016 3.1038 1016 2.19472 1016 1.5519 1016 1.09736 1016 7.75949 1017 5.48679 1017 3.87975 1017 2.74339 1017 1.93987 1017
_
,gmcm3sec2
1111111111111111111111111111111111111]001234567891011121314159.33910561.32110571.86810572.64110573.73610575.28310577.47110571.05710581.49410582.11310582.98910584.22610585.97710588.45310581.19510591.6911059secgmcm31000.012i20.010.0140.020.0280.040.0570.080.1130.160.2260.320.4530.640.9051.281.81Bosnjak001234567891011121314159.33810561.32110571.86810572.64110573.73510575.28310577.47110571.05710581.49410582.11310582.98810584.22610585.97710588.45210581.19510591.691059secgmcm31011.10561.10571.10581.10591.10601.10291.10281.10271.10261.10251.10241.10231.10221.10211.10201.1019Sest Svemira po BosnjakunziH0, q10, ( )nziH0, q20, ( )nziH0, q30, ( )n zi( ) H0, q40,
1]n'' ziH0, q20, ( )ziH0, q20, ( )Bosnjaki102q200.408 q100 q301 H04.134 1016 Hz 1.10561.10571.10581.10591.10601.10291.10281.10271.10261.10251.10241.10231.10221.10211.1020Integral gustine po BosnjakuziH0, q10, ( )ziH0, q20, ( )ziH0, q30, ( )Bosnjaki> Opsta teorija relativnostiOpsti oblik kovariantnog Schwarzchildovog metrickog tensora 103 104 105 106 107 108 109110 111112113114115; 116> > > Geometrija i materija117118 119120 121122123124125126127 Geodezici 128129 To prosto i dobro funkcionise. 130Jer formalno i u fizickoj ideji tenzor na levoj strani Ajnstajnove jednacine oznacava osobine krivih prostora, a desna strana jednacine (tenzor energije impulsa u znaku jednakosti ovaplocuje ideju da je geometrijski sadrzaj identican materijalnom sadrzaju. Tu nema mesta za bilo koju ideju o diskretnosti ili o kvantnim fenomenima uopste. Tek bi nekom procedurom odredjenog tipa,ako je uopste potrebno, mogla biti izvrsena kvantizacija." U ovom kratkom ali veoma znacajnom fajlu raspravljam o odnosu geometrije (leva strana Ajnstajnovog tenzora) i materije impulsa (desna strana Ajnstajnovog tenzora). Ali sada uzimam levu stranu Gmu,nu , koja je tenzor Najpre izracunavam tenzor 8x8 : krivina na levoj strani , materija na desnoj strani jednacine. Polazna tacka je 4/3*Pi*G*rho1 - to je desna strana Ajnstajnove jednacine.Pomocu ove formule ,odredjenom procedurom, dobio sam energiju "vodonika" koju sam odmah kvantizirao. Kad je rec o velikim gustinama i malim rastojanjima kvantizacija je ne samo potrebna vec i neophodna. Ovde to naprosto funkcionise.Rezultat ? To su stanja energije vodonika u elektron voltima od 1 do 8. Dakle, sve je tu : i geometrija, i kvantizacija i mikro-svet. 131> 132133134Najpre simbolicki a evo i numerickog rezultata 135Ovaj rezultat je izvanredan.pre numerickog resenja u elektron-voltima imamo analiticki iskazanu desnu stranu kvantiziranog Ajnstajnovog tenzora. Leva strana ima simbolicki geometrijski oblik. posle numerickog resenja dajem i drugi oblik leve strane Ajnstajnovog tenzora. 136137A sada drugi nacin da se ispisu dve strane Ajnstajnove jednacine i to analiticki i numericki : > 138139Na levoj strani imamo uobicajeni tenzorski geometrijski oblik : R[ , ] je Riccijev tenzor, 140g[, ] je fundamentalni metricki tenzor, a R je skalar krivine. Isto cu sada to uraditi u formulama statickog polja atoma vodonika 141I 142143144145146147148149150151152153154155156157158159160161162163164165166167168169170171172173174175176177178179180181182183184185Imam simbole i dobijam omega na kvadrat 186187188Dobio sam masu Sunca tako sto sam omega na kvadrat podelio masom sunca, a potom sam rezultat napisao umesto mase Sunca.Taj rezultat je onda koeficijent proporcionalnosti.Prema tome delim pocetno omega na kvadrat na velicinu koju trazim.Potom dobijeni rezultat zamenjujem sa trazenom velicinom. Taj rezultat je koeficijent proporcionalnosti. 189190191192193194195Kvadrat elementarnog naelektrisanja 196Elementarno naelektrisanje 197Nalazim brzinu 198199200> 201202203204205206207208209210211212213214215216217218219220221222223224225 226Bosnjakove konstantesection About the Astronomical Formulas Electronic Book.Universal ConstantsSpeed of light in vacuum:c 299792458msec Newtonian constant of gravitation:G 6.672 1011 m3kg sec2 h c 2.97729 109 gm26.67199 108 cm3gm-1sec-2h c 2.72215 1014 erg cm 7.29734 103 3.3588 108 h cgm2 6.67207 108 cm3gm-1sec-2Planck constant:h 6.62607 1034 joule sec Permeability of vacuum:04 107 henrym 01.256637061 106 henrymh c 1.42072 104 gmcm5sec-41.25664 106 henrymPermittivity of vacuum:010c208.854187818 1012 faradm227h c 2.49624 1015 gmcm3sec-28.85419 1012 faradm228Electromagnetic Constantsme9.10939 1028 gm Elementary charge:el 1.602177 1019 coul el 4.80321 1010 gm0cm1sec-1h c 4.13567 107 gm0cm1sec-14.8032 1010 gm0cm0statcoul 4.8032 1010 statcoul Nuclear magneton:Ne h 4 mpN5.05079 1027 joulestattesla h c 3.93294 103 gm0cm05.05079 1027 gm0cm0joulestatteslaN5.05079 1020 gm0cm3sec-2Atomic ConstantsFine-structure constant:120c el2hh c 2.72215 1014 erg cm 7.29734 103 120c el2h 7.29736 103 Rydberg constant:R12mec 2h229 7.297353 103 R10973731.51m R1.09737 105 cm-1h c 1.81018 1021 erg cm21.09737 105 cm-1Bohr radius:a04 Ra00.5291772 1010 m 230h c 3.75384 108 gmcm2sec-25.29177 109 cm Electronme9.10939 1031 kg Electron mass:h c 2.18066 1011 cm3sec-29.10938 1028 gm Chmec Compton wavelength:C2.42631 1010 cm C2.426310 1012 m h c 8.18711 107 gmcm2sec-22.42631 1010 cm Classical electron radius:re2a0re2.81794 1013 cm re2.817941 1015 m h c 7.04928 104 gmcm2sec-22.81794 1013 cm 231Thomson cross section:e8 3re2e0.665246 1028 m2 e6.65246 1025 cm2h c 2.98603 108 gmcmsec-26.65246 1025 cm2Electron magnetic moment:e928.477 1026 ergstattesla h c 2.13947 107 gm0cm09.28476 1024 gmcm3sec-2ProtonProton mass:mp1.67262 1027 kg h c 1.18763 108 cm3sec-21.67261 1024 gm Proton Compton wavelength:Cphmpc Cp1.321410 1015 m 232h c 1.50328 103 gmcm2sec-21.32141 1013 cm Proton magnetic moment:p1.410607 1026 ergstattesla h c 1.40822 1010 gm0cm01.41061 1026 gm0cm0ergstatteslaNeutronNeutron massmn1.674929 1027 kg h c 1.18599 108 cm3sec-21.67493 1024 gm Neutron Compton wavelength:Cnhmnc Cn1.319591 1015 m h c 1.50535 103 gmcm2sec-21.31959 1013 cm Neutron magnetic momentn0.966237 1026 ergstattesla 233h c 2.05586 1010 gm0cm09.66236 1027 gm0cm0ergstatteslaPhysical-Chemical ConstantsAvogadro constantNA6.022137 10231mol molh c 3.29857 1040 gmcm3sec-26.02214 10231molAtomic mass constant, m(12C)/12:mu1.66054 1027 kg h c 1.19626 108 cm3sec-21.66055 1024 gm Faraday constant:F 96485.3coulmol molh c 6.86744 1031 gm0cm1sec-12.89256 1014 gmcm2sec-1coulmolBoltzmann constant, R/NA:k 1.3807 1023 jouleK h c 1.43872cm1.3807 1023 jouleK234Stefan-Boltzmann constant:260k4h2
_
,3c2
11] 5.671 108 wattm2K4 Wien displacement law constant:b maxT b 2.8978 103 m K h c 6.85501 1016 gmcm2sec-20.28978 cmK Maintained Units and Standard ValueseV 1.60218 1012 gmcm2sec-2Electron volt:eV 1.602177 1019 joule h c 1.23984 104 cm1.60218 1012 erg Standard atmosphere:atm 101325 Pa h c 1.96047 1022 cm41.01325 105 Pa Standard acceleration of gravity:gn9.80665msec2 h c 2.02561 1019 gmcm2980.66548 cmsec-2Angstrom 1.00002 108 cm Angstrom 1.000015 1010 m Angstrom unit:h c 1.98642 108 gmcm2sec-21.00001 108 cm 235FIZICKE INVERZIJE I OCIGLEDNA PITANJAIz Bosnjskove Poslanice Lobacevskom*Inverzija vremena je frekfencija i obratnotn = t1/t = 1/nn = const. = 1Inverzija sekunde je Hertz i obratno.*Sta je inverzija prostora?l ? = l 1/l = const. = 1Sta je inverzija santimetra?*Sta je inverzija mase?m? = m1/m = const. = 1Sta je inverzija grama?*ta je inverzija prostora? ? = 1/= const. = 1 ta je inverzija santimetra?Prva talasna duzina Lajmanove serijePrvi talasni broj Lajmanove serije1215.68 Angstrom ( ) :1: a02 a0 : 8.226 104 cm-1a03.325 108 cm 1 a01a0: a0a0 1 Angstrom 1 108 cm 26.90 cm ( )1 0.037 cm-1236Inverzija santimetra je talasni brojRidberg 109677.58 cm1 : n 2 6 .. :Lajmanova serijaRidberg111n2
_
,8.2261049.7491041.0281051.0531051.066105cm-1Ridberg111n2
_
,
11]1 1.2161031.026103972.533949.739937.8Angstromn 3 8 .. :Balmerova serijaRidberg1221n2
_
,1.5231042.0561042.3031042.4371042.5181042.571104cm-1Ridberg111n2
_
, Ridberg111n2
_
,
11]1 111111237Ridberg1221n2
_
,
11]1 6.56510-54.86310-54.34210-54.10310-53.97110-53.8910-5cmRidberg1221n2
_
, Ridberg1221n2
_
,
11]1 111111Sada cu Ridberg da transformisem poproceduri Stevana Bosnjakah c 1.811 1021 gmcm4sec-21.097 105 cm-1n 3 8 .. :1 cm :h c 1.986 1016 erg1 cm h c 1.811 1021 gmcm4sec-21221n2
_
,1.5231042.0571042.3031042.4381042.5181042.571104cm-1I u narednim serijama se dobijaju talasni brojeviza spektar Vodonikovih stanja.Ono sto karakterise Bosnjakovo pitanje o inverziji santimetra jeOPSTI oblik.Dakle,njegovo pitanje pita za sve talasne duzine. Sve talasne duzine odnose se na zracenje i njihova inverzija su talasni brojevi.h1h2 : 238eV1.602 1012 gmcmsec-21 cm gmcmsec 1 gmcmsec-1eV cm 1.602 1012 gmcm3sec-2eV1.602 1012 gmcm3sec-21 cm-11.602 1012 gmcm3sec-21 cmeV DRUGI PARInverzija gramae2G3.458 1012 gm2Ge25.378 105 gm-1Ge25.378 105( )11 gm-1k 1.01 1010 2 : 5.378 105( ) 21.01 1010 k ( )Ge21 gm Ge2k1 gm-1Inverzija grama je kvadratni koren iz kolicnika Njutnove gravitacione konstante , kvadrata elementarnog naelektrisanja, i koeficijenta proporcionalnosti pri tom je ovaj koren podeljen sa 5.378 105Na ovaj nacin gledano gram kao jedinica mere za tezinu doveden je u vezu sa gravitacijom i elektricitetom. Ponovo se pokazuje da je Bosnjakovo pitanje o opozitu gramu veoma smisleno.k ( )Ge22 Hz2 1 erg Gornja formula izracunava energiju bez cgs sistema jedinica239el mec ( ) 2 a0 : erg1k ( )Gel22 Hz2 : erg 1 gmcm2sec-2el 4.803 1010 gm0cm1sec-1kGel2 Hz2 erg1erg1G12
_
,k 2Hz2 ( ) 4.803 1010 gm0cm1sec-1k ( )Gel22 Hz2G12
_
,k 2Hz2 ( ) 4.803 1010 gm0cm1sec-11Gel2
_
,12
_
,G12
_
, 4.803 1010 gm0cm1sec-1GRAMSANTIMETAR , SEKUND ,Vrednost gramakGel1 gm Sta je reciprona vrednost santimetra1k el ( )k el kGel2 Hz2
_
, G12
_
,
111]12
_
, 1 sec-1Sta je santimetar?1k el ( )k el k ( )Gel22 Hz2
111] G12
_
,
1111]12
_
,Hz 1 cm Sta je erg?ergkGel2 Hz2 :240k2el2 4Hz4erg2 6.672 108 cm3gm-1sec-2k ( )Gel22 Hz2G12
_
,el 2Hz2 ( ) 5.378 105 Jednan santimetar izracunava se slozenim odnosom jedinicne talasne duzine,jedinicne frekfencije,Njutnove gravitacione konstante, elementarnog naelektrisanja i jednog broja.1k el ( )k el k ( )Gel22 Hz2
111] G12
_
,
1111]12
_
,Hz 1 cm Reciprocna vrednost jednog santimetra izracunava seslozenim odnosom jedinicne talasne duzine,jedinicne frekfencije Njutnove gravitacione konstante, elementarnog naelektrisanja ijednog broja.Kvantna mehanika Harmonijski oscilator 1D Da bih omogucio racunanja a posebno integriranje pravim sledece pretpostavke o varijablama : assume(hbar>0,m>0,omega>0,x,real); Ermitovi polinomi Hn(0,Q); 241 Hn(1,Q); Hn(2,Q); > Hn(3,Q); > Hn(4,Q); > Hn(5,Q); > Hn(6,Q); 242> Svojstvena stanja Osnovno stanje : 243 psi(0,x); > psi(1,x); > psi(2,x); 244Pridruzena funkcija : Prve talasne funkcije : psi1:=unapply(psi(1,x),x); psi2:=unapply(psi(2,x),x); Vizualizacija 245 Da bi se to ostvarilo dajem vrednost 1 raznim konstantama. const:=hbar=1,m=1,omega=1; Prva cetiri svojstvena stanja : plot(subs(const,[psi(0,x),psi(1,x),psi(2,x),psi(3,x)]),x=-4..4,color=[blue,magenta,green,yellow]); Definicija potencijala : V:=x->1/2*m*omega^2*x^2; 246 plot(subs(const,V(x)),x=-4..4,0..5,color=red); Energije svojstvenih stanja E:=n->(n+1/2)*hbar*omega; Presentacija ovih energija u isto vreme kad i potencijala. plot(subs(const,[V(x),E(0),E(1),E(2),E(3)]),x=-4..4,0..5,color=[red,blue,magenta,green,yellow]); 247 U istoj slici : potencijal, energija i talasna funkcija prvih svojstvenih stanja. plot(subs(const,[V(x),E(0),psi(0,x)]),x=-4..4,0..5,color=[red,blue,blue]); > plot(subs(const,[V(x),E(0),psi(4,x)]),x=-4..4,0..5,color=[red,blue,blue]); 248 psi_E:=(n,x)->psi(n,x)+E(n); plot(subs(const,[V(x),E(0),psi_E(0,x),E(1),psi_E(1,x),E(2),psi_E(2,x),E(3),psi_E(3,x)]),x=-4..4,0..5,color=[red,blue,blue,magenta,magenta,green,green,yellow,yellow]); 249 Ortonormalizacija Talasne funkcije su ortonormirane. simplify(int(abs(psi(1,x))^2,x=-infinity..infinity)); int(conjugate(psi(2,x))*psi(1,x),x=-infinity..infinity); Operatori stvaranja i anihilacije Pristup 1 Operator impulsa : P1:=psi_x->-I*hbar*diff(psi_x,x); Primene : P1(psi(0,x)); 250 Funkcionalni operator koji odgovara Hamiltonijanu.Talasne funkcije su svojstvena stanja Ovog hamiltonijana. H1:=psi_x->-hbar^2/(2*m)*diff(psi_x,x$2)+V(x)*psi_x; simplify(H1(psi(1,x))/psi(1,x)); Izgradnja funkcionalnog operatora koji odgovara operatoru anihilacije. Primena ovog operatora na prve talasne funkcije. a1:=psi_x-simplify(1/sqrt(2)*(x/sqrt(hbar/(m*omega))*psi_x+I*P1(psi_x)/sqrt(hbar*m*omega))); a1(psi(0,x)); 251 a1(psi(1,x)); a1(psi(1,x))/psi(0,x); a1(psi(2,x))/psi(1,x); Izgradnja funkcionalnog operatora koji odgovara operatoru stvaranja. Primena ovog operatora na prve talasne funkcije. ap1:=psi_x->simplify(1/sqrt(2)*(x/sqrt(hbar/(m*omega))*psi_x-I*P1(psi_x)/sqrt(hbar*m*omega))); ap1(psi(0,x))/psi(1,x); ap1(psi(1,x))/psi(2,x); 252Izgradnja funkcionalnog operatora koji odgovara operatoru N. Primena ovog operatora na prve talasne funkcije. N1:=psi_x->simplify(ap1(a1(psi_x))); N1(psi(0,x)); N1(psi(1,x))/psi(1,x); N1(psi(2,x))/psi(2,x); Ni(psi(3,x))/psi(3,x); Pristup 2 Operator impulsa P2:=(psi,x)->-I*hbar*diff(psi(x),x); Primena : P2(x->psi(0,x),x); 253Ili pak : P2(psi0,x); Izgradnja funkcionalnog operatora koji odgovara hamiltonijanu. Talasne funkcije su svojstvena stanja ovog hamiltonijana. H2:=(psi,x)->-hbar^2/(2*m)*diff(psi(x),x$2)+V(x)*psi(x); simplify(H2(psi1,x)/psi1(x)); 254 Oopratoranihilacije. a2:=(psi,x)- a2(psi0,x); 255 a2(psi1,x); a2(psi1,x)/psi0(x); a2(psi2,x)/psi1(x); ap2:=(psi,x)->simplify(1/sqrt(2)*(x/sqrt(hbar/(m*omega))*psi(x)-I*P2(psi,x)/sqrt(hbar*m*omega))); ap2(psi0,x)/psi1(x); ap2(psi1,x)/psi2(x); 256 N2:=(psi,x)->simplify(ap2(x->a2(psi,x),x)); N2(psi0,x); N2(psi1,x); N2(psi1,x)/psi1(x); N2(psi2,x)/psi2(x); Pristup 3 Direktni pokusaj : 257 P3:=psi->-I*hbar*D(psi); psi_test:=P3(psi0); psi_test(x); : P3:=psi->unapply(-I*hbar*D(psi)(x),x); P3 s'applique alors ainsi : P3(psi0); 258 H3:=psi->unapply(-hbar^2/(2*m)*D[1$2](psi)(x)+V(x)*psi(x),x); simplify(H3(psi1)(x)/psi1(x)); a3:=psi-unapply(simplify(1/sqrt(2)*(x/sqrt(hbar/(m*omega))*psi(x)+I*P3(psi)(x)/sqrt(hbar*m*omega))),x); a3(psi0); a3(psi1); 259 a3(psi1)(x)/psi0(x); a3(psi2)(x)/psi1(x); ap3:=psi->unapply(simplify(1/sqrt(2)*(x/sqrt(hbar/(m*omega))*psi(x)-I*P3(psi)(x)/sqrt(hbar*m*omega))),x); ap3(psi0)(x)/psi1(x); ap3(psi1)(x)/psi2(x); 260 N3:=psi->ap3(a3(psi)); N3(psi0); N3(psi1); N3(psi1)(x)/psi1(x); N3(psi2)(x)/psi2(x); Primedbe P1(psi(1,t)); 261 P2(x->psi(1,x),t); Pristup 3 funkcionise ali je tezi. Na primer ako se koristi P3(x->psi(1,x))(t); Ne dobija se jednostavan iskaz i treba uraditi P3(psi1)(t); Stavise definicije operatora su su mnogo teze u pristupu 3 jer treba svaki put koristiti unapply:ne primenjuj! Pristup 2 je dakle dobar kompromis izmedju fleksibilnosti i jednostavnosti. 262Ticijus -Bodeova formulaU ovom fajlu je sve znacajno i interesantno.Posebno se istice Bosnjakova procedura sajednom konstantomdS1.49598022410246 1013 cm h1h2 : 1.49598022410246 1013 cmfb1.855 1043 Hz : 1. 1013 cm n 1 200 .. :dS1.5 1013 cm : c5Gh1 1.85517833059228 1043 Hz 0.4 0.3 2n +( )1. 1013 cm ( ) 110131.610132.810135.21013110141.9610143.8810147.7210141.5410153.07610156.14810151.229210162.45810164.915610169.830810161.966121017cm263TB0.380.721.01.522.85.209.5419.2183.0677.2
_
,:TBdS5.7 10121.08 10131.5 10132.28 10134.2 10137.8 10131.431 10142.8827 10144.59 10131.158 1015
_
,cm n 1 200 .. :Radijusi elektrona oko protona2640.4 0.3 2n +( )1. 1013 cm 2. 1021510-9810-91.410-82.610-8510-89.810-81.9410-73.8610-77.710-71.53810-63.07410-66.14610-61.22910-52.457810-54.915410-59.830610-5cm1.1 10212.0 10212.8 10214.3 10217.9 10211.5 10222.7 10225.4 10228.7 10212.2 1023
_
,TBn1.5 1013 cm 2.8 1021
_
,5.4 109 cm a01.02045212832299 2655.4 10-9 TB cm 2.052 109 3.888 109 5.4 109 8.208 109 1.512 108 2.808 108 5.1516 108 1.037772 107 1.6524 108 4.1688 107
_
,cm 2.03571428571429 109 3.85714285714286 109 5.35714285714286 109 8.14285714285714 109 1.5 108 2.78571428571429 108 5.11071428571429 108 1.02953571428571 107 1.63928571428571 108
_
,5.4 109 TB cm 2.052 109 3.888 109 5.4 109 8.208 109 1.512 108 2.808 108 5.1516 108 1.037772 107 1.6524 108 4.1688 107
_
,cm 5. 10-9 TBn cm 5.0 10-9 TBn cm 5. 10-9 TBn cm 2665. 10-9 TB cm 1.9 109 3.6 109 5 109 7.6 109 1.4 108 2.6 108 4.77 108 9.609 108 1.53 108 3.86 107
_
,cm 2.0 10-93.9 10-95.4 10-98.1 10-91.5 10-82.8 10-85.1 10-81.0 10-71.6 10-8
_
,TBa02.01087336 109 3.81007584 109 5.291772 109 8.04349344 109 1.48169616 108 2.75172144 108 5.048350488 108 1.01697274296 107 1.619282232 108 4.085247984 107
_
,267TBa02.01087336 109 3.81007584 109 5.291772 109 8.04349344 109 1.48169616 108 2.75172144 108 5.048350488 108 1.01697274296 107 1.619282232 108 4.085247984 107
_
,cm 5. 10-9 TB cm 1.9 109 3.6 109 5 109 7.6 109 1.4 108 2.6 108 4.77 108 9.609 108 1.53 108 3.86 107
_
,cm 2. 10-94. 10-95. 10-98. 10-91. 10-83. 10-85. 10-81. 10-72. 10-84. 10-7
_
,2 109 4 109 5 109 8 109 1 108 3 108 5 108 1 107 2 108 4 107
_
,2682.0 10-94.0 10-95.0 10-98.0 10-91.0 10-83.0 10-85.0 10-81.0 10-72.0 10-84.0 10-7
_
,2.00 10-94.00 10-95.00 10-98.00 10-91.00 10-83.00 10-85.00 10-81.00 10-72.00 10-84.00 10-7
_
,2. 10-94. 10-95. 10-98. 10-92. 10-83. 10-85. 10-81. 10-72. 10-8
_
,a05.291772 109 cm 5.291772 109 cm5. 10-9 cm Brzina planeta oko Sunca269GMSdS8.8475168 1012cm2sec2Rastojanje planeta od SuncaGMS0.4 0.3 2n +( )dS2.974477567573841062.351530990652691061.777590343293821061.304394701944751069.406123962610741056.718659973293391054.775235947104131053.385338090890971052.396902329929361051.695967526739691051.19962019580511058.483975822297911045.999564942187461044.242505658205681042.99996555024911042.12131756229704104cmsec0.4 0.3 2n +( )dS270.4 0.3 2n +( )dS1.510132.410134.210137.810131.510142.9410145.8210141.15810152.3110154.61410159.22210151.843810163.68710167.373410161.4746210172.949181017cmKruzna brzina planeta oko SuncaUbrzanjeGMS0.4 0.3 2n +( )dS 1]30.4 0.3 2n +( )dS 1]0.589834453333330.230404083333330.075233986394560.021813404339255.8983445333333310-31.5353874774399610-33.9180203351401110-49.8968169167852410-52.4870739303986110-56.2338661719885710-61.5604951357443910-63.9037772943559810-79.7626198794480110-82.4410521957180210-86.1031271125316110-91.5258438617208410-9cmsec2271GMS0.4 0.3 2n +( )dS 1]31.9829850450492310-79.7980457943861910-84.2323579602233710-81.6723008999291710-86.2707493084071610-92.2852584943174810-98.204872761347310-102.9234353116502310-101.0376200562464810-103.6756990176412810-111.3008243285676710-114.6013536296224710-121.6272213024647310-125.7537983266955310-132.0343990656908910-137.1929063749823410-14HzTicijus -Bodeova formula je kvadratkvantnog broja SvemiraUbrzanje planeta oko Sunca pomocu jedne fundamentalne konstante i koeficijenta (po Bosnjaku).Ovaj rezultat po Bosnjaku predstavlja vrhunsku tacku celog ovog rada jer se iz jedne konstante i koeficijenta srazmernosti izracunava ubrzanje planeta bas kao i Ticijus-Bodeova formula, bas kao i Njutnov zakon272GMSdS2n 0.589834453333330.294917226666670.196611484444440.147458613333330.117966890666670.098305742222220.08426206476190.073729306666670.065537161481480.058983445333330.053621313939390.049152871111110.045371881025640.042131032380950.039322296888890.03686465333333cmsec2fb3.14495 10438.05107 10432.46564 10448.50395 10443.14495 10451.20816 10464.73453 10461.87434 10477.45856 1047
_
,1Hz1cm
111111111111]0.589834496573870.230404157459820.075234016320310.021813392599915.89834496573872 103 1.53539266322341 103 3.91802354193552 104 9.89681701292188 105 2.48707525313197 105
_
,cmsec2Kruzna brzina planeta oko Sunca po BosnjakuGMSdS31.98298504504923 107 Hz 273fb9.35458391192228 10491.89323467038991 10504.38289959741992 10501.10925013559376 10512.95817917248424 10518.11724364929674 10512.26085163530969 10526.34527465891791 10521.78774493499127 1053
_
,1.98298504504923 107 9.7980457943862 108 4.23235796022337 108 1.67230089992917 108 6.27074930840716 109 2.28525849431748 109 8.20487276134731 1010 2.92343531165023 1010 1.03762005624648 1010
_
,Hz Rastojanja planeta od Sunca po Bosnjakufb1.23666666666667 10307.72916666666667 10294.41666666666667 10292.37820512820513 10291.23666666666667 10296.30952380952381 10283.1872852233677 10281.60189982728843 10288.03030303030303 1027
_
,1cmsec1.5 10132.4 10134.2 10137.8 10131.5 10142.94 10145.82 10141.158 10152.31 1015
_
,cm Rgsv9.253 1027 cm : Msv1.246 1056 gm : Rgsv9.253 1027 cm RgRg 1027cm : 274GMsvRgsv31.04936456166636 1035 1sec2Kruzna brzina SvemiraRadijusi SvemiraRg 1 1027 cm GMsvRgsv31.04936456166636 1035 1sec2Rg0.4 0.3 2n +( )
11]Rg0.4 0.3 2n +( )
11]110276.2510263.5714285714285710261.923076923076921026110265.1020408163265310252.5773195876288710251.2953367875647710256.4935064935064910243.2509752925877810241.6265452179570610248.1353726000650810234.0683482506102510232.0343396533485210231.0172112137364210235.086159542652531022cm275GMsv0.4 0.3 2n +( )Rgsv 1]31.0493645616663610-352.5619251993807710-364.7802685935967810-377.4630501939175910-381.0493645616663610-381.3936643130019810-391.796516526295510-402.2807332416528310-412.8731892373233810-423.6055157751510410-434.5156972452018310-445.6501338818518410-457.0661159202970310-468.8348013078081510-471.1044849718454410-471.3806904803228110-481sec2Priblizno jednako Plankovom radijusuRg0.4 0.3 2200 +2.07433842595371 1033 cm Borov radijusRg0.4 0.3 2119 +1.055095723456615.291772 109 cm Radijus Svemiraa00.4 0.3 2119 +1.05509572345661 1 1027 cm Bosnjakova konstantaa00.4 0.3 2119 +5.68784756580383 1017 cmsec 1.855 1043 Hz Da vidim sta ima ovde : Ticijus-Bodeovo pravilo sa n= 119 pomnozeno sa Borovim radijusom i podeljeno dimenzionim koeficijentomdaje Bosnjakovu konsta
![Elektromagnetsko zra čenje - PMF Naslovnica3].pdf · 1 STARA KVANTNA TEORIJA Klasična fizika Kvantna mehanika EMZ Eksperimenti Zračenje crnog tijela Fotoelektrički efekt Linijski](https://static.fdocument.org/doc/165x107/5a78f7a47f8b9a00168b94c3/elektromagnetsko-zra-cenje-pmf-naslovnica-3pdf1-stara-kvantna-teorija-klasicna.jpg)
![LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA [2pt] Iskazna logika [2pt]4 Iskaznalogika Logika i teorija skupova Kanonske forme Komentar Pretpostavimo da funkcija f iz gornjeg tvrdenja nije jednaka 0 za](https://static.fdocument.org/doc/165x107/60956f3bd8905b14de0dba99/logika-i-teorija-skupova-2pt-iskazna-logika-2pt-4-iskaznalogika-logika-i-teorija.jpg)
