Drutvene koristi i trokovi od horizontalnih spajanja preduzea

1

DEO

Drutvene koristi i trokovi od horizontalnih spajanja preduzea

Ograniiemo se na analizi blagostanja parcijalnog trita, koje se za dato spajanje smatra

relevantnim. Pri tome, blagostanje relevantnog trita, posmatraemo kao sumu vika svih

potroaa i proizvoaa koji se na njemu nalaze. Dodajemo i to da se viak svih proizvoaa,

moe podeliti na dve komponente, od kojih jedna podrazumeva viak preduzea uesnika u

spajanju, dok druga komponenta podrazumeva viak svih ostalih preduzea. U tom sluaju

analiza drutvenih koristi i trokova HSP predstavlja nain da se prikae uticaj spajanja na

vikove uesnika u spajanju i preduzea koja ne uestvuju u tom inu, ali i na zajedniki viak

svih potroaa.

U nastavku diskusije ukazaemo na vezu koja postoji izmeu efikasnosti koje preduzea

mogu postii integracijom i komponenti blagostanja. Posebno analizirajui statiku i dinamiku

efikasnost pokuaemo da ukaemo na znaaj sinergije i inovativnosti kao najbitnijih

argumenata u korist odbrane konkretnih horizontalnih spajanja. Takoe, napraviemo razliku

izmeu kriterijuma regulacije HSP koji polaze od maksimiranja iskljuivo potroaevog vika i

kriterijuma koji se bazira na maksimiranju ukupnog trinog vika kao sume vika svih potroaa

i svih proizvoaa na datom tritu. Ukazujui na razlike, koje postoje kada su ponueni

regulatorni kriterijumi u pitanju, dalja razmatranja uskladiemo sa kriterijumom regulacije koji

se zasniva na maksimiranju ukupnog trinog vika. U tom sluaju trade-off izmeu pozitivnih

efekata ispoljene efikasnosti i negativnih efekata porasta trine moi preduzea, kroz proces

spajanja, dolazi do izraaja. Trade-off izmeu trine moi i efikasnosti prikazaemo prema

modelu datom u Williamson (1968a). Modelom se ukazuje na mogunost da preduzea na

osnovu verifikovanih efikasnosti obezbede dozvolu da pristupe spajanju.

2.1. Efikasnost, blagostanje i horizontalna spajanja preduzea

Spajanje moe dovesti do efikasnosti koje su znaajne kako za preduzea koja su prijavila

spajanje, tako i za ostala (rivalska) preduzea na relevantnom tritu i potroae koji kupuju

odreeni proizvod. Odbrana horizontalnih spajanja poiva na tvrdnjama da e se na taj nain

postii efikasnosti koje e unaprediti trino blagostanje, to u odreenoj meri opravdava

manifestacije trine moi koje se oekuju nakon spajanja. Kada je re o efikasnostima mora se

napraviti razlika izmeu efikasnosti statikog i dinamikog karaktera. U nastavku emo ukazati

na razne tipove efikasnosti o emu se detaljno diskutuje u Kolasky & Dick (2003) i u Beaton

(2006). Evidentno, efikasnosti na jednom planu mogu biti praene neefikasnostima na drugom o

emu se posebno razmatra u Kerber (2007) i Farrell & Shapiro (2001). injenica je da se neke

efikasnosti mogu ostvariti i bez poveanja koncentracije u grani, tj. bez potrebe za horizontalnim

spajanjem, dok su druge nezamislive bez tog ina, ukazuje na to da bi razliiti vidovi efikasnosti

trebalo da budu razliito vrednovani od strane regulatora prilikom odbrane HSP. Onim

efikasnostima koje su specifine za dato HSP (merger-specific efficiencies) trebalo bi pridati

srazmerno vei znaaj u odnosu na one koje se mogu ostvariti individualnim delovanjem

preduzea. Problematika specifinih efikasnosti posebno je obraena u Farrell & Shapiro (2001).

Drutvene koristi i trokovi od horizontalnih spajanja preduzea

2

Diskusija se nastavlja izborom regulatornog kriterijuma, odnosno standarda regulacije koji

se smatra osnovom za razreavanje dileme na relaciji odobriti-zabraniti spajanje. Izloiemo

dva konkurentna standarda regulacije, pri emu emo ponuditi i meu reenje kao moguu

soluciju. Razlika izmeu standarda odnosi se na znaaj koji regulator pripisuje vikovima

(proizvoaa84 i potroaa) na relevantnom tritu prilikom donoenja suda o podobnosti

predmetnog horizontalnog spajanja. Na stanovitu smo da bi obe strane trebalo da imaju

podjednak tretman od strane regulatora. Na slian stav moe se naii i u Heyer (2006) i Kerber

(2007). Na takav stav moe se implicitno naii i u Salop (1995) gde se istie nunost da se

dinamikim efikasnostima prida odgovarajui znaaj, s obzirom na to da ostaju neprimeene

iskljuivom orijentacijom regulatora ka zatiti interesa potroaa.

2.1.1. Statika efikasnost

Koncept se naziva statikim, jer se zasniva na pretpostavci o konstantnosti skupa proizvoda,

proizvodnih tehnologija, faktora proizvodnje, kao i preferencija potroaa pre i nakon HSP.

Horizontalnim spajanjima preduzea postiu se razliiti vidovi statike efikasnosti, to se mora

uzeti u obzir pri donoenju regulatornih odluka. Pod terminom statika efikasnost podrazumeva

se (i) alokativna, (ii) proizvodna i (iii) transakciona efikasnost. Ova tri oblika efikasnosti se

mogu izolovano definisati i posmatrati, ali se moraju uzeti u obzir veze koje postoje izmeu njih.

S jedne strane, odreeni oblici efikasnog ponaanja preduzea mogu se meusobno pospeivati,

dok s druge strane, neke efikasnosti mogu biti praene odreenim neefikasnostima. To

omoguava trade-off izmeu efekata efikasnog i neefikasnog delovanja preduzea sa aspekta

ukupnog trinog blagostanja. Na primer, postizanjem transakcionih efikasnosti kroz proces

spajanja stvara se podloga za postizanje proizvodnih efikasnosti, to otvara mogunost za

poveavanje trine moi koja vodi ka poveavanju alokativne neefikasnosti.

2.1.1.1. Alokativna efikasnost

Generalno reeno alokativna efikasnost se postie uz optimalnu upotrebu drutvenih resursa, to

je usko u vezi sa teorijom opte ravnotee i Paretovim kriterijumom efikasnosti85 (Kerber, 2007,

p. 3). Teorijom opte ravnotee postuliran je odnos izmeu alokativne efikasnosti i trine

konkurencije, to je obuhvaeno prvom teoremom ekonomike blagostanja.86 Prvom teoremom

ekonomike blagostanja podrazumeva se da mehanizam savreno konkurentskog trita ima za

rezultat postizanje Pareto efikasnih alokacija resursa.87 Svako udaljavanje od savrene

konkurencije dovodi do neefikasnosti na tom planu. Ako je re o regulaciji horizontalnih

spajanja usredsreeni smo ka optimalnoj upotrebi resursa na parcijalnim tritima koja su za njih

karakteristina. U konkurentskoj ravnotei, koja garantuje efikasnu alokaciju resursa proizvod se

84 Viak svih proizvoaa sastoji se iz vika svih preduzea uesnika u spajanju i vika svih ostalih (rivalskih)

preduzea koja u spajanju ne uestvuju, a deo su relevantnog trita. 85 Paretova efikasnost (Pareto Efficiency) ili Paretov optimum nad definisanim skupom elemenata (proizvoaa i

potroaa) je postignut ako ne postoji mogunost da se bilo kom elementu skupa pobolja stanje bez pogoranja

stanja nekom drugom elementu skupa. 86 Videti: Ibid. p. 4. 87 Videti: Varijan (2005), ss. 546-547.

Drutvene koristi i trokovi od horizontalnih spajanja preduzea

3

prodaje od strane svih proizvoaa po ceni jednakoj graninim trokovima. Na taj nain,

eliminie se tzv. ist gubitak na blagostanju (dead weight loss) parcijalnog trita.88 To znai da

su svi proizvoai u grani odredili obim proizvodnje na nivou koji obezbeuje jednakost cene i

graninih trokova, to znai da e do proizvoda doi svi potroai koji su voljni da plate cenu

koja pokriva graninu vrednost resursa koji su angaovani za proizvodnju dodatne jedinice

proizvoda (Kolasky & Dick, 2003, pp. 242-243.). U savrenoj konkurenciji kada se svi

proizvoai susreu sa savreno elastinom krivom trine tranje, ne postoji prostor za bilo

kakvo odstupanje cene od nivoa graninih trokova. U takvom ambijentu firme ne poseduju

trinu mo, a ve spominjani Lernerov indeks ima vrednost jednaku nuli.

Paretova efikasnost je koristan teorijski koncept, iako najee ne odgovara stvarnosti koju

karakteriu vee ili manje trine nesavrenosti. Udaljavanjem od uslova savrene konkurencije

preduzea dobijaju mogunost da manifestuju svoju trinu mo odreivanjem cene iznad nivoa

graninih trokova, to ipso facto znai da se preduzea susreu sa rezidualnom tranjom koja

nije savreno elastina.89 Poto je rezultat HSP eliminisanje direktne konkurencije koja postoji

izmeu preduzea, tim inom se posmatrano trite definitivno udaljava od uslova savrene

konkurencije i efikasnosti u Paretovom smislu. U odsustvu drugih objektivnih ogranienja ne

vidi se razlog zato firme, koje se horizontalno integriu, ne bi iskoristile svoj unapreeni trini

poloaj da poveanjem cene poveaju svoju cenovno-trokovnu marginu. Prema tome, svaka

promena u distribuciji trine moi koja vodi ka smanjivanju nivoa konkurencije na relevantnom

tritu potencijalna je osnova za stvaranje alokativnih neefikasnosti na istom.

2.1.1.2. Proizvodna efikasnost

Proizvodna efikasnost se postie kada su sva dobra proizvedena uz minimalne mogue ukupne

trokove, to ne ostavlja mogunost da se alternativnom upotrebom resursa povea proizvodnja

jednog dobra bez smanjivanja proizvodnje nekog drugog dobra (Kolasky & Dick, 2003, p. 244).

Proizvodna efikasnost trita koje analiziramo zavisi od proizvodne efikasnost svakog

pojedinanog preduzea koje mu pripada. Poveanje proizvodne efikasnosti pojedinanog

preduzea moe se smatrati njegovim doprinosom ukupnoj proizvodnoj efikasnosti na tritu

koje posmatramo. Prema Kolasky & Dick (2003) proizvodna efikasnost se moe postii

upotrebom (i) ekonomije obima, (ii) ekonomije o