146497521 Hristovo Otkrivenje Koje Svet Ne Poznaje Ovo Je Moja Rec

Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje

Ovo je Moja Re~

2

Pred vama je mono Hristovo delo otkrivenja

Ovo je Moja Re~

A i Ω

Jevan|elje Isusovo

Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje

@ivot u Bogu je ve~no tekua energija.

Onako kako je on iz Ve~nog izvora priticao detetu ~ove~jem, naoj sestri Gabrijeli,

predavan je postepeno i nama.

Hrist, Spasitelj svih ljudi i dua,

Vladar Carstva Mira, saoptava nam Svoju Re~, da u njoj

spoznamo i sopstveni ìvot i oblikujemo ga tako da Bogu bude mio.

Hrist, klju~ od vrata ìvota Univerzalni ìvot

3

Ovo je Moja Re~

A i Ω

Jevan|elje Isusovo

Hristovo otkrivenje

koje svet ne poznaje

Hrist, Sin Bo`ji,

Savladar Neba, Spasitelj svih ljudi i dua,

graditelj i vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji

otkriva Svoj `ivot, misao i delovanje

kao Isusa iz Nazareta preko proro~ice Bo`je, Gabriele, Würzburg

4

Duh Bo`ji darovao je i daruje, u Univerzalnom ìvotu, svim ljudima Svoju Re~.

Ovo visoko duhovno dobro predaje se dalje u obliku knjiga i kaseta.

Prevedeno sa nema~kog Nema~ki originalni naslov:

"Das ist Mein Wort. A und Ω Das Evangelium Jesu.

Die Christus Offenbarung, welche die Welt nicht kennt"

Serbisch

Za smisao teksta merodavno je izdanje na nema~kom jeziku

(ISBN 3-89371 220-8)

1. izdanje 1995.

Izdava~: Universelles Leben e.V.

Haugerring 7 97070 Wüerzburg DEUTSCHLAND

Sva prava pripreme i pretampavanja u izvodima zadràva izdava~.

za izdava~a: Univerzalni ìvot

Beograd, p. fah 270, Sombor, p. fah 37, Novi Sad, p. fah 289

Slog i tampa: Biro "Raduni", Beograd, Ljube Kova~evia 2

Tira`: 1000 primeraka

ISBN 86-7939-002-X

5

S a d r ` a j ∗

Predgovor ................................................................................................... 33

Ja Jesam ..................................................................................................... 41

Prolog ......................................................................................................... 43

1. Obeanje o ro|enju Jovana Krstitelja - Jovan Krstitelj; Njegovo poreklo i zadatak u delu Spasenja (4-6). Objanjenje nemosti Zaharijine (8) .............................................................................. 47

2. ^isto za~ee Isusa Hrista - Prvo ukazivanje na rod Davidov i njegov nalog (5). Spasiteljska iskra - Osloba|anje od greha (6). An|eo Gospodnji govorio je Mariji svetlosnim jezikom Neba (8). Stare predstave o Bogu koji ka`njava; Bog ljubavi koji se obja-vio preko Hrista (17). Raskid Starog Saveza - Novi Savez - Himna dolazeem Carstvu Mira (25) .................................................... 50

3. Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju - Pravi proroci (5) 57

4. Ro|enje Isusa Hrista - Narod izraelski je zakazao - Hristova vladavina u Carstvu Mira priprema se preko otelovljenih sinova i keri Bo`jih iz roda Davidovog (5). "Ukazanja an|ela" pastiri-ma bili su doga|aji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih zakona ukoliko se ne protive Bo`jim zakonima (12) .......................... 60

5. Poklonjenje mudraca i Irod - Zna~enje est zraka zvezde Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih an|ela su uputstva, ali ne i direktne izjave o moguem - Posredno vo|enje (13) ............ 65

∗ Naslovi poglavlja "Jevanđelja Isusovog" odštampani su polumasnim kurzivom; podnaslovi štampani običnim kurzivom odnose se na tumačenja, ispravke i produbljivanja "Jevanđelja Isusovog" koja je Hrist dao u današnjem vremenu (1989). Brojevi u zagradi označavaju uvek stihove "Jevanđelja Isusovog", na koje se odnose Hristova tumačenja, ispravke i produbljivanja.

6

6. Detinjstvo i mladost Isusova - Hram unutarnjeg (4). @enik Hrist i nevesta (5). Ven~anje kao zavet vernosti pred Bogom - Iskustvo ènskoga za Isusa iz Nazareta - Muke i smrt na krstu nisu se morali dogoditi (10). Ispravno razumevanje teksta - Mu-drost Egipana (11). Kratak pregled Isusova ìvota pre po~etka Njegovog u~iteljskog delovanja (12). Isus je ìveo i davao iz svemoi i ljubavi Bo`je i ispunjavao je zapovest "Moli se i radi" (14). Poslednji savez, zaklju~en sa Prazajednicom Novi Jerusalim - Tama je izgubila - Proces ~ienja Zemlje (17) ................................ 70

7. Jovanova propoved o pokori - Zna~enje simbola i ceremonija (4). Sud: zakon setve i ètve - ~ienje due (10) ................................ 83

8. Krtenje Isusovo, Hristovo - Bog i Hrist objavljuju danas ~itavu Istinu preko serafima boànske Mudrosti - Rod Davidov priprema sa Hristom Carstvo Mira (3) .................................................. 87

9. êtiri iskuenja - Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko ìvi u Bogu, povezan je sa svime to postoji i nikada nije usamljen (5) 91

10. Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar sreu Isusa - Za ljude Novog Doba: Ne zaboraviti spasiteljsko delo (2). Obele`ja sledbenika Isusa iz Nazareta - Davanje zema-ljskog imena i ime zra~enja due (10) .....................................................94

11. Marija Magdalena pomazuje Isusa - Su|enje po ovozema-ljskim merilima (6). Prosvetljeni prozire (10) ...................................... 100

12. Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu - Inkarnirana duhovna bia i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav, On ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od Boga – Idolopoklonstvo je i oboàvanje zemaljskih sila i vlastodràca - "Ve~no prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i pakao su u ~oveku samom - Atmosferska hronika (12). @ivot u Istini - Tri koraka do Istine (16) ........................................................... 103

7

13. Prva propoved u sinagogi - Jevan|elje ljubavi, put u unutar-nju slobodu (2). Vera, poverenje i ostvarivanje kao osnova za pomo i le~enje iz Duha (4) ................................................................... 111

14. Pozivanje Andrije i Petra - Dreser pasa – Bogatai - Sle|enje Hrista tek nakon sre|ivanja svih ljudskih odnosa i okolnosti (1-3). Preduslovi za isceljenje (4). Greh protiv Stvaranja nepotovanjem i ubijanjem sabia, i posledice - U prelomnom vremenu posledice deluju brè - Profinjenjem Zemlje smanjuje se mogunost inkarniranja - Prelomno vreme je vreme katastrofa - Hrist titi Svoje - @ivot na o~ienoj Zemlji (6-7). Spoljanje i unutarnje bogatstvo (11-12) ...................................................................................... 116

15. Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga - Ljudi u Duhu Gospodnjem ............................................................................................. 124

16. Pozivanje Mateja - Novo vino u starim mehovima - Mogunost reinkarnacije i otplaivanja je ograni~ena ..................... 127

17. Isus alje Dvanaestoricu - Napredovanje Dela Spasenja zavisi od vernosti i razvoja onih koji su prihvatili taj zadatak (3). Krtenje Duhom Istine (6). Isceljivanje bolesnih i bu|enje mrtvih - Grupni dug - Isterivanje |avola - Darove ljubavi ne treba nametati (7). Pakao nije mesto ve stanje due (10). Bogu nita nije skriveno - Re~ istine poznaje samo onaj ko ìvi u svetlu istine (13). Ko je protiv Hrista, taj je i protiv svog bli`-njeg (14) ................................................................................................... 130

18. Slanje sedamdeset dvojice - O prenoenju Istine (3). Ponaa-nje u gostima (6). Merila za zajedni~ki ìvot ljudi; cilj: nesebi~na ljubav (10-12) ........................................................................ 140

19. Isus pou~ava molitvi - Ispravno i pogreno moljenje (2-4). Esencija ~itavog postojanja jeste u najunutarnjijem svake due - Ko ìvi svesno povezan sa Bogom, njemu sluì Njegova svemo preko svih oblika ìvota (6). Prekorevanje iz ljubavi i ozbiljnosti (8). Potovanje ìvota biljaka i ìvotinja (9). Odgovornost isce-ljenog (10) ................................................................................................ 145

8

20. Povratak sedamdeset dvojice - Uspeh ili neuspeh Hristovih izaslanika - Profinjenje materije - Zemljine mrlje, ostaci negativnih energija: baza za poslednji ustanak demona na zavretku Carstva Mira - Osloba|anje Zemljine due - O "duhovima" (3). "Mudraci" sveta ne prepoznaju snage svemira; njima se upravlja i oni ratuju protiv Svetlosti (4). Hrist otkriva Svoju sopstvenu ulogu i Svoj odnos prema Bogu, doga|aj Pada i Svoje spasiteljsko delo (5). Hrista u zemaljskoj odei i njegove glasnike mogli su i mogu prepoznati samo oni koji su razvili unutarnje gledanje i sluanje - Ko slua i ostvaruje Hristove zapovesti njemu se otkriva boànski Zakon i on ìvi u Njemu (6). Mono zra~enje ve~ne Istine preko Mudrosti u vremenskoj prekretnici (7) .......................................................................................... 152

21. Isus ukorava okrutnost prema konju - Samoljubiv, sebi~an ~ovek gospodari nad ìvotinjama i mu~i ih - Ko ìvi u Bogu, jedno je sa svim stvorenjima (2-4). ôvek skrnavi i razara ìvot na Zemlji - Izumiranje mnogih ìvotinjskih vrsta - Zna~aj mnogih ìvotinja za ekoloku ravnoteù - Zakon setve i ètve vaì i u opho|enju prema Stvaranju (5). Nesebi~na ljubav, klju~ razumevanja i pomoi bli`njem, kao i uvida u kauzalni zakon i njegovo savladavanje - Glad i è| due za unutarnjim izvorom (7) Za Boga je strahota i ubijanje ìvotinja radi `rtve - Svaki ~ovek bi trebalo dobrovoljno da `rtvuje svoje "ja" - La`na slika Boga - "Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako u vas odbaciti" ispravno shvaeno - Predaja i tuma~enje biblijskih re~i (10). Zemaljska bogatstva i unutarnje bogatstvo (11). Spoljanje bogatstvo samo je posu|eno da se upotrebi za mnoge (12-13). Bo`ji Zakon je apsolutan i on e se ispuniti - Krtenje vodom kao simbol - "Svreno je" - Hrist sada u~i celoj Istini (14). Planiranje i pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja - Mnoga duhovna bia stoje u Nalogu dok se ne vrate sva bia Pada (16) .................................................................................................. 167

22. Bu|enje keri Jairove - Preduslovi za isceljenje tela - Hrist je u tebi (2-5). Bu|enje "mrtvih" (6-12) .............................................. 189

23. Isus i Samarjanka - Voda ìvota, Istina, snaga koja ve~no struji (3-7). Ko ozbiljno traì, pronalazi Istinu - Proverite one koji govore

9

o Istini - O vrednosti spoljanjih oblika oboàvanja - Ko je danas narod Izrailj? - Novi Jerusalim - Poslednji Zavet (16) ......................... 193

24. Isus osu|uje okrutnost - On isceljuje bolesne i isteruje |avola - Sve povrede Zakona ìvota padaju natrag na ~oveka; priroda i zemaljska stvorenja pokloni su Bo`ji za dobrobit ljudi (1). Objanjenje "osuene ruke" (3). Spasavanje i isceljenje tela, ako je to dobro za duu (7). Fariseji ju~e i danas - Borba protiv rastue Svetlosti na Zemlji i u podru~jima ~ienja jo i u vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici polaè se temelj Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u Carstvu Mira: ne zaboravite Pionire i otelovljenog serafima boànske Mudrosti, Moju proro~icu i Mog glasnika - Borba iza zida od magle traje i dalje (8). Objanjenje "~uda sa hranje-njem" (12-13) .......................................................................................... 200

25. Beseda na Gori (1. deo) - Beseda na Gori, unutarnji put do savrenstva - Blaèni - "Siromani" - Podnosi ispravno svoju pat-nju - Krotkost, osobina onih koji nesebi~no ljube - Deset Zapovesti i Beseda na Gori kao put do istine i pravednosti - Milosr|e, vrata koja vode u ve~no postojanje - îste due u Apsolutnom zakonu Bo`jem - Utemeljiva~i mira nose mir u sebi - Borba Pionira na vie frontova - Crkveni ljudi, fariseji, vukovi u jagnjeoj koì - Bojno polje iza zida od magle - Molite se za neprosvetljene due (2-4). Zemaljsko bogatstvo kao obaveza i zadatak - Pogrena upotreba bogatstva ima teke posledice - Upozorenje podrugljivcima - Bogati, monici, la`ni proroci, laskavci, la`ni hriani: oru|e Satane (5). Pravedni, koji nepravdu iznose na svetlo, so su Zemlje (6). Poziv i nalog proro~ici i glasnici Bo`joj - Delovanje Pionira neposredno pou~avanih i vo|enih - Novi Jerusalim (7). Osloba|anje od Zakona setve i ètve preko Hrista; vezivanje za zakon Pada preko konfesija i dogmi - Hrist uvodi danas u svu istinu (8). La`ni i pravi u~itelji (9). Spasenje samo kroz veru i ostvarivanje (10). Hrist preobraàva dobrovoljno predati greh (11). O~istiti, pre no to nastane teka karma - Prividni neprijatelj, tvoje ogledalo (12-13). Svako prima ono to je sam posejao (14) - Dajite ljubav nesebi~no (15). Li~ne èlje vode vezivanju za ljude

10

i stvari - "@ivot u mo~vari" (16). Bacanje semena u njivu due bli`njeg - Put ~ienja Pionira do Carstva Mira (17-18) ................. 216

26. Beseda na Gori (2. deo) - Prvi koraci na unutarnjem putu, proces evolucije ka nesebi~nosti (2). Molitva kao samoprikaziva-nje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci po~ivaju u sebi i ne raspravljaju (5). O molitvi "O~ena" (6). Pratanje i moljenje za oprotaj; pravednost i milost Bo`ja (7-9). Zemaljska smrt - Svest due nakon smrti - Oàloeni – Ponovno otelovljenje - Veze izme|u ljudi i dua – Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga - Kraj otelovljavanja u Novom Dobu (12-14). Briga za sebe, planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna molitva i ispravan rad - Sve to postoji pod Bo`jom je zatitom (15-18) .............................. 260

27. Beseda na Gori (3. deo) - Vae negativne misli, re~i i dela vae su sopstvene sudije (1). Trun i brvno - Neophodnost samospoznaje (2). Misionariti zna~i hteti ubediti - @ivite istinu i budite uzor (3). Moljenje, traènje, kucanje; unutarnja vrata nee se otvoriti razumu (4). Ono to zahteva od svog bli`njeg, to sam ne poseduje u srcu; o~ekivanje vodi vezivanju (6). Borba na uzanom putu ka @ivotu (7). Razlikovanje dobrih i loih plodova (8-9). Primite Re~ ìvota srcem - "Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje": delo @ivota i Ljubavi (13) ..................................... 288

28. Isus osloba|a ìvotinje i potvr|uje Jovana Krstitelja - Pad: zgunjavanje energije sve do materije - Duhovno telo u -ljudskom telu - Ljudi postaju sve suroviji - Zloupotreba stvore-nja i stvaranja - ôvek-gospodar - Praznoverje, bogovi koji ka`-njavaju, krvna `rtva - Opominjaoci Bo`ji pokazuju put - Bog se zgraàva nad eksperimentima sa ìvotinjama (1-3). îsti prepoznaje ~isto - Hrana, dar Bo`ji (4). Borba tame protiv Bo`jeg plana i Njegovih pravednih proroka - Oru|a tame - La`ne proroke tama ne napada (16) .......................................................................................... 303

29. Hranjenje pet hiljada ljudi - Isus hoda po vodi - U Isusu iz Nazareta Hrist, delimi~na snaga iz prasnage - Objanjenje umnoènja ribe - @iva i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam - Preobraàvanje negativnih navika na putu ka viem ìvotu (4-7).

11

Strah je sumnja u Bo`ju snagu i ljubav (12-13). Nema slu~ajnosti - ôvekov razvoj ka Boànskom samo kroz rad na samome sebi (14). Nije svako primio pomo i izle~enje (17-18) ..... 315

30. Hleb ìvota i ìvi ~okot - Hrist daje duhovni hleb za unutar-nji ìvot - Put u Carstvo Mira: borba i `rtva pravednih (5). Snagu ìvota prima onaj ko se usmeri na Boga (6). U Hristu su spasenje i milost - Bolest, patnja i sudbina su dug koji je postao vidljiv - Sudnji dan (7). Ljudsko oko vidi samo zemaljski omota~, koji je prolazan - Ulaènje i izlaènje duhovnog tela - Raskrsnica proro~ice Bo`je u smeni doba - Razvoj spoljanjeg hrianstva (8-10) .................................................................................... 324

31. Hleb ìvota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila - Duhovno mrtvi - U carstvu dua nema maski - Re~i su samo simboli i putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki ~ovek poseduje slobodnu volju: dobra setva donosi dobru ètvu - Bog opominje, On ne ka`njava (1-3). Mojsijev prolazak kroz pustinju sa narodom Izraela: parabola za put ~ove~anstva - Dananji ljudi ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo Mira (4). Ko Boga ljubi vie nego ovaj svet, taj ìvi u Bogu - Ko je iz Istine, prima iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi i Zemlje ka finotvarnom - Promena vremenskih mera - Mrlje na Zemlji, rezervati demona - Vraanje carstva Pada - Knjiga "Ovo je Moja Re~" stalno e se uzdizati, sve do finotvarnog - "Za" i "protiv" mnogih ljudi sluì tami (7-9). Ljubi i ìvotinje! (12-16) .........................................................................................................338

32. Bog kao jelo i pie - Zna~enje mesa i krvi - Ishrana i zdrav-lje po volji Bo`joj (1-6). Brutalnosti ljudi, èstina ljudskog "ja" - Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12) ...................................360

33. O krvnoj `rtvi i pratanju grehova - Isceljenje na jezercetu Vitezda - Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su zakonima (1-3). @rtvovanje ìvotinja i ishrana mesom - Ljudski propisi vezuju; Bog je neograni~ena ljubav i sloboda (4-14) ............367

12

34. Isusova ljubav za sva stvorenja - Kroz koga struji Bog taj postaje blagoslovom (2-6). Potovanje prema svemu to je stvoreno; nepotovanje podleè kauzalnom zakonu (7-10) .................373

35. Parabola o milosrdnom Samarianinu - Marija i Marta - Ono to u~ini svom bli`njem, to ~ini Hristu i sebi samome - O ponaanju prema bli`njem (1-8). Moli se i radi; prava mera (9-11). Slika za gradnju kue Bo`je, Novog Jerusalima na Zemlji - Boànska Mudrost zove sinove i keri Bo`je; ona priprema Unutarnji put i donosi sveobuhvatne boànske zakone - Oni koji ìve u Meni, postae ìvim izvorima (12-15) ........................................376

36. Preljubnica - Farisej i carinik - Zakon odgovaranja (ogleda-nja) - Ko poznaje samoga sebe, prepoznaje i protivnika - Zavo|enje preko satane ~ula pre i posle velikih preokreta (1-6) Iz smernosti izrasta duhovna veli~ina (7-10) ........................................385

37. Ponovno ro|enje due - Preko patnje i kajanja do savrenstva - O~eva milost deluje poja~ano na Zemlji - Kraj mogunosti inkarniranja za teko optereene due - Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji (1-10) ........................................................................... 390

38. O ubijanju ìvotinja - Bu|enje mladia iz Naina iz mrtvih - Ko ne ispunjava Bo`je zakone, optereuje svoju duu; on ne moè ni da u~i Zakonu Neba niti da ga tuma~i - @ito e biti odvojeno od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem misli i ~ula otpada ono nezakonito (3). O primeni sile i proliva-nju krvi (4). Sapatnja sa ìvotinjama - Ubijanje ìvotinja radi njihovog osloba|anja od patnji (5). Ko se spoznaje i ~isti, taj se u~i da ljubi ìvot (6). Bu|enje mrtvih (8-10) .......................................394

39. Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom - Put do kra-ljevstva Bo`jeg - Ko je kolebljiv u svojoj odluci, taj nee pronai blago na Nebu (1-6) ...................................................................404

40. Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom - Slikovita pri~a o Carstvu Nebeskom; dobra setva; Prepoznavanje i odstranjivanje korova u pravo vreme - Preko ostvarivanja u

13

obilje Carstva Bo`jeg (1-2). Velika ètva: odvajanje ìta od kukolja; paklene muke (3-7). Seme kraj puta: samo sluanje istine (9) .....................................................................................................408

41. Preobraenje pti~ara - Isceljenje slepoga - Pravljenje poslova sa ìvotinjama; Trgovina ljudima - Svetkovanje sabata - Srazmerna kazna za one koji znaju i za one koji ne znaju (1-9). Ko ispunjava Zakon Bo`ji, taj gleda u dubine postojanja (10-13) 415

42. Isus pou~ava o braku - Isceljenje desetoro obolelih od lepre - Povezanost bra~nih partnera i pri spoljanjoj rastavi - Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbra~no stanje (6-8). Trajno ozdravljenje samo ostvarivanjem ve~nih zakona (13) 420

43. Bogata i Carstvo Nebesko - Zapovesti ~ienja - Imovina i sle|enje Hrista (1-4). Sve je mogue onome ko teì duhovno-boànskome kao svom pravom biu (6). Bog ili mamon - Te`nja za materijalnim i njene posledice (7). Ko se odrekne materijalizma, primae viestruko u ve~nom postojanju (8-9). Spoljanje ~ienje i unutarnja ~istota - Vernost slovu ukazuje na nevernost Bogu (10-16) .....................................................................427

44. Vera Dvanaestorice - Stubovi-nosa~i Zajednice - Bog nema tajni; greh prekriva Istinu (2-3). Prave prazajednice temelje se na steni Hristu (4). Crkva falsifikuje istinu - Pravednost Bo`ja daje svakom greniku dosta vremena za preobraanje (7-8). Zakon Bo`ji dolazi na ovaj svet; Istina postaje vidljiva (10-12). ôve~anstvo e doi u jedinstvo sa Mnon, Hristom (13-15) ..............436

45. Traènje znakova - Ne~isti duh - Roditelji Isusovi i braa i sestre - Zemaljsko bogatstvo - "Slepac" o~ekuje ~udo - Opasnost od uticaja preko protivnih snaga (1-6). Protivzakonito delanje uprkos veem znanju greh je protiv Svetog Duha (7). ^lan porodice Bo`je ili individualista i branilac ljudskog "ja" (8-10). Materijalno bogatstvo; posledice gramzivosti (11-16) .........................445

14

46. Probraènje Isusovo - Dvanaest Zapovesti - U preobraènju Isusovom Njemu je otkriven Njegov put stradanja, Njegov sledei nalog kao Hrista, i budunost ~ove~anstva i Zemlje (1-6). Novi Izrael (7-21). Novi zakon ljubavi - Nijedna dua nee biti izgubljena (22-24). Pro~iavanje due (25). Svi pravi proroci bivaju pogreno shvaeni (26-28) ...........................................................452

47. Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom ~oveku i Lazaru prosjaku - O ispravnom razumevanju pisanih zakona; primer: ubijanje (1-3). Zavist je kra|a - Ra|anje bolesne dece - Preljuba (4-5). Potovanje svih oblika ìvota (6). Rei istinu, ali ne rugati se - Potovati slobodnu volju bli`njeg (7). @iveti u Bogu (8-9). Razlike izme|u siromanih i bogatih: uzroci i posledice (10-17) .........................................................................461

48. Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat - Sapatnja (1-9). Isceljenje bolesnika - Re~i klevete protiv Isusa i protiv sledbenika Hristovih (10-13) ...................................................................471

49. Istinski hram Bo`ji - O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek je hram Bo`ji, hram Svetoga Duha (4). Zna~enje spoljanjih formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna `rtva (8-10). Hrista prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se svakodnevno trudi da ìvi u Bogu (11-12) ...........................................475

50. Hrist, svetlost sveta - Ljudsko su|enje i presu|ivanje; Pravednost Bo`ja (1-4). Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog - Ko ne voli svog bli`njeg, ne voli ni Boga (5-8). Onaj ko veruje a ne ostvaruje, nee ugledati ve~nog Oca (9-15) .....................................483

51. Istina osloba|a - O pravilnom razumevanju Zapovesti - "Ostati u Mojoj re~i" (1). Sluga greha daleko je od Boga i od ve~ne domovine (2). Pred Bogom vaì samo ostvarivanje nesebi~ne ljubavi (3-6). Satana, otac laì; satana ~ula (7-8). Nijedna dua nije izgubljena (9). Re~ Bo`ju razume samo onaj ko teì istini (10). Mojsije nije odobravao `rtvovanje ìvotinja - Nepotovanje i potovanje ìvota - Stari i novi ~ovek (11-13).

15

Duhovni autoriteti i verni slovu, koji ne ostvaruju ono to pou~avaju - Ustupci proroka narodu (14-18) .......................................489

52. Isus objanjava Svoju preegzistenciju - Verovati zna~i razumeti - Smrt tela i duhovna smrt (1). Samo onaj ko ispu-njava Zapovesti, spoznaje i doìvljava Boga u sebi (2-3). Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno - Beskona~ni kristal: sve je u svemu (9-11). Razumevanje Istine samo kroz ostvarivanje (12) .......502

53. Isceljenje slepog od ro|enja - Pitanje sadukeja o uskrsnuu - Ne pitaj o grehovima svojih bli`njih - Koristite trenutke dana (1-2). Spoljanji lekar i unutarnji iscelitelj (3-6). Oèniti se / udati se ili se ven~ati pred Bogom (7-11) .............................................509

54. Sasluavanje slepog od ro|enja - U~enici kao Hristovo duhovno telo - Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmi~kom postojanju sve je u svemu sadràno i jednako va`no (17-24) ...........514

55. Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem - Hrist, pravi pastir i jedini put u O~evu kuu - Moje ovce poznaju Moj glas - Ja vodim ovce u ve~ni Zakon - Upozorenje na neopravdano prisvajanje i zloupotrebu slu`be pastira (1-16) ....................................520

56. Bu|enje Lazara - O bu|enju mrtvih (1-18) ..................................527

57. O maloj deci - Parabola o ribama - Oprotenje grehova - Dovedite malene k Meni - Ko je "najvei u Carstvu Bo`jem?" (1-2). Nakoditi bli`njem i posledice (3). Obaveze roditelja (5). Zemaljske o~i i duhovno oko - Bog je Svezra~enje, svestrujei Zakon (6-9). Pro~iavanje po Zapovesti mira - Vezivanje i razdreivanje - Molitve Bogu i njihovo ostvarivanje (10-12). Svako je sebi sudija - Oprostiti, pravo i pravednost - ~ovek i dràva (13-20) ............................................................................................532

58. Radost zbog grenika koji se pokajao - Parabola o izgubljenom sinu - Istinski sinovi i keri Bo`je - Narod Bo`ji na Zemlji (1-2). Bog je stvorio i vidi Svoju decu savrenom - Svako dete Mu se vraa kroz Hrista (3-15) .....................................................544

16

59. O budnosti - Carinik Zakhej - Blago na Nebu i zemaljski posed (1-3). Biti spreman za Hristov dolazak (4-6). Dobar domain (7-8). Od onoga kome je puno dato puno se i traì (9-10). Greiti uprkos veem znanju greh je protiv Svetoga Duha (11-12). Nijedna dua ni ~ovek nisu izgubljeni (13-18) .......................549

60. Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere - Zloupotreba Hristovog imena za nehrianske svrhe - Ne postoje "sveci" - Pro`drljivi vuci u jagnjeoj koì - Antihrist - Hrist pobe|uje (1-18) ..........................................................................................557

61. Isus prori~e kraj Doba - Prepoznaete ih po plodovima -njihovim (1). Reinkarnacije gladnih moi i Bo`jih glasnika tokom vremena (2-3). Oni mra~ni bore se svim metodama (4-5). Upozorenja za vreme uàsa (6-7). Povratak Hristov: Nau~ite da razlikujete (8-9). Promene u Sun~evom sistemu i na Zemlji (10). Predstojee vreme kraja - Evolutivni put ~ove~anstva i Zemlje u svetlotvarnost - Carstvo Mira - Poslednja pobuna Satane - Bo`je "Neka bude": razlaganje svega grubotvarnog - Pripremanje povratka Hristovog preko boànske Mudrosti - Dolazak Hristov, najvei doga|aj (11). Prepoznajte znake vremena (12-14). Ko je budan, nee propustiti taj ~as (15-19) ...................................................565

62. Parabola o deset devica - Ko ispunjava zapovesti ljubavi, budan je. On ima unutarnje svetlo, znak na ~elu (1-7) .....................581

63. Slikovita pri~a o talantima - Kome je dato, treba da daje dalje - Bog nagra|uje samo onog ko daje od srca (1-12) .................584

64. O biu Bo`jem - Snage Otac-Majka principa su i u mukarcu i u èni; zato su oboje podjednako vredni (1-3). Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu gledajte Boga, @ivot (4-5). O zakonu privla~enja u sveukupnom postojanju - Odluka o Hristovom Spasiteljskom delu u sve~anoj Bo`joj prestonoj dvorani - Nalog Spasenja - Nosioci boànske Mudrosti zajedno sa Hristom nose glavnu odgovornost za Delo Spasenja - Niz otelovljenja sinova i keri Bo`jih, povezanih ovim nalogom - Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog ispunjenja (6-

17

11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada uticati (13) ..................................................................................................587

65. Poslednje pomazanje od Marije Magdalene - Spremanje izdaje - O istinskom davanju i pomoi siromanima - Senke -ljudskog "ja" spre~avaju vi|enje Bo`je svetlosti; ~ovek onda govori o "tajnama Bo`jim" (1-10) .........................................................599

66. U~enja o savrenstvu - Istinski ìvot je ìvot u Bogu (1 - 3). îsta bia ìve u Svejedinstvu, i jedno su - Polaritet kao jedinstvo u Bogu - Marija Magdalena, uzor primajueg principa - îtavo postojanje izgra|eno je na polaritetu (4-11). Trojno jedinstvo: Duh, dua i ~ovek - Kada e Carstvo Bo`je doi na Zemlju? (12 - 13) ......................................................................................603

67. Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud - Osana - Razapnite Ga na krst: Ko misli samo na sopstveno dobro, nepostojan je - Jevreji ànju svoju setvu ve dve hiljade godina - ôvek treba da potuje Boga u svakom stvorenom obliku, pa tako i u bli`-njem, ina~e e se nai Hristu sleva (1-10). Otplaivanje i ~ienje najoptereenijih dua (11). [to niste u~inili najmanjem, to niste ni Meni u~inili (12-14). Put evolucije najoptereenijih dua (15) .....609

68. Pore|enja o Bo`jem sudu - "Carstvo Bo`je uzee se od vas i dae se narodu koji donosi plodove njegove." (1-7). Borba protiv Bo`jih glasnika koji i ìve ono ~emu u~e (8-10). Ja sam doao u Isusu i dolazim kao Hrist (11). Unutarnje i spoljanje dostojanstvo - Zemaljski e se vlastodrci razbiti na ugaonom kamenu Hristu, koji e postati zavrni kamen (12-14). Preobratite se na vreme, pre no to sudbina krene svojim tokom - Ljudske re~i, pojmovi, merila i njihovo zna~enje samo su putokaz do Istine (15-20) ...................................................................617

69. O smrti, ponovnom ro|enju i ìvotu - Ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem osloba|a od ra|anja u telu (1-2). O to~ku ponovnih ra|anja - Zasenjene due - Dua nalazi svoj mir tek kada su svi gresi otplaeni - Otplaivanje grehova na Zemlji lake je i brè nego u carstvu dua (3-4). ôvekova re~ je re~

18

zablude (5-6). Delovanje Otac-Majka principa u dualima (7-10). Ko je dobre volje, razume i ispunjava Zakon ìvota i osloba|a se greenja (11-13) ....................................................................................627

70. Isus prekoreva Petra zbog èstine - Potujte ìvot bilo na kojem da je stupnju razvoja; svaki je oblik ìvota na putu evolucije ka savrenstvu (1-5). Ko ìvi u Meni, svedo~anstvo je u ovome svetu (6-7). Utira~i puta za Hrista od starog, grenog sveta u Novo Doba (8). U borbi izme|u Svetlosti i tame Hrist se uvek iznova razapinje na krst (9-10). U vremenskoj prekretnici sveobuhvatna Svetlost postae vidljiva, no tama èli da ga ugasi (11). Boànska Mudrost u vremenskoj prekretnici gradi prazajednice, preko kojih Hrist, Svetlost sveta, zra~i u sve narode - Zavetna zajednica Novi Jerusalim je svetenica (12-14) ....635

71. îenje hrama - Udarci bi~em za duu i telo (1-2) Istinska slu`ba Bo`ja (3-4). Jedino smisao re~i oìvljava (5-7). Svaki ~ovek odslikava samoga sebe (8-11) .......................................................645

72. Isusova oprotajna beseda - Slika i prilika O~eva (1-3). Oni e ~initi vea dela nego to Sam ih Ja kao Isus ~inio (4). Ko nesebi~no sluì, njemu u Ja ispuniti ono za ta se moli (5). Ko osveuje svoj hram, ìvi u Meni (6-7). Nesebi~na ljubav je komunikacija sa Bogom (8). Zna~enje re~i: "Otac je vei od Mene" (9-11) ..............................................................................................650

73. Pravi ~okot - Svaka loza u Meni daje plod (1-2).Ko ne ostane u Meni, grei (3). @iveti u Hristu (4). Jasno oko due sti~e dar razlikovanja istine od zablude (5). Verni u Moje ime donose dobre plodove (6-8). Onaj koji vidi, nije vie slep (9). Zato se Hrist danas ponovo objavljuje (10-11). Poznavanje Zakona obavezuje na ostvarivanje (12). Nijedan ~ovek nee moi da kaè: "O Hristu nisam znao nita" (13) .........................................656

74. Isus priprema Svoje u~enike na ono to predstoji - Borba protiv Hrista u ime Hrista (1) Delo Spasenja bie izvreno (2-3). Istina danas te~e poput velike reke (4-5) ..............................................666

19

75. Poslednja pashalna ve~era - Budite ~ista srca (1-2). O izdaji - Tolerancija i razumevanje prema neukima (3-6). U Hristovom Novom Dobu nee vie biti prolivanja krvi (7-9). O~iena Zem-lja daruje obilje (10). @ivot u Hristu vodi ka plemstvu due i istinskoj slobodi (11-12). Zakon ìvota, zapovesti ljubavi - Onaj ko prezire bli`njeg, ne pronalazi put do Hrista, Istine, u ve~no Postojanje - Svako sudi sebi samome (13-16). Novi Izrael i Novi Jerusalim (17). Iz svih naroda i plemena zbratimljuju se oni koji vre dela Bo`ja (18) .........................................................................673

76. Pranje nogu - Poslednja ve~era - Otvaranje sedam osnovnih snaga due zapo~inje od Reda (1-3). Onaj ko ljubi nesebi~no, ispunjava Zakon i vidi Boga u svemu (4-5). Istinski Hristovi borci imaju ~isto srce (6). Cilj i zadatak due je da ponovo postane Zakon (7). Zna~enje tamjana (8). O ve~eri - Nije ceremonija, ve simbol (9). Isusova molitva za Svoje: Ispunite re~ Bo`ju i Zapovest ljubavi; zra~ite onim ~ime vas Bog daruje (10-19). Molitva jedinstva (20-21). Hleb i vino (22). Duhovna supstanca u darovima prirode (23-25). Mojsijevim ustupcima nastali su protivzakoniti obi~aji (26-28). Izdaja Hrista - Zato je Isus mogao da bude uhvaen i zato je razapet. - Hristov ~in za rod Davidov (29-30) ..................................................................................685

77. Bol u Getsimanskom vrtu - Spavanje u~enika u Getsimanskom vrtu - Ko duhovno znanje samo sakuplja a ne primenjuje ga, ne moè da shvati situaciju i prespavae nevolju svog bli`njeg - Bo`ja volja i plan bie ispunjeni (1-13) .....................705

78. Judino izdajstvo - Petrovo odricanje - Hvatanje: tama je dobila vlast da uhvati Isusa - Ko se ma~a lati, od ma~a e i poginuti - Petao koji kukuri~e, glas savesti (1-18) ..............................710

79. Sasluanje pred prvosvetenikom Kajafom - Drànje prilikom optu`bi - Zna~enje re~i: "Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga podii" (1-10) ...............................................................714

80. Judino pokajanje - Nepravda nanesena bli`njem moè postati sudbinom - Greenje posveenih je greenje protiv

20

Svetog Duha - Ko se namerno ogreuje o Jevan|elje ljubavi, ponovo razapinje Hrista (1-10) ...............................................................717

81. Sasluanje pred Pilatom - Oni koji ìve u Istini, pravedni su u miljenju, govorenju i ~injenju (8-9). Protivne snage pokuale su da spre~e ~in Spasenja - "Ja ne nalazim na Njemu nikakvu krivicu". U svako doba tama sme da se odmeri sa Svetlom - Mo prividnog hrianstva prolazi - Pravednik je trpeo zbog nepravde - Krst: znak Spasenja i vaskrsenja ili znak poraza (10-32) 720

82. Razapinjanje Isusa na krst - Isus je izdrào sve napade i postao Spasitelj (1-2). Pilat je `rtvovao Nevinoga da bi zadrào svoj poloàj (3-4). Za~ee i ra|anje u grehu ili u nesebi~noj -ljubavi (5-7). ôvek sam odre|uje kakvo e ruho nositi njegova dua u onostranom (8-13). Skrueni grenik (14-16). Prividni trijumf tame postao je Hristovom pobedom u slavu Oca. - U Nebo moè ui samo ~isto duhovno telo (17-19). "Boè Moj, Boè Moj, zato si Me ostavio." (20). Zakon ljubavi i jedinstva (21-23). Zemljotres, znak snage Hristove (24-27). Ne postoji ni-kakvo pravo na smrtnu osudu niti na ubijanje (28) ..........................730

83. Isusov Pogreb - O sahranjivanju mrtvih (1-3) Potovanje mrtvih i bdenje nad mrtvima (4-10) .....................................................744

84. Uskrsnue Isusovo - An|eo na grobu (1-5). Svetla, sna`na dua blià je Bogu (6). Vest i vo|enje preko an|ela (7-8). Zadatak Hristovog zemaljskog i duhovnog tela (9). Preobraàj Isusovog fizi~kog tela - Krst sa telom ili bez tela (10-13) ..................747

85. Vaskrsli Isus ukazuje se dvojici u~enika u Emausu - Slepilo onih koji su bili protiv Mene - Promena u satanskim hijerarhijama nakon Uznesenja u Nebo (14-16) ..................................753

86. Isus se pojavljuje u hramu i prestaju krvne `rtve - Duhovna zbivanja u Jerusalimu i okolini u danima nakon Isusovog odvajanja od tela (1-8) .............................................................................756

21

87. Isus se ukazuje Svojim u~enicima - Zato su u~enici mogli da vide Vaskrsloga? (1-2). Krst bez tela, simbol uskrsnua i pobede nad tamom (3-6). Spasenje samo preko vere? (7). Krten Duhom Svetim (8). Nesebi~na ljubav obuhvata ~itavo Postojanje (9). Voditi Bogu posveen ìvot (10). Bo`ji Duh koristi se bogatstvom re~i i pojmova ljudskih prenosilaca; njihovo zna~e-nje vremenom podleè promenama - Zajednice u Hristu do Doba Svetlosti (11-15) ..............................................................................759

88. Osmi dan posle Uskrsnua - Izrael i Jerusalim su tamo gde ljudi ispunjavaju Bo`ju volju - Greni svet ne prepoznaje istinske sinove i keri Bo`je, a ni veliku ènu koja priprema put Hristu (1-3). On kroz nju zra~i Svoju svetlost irom zemaljske kugle (4-7). Ljudi dobre volje pronalaze put u unutarnje (8). U borbi protiv Svetlosti sveta tama e biti pobe|ena (9-10). Hristovo delo Spasenja spre~ilo je zamisao ènskog an|ela: degradacija svih ìvotnih oblika i razlaganje Stvaranja (11-12) .......770

89. Isusovo ukazivanje na jezeru Genisaretskom - Vaskrsli sree Svoje sledbenike (1-5). Istinski sledbenici: vodi~i, a ne pastiri; stene vere i ispunjenosti Bogom - Prazajednice su ono jedno stado Pastira Hrista (6-8). Klju~evi Nebeskog carstva (9). Opasni i vo|eni od ljudskog "ja" ili od Ve~nog (10). [ta tvoj bli`nji ~ini, to nije tvoja briga (11-12) ..............................................................780

90. [ta je Istina? - O sposobnosti razumevanja ve~ne istine (1-3) Sve je svest (4-5). ôvek moè shvatati samo ostvarenu istinu - Postizanje savrenstva (6-11). Ko je u posedu istine? (12). Ko ne ljubi nesebi~no, ne ìvi u istini i ne prepoznaje je - Svaki ~ovek vo|en je u skladu sa njegovim stanjem svesti (13-16) ........................787

91. Red Zajednice (1. deo) - Jezik koji je vibracija (1-4). Dava-nje imena i krtavanje novoro|en~adi - Odgajanje u ~estitosti (5-6). Odgajanje dece u razvoju (7). Uklapanje u ìvotni princip zajednice: mir i harmonija (8). Duhovno krtenje - Zapovest "Moli se i radi" - An|eo zajednice - Stareina - Savet stareina - Knjiga zajednice (9). Pomazanik (10) .................................................797

22

92. Red Zajednice (2. deo) - Brak i partnerstvo, povezanost prema zakonu nesebi~ne ljubavi i vernosti - Sklapanje braka u Zajednici savez je sa Bogom (1-3). Roditelji pred Bogom snose odgovornost za svoju decu - "Otac-Majka kua" - Ne smatrati decu vlasnitvom - O duhovnim dual-parovima i nastajanju "duhovne dece" (4). O ve~eri u Zajednici - Pregled sedmice - Bez ceremonija (5). Spoljne forme i postupci, ustupci su a ne zakonitosti (6-7) .........................................................................................809

93. Red Zajednice (3. deo) - O opratanju i moljenju za oprote-nje (1-2). Isceljivanje iz Duha Bo`jeg (3-4). Odgovorni u Zajednici (5-10) .........................................................................................822

94. Red Zajednice (4. deo) - O sahranjivanju mrtvih - Svesni ìvot - Duhovno mrtvi - Bog ne èli da se ponovo otelovljavamo (1-4). Ko je pronaao put do svog unutarnjeg Boga ne trebaju mu zemaljske vo|e - Kriterijumi za istinski odgovorne: nesebi~no sluènje - O odei: unutarnja lepota postaje vidljiva u spoljanjem (5-7). Rast i odràvanje ìvota Zajednice; zajedni~ki zadatak (8-10) ............................................................................................830

95. Uznesenje - Vaskrsli pou~ava Svoje u~enike o ispunjavanju Spasiteljskog naloga i o uticajima negativnih snaga - U monom kosmi~kom kompjuteru, kao i u atmosferskoj hronici, pohranjeni su, kao pozitivna energija, vraanje u Domovinu i Carstvo Bo`je na Zemlji, i oni se sve vie izgra|uju (1). Zema-ljska vladavina u ime Hristovo preko oru|a demona (2-3). U ovoj monoj vremenskoj prekretnici na videlo izlazi sve protivzakonito - Tama u sopstvenim posledicama i samostvorenim okovima (4). Obeanje Svetog Duha (5). Nosi Hrista u sebi (6). Ja dolazim ponovo u svoj slavi (7). Nesebi~na ljubav je neraskidiva nit (8). Isus je kao ~ovek doìveo i kroz patnju iskusio ta zna~i biti ~ovek (9-10) .............................................842

96. Izlivanje Svetog Duha - O zadacima i poloàju u~enika (1-3). Ko je veliki u Duhu on sluì i daje sa smernou i zahvalnou (4-5). Po~eci crkvene hijerarhije preko ljudi na visokim poloàjima i dostojanstvenika - Oni koji nesebi~no sluè svima, daju od srca (6-7). [ta se dogodilo pri silasku Svetog Duha? (8-

23

9). Istinsko bratstvo Hristovo u slu`bi optem dobru (10). Jedan za sve, Hrist (11). Ljudsko ponaanje u prazajednicama - Cepa-nje prazajednica zbog nesuglasica i vlastoljublja (12-13). Ceremonije i sli~ni ljudski ~inovi ne spadaju u u~enje Nazareaninovo (14-15). Iz saglasnosti u miljenju proizlaze sloboda i jedinstvo (16). Objanjenje ispovedanja vere (17-23). Ko Mene sledi postaje hram ljubavi (24-25). Ja Sam istina (26). Preko dela "Ovo je Moja Re~" u svet e potei ìvot. ......................857

Pogovor .......................................................................................................886

Zakoni Bo`ji za Carstvo Mira Isusa Hrista .....................................................................................887

Izvetaj prahriana Zaventne zajednice Novi Jerusalim u Univerzalnom ìvotu za istorijsko Hristovo Delo otkrivenja "Ovo je Moja Re~" o razvoju, izgradnji i strukturi Carstva Mira Isusa Hrista (stanje 1992.) ............................................................899

Za bolje razumevanje ovog dela: Bo`je prorotvo .........................................................................................914

Knjige i kasete Univerzalnog ìvota ..................................................................................919

Predgovor

Brata Emanuela, Heruvima boànske Mudrosti

Za ponekog e ~itaoca mo`da biti nerazumljivo to se Hrist, Sin Bo`ji, vraa na jedno prili~no nepoznato Jevan|elje i na njemu ne samo da gradi, ve ga i tuma~i, ispravlja i produbljuje, to jest dopu-njuje.

Razlog za to je sledei:

Hrianske konfesije i zajednice, kao i mnogi poznavaoci Biblije imaju "svoju Bibliju", koju smatraju potpunom i ~istom istinom, od koje su na~inili sopstveno vlasnitvo. Ali oni se varaju u svom uvere-

24

nju da je u njihovoj Bibliji re~ Bo`ja data jednom i za sva vremena i time i zaklju~ena. Tako Hristu, Spasitelju svih dua i ljudi, nije bilo mogue da unutar jo postojeih hrianskih konfesija i zajednica koje se za njih vezuju, protuma~i, ispravi i produbi tu knjigu, njihovu Bibliju.

Zato je Hrist iao drugim putevima; On je otkrivao i otkriva Istinu izvan hrianskih konfesija i zajednica koje se za njih vezuju. Jer, sva bia i ljudi treba da doìve Boga, ve~nu Svetlost, neograni~enu Istinu. I svima je data sloboda volje da je prihvate ili odbace.

Hrist, Sin ìvoga Boga, Spasitelj svih ljudi i dua, inspirator je u Svom delu Spasenja, Univerzalnom ìvotu, iz kojeg proizlazi Carstvo Mira Isusa Hrista. On je na po~etku ove decenije (1980) zamolio nekoliko brae - koji su svi do jednoga bili poznavaoci Biblije - da ispiu esenciju Istine, kako iz Starog Zaveta, tako i iz Novog Zaveta.

Hristova èlja bila je i jeste, da se napiu ~injenice o Njegovom ìvotu i misli kao Isusa iz Nazareta, da bi ove kasnije sluìle kao istorijski izvetaj za one koji e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista, a preko Njega su ve u velikoj meri dostigli savrenstvo.

U Svojoj objavi On je ovoj brai, shodno smislu, rekao:

Uzmite u ruke ove tekstove Biblije koje u vam Ja sada dati i dopustite da vaa duhovna svest klizi preko njih. To zna~i: ~itajte o~ima Istine - a ne razumom; jer ovaj muti oko i smisao za Istinu. Oko Istine e onda padati na ona mesta u tekstu koja sadrè Istinu, a koja je od zna~aja za sadnjost i za dolazee vreme, jer Ja u to pohraniti u vaa srca. Onda u preko vas tuma~iti i produbljivati. To su Bo`je re~i, koje su veliki proroci i prosvetljeni primali iz Duha Istine, kao predvi|anje sadanjeg i dolazeeg vremena.

Njegov motiv bio je i jeste da Njegovi u sadanjosti, kao i prete`no ve savreni ljudi nastupajueg vremena u Carstvu Mira mogu da pro~itaju i izvravaju ono to je On doneo ~ove~anstvu kao Isus iz Nazareta - i da saznaju ko je On bio i jeste u Duhu. Kada jednom Carstvo Mira Isusa Hrista bude obuhvatilo Zemlju, spasenje u ljudima bie zavreno, jer e se u Carstvu Mira otelovljavati samo jo gotovo savrene due.

25

U Carstvu Mira Isusa Hrista duhovno znanje nee biti od zna~aja, jer e se ti prete`no ve savreni ljudi pribliìti Boànskome, poto poseduju mudrost i ne moraju vie da nalaze mudrost preko duhovnog znanja. I mnoge verzije Biblije na koje se konfesije u ovom vremenu (1989) jo oslanjaju, bie tada bezna~ajne. Jer, ko je dostigao boànsku mudrost, taj je otvorio i svoju duhovnu svest, a njegovo ~isto duhovno telo, u kojem potpuno deluje esencija beskona~nosti, za njega je onda knjiga boànske mudrosti. Kada Carstvo Mira Isusa Hrista obuhvati Zemlju, nee vie biti ljudskih dela. Ljudska dela su i konfesije, kao i njihove Biblije, u koje su oni mnogo toga uneli po sopstvenom naho|enju i iz njih u~ili onome to im se ~inilo neophodnim iz njihovog konfesionalnog miljenja.

Mnoga duhovna bia pola su u otelovljenje radi Dela Spasenja. To je kao jedan veliki mozaik, u kojem su sadràne sve ~etiri ravni ~ienja, uklju~ujui i Zemlju. Svako od ovih duhovnih bia prihvatilo je neki nalog u Spasiteljskom Delu; ono je kao svoj udeo u Nalogu prihvatilo jedan ili vie "kamen~ia mozaika" u svoje duhovno telo, kako bi u zemaljskom postojanju moglo da ispuni ono to je prihvatilo kao nalog. Ovaj udeo u Nalogu, dakle, ugraviran je u dui i mora se ispuniti.

Neka duhovna bia primila su u svoje kamen~ie mozaika razne mogunosti. To zna~i: kada nalog radi kojeg je neko duhovno bie polo u inkarnaciju, nije ispunjen, onda ono ovo "Treba" koje je tim nalogom ucrtano u njegovom duhovnom telu mora da ispuni drugde - bilo u nekom novom otelovljenju ili u mestima ~ienja.

Ako je ipak nastupilo vreme kada se doti~ni kamen~i mozaika Naloga mora ugraditi na Zemlji, onda druga otelovljena duhovna bia preuzimaju ono to njihov bli`nji u Nalogu - zbog nekog optereenja ili nekog zavo|enja preko satane ~ula - nije u~inio. Ovaj kamen~i mozaika, koji su sada ostvarila druga otelovljena duhovna bia, dakle ljudi, je onda u potencijalu Naloga za Zemlju dodue uga|en. Doti~no duhovno bie pak, koje je propustilo da na vreme ostvari svoj udeo u nalogu Spasenja, morae ovo na drugi na~in da popravi.

Kada ovako, dakle, za Hrista tu i tamo vrata ostanu zaklju~ana, onda e On ii drugim putevima, kao to se, na primer, dogodilo sa ovom knjigom "Ovo je Moja Re~".

26

Kada Gospod oslovi duhovne darove u nekom ~oveku, na primer podseti nekog brata na njegov duhovni nalog, tada i knez ovoga sveta ima mogunost da ih iskuava i mo`da ih i zavede - dakle i one koji ìve kao ljudi me|u ljudima da bi u svet donosili Istinu i mir. Oni su se u Carstvu svetlosti bili odlu~ili da u zemaljskom ruhu ostvaruju dela Bo`ja i da sluè Hristu i svom bli`njem u svetu koji je teritorija tame. Ipak, u svakom trenutku, svaki ~ovek stoji na raskru - pred odlukom: za ili protiv Boga.

Braa koja su u otelovljenje bila pola sa duhovnim nalogom da napiu delo koje je od zna~aja i za sada i za ubudue, podlegli su -ljudskome. Oni nisu mogli prema planu da ostvare ono to su bili pohranili u svoje duhovno telo. I tako se onda krenulo drugim putem, otvorena je, dakle, jedna druga mogunost: put preko nae sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg. Jer, zapisivanje knjige "Ovo je Moja Re~" vaàn je elemenat u delu Gospodnjem u Univerzalnom ìvotu, jer e ovo delo biti zna~ajno pre svega u Carstvu Mira Isusa Hrista. Ono sadrì sve zna~ajne doga|aje koje je Hrist, Vladar Carstva Mira, kao Isus iz Nazareta, doìveo i pretrpeo. Jer, On je Spasenje doneo Svojim ìvotom i milju i ljubavlju prema ljudima.

Jedino Njegovim înom Spasenja nastae na Zemlji Njegovo Carstvo Mira. Na njoj e onda ìveti duevni, dakle gotovo savreni -ljudi, i posedovae je sve vie, jer e se vladavina tame zavriti. Jer se od Njegovog "Svreno je" na krstu, satansko sve vie vezuje. I kada jednom Carstvo Mira obuhvati Zemlju, ono satansko bie svezano. Jedino Spasiteljskim Delom je ovo postalo mogue!

Hrist, Spasitelj svih ljudi i dua, ima dakle mnogo na~ina da postigne ono to je od zna~aja za dananje vreme (1989), a posebno za Novo Doba.

Knjiga "Ovo je Moja Re~" nije bila u neposrednom nalogu nae sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg. Ipak, ona je prihvatila postojeu mogunost - da se knjiga "Jevan|elje Isusovo"* uzme kao podloga za Delo Otkrivenja "Ovo je Moja Re~". Hrist joj je iziao u susret sa ovom knjigom, jer zadatak da primi jedno takvo delo za sadanjost i budunost, nije stajao neposredno u njenom nalogu. Hrist je, izme|u ostalog, shodno smislu, rekao naoj sestri:

27

Poto je sada morao da se nae drugi na~in, a ti si predvi|ena za duhovne zadatke svog neposrednog naloga, Ja u ti - onoliko koliko je to na Zemlji mogue - izii u susret sa ovim zapisivanjem. Da bi mo-gla da ispuni svoje neposredne zadatke za ovaj zemaljski ìvot, i poto je vreme za ovo dragoceno, Ja u tuma~enjima, ispravkama i produbljivanjima nadgra|ivati knjigu "Jevan|elje Isusovo".

Knjiga koju ljudi nazivaju "Jevan|elje Isusovo" uprkos prevodima i uprkos re~ima iz nje koje u dananjem vremenu (1989) imaju drugo zna~enje - sadrì duboke uvide u ono to se odigralo za vreme Mog zemaljskog ìvota kao Isusa iz Nazareta.

Ti ìvi u zemaljskom ruhu. Zato nije neophodno da se, uz velike napore, napie sasvim novo delo, jer bi te to dugo vremena spre~avalo da pri|e zadacima svog neposrednog naloga i ispunjava ih.

Zato Hrist gradi na postojeoj Istini sadrànoj u knjizi "Jevan|e-lje Isusovo". On je tuma~i, ispravlja i produbljuje, ispunjavajui tako, preko nae sestre, ono to stoji u nalogu Spasiteljskog Dela: dati istorijsko delo za Carstvo Mira Isusa Hrista, delo "Ovo je Moja Re~".*

Poto volja nae sestre po~iva u Volji Bo`joj, koju ona ispunjava, iz knjige "Jevan|elje Isusovo" izraslo je delo "Ovo je Moja Re~".

Ovo delo e dostii svoj puni zna~aj tek u Carstvu Mira Isusa Hrista.

I bilo da se ono ~ita sada ili u budunosti - sve do potpunog razvoja Carstva Mira, Hrist jeste i ostaje isti: Savladar Neba, a mi smo sa Njim, kao braa i sestre, u svu ve~nost .

Dokle god budem pou~avao preko nae sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg, za ~ove~anstvo u se zvati Brat Emanuel. U Duhu Bo`jem, pak, ja sam Heruvim boànske Mudrosti, odgovorni u Spasiteljskom Delu Isusa Hrista. U Carstvu Mira delovae onda jedino ve~ni Zakon Ljubavi. Onda nee biti potrebna nikakva u~enja i nikakva tuma~enja Ve~nog zakona.

Ja Jesam i ostau Bo`ji an|eo Zakona, ~uvar boànske Mudrosti.

Mir!

28

Ja Jesam

Moje re~i kao Isusa iz Nazareta nisu bile mrmljanje fariseja i pismoznanaca koji su se ulagivali narodu radi priznanja, pohvala i nagrada. Moje re~i kao Isusa iz Nazareta bile su jasne i nedvosmislene - kao to su to i Moje re~i kao Hrista, koje teku preko Mog instrumenta, kroz Moju proro~icu, Zrak boànske Mudrosti.

Samo grenici, oni koji su hteli da ostanu u grehu, govorili su Mi kao Isusu iz Nazareta: "Tvoje su re~i stroge. Ko moè da ih slua?" Ve~ni Zakon je apsolutan, i ko ga ~uje, shvatie da on od ~oveka zahteva odlu~nost i doslednost - za ili protiv Boga. Ko pak ne èli da se odlu~i, jer je i sam skorup na mleku, i èli da i sam obere mleko, tj. da dobije od svega poneto, i onda da za sebe iz toga izvu~e korist, taj govori o strogosti Ve~nog Zakona.

Ja Jesam Zakon, apsolutnost. Onaj neodlu~ni je strog i tvrd prema bli`njima, ali je kao malsac mek kad je re~ o njemu samome. On èli da se kree samo po povrini - poput skorupa na mleku - i nee doku~iti dubinu, ono istinito, poto Ve~ni Zakon od njega zahteva doslednost.

Ko ~ita Moje re~i odvraajui se od njih sa argumentima nekadanjih pismoznanaca i fariseja i njihovih pristalica: "Njegove re~i su stroge. Ko moè da ih slua?" - taj najpre treba da spozna samoga sebe kao dananjeg fariseja i pismoznanca, koji opet ne èli da prihvati Hrista, koji Ja Jesam, jer nee da se odlu~i za Istinu.

Moje re~i su Sveopti zakon, ve~ni Zakon; one zahtevaju odluku - za ili protiv Mene. Ko ovo moè da shvati, neka shvati. Ko ovo hoe da ostavi, neka ostavi. Svako nosi ono to sam jeste - i za to to jeste sam snosi odgovornost pred Sveoptim zakonom, Bogom.

Ti si tvoje oseanje, tvoja misao, tvoja re~ i tvoj postupak. Po tome se i meri!

29

U ime Svevinjeg Amin

Ovde po~inje Jevan|elje Isusovo, Hristovo, po telu potomka Davidovog preko Josifa i Marije, a po Duhu Sina Bo`jeg preko boànske Ljubavi i Mudrosti.

Prolog

Ve~no jeste Ve~na misao, i ve~na misao jeste Re~,

Re~ Bo`ja je ve~no praoseanje,* svetlost i snaga

a Re~ je delo, i ovo troje jedno je u ve~nom Zakonu; a ovaj zakon je u Bogu, i on proizlazi iz Boga.

Bog je ve~ni Zakon, On zra~i iz centralnog Prasunca kroz sva carstva beskona~nosti i kroz sva ~ista bia, kroz sve ~isto postojanje.

Sve je stvoreno Zakonom i bez njega nita nije stvoreno to postoji.

U Re~i su ìvot i supstanca, vatra i svetlost.

Re~ Bo`ja je ìvot i supstanca, vatra i svetlost.

30

Ljubav i mudrost jedno su za spasenje svih.

Iz ljubavi zato do|e Mudrost i boravi me|u ljudima, da bi ovi primali ono to Bog, ljubav i mudrost, ima da im kaè danas (1989) u velikom vremenu osloba|anja narataja iz bede i ograni~enosti.

I svetlost sija u tami, i tama je ne skriva.

Svetlost je snaga, sila i mo.

Re~ je vatra koja daje ìvot i osvetljavajui ovaj svet biva vatra i svetlost u svakoj dui koja stupi u svet. Ja Sam u svetu, i svet je u Meni; a svet ne zna za to

Ja Sam u svetu, i Ja proìmam svet ali svet ne zna za to.

Ja dolazim Svojoj sopstvenoj kui, a prijatelji Moji Me ne primaju. No svima koji prime i povinuju se, data je snaga sinovi i keri Bo`je da postanu, A tako i onima koji u sveto Ime veruju, koji nisu ro|eni iz volje mesa i krvi, nego iz Boga.

31

Ja dolazim Svojoj sopstvenoj kui, svim duama i ljudima, a Moji Me prijatelji ne primaju. No svima koji Me prime i povinuju Mi se, data je snaga da svesno sinovi i keri Bo`je postanu, a tako i onima koji u sveto Ime veruju i po njemu `ive, koji volji mesa i krvi ne podle`u, ve ispunjavaju Bo`ju Volju. Oni su svesno ro|eni u Bogu.

A Re~ je postala telo i boravi me|u nama i mi videsmo slavu Njegovu milosti punu.

Gledajte dobrotu i istinu i lepotu B O @ J U !

32

1. POGLAVLJE

Obeanje o ro|enju Jovana Krstitelja

Jovan Krstitelj; Njegovo poreklo i zadatak u delu Spasenja (4-6). Objanjenje nemosti

Zaharijine (8)

1. U vreme Iroda, kralja Judeje, bee svetenik jedan od roda Avijina, po imenu Zaharija, i èna njegova od keri Aronovih, po imenu Jelisaveta.

2. A behu oboje predani Bogu i ìvljahu besprekorno po svim zapovestima i zakonima Gospodnjim. I ne imahu dece, jer Jelisaveta bee nerotkinja, a oboje ve u dobi poodmakloj.

3. I dogodi se da on po pravilima svoje slu`be preuzme sveteni~ku du`nost. I po obi~ajima sveteni~ke slu`be zapadne ga da u|e u hram Jehovin i kadi. A ~itavo mnotvo naroda moljae se napo-lju za vreme ka|enja.

4. I njemu se javi an|eo Gospodnji koji stajae nad kadionim `rtvenikom. I uplai se Zaharija videvi ga i spopade ga strah. No an|eo mu re~e: "Ne boj se, Zaharija; jer je usliena molitva tvoja, i èna tvoja Jelisaveta rodie ti sina, i nadeni mu ime Jovan.

5. I ispunjen bie radou i miljem, i ro|enju njegovom mnogi e se obradovati. Jer e biti velik u o~ima Gospodnjim, i nee jesti mesa ni piti èstoka pia, i napunie se Duha Svetoga jo u utrobi matere svoje.

6. I mnogu e decu Izrailjevu obratiti Bogu, Gospodu njihovom. I on e Mu prethoditi u Duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci, a nepokorne mudrosti pravednika, i narod da pripremi da za Gospoda bude spreman." (Pogl. 1, 1-6)

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

Ove je re~i, po smislu, ~uo Zaharija u svome srcu. Jer Bog i Njegovi an|eli ne govore jezikom ~ovekovim.

33

U Jovanu nije bio otelovljen heruvim boànske Volje, na Zemlji nazvan Ilija, ve je duh Ilijin obasjao Jovana.

Bie koje je bilo otelovljeno u Jovanu, u Duhu je neposredni potomak heruvima boànske Volje.

I Jovan je ve imao zadatak od Boga da pozove i podu~i decu Izraela. Oni je trebalo da se preobrate i postanu jedan narod, kako bi primili i prihvatili Mene, kada se kao Hrist budem otelovio u Isusu. Jer Ja Sam sa njima zajedno hteo da ispunim nalog Spasenja. Ovo delo Spasenja Ja Sam i izvrio - ali ne s narodom Izraela, ve sam u Bogu.

Budui da deca Izraela nisu posluala, Bo`ji se plan odloìo. No, plan e se ipak ispuniti, jer Bogu vreme nije od zna~aja. Bog zove i zove sve dok deca Bo`ja ne postanu jedan narod i ne budu ispunjavali volju Bo`ju. Tada e Izrael i Jerusalim biti na onom mestu gde e -ljudi ispunjavati Bo`ju Volju.

7. I re~e Zaharija an|elu: "Po ~emu u ja to poznati? Jer ja sam star i èna moja je vremenita." I odgovarajui an|eo re~e mu: "Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radosnu vest.

8. I evo, onemee i nee moi govoriti sve do dana dok se ovo ne ispuni; onda e se jezik tvoj razvezati, da bi re~ima Mojim poverovao, koje e se u svoje vreme ispuniti." (Pogl. 1, 7-8)


An|eo Gavrilo je heruvim boànskog Milosr|a. Nije an|eo Gospodnji oduzeo govor Zahariji, ve su strah od sna`nog an|elovog svetla i sumnja u ono to je video i ~uo uko~ili Zaharijine glasne ìce. Zakon Bo`ji ne vezuje. On ne ka`njava ni due ni ljude, niti ih dovodi u nevolju. Sve su ovo posledice uzroka koje su stvorili ljudi sami.

34

9. A narod ~ekae Zahariju, ~udei se to se zabavi u hramu. I iziavi ne mogae s njima govoriti, i oni razumee da je imao vi|enje u hramu; i on im davae znakove, i osta nem.

10. I kad se navrie dani njegove slu`be, otide kui svojoj. A posle onih dana zatrudnje Jelisaveta `ena njegova, i krijae se pet meseci govorei: "Tako mi u~ini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od sramote me|u ljudima." (Pogl. 1, 9-10)

35

2. POGLAVLJE

^isto za~ee Isusa Hrista

Prvo ukazivanje na rod Davidov i njegov nalog (5). Spasiteljska iskra - Osloba|anje od greha (6). An|eo Gospodnji govorio je Mariji svetlosnim

jezikom Neba (8). Stare predstave o Bogu koji ka`njava; Bog ljubavi koji se objavio preko Hrista (17). Raskid Starog Saveza - Novi Savez - Himna

dolazeem Carstvu Mira (25)

1. A u esti mesec posla Bog an|ela Gavrila u galilejski grad Nazaret, devici zaru~enoj za ~oveka po imenu Josif iz doma Davidova; a devica se zvae Marija.

2. Josif pak bee ~estit i razborit mu`, i vet u obradi drveta i kamena, a Marija saoseajna i plemenita dua i bavljae se tkanjem zastora za hram. I oboje behu ~isti pred Bogom. I od njih dvoje bee Isus-Marija, koga nazivaju Hristos.

3. I an|eo joj pristupi i re~e: "Raduj se, blagodatna Marijo, ti to si stekla milost; jer s tobom je materinstvo Bo`je. Blagoslovena si ti me|u `enama i blagosloven je plod utrobe tvoje."

4. A ona videvi ga, zbuni se od re~i njegovih i miljae: kakav bi ovo bio pozdrav? A an|eo joj re~e: "Ne boj se, Marija, jer si nala milost u Boga. I evo za~ee i rodie sina, koji e veliki biti i nazvae se Sin Svevinjega.

5. I dae mu Gospod Bog presto Davida oca Njegova, i On e domom Jakovljevim vladati zauvek, i kraljevstvu Njegovu nee biti kraja."

6. A Marija re~e an|elu: "Kako e se to dogoditi kad ja ne znam za mukarca?" ... (Pogl. 2, 1-6)


David je telesni praotac svih bia Svetlosti, bia koja u sebi nose nalog Spasenja. Ona e sa Mnom osnovati Carstvo Mira Isusa Hrista i gradie ga tokom dugih vremenskih razdoblja. Pritom e se gusta ma-terija polako profinjavati, dok - u poslednjoj fazi Carstva Mira Isusa

36

Hrista - ne postane finijom, svetlotvarnom materijom. Zato je re~eno: I dae Mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegova.

Re~i "Kako e se to dogoditi kad ja ne znam za mukarca?" zna~e po smislu: Kako e se to dogoditi kad sam se s ~ovekom tek verila?

... I odgovarajui an|eo re~e joj: "Duh Sveti sii e na Josifa, zaru~nika tvoga, a tebe, o Marijo, osenie sila Svevinjega. Zato e i to Sveto koje e roditi biti nazvano Hristos, Sin Bo`ji, a ime Njegovo na Zemlji nek bude Isus-Marija. Jer On treba da spasava ljude na Zemlji od greha njihovih uvek kad se pokaju i Zakon Njegov posluaju. (Pogl. 2, 6)


I bi tako. Ja sam to izvrio!

Moje svetlo spasenja gori u svim duama sve do ~etvrte ravni ~ienja - svejedno da li je dua u telu ili u carstvu dua.

Svako - bilo kao dua ili kao ~ovek - oslobodie se greha i krivice samo ako se pokaje i nastavi da sledi ve~ne zakone.

Greh ~oveka i due odraàva se i u dui i u ~oveku. Dug je isto to i greh. On ~esto me|usobno veè vie ljudi koji su zajedno prouzrokovali isto ili sli~no, da bi jedni drugima oprostili i me|u sobom o~istili ono to ih je dovelo jedno drugome.

7. Zato nemoj mesa da jede niti pia èstoka da pije. Jer, dete e biti Bogu posveeno jo u utrobi materinjoj, i ne treba ni ono mesa da jede nit èstoka pia da pije, i britva nikad da ne dotakne glavu -njegovu.

8. I eto, Jelisaveta, ro|aka tvoja, u starosti svojoj za~e sina i evo je ve u mesecu estom, a nazivahu je nerotkinjom. Jer Bogu nita nije nemogue." A Marija re~e: "Evo, slukinja sam Gospodnja i neka mi bude po re~i tvojoj." I an|eo otide od nje. (Pogl. 2, 7-8)

37


An|eo Gospodnji govorio je Mariji jezikom Neba, jezikom svetlosti koji struji u ~istu duu. On je samo nagovestio ta se dogodilo s Jelisavetom, no nije govorio o mesecu trudnoe niti o -njenoj neplodnosti.

9. A u isti dan javi se Josifu u snu an|eo Gavrilo i re~e mu: "Raduj se, Josife, ti si izabran jer je o~instvo Bo`je s tobom. Blagosloven si ti me|u mukarcima i blagosloven je plod bedara tvojih."

10. I mislei Josif o re~ima ovim, jo vie se zbuni. A an|eo Gospodnji mu re~e: "Ne boj se, Josife, sine Davidov. Jer ti na|e milost u Boga i evo e biti otac deteta, i nadeni mu ime Isus-Marija; jer On e spasti narod Svoj od greha njihovih."

11. A ovo se dogodi da se ispuni to Gospod re~e preko proroka koji govori: "Evo, devica e za~eti i zatrudnjeti, i rodie sina, i nadenue mu ime Emanuel*, to zna~i: Bog u nama."

12. I ustavi Josif od sna, u~ini kako mu an|eo zapovedi, i po|e Mariji zaru~nici svojoj, i ona u krilu svome primi Gospoda. (Pogl. 2, 9-12)


Tako su kao mu` i `ena bili povezani pred Bogom. Njihova je veza bila blagoslovena od Boga.

13. U dane one usta Marija i pohita u gorski kraj, u grad judejski. I doavi u dom Zaharijin, pozdravi Jelisavetu.

14. A kad Jelisaveta ~u pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi -njenoj. I Jelisaveta, ispunjena silom Duha Svetoga, progovori glasom jasnim: "Blagoslovena si ti me|u `enama, i blagosloven je plod utrobe tvoje!

38

15. I otkud meni to da mi dolazi mati Gospoda mojega? Jer gle, samo to za~uh pozdrav tvoj, zaigra dete od radosti u utrobi mojoj. I blagoslovena je ona koja poverova. Jer, ispunie se to joj Sveti-Jedan kaza."

16. A Marija re~e: "Veli~a dua moja Tebe, Ve~noga, i raduje se duh moj u Bogu, mome Spasitelju. Jer on vide smernost slukinje Svoje; i gle, odsad e me blaènom zvati svi narataji.

17. Jer Ti, koji si svemoan, velike stvari na meni u~ini i sveto je ime Tvoje. I milosr|e je Tvoje uvek s onima koji Te se boje. (Pogl. 2, 13-17)


Marija se obraala, pre svega, blaènstvu svog unutarnjeg, svoje probu|ene due - a ne svom ljudskom. Ona jeste i ostaje ~isto, nesebi~no bie u Bogu, slukinja Njemu i ljudima. Blaèna je, tako je mislila, dua ~oveka koji ispunjava volju Bo`ju.

Stari Zavet stoji na prelazu od verovanja u mnogobotvo, u svet bogova, ka verovanju u istinskog Jednog, koji jeste u svu ve~nost. Zbog toga se uvek iznova pojavljuje Bog koji ka`njava i ukorava, koga bi ~ovek trebalo da se plai. No, Ja vam kaèm: sa stra-hopotovanjem bi ~ovek trebalo da stoji pred Bogom ispunjavajui savesno Njegove zapovesti. Istinsko ve~ni Jedan je ljubav. On niti ka`-njava niti ukorava. Kaznu i strogost namee ~ovek sebi samome, postupajui protiv Bo`jih zapovesti i ànjui onda ono to je sam posejao - osim ako se blagovremeno ne pokaje i ne o~isti ono to je prouzrokovao. Ja, Hrist u Isusu, objavio sam i usadio u ljude Jednog Boga i Oca ljubavi, koji je Istina i @ivot u svu ve~nost.

18. Ti pokaza silu miicom Svojom i razasu one to su oholi u uobraènosti srca svojih.

19. Ti zbaci mone s prestola njihovih, a uzdie smerne i blage. Gladne dariva, a bogate otputa praznih ruku.

39

20. Ti pomaè sluzi Svome Izrailju da se seti Tvoga milosr|a, kako si govorio o~evima naim, Avramu i potomstvu njegovome za sva vremena." I osta Marija kod nje tri meseca, pa se vrati domu svome.

21. A Josif pak govorae ovako: "Blagosloven budi Ti, Boè o~eva naih i majki u Izrailju; jer u pravo vreme molbu moju usliio si i na dan spasenja pomogao si mi.

22. Jer Ti si rekao: Sa~uvau te i s tobom Zavet sklopiu s narodom, da bih lice Zemljino obnovio i mesta o~aja izbavio iz ruku upropastiteljevih.

23. I da su`njima moè kazati: Idite i budite slobodni, a koji u tami lutaju: pokaìte se na svetlu. I oni treba da pasu na stazama radosti, i stvorenja koja Ja stvorih da se preda Mnom raduju, nikada vie da love niti ubijaju.

24. I da ne trpe vie glad i è|, niti od ège da stradaju, niti da ih studen unitava. Na svim breùljcima Svojim èlim put da pripravim putnicima, i Moje visine da se slave.

25. Pevajte Nebesa i kli~i Zemljo i u pustinjama neka odjekuje pesma! Jer Ti, o Boè, pomaè Svome narodu i tei one koji su trpeli nepravdu." (Pogl. 2, 18-25)

Ja, Hrist tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

No narod Izrailjev ogluio se. Darove milosti Hrista Bo`jeg nije prihvatio.

No, sada je dolo jedno novo vreme: ljubav i mudrost deluju u planu Spasenja. Bog, pravedni Sve-Jedan, raskinuo je (1988) savez sa starim Izraelom i sklopio novi savez sa onima koji sluè Mom Delu Spasenja na ovoj Zemlji. I to e na Zemlji biti Novi Izrael i Novi Jerusalim. Iz ovog naroda izrae tokom njegove evolucije Carstvo Mira Isusa Hrista i obistinie se ono to, po smislu, stoji zapisano:"Idite i budite slobodni."

A oni koji su do sada lutali u tami poi e putem Svetlosti i svedo~ie o Svetlosti. I oni e pasti na stazama radosti i nikada vie nee ni loviti ni ubijati stvorenja koja je stvorio Ve~ni. Nee vie

40

gladovati, ni biti èdni, ni patiti, niti e ih èga mu~iti ni hladnoa unitavati. Jer u Carstvu Mira sijae jedno drugo sunce, a elementi nee stajati nasuprot strujeoj ljubavi. Pevajte, vi Nebesa i kli~i, ti Zemljo - jer sve e biti plodonosno, uklju~ujui i pustinje. Jer Ti, o Boè, pomaè Svome narodu i darom unutarnjeg ìvota tei one koji su trpeli zbog nepravde.

41

3. POGLAVLJE

Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju

Pravi proroci (5)

1. A kad Jelisaveti do|e vreme da rodi, rodi sina. I ~ue susedi -njezini i rodbina kako je Gospod pokazao veliku milost Svoju na njoj i radovahu se s njom.

2. I u osmi dan do|oe da obreù detece i dadoe ime de~aku po ocu njegovom - Zaharija. No protivei se mati njegova, re~e: "Ne, nego da se zove Jovan." A oni joj rekoe: "Nikoga nema u rodbini tvojoj da se tako zove."

3. I znacima zapitahu oca njegova kako bi on hteo da ga nazovu. I zaiskavi da~icu za pisanje, napisa, progovarajui u isti mah: Jovan mu je ime. I za~udie se svi, jer se iznenada otvorie usta njegova i odrei mu se jezik, i govorae slavei Boga. (Pogl. 3, 1-3)


Prihvatanje onoga to je an|eo objavio Zahariju i radost zbog deteta koje je Zaharija, veran an|elovim re~ima, nazvao Jovan, razreilo je u Zahariju ono to je prouzrokovao.

4. I veliko strahopotovanje obuze sve koji behu u blizini, i doga|aj se ovaj razlgasi po svem gorju judejskome. I svi koji ~ue, pohranie to u srca svoja govorei: "Kakvo li bi ovo dete moglo biti? I ruka Jehovina bee s njim."

5. A Zaharija, otac njegov, ispunjen Duhom Svetim, prorokovae govorei: "Slava Tebi, o Boè Izrailjev; jer Ti prihvati i spase narod Svoj. U domu sluge Svojega Davida podiè rog spasenja. Kao to si objavio kroz usta svetih proroka Svojih, kojih je bilo otkad je sveta. (Pogl. 3, 4-5)


42

Re~i ~esto imaju mnogostruka zna~enja. Zavisno od toga koja oseanja ~ovek unosi u doti~nu re~. Tako se, na primer, re~ima "svetih proroka Svojih" nije mislilo samo na proroke zabeleène u k-njigama takozvanog Starog zaveta.

I, samo jedan je sveti, Bog, Ve~ni.

A od Boga poslani proroci koji ispunjavaju Njegovu volju i iz vlastitog ispunjenog ìvota daju Bo`ju Re~, te opominju ljude da je i oni prihvate i ostvaruju, bili su i jesu - blaèni. To su pravi proroci.

6. Da emo biti izbavljeni od neprijatelja naih i iz ruku sviju koji nas mrze. Da e nam ukazati milost koju Si obeao ocima naim i da e se setiti svetog Zaveta Svojega.

7. I zakletve kojom se zakle Avramu ocu naem, da e nam Ti dopustiti, da izbavljeni iz ruku neprijatelja naih Tebi moèmo da sluìmo bez straha, sve dane ìvota svoga, u svetosti i pravednosti.

8. I ovo dete zvae se prorok Svevinjega. Jer dolazi kao Tvoja slika i prilika, o Boè, da puteve Tvoje pripravi, i narodu Tvome spoznanje o spasenju kroz opratanje greha da donese.

9. I ljubavlju proèto milosr|e Boga naega obdarilo nas je ra|a-njem Sunca s visina, kako bi On svetlou obasjao one koji sede u tami i senci smrti, i noge nae upravio na put mira."

10. A detece izraste i oja~a u Duhu i poslanstvo njegovo osta skriveno do dana njegovog nastupa pred narodom Izrailja. (Pogl. 3, 6-10)

43

4. POGLAVLJE

Ro|enje Isusa Hrista

Narod izraelski je zakazao - Hristova vladavina u Carstvu Mira priprema se preko otelovljenih sinova i keri Bo`jih iz roda Davidovog (5). "Ukazanja

an|ela" pastirima bili su doga|aji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih zakona ukoliko se ne protive Bo`jim zakonima (12)

1. Ro|enje Isusovo, Hristovo, zbi se pak ovako. U one dane izi|e naredba cara Avgusta da se sav svet popie. I po|oe svi u Siriji da popisani budu, svako u mesto svog ro|enja. A bee to usred zime.

2. I po|oe tako i Josif i Marija iz Galileje, iz grada Nazareta u zemlju judejsku, u grad Davidov koji se zove Vitlejem, jer Josif bejae od doma i roda Davidova, a trebae se upisati sa Marijom, ven~anom svojom ènom, koja bee trudna.

3. I dok bejahu tamo, do|e ~as da Marija rodi. I rodi sina svojega prvenca, u peini kamenoj i povivi ga u pelene poloì ga u jasle koje tu bejahu. I gle, ispuni se peina svetlou i sijae se kao sunce u punom sjaju.

4. A u peini behu jo jedan vo, konj, magarac i ovca, a kraj jaslica leàe ma~ka sa ma~iima; a bee tu i golubova. I svaka ìvot-inja imae svoga parnjaka, mukog ili ènskog.

5. I rodi se On me|u ìvotinjama. Jer do|e i njih da oslobodi od patnje njihove, a bejae pak doao da oslobodi ljude od neznanja -njihova i sebi~nosti, i da im objavi da su sinovi i keri Bo`je. (Pogl. 4, 1-5)


Kao Isus objavio Sam Carstvo Bo`je, te u~io Njegovim Zakonima i ìveo ih. Sa sinovima i kerima Izraela iz roda Davidova, i sa svim sinovima i kerima Bo`jim koji ispunjavaju volju Ve~noga, hteo Sam da u Izraelu osnujem i izgradim Carstvo Bo`je, i po povratku u Slavu Moga Oca da se ponovo vratim, u Duhu, i da s narodom izraelskim nastavim da gradim i vladam Carstvom Mira, koje e svoj vrhunac

44

dostii u profinjenoj materiji. No, sinovi i keri Bo`ji i Izraelovi behu zaslepljeni grehom.

Nakon Mog Spasiteljskog dela, Bog, Ve~ni, je u stoleima koja su sledila, uvek iznova pozivao sinove i keri iz roda Davidovog i iz drugih rodova, koji ispunjavaju Njegovu volju, da prepoznaju koji je -njihov nalog.

Sada (1989) otpo~elo je novo vreme: vreme preokreta starog u novi svet, svet Hrista. Ja pripremam Svoj duhovni dolazak - opet preko sinova i keri iz roda Davidova i drugih sinova i keri Ve~noga iz drugih rodova, koji ispunjavaju volju Bo`ju. Preko otelovljene boànske Mudrosti Ja pou~avam i njih i sve one koji Me slede, kako bi postali svesni sinovi i keri Bo`je koji ispunjavaju volju Bo`ju.

Tada e se ostvariti ono to je objavljeno: Ja dolazim u Duhu. Svi ljudi ìvee u miru, a i ìvotinje e od svog robovanja i od svojih patnji biti oslobo|ene preko Mene, Hrista Bo`jeg. Jer ko postavi svoj ìvot u sinovstvo i kerinstvo Bo`je, nee ubijati - ni ljude ni ìvotinje.

6. A na poljima u onome kraju bejahu pastiri i ~uvahu nou svoje stado. I gle, an|eo Gospodnji pojavi se iznad njih i sjaj Svevi-njega obasja ih i oni se uplaie veoma.

7. I re~e im an|eo: "Ne bojte se. Evo vam javljam radost veliku koja e biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos, sveti Jedan Bo`ji. I evo vam znaka: nai ete dete povijeno u pelene gde leì u jaslama."

8. I an|elu se odjednom pridruì mnotvo ~eta nebeskijeh, koje hvaljahu Boga govorei: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir svima koji su dobre volje."

9. I kad an|eli otidoe od njih na Nebo, pastiri rekoe jedan drugome: "Po|imo do Vitlejema, da vidimo to to se dogodi, to nam objavi Bog na." (Pogl. 4, 6-9)


45

An|eo je govorio pastirima. No, oni ga nisu videli ljudskim o~ima, niti ga sluali ljudskim uima. Ni ~ete koje su hvalile i slavile Boga oni nisu videli ljudskim o~ima, ni ~uli ljudskim uima. Neki od pastira ugledali su svetlo u svom unutarnjem, a drugi su, opet, u svojim srcima ~uli hvalospev Bogu. Jer to ne nosi odeu od mesa, ne poseduje ni re~ od mesa, ni zvuk re~i. Re~ Bo`ju i re~ Bo`jih bia doìvljava svaki ~ovek u svom unutarnjem.

An|eo Gospodnji nije stajao pred njima kao ~ovek. Oni su stajali kraj vatre i grejali se. Videli su kako se plameni jezik vinuo uvis i poverovali su da su u plamenu videli lik an|ela, kojeg su neki od njih doìveli u svojim srcima. Pastiri nisu bili jedinstveni u onome to su videli i ~uli. No oni koji su smisao poruke primili u svojim srcima, krenuli su u Vitlejem.

Sli~no kao nekada, an|eli Bo`ji objavljuju i danas: Pripremite puteve Gospodu! Dolazi Hrist, Spasitelj, u Duhu - i On e biti Pastir jednoga stada, naroda Bo`jeg na Zemlji. On e vladati u Svome Carstvu na Zemlji, a oni e sa Njim biti u Duhu, jer se pridràvaju zakona Bo`jih.

10. I po|oe hitajui, i u peini na|oe Mariju i Josifa i dete gde leì u jaslama, i videvi ovo kazae ta im je re~eno o detetu.

11. A svi koji ih ~ue divljahu se onome to im kazae pastiri. No Marija upamti re~i ove i zadrà ih u srcu svojemu; i vratie se pastiri slavei Boga za sve to ~ue i videe.

12. I kad se navri osam dana i dete obrezae, nadenue Mu i ime Njegovo: Isus-Marija, koje mu an|eo nadenu dok jo ne bee u utrobi majke za~eto. A kad pro|oe dani njihovog o~ienja po zakonu Mojsijevom, ponee dete u Jerusalim da Ga prinesu Gospodu. (Kako je propisano u zakonu Mojsijevom: sve muko to porodi krilo maj~ino, treba da se posveti Gospodu). (Pogl. 4, 10-12)


Obrezivanje je jevrejski zakon. Budui da se ovaj zemaljski zakon ne suprotstavlja ve~nom Zakonu, on je kao takav - isklju~ivo za

46

ljude - doputen i od Boga. Postane li, otelovljenjem, bie iz Boga ~ovekom, ~ovek onda podleè zakonima prirode i duàn je da se pridràva zakona sveta, ukoliko ovi nisu u suprotnosti sa Bo`jim zakonima.

13. I gle, bejae tada u Jerusalimu ~ovek po imenu Simeon. I on bee pravedan i bogobojazan, i i~ekivae utehu Izrailjevu; i Duh Sveti izli se na njega, i bi mu objavljeno da nee videti smrti dok ne ugleda Hrista Bo`jeg.

14. I Duhom vo|en do|e u hram. A roditelji behu upravo doneli dete Isusa da izvre to zakon propisuje, i njemu se dete u~ini poput snopa svetlosti. I uze Ga u naru~je svoje i slavei Boga re~e:

15. "Sad otpusti slugu Svojega da ode u miru, kako si rekao. Jer videe o~i moje Spasitelja Tvojega, koga si Ti pripremio da pred licem sviju naroda bude svetlost, za prosvetljenje neznaboàca a na slavu Tvoga naroda Izrailja." A roditelji njegovi ~u|ahu se svemu to se govorae o njemu.

16. I blagoslovi ih Simeon i re~e Mariji, materi njegovoj: "Znaj, Ovaj je odre|en za propast i vaskrsenje mnogih u Izrailju, i kao simbol kome e se protiviti (a zaista, i tebi samoj proboe ma~ duu), da se otkriju pomisli mnogih srca."

17. A bee tu i proro~ica Ana, ki Fanuilova, od roda Asirova, ve poodmaklih godina, koja nikada ne naputae hram, ve sluàe Bogu dan i no, postom i molitvom.

18. I u taj ~as do|e ona slavei Gospoda i govorei o Njemu svima koji ~ekahu spasenje Jerusalima. I kada svrie sve ovo po zakonu Gospodnjem, vratie se u Galileju, u Nazaret, gde i stanovahu. (Pogl. 4, 13-18)

47

5. POGLAVLJE

Poklonjenje mudraca i Irod

Zna~enje est zraka zvezde Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih an|ela su uputstva, ali ne i direktne izjave o moguem - Posredno vo|enje (13)

1. Kad se Isus rodi u Vitlejemu, u zemlji judejskoj, u vreme kra-lja Iroda, gle, do|e nekoliko mudraca sa Istoka u Jerusalim. Bejahu ~isti i ne jedoe mesa niti pie èstoka pia, kako bi mogli pronai Hrista koga su traìli. I govorahu: "Gde je novoro|eni kralj Jevreja? Jer mi na Istoku videsmo zvezdu Njegovu i do|osmo da Mu se poklonimo."

2. Kad to do~u kralj Irod, uplai se on, i sav Jerusalim s njim. I sazvavi sve prvosvetenike i psimoznance iz naroda, zahtevae od njih da mu kaù gde e se Hristos roditi.

3. A oni mu rekoe: "U Vitlejemu u zemlji judejskoj, jer tako stoji zapisano kod proroka: A ti Vitlejeme, u zemlji judejskoj, nisi nipoto najmanji me|u kneèvinama Judejskim; jer iz tebe e izii vladar koji e vladati narodom Mojim izrailjskim."

4. Onda Irod, tajno dozvavi k sebi mudrace, saznade od njih kad se pojavi zvezda. I aljui ih u Vitlejem, re~e: "Po|ite tamo i pa`-ljivo traìte dete, i kad Ga na|ete javite mi, da i ja do|em da Mu se poklonim."

5. I oni, sasluavi kralja, po|oe; i gle, zvezda koju mudraci videe na Istoku, i an|eo zvezdin i|ahu pred njima, sve dok zvezda ne stiè i ne stade nad mestom gde bejae dete. I zasja zvezda sa est zraka. (Pogl. 5, 1-5)


[ta zna~i simbol tih est zraka? Bo`ji Sin donosi na ovu Zemlju Zakon Bo`ji, sedam osnovnih zraka Neba. [est zraka zra~e u Duhu na Njega - a sedmi zrak, Milosr|e, boravi me|u ljudima: Sin Svevinjega u zemaljskoj odori, Hrist Bo`ji u Isusu. I Marija je u sebi nosila deo zraka Milosr|a, jer ona je u Duhu Gospodnjem povezana sa heruvimom boànskog Milosr|a.

48

6. I krenue na put s kamilama svojim i magarcima, koji bejahu natovareni darovima njihovim. I traèi dete gledahu pomno u zvezdu na nebu, da za neko vreme zaboravie na svoje umorne ìvotinje, koje trpljahu teret i vrelinu dana i bejahu èdne i iscrpljene. I zvezda umaknu pogledima njihovim.

7. I uzalud stajahu i gledahu uko~eno u svom zaprepaenju jedan u drugog. I setivi se onda kamila svojih i magaraca, pohitae da ih rastovare kako bi se odmorili.

8. A na putu blizu Vitlejema bee bunar. I gle, kad se nagnue da zagrabe vode za svoje ìvotinje, na mirnoj povrini vode ukaza se zvezda koju behu izgubili.

9. I kad je videe, ispuni ih velika radost.

10. I slavljahu Boga koji se smilova na njih ba kada se i oni smilovae na svoje èdne ìvotinje.

11. I uavi u kuu na|oe detece s Marijom, materom Njegovom, i padoe i poklonie Mu se. Pa otvorivi riznice svoje, raskrilie pred Njim darove svoje: zlato, tamjan i smirnu.

12. I budui u jednom snu upozoreni od Boga da se ne vraaju Irodu, krenue drugim putem u domovinu svoju. Prema svome obi~aju zapalie vatru i pred plamenom se pomolie Bogu.

13. A kad oni otidoe, gle, an|eo Gospodnji javi se Josifu u snu i re~e: "Ustani i uzmi dete i mater njegovu, pa beì u Egipat i ostani tamo dok ti druga~ije ne kaèm, jer Irod traì dete da Ga ubije." (Pogl. 5, 6-13)


Stoji zapisano: "... jer Irod traì dete da Ga ubije". Re~i an|ela i inspiracija iz Duha glasili su, shodno smislu: "Beì sada sa detetom i Njegovom majkom u Egipat i ostani tamo do daljnjega". Vest da Irod hoe da ubije dete dola je do Josifa iz drugih izvora a u vezi je sa an|elovim re~ima.

49

No budui da ljudi Novoga Doba - preko ostvarivanja i ispu-njavanja ve~nih zakona - poznaju slobodu u Zakonu ìvota, oni e posumnjati u ovakve ili sli~ne izjave: "Irod traì dete da ga ubije". Jer oni znaju da ovakve ili sli~ne direktne izjave Bog i Njegovi an|eli nikada ne daju. Jer oni bi time potvr|ivali ono to je jo neizvesno.

Zbog toga Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem i ovu i druge izjave, kako bi ova knjiga za mnoge postala delo spoznaje.

Bog doputa da se ljudima prenose poruke preko drugih izvora, dakle posredno - i to onda kad je namera nekog ~oveka ve izgovorena, a drugi ili trei koji su je ~uli mogu da je prenesu dalje. Ako je namera va`na, bie posredno prenesena onome na koga se odnosi. Na ovaj na~in Bog - u zakonu setve i ètve - vodi posredno.

14. I on, ustavi, uze dete i mater Njegovu nou i otide u zemlju egipatsku. I ostade tamo oko sedam godina, do smrti Irodove, da se ispuni to je Gospod preko proroka rekao: "Iz Egipta pozvah Sina Svojega."

15. A kad ~u ovo Jelisaveta, uze i ona sin~ia svoga i po|e s -njime u brda, i tamo ga sakri. A Irod posla svoje ljude u hram Zahariju da ga pitaju: "Gde ti je dete?" A on odgovori: "Ja sam sluga Gospodnji i u hramu sam neprekidno. Ne znam gde je."

16. I Irod opet posla svoje ljude k njemu s pitanjem: "Reci mi pravo, gde ti je sin, zar zaista ne zna da je tvoj ìvot u mojim rukama?" A Zaharija odgovori govorei: "Bog mi je svedok: ako prolije moju krv, Bog e primiti duu moju, jer proliva krv nedu`noga."

17. I oni ubie Zahariju u hramu, izme|u svetita i oltara. A narod doznade o ovome preko glasa koji pozivae: "Ubijen je Zaharija i krv njegova da se ne spere dok osvetnik ne do|e." I kad pro|e neko vreme bacie svetenici kocku i ona pade na Simeona, i on zauze mesto njegovo.

18. A videvi Irod da ga mudraci izigrae, silno se rasrdi te posla svoje ljude da pobiju svu decu u Vitlejemu i okolini, od dve godine pa naniè, prema dobi koju doznade od mudraca.

50

19. Tako se ispuni ono to re~e prorok Jeremija: "U Rami se ~uje glas, pla~ i naricanje, i `alost velika. Rahela oplakuje decu svoju i ne da se uteiti, jer ih vie nema."

20. A po smrti Irodovoj, gle, an|eo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu, govorei: "Ustani i uzmi dete i mater Njegovu i vrati se u zemlju Izrailjevu; jer izumree koji su detetu radili o glavi."

21. I on ustavi, uze dete i mater Njegovu i vrati se natrag u zemlju Izrailjevu. I nastanie se u gradu po imenu Nazaret. I Njega nazvae Nazareaninom. (Pogl. 5, 14-21)

51

6. POGLAVLJE

Detinjstvo i mladost Isusova

Hram unutarnjeg (4). @enik Hrist i nevesta (5). Ven~anje kao zavet vernosti pred Bogom - Iskustvo ènskoga za Isusa iz Nazareta - Muke i smrt na krstu nisu se morali dogoditi (10). Ispravno razumevanje teksta - Mudrost Egipana (11). Kratak pregled Isusova ìvota pre po~etka Njegovog u~iteljskog delovanja (12). Isus je ìveo i davao iz svemoi i ljubavi Bo`je i ispunjavao je zapovest

"Moli se i radi" (14). Poslednji savez, zaklju~en sa Prazajednicom Novi Jerusalim - Tama je izgubila - Proces ~ienja Zemlje (17)

1. A roditelji Njegovi, Josif i Marija, i|ahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe; slavljahu praznik po obi~aju brae svoje koji prolivahu krv, je|ahu meso i pijahu èstoka pia. I kad Isus navri dvanaest godina, po obi~aju praznika krenu i On s njima u Jerusalim. (Pogl. 6,1)


Ovim je objavljeno da se Bog, Gospod, ne mea u zakone ljudi ukoliko su to samo obi~aji koji se ne protive nebeskim zakonima. I ~ovek Isus pridràvao se obi~aja, a Gospod ga je pratio Svojim Duhom.

2. A kad pro|oe ovi dani i oni se vraahu, ostade de~ak Isus u Jerusalimu, a da ne znae za to roditelji Njegovi. I mislei da je s drutvom, odmakoe ~itav dan hoda. I traàhu Ga onda me| prijate-ljima i poznanicima. I ne naavi Ga vratie se u Jerusalim, traèi Ga tamo.

3. I posle tri dana na|oe Ga u hramu gde sedi me| u~iteljima. I slua ih, i pita ih. I svi koji Ga sluahu, divljahu se Njegovu razumevanju i odgovorima Njegovim.

4. I ugledavi ga roditelji Njegovi, zaprepastie se. I mati Njegova re~e Mu: "Sine moj, zato nam tako u~ini? Evo, otac Tvoj i ja traìsmo Te puni brige". A On im odgovori: "Zato ste Me traìli? Zar ne znate da Ja moram biti u domu Oca Svojega?"... (Pogl. 6, 2-4)

52


Re~ima: "... da Ja moram biti u domu Oca Svojega" de~ak nije mislio na kuu, na hram od kamena, ve na kuu od mesa i kostiju - na ~oveka, u kojem boravi Duh Bo`ji, i koji je govorio preko de~aka Isusa. Isus je mislio: Ja moram po~ivati u Sebi, u hramu unutarnjeg, da bih ljude darivao - i odgovarao onima koji Me za to zamole.

Svaki ~ovek je hram Bo`ji. Ko ovaj hram drì ~istim, on osea, misli, govori i postupa ~isto, a plod toga je ìvot u svesti Bo`joj. U jerusalimskom hramu Isus je pou~avao iz ovog "hrama unutarnjeg", one koji su u hramu od kamena hteli da Ga sluaju.

... A oni ne razumee re~i koje im re~e. No, mati Njegova zadrà sve re~i ove u srcu svojemu.

5. A prorok jedan koji Ga vide, re~e Mu: "Gle, ljubav i mudrost Bo`ja sjedinjeni su u Tebi, i stoga bi u vremenu dolazeem trebalo da se zove Isus, jer Bog e preko Hrista spasiti ~ove~anstvo koje je danas zaista nalik moru gorkome. No, gor~ina ova postae slatkom. Narataju ovome nee jo nevesta doi, a ni u vremenu dolazeem." (Pogl. 6, 4-5)


Ovaj prorok je proricao iz Duha. U me|uvremenu, protekla su mnoga doba, a Ja, @enik, Duh Hristov, Ja Jesam, krenuo Sam da pozivam ljude koji veruju u Mene i ispunjavaju volju O~evu, da bi ih poveo u zemlju Mira. Poput doterane neveste, ukraene ukrasima i vrlinom unutarnjeg ìvota, u susret Mi dolaze mnoge due i ljudi - i sve je vie onih koji se menjaju od gor~ine ka slatkoi, dolazei tako Meni zdesna.

6. I si|e s njima i do|e u Nazaret, i bee im posluan. I pravljae to~kove i jarmove i stolove s vetinom velikom. I rastijae Isus u veli~ini Svojoj i u milosti kod Boga i kod ljudi.

53

7. De~ak Isus do|e jednoga dana na mesto gde bee postavljena zamka za ptice, a oko nje stajae nekoliko de~aka. Isus im re~e: "Ko je postavio ovu zamku za nedu`na stvorenja Bo`ja? Znajte, da ete i vi biti tako uhvaeni u neku zamku." I ugleda dvanaest vrabaca koji leàhu kao mrtvi.

8. I On pre|e rukama Svojim iznad njih, govorei: "Poletite, i mislite na Mene dok ste ìvi." I vrapci se podigoe i poletee cvrkuui glasno. A Jevreji koji videe ovo behu zaprepaeni. I ispri~ae sve svetenicima.

9. A dete ~injae i druga ~uda, i videe kako cvee ni~e pod Njegovim stopalima, gde zemlja dotad bee jalova. I pratioci Njegovi behu puni strahopotovanja pred Njim.

10. A kad navri Isus osamnaest godina, oènie ga s Mirjam, devicom iz roda Judina, i ìvljae s njome sedam godina. I ona umre, jer je Bog uze k Sebi da bi se On latio zadataka viih koje trebae da izvri, i radi trpljenja za sve sinove i keri ljudske. (Pogl. 6, 6-10)


Nisam nikad bio oènjen. U ovoj generaciji (1989) re~ "oènjen" i "udata" ima drugo zna~enje. Za ~oveka ovog vremena to zna~i odlazak pred mati~ara i eventualno ceremoniju u nekoj zemaljskoj crkvi, pred i sa svetenikom.

Tako|e, re~ "ven~anje" ima u Duhu drugo zna~enje nego "sklapanje braka". Ven~anje u Duhu Bo`jem zna~i: dvoje ljudi sklapaju savez (zavet) sa Bogom i trude se da u Bogu postanu jedno. @enidba-udaja je odluka donesena prema zakonima ovog sveta. Ven~a-nje je, me|utim, zavet vernosti s bili`njim pred Bogom, kojim dvoje -ljudi odlu~uju da ostvaruju boànske zakone i da zajedno vode ~ist i Bogom ispunjen ìvot.

U ovoj knjizi, re~ "oènjen/udata" zna~i: povezan kroz Bo`ju -ljubav.

Isus je u Duhu bio povezan sa svim ljudima i biima, sa ~itavim postojanjem - onako kao to Sam to bio Ja kao Hrist.

54

Kao Isus, to jest kao Sin ~ove~ji, morao sam doìveti i ovo iskustvo povezanosti sa ènskim rodom, kako bih ga razumeo i mogao mu pomoi. Kao Isus iz Nazareta negovao sam duboku i ~istu povezanost sa ovom ènom koja je Mome biu bila veoma bliska. Zakon glasi: isto privla~i isto. Ova je èna imala pojedine aspekte u svome biu koji su po svome titranju bili sli~ni Mojoj dui. Preko njih smo bili u dubokoj komunikaciji. Oseao Sam se u njoj i ona u Meni. Pri tome sam doìvljavao svet oseanja ènskog principa u zema-ljskom ruhu i tako razumeo mnoge ène koje su bile sa Mnom u vreme Moga nau~avanja.

Neto pre no to su zapo~ele godine Moga nau~avanja, ovoj èni isteklo je vreme na Zemlji. Bog, na ve~ni Otac, pozvao ju je natrag k Sebi, isto kao to je to kasnije u~inio i s mnogim mukarcima i ènama koji su Me sledili. Jer u ovome je svetu dolaènje i odlaènje due zakonitost koja ne podleè samovolji, ve ili toku Zakona setve i ètve ili Bo`jem zakonu svetlosti.

Moj zadatak kao Isusa iz Nazareta, Hrista Bo`jeg, bio je da usadim iskru spasenja u due ljudi. Moja patnja i fizi~ka smrt pak, ukazali su na ljudsku tvrdokornost. Da su se Bo`ji sinovi i keri iz roda Davidova odazvali pozivu Jovanovom, kao i Mojem, i da su verno sledili Hrista u Isusu, onda bi se priklju~ili i Bo`ji sinovi i keri iz drugih rodova i verno bi Me sledili. Tako je mogao nastati jedan narod koji je svesno mogao postati narod Davidov za Carstvo Mira Isusa Hrista. Budui da je rod Davidov, rod koji stoji u nalogu Dela Spasenja, ostao u grehu, Ja sam se omotao jednim delom njegove krivice, kao i delovima krivice pojedinaca iz drugih rodova. Tako se i moglo desiti da budem uhvaen, i tako je zapo~ela patnja.

Pa i da rod Davidov nije ostao u grehu, Ja bih opet doneo iskru Spasenja svim duama i svim ljudima; ali ne bih morao pretrpeti muke i fizi~ku smrt na krstu. Tako, trpeo sam za sinove i keri ljudi, jer oni, ne ispunivi volju Bo`ju, nisu postali svesnim sinovima i kerima Bo`jim.

Da je rod Davidov stajao uz Mene, ~itav ovaj doga|aj poprimio bi drugi tok. A da je sav jevrejski narod - uklju~ujui i pismoznance i fariseje - primio i prihvatio Sina Bo`jeg, tako to bi svi ispunjavali zakon Bo`ji, delimi~na snaga bi ostala u prasnazi. Jer ko ispunjava Ve~ni Zakon, njemu potpora nije potrebna.

55

11. I poto izu~i Zakon, Isus se opet vrati u Egipat da izu~i mudrost Egipana, kao to to u~ini i Mojsije ... (Pogl. 6, 11)


Budui da mnogi tekstovi ove knjige nisu shvaeni po smislu, ve po re~ima, moraju se uvek iznova tuma~iti i ispravljati.

Ve sam objavio da su neke re~i pri nastanku te knjige imale druga~ije zna~enje nego danas (1989). I ~ovek koji je tada re~ primao i zapisivao raspolagao je jednim odre|enim jezi~kim blagom i jedino se ono moglo primeniti. I prevodioci su, isto tako, za prevo|enje imali na raspolaganju svoje odre|eno jezi~ko blago. Zbog toga bi sve to nam se iz Boànskoga daje u obliku re~i, trebalo shvatiti po smislu. Tamo gde je neophodno tuma~enje, ispravka ili produbljenje, to u Ja uvek ~initi preko Svog instrumenta za dananje vreme (1989) i protuma~iti, ispraviti ili produbiti.

Tako i u ovome tekstu ispravljam re~i: "...vrati se opet u Egipat da izu~i mudrost Egipana, kao to to u~ini i Mojsije." Shodno smislu, to bi trebalo da zna~i: On se ~esto sastajao s Egipanima da bi sa -njima razgovarao o Bo`joj mudrosti. No, Ja nisam iao u Egipat da bih mudrost Bo`ju nau~io od Egipana. Kao dete bio sam sa Svojim hraniteljima u Egiptu, ali ni tada da bih izu~avao boànsku mudrost.

U pustinji sam se, osim toga, ~esto sastajao sa mukarcima i ènama da bismo se molili i da bih sa njima razgovarao o ve~noj istini. Me|u njima je uvek bilo puno Egipana. Jo dok sam bio de~ak Isus, u Meni se objavljivala mudrost Bo`ja, koja je preko Mene i govorila. Stoga sam Ja jo kao de~ak, takozvanim u~enima u hramu govorio iz mudrosti Bo`je. Bo`ja je, dakle, mudrost delovala u Meni. Zato bih je onda jo i izu~avao!

... I otide u pustinju da meditira, posti i moli se. I dobi punomo svetoga imena, kojom mnoga ~udesa ~injae.

12. Tokom sedam godina govorae On sa Bogom licem u lice. I nau~i jezik ptica i ìvotinja, i upozna isceljujuu mo drvea, lekovitog bilja i cvea i skrivene snage dragog kamenja. I upozna kretanje

56

Sunca, Meseca i zvezda, i mo pisanih znakova, tajne trouglastog uglomera i kruga, i pretvaranje stvari i oblika, brojeva i znakova. I vrati se odatle u Nazaret da poseti roditelje Svoje; i pou~avae tu, kao i u Jerusalimu, kao priznati ravi, u samome hramu, i niko Ga u tome ne spre~avae. (Pogl. 6, 11-12)


Sve to je Bog stvorio i to odràva, nalazi se i u ~ovekovoj dui. Ko ìvi u Bogu, od Boga prima i Bog ga - i kao ~oveka - pou~ava. Kao Isus iz Nazareta, Ja sam ìveo u Bogu i primao od Boga, Mog Oca, i s Njime bio u neprekidnoj komunikaciji.

Iz Isusovog unutarnjeg strujala je boànska mudrost. On je razgovarao sa ìvotinjama u vodi, u vazduhu i sa onima na zemlji i u njoj. I Isus, u kojem sam Ja ìveo, doìvljavao je u Sebi ìvot biljaka i kamenja.

Iz Svog sam unutarnjeg Ja kao Isus doìvljavao i kretanje zvezda, i o tome sam mnogo razgovarao sa Egipanima, me|u kojima je bilo istinskih mudraca.

Budui da sam kao Isus pou~avao u hramu, mnogi su me ljudi nazivali ravijem. No, Ja sam bio prorok i Bo`ji Sin - u zemaljskom telu kao sin ~ove~ji koji je pou~avao i ìveo Bo`je zakone i `rtvovao se da bi se ispunilo Spasenje u duama ljudi i u duama koje su ìvele u carstvima pada.

13. A posle nekog vremena otide On u Asiriju, u Indiju i Persiju i u zemlju Haldeju. I mnoge godine poseivae hramove njihove te razgovarae sa svetenicima i mudracima njihovim. I dok putovae zemljama, ~injae mnoga divna dela i isceljivae bolesne.

14. I ìvotinje u polju oseahu potovanje prema Njemu, i ptice Ga se ne bojahu, jer On ih nije plaio. âk i zveri u pustinji oseahu snagu Bo`ju u Njemu i sluàhu Mu dragovoljno i nosahu Ga od mesta do mesta. (Pogl. 6, 13-14)

57


Kao Isus sastajao Sam se sa mnogim ljudima razli~itog staleà i razli~itih jezika, i razgovarao Sam sa Asircima, Indusima, Persijancima, Haldejcima, Izraelcima i mnogim drugim mukarcima i ènama iz razli~itih rodova. No, Ja nisam putovao u njihove zemlje niti drugde da bih nau~io Bo`ju mudrost. Bio sam u nekim zemljama kao i na granicama pojedinih zemalja. êsto je tu jezik bio prepreka. No, kad smo razgovarali o zakonima ljubavi, svako je znao ta je bli`-nji hteo da kaè. Jezik srca ne poznaje granice - tako|e ni danas, u vreme kada se pribliàvamo dvehiljaditoj godini.

Iz ljubavi prema ljudima potekla je i spasiteljska snaga - da bi pomogla ljudima i svedo~ila o onome to je u Meni, Isusu, boravilo: Svemo Bo`ja.

Danas (1989) postojea tehnika omoguuje da se Moja Re~ brè prevodi i prenosi, da se srca ljudi bude i da oni izu~avaju jezik -ljubavi. Njega e razumeti svi oni koji misle srcem.

Mnogi misle da sam brojne godine proveo na putu da bih skup-ljao mudrosti i ~inio dela ljubavi. Kao Isus iz Nazareta bio sam uistinu mnogo na putu da bih pou~avao i ~inio dela ljubavi i milosr|a. No, nisam zanemarivao ni ispunjavanje zapovesti "Moli se i radi".

Kao i Josif i Moja telesna braa, i Ja Sam kao tesar ispunjavao ono to je Bog zapovedio ljudima: "Moli se i radi."

Smisao re~i "i nosahu Ga od mesta do mesta" je: Mnoge su me ìvotinje pratile dobar deo puta, poneke i od mesta do mesta. Ko ljubi Boga, on ljubi i carstva prirode. A carstva prirode sluè onome koji -ljubi Boga. Jer ~itavo postojanje jeste ìvot iz Boga - a ko ljubi Boga, njemu sluì ~itavo postojanje.

15. Jer duh boànske ~ove~nosti ispuni Njega i sve oko Njega, i Njemu sve podredi. I ispunie se re~i proroka: "Lav e leàti pokraj teleta a leopard uz jaria, vuk kraj jagnjeta a medved uz magarca, i sova pokraj goluba. A vodie ih jedno dete.

58

16. I niko nee ranjavati ni ubijati na Mome svetom brdu. Jer zemlja e se napuniti poznanjem Svetoga kao to voda navruje korita morska. I u danima ovim jo jednom u sklopiti savez sa ìvotinjama kopnenim i pticama u vazduhu, s ribama morskim i sa svim stvorovima zemaljskim. I slomiu luk i ma~, i sva oru|a ratna ukloniu sa Zemlje. I bie sklonjena na mesto sigurno, da niko vie ne ìvi u strahu.

17. I Ja ti se zauvek zavetujem u potenje i mir i u dobrotu srca i ti e poznati svoga Boga, i zemlja e ra|ati ìtom i vinom i uljem, a Ja u rei onima to nisu Moj narod: Ti si narod Moj, a oni e Mi uzvratiti: Ti si Bog na." (Pogl. 6, 15-17)


Ovako se dogodilo!

Budui da Izraelci Mene, Hrista, nisu primili i prihvatili kao svog Spasitelja, Ve~ni i Ja, Hrist, okupljamo sinove i keri Bo`je na drugom delu Zemlje. Tamo je sada "Izrael" i tamo je sada novi "Jerusalim".* Jer Bog se ne veè za jedno mesto ni za obeanja ljudi koji se svoga obeanja ne drè, koji ne ispunjavaju ono to im je On zapovedio.

Sada jedan drugi narod stoji u Savezu. I to je Moj narod i Ja u biti njegov pastir. Iz njega e izrasti prve snage Carstva Mira.

Bog je raskinuo savez sa narodom izraelskim i sklopio novi savez - poslednji savez - sa ovim drugim narodom, sa ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju. Oni poti~u iz velikog roda Davidova i iz drugih rodova koji se pridràvaju zapovesti ìvota.

Ve~ni i Ja, Hrist, pozivali smo i pozivamo preko proro~kih usta irom ovog sveta i okupljamo sve voljne sinove i keri Bo`je: ve postojei mali narod izrae u snaàn narod Bo`ji.

Poslednji je savez sklopljen i on vaì. Onima koji ga se pridràvaju on donosi veliku pomo iz Bo`jeg zakona. Ja, Hrist, predvodim narod Bo`ji i nemam ~oveka kao Svog zastupnika. Ovaj

59

narod Bo`ji je prazajednica Novi Jerusalim, koja je postala Zavetnom zajednicom. To je sredinje svetlo u Univerzalnom ìvotu.

Bo`ji narod e morati da savlada jo poneku prepreku. No, Duh istine i ìvota je s njime, i svi koji su iskrenog srca vezani tim savezom, bie osniva~i i graditelji Carstva Bo`jeg na Zemlji. U ovo vreme - koje se pribliàva dvehiljaditoj godini - ispunjava se ono to je zapisano, po smislu: Ja, va Gospod i Bog, sklopiu savez sa jednim drugim narodom.

Tama je izgubila; Savez je sklopljen; Zemlja se ~isti - onako kako je bilo prorokovano.

Zemlja e se stresti i otvoriti i mnoge e ljude progutati. No, pre nego se sve ovo dogodi, ljude e snai bolesti, nevolje, udarci sudbine i mnogo ta drugo. An|eo smrti obilazi i odnosi sve vie ljudi. Ono ne~isto e nestati. Mora e preplaviti svoje obale i sve nezakonito, a zvezde e svojim zra~enjem ~istiti Zemlju. Ma~ i sva oru|a rata tada e biti slomljeni. Na Zemlji e nastati Carstvo Mira i ìvee na njoj -ljudi koji ispunjavaju Bo`ju Volju. I bie mir. I tada e se ispuniti ono to je zapisano:

"Lav e leàti pored teleta a leopard uz jaria, vuk kraj jagnjeta a medved uz magarca, i sova pokraj goluba. A vodie ih jedno dete." Sve ovo e se dogoditi!

18. Jednoga dana hodae On planinskom stazom du` ivice pusti-nje i srete lava koga je kamenjem i kopljima gonila grupa ljudi, hotei da ga ubiju.

19. I Isus ih ukori: "Zato lovite stvorenja Bo`ja plemenitija od vas? Jer njih surovost mnogih narataja u~ini neprijateljima ljudi, a trebae uistinu da budu prijatelji njihovi.

20. I kao to je vidljiva u njima snaga Bo`ja, o~ite su i strpljivost Njegova i saoseanje Njegovo. Ne progonite, dakle, vie stvorenje ovo. Ono vam nee nita naào u~initi. Zar ne vidite kako beì od vas i da je prestraeno zbog nasilja vaeg?" (Pogl. 6, 18-20)


60

Re~ "saoseanje" zna~i Bo`ja pomo. Ja sam doneo spasenje za sve ljude i due. A u spasenju je i oslobo|enje ìvotinja. Kroz spase-nje, u evolutivnom procesu, sve e biti uzdignuto u jedinstvo, u svetlost Bo`ju, a ona je jedinstvo, ìvot, supstanca i snaga.

21. A lav Mu pri|e, i leè pred noge Isusove, pokazujui Mu tako svoju ljubav. I ~udei se silno narod onaj, govorae: "Gledajte, ~ovek ovaj ljubi sva stvorenja, i vlast ~ak ima nad ìvotinjama pusti-njskim, i one Ga sluaju." (Pogl. 6, 21)

61

7. POGLAVLJE

Jovanova propoved o pokori

Zna~enje simbola i ceremonija (4). Sud: zakon setve i ètve - ~ienje due (10)

1. A u petnaestoj godini vladavine cara Tiberija, dok upravitelj Judeje bee Pontije Pilat, a Irod ~etvorovlasnik u Galileji, Kajafa pak prvosvetenik, a Ana stareina Sinedriona, objavi se re~ Bo`ja Jovanu, sinu Zaharijinu, u pustinji.

2. I Jovan do|e u krajeve oko Jordana propovedajui pokajni~ko krtenje radi oprotenja greha. Kao to je kod proroka zapisano: "Gle, aljem glasnika svojega pred Tobom koji e ti put pripraviti. Glas proroka u pustinji zove: Pripravite put Svetome i poravnajte staze za Pomazanog.

3. I svaka dolina neka se ispuni, i svako brdo i svaki breùljak neka se slegnu, i sve to je krivo neka bude pravo i neravni putevi neka se poravnaju. I sve to je otelovljeno videe spasenje Bo`je."

4. A Jovan imae odeu od kamilje dlake i pojas isti takav oko bokova, a hrana njegova bejahu plodovi sa stabljika graka i divlji med. I dolaàhu mu ljudi iz Jerusalima i ~itave Judeje, te svi iz zem-lje du` Jordana, i on ih krtavae u Jordanu, a oni priznavahu svoje grehe. (Pogl. 7, 1-4)


I u ovom opisu ~ovek prepoznaje da Bog doputa obi~aje i navike koji se ne protive ve~nom svetom Zakonu. Ovde je to krtenje vodom.

Ako ~ovek èli jo da zadrì vodu kao simbol ~ienja dok ne bude krten Duhom @ivota, to Bog preputa na volju Svojoj ljudskoj deci.

No, ko je razvio ljubav prema Bogu i prema svom bli`njem, taj je uzdignut od Duha Bo`jeg, to jest proèt je Duhom Istine.

Ko je duhovno sazreo, njemu su simboli i ceremonije sve manje potrebni. On ìvi u unutarnjem, onako kao to je na Nebu: ~isto! îsti

62

je ispunjen Duhom istine i proèt Duhom ìvota: On je, dakle, krten Duhom Bo`jim.

5. Jovan pak govorae narodu koji mu dolaàe da ga krsti: "O, ti rode neposluni! Ko vam re~e da beìte pred gnevom koji se pribliàva? Bolje donosite ~estite plodove pokajanja i ne govorite u sebi: imamo Avrama za oca.

6. Jer kaèm vam: Bog moè i iz ovog kamenja probuditi decu Avramu. A ve i sekira leì drveu kod korena i svako drvo koje dobra roda ne ra|a, se~e se i u oganj baca.

7. I upitahu ga bogati: "[ta nam je, dakle, ~initi?" A on im uzvrati: "Ko ima dve haljine, nek podeli sa onim koji nema nijednu, i koji ima hrane neka ~ini isto."

8. Do|oe pak i carinici neki da se krste i obratie mu se: "U~ite-lju, ta nam je ~initi?" A On im odgovori: "Ne traìte vie no to vam je propisano i budite blagi u prosu|ivanju."

9. A pitahu ga i vojnici: "[ta mi da ~inimo?" A on im re~e: "Ne zlostavljajte nikoga i ne ~inite nikome nepravdu, i budite zadovoljni svojom platom."

10. Onda se obrati svima govorei: "Drìte se daleko od krvi zadavljenih i dalje od mrtvih tela ptica i ìvotinja, i ~uvajte se svake okrutnosti i nepravde. Zar zaista verujete da krv ìvotinja i ptica moè grehe da opere? Ja vam kaèm: Ne moè. Govorite istinu. Pravedni budite i milostivi prema bli`njima i prema svim stvorenjima koja ovde ìve, i putujte smerno sa Bogom svojim." (Pogl. 7, 5-10)


Re~ju "gnev" misli se na sud koji e snai one ljude koji se blagovremeno ne preobrate. Ko ne potuje Bo`ji Zakon, trpee zbog onoga to je posejao. Niko ne moè pobei od svog vlastitiog suda, od posledica vlastitih uzroka. Jedino pokajanje, moljenje za oprotaj, pratanje i ispravljanje - ukoliko je to jo mogue - oprae duu od greha. Ono to je ~ovek pohranio u svoju duu, svetlo i senke, on nosi sa sobom sve dok ne otplati. Svejedno u kojem vremenu, svejedno na

63

kojem se mestu nalazio - on sa sobom nosi senke koje je sam pohranio u svoju duu - sve dok ih ne izbrie.

Re~i: "A ve i sekira leì drveu kod korenja i svako drvo koje dobra roda ne ra|a, se~e se i u oganj baca" zna~e: Svaki neokajani uzrok morae se nositi kao optereenje. Sekira je zakon setve i ètve. Drvo je ~ovek koji se ne kaje za svoje grehe i ne ispravlja ono to je prouzrokovao. Oganj zna~i ~ienje due, to je aktivna posledica po~i-njenog a jo neokajanog dela, uzroka.

Ko u ovome to je ovde zapisano moè da shvati smisao, on shvata da dua i ~ovek mogu postati ~isti tek kada spoznaju svoje greke i grehe, pokaju se, oproste, mole za oprotenje i u~ine pokoru - to zna~i opet dovedu u red i isto ili sli~no vie ne ~ine.

Shvatite: ~itava priroda, ìvotinje, biljke i kamenje jesu vrt Bo`ji. Njegovo stvoriteljsko delo. Ko ovo prezire, taj grei - i on e se uvek iznova suo~avati sa svojim gresima, dok ih ne bude spoznao, pokajao se i u~inio pokoru. I ne bude li vie greio, ve se pridràvao zapovesti, ìvee u Meni, a Ja svesno kroz njega.

Ko nesebi~no ljubi bli`njega, nee vie ni ubijati ni jesti ìvotinje. Takav ~ovek postaje ~ist u dui, a plodovi koje donosi bie ìvot u Meni.

11. A narod i~ekivae (Hrista) i svi pomiljahu u srcima svojim, nije li Jovan mo`da Hrist. Na to odgovori Jovan obraajui se svima: "Ja vas krtavam vodom, ali iza mene ide ja~i od mene, kome ja nisam dostojan odreiti remenja na obui Njegovoj.

12. On e vas krstiti vodom i ognjem. U Njegovoj ruci je lopata i On e gumno svoje o~istiti i sabrae penicu u ìtnicu svoju, a plevu e sagoreti ognjem neugasivim." I jo mnogo ta kaza Jovan narodu u svojoj propovedi pokore. (Pogl. 7, 11-12)

64

8. POGLAVLJE

Krtenje Isusovo, Hristovo

Bog i Hrist objavljuju danas ~itavu Istinu preko serafima bo`anske Mudrosti - Rod Davidov priprema sa Hristom Carstvo Mira (3)

1. Bee sredina leta, a mesec deseti. Isus do|e iz Galileje na Jordan Jovanu da Ga ovaj krsti, a Jovan mu branjae govorei: "Dolazi meni da Te krstim, a Ti bi trebalo mene da krsti!" Isus mu odgovori: "Pusti sada; jer du`nost nam je ispuniti svu pravednost." I na to Mu on popusti.

2. I krstivi se, izi|e Isus odmah iz vode. I gle, nebo se nad Njim otvori, i sjajni oblak stajae nad Njim, a iza oblaka dvanaest zraka svetlosti, i iz njih, kao golub, si|e na Njega Duh Bo`ji i obasja sve oko Njega. I gle, progovori glas sa neba: "Ovo je Sin Moj ljub-ljeni, koji je po Mojoj volji. I u ovaj dan Ga rodih." (Pogl. 8, 1-2)


Voda simbolizuje ~ienje due i tela. Voda te~e - Duh te~e. Doga|aj nakon krtenja Isusovog, o kojem se ovde govori, izvrio se u Duhu. Jovan je sve ovo i u ovakvoj simbolici video u svom unutar-njem. Re~ "rodih" treba da glasi "pozvah". Tim pozivom Ve~noga izvrio sam Ja, Hrist, ono to je u Isusu bivalo sve o~iglednije.

3. A Jovan posvedo~i za Njega govorei: "Ovo je Onaj za koga rekoh da e doi za mnom. A ispred mene je postavljen, jer On ve bee pre Mene. I iz obilja Njegovog svi primismo - milost za milou. Jer zakon se samo delimi~no dade preko Mojsija, no milost i istina do|oe kroz Isusa Hrista, u izobilju. (Pogl. 8, 3)


Ve~na istina zra~i danas u bezbroj faseta u ovaj svet. Tokom mnogih generacija darivao je Ve~ni iz ve~ne istine - koja On jeste, uvek one fasete Istine koje su ljudi usmereni na Boga mogli da

65

razumeju i da po njima ìve. Tako je On preko Mojsija dao i tada-njim generacijama odgovarajue fasete Istine. Ali Ja, Hrist u Isusu, davao sam obilje iz Istine. No, samo malobrojni su mogli da Me razumeju.

Sada (1989) je dolo vreme u kojem objavljujem sve fasete Istine. Ko moè da shvati, neka shvati!

Shvatite: ve~na istina rairie se sada ~itavim svetom, a sve neistinito pae u vatru, kako bi obilje, ~itava Istina, postala o~igledna. Boànsku Mudrost Ja sam po Duhu odabrao kao pramajku Carstva Mira Isusa Hrista. @enski zrak, serafim iz Bo`je Mudrosti, otelovljen je danas i deluje za Ve~noga, a za Mene kao proro~ica Bo`ja i glasnik Bo`ji. Preko nje smo govorili i govorimo Ve~ni i Ja, Hrist, ovom svetu, i svim ljudima dobre volje iznosimo ~itavu Istinu - onoliko koliko je to mogue izraziti re~ima.

Po Bo`joj volji je David, od koga poti~e rod Davidov, telesni praotac Carstva Mira Isusa Hrista. Jer on je u ovaj svet doneo seme, a iz njega i gene koji grade rod Davidov.

Bia iz Boga otelovljuju se kod onih ljudi u kojima su aktivni geni Davidovi. Oni stoje u nalogu spasenja sa sinovima i kerima iz drugih rodova, u Mome delu, u Univerzalnom ìvotu.

Tako je David telesni praotac Carstva Mira Isusa Hrista, a zrak boànske Mudrosti duhovna pramajka.

Za Bo`ji je narod, dakle, David doneo telesno seme i gene; a boànska Mudrost donosi u zemaljskim re~ima celu Istinu, i to preko inkarniranog dela zraka, serafima boànske Mudrosti.

Otelovljene due su pozvane.

Preko proro~ice i glasnika Bo`jeg primaju due i ljudi od Mene, Hrista, u re~i otkrivenja ~itavu Istinu. Otelovljeni deo zraka boànske Mudrosti pou~ava nas ve~nim zakonima i u pojedinostima, i pokazuje svima koji su dobre volje na koji se na~in ovi mogu ispunjavati.

To vreme je dolo. Svet se pribliàva dvehiljaditoj godini. Svoj dolazak kao Hrist pripremam Ja preko odabranog Bo`jeg naroda, s kojim smo Ve~ni i Ja, Hrist, u Svesnazi, Bogu, sklopili poslednji savez.

66

A s Moje desne strane stajae samo one due i ljudi koji poznaju ~itavu Istinu i ispunjavaju je.

4. Boga niko nikada nije video. Jedino u onima to su ro|eni i dolaze iz krila Ve~noga, je Bog otkriven." Ovo bee odgovor Jovanov kad poslae Jevreji iz Jerusalima svetenike i levite da ga zapitaju: "Ko si ti?" i ne odre~e, ve priznade: "Ja nisam Hristos."

5. I upitae ga: "A ko si onda? Jesi li Ilija?" Re~e: "Nisam." "Jesi li prorok o kome govorae Mojsije?" A on odgovori: "Ne." Onda ga upitae: "Ko si onda? Da odgovor damo onima koji nas poslae. [ta ka`e ti o sebi samome?" A on re~e: "Ja sam glas onoga koji zove u pustinji. Pripremite puteve Svetome, kao to kaza Isaija prorok."

6. A izaslanici bejahu od fariseja, i zapitae Ga: "Zato onda krtava kad nisi ni Hristos, ni Ilija, ni prorok o kome govorae Mojsije?"

7. Jovan im odgovori: "Ja krtavam vodom; ali me|u vama je Jedan koga vi ne znate. I on e krtavati vodom i vatrom. To je Onaj to dolazi za mnom, a ipak preda mnom ide; ja nisam dostojan odreiti remena na obui Njegovoj."

8. Ovo se dogodi kod Vitavare, s one strane Jordana, gde Jovan krtavae. A Isus u to vreme navri trideset godina, telom zaista sin Josifa i Marije, no po Duhu Hristos, Sin Boga, Ve~nog Oca, kao to bee mono objavljeno po Duhu svetosti.

9. A Josif bee sin Jakovljev i Elievin; Marija pak ki Elijina (zvanog Joakim) i Ane, koji behu deca Davidova i Baebaina, od Jude i [ele, od Jakova i Leje, od Isaka i Rebeke, od Avrama i Sare, od Sita i Maate, od Adama i Eve, koji bejahu deca Bo`ja. (Pogl. 8, 4-9)

67

9. POGLAVLJE

êtiri iskuenja

Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko ìvi u Bogu, povezan je sa svime to postoji i nikada nije usamljen (5)

1. Tada Isusa odvede Duh u pustinju, da ga |avo kua. I divlje ìvotinje behu s Njime i sluàhu Mu. I postivi dana ~etrdeset i noi ~etrdeset, ogladne veoma. (Pogl. 9, 1)


Satana je smeo da iskuava Isusa. Duh Moga ve~nog Oca dopustio je ovo iskuavanje. Pritom je i Satana trebalo da se spozna i odmeri kako bi iskusio da su oni koji ìve u Bogu ja~i od sila tame.

Ovo je zakonitost iz Bo`je ljubavi i milosti, da tama sme da se meri sa ljudima koji su stekli znanje i mudrost iz Boga. Tako i najdublje pala dua ima mogunost za samospoznaju: iz ovog poraza ona moè na samoj sebi da iskusi, da je onaj ko ìvi u Bogu ja~i od Satane; njemu sluì ono ~isto. Onaj ko jo nije dopustio da se u -njegovom unutarnjem razvije Duh Bo`ji, taj je podre|en Satani, jer on mu sluì u mnogim aspektima svog zemaljskog ìvota.

Re~ "postiti" zna~i: malo jesti.

2. I pristupi k Njemu kua~ i re~e: "Ako si Sin Bo`ji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu; jer je zapisano: Najvrsnijom u te penicom hraniti i medom, i iz stene u te nasititi."

3. A On mu odgovori: "Isto tako je zapisano: Ne ìvi ~ovek samo od hleba, nego od svake re~i koja dolazi iz usta Bo`jih.

4. Tad postavi |avo pred Njega ènu lepote izvanredne i draì, finoga duha i bistra uma, i re~e Mu: "Uzmi je ako èli, jer ona èli Tebe, treba da uìva ljubav i sreu dok si ìv, decu svoje dece da vidi. Nije li zapisano da nije dobro da ~ovek bude sam?"

5. A Isus mu odgovori: "Odlazi odavde! Jer je zapisano: Ne daj se zavesti lepotom èninom; jer je svako telo kao trava i kao cvetovi u

68

polju; trava se osui, a cvetovi uvenu, dok re~i Ve~noga ostaju zauvek. Moj zadatak je da u~im decu ~ove~ju, i da ih isceljujem, a koji je ro|en iz Boga, zadràva svoje seme u sebi." (Pogl. 9, 2-5)


Smisao re~i "zadràva svoje seme u sebi" je: Ljudi u Bogu nee svoju snagu rasipati u uìvanju i draìma. Onaj ko ìvi u Bogu, taj -ljubi unutarnje vrednosti ~oveka, unutarnju lepotu i vrline. Ko ljubi ~ovekovo unutarnje, taj je povezan sa svim ljudima i biima. On nikada nee biti sam i usamljen jer je sa~uvao u sebi dobro svoga bli`njeg. Jedino se na ovaj na~in ispunjava zapovest "nije dobro da ~ovek bude sam".

Bog je jedinstvo - i onaj ko ìvi u Bogu, ìvi u povezanosti sa ~itavim postojanjem. I svo postojanje, ono ~isto, s njime je i deluje kroz njega.

Usamljen je samo onaj ~ovek koji svoje bli`nje odbacuje i omalovaàva.

6. I odvede Ga |avo u Sveti grad i postavi Ga na krilo hrama. I re~e Mu: "Ako si Sin Bo`ji, sko~i dole, jer je zapisano: An|elima Svojim zapovedie da Te sa~uvaju i na rukama svojim nose, da se noga Tvoja o kamen ne spotakne."

7. A Isus mu odgovori: "Ali je i ovo zapisano: Ne kuaj Gospoda, Boga svojega."

8. I izvede Ga |avo na goru visoku usred velike doline, a oko gore leàhu dvanaest gradova sa stanovnicima svojim. I pokaza Mu odatle u trenu sva carstva ovoga sveta. I re~e Mu |avo: "Tebi u dati svu vlast ovu i slavu njezinu, jer meni je data. I kome hou dajem je, jer je zapisano: Ti e carovati od mora do mora, i vladae u pravednosti nad narodom Svojim i milosrdan bie sa siromasima, i ugnjetavanju doi e kraj. Pokloni li se preda mnom, dakle, sve ovo bie Tvoje."

9. A Isus odgovori: "Idi od Mene, Satano; jer je zapisano: Bogu se klanjaj i jedino Njemu sluì. Bez snage Bo`je nema svretka zlu."

69

10. I zavrivi |avo sa kuanjima svim, ostavi Ga neko vreme. I gle, pristupie Mu an|eli Bo`ji i slu`ahu Mu. (Pogl. 9, 6-10)

70

10. POGLAVLJE

Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar sreu Isusa

Za ljude Novog Doba: Ne zaboraviti spasiteljsko delo (2). Obele`ja sledbenika Isusa iz Nazareta -

Davanje zemaljskog imena i ime zra~enja due (10)

1. A u isti dan kad se vrati Isus iz pustinje, priredie Mu rodite-lji Njegovi gozbu. I predadoe Mu darove, one koje Mu donee mudraci u detinjstvu Njegovu. I re~e Marija: "Darove ove ~uvasmo za Tebe sve do dana ovoga." I dadoe Mu zlato, tamjan i smirnu. I On uze tamjan, a zlato darova roditeljima i siromasima, smirnu pak darova Mariji, zvanoj Magdalena.

2. A Marija bee iz grada Magdale u Galileji. Bee grenica velika i zavede mnoge lepotom svojom i draìma. Do|e Isusu nou i priznade Mu svoje grehe, a Isus poloì ruku Svoju na nju i isceli je. I isteravi iz nje sedam demona, re~e joj: "Idi u miru, jer su ti oproteni gresi tvoji!" I ustavi, ostavi sve i sle|ae Ga sluèi Mu imovinom svojom, za sve vreme dok On delovae u Izrailju. (Pogl. 10, 1-2)


Radi boljeg razumevanja i shvatanja ve~nog Zakona: Marija zvana Magdalena je bila ta koja je govorila o sedam demona, koji su je navodno napustili. Ona je bila uverena da se to dogodilo. Prosvet-ljeni pak o tome ne govori. On pomaè i isceljuje, onoliko koliko je to dobro za duu.

Ovo objanjenje je, pre svega, dato ljudima dananjice (1989) i onima Novoga Doba koje je na pomolu, koji poznaju zakone Bo`je.

Knjiga "Ovo je Moja Re~" pre svega je od zna~aja za ljude Novoga Doba. Jer oni e doìvljavati Hrista kao Vladara sveta, a ne vie kao Spasitelja. Zbog toga e za njih ova knjiga biti delo od istorijskog zna~aja.

Ljudi Novog Doba ne bi trebalo da zaborave temelj, Spasenje, na kojem je izgra|eno Carstvo Mira Isusa Hrista. Misao, ìvot, delovanje

71

i patnja Sina Bo`jeg u Isusu iz Nazareta, koji je sada Vladar Zemlje i Upravitelj Carstva Bo`jeg na Zemlji, treba da ostanu u seanju -ljudima Novog Doba.

3. Sledeeg dana vide Jovan Isusa gde mu dolazi u susret, i re~e: "Gle jagnje Bo`je, koje pravednou oduzima grehe sveta. Ovo je Onaj za koga rekoh: bio je pre mene. A ja Ga ne znadoh, ali da se objavi Izrailju, zato do|oh ja da krtavam vodom."

4. I posvedo~i Jovan govorei: "Videh Duha gde silazi s neba kao golub i ostade na Njemu. I ne poznah Ga. Ali onaj koji me posla da krtavam vodom, On mi re~e: "Na koga vidi da silazi Duh i ostaje na njemu, to je onaj koji e krtavati vodom i ognjem i Duhom. I ja videh i svedo~im da to bee Sin Bo`ji."

5. Sutradan opet stajae Jovan sa dvojicom u~enika svojih na obali Jordana. I ugledavi Isusa gde ide, re~e: "Gle, Hristos, jagnje Bo`je!" I oba u~enika, ~uvi re~i njegove, odlu~ie da idu za Isusom.

6. I obazrevi se On i videvi ih gde idu za Njim, re~e im: "[ta tra`ite?" A oni Mu rekoe: "Ravi (to zna~i: u~itelju), gde boravi?" I On im odgovori: "Do|ite i vidite." I po|oe i videe gde stanuje, i ostadoe kod Njega u onaj dan, a bee ve deseti ~as.

7. A jedan od dvojice koji ~ue od Jovana i otidoe za Isusom, bejae Andrija, brat Simona Petra. On na|e najpre brata svojega Simona i re~e mu: "Nali smo Mesiju (to zna~i: Hrista)." I on ga odvede Isusu. I kad ga Isus ugleda, re~e mu: "Ti si Simon Bar Jona, treba da se zove Kifa (to zna~i: stena)."

8. Sutradan otide Isus u Galileju i na|e Filipa, i re~e mu: "Sledi Me!" A Filip bee iz Vitezde, grada Andrijinog i Petrovog. I Filip na|e Natanaila, zvanog Bar Tolmai, i re~e mu: "Pronali smo Onoga o kome pie Mojsije u Zakonu i o kome su pisali proroci, Isusa iz Nazareta, sina Josifovog i Marijinog." A Natanail mu kaza: "Mo`e li iz Nazareta doi neto dobro?" I Filip mu odgovori: "Do|i i vidi!"

9. I ugledavi Natanaila, re~e mu Isus: "Gle, evo pravednog Izrai-ljca, kod koga nema ni~eg la`nog!" Natanail pak odgovori Mu: "Odakle me poznaje?" I Isus odgovarajui re~e mu: "Pre no to te Filip pozva, dok si jo bio pod smokvom, videh te." Natanail pak

72

odgovori Mu i re~e: "Ravi, Ti si Sin Bo`ji, Ti si kralj Izrailja. Da, pod smokvom Te na|oh."

10. I odgovarajui re~e mu: "Natanaile Bar Tolmai, ti veruje jer sam ti rekao da sam te video pod smokvom; no videe jo i vie od ovoga." I govorae mu dalje: "Zaista, zaista vam kaèm, odsad ete videti nebo otvoreno i an|ele Bo`je kako uzlaze i silaze na Sina ~ove~jeg." (Pog. 10, 3-10)


Ovo to je u ovoj knjizi zapisano pre mnogo vremena, smislom odgovara doga|ajima u mnogim iskazima. Stoga bi svaki iskaz trebalo shvatiti prema smislu, a ne doslovno.

Velika je nesloga bila me|u onima koji su verovali u Mene i sledili Me - bez obzira da li navedeni poimeni~no ili ne. êsto su to bila pitanja o veri ili o ìvotnim situacijama, koja su rasplamsavala srca: jedan bi odmah poverovao u Moje poslanje, a drugi je u njega sumnjao - jer mnogo toga iz Mojih re~i izre~enih njemu i njegovim bli`njima, nije mogao da shvati. Dok je jedan hteo da Me sledi, dotle je drugi jo imao svetovne interese, koji su mu bili va`niji. Drugi su, pak, sa sobom na put hteli da ponesu sav svoj imetak, da bi ga na prikladnom mestu uveali. Predstave i interesi bili su mnogostruki, a miljenja razli~ita koliko i ljudi sami. Kod mnogih je bilo dugotrajnog odugovla~enja tamo i amo, proètog nedoumicom. Neodlu~nost je za mnoge postala kobna. Ostali bi neko vreme sa Mnom - a onda bi se opet od Mene odvajali. Bio je to mali, aroliki narod vernika, sum-njala, zainteresovanih i onih koji su hteli da od Moje misli i ìvota kao Isusa iz Nazareta prave poslove.

Oni koji su se srcem odlu~ivali za Moje u~enje i ostvarivali ga, stajali su Meni s desne strane i ostali su Meni s desne strane. I danas oni stoje u Duhu na Mojoj desnoj strani. Pravednici su gledali an|ele koji su sluìli Sinu ~ove~jem. Mnogi od njih sluè i sada u Duhu za veliku celinu. Neki su dolazili i dolaze - ve prema svom duhovnom nalogu - uvek iznova u zemaljsko ruho, da bi u velikoj sveoptoj evoluciji pripremili Moj dolazak.

73

Svako nosi ime i prezime, koje dobija prilikom zemaljskog ro|e-nja. Ovo ime i prezime odgovara vibraciji due u vreme ro|enja. Ali ako ljudi tokom zemaljskih godina savladaju neku od duevnih razvo-jnih faza, menja se i zra~enje njihovih dua. Time se u kosmi~kom doga|aju evolucije menja i ime zra~enja due.

Ako je npr. me|u ljudima neto dovedeno u red (o~ieno) - kao i izme|u roditelja i deteta - menja se onda i ime zra~enja tih dua. Ovo se doga|a kako u procesu evolucije ~oveka, tako i u dui u podru~jima ~ienja i pripremnim podru~jima, sve dok duhovno bie ponovo ne dobije svoje praime iz Boga, jer je opet postalo ~isto.

Imena ~ovekovog zra~enja menjaju se, dakle, prema razvoju -njegove due. U podru~jima ~ienja, od jednog stepena razvoja do drugog, dua postaje toga sve svesnija.

Na Zemlji, u mnogim slu~ajevima vaè krute forme. Tako ~ovek zadràva svoje ime i prezime - poput legitimacije - tokom ~itavog svog ìvota na Zemlji. Prema zemaljskom zakonu o~uvan je i kruti obi~aj davanja imena prilikom sklapanja braka. U nekim narodima èna nosi muèvljevo prezime, koje za nju moè imati ili pozitivno ili negativno zna~enje. Kod drugih naroda, opet, ljudi menjaju svoja imena prema nazorima i obi~ajima koje su sami stvorili.

Za prezime moè prijanjati mnogo toga ljudskog - poput starih tradicija ili doga|aja, koji su ve odavno proli, ali ~oveka preko imena prate kao seanja. Stoga Sam nekim ljudima, koji su hteli da Me slede, dao imena koja su odgovarala kako tadanjem zra~enju -njihovih dua, tako i delovanju u novom krugu.

Kad bi zemaljski zakon potovao put evolucije due i ~oveka, onda bi neka zemaljska imena mogla da se promene u skladu sa stepenom zrelosti due. I tada ne bi vie bila tako velika opasnost da iz seanja, iz onoga to je odloèno, nastanu opet nova odgovaranja.

74

11. POGLAVLJE

Marija Magdalena pomazuje Isusa

Su|enje po ovozemaljskim merilima (6). Prosvetljeni prozire (10)

1. Moljae Ga pak jedan od fariseja da obeduje kod njega. I uavi u kuu farisejevu, sede za trpezu.

2. I gle, u gradu bee èna jedna od Magdale, poznata kao grenica. I ~uvi da je Isus za trpezom u kui farisejevoj, donese miro u posudi od alabastera i pri|e mu odostrag. I pla~ui, suzama nakvasi noge Njegove, i kosom ih svojom brisae, i celivae noge Njegove i mazae ih mirom.

3. A kad vide farisej koji Ga je pozvao, pomisli u sebi: "Da je On prorok, znao bi ko i kakva Ga se doti~e, jer je grenica."

4. A Isus mu re~e: "Simone, imam ti neto kazati." A on Mu uzvrati: "U~itelju, kaì."

5. Dvojica behu du`ni jednome poveriocu. Jedan bee duàn petsto groa, a drugi pedeset. A kad oni ne imadoe da mu vrate, oprosti obojici dug njihov. Kaì Mi, koji e ga od ove dvojice vie -ljubiti?"

6. A Simon odgovori: "Mislim onaj kome vie pokloni." A On mu re~e: "Pravo si sudio." (Pogl. 11, 1-6)


"Pravo si sudio" zna~i: Sudio si po zemaljskim merilima.

Shvatite: Svaki sud je osuda i svedo~i o duhovnom neznanju. âk i ako du`nik kome je vei dug oproten posu|iva~a novca vie ljubi, to ne zna~i da i Bog primenjuje ovakva merila. On ljubi sve podjednako. A Boga pak vie ljubi onaj koji Mu je bliè.

7. I re~e Simonu: "Vidi li ènu ovu. U|oh ti u kuu tvoju, a ti Mi ni vode ne dade za noge Moje; a ona Mi obli noge suzama i

75

kosom ih svojom obrisa. Ti Mi ni celiva ne dade, a ona, otkako u|oh u kuu ovu ne presta celivati Mi noge. Ti ni uljem ne pomaza glavu Moju, a ona mirom dragocenim pomaza noge Moje.

8. Zato ti kaèm: Oproteni su joj mnogi gresi, jer je mnogo i -ljubila, i ne samo ljude, ve i ìvotinje i ptice u vazduhu, pa ~ak i ribe u jezeru. A kome se malo oprata, taj malo i ljubi."

9. A njoj re~e: "Oproteni su ti gresi tvoji." A oni to se|ahu za trpezom stadoe u sebi govoriti: "Ko je ovaj da ~ak i grehe oprata?

10.A nije rekao: Ja ti opratam, ve: oproteni su ti gresi tvoji; jer u srcu njenom uistinu prepoznade veru i pokajanje." Isusu ne trebae da Mu ko za drugoga svedo~i, jer Sam znadijae ta se doga|a u ~oveku. (Pogl. 11, 7-10)


Prosvetljeni prozire duu i ~oveka. Prozire iskrenost i ~estitost, a vidi i grehe i kajanje. Vidi i neiskrenost i licemerje. On ih, onoliko koliko je to dobro za duu i ~oveka, i oslovljava neli~no. Pokaje li se ~ovek od srca i vie ne pada u isti greh, tada mu taj greh moè oprostiti i Ve~ni Otac - ako mu je oprostio i bli`nji o kojega se ogreio. Kome Bog oprosti i najvei dug, taj ga je u Bogu i otplatio, i on mu je tako i oproten.

76

12. POGLAVLJE

Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu

Inkarnirana duhovna bia i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav, On ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od Boga - Idolopoklonstvo je i oboàvanje zemaljskih sila i vlastodràca - "Ve~no prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i pakao su u ~oveku samom -Atmosferska hronika (12). @ivot u Istini - Tri koraka do Istine (16)

1. Sledeeg dana bi svadba u Kani Galilejskoj, i prisustvovae joj i mati Isusova. A behu onde i Isus i Marija Magdalena, i u~enici -Njegovi do|oe na svadbu.

2. I kad nesta vina, re~e Isusu mati Njegova: "Nemaju vina." Isus joj re~e: "@eno, ti~e li se to tebe i Mene? Moj ~as jo nije doao." I re~e mati slugama: "[to god vam kaè, u~inite."

3. A bee ve postavljeno est kamenih kr~aga za vodu po obi~aju jevrejskoga ~ienja, koji hvatahu po dve do tri mere. I Isus im re~e: "Napunite kr~age vodom." I napunie ih do vrha. I re~e im: "Zahvatite sad i nosite kuvaru." I odnesoe.

4. A kad okusi kuvar vodu, ona bee postala vinom. I ne znajui odakle mu to bee doneto, pozva sebi ènika i re~e mu: "Svaki ~ovek ponajpre dobro vino iznosi, a kad se gosti podnapiju, onda loije. A ti si ~uvao dobro vino sve do kraja."

5. Ovim, u Kani Galilejskoj, u~ini Isus po~etak ~udesa, i pokaza slavu Svoju. I mnogi u~enici Njegovi poverovae u Njega.

6. Potom si|e u grad Kapernaum, On, mati Njegova i Marija Magdalena, i braa Njegova i u~enici Njegovi, i ostadoe onde mnogo dana.

7. I tu me|u nekim u~enicima Jovanovim i Jevrejima nastade rasprava o ~ienju. I do|oe Jovanu i rekoe mu: "U~itelju, Onaj to bee s Tobom preko Jordana, za koga si svedo~io, evo krtava, i svi idu Njemu."

8. Jovan im odgovori: "Ne moè ~ovek nita primiti ako mu nije dano s Neba. Vi ste mi sami svedoci da rekoh: Nisam ja Hristos, nego sam poslan pred Njim.

77

9. Ko ima nevestu, ènik je. A prijatelj ènikov kod njega stoji i slua ga i raduje se veoma glasu ènikovom. Ova, dakle, radost moja, ispunjena je. On treba da raste, a ja da se smanjujem. Ko je od zem-lje, zemaljski je, i o zemaljskom i govori. A koji dolazi s neba, nad svime je." (Pogl. 12, 1-9)


Iz Neba dolaze mnoga duhovna bia. Ona su se otelovljavala i otelovljuju se u lozi Davidovoj i u drugim lozama. No bia koja su telesnim poreklom iz loze Davidove, odgovorna su za nastajanje Carstva Mira Isusa Hrista, budui da stoje u Nalogu, u Delu Spase-nja. Zato svi ovi i drugi glasnici Bo`ji silaze s Neba na Zemlju.

Svi koji se radi Mene otelovljavaju, nisu od ove Zemlje. Oni donose snage Neba. U svojim duama donose iz Neba ono to je od Boga, Ve~noga, Zemlji darovano. Njima je dato da pokazuju ljudima put do srca Bo`jeg, da osnuju i izgrade Carstvo Mira Isusa Hrista i podiù Zemlju sve vie prema svetlosti Bo`joj. Vesnici Bo`ji delovae sve dok supstance Zemlje ne postanu finotvarne i ne u|u u ìvot koji ve~no traje - u svu ve~nost. Moje Carstvo na Zemlji bie i njihovo Carstvo. Jer, ko dolazi s Neba, iznad svega je ljudskog i poseduje snage Sve-Jednog, koje onda primenjuje radi Neba na Zemlji. To su ti nesebi~ni s kraja 20. i po~etka 21. veka kao i svi ljudi u Carstvu Mira.

Moje Delo Spasenja dolo je na Zemlju da bi spaslo due i ljude. A svi koji su spaseni uzdii e sa Mnom Zemlju i dovesti je u vie zra~enje, da bi stari svet proao, a nastao novi - svet Hrista. I ko sledi Zakon Ljubavi, koji sam mu Ja objavio i objavljujem preko boànske Mudrosti, bie sin ili ker Bo`ja, koji su poli ispred Mene da Mi pripreme puteve.

10. A neki od fariseja do|oe Isusu i upitae Ga: "Kako ono re~e, da e Bog prokleti svet?" A Isus im odgovori: "Bog tako zavole svet, da je Sina Svojega Jedinorodnoga dao i u svet poslao, da svi koji u Njega veruju ne propadnu, ve da imaju ìvot ve~ni. Jer ne posla Bog Sina Svojega u svet da prokune svet, nego da se svet spase kroz -Njega.

78

11. Koji u Njega veruju nisu prokleti, a koji ne veruju ve su prokleti, jer nisu verovali u ime Jedinorodnoga Sina Bo`jega. A ovo je prokletstvo u tome, to je svetlost dola u svet, a ljudi vie zavolee tamu nego li svetlost; jer njihova dela bejahu zla. (Pogl. 12, 10-11)


Bog je ljubav!

Bog ne proklinje! Ve se ~ovek koji misli, govori i dela protiv boànskog Zakona, izlaè sopstvenom sudu koji onda naziva prokletstvom.

Re~i "prokleti" i "prokletstvo" nastale su iz straha od Boga i iz verovanja u bogove osvete. Bogovi osvete nisu nita drugo nego -ljudske predstave, dakle la`ni bogovi, koje je ~ovek sam stvorio jer je osiromaio energijom zbog svojih nezakonitih misli i postupaka i tako se udaljio od Istinitog, Jednog, Ve~nog. Negativne misli prouzrokovale su kod njega griù savesti, jer je duboko u svom unutarnjem spoznao da ono nezakonito, udaljeno od Boga, nije njegov pravi ìvot. Poto njegova duhovna batina, boànski Zakon, zbog njegovog greha vie nije mogao kroz njega da deluje, po~eo je da se plai, jer nije vie vladao elementima, ve su elementi ovladali njime. Iz toga je zak-lju~io: Mora da su gospodari elemenata bogovi, kojima se mora prineti `rtva da bi se umilostivili.

Tokom narednih vremenskih razdoblja i sami ljudi uzdigli su se do bogova, stekli bogatstvo i ugled i izgradili vlast, da bi pomou nje zavladali ~itavim narodima. A onda su bogatstvo, ugled i mo i sami postali idol mnogih ljudi. U ove idole sveta, koje narod jo i danas (1989) oboàva, spadaju i svetovna vlast i crkveni velikodostojnici. -Njihovi dostojanstvenici raspolaù velikom imovinom, velikim ugledom i uticajem, uz pomo kojih vladaju narodom. Ko ih oboàva, zavisan je od njih i uzdiè ih do idola. Jer, vezivanje za ljude, za ljudske sklonosti i predstave jeste idolopoklonstvo.

A kad ~oveka onda sna|u posledice, ~ije je uzroke on sam stvorio svojim bezbo`ni~kim miljenjem i delovanjem, obuzima ga strah, optuùje Boga i naziva Ga bogom osvete koji proklinje i ka`njava.

79

Ali, ne treba da se plai svog Nebeskog Oca, jer On te ljubi! Boj se svojih ljudskih misli, svojih re~i i svog protivzakonitog delanja; jer te mogu odvesti u jedno dugo "prokletstvo"! Bog je ljubav! Ne boj se, dakle, Boga, ve budi pun strahopotovanja prema Njemu i odaj -Njemu - a ne ~oveku - ~ast u svemu, u svojim mislima, re~ima i delima. Ljude, svoje bli`nje, treba da potuje a ne da im odaje ~ast, jer ~ast pripada jedino Bogu, Ve~nome, Sve-Jednome.

Bog je svetlost ljubavi, i u Njegovoj svetlosti je sve - i oni dakle koji svojim grehom protiv Zakona ìvota sami sebe proklinju. Svako idolopoklonstvo - kao i veli~anje ljudskog "ja" - proi e, jer ne moè opstati nita to nije od Boga. Proi e i mnoge religije i konfesije, koje se jo drè predstave o bogu osvete i iz nje izvode ve~no prokletstvo.

Samo ~ovek koji se drì Bo`jih zakona, doìvljava u sebi jednog i ve~nog Boga. Doìvljava Boga ljubavi, koji nikada ne ka`njava i ne ukorava, Boga koji iz ljubavi svakom ~oveku doputa slobodu odluke - za ili protiv Njega. Doìvljava Boga ljubavi koji nijedno od svojih stvorenja ne proklinje. Za njega je "ve~no prokletstvo" ruganje Bogu. On doìvljava Boga koji govori ljudima o Zakonu setve i ètve, po kojem ~ovek ànje ono to je sam posejao. Jer ~ovek sam je seja~ svojih dobrih, manje dobrih ili loih dela. On ànje ono to seje. Svaka setva nosi ve u sebi i plod, a plod e èti onaj ko je i posejao setvu u njivu ìvota.

Blizu je vreme u kojem e greni ìvot proi, a ljudi sejati dobro seme u njivu ìvota. Plod je onda Zakon ìvota koji oni ispunjavaju - i koji njih ispunjava. Jedino e ljubav Bo`ja tada biti me|u ljudima, jer e oni ìveti nesebi~nu ljubav prema Njemu i svojim bli`njima. Iz nje e nastati Carstvo Mira Isusa Hrista, ~iji Sam Ja Vladar.

12. Jer svaki koji ~ini zlo mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne osude dela njegova. A koji ispravno ~ini, izlazi na svetlost, da se obelodane dela njegova, jer su u Bogu u~injena. (Pogl. 12, 12)


80

Svi koji svesno rade protiv Zakona, protiv su O~eve svetlosti, a ni ne èle da izi|u na svetlost, jer veruju da sve dok su u tami nee biti osu|eni. A, ustvari, oni ve nose vlastiti sud u sebi samima, jer Nebo i pakao su u samom ~oveku. No svi oni koji ispunjavaju Zakon, u svetlosti su, a njihova su dela o~igledna, jer su u~injena u Bogu.

Spasen∗ je onaj ko se kaje, ko moli za oprotenje, oprata i ispravlja greke, a ono to je prouzrokovao vie ne ~ini; tada je sve razdreeno. Jer Ja, Hrist, doao Sam da razdreujem - a ne da vezujem.

U monom prelomnom vremenu, koje danas (1989) postaje o~igledno, ~isti se polako i Atmosferska hronika. Sve to je tamo od grenoga jo zabeleèno, vraa se polako po~initeljima, kako duama u podru~jima ~ienja tako i ljudima. Sve nezakonito - pa i same nezakonite namere pojedinaca, sve to ljudi jo nameravaju za ovu Zemlju i to su mislima ve pohranili u Atmosfersku hroniku - izbrisae se ili e se vratiti svom po~initelju, ve prema tome kako e se ~ovekova dua dalje odlu~iti: za ili protiv Boga. Nestae iz Atmosferske hronike i svo znanje - knjiko i biblijsko, i za due i -ljude ostae o~igledna samo istina koja se ìvi.

13. A bee tu neki velika ~iji sin leàe bolestan u Kapernaumu. I ~uvi da je Isus doao u Galileju, otide k Njemu i moljae Ga da si|e i isceli sina njegova koji leàe na samrti.

14. I Isus mu re~e: "Ako ne vidite znake i ~udesa, ne verujete." A velika Mu re~e: "Gospode, do|i, dok nije umrlo dete moje."

15.Re~e mu Isus: "Idi, sin tvoj je ìv." I poverova ~ovek re~ima Isusovim i po|e. A u povratku, sretoe ga sluge njegove i rekoe mu: "Sin tvoj je ìv."

16. Tada ih upita za ~as u koji mu bi bolje. I kazae mu: "Ju~e oko sedmoga ~asa pusti ga groznica." I otac zna|ae, da to bee u onaj ~as u koji mu re~e Isus: "Sin tvoj je ìv". I on otada verova i sva kua njegova. (Pogl. 12, 13-16)

∗ Spasen zna~i: u velikoj meri postati savren. Spasenje je spasiteljska svetlost due, koja vodi duu prema savrenosti.

81


Vera premeta brda i isceljuje ljude, ako je to dobro za njihove due.

Ako ljudi ìve Ve~nu Istinu, Zakon @ivota, donose Nebo na ovu Zemlju. Ko u Istini ìvi, glas je Istine, boànski Zakon. On je slobodan od svakog zla. Jer oni koji ìve u Istini, u svetlosti su Istine, a njihova su dela Bo`ja.

Dolazee Carstvo Bo`je na Zemlji, Carstvo Mira, koje se iz epohe u epohu profinjuje, postaje dakle svetlije, u svetlosti je Hristovoj i svetlost je Hristova. Oni koji ìve u Istini, svesno e se nazivati sinovi i keri Bo`je. Ko ìvi u Istini, taj smrt nee ni osetiti ni okusiti. On e pomagati sve one koji veruju u ìvot i ~ine dela nesebi~ne ljubavi.

Od samog po~etka ljudi se gr~evito hvataju samo za re~ "vera". Oni misle da je to dovoljno. Ko se pak isklju~ivo gr~evito hvata samo za re~ "vera", taj ostaje slep u svom srcu, jer ne ~ini vie nijedan drugi korak izvan vere.

Prvi korak ka Istini jeste vera. Ali ona jo drì ~oveka slepim. Drugi korak je poverenje u Boga, koje ~ini da ~ovek postane budan za svoje zakonito i nezakonito miljenje, govorenje i delanje. Ako se poveù vera i poverenje, onda sledi trei korak: ostvarivanje boànskih Zakona. Tako ~ovek progleda. Ko je u stanju da ugleda Istinu u svom duhovnom telu, taj je onaj ~isti. Njemu je sve otkriveno.

82

13. POGLAVLJE

Prva propoved u sinagogi

Jevan|elje ljubavi, put u unutarnju slobodu (2). Vera, poverenje i ostvarivanje kao osnova za pomo i le~enje iz Duha (4)

1. I do|e Isus u Nazaret, gde bee odrastao, i u|e po obi~aju Svome u dan subotnji u sinagogu, i ustade da ~ita. I dadoe Mu svitak s re~ima proroka Isaije.

2. I otvorivi ga, na|e mesto gde bee napisano: "Duh je Gospod-nji uz mene jer me pomaza da objavim Jevan|elje siromasima, posla me da iscelim slomljena srca i propovedam zarobljenima da treba da budu slobodni, da slepima vratim vid a svezane da oslobodim; da objavim godinu milosti Gospodnje." (Pogl. 13, 1-2)


Ono to je Isaija govorio i izvrio, to Sam Ja kao Isus iz Nazareta produbio.

U sadanjem vremenu, u ovom velikom prelomnom dobu (1989) u kojem se okree list od starog, grenog sveta ka novom svetu, ka Dobu Svetlosti, sve vie i vie nastaje Carstvo Mira u srcima vernih koji se drè Bo`jih Zakona; i ono postaje vidljivo i u svetu. Ali uprkos poja~anom svetlu milosti, sve je vie i bolesnih i onih koji trpe nevolju. Jer u ovom prelomnom vremenu od starog, grenog, u novi, ~isti ìvot, u sve kraim vremenskim razmacima vraa se na ljude sve ono to jo nije okajano.

Ko pak veruje i ima poverenje, taj e ii putem u unutarnje i spoznae slobodni ìvot u Hristu, ìvot koji uistinu obogauje. Ko ìvi u Meni, taj vie nee gledati na raspadljivo telo, jer je pronaao carstvo unutarnjeg, svoju pravu batinu. Ako je dua proèta svetlou Hristovom, onda je i telo zdravo.

Zbog toga, dok ne preuzmem vlast nad Zemljom, vaì sledee: Pokaj se, oprosti, moli za oprotenje i ne grei vie! Tada e u sebi spoznati i iskusiti da Sam ti sluìo preko tvoje ìve vere u Mene. Jer Ja, Iskupitelj i Spasitelj svih ljudi, objavio Sam kao Isus iz Nazareta

83

Jevan|elje ljubavi, koje osloba|a. Kao Hrist, objavljujem ga ponovo preko onih koji ispunjavaju Bo`ju Volju. Na putu u unutarnje, koji Sam doneo i donosim Svojima, svako Me moè pronai.

Smisao iskaza "da objavim Jevan|elje siromasima" je: Ja Sam doneo i donosim Jevan|elje siromanima Duhom i siromanima onim zemaljskim, jer svi ljudi treba da u srcu postanu bogati, kako bi i na Zemlji imali ono to im je potrebno, da bi ìveli kao deca Bo`ja.

" ... da iscelim slomljena srca" zna~i: svim ljudima doneti utehu i pomo i Duha Istine, kako bi rasli vaa vera i poverenje u Boga i kako biste postali miroljubivi.

"...propovedati zarobljenima" zna~i: pribliìti svim ljudima boànski Zakon slobode kako bi se postepeno oslobodili svojih milje-nja i predstava, koji ih ~ine zarobljenicima sopstvenog "ja", te da bi se probudili u boànskoj Istini koja ih osloba|a.

"... slepima vratiti vid" zna~i: dui i ~oveku ponovo vratiti vid, istinsko gledanje, vi|enje, koje e postii samo sledei Zakone @ivota, nesebi~ne ljubavi.

3. I smotavi svitak, vrati ga sluìtelju pa sede. A o~i sviju u sinagogi bejahu uprte u Njega. I On im po~e govoriti: "Danas se ovo pismo ispuni pred uima vaim." I svi Mu posvedo~ie i divljahu se re~ima punim ljubavi koje izlaàhu iz usta Njegovih. I rekoe: "Nije li ovo sin Josifov?"

4. A neki od njih dovedoe Mu nekog slepca da iskuaju Njegovu mo i rekoe Mu: "U~itelju, evo jednog od sinova Avramovih, koji je slep od ro|enja: izle~i ga, kao to si nevernike u Egiptu le~io." A On, ~im ga pogleda, vide neveru njegovu i neveru onih to ga dovedoe, i èlju njihovu da Mu postave zamku. I zbog nevere njihove ne mogae nikakva dela velika u~initi na mestu ovom. (Pogl. 13, 3-4)


"Danas se ovo pismo ispuni pred uima vaim", zna~i: Isaija, prorok poslat od Boga, objavio je Moj dolazak: Spasitelja i Mesiju, koji e ljude osloboditi od njihovog ropstva. Re~ Isaijina ispunila se:

84

Iza te re~i sledila su dela Hristova. Ja Sam ispunio i ispunjavam ono to je Ve~ni objavio preko Isaije.

Ko sumnja i svog bli`njeg èli samo da iskua, taj ne moè primati iz Duha, jer ne veruje, ve samo iskuava. Njegove sumnje, koje idu pred njim, prepreka su ozdravljenju i pomoi.

Ko èli da Me iskua, ne prima! Tako ni Ja kao Isus iz Nazareta nisam mogao ~initi dela tamo gde je vladala nevera. Tamo gde nedostaju temelji vere i poverenja, gde ~oveka odre|uju sumnje i sebi~nost, tamo re~i istine niti padaju u srce niti ~ovek moè iz Duha postii pomo i isceljenje. Stoga su najpre potrebna u~enja iz Istine. Ako je ~ovek prihvatio i ostvaruje u~enja iz Ve~ne istine, onda je stvorio i pravi temelj vere i poverenja - te moè snagom Duha da isceli i telo i duu.

Naziva li neko bli`njeg paganinom ili pravovernim - na to pravi mudrac ne obraa pa`nju. Ko nije u stanju da gleda svom bli`njem u srce, taj gleda samo na spoljanje i ~uje samo re~. On ne gleda dublje. No, ko gleda dublje u srce svog bli`njeg, taj ga vidi onakvog kakav ovaj zaista jeste. On onda vie ne govori o paganinu jer ovaj eventualno jo neguje paganske obi~aje; on daje onome koji ima srce otvoreno za Boga - svejedno nazivaju li ga ljudi jo paganinom ili pravovernim. Tako Sam ~inio kao Isus i tako ~inim kao Hrist.

5. I rekoe Mu: "Sve to ~usmo o Tvojim delima u Egiptu, u~ini i ovde u postojbini Svojoj." A On im re~e: "Zaista vam kaèm, nijedan prorok nije priznat kod kue ili u postojbini svojoj, kao to ni lekar ne moè le~iti one koji ga poznaju. (Pogl. 13, 5)


Nije smisao: "o Tvojim delima u Egiptu", nego: "o delima me|u Egipanima". Zaista, prorok ne zna~i nita ni u svojoj zemaljskoj porodici ni u vlastitoj zemlji. Jer ljudi gledaju samo ~oveka koji je nekada s njima ìveo ili ìvi - a koji ipak u svom srcu nije mislio i ne misli kao oni kad je re~ o ljudskome.

85

6. Ali kazau vam jednu istinitu pri~u: U dane Ilijine bejahu mnoge udovice u Izrailju jer nebo bee tri godine i est meseci zatvoreno i ~itavom zemljom vladae velika glad. A Ilija bi poslan samo u Sarept, grad sidonski, `eni jednoj koja bee udovica.

7. I mnogi bejahu gubavi u Izrailju u vreme Jeliseja proroka, a nijedan se ne o~isti do Neeman Sirijanin."

8. I ~uvi ovo, svi koji behu u sinagogi razgnevie se veoma. I ustavi isterae ga napolje iz grada, i odvedoe Ga do na vrh gore gde bejae grad njihov sazidan, da Ga bace odozgo. Ali On, proavi izme|u njih, ode Svojim putem i uma~e im. (Pogl. 13, 6-8)

86

14. POGLAVLJE

Pozivanje Andrije i Petra - Dreser pasa Bogatai

Sle|enje Hrista tek nakon sre|ivanja svih ljudskih odnosa i okolnosti (1-3). Preduslovi za isceljenje (4). Greh protiv Stvaranja nepotova-

njem i ubijanjem sabia, i posledice - U prelomnom vremenu posledice deluju brè - Profinjenjem Zemlje smanjuje se mogunost inkarniranja - Prelomno vreme je vreme katastrofa - Hrist titi Svoje - @ivot na o~ienoj Zemlji (6-7). Spoljanje i unutarnje bogatstvo (11-

12)

1. A Irod, ~etvorovlasnik, pridoda svim drugim nedelima, koja ve po~ini, jo i ovo: naredi da se Jovan Krstitelj u tamnicu baci, nakon to ga ovaj opomenu zbog Irodijade, ène Filipa brata svojega.

2. Isus pak po~e propovedati govorei: "Pokajte se jer Carstvo nebesko blizu je." A kad boravljae blizu jezera Galilejskog, ugleda Simona, zvanog Petar, i Andriju brata njegova, gde bacaju mreè u jezero; jer bejahu ribari. I re~e im: "Sledite Me i u~iniu vas ribarima ljudi." I oni ostavie mreè svoje, i sle|ahu Ga.

3. I nastavivi tako put, srete druga dva brata, Jakova, sina Zevedejeva, i Jovana brata njegova, u la|i sa Zevedejom, ocem -njihovim, gde krpe mreè svoje. I On ih pozva. A oni odmah ostavie mreè svoje i la|u i oca svojega, i sle|ahu Ga. (Pogl. 14, 1-3)


U svemu treba spoznati smisao, pa tako i u zapisanome: "A oni odmah ostavie mreè svoje i la|u i oca svojega, i sle|ahu Ga." Po smislu to bi trebalo da zna~i: Prestali su s ribarenjem, sredili svoje odnose u porodici i onda Ga sledili.

Dok nisu stupili u Moju pratnju, bila su potrebna neka upozore-nja i razjanjenja, tako|e i njihovim porodicama i ro|acima koji ih nisu odmah pustili da odu od njih. Mnogo toga moralo se srediti i razjasniti, najpre u kui, na imanju, u polju i na radnom mestu, kako oni koje ostavljaju ne bi trpeli ni nevolju ni oskudicu zbog promene nazora ovih koji su sledili Moj poziv.

87

Zakon glasi: Na put u Ve~nu istinu moè se stupiti samo dobrovoljno. Ko, dakle, ide tim putem dobrovoljno, radi Istine, taj e za sobom ostaviti sve sre|eno i dobro obezbe|eno. Jer u sle|enje Hrista Bo`jeg ~ovek ne bi trebalo da ponese ni sva|u ni neprijate-ljstvo, ni nered. Rastane li se ~ovek od svojih bli`njih u sva|i i neprijateljstvu, onda e ga i pratiti sva|a i neprijateljstvo. [to nije o~ieno pred Zakonom Bo`jim, to ~ovek uzima sa sobom - svejedno u koje mesto ili zemlju putuje i sa kojim ~ovekom. Ono to nije reeno, ostaje i prijanja za njega.

4. I putovae Isus po svoj Galileji, i u~ae po sinagogama i propovedae Jevan|elje Carstva Bo`jeg, i isceljivae svakojake poasti i mnoge bolesti u narodu. A glas o ~udima Njegovim otide po svoj Siriji, i donoahu Mu mnoge bolesnike, raznim bolestima, nemoima i mukama optereene. A bee me|u njima i mese~ara i kostobolnih, i On ih sve isceli. (Pogl. 14, 4)


Nisam mogao svima da pomognem, i nisam mogao svakoga da iscelim. Zakon Ve~noga glasi: Veruj, jer prema tvojoj veri bie ti dato! Moli za oprotenje i oprosti, i popravi to si prouzrokovao - onda idi i ne grei vie! Ozdravili su samo oni koji su bili ispunjeni verom u @ivot i u ~ijem se ìvotnom zra~enju moglo pro~itati da e se nakon ozdravljenja truditi da vie ne gree.

5. I za Njim i|ae naroda mnogo iz Galileje, iz Dekapolja i iz Jerusalima, iz Judeje i iz Jordanije.

6. I otiavi sa nekoliko u~enika, srete Isus ~oveka koji dresirae pse za lov na druge ìvotinje; i re~e mu: "Zato to ~ini?" A ~ovek odgovori: "Jer ìvim od toga. A i kakve koristi ina~e od tih ìvotinja? One su slabe, a psi jaki." A Isus mu re~e: "U tebi nema mudrosti ni -ljubavi. Gle, svako stvorenje kojeg Bog stvori ima svoj smisao i svrhu. I ko moè rei ta je u njemu dobro ili od kakve je koristi za tebe ili za ~ove~anstvo?

88

7. A za tvoje izdràvanje: pogledaj polja kako rastu i kako su plodna, i stabla plodonosna i biljke! [ta da poèli vie od onoga to ti pruà ~estiti rad ruku tvojih? Teko jakima koji zloupotrebljavaju snagu svoju! Teko prepredenjaku koji ranjava stvorenja Bo`ja! Teko lovcima! Jer i same e ih loviti." (Pogl. 14, 5-7)


Ja Sam Istina! Ko dela protiv ìvota, taj je i protiv samoga sebe, jer i on sam je ìvot. Jer, u njemu deluju sve snage ìvota - i ìvot ìvotinja i biljaka. Jer sve je ìvot koji struji iz jednog praizvora, iz Boga.

ôvek e trpeti sve dok bude nanosio bol svom bli`njem, bilo da su to ljudi, ìvotinje ili biljke. U proteklih dve hiljade godina ispunile su se Moje re~i namenjene ljudima, o Zakonu setve i ètve, a ispu-njavae se i dalje - sve dok Zakon setve i ètve ne bude preobraèn, jer e se svi ljudi me|usobno nesebi~no ljubiti.

Carstvo Bo`je dolazi na Zemlju! Tokom narednih vremenskih razdoblja profinie se velika podru~ja irom Zemlje. Na njima e ìveti svetli ljudi. Oni e biti sa ìvotinjama, a ìvotinje s njima. Jag-nje e leàti uz lava, i me|usobno e se razumeti, jer e ljudi u velikoj meri biti oslobo|eni greha.

Mnoge ìvotinje poprimaju vibraciju ljudi i ponaaju se sli~no -njima. Promeni li se ~ovek i ìvi li po boànskom zakonu, i ìvotinje e opet postati pitome i bie ~ovekovi prijatelji.

Dok se greni svet ne preobrazi u Bo`ji svet, jo e mnogi ljudi, ìvotinje i biljke propatiti zbog nemilosti ~oveka-gospodara koji se postavlja protiv boànskog Stvaranja.

Ipak, sva mo i slava dati su od Oca Hristu Bo`jem, a nikako ~oveku koji ne potuje zakone Bo`je. Teko lovcima, i teko onima koji traè mesnu hranu! I lovci, i oni koji poput ljudo`dera pro`diru meso ìvotinja, bie mu~eni i proganjani od muka i bolova ìvotinja. I oni koji skrnave biljke i minerale, i oni e trpeti zbog svojih nedela. [to ~ovek seje to e i èti - bilo u zemaljskom ìvotu ili kao dua u

89

podru~jima ~ienja. Zato pazite na svoje misli, re~i i postupke, jer bi mogli biti kobni po vas.

Moje carstvo na Zemlji bie carstvo jedinstva i mira, onako kako je bilo objavljeno: ~ovek i ìvotinja ìvee zajedno u miru, jer e due ljudi biti u velikoj meri ~iste.

Sada, u ovom vremenu monog preokreta, kada i posledice postojeih uzroka brè nastupaju, delujem i Ja, Hrist Bo`ji, sveobuhvatnije u ovom svetu, preko onih koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju, kako bi se jo mnogi samospoznali te okajali svoje grehe i vie ih ne ponavljali.

Shvatite: Due nekih ljudi, koje uprkos veem znanju i dalje delaju nezakonito, nastoje da po svaku cenu opet do|u na Zemlju. Nakon njihove telesne smrti, njihovi neokajani uzroci ostaju jo u atmosferskoj hronici. U nekoj novoj inkarnaciji ove due prizivaju ono to su u atmosferskoj hronici pohranile i u zemaljskom ruhu opet ìve sa istim sklonostima i èljama.

Ali sada, tokom ove vremenske prekretnice, atmosferska hronika se ~isti od svih ljudskih predstava, sklonosti, miljenja, èlja i od svega neispunjenog. Stoga e se, po zakonu uzroka i posledice, ~oveku i dui brè vraati ono to je prouzrokovao a nije okajao, to vibrira u atmosfer-koj hronici. Zbog toga e ljudi i due teko patiti. Za pojedine due to moè biti takozvani pakao.

Tokom velikih vremenskih razdoblja potonue postepeno materijalisti~ki svet. Istovremeno e u evolutivnim ciklusima nastajati Carstvo Bo`je na Zemlji. To za teko optereene due zna~i, da kad Zemlja postane svetlija one vie nee moi na nju da se vraaju. Puta-nje planeta koje vode ka Zemlji bie za teko optereene due sve vie zatvorene i na kraju podvezane duhovnim slojem, univerzalnom atmosferom, Hristovim slojem, koji e obasjavati Carstvo Bo`je na Zemlji. U Carstvu Mira Isusa Hrista ra|ae se jednoga dana samo prete`no ~iste due, jer e nova, o~iena Zemlja imati i o~ienu atmosferu.

U ovom monom prelomnom vremenu pojavie se po ~itavoj Zemlji poasti, bolesti i zemaljske katastrofe. Ali to jo nije kraj ove -ljudske vremenske epohe. Sve dok ~ovek bude èleo da gospodari Zemljom, ona e se tresti i otvarati.

90

U ovoj vremenskoj prekretnici ve~ni Duh poja~ano zra~i u sva materijalna sunca i zvezde, a iz svemira poja~ano zra~i svetlost, koja li~i na vatru. To e prouzrokovati poja~ano gibanje mora, tako da e se ona preliti preko obala i preplaviti i prekriti nizije. A zvezde e ne~isto pretvoriti u ~isto.

Usled delovanja Bo`je svetlosti i zvezda na mora i kopno, planeta Zemlja e ponovo postati plodonosna.

Sve ovo dogodie se pre no to se list sasvim okrene. Ko uprkos svim ovim posledicama, koje e zadesiti ~ove~anstvo, ostane veran Bogu, zahvaljuje Mu i slavi Ga, bie spaen i novu e Zemlju izgra|ivati i oìveti setvom i semenom ljubavi.

U ovom prelomnom vremenu od starog, grenog sveta ka svetu Duha, Ja znam kako da zatitim Meni verne. Tako|e u o~uvati i -njihove ustanove za Carstvo Mira Isusa Hrista. Duh Bo`ji e obaviti i tako zatititi ljude koji su u svetlu Istine, koji dakle ispunjavaju Zakon Bo`ji i dràe podalje od njih sve to je protivzakonito. Njima Sam dao snagu da obra|uju o~ienu zemlju, da osnivaju zajednice u Mome Duhu i da tako u ljubavi pot~ine sebi zemaljsko carstvo. Tada e im sluìti i Zemlja i sve to ona nosi: kamenje, biljke, ìvotinje. I jo jednom e za Carstvo Bo`je na Zemlji ìveti i delovati an|eli Neba zajedno sa svetlom ljudskom braom i sestrama.

Mukarac u Mome Duhu nosie dobro seme, a krilo duhovne ène primae ga s ljubavlju. I mukarac i èna koji se sjedine u Bogu, dràe savez s Bogom, a njihova deca koja su deca Otac-Majka Boga, nosie svetlost Boànstva. U njihovim je duama spasenje ve ostvareno, jer te due dolaze iz viih duhovnih podru~ja. Ove e due biti privu~ene u skladu sa svetlou due mukarca koji za~inje zema-ljsko telo i svetlou due ène koja dete nosi pod srcem i ra|a ga. Jer kosmi~ki zakon glasi: Isto privla~i isto.

8. A ~ovek onaj bee za~u|en veoma i odustade da dresira pse radi lova, ve ih u~ae da spasavaju, a ne da unitavaju ìvot. I on primi u~enje Isusovo i postade sledbenik Njegov.

9. I gle, do|oe Mu dvojica bogataa, i jedan od njih Mu re~e: "U~itelju dobri!" A On mu odgovori: "Ne zovi Me dobri, jer samo Jedan je Sve-dobri, a to je Bog."

91

10. A drugi Mu re~e: "U~itelju, koje dobro delo da u~inim da bih ìveo?" A Isus odgovori: "Sledi Zakon i proroke." A on re~e: "Sledio sam ih." Isus mu uzvrati: "Idi i prodaj sve to ima i razdaj siromasima, pa hajde za Mnom." No ne svidee mu se re~i ove.

11. A Gospod mu uzvrati: "Zato kaè da si sledio Zakon i proroke? Pogledaj, mnoga sabraa tvoja nose prljave dronjke i umiru od gladi, a tvoja je kua napunjena mnogim dobrima, i oni od toga ne dobijaju nita."

12. I On re~e Simonu: "Zaista, teko je bogatome ui u Carstvo nebesko; jer oni se brinu samo o sebi, a druge preziru, koji nemaju nita." (Pogl. 14, 8-12)


Ja Sam Istina i @ivot. Spoljanje bogatstvo otvrdnjava i osiromauje duu. @ivot u materijalnom bogatstvu nije ìvot u Meni - to je samo spoljanji privid; ti~e se samo omota~a due, a ne istinskog ìvota. Ljudi ~ije je bogatstvo samo posed i imovina ovoga sveta, ono spoljanje, odvajaju se od jedinstva sa svojim bli`njima. Tako se istovremeno odvajaju i od Boga i postaju siromani u dui. Istinski je bogat samo onaj koji je u stanju da obogati svoje bli`nje delima nesebi~ne ljubavi. On ostaje u jedinstvu sa svojim bli`njima, a time i u jedinstvu sa Bogom; jer Bog je u svakome, i svako je jedan deo Boga. Ko se odvaja od svog bli`njeg, odvaja se i od Boga, jer i u bli`njem deluje Bo`ja ljubav.

92

15. POGLAVLJE

Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga

Ljudi u Duhu Gospodnjem

1. I dogodi se kad Isus bejae u jednome gradu, da se gubavac neki baci ni~ice pred Njega govorei: "Gospode, ako hoe moè me o~istiti!" I ispruì Isus ruku Svoju, dota~e ga i re~e: "Blagosloven si ti koji veruje; hou, o~isti se!" I ubrzo zatim nestade gube.

2. I pogledavi ga Isus re~e mu: "Ne kazuj o ovome nikome, nego idi i pokaì se sveteniku, i njemu za svedo~anstvo prinesi dar za o~ienje svoje, kako je to zapovedio Mojsije." Ali se glas o Njemu jo vie rairi i mnotvo naroda dolaàe Mu da Ga slua i od patnji svojih da se isceli. A on se udaljavae u pustinju i moljae se tamo.

3. A jednoga dana dok u~ae, dogodi se da me|u prisutnima se|ahu fariseji i pismoznanci kako bi Ga videli; bejahu doli iz sviju gradova, iz Galileje, Judeje i iz Jerusalima. I sila Bo`ja bee prisutna i isceljivae ih.

4. I gle, donesoe na krevetu ~oveka koji bee oduzet, i pokuavahu da se probiju i poloè ga pred Njega. I ne naavi na~ina da Mu pri|u od silnog naroda, popee se na kuu. I kroz krov ga spustie s krevetom na sredinu pred Isusa. I On videvi veru njihovu, re~e: "ôve~e, oprataju ti se gresi tvoji."

5. A pismoznanci i fariseji po~ee pomiljati u sebi govorei: "Ko je ovaj to ovakve hule na Boga govori? Ko moè opratati grehe do Bog sam?" Razabravi pak Isus pomisli njihove, odgovarajui upita ih: "[ta pomiljate u srcima svojim? Moè li i sam Bog ikad grehe da oprosti ako se ~ovek za njih ne pokaje? Ko je rekao: opratam ti grehe tvoje? Nisam li ~ak naglasio: Oprataju ti se gresi tvoji?

6. [ta je lake, rei: Oprataju ti se gresi tvoji, ili rei: Ustani i hodi? Ali da znate da vlast ima Sin ~ove~ji na Zemlji da sudi i grehe da prata", a uzetome re~e: "Tebi govorim, ustani, uzmi krevet svoj i idi domu svome."

7. I odmah ustade pred njima, podiè krevet na kojem leàe, i po|e domu svome slavei Boga. I svi se zadivie i slavljahu Boga, i

93

ispunivi se strahopotovanja govorahu: "ûdesa se nagledasmo danas."

8. A doavi Isus u jedno selo, srete ~oveka gluvog od ro|enja. Ovaj ne verovae u um vetra ni u grmljavinu, niti u krike ìvotinja ili u poj ptica, koje tuàhu zbog gladi ili to su ranjene, niti da ovo drugi ~uju.

9. I dunu Isus u ui njegove, i one se otvorie i on za~u. I uìvae radostan beskrajno u zvucima to mu ranije behu uskraeni. I re~e: "Sad ~ujem sve!"

10. A Isus mu re~e: "Zato kaè da ~uje sve? ûje li mo`da uzdisaje zato~enih, ili govor ptica i ìvotinja dok razgovaraju izme|use, ili pak glasove an|ela i duhova? Misli na to koliko toga ne moè ~uti i budi smeran u svome nedostatku znanja." (Pogl. 15, 1-10)


Oni koji ìve u Istini, ispunjavaju volju Bo`ju. To su oni ~isti koji ve u dananjem vremenu ~uju an|ele na Nebu i vide ìvot u svoj njegovoj raznolikosti. Oni ~itaju misli ljudi i ~uju njihove uzdisaje, i vide njihove patnje. U Moje ime i iz Moga Duha oni pomaù i sluè svojim bli`njima.

Ljudi u Duhu Gospodnjem razumeju i govor ìvotinja. Oni prepoznaju u umu vetra, u munji i grmljavini, svevladajui Zakon, Boga. Ko ìvi u ovoj visokoj boànskoj svesti, taj je uistinu sin Bo`ji ili ker Bo`ja. To su oni koji su Meni verni.

U ovom monom prelomnom vremenu (1989) zapo~inju prvi koraci na putu prema Carstvu Mira Isusa Hrista koje postepeno nastaje: Prasnaga vodi sve vie ljudi na put ka unutarnjem, u Carstvo Bo`je, koje je u unutarnjem svakog ~oveka. Ljudi koji se na putu evolucije pribliàvaju Hristovoj svesti, vraaju se ponovo prajeziku -ljubavi. Njima se ponovo otvara jezik svemira.

94

16. POGLAVLJE

Pozivanje Mateja - Novo vino u starim mehovima

Mogunost reinkarnacije i otplaivanja je ograni~ena

1. I otiavi zatim dalje, ugleda carinika po imenu Levije, gde sedi na carini. I re~e mu: "Sledi Me!" I ostavivi sve, ustade i po|e za Njim. (Pogl. 16,1)


I Levije, kako je bio nazvan, sledio je Mene, Isusa, tek poto je sve o~istio u svojoj porodici i na svom radnom mestu, i pobrinuo se za svoje bli`nje, koje je samo u spoljanjem napustio da bi sluìo Istini.

2. I priredi Mu Levije kod kue svoje veliku gozbu. A bee se skupilo mnotvo carinika i drugih koji se|ahu s Njim za trpezom. No pismoznanci i fariseji gun|ahu, govorei u~enicima Njegovim: "Zato sa carinicima i grenicima jede i pije?"

3. A Isus im odgovori: "Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Nisam doao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grenike.

4. A oni Mu rekoe: "Zato u~enici Jovanovi poste tako ~esto i mole se toliko, a tako i farisejski; dok u~enici Tvoji jedu i piju?"

5. Ali On im re~e: "Sa ~im da uporedim ljude ovoga roda i kome su nalik? Nisu li poput dece to sede na trgu i dovikuju jedni drugima govorei: Zvi`dasmo pred vama, a vi ne igraste, àlostismo se pred vama, a vi ne tugovaste?"

6. Jer do|e Jovan Krstitelj koji nit pijae nit je|ae, a vi rekoste: Ovaj je opsednut |avolom! Do|e Sin ~ove~ji, koji i jede i pije od plodova zemlje, od mleka stada i od roda ~okota, a vi kaète: Gle, kojeg li izelice i vinopije, druga carinicima i grenicima!

95

7. Moète li pustiti da svatovi poste dok je ènik s njima? Nego e doi vreme kad e se ènik uzeti od njih. I onda e postiti, u one dane." (Pogl. 16, 2-7)


@enik je Hrist Bo`ji u Isusu. I @enik e otii od njih. I ko Ga ne bude sa~uvao u srcu, taj nee ni vriti dela ljubavi. Taj e u dane strahota koje e zadesiti ~ove~anstvo, morati da posti; jer Zemlja, koja e se ~istiti od ljudskih nedela, nee vie davati hleb onima koji su doprineli raspadanju atmosferskih slojeva i zagadili Zemlju i njene vode.

8. A kaza im i ovu slikovitu pri~u: "Niko ne mee nove zakrpe na staru haljinu. Jer novo ne pristaje uz staro, a haljina tako postaje gora.

9. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; jer novo vino razdere mehove, i vino se prolije i mehovi propadnu. Nego se vino novo sipa u mehove nove, i oboje se sa~uva.

10. I niko ko je pio staro vino nee odmah poèleti novoga. Jer veli: staro je bolje. No, do|e vreme kad i novo ostari, i traì se onda opet novo vino. Jer kao to se i stara haljina novom zamenjuje, zame-njujemo i mrtvo telo ìvim telom, a ono to je prolo onim to dolazi." (Pogl. 16, 8-10)


Sve dok postoji greni svet i dok due ìve u to~ku ponovnih ra|anja, postojae i mogunost otelovljavanja dua vezanih za ovaj svet. One odlaù svoju staru odeu, staro telo i ulaze u novu odeu, u novoro|eno telo. No one u novu odeu donose uvek iznova ono greno koje nisu otplatile u ranijim utelovljenjima, a ni u podru~jima ~ie-nja. Dua ne moè ui u via i svetlija podru~ja sve dok pokajanjem, opratanjem, moljenjem za oprotenje i ~ienjem ne otplati sve ono ~ime se opteretila.

96

Ako u toku smene doba - koja se prote`e kroz velika razdoblja - dua u zemaljskom ruhu nije o~istila ono ~ime se opteretila, ona se nakon toga nee moi ponovo oteloviti. Ona e onda kao dua u carstvima dua morati da pretrpi ono to je u zemaljskom ruhu eventualno mogla da o~isti tokom godina. Njoj novo telo vie nee biti dostupno, jer e tada na Zemlji boraviti svetlost i senkama vie nee biti pristupa.

97

17. POGLAVLJE

Isus alje Dvanaestoricu

Napredovanje Dela Spasenja zavisi od vernosti i razvoja onih koji su prihvatili taj zadatak (3). Krtenje Duhom Istine (6). Isceljivanje bolesnih i bu|enje

mrtvih - Grupni dug - Isterivanje |avola - Darove ljubavi ne treba nametati (7). Pakao nije mesto ve stanje due (10). Bogu nita nije skriveno - Re~

istine poznaje samo onaj ko `ivi u svetlu istine (13). Ko je protiv Hrista, taj je i

protiv svog bli`njeg (14)

1. I izi|e Isus na goru da se pomoli. I dozvavi zatim dvanaest u~enika Svojih, dade im vlast da izgone ne~iste duhove i da isceljuju od svake bolesti i poasti. A imena dvanaest apostola, koji predstav-ljahu dvanaest plemena izrailjskih, bila su:

2. Petar zvani Kifa, za pleme Ruvimovo; Jakov, za pleme Neftalimovo; Toma zvani Didim, za pleme Zavulonovo∗; Matej zvani Levije, za pleme Gadovo; Jovan, za pleme Jefremovo; Simon, za pleme Isaharovo.

3. Andrija, za pleme Josifovo; Natanail, za pleme Simeonovo; Tadej, za pleme Zavulonovo∗; Jakov, za pleme Venijaminovo; Juda, za pleme Danovo; Filip, za pleme Asirovo. A me|u njima bee i levit Juda Iskariotski, koji Ga izdade (ali on ne bee jedan od njih), i Matija i Varsava behu s njima. (Pogl. 17, 1-3)


Re~ima "ne~iste duhove" misli se na ne~iste due, koje ~esto na -ljudima vise kao grozdovi.

Kao Isus iz Nazareta ukazao Sam ve na ono to dolazi time to Sam dvanaestorici u~enika poverio osnivanje dvanaest zajednica. Budui da su i oni, kao i ljudi iz narednih generacija, jedva mogli da shvate dubinu unutarnjeg `ivota, koja glasi: ispunjavaj Zakone pa tek

∗ Ponovno navo|enje ovog istog plemena je zbog jedne greke u tekstu "Jevan|elje Isusovo".

98

onda delaj - nisu mogli da ispune mnogo toga to Sam im bio poverio. A poverio Sam im to jer su bili primili mnoge boànske mudrosti i bilo je vreme da ih preto~e u materijalne oblike. Uprkos svemu, sledili su, iz epohe u epohu, dalji evolucijski koraci Carstva Mira Isusa Hrista.

I u dananje vreme (1989), u kojem se na Zemlji naziru prvi temelji Carstva Mira Isusa Hrista, deluju mnogi od Mojih vernih iz roda Davidova i iz drugih rodova u Mome Delu Spasenja. Ti verni su sa Mnom, i Ja delujem kroz njih. Kao i nekada, tako i danas, me|u -njima su i neki koji ne okupljaju, ve rasturaju. Oni uvek iznova prave ulazna vrata za tamu. Zbog toga je vernima veoma teko.

No ipak: Ja Sam s njima pobednik na Zemlji i u podru~jima ~ienja. I kao to Sam tada u svet slao apostole, tako u s vremena na vreme i Svoje, koji ispunjavaju Zakon ìvota, slati u svet kao duhovne u~itelje. Ja u preko Svojih osnivati nove prazajednice u Meni, Hristu, Unvierzalnom Duhu, kako bi mnogi ljudi preko tih stanica-zajednica nali put do centralne svetlosti: do Novog Jerusalima na Zemlji sa njegovih dvanaest vrata.

4. A pozva tako i drugu dvanaestoricu da budu s apostolima, kao proroci i ljudi svetlosti, i uvede ih u tajne Bo`je. A njihova imena bejahu: Hermes, Aristovul, Selenije, Nerej, Apolos i Varsava; Andronik, Lukiije, Apelije, Zakhej, Urban i Kliment. I izabra potom jo dvanaest mukaraca za jevan|eliste i dvanaest za pastire. êtiri puta po dvanaest ih odabara i u dvanaest plemena Izrailjevih posla, u svako po ~etiri.

5. A oni stajahu oko U~itelja, u bele lanene haljine obu~eni; izabrani behu da ~ine sveti sveteni~ki zbor Bo`ji u slu`bi dvanaest plemena kojima behu poslani. (Pogl. 17, 4-5)


Sli~no kao to Sam preko Proro~ke re~i, kroz inkarnirani deo Zraka boànske Mudrosti, u~io i jo u~im (1989) proroke i duhovne u~itelje i sve sinove i keri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova,

99

i prema njihovom ostvarivanju aljem ih u svet, ~inio Sam to i u zem-ljskom ruhu kao Isus iz Nazareta.

U~io Sam Svoje verne i upuivao ih u ostvarivanje Zakona Bo`jih. Neki od njih po~eli su da govore proro~ki. Drugi opet, u ovoj knjizi nazvani jevan|elistima i pastirima, bili su duhovni u~itelji i stareine, koji su trebalo da osnivaju zajednice i staraju se o njima.

Re~ "sveteni~ki zbor" ima sledee zna~enje: To su ljudi koji se trude da ispunjavaju jedino volju Bo`ju, bez ceremonija i rituala.

6. I naloìvi im ta da ~ine, posla Isus ovih ~etiri puta po dvanaestoricu, govorei: "Hou da ste dvanaest apostola Mojih sa svojim pratiocima, za svedo~anstvo Izrailju. Idite u gradove izrailjske izgubljenim ovcama Izrailja. I kad odete tamo, propovedajte i govorite: Pribliì se Carstvo Nebesko. I kao to vas Ja vodom krstih, krtavajte sve koji veruju. (Pogl. 17, 6)


U knjizi je zapisano: "I kao to vas Ja vodom krstih ..." To, shodno smislu, zna~i: Kao to ste vi bili krteni vodom, tako e svi koje ste vi u~ili zakonima ìvota, a oni ih ostvarivali, od Mene kao Hrista Bo`jeg biti krteni Duhom Istine.

7. Bolesne pomazujte i isceljujte, gubave ~istite, mrtve budite, |avole izgonite. Badava ste dobili, badava i dajite. Ne meite u kese svoje ni zlata ni srebra ni novca bakrenog, nit torbe za put da nosite, ni dve haljine, ni obue, do samo tap. Jer je poslenik dostojan svoje hrane. Jedite to vam se prinese; no ne kuajte ono to je ìvotom svojim platilo; jer to za vas nije zakonito. (Pogl. 17, 7)


"Bolesne pomazujte i isceljujte" trebalo bi da zna~i: îstite i isce-ljujte bolesne i gubave, te ih pomazujte Duhom, tako to ete ih u~iti

100

zakonima ìvota i pomagati im da ih spoznavaju i ostvaruju - to jest da ~iste ono greno i da vie ne gree.

"... mrtve budite, |avole izgonite" govorio Sam iz "Nadzakona", Apsolutnog Zakona, koji je iznad svega ljudskog. Buditi mrtve mogue je jedino ako dua mrtvog nije optereena tekim uzrocima i kolektivnim dugom. Ovaj Sam zadatak dao Svojim apostolima i u~enicima istovremeno im govorei da je ovo mogue samo onome koji ìvi u Apsolutnom Zakonu i iz njega deluje.

U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta ovo bu|enje mrtvih bilo je mogue jer su siromani tada retko morali da otplauju kolektivni dug. U dananje pak vreme (1989) veina ljudi nosi i deo nekog kolektivnog duga, zbog ~ega je bu|enje mrtvih u ovom grenom svetu jedva mogue.

Kolektivni dug nastaje kad ljudi zajedni~ki ubijaju ljude ili ìvotinje, skrnave biljno ili mineralno carstvo.

Dua takvog jednog takozvanog mrtvaca moè se ponovo pozvati u telo samo ako je duhovno budna i sama se slobodno odlu~i za povratak. U protivnom, bu|enje mrtvog bilo bi protiv zakona slobodne volje due; a ako su njene duhovne o~i zamuene grehom, ona ne moè slobodno da se odlu~i. A dua se moè vratiti samo ako je jo povezana sa telom preko informacione vrpce.

"Izgoniti |avola" zna~i: izgoniti iz hrama, iz ~oveka, za Zemlju vezane, pomra~ene due. To je mogue samo onome koji ispunjava zakone Bo`je, koji govori s punomoju - i to samo onda ako ~ovek koji je privukao due vezane za Zemlju, ove vie ne zadràva preko misli, re~i i postupaka kojima ih je i privukao.

Iskaz "Ne meite u kese svoje ni zlata ni srebra ni novca bakrenog, ni torbe za put da nosite, ni dve haljine, ni obue, do samo tap", zna~i: Ne bi trebalo da se okruùjete balastom ovoga sveta niti da mukotrpno nosite to vam je nepotrebno, jer su putevi kameniti, a vi po njima idete svojim nogama. Sve suvino je balast i samo vas zadràva na vaem putovanju.

8. I u koji grad u|ete, ispitajte ima li ko u njemu dostojan. I ostanite onde dok ne izi|ete. A ulazei u kuu, pozdravite je. I ako je

101

kua toga dostojna, nek se spusti mir va na nju; no ne bude li toga dostojna, neka se mir va vama vrati. (Pogl. 17, 8)


"... no ne bude li toga dostojna, neka se mir va vama vrati", trebalo bi da zna~i: Donesite ljubav i mir u svaku kuu. No ko darove Neba ne èli, nemojte mu ih ni nametati. I ako vas ne prihvate, nemojte se ljutiti. Tada e mir, koji ste dali toj kui i njenim ukuanima, biti opet s vama.

9. Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Budite ~edni i ~isti. Sin ~ove~ji nije doao da unitava, ve da spasava, i ne da ìvot oduzima ve da ga daruje, i telu i dui.

10. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, jer duu ne mogu ubiti. Nego se vie bojte onoga koji moè i telo i duu u paklu da upropasti. (Pogl. 17, 9-10)


Jedino ~ovek sam moè upropastiti svoju duu i svoje telo svojim ljudskim miljenjem, govorenjem, delanjem, kojima upostavlja vezu sa mra~nim. [to je protiv boànskog Zakona, to donosi ~oveku propast. Stoga se bojte jedino svojih sopstvenih nezakonitih postupaka, jer ta ~ovek seje to e i èti. I shvatite: pakao nije mesto, ve stanje due koja se predala protivniku, "knezu tame".

11. Ne kupuju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ipak, nijedan od njih ne padne na zemlju bez volje Svevinjega. A vama su i vlasi na glavi vaoj sve izbrojane. Ne plaite se, dakle. Ako se Bog stara o vrapcima, nee li se onda i o vama starati?

12. Dosta je u~eniku da bude kao u~itelj njegov, a sluzi kao gospodar njegov. Ako su domaina nazvali Velzevulom, kako e tek zvati ukuane njegove! Ne bojte se, dakle. Jer nema nita skriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati.

102

13. To to vam kazujem nasamo, iznesite na svetlo kad do|e vreme za to. I to ~ujete u uhu, propovedajte sa krovova. Svaki, dakle, koji prizna istinu pred ljudima, priznau i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu. A ko odrekne istinu pred ljudima, odrei u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu. (Pogl. 17, 11-13)


Bog je sveprisutan. I On poznaje sve to postoji. Jer, On je ìvot i snaga u svemu. I u svakoj ìvotinji je Njegova snaga, i tako je i ìvotinja ìvot iz Njega. U svakoj vlasi je snaga Bo`ja, Njegov ìvot. On Jeste. I poto On Jeste i u svemu je, On i poznaje sve i zna o svemu. A koliko li tek ve~ni Otac poznaje Svoje dete, koje je On stvorio po Svojoj slici i prilici! Njemu, Ve~nome, nita nije skriveno. âk i kad ~ovek ima tajne pred drugima, Njemu ove prividne tajne nisu skrivene. A kad vreme sazri, sve e se obelodaniti; i dobro i ono manje dobro.

Stoga bi ~ovek trebalo da se boji samo svoga ljudskog, jer to je -njegova setva. Kada ona po~ne da klija i raste, pomalja se i biva vidljiva samome ~oveku koji je sejao a tako i onome koji je sudelovao u njoj ili pak neduàn morao stradati.

Zato budite budni, i sejte samo dobro seme, tako da vaa ètva bude unutarnja zrelost. Istina se mora iskazati. Ona je svetlo due. A ko ìvi u svetlu Istine, taj poznaje i re~ Istine. On nee ni suditi ni osu|ivati, ve e svog bli`njeg primati i prihvatati u srcu i tako biti sa Mnom, Hristom.

Trebalo bi uvek iznova da dozivate u svest, da ljudske re~i mogu imati razli~ita zna~enja. Ko ìvi u Duhu Istine, on ne odri~e svog bli`-njeg. Ko ga pak odri~e, taj ga je izgnao iz svog srca. Zato bi re~i "... odrei u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu" trebalo da zna~e: Ko ne ìvi Zakon, Istinu, toga Ja ne mogu voditi Svome Ocu, i On ga ne moè uzdii u Nebo - jer Nebo je Istina, a Istina je Zakon.

Shvatite: Ko odbacuje Istinu, jer ne èli da je iz Zapovesti prihvati i sprovodi u delo, taj sebe ne poznaje kao bie Svetlosti. Ko samoga sebe ne poznaje, ne moè ni ui u Nebo, koje je njegova

103

prava domovina. Tek nakon ~ienja svoje due upoznae samoga sebe i ui e u Nebo.

Onaj ~isti je iz Istine i govori iz Istine. Ko Istinu ne ìvi, taj prikriva Istinu, koja je Bog, kome je sve otkriveno. Jer Bog je otkrivena Istina, Njemu nita ne ostaje skriveno niti tajno.

14. Zaista, Ja Sam doao da donesem mir na Zemlju. No gle, kad govorim, sledi ma~. Do|oh da sjedinim, no gle, sin e biti protiv oca svojega i ki protiv matere svoje, a snaha protiv svekrve. I neprijatelji ~oveku bie ukuani njegovi. Jer nepravedni ne mogu biti zajedno sa pravednima. (Pogl. 17, 14)


"No gle, kad govorim, sledi ma~", zna~i: Ko slua re~ Istine i ne sledi je ve o njoj samo govori, on postupa protiv Istine, a time i protiv Duha Svetoga. On sam sebi stvara ma~, koji se jo naziva i uzrokom. I tako su Moje re~i, koje su Istina, ma~ za one koji je ne ostvaruju.

"Do|oh da sjedinim", zna~i: da okupim sve ljude i narode u j e d a n narod, Bo`ji.

Ko dela protiv Zakona ìvota, protiv jedinstva, taj je i protiv Boga, koji je jedinstvo, i protiv Njegovog Sina, Hrista, koji Ja Jesam. Ko misli, govori i dela protivno Bogu i Mom delovanju na ovoj Zem-lji, taj razdvaja, a ne sjedinjuje. On ne sledi zakone ìvota.

Ko nije za Mene, taj je protiv Mene. Ko je protiv Mene, @ivota, taj je i protiv svog bli`njeg. I tako se obistinjuje ono to je zapisano: "...sin e biti protiv oca svojega i ki protiv matere svoje, a snaha protiv svekrve. I neprijatelji ~oveku bie ukuani njegovi. Jer nepravedni ne mogu biti zajedno sa pravednima". Zakon Bo`ji kaè: Isto privla~i isto; nepravedni odlaze nepravednima, a pravedni pravednima.

104

15. I koji ne uzmu krsta svojega i ne slede Me, nisu Mene dostojni. Koji na|e ìvot svoj, izgubie ga; a koji izgubi ìvot svoj Mene radi, nai e ga." (Pogl. 17, 15)


"Koji na|e ìvot svoj, izgubie ga; a koji izgubi ìvot svoj Mene radi, nai e ga." Smisao ovih re~i je: Ko svoj zemaljski ìvot gleda kao stvarni ìvot, taj e ga izgubiti i kao dua se nee prepoznati niti nai svoju Domovinu. Ko pak potuje svoj zemaljski ìvot, ali iznad svega stavlja svoj duhovni ìvot, taj e ga i pronai u sebi. A poznavae i svoju Domovinu, jer on je onda svesno sin Bo`ji ili ker Bo`ja u carstvu @ivota.

105

18. POGLAVLJE

Slanje sedamdeset dvojice

O prenoenju Istine (3). Ponaanje u gostima (6). Merila za zajedni~ki ìvot -ljudi; cilj: nesebi~na ljubav (10-12)

1. A potom pozva Gospod sebi jo sedamdeset i dvojicu u~enika i posla ih dva po dva u sve gradove i mesta po plemenima svim, kuda nameravae sam ii.

2. I re~e im: "@etva je zaista velika, a poslenika malo. Zato molite Gospodara ètve da poalje poslenike na ètvu Svoju.

3. Idite! Evo Ja vas aljem kao ovce me| vukove. Ne nosite ni kese ni torbe ni obue i nikoga putem ne pozdravljajte. (Pogl. 18, 1-3)


U ono vreme kad Sam Ja, Hrist, kao Isus hodio Zemljom, obi~ni ljudi putovali su peice; nisu jahali, niti su se ~ime vozili. Noge su nosile telo iz mesta u mesto. Ko bi sa sobom poneo puno tereta, napredovao bi sporo. Re~i: "Ne nosite ni kese ni torbe ni obue i nikoga putem ne pozdravljajte", zna~e:

Na svoje putovanje ponesite samo toliko da moète napredovati na putu i dospeti do onih koji ve nose duhovne plodove, a i do onih ~ija duevna njiva tek treba da se obradi. Tako e i kradljivci videti da od vas nita ne mogu da uzmu pa na vas nee ni vrebati.

"... i nikoga putem ne pozdravljajte" zna~i: Ne vodite beskorisne razgovore, ve donosite ljudima blagoslov ìvota, Istinu. Idite dalje svesni svog cilja, jer odmereno je koliko vremena u Ja boraviti me|u ljudima.

4. U koju god kuu u|ete, recite najpre: Mir kui ovoj! I bude li onde duh mira, i va e mir po~ivati na njoj; ako li ne bude, vratie se vama. (Pogl. 18, 4)

106


Svratite u neku kuu samo ako i sami nosite mir. Nosite tako svoj mir od kue do kue. Tamo gde ne bude prihvaen, ostae s vama. Tamo gde ne bude prihvaen mir, Istina ìvota, ne treba duè ni da se govori o miru i Istini. Svako ima slobodnu volju da prihvati ili odbije mir iz Boga, Istine. Stoga ne raspravljajte o Istini. Donosite je! Ako mir, Istina, ne bude prihvaen, onda nosite darove blagoslova u drugu kuu. Tako ete sa~uvati mir u sebi samima.

5. I u koji god grad u|ete i prime vas, jedite to vam se prinese, osim ako je ìvo. I isceljujte bolesne koji su u njemu i govorite im: Pribliì vam se Carstvo Bo`je.

6. I u toj kui ostanite, i jedite i pijte to vam se ponudi bez prolivene krvi; jer je poslenik dostojan svoje plate. I ne prelazite iz kue u kuu. (Pogl. 18, 5-6)


"... jedite to vam se prinese, osim ako je ìvo", "... jedite i pijte to vam se ponudi bez prolivene krvi" - u oba iskaza je sledei smisao: Ako oni za vas hoe da proliju krv neke ìvotinje, odbijte to blagovremeno, pre nego to je zbog vas dovedu na mesarski sto, jer ìvotinju ne treba `rtvovati ni Bogu ni ljudima. Bog se zgraàva nad -ljudskim i ìvotinjskim `rtvama. Bog, onaj Jedan, govorio je protiv `rtvovanja ìvotinja i ljudi, kako u Starom tako i u Novom zavetu.

Ako vam, me|utim, ponude jelo sa mesom ili ribom, a darovi su ve bili pripremljeni pre vaeg dolaska, pojedite od toga nekoliko zalogaja, prinosei ih u molitvi Otac-Majka Bogu. Njegova e snaga onda preobraziti ono nisko u vie. Mislite na to da grehom moè postati ono to silazi sa usana, a ne ono to ulazi u usta i daje se telu sa sveu ìvota iz Boga.

7. A u gradu pak gde vas ne prime, nastavite svojim putem kroz ulice njegove govorei: "âk i prainu vaeg grada koja je pala na

107

nas, otresamo na vas. Ali ipak znajte, da vam se pribliìlo carstvo Bo`je." (Pogl. 18, 7)


Re~i su simboli. Zato u ispraviti i re~i napisane u knjizi nazvanoj "Jevan|elje Isusovo", koliko je potrebno da budu shvaene u dananje vreme (1989), jer re~i iz generacije u generaciju imaju razli~ito zna~enje.

Ko nije rado vi|en u gradu, treba da otrese prainu sa svojih stopala. To zna~i: treba da ode odatle, ali za sobom ipak treba da ostavi blagoslov Bo`ji. Jer pozitivne snage pozitivnih ljudi deluju i da-lje u ljudima, mestima i gradovima kojima su bile donete. A onaj ko je duhovno zreo, primie plod, Istinu. Ona takorei priti~e onima koji su iz Istine. Jer ve~na Istina je Carstvo Bo`je koje dolazi onima koji ~eznu za Carstvom Bo`jim i koji ispunjavaju zakone ìvota.

8. Teko tebi Horazine! Teko tebi Vitsaido! Jer da se u Tiru i Sidonu desie takva ~udesa kao kod vas, davno bi se, u vree obu~eni i sedei u pepelu, pokajali. Ali njima e biti lake na sudu nego vama.

9. I ti Kapernaume, koji si se do neba podigao, u pakao e biti survan. Koji vas sluaju, sluaju i Mene. A koji vas preziru, preziru i Mene i Onoga koji Me je poslao. Ali pustite svakoga da u vlastitom Duhu do|e do spoznaje."

10. I ponovo im re~e Isus: "Budite milosrdni, i primaete milosr|e. Opratajte drugima, i bie vam opratano. Kojom merom merite, i vama e se meriti.

11. I kako drugima ~inite, bie i vama ~injeno. A kako dajete, tako e se i vama davati. I kako sudite, i vama e se suditi. I kako vi drugima sluìte, tako e i vama sluìti.

12. Jer Bog je pravedan i nagra|uje svakoga po delima njegovim. [to sejete, to ete i èti." (Pogl. 18, 8-12)


108

Pazite da ne padnete u iskuenje! Sa~uvajte Me u svojim srcima, i davaete iz ve~ne Istine. Jer Ja sam doao da ljude u~im Istini i pripremim ih da ostvaruju Zakon Bo`ji, koji je sam @ivot, Istina. Istina je @ivot. Bog je Istina, @ivot. Njegov Zakon, Istina, @ivot, nesebi~na je Ljubav. Potujte ovo i neete pasti u iskuenje.

Sada o re~ima koje u knjizi nazvanoj "Jevan|elje Isusovo" glase:

"Koji vas sluaju, sluaju i Mene. A koji vas preziru, preziru i Mene i Onoga koji Me je poslao. Ali pustite svakoga da u vlastitom duhu do|e do spoznaje." "Budite milosrdni i primaete milosr|e. Opratajte drugima, i bie vam opratano. Kojom merom merite, i vama e se meriti. I kako drugima ~inite, bie i vama ~injeno. A kako dajete, tako e se i vama davati. Kako sudite, i vama e se suditi. I kako vi drugima sluìte, tako e i vama sluìti. Jer Bog je pravedan i nagra|uje svakoga po delima njegovim. [to sejete, to ete i èti":

Ova upozorenja i opomene vaè za sve ljude, iz generacije u generaciju, sve dok ne nastane ljudski narataj koji e ìveti Zakon nesebi~ne ljubavi. Tada ova upozorenja i opomene nee vie biti potrebni.

Me|utim, dok taj narataj Unutarnjeg ìvota ne bude prerastao tamu, i ne bude stajao u svetlu Istine, vaìe ova upozorenja i opomene. Oni vode ka Zakonu nesebi~ne ljubavi, ka Istini, ka Svetlosti koja zra~i u ljude i kroz ljude u Carstvu Mira Isusa Hrista. To je svetlost Istine, Ja Jesam: Hrist.

109

19. POGLAVLJE

Isus pou~ava molitvi

Ispravno i pogreno moljenje (2-4). Esencija ~itavog postojanja jeste u najunutarnjijem svake due - Ko ìvi svesno povezan sa Bogom, njemu sluì Njegova svemo preko svih oblika ìvota (6). Prekorevanje iz ljubavi i ozbi-

ljnosti (8). Potovanje ìvota biljaka i ìvotinja (9). Odgovornost isceljenog (10)

1. A kad Isus bee na gori da se pomoli, pristupie Mu neki od u~enika Njegovih i jedan od njih re~e: "Gospode, nau~i nas kako da se molimo." A Isus mu odgovori: "Kada se moli, povuci se u mir svoje sobe. I zatvorivi vrata svoja pomoli se Ocu koji je nad tobom i u tebi. I Otac tvoj koji sve vidi, odgovorie ti javno.

2. A kad ste na okupu i zajedno se molite, ne ponavljajte uprazno; jer Otac va nebeski zna ta vama treba i pre nego Ga zamolite. Zato treba ovako da se molite:

3. O~e na, Ti koji si nad nama i u nama, da sveti se Ime Tvoje. Da do|e carstvo Tvoje svima u mudrosti i ljubavi i pravednosti. Da bude volja Tvoja kako na Nebu tako i na Zemlji. Od hleba Svog svetog podaj nam i od ploda ìvog ~okota, svakoga dana. I kao to Ti nama oprata dugove nae, da i mi oprostimo svakome koji se o nas ogrei. Izlij na nas dobrotu Svoju da i mi drugima ~inimo tako. I u ~asu napasti izbavi nas od zla.

4. Jer Tvoje je Carstvo i snaga i slava iz ve~nosti u ve~nost. Sada i u svu ve~nost. Amin." (Pogl. 19, 1-4)


Molitve izgovorene od re~i do re~i, koje se samo ponavljaju, imaju malo snage, jer dolaze iz razuma a ne iz srca. Tako izgovorene re~i nisu nadahnute. One ne dolaze do Boga u ~ovekovom najunutar-njijem, jer ih ~ovek nije nadahnuo ìvotom iz Boga. Molitve razuma mogu, onoga ko je svojim pogrenim na~inom miljenja i ìvljenja ve izgubio pravi put, odvesti u jo dublju zabludu. Ko se moli a ponaa se druk~ije nego to govori u molitvi, taj zapada u dalja optereenja.

110

Zato treba da se molite srcem. A kad svoje molitve izgovarate glasno, one bi trebalo da budu nadahnute unutarnjim ìvotom, koji Ja Jesam. Va`no je jedino moliti se iz srca, a ne samo izgovarati re~i. Unapred date molitve ne ponavljajte doslovno. Ni molitvu koja je ovde zapisana ne bi trebalo doslovno shvatiti niti ponavljati. Svaka bi molitva trebalo da se prihvati po smislu, jer jezik srca je jezik oseaja due. A ako oseaje srca, zaodenute u re~i, bli`nji ipak prihvati doslovno, one gube od smisla.

Moji, koji Me verno slede, sve su bliè savrenstvu ìvota. Njihove su molitve onda ìvot u Meni, a to zna~i ispunjavanje ve~nog Zakona. Ko je u sebi otvorio Carstvo Bo`je, @ivot, k njemu je i dolo Carstvo Bo`je i on dalje ìvi ìvotom iz Boga.

"Od hleba Svog svetog podaj nam i od ploda ìvog ~okota, svakoga dana." Ove re~i odnose se na unutarnji ìvot, Duh, koji odràva i materijalno telo u materijalnoj supstanci.

Smisao iskaza: "I u ~asu napasti izbavi nas od zla" jeste: Gospode, Ti nas vodi u napastima, kako bismo nali izlaz iz lavirinta ljudskog "ja", i da tako napasniku, zlu, vie ne budemo podlo`ni.

5. I gde god ih je sedmoro u Moje ime okupljeno, Ja Sam usred njih; pa i kad ih je troje ili dvoje samo. A ~ak i jedno ako je to se u tiini moli, s njime Sam.

6. Podignite kamen i nai ete Mene. Rascepite drvo i Ja Sam tamo. Jer u vatri i u vodi, i u svakom obliku ìvota objavljuje se Bog kao ìvot njihov i sutina njihova." (Pogl. 19, 5-6)


Potujte, cenite i slavite stvarala~ku snagu u svemu to postoji! Gledajte: sve to je snaga i svetlost svaki ~ovek nosi u najunutar-njijem svoje due. Duhovno telo u ~oveku je esencija svega to postoji, jer Bog, ve~ni Otac, dao je u nasle|e svakome od Svoje dece sve kao esenciju. Ve~ni Duh je u svim oblicima ìvota, a i struji iz svih oblika ìvota.

111

Kad ~ovek svesno postane Bo`jim detetom, sluì mu svemo Bo`ja preko svih oblika ìvota, preko kamena, drveta, vatre i vode, preko cvea, trave, biljki i ìvotinja; a i sve zvezde sluè onome koji ìvi u Meni, Duhu Istine. Kad stvarala~ka snaga moè da pro`me stvorenje, jer je njegova dua ispunjena svetlom i snagom, onda je ono opet postalo svesno dete, sin ili ker beskona~nosti, i opet je preuzelo nasle|e, svesnagu.

Svaki zemaljski dan dar je ~oveku da bi se on u njemu spoznao i naao. ôveku se nude carstva prirode. Sluè mu vatra i voda kao i zvezde, danju i nou. Spoznajte kako je bogat dan svakome od vas! Bogat je svaki ~ovek koji otvori unutarnje bogatstvo. Stvarno bogat jeste onaj koji je povezan sa Svemonim i tako ponovo postaje svemo. Bog je svemoan jer je sveprisutan, a ~isto bie je svemo iz Njega. Ono je boànsko.

7. I re~e Gospod: "Sagrei li brat tvoj re~ju sedam puta na dan i sedam se puta na dan pokaje, prihvati ga." A Simon Ga upita: "Sedam puta na dan?"

8. Gospod mu re~e: "A Ja ti kaèm, i sedam puta sedam; jer i kod proroka ~ak, i poto ih pomaza Duh Sveti, bee jo grenih izjava. (Pogl. 19, 7-8)


Svaka uzrujanost ili izjava koje nekom ~oveku treba da ukaù na njegovu ograni~enost, a ne proisti~u iz vatre Duha Svetoga - ne dolaze, dakle, iz Bo`je ljubavi, ozbiljnosti i snage - nisu u Duhu niti iz Duha, ve iz onog ljudskog, i to je greh.

Zato pazite da ono to govorite struji iz vatre Duha Svetoga. I ma koliko bilo ozbiljno to to kaète, i ~oveka prodrma, mora ipak biti izgovoreno iz nesebi~ne ljubavi i iz boànske ozbiljnosti. Sve drugo je protiv Duha Svetoga. To vaì za sve ljude, bilo da streme Bogu ili ne, ili su ~ak pozvani, kao na primer proroci.

Potrebno vam je rei jo i ovo: Ako istinskog proroka, koji je pozvan od Boga i on se podredio Njegovoj volji, bli`nji toliko mu~e i

112

upliu u svakojake radnje, da to zadire u sutinu njegove unutarnje snage, on dobija od Boga dodatnu energiju. Ako se on u toj situaciji uzruja zbog neostvarivanja ili neispunjavanja ili zbog nezakonitih postupaka svojih bli`njih, koji su usledili uprkos njihovom veem zna-nju, tada on prima ovu dodatnu energiju koja e u njemu ponititi ono to je nastalo iz uzrujanosti. Jer to nije usledilo zbog njegovog odgovaranja, ve zato to su ga iscrpljivali.

9. Budite dakle obzirni i blagi, i saoseajni i ljubazni ne samo sa sebi ravnima, ve i sa svakim stvorenjem to je pod okriljem vaim; jer vi ste za njih poput bogova prema kojima oni u nevolji uzdiù pogled svoj. I ~uvajte se srd`be, jer mnogi u srd`bi gree i pokaju se kad ih srd`ba pro|e." (Pogl. 19, 9)


Dete Bo`je je slika i prilika Boga-Oca, i stoga je - u sebi - ve~no stvarajua snaga, jer u sebi nosi sve supstance ve~ne snage. Sve one u njemu su potpuno razvijene. Zbog toga ìvotinje, biljke i kamenje, èlei jedinstvo sa zrelim biima iz Boga, gledaju uvis prema slici i prilici Bo`joj, prema kojoj se oblikovani ìvot sve vie i vie duhovno razvija.

Oseajte zato povezanost sa svakim stvorenjem i sa svim kame-njem i biljkama, i titite ìvot koji vam je poveren! Cvee i trava su `rtveni darovi iz Bo`je ruke. Zato ih uzimajte za svoju upotrebu tek kada se njihov spoljanji ìvot povu~e. I nastojte da korenje ostavljate u carstvu zemlje. Uzimajte ono to raste iz korena, ali tek kada za taj oblik ìvota do|e vreme. A ako ih uzimate s korenjem, ostavite ih najpre da leè na senovitom mestu, kako bi se ìvot iz njih mogao postepeno povui i vratiti u prasupstancu, u kojoj su sjedinjene sve snage. înite sve to sa istinskom ljubavlju i razumevanjem, jer sve je ìvo.

Nikad ne ubijte ìvotinju za vlastitu upotrebu. Pogledajte, priroda, ìvot Stvaranja, brine se za vas. Neka vam budu dovoljni plodovi polja, vrtova i uma. I nikad namerno ne gazite ìvot, ni ìvotinja ni biljaka. Ko namerno gazi ìvot, stvara uzroke. On gazi, takorei, vlastiti ìvot, i zbog toga e patiti.

113

10. ôvek neki ~ija se ruka bejae osuila, pri|e Isusu i re~e: "Gospode, bejah zidar i hleb svoj zara|ivah rukama svojim. Prekli-njem Te, povrati mi zdravlje moje da ne moram sramno prositi hleb svoj." I Isus ga isceli govorei: "Ima jedna kua koja nije rukama sagra|ena, gledaj da se i ti u njoj nastani." (Pogl. 19, 10)


ôveku ~ija je ruka bila obolela prema zakonu setve i ètve, vraen je ìvot u ruku kako bi ponovo mogao zara|ivati za svoje izdràvanje. No Ja Sam mu dao sledeu pouku da je ponese na svoj ìvotni put: Vrati se u kuu koja nije izgra|ena ljudskom rukom - u svoje unutarnje, jer to je hram Bo`ji. U~ini li ~ovek tako, snaga koju on primi od Mene u njemu e i dalje delovati. Ne u~ini li pak tako, tada mu je samo privremeno dato ono to Sam mu darovao: ìvot njegovoj ruci. Ko uprkos ovome daru @ivota i dalje grei, opet e mu se vratiti ono to Sam mu Ja otklonio; jer je to onda bilo samo odgo|eno.

Bog daje! [ta e ~ovek s time da u~ini, preputeno je jedino odluci due i ~oveka. ôvek je dobio uputstvo iz ve~nog Zakona da vie ne grei i da se vrati u hram svog unutarnjeg. Tako on vie nije neznalica. A onaj ko zna, odgovoran je za ono to zna.

114

20. POGLAVLJE

Povratak sedamdeset dvojice

Uspeh ili neuspeh Hristovih izaslanika – Profinjenje materije - Zemljine mrlje, ostaci negativnih energija: baza za

poslednji ustanak demona na zavretku Carstva Mira - Osloba|anje Zemljine due - O "duhovima" (3). "Mudraci" sveta ne prepoznaju snage svemira; -

njima se upravlja i oni ratuju protiv Svetlosti (4). Hrist otkriva Svoju sopstvenu ulogu i Svoj odnos prema Bogu, doga|aj Pada i Svoje spasiteljsko

delo (5). Hrista u zemaljskoj odei i njegove glasnike mogli su i mogu prepoznati samo oni

koji su razvili unutarnje gledanje i sluanje - Ko slua i ostvaruje Hristove zapovesti njemu se otkriva boànski Zakon i on ìvi u Njemu (6). Mono

zra~enje ve~ne Istine preko Mudrosti u vremenskoj prekretnici (7)

1. A posle nekog vremena vratie se sedamdeset dvojica sa radou, govorei: "Gospode, i |avoli nam se pokoravaju u ime Tvoje."

2. A On im re~e: "Videh Satanu gde pada s neba kao munja.

3. Eto, dadoh vam vlast da zmije gazite i korpije i mo nad svakom silom neprijateljskom, i nita vam nee nauditi. Ali se ne radujte to vam se duhovi pokoravaju. Nego se pre radujte to su imena vaa u Nebesima zapisana". (Pogl. 20, 1-3)


Nisu svi mukarci i ène koje Sam, po smislu, ozna~io kao u~enike, ostali verni Bo`jem Zakonu. Neki su podlegli privla~nostima ovoga sveta. Oni su se vratili praznih ruku. Ne treba, tako|e, da se vezujete za broj sedamdeset i dva. Smatrajte taj broj pojmom koji kazuje: bilo ih je mnogo. Svi koje Sam Ja poslao i koji su se vratili, bili su nekada u Mojoj pratnji. Svi koji su ostali u Duhu Istine delovali su iz O~evog Duha i pobedili su satanu ~ula u mnogim -ljudima, odvodei ih tako viem ìvotu. Re~ima "i |avoli nam se pokoravaju u ime Tvoje", mislili su na satanu ~ula, jer mnogi kojima su doneli pouku @ivota, prihvatili su je, a i sledili.

115

Tako je bilo dok Sam u zemaljskom ruhu hodio ovom Zemljom: oni koje Sam slao a koji su ìveli u Meni, @ivotu, prekinuli su sa protivzakonitostima. Njihovi takozvani neprijatelji nisu imali vlast nad njima jer su oni bili zatieni Zakonom ìvota koji su sledili. Tako je i u dananjem vremenu (1989): svi koji se odupru satanskome, postae svesno deca Bo`ja koja poseduju Carstvo zemaljsko. Njihova imena ve sada su zapisana u Nebesima. Mojom snagom oni e postii ono to je mnogim ljudima jo nezamislivo: preobraàj svog ljudskog "ja" i preobraàj ovoga sveta od satanskog u boànski. Njima e sve sluìti - Zemlja i sve to je na Zemlji. Jer to su oni koji u Moje ime poseduju Carstvo zemaljsko.

Po isteku nekoliko razdoblja Carstva Mira, ljudi u Carstvu Bo`jem bie jednoga duha, jer e u svojim duama savladati satansko i ìveti svesno u Meni, Hristu. Preko njih u Ja na Zemlji vriti nova dela ljubavi.

Mada e zvezde i mora u velikoj meri o~istiti Zemljin omota~ i atmosferu Zemlje, ipak e tada jo postojati podru~ja Zemlje zvana "Zemljine mrlje" koje su grublja materija. To su centri nagomilava-nja negativnih energija. Te jo postojee negativne energije ostaci su iz pre|anjih vremena, kada je na Zemlji delovala tama, i ostaci prerade atomskih sirovina, ostaci hemijskih supstanci i svega drugog protivzakonitog to je ~ovek u~inio Zemlji. Te energije ostae dugo vremena neaktivne jer e biti prekrivene lavom.

I u novoj atmosferi jo e postojati podru~ja u kojima su pohra-njeni aspekti patnji ljudi i ìvotinja. Ta podru~ja ostae isto toliko dugo neaktivna kao i zemaljske mrlje na Zemlji.

Na kraju Carstva Mira s njegovom finijom materijom, pre nego se izvri preobraàj Zemlje, Satana - demonske snage dakle - pomou tih ostataka negativnih energija moi e da se jo jedanput odmeri s -ljudima i Zemljom. Ve~ni u Meni, Hristu, jo jednom e pruìti protivniku mogunost da se spozna - kako samoga sebe ne bi okovao u lance u duhovnim evolucijskim poljima. Demonska bia borie se do kraja da bi spasla svoju teritoriju. Bog-Otac u Meni, Hristu, tako jo jednom daje priliku za samospoznaju i preobraanje i ovoj Svojoj deci. One due koje ne iskoriste ovu poslednju mogunost, morae se ponovo izgra|ivati u duhovnim evolucijskim poljima, jer e struktura ~estica njihovog duhovnog tela biti oteena. Jednom takvom

116

deformisanom duevnom telu bie potrebna obnova kroz duhovne snage svesti ìvotinja, biljaka ili ~ak minerala.

Isto tako e se i Zemljina dua - ali tek nakon mnogo energetskih svetlosnih godina - osloboditi zemlje. To e se odvijati sli~no kao to se ljudska dua odvaja od materijalnog tela i odlazi u finotvarna podru~ja. Ovo zbivanje ~ovek naziva smru tela.

Kad se dua Zemlje bude osloba|ala zemaljskog omota~a, ovaj e se rasprsnuti; to e onda biti rastvaranje zemlje. Do ovog svemonog procesa preobraàja, me|utim, Zemlja e jo mnogo toga podneti. Kako ~ovek, tako i Zemlja mnogo toga e jo doìveti.

U iskazu "Ali se ne radujte to vam se duhovi pokoravaju", hou da ispravim re~ "duhovi":

Pre dve hiljade godina, a i u kasnijim vekovima, "duhovima" su se nazivale optereene due. A kao "duhovi" ozna~avana su i bia prirode, kao i neobjanjivi fenomeni. No, ovo su ipak duhovno oblikovane energije koje su za ~oveka nevidljive.

Stvarnost je ve~ni Duh, sveproìmajui @ivot iz kojeg nastaju supstance, manifestovana bia, a to su: duhovna bia, bia prirode, ìvotinje, biljke, minerali. Duh je ve~ni, ~isti, sveproìmajui @ivot, koji odràva duhovna bia, ljude, ìvotinje, biljke, minerale, dakle sve.

4. U taj ~as obradova se Isus u Duhu i re~e: "Zahvaljujem Ti sveti O~e Neba i Zemlje, to Si ovo sakrio od mudrih i pametnih a otkrio malenima. Da, Svesveti, jer tako je dobro u o~ima Tvojim. (Pogl. 20, 4)


Re~ju "mudrih" misli se ovde na one ljude koji se smatraju pametnima jedino na osnovu svog intelekta, to jest svog racionalnog znanja. Uistinu mudar je pak samo ~ovek koji ispunjava Bo`je zakone.

Mnogi koji se zbog svog intelekta smatraju "mudrima" i pametnima, na~inili su od Zemlje pusto i neobradivo zemljite. Oni jo

117

ne prepoznaju snage Oca i Njegovog Sina, Hrista, koji Ja Jesam - one snage koje postaju sve delotvornije kroz Bo`je sinove i keri u zema-ljskom ruhu i koje menjaju svet. Te snage svemira skrivene su jo onima koji su svoje srce zaklju~ali za smisao ìvota. Oni jo veruju da moraju ~initi ono to odgovara njihovom razumu i stoga to i smatraju ispravnim i bitnim. Oni veruju da tako moraju da izraze svoju mudrost i pamet.

Vi ljudi u nastajuem i rastuem Carstvu Mira Isusa Hrista, vi koji ete u narednim generacijama sve vie i vie posedovati Carstvo zemaljsko, shvatite: do potpunog razvoja Carstva Mira, svetovno orijentisani ljudi e se uvek iznova revnosno udruìvati u savez da bi se borili protiv dela Gospodnjih. Mnogi od njih ne shvataju da su ve ozra~eni svetlou Istine i da su njome zaslepljeni. Nesvesni i obuzeti ropskom revnou, reaguju kako ih inspiriu demoni - i bore se protiv Svetlosti.

Mojima dananjeg doba (1989), koji teè putu prema istinskoj Bo`joj Mudrosti, Ja poru~ujem: Ostanite istinoljubivi! Jer dolo je vreme u kome Ja, Hrist, sve vie boànskom ljubavlju i mudrou proìmam ljude dobre volje da bi ih u~inio pravim oru|em Bo`jim.

Put prema srcu Bo`jem, koji Sam izloìo u Besedi na Gori i u mnogim objavama objasnio, dopunio i produbio, jeste put prema Ljubavi i Mudrosti Bo`joj, prema pravom ~ovetvu. Shvatite to vi ljudi dananjeg vremena (1989)!

To tako|e treba da znaju ljudi u svim razvojnim fazama Carstva Mira, Carstva Bo`jeg na Zemlji, da bi shvatili da Sam Ja ve u dananjem vremenu (1989) intenzivno bio sa Svojima, da Sam ih kolovao i vodio.

5. Sve je Meni predao Otac Moj. I niko ne zna Sina do samo Otac; ni ko je Otac, nego samo Sin i onaj kome Sin htedne otkriti." (Pogl. 20, 5)


118

"Sve je Meni predao Otac Moj." Ja Sam O~ev prvougledani i prvoro|eni Sin, Savladar Neba. Ja Sam sveprisutan u ~etirima stvarala~kim snagama, u ~etirima Bo`jim sutinama - Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. U ovim ~etirima sutinskim strujama te~e Moja duhovna batina. Ona je u ~etirima stvarala~kim snagama sveprisutno zra~enje u praprincipu Bog.

Tako Sam Ja Bog u O~evom stvarala~kom Duhu u ~etirima sutinama - Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. A tri osobine Bo`je - Strpljivost, Ljubav i Milosr|e, osobine su Detinjstva. U njima Sam Ja Sin me|u svim sinovima i kerima Bo`jim. Bog zna~i: najvia, sveprisutna energija, koja je sve stvorila i stvara i koja Jeste u svu ve~nost.

Iz ove sveprisutne energije, ve~no strujeeg prapotencijala, Duha, Ja Sam izvdvojio jedan veliki deo Svog duhovnog nasle|a i usadio Sam ga kao iskre u due koje su se opteretile nepotovanjem Zakona u trima osobinama i ~etirima sutinama Bo`jim - koje, posmatrane kao celina, predstavljaju sedam osnovnih snaga Stvaranja - u due dakle, ~ija je ìvotna energija, transformisana naniè do ~etiri donja carstva Pada. Ova ~etiri donja carstva Pada nakon Moga "Svreno je" postala su ravni ~ienja. Od tog "Svreno je" spasiteljska iskra palim duama predstavlja oslonac i uporite kako se njihova duhovna supstanca ne bi rasplinula u ve~no strujeem Duhu.

Jer ve u prvoj misli Pada bila je èlja za rastvaranjem svih duhovnih oblika. Time su suprotstavljena bia htela da izazovu novi po~etak Stvaranja. Ve~ni Otac, ~iji sam Ja Sin, predao Mi je snagu da izvrim ono to je Njegova volja, ve~ni Zakon: ~itavo Postojanje sa~uvati kao celinu. înom Spasenja svaka teko optereena dua primila je spasiteljsku iskru. Na taj je na~in dua poduprta i tako je isklju~ena mogunost da se rastvori u sveprisutnom Duhu, u Bo`joj struji i pre|e u Njega kao strujea energija. Spasenjem, dua ponovo postaje duhovnim biem i ostaje dete Bo`je u duhovnom obliku. Da Ja nisam Svoju batinu pokrenuo i dao je paloj deci kao oslonac i razvojnu snagu, mnoga bi se duhovna tela rastvorila usled neprestanih optereivanja. Tako bi se naruila skladnost Stvaranja i neizbe`na posledica bila bi rastvaranje svih duhovnih oblika.

Meni je, dakle, od Oca dato da delujem kao Spasitelj svih duboko palih dua i ljudi i da njih, Njegovu decu, ponovo odvedem k

119

Njegovom srcu. Zato Sam Ja Spasitelj svake due sve dok ona ne prebrodi ~etiri ravni ~ienja. îm dua aktivira ova ~etiri boànska zraka svesti, biva privu~ena od tri ravni osobina, od pripremnih ravni - nazvanih jo i ravnima razvoja ka apsolutnosti - koje su detinje snage Otac-Majka principa. U ovim trima ravnima osobina nastajue duhovno bie ponovo aktivira ukupni zakon zra~enja, ve~ni Prazakon. îm je ukupni prazakon ponovo aktiviran u duhovnom telu, ~isto bie opet ulazi u apsolutnost, u ve~no Postojanje.

Kada dua na putu ka savrenstvu razvije ~etvrtu ravan ~ienja, svest boànske Ozbiljnosti, tada je Spasenje u njoj zavreno. Deo Moga nasle|a koji je kao spasiteljska iskra duu podupirao, odràvao i vodio, vraa se potom, opet u Prasnagu, u Svesnagu. Na putu kroz tri pripremne ravni ka apsolutnosti, nastajue duhovno bie onda ponovo svesno prihvata detinjstvo Bo`je.

Kao Isus iz Nazareta, nisam jo mogao da pou~avam svim pojedinostima spasiteljskog ~ina, o izlivanju Moga nasle|a, jer jo nisam bio dovrio Delo Spasenja. Moje nasle|e je bilo jo u prazakonu. Prilikom Moga krtenja u Jordanu, od strane Jovana, kada je Duh u simbolu goluba siao nada Me, Moje nasle|e u pra-zakonu poja~ano se aktiviralo. Na Golgoti, pri Mojim re~ima "Svreno je", ono je isteklo i razdelilo se na duhovne iskre. Svaka duboko pala dua primila je iz toga potporu, iskru spasenja.

Zna~enje iskaza "... niko ne poznaje Sina do samo Otac" je sledee: ôvek koji misli samo ljudski i vidi i priznaje materiju kao ono jedino istinito, ne osea Duh ve~nog Oca u sebi. Samo onaj ko sebe samog zna kao dete Bo`je, jer ostvaruje zakone ljubavi, taj osea i Oca, @ivot, u sebi. Oca, stoga, mogu osetiti samo oni koji ostvaruju Zakon ljubavi, kojem Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io i kojeg kao Hrist Bo`ji objavljujem onima i njemu u~im one koji Boga ljube vie nego ovaj svet.

6. I okrenuvi se u~enicima Svojim, re~e im u poverenju: "Blago o~ima koje vide to vi vidite. Jer vam kaèm: mnogi su proroci i kra-ljevi èleli videti to vi vidite, i ne videe; i ~uti to vi ~ujete, i ne ~ue. (Pogl. 20, 6)

120


Ja Sam u Bogu, vaem i Mome Ocu, Sin Bo`ji i Bog u ~etirima ve~nim snagama Stvaranja.

Re~i "Blago o~ima koje vide to vi vidite", zna~e: Ja, Sin Bo`ji, Savladar Neba, bio Sam u zemaljskom ruhu, me|u ljudima, i blaèna je bila dua u zemaljskom ruhu koja je prepoznala Mene, Sina Bo`jeg u zemaljskom ruhu. ôvek je Mene video samo onakvog kakav Sam Ja kao ~ovek bio me|u ljudima. Due blaènih pak prepoznale su u Meni sliku i priliku Ve~nog Oca. A mnogi koji su nakon smrti Mog tela doli na ovu Zemlju, sluali su Me preko proro~kih usta. Me|utim, Ja njima nisam vie govorio neposredno; jer ko ne nosi vie zemaljsko telo, nema vie ni ljudski glas. Onda je potrebno prenoenje Bo`jih re~i preko proroka.

I unutarnje vi|enje je samo posredno a ne neposredno; ono je onakvo kakvim ga vide ljudi u trodimenzionalnom svetu. Ja Sam kroz proro~ka usta davao i dajem re~ @ivota, kako nakon smrti Moga tela, tako i u dananjem vremenu (1989), kako bi Moji doli k Meni i postigli blaènstvo, i nakon smrti svog zemaljskog tela gledali Ve~nog Oca licem u lice.

Ko, dakle, ispunjava re~i @ivota, taj e nakon telesne smrti gledati Oca i poznavati Ga: on e biti svesno u Njemu - onako kako Ga Ja poznajem i u Njemu Jesam. Ko, me|utim, Moje re~i samo slua ili ~ita, a ne uzima ih u obzir u svom ìvotu, taj niti e osetiti Oca u sebi niti e Ga nakon smrti svog tela gledati i poznavati. Jer Ve~ni je Zakon @ivota. I ko ga se ne pridràva, duhovno je mrtav. Svesno su u Ocu samo ona dua i onaj ~ovek koji prihvataju Moje re~i i prema njima ìve. Oni postaju opet Njegova slika i prilika.

I kao to je bilo u vreme Mog zemaljskog ìvota, sli~no je i u dananjem vremenu (1989). Ja, Hrist u Isusu, za vreme Svoga ho|enja po Zemlji stajao Sam otelovljen pred Mojim apostolima i u~enicima kao slika i prilika O~eva. No veina onih koji su Me sledili i gledali Me, nisu Me prepoznali. Samo su neki od apostola i u~enika videli Mene, Hrista u Isusu. Tako kao to je bilo tada, i u ovom je razdob-lju: Hrist je vidljiv samo onima koji su otvorili svoje duhovne o~i, ìvei ìvotom prema ve~nom Zakonu ljubavi.

121

Mnogim Sam ljudima doneo poruku Neba i govorio im o Svom dolasku kao Hrista. Malo ih je, me|utim, shvatilo poruku Spasenja. Pored ostalog, oni nisu hteli nikakvog Mesiju u odei skromnog ~oveka, Isusa iz Nazareta, koji je bio sin tesara Josifa. Oni su hteli zemaljskog kralja koji bi im skinuo njihove terete, a da oni za to nita ne u~ine. Mnogi ljudi su Mene, Nazareanina, sluali kako govorim - a ipak Me nisu ~uli, jer su samo Nazareanina videli i samo Nazarea-ninove re~i ~uli. Oni nisu shvatali Re~ Bo`ju koja je govorila kroz Mene, Nazareanina, jer su samo Isusa Nazareanina ~uli - a ne Boga kroz Njegovog Sina u zemaljskom ruhu.

I u ovom razdoblju obilno te~e Moja Re~ kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti - jedno ~ove~je dete me|u ljudima koje u sebi nosi Bo`ju blizinu. No, jedinstvo s ve~nim Ocem u njoj, isto je tako malo prepoznato kao to ni Ja nekad, sin ljudski me|u ljudima, nisam bio prepoznat.

To je stara ~ovekova predstava, da svaki njegov bli`nji mora da bude kao to je on sam. Tako, mnogi ljudi razlikuju samo bogatstvo od siromatva u spoljanjem, a ne razlikuju unutarnje bogatstvo od duevnog siromatva. Oni ne mogu da prepoznaju unutarnje procese i ne mogu da ih razlikuju. Stoga svakog ~oveka vide iz perspektive svog ljudskog "ja". Njihovi bli`nji za njih imaju samo zna~enje koje im -njihovo "ja" odmeri. Zato Bo`ji glasnici u zemaljskoj odei ne bivaju prepoznati, a re~i @ivota koje teku kroz njih, samo od malobrojnih bivaju prihvaene kao Re~ Bo`ja, kao Zakon ìvota.

Tako je Re~ Ve~noga kroz Bo`je glasnike u zemaljskom ruhu, za mnoge ljude samo ljudska re~ - no ipak to jeste i ostaje Re~ Bo`ja kroz Njegove glasnike poslate ljudima.

7. Blagosloveni ste vi u krugu unutarnjem, vi koji ~ujete Moju Re~ i tajne vam se otkrivaju, vi koji ne drìte u suànjstvu nit ubijate bia nedu`na, ve u svemu traìte dobro; jer takvima pripada ìvot ve~ni. (Pogl. 20, 7)


122

Objasniu iskaz "Blagosloveni ste vi u krugu unutarnjem, vi koji ~ujete Moju Re~ i tajne vam se otkrivaju". Ko je umeo da ~uje Re~ O~evu kroz Mene, Njegovog Sina u zemaljskom ruhu, Isusa, taj je po njoj i ìveo. On je zaista bio blagosloven i stupio je u unutarnji krug Moga jata, i bio je svesno u Meni i Ja u njemu kao Svetlost sveta. Zaista, blagoslov je obilno tekao kroz Mene, Isusa, prema mnogim -ljudima i prema Mojim apostolima i u~enicima.

Sli~no te~e blagoslov, Re~ onoga Ja Jesam, i u ovom vremenu (1989), kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti. Ona je data svim ljudima i te~e i danas ponovo u unutarnji krug onima koji se okupljaju oko Moje svete Re~i. Ja je dajem kroz ~oveka u kome je otelovljeno bie Svetlosti, koje Sam poslao ljudima dananjeg doba na po~etku mone vremenske prekretnice, da bi kroz njega ~uli Moju Re~ i prema njoj ìveli. I ako ostvaruju Moju svetu Re~ kojoj ih ponovo u~im, i drè se Moje zapovesti da jedni druge nesebi~no ljube - onako kako Ja njih kao Hrist ljubim - bie ponovo Moji pravi u~enici, sinovi i keri Bo`je, koji svesno pripremaju Moj dolazak.

Kao Isus iz Nazareta u~io Sam Svoje apostole i u~enike ve~nim Zakonima. Ko je od njih ostvarivao Moje u~enje, njemu su se otkrivale takozvane "tajne", jer su od njega otpadali velovi ljudskog "ja" i on je, tako, ìveo u Istini. Na sli~an na~in u~im Ja sada ponovo kao Hrist, kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti, Zakonu -ljubavi. Ko ga ostvaruje, otkriva ve~ni Zakon. Njegovi velovi sebi~nosti rastvaraju se i dua i ~ovek su tada u svetlu Istine.

Ljudima u Duhu sve je o~igledno, jer oni ispunjavaju Zakon ìvota. Danas (1989) u~im Ja u svim pojedinostima put prema nesebi~noj ljubavi i vodim sve voljne, koji su spremni da ostave svoje ljudsko "ja" da bi postali boànski, u Carstvo Bo`je koje je u unutar-njem svakog ~oveka.

Samo dua i ~ovek ispunjeni Mojim Duhom drè se toga to Sam im zapovedio. Ljudi Duha nee ni zarobljavati, dràti u suànjstvu niti ubijati nedu`na bia. Ko ìvi u Istini, taj zna da u svakom stvorenju upravlja i deluje beskona~na Ljubav. Ljudi u duhu Istine ìve sa prirodom i svim njenim stvorenjima.

Na putu ka srcu Moga Oca, u~im Ja (1989) ljude da sami sebe spoznaju i prihvate kao bia iz Boga, i da u svim ljudima i u svemu

123

to im prilazi nalaze ono dobro. Ko spozna svoje istinsko bie, taj se drì Zapovesti nad zapovestima: "Ljubite nesebi~no jedni druge onako kao to Sam Ja vas kao Isus ljubio i kako vas kao Hrist ljubim". Moje je u~enje Zakon ìvota. Ko ga ostvaruje, ispunjen je O~evim Duhom i ìvi u Meni, Hristu. Svi koji se drè zapovesti nad zapovestima ìve u Meni, a Ja delujem kroz njih. Jer kroz njih Ja ispunjavam ono to je objavljeno: Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji.

ôve~anstvo se nalazi na velikoj vremenskoj prekretnici. Ja, Hrist, pripremam Svoj dolazak i prenosim Svoju poruku preko sinova i keri Bo`jih koji stoje u nalogu Mog Spasenja, tako da mnogi nalaze put do Mene i postaju jedno pod irokim platom Univerzalnog ìvota - jer Bog je univerzalni @ivot, univerzalno Postojanje.

8. Blagosloveni neka su oni to se klone svega to se postiè prolivanjem krvi i ubijanjem, i koji se drè pravde i pravednosti. Blagosloveni ste vi jer ete blaènstvo stei." (Pogl. 20, 8)


U preokretu od starog doba, doba Zakona uzroka i posledice, ka Novom Dobu, Dobu svetlosti, Ja Se objavljujem iz svih sedam osnovnih zraka Bo`jih kroz deo Zraka boànske Mudrosti. Moan snop zraka ve~ne Istine te~e kroz boànsku Mudrost ljudima. Jo jednom im se objanjava Moja misao i ìvot kao Isusa iz Nazareta. Tako|e, Ja u~im sve koji grade na Meni, Hristu, ponovo Zakonima ìvota i njihovoj zakonitoj primeni. Ko ih ostvaruje, taj po~inje da ulazi u ispunjeni ìvot i u~estvuje u izgradnji Carstva Mira Isusa Hrista, o kojem su u minulim epohama govorili proroci i prosvetljeni.

Zaista, zaista, blaèni su oni koji se drè Mene, Hrista, tako to ispunjavaju Zapovest nad zapovestima. Oni nee ni vezivati ni ubijati. Oni e se truditi da budu pravedni da bi me|u ljudima nastao mir. Jer dolo je vreme (1989) kad u sa sve ~etiri strane sveta skupiti one koji se trude da se pridràvaju onoga to Sam im Ja zapovedio.

Znajte: Uprkos Mojim uputstvima i poukama, jo e mnogi ljudi sami sebe upropatavati svojim uzrocima koje i pored boljeg znanja uvek iznova stvaraju. Ipak, njihove e due ostati sa~uvane preko

124

Mene, Spasitelja. Svi oni koji, uprkos boljem znanju, ne potuju zapovesti @ivota, stajae Meni sleva sve dok ne prihvate i ne prime Mene, Spasitelja i dok u sebi ne na|u i ne sa~uvaju mir i ljubav postajui tako Zakon ljubavi. Tada e sa leva prei na desno i bie sa Mnom sve dok Meni zdesna ne budu stale sve due, koje u onda kao slike i prilike Bo`je ponovo dovesti Ocu.

125

21. POGLAVLJE

Isus ukorava okrutnost prema konju

Samoljubiv, sebi~an ~ovek gospodari nad ìvotinjama i mu~i ih - Ko ìvi u Bogu, jedno je sa svim stvorenjima

(2-4). ôvek skrnavi i razara ìvot na Zemlji - Izumiranje mnogih ìvotinjskih vrsta - Zna~aj mnogih ìvotinja za ekoloku ravnoteù - Zakon setve i ètve

vaì i u opho|enju prema Stvaranju (5). Nesebi~na ljubav, klju~ razumevanja i pomoi bli`njem, kao i uvida u kauzalni zakon i njegovo savladavanje - Glad i è| due za unutarnjim izvorom (6-7). Za Boga je strahota i ubijanje ìvotinja

radi `rtve - Svaki ~ovek bi trebalo dobrovoljno da `rtvuje svoje "ja" - La`na slika Boga - "Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako u vas odbaciti" ispravno shvaeno - Predaja i tuma~enje biblijskih re~i (10). Zemaljska bogatstva i unutarnje bogatstvo (11). Spoljanje bogatstvo samo je posu|eno da se upotrebi za

mnoge (12-13). Bo`ji Zakon je apsolutan i on e se ispuniti - Krtenje vodom kao simbol - "Svreno je" - Hrist sada u~i celoj Istini (14). Planiranje i

pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja - Mnoga duhovna bia stoje u Nalogu dok se ne vrate sva bia Pada (16)

1. Dogodi se pak da Gospod izi|e iz grada i sa u~enicima Svojim po|e preko gorja. I stigavi na jedno brdo s veoma strmim stazama, sretoe ~oveka sa tovarnom ìvotinjom.

2. No konj se bejae sruio, jer bee pretovaren. I ~ovek ga udarae sve dok mu krv ne pote~e. A Isus mu pri|e i re~e: "Ti, sine okrutnosti, zato tu~e ìvotinju svoju? Ne vidi li da je preslab za tovar svoj i zar ne zna da pati?"

3. A ~ovek odgovori: "[ta je Tebi do toga? Svoju ìvotinju mogu udarati koliko mi je volja; jer je moja, za nju dadoh lepe pare. Upitaj ove koji su sa Tobom, moji su susedi pa znaju."

4. I neki od u~enika potvrdie govorei: "Da, Gospode, tako je kako kaè. Bili smo prisutni kad je kupovao konja." A Gospod uzvrati: "Zar ne vidite kako krvari, i ne ~ujete li kako stenje i jadikuje?" Ali oni rekoe: "Ne, Gospode, mi ne ~ujemo da stenje i jadikuje!" (Pogl. 21, 1-4)


126

âk i da je ~ovek stekao ìvotinju, ona nije njegovo vlasnitvo. Onako kao to duhovno telo, dua u ~oveku, pripada ve~nom Postoja-nju, jer je Ve~ni stvorio duhovno telo i duhovno bie kroz Ve~nog ìvi u ve~nom Postojanju, tako je ve~ni Stvarala~ki Duh stvorio i ìvotinju koja pripada @ivotu koji Jeste i koji ve~no traje - Bogu.

îtava beskona~nost je sluèa Ljubav, sluèi @ivot: Ja, Hrist, pozvao Sam i ~oveka da sluì svom bli`njem na nesebi~an na~in. A tu spada i sabli`nji, ìvotinja. Jer i ìvotinja je obdarena darom nesebi~nog sluènja i rado i spremno sluì ~oveku koji je ljubi.

Ako ~ovek ne ljubi nesebi~no svoje bli`nje, dakle ljude oko sebe, nee im ni nesebi~no sluìti. Svoju sebi~nost on onda prenosi i na svet ìvotinja, biljaka i minerala.

@ivotinja ne ume da govori. Ona tiho pati i trpi i jedva da moè da saopti svoju patnju i bol. Samo onaj ko nesebi~no ljubi ljude, ìvotinje, biljke i kamenje, ~uje kakav bol i patnju trpi ìvotinja.

Onaj samoljubivi, ~ovek-gospodar, o~ekuje da mu ljudi oko njega sluè. On i od ìvotinje zahteva da mu sluì, ~ak iznad njenih mogunosti i snaga. On nare|uje - ali ne sluì. Tako on ljudima i ìvotinjama pri~injava neizrecive patnje. Ako ~ovek svoje bli`nje ~ini zavisnima od sebe, poput robova, podjarmljivae onda i ìvotinje. Ko ne slua vie svoju savest, postaje nemilosrdan prema ~oveku i ìvoti-nji. On gleda samo svoje interese i svoju korist. On sebe smatra veoma va`nim, zaboravljajui pritom da njegovi bli`nji i sabli`nji, ìvotinje, pate pod njegovom samoljubljivom dominacijom. On i nema vie oseaja za potrebe svojih bli`njih i ìvotinja. Kad ~ovekova ~ula ogrube, njegova su oseanja sasvim siromana. Takav ~ovek, me|utim, osetljivije reaguje kad se oslovi njegovo vlastito "ja" i kada se dovede u pitanje njegovo ponaanje.

Shvatite: Ko je samo sa ovim svetom, on gleda samo na svoj mali ograni~eni "ja-svet". Tako postaje neosetljiv za Zakon ìvota i postaje duhovno mrtav. Duhovno mrtvi su nemi i gluvi za istinski ìvot. Oni e se ponovo ra|ati u materiji sve dok to bude mogue po Zakonu otelovljavanja, da bi u toj promeni svojih sudbina iskusili i doìveli da njihov bli`nji, koji je pored njih, a tako i ìvotinja, oseaju i pate - utoliko vie to je sva~iji ìvot iz Boga.

127

Blago onima koji spoznaju da njihovo dalje postojanje moè biti ili muka ili sloboda, jer ~ovek ànje ono to seje.

Pribliàva se vreme kada teko optereene due vie nee moi da potraè ono zemaljsko, prolazno, jer e tada na Zemlji obitavati Svetlost. Senke ljudskog "ja" tada nee vie moi da vladaju svetom, jer e se Bo`ja Volja ìveti i bie vidljiva.

Ko je svoj ìvot posvetio Bogu, ostao je nesebi~an. Njegov je ìvot onda nesebi~no sluènje bli`njem. ôvek u Duhu Gospodnjem ne govori vie o "mome" i "tvome". On ìvi u Bo`jem obilju u svu ve~nost - u onome to mu je Bog dao u nasle|e: ~itavo Postojanje, Ve~nost.

Ko dakle istinski ìvi, vidi ono to duhovno mrtvi ne vide i ~uje ono to duhovno mrtvi ne mogu ~uti: @ivot koji struji iz ~oveka, ìvotinje, biljke i kamena, iz ~itave beskona~nosti. Jer ko ìvi u Meni, jedno je sa svim ljudima, biima, ìvotinjama, biljkama, kamenjem, i sa ~itavom beskona~nou. On onda razume i govor Ljubavi.

5. A Gospod se rastuì i re~e: "Jao vama, jer otupee srca vaa te ne ~ujete gde jadikuje i vapije svom Stvoritelju nebeskom za samilost, i triput jao onome zbog koga vapije i stenje u muci svojoj!" (Pogl. 21, 5)


Jao onima koji se ogree o ~oveka, ìvotinju, biljku, kamen i o sve to im je Bog dao za ìvot u Njemu! Due mnogih ljudi su otupele. Njihovo ljudsko "ja" misli samo na sopstvenu korist. Pritom, sebi~an ~ovek zapostavlja svoje bli`nje, a iskoriava i carstva prirode. ôvek ovog vremena (1989) stavio je i stavlja ruku na velikog zemljo-~oveka, na Zemlju. On zaga|uje Zemlju, skrnavi ìvot na njoj i svojom manipulacijom sa atomskom energijom kao i sa hemikalijama i ostalim, zadire i u atmosferu. On, dakle, unakazuje Zemlju i sve to na njoj ìvi i razara njen atmosferski omota~, koji njoj i svem zema-ljskom ìvotu pruà zatitu.

128

Upravo u ovoj vremenskoj prekretnici, u prekretnici od starog grenog doba ka dobu Svetlosti, ìvotinjske i biljne vrste svojim ~ulnim snagama, govorom svoje svesti, dozivaju svog Stvoritelja za pomo i izbavljenje. Nezamislivo pate ìvotinje i biljke zbog izraslina -ljudskog "ja", ljudske sebi~nosti. Porobljeni ìvot vapi za samilou i izbavljenjem.

Bog, Moj Otac i Stvoritelj svih oblika ìvota, usliio je porobljeno stvorenje. Mnoge ìvotinjske vrste izumiru zbog protivzakonitog postupanja ljudi. Njihove duhovne snage vraaju se natrag ili u duu Zemlje ili u ~ista podru~ja ve~nog Postojanja. Za mnoge od njih to je izbavljenje. Me|utim, mnoge od njih e se i vratiti ponovo na Zemlju kad Svetlost bude obitavala na njoj, jer e ljudi tada ìveti u jedinstvu sa Bogom.

Znajte: Svako neokajano nedelo i svako zlostavljanje - bilo ljudi, ìvotinja, biljaka, ~ak kamenja, na ~itavoj Zemlji pa dakle i u atmosferi - pada natrag na po~initelja. Shvatite: mnoge ìvotinje date su ljudima da im sluè. Mnoge su date i da o~uvaju ekoloku ravno-teù. Me|utim, pravog tj. uzajamnog sluènja moè biti samo ako ~ovek razvije detinju ljubav iz Otac-Majka Boga i Tvor~evu ljubav koja deluje u ìvotinji, u biljkama i u kamenju. Tada on moè da komunicira se svime to postoji.

Gde je ~ista komunikacija, tamo te~e i ve~na kosmi~ka energija. Me|utim, gde su snage Ljubavi svezane, tamo vlada okrutnost, sebi~nost i robovanje. Tamo nema ni razumevanja ni tolerancije; tamo je samo uzimanje, no nema toka iz davanja i primanja.

Ovo je zakon: [to ~ovek u~ini najmanjem od Moje brae, svom bli`njem, u~inio je Meni, Hristu - a, na kraju krajeva, i sebi samome; jer to ~ovek seje to e i èti. @etva uvek odgovara setvi. Kad se ~ovek ogreuje o ve~ni Zakon nesebi~ne ljubavi, on se odvraa od ve-~nih energija koje su mu potrebne za zdrav ìvot, za dobrobit njegove due a i za njegovo telo. Ko se, dakle, okree svetu i njegovoj senci, okree se od Mene, Svetlosti. A ko se okrene od Mene, dospeva u senke ljudskog "ja". Ko stoji u senci, taj pati i vene i postaje rob svoga "ja", a robovima ~ini i svoje bli`nje.

Shvatite: da ga ~ovek-gospodar porobljava doputa samo onaj ko i sam stoji u senci, ~ime je ve porobljen. On se onda prodaje ~oveku-

129

gospodaru za nekoliko srebrnjaka i tako izneverava svog pravog gospodara. A tako izneverava i ljude, ìvotinje i biljke, Zemlju i atmosferu.

6. I zakora~ivi pri|e Isus konju i dota~e ga, i ìvotinja odmah ustade, a njene rane behu zaceljene. A onom pak ~oveku re~e: "Idi sad i odsad je vie ne tuci nada li se samilosti."

7. Videvi gde im se pribliàva narod, re~e Isus u~enicima Svojim: "Bolesnoga radi, Ja bolujem; gladnoga radi, Ja gladujem; èdnoga radi, Ja trpim è|." (Pogl. 21, 6-7)


"Bolesnoga radi, Ja bolujem", zna~i: Ko nesebi~no ljubi, otvoren je za bli`njeg i moè u svom srcu da oseti i razume bol, patnju i bolest bli`njeg. Ljudi koji se nesebi~no zauzimaju za bli`nje, dobijaju od Mene snagu da bolesnima pruàju utehu i pomo. Ljudi u Mome Duhu nesebi~no sluè bli`njima ako to ovi èle.

Shvatite: svaki ~ovek ima slobodnu volju, i niko ne treba da se namee svom bli`njem. Stoga ~ovek treba da pruì pomo samo ako je ova zatraèna.

Kroz ljude koji nesebi~no sluè struji Duh Ljubavi ka mnogima od Njegove ljudske dece i doputa da im pomo do|e. Bog pomaè Svojoj ljudskoj deci u svakoj prilici i preko ljudi ~ija srca kucaju nesebi~no za Boga i za njihove bli`nje. Ko nesebi~no ljubi, nesebi~no i sluì. Tako na ovaj svet dolazi dobro: Bog.

Ko spozna vlastite uzroke, poznaje i lance uzroka koji se isti~u u ovom svetu, ~ija su delovanja vodila i vode raznim bolestima, pat-njama i muci. Ko ima uvid u zakon setve i ètve taj zna i izlaz iz meteà i zapletenosti ljudskog "ja". A ko izlazi iz patnje, muke, bolesti i poasti, stvarae sve manje uzroka. Time se smanjuje loa setva u njivi @ivota. U njoj e onda iznicati dobro seme, ìvot u Meni, Hristu.

"...Gladnoga radi, Ja gladujem; èdnoga radi, ja trpim è|", zna~i: Ja Sam kao Isus iz Nazareta oseao, a kao Hrist znam zato

130

mnogima od Moje ljudske dece nedostaje hrane i zato su èdni. Kao Isus gledao Sam oskudice, a kao Hrist ih znam. Oskudice su oskudna svetlost due. Probu|ena dua gladna je i èdna Mene, Hrista. Dua probu|ena u Meni nee se smiriti dok ~ovek ne spozna zato je gladna i èdna. îm ~ovek spozna nevolju due i Mojom snagom o~istiti to spoznato koje je dovelo do oskudice svetlosti due, dua e odahnuti, a ~ovek ozdraviti.

Shvatite: Dua ìvi samo od Svetlosti Bo`je. Ako je ima premalo, obolee telo - ili e ~ovek morati da gladuje i trpi è|; ve prema tome kakvo je seme poloìo u njivu, svoju duu.

Svako ko je èdan ùdi za izvorom, za vodom. Ako u ~oveku izvor Unutarnjeg ìvota te~e oskudno jer se okrenuo od izvora, onda pate i dua i ~ovek. Ko pak ìvi u Bogu, osea i patnju svojih bli`njih i nee se smiriti dok sve due i ljudi ne stignu do izvora @ivota i dok se due ne sjedine s praporeklom izvora, da bi onda i same postale Izvorom.

Dok svi ljudi i due ne budu ìveli u ovoj duhovnoj svesti, Ja u s ljudima i duama biti kao Spasitelj i sa-oseati njihove bolesti, -njihovu glad i è|, utoljavati glad, utaìvati è| - dok se sve ljudsko ne rastvori a dua ponovo sama ne postane izvor iz Boga, duhovno bie Neba, slika i prilika Bo`ja.

8. I jo re~e: "Doao sam da ukinem `rtvovanja i svetkovine krvi. Ne prestanete li da `rtvujete i jedete meso i krv ìvotinja, gnev Bo`ji padae na vas neprestano kao to je padao na pretke vae u pustinji koji se behu odali uìvanju mesa, i napunie se truleì i izjedahu ih poasti. (Pogl. 21, 8)


"Doao sam da ukinem `rtvovanja i svetkovine krvi", zna~i: Doao Sam da vas u~im jevan|elju, Zakonu Ljubavi i Svojim ga primerom ìvim, kako biste shvatili da je u unutarnjem duhovnom snagom bogat samo onaj ~ovek koji se pridràva Bo`jih Zakona. Ljudi koji poseduju unutarnje vrednosti nee oskudevati ni u ~emu. Jer, ko je bogat u svom srcu, on je sa svojim bli`njim, a ne protiv -

131

njega - a time je i za Boga, za @ivot koji je obilje. Ljudi s unutarnjim vrednostima su i sa ìvotinjskim i biljnim svetom, a ne protiv Bo`jih stvorenja. Ko je protiv svog bli`njeg, borie se protiv njega i ubie ga. A ko je protiv svog bli`njeg, on nije ni za ostali ìvot - ni za ìvot ìvotinja, ni biljaka, ni kamenja.

Ko je protiv @ivota u Meni, Hristu, taj je gladan i èdan uspeha, bogatstva, moi i ugleda. Radi svojih sve~anosti i poùde za jelom on ubija ìvotinje i jede njihovo meso. Tako on pokazuje da je daleko od Boga.

Za Boga, Ve~noga, i `rtvovanje ìvotinje je strahota. On nee da Mu se `rtvuju i posveuju ìvotinje. Bog je dao ìvot svim oblicima Postojanja, dakle i ìvotinjama. Zbog ~ega bi onda one trebalo da Mu se `rtvuju ako On, @ivot, Sam boravi u njima.

Me|utim, kad bi ~ovek `rtvovao svoje ljudsko "ja", svoje strasti i poùde, Meni, Hristu, i kad bi teìo @ivotu i vodio ìvot Bogu po vo-lji, dakle ìvot posveen Bogu, to bi onda doprinelo jedinstvu svih ìvotnih oblika. Bog je Duh ljubavi i slobode! Stoga bi svaki ~ovek trebalo da dobrovoljno `rtvuje svoje "ja". Tek onda e on postati blage udi i od srca smeran i doi e do velikog Jedinstva: Boga. Ovakav razvoj ~oveka prema Njemu Bog ljubi kod Svoje dece.

Ko se preda ve~nom Otac-Majka Bogu tako to svoje ljudsko pretvara u boànsko, taj nee ni klati ìvotinje i jesti njihovo meso, niti e namerno ubiti ìvotinju. Takvi ljudi e i biljnom svetu pristupati s nesebi~nom ljubavlju, jer je i on dar stvaranja Bo`jeg Svojoj ljudskoj deci. Biljke i plodovi polja i uma rado se daruju ~oveku i hoe da mu sluè kao hrana i kao lek za njegovo bolesno telo.

"Gnev Bo`ji" poti~e iz paganskog sveta predstava koji je u Starom Zavetu bio jo veoma ìv; verovalo se, naime, da se "bogovi" svete ljudima. Bilo bi, me|utim dobro, kada bi greni ~ovek shvatio da je on sam stvorio takozvani "gnev Bo`ji". Srditi Bog, to je ljudsko "ja" koje se sveti za ono to je samo prouzrokovalo; jer to ~ovek seje, to e i èti.

I re~i "oko za oko, zub za zub" bivale su i bivaju pogreno tuma~ene. ôvek ne treba da se sveti svom bli`njem i isto vraa istim.

132

Njemu je zapove|eno da oprata svom bli`njem, da ga moli za oprotenje i isto ili sli~no vie ne ~ini. Ko ne sledi ovu zapovest, sam se preputa zakonu ispatanja. A ovaj glasi: "oko za oko, zub za zub". Onda e on èti - "oko za oko, zub za zub" - ono to je posejao.

Shvatite: Pre ili kasnije sruie se ono gnevno, vladajue "ja", ~ovekov "ja-bog" - najkasnije onda kad iz due isteku uzroci: ono to je ~ovek posejao.

Shvatite dalje: Patnja ìvotinja i meso namerno ubijenih ìvotinja koje se pojede, izjedaju, obratno, meso ~ovekovo. Posledica su bolesti i poasti. To su posledice ovih i sli~nih uzroka.

9. A Ja vam kaèm, ~ak i ako ste okupljeni u krilu Mome, a ne drìte se zapovesti Mojih, odbaciu vas. Jer ako skriveno znanje ne ispunjavate u malome, kako u vam vee dati.

10. Ko je veran u najmanjem, bie veran i u velikom; a ko je nepravedan u najmanjem, bie nepravedan i u velikom. (Pogl. 21, 9-10)


"A Ja vam kaèm, ~ak i ako ste okupljeni u krilu Mome, a ne drìte se zapovesti Mojih, odbaciu vas", treba da zna~i: Ako ~ovek i zove "Gospode, Gospode" i puno govori o Meni i o jevan|elju ljubavi, ali u svom ìvotu ne ostvaruje i ne sledi ono o ~emu govori, on e svojim ljudskim "ja" - odbaciti samoga sebe. Jer on tako istupa iz Zakona ljubavi i stvara uzroke ~ije e se posledice sru~iti na njega ako ih blagovremeno ne spozna, ne okaje i takvo neto vie ne ~ini. Ja Jesam, Bog, ne odbacuje duu i ~oveka. ôvek se sam odvraa od Zakona ljubavi i ìvota; tako on stvara svoj vlastiti zakon, pod kojim onda i pati. Jer ~ovek prima ono to je posejao. Zato se potrudite da ostanete u Mome krilu, ìvei ìvot u Meni, Hristu, nesebi~nom -ljubavlju i nesebi~nim delima.

Iskaz: "odbaciu vas", ne dolazi nikada iz Duha Bo`jeg, iz Ja Jesam. Smisao tog iskaza je: svojim vlastitim malim "ja" gurate svoju

133

duu u dolinu uzroka, od kojih ete onda patiti. Jer samo ~ovekovo "ja" izgra|uje u dui i u fizi~kom telu zakon setve i ètve.

U mnoge stare tekstove koji su dati u ranijem vremenu i bili stalno redigovani i prevo|eni, uli su izrazi iz vremena pre i posle Starog Zaveta. Ukoliko su oni koji su redigovali i prevodili tekstove bili jo zarobljeni u tom svetu predstava, upotrebljavali su ponovo te izraze i preuzimali ih u novim stilizacijama teksta - verujui da su doti~ni tekst ispravno shvatili te ga stoga ispravno i redigovali i preveli.

I u vaim takozvanim biblijama bili su stalno preuzimani takvi stari pojmovi. A to se doga|a i danas (1989). Stoga mnogi poznavaoci Biblije i teolozi ne mogu razumeti Moju Re~ objavljenu za dananje vreme i za Novo Doba, Doba Svetlosti. Krutom primenom ovakvih izraza, ulo je u biblije mnogo ljudskoga. Tekstovi nisu uvek bili svesno tako interpretirani - ~esto je to ~injeno i nesvesno, iz ljudskog uverenja. Stari na~in govora i stari pojmovi kojima je - ljudskim re~ima ispri~ana boànska Istina, imaju, me|utim, u dananjem vremenu (1989) ~esto drugi smisao i zna~enje.

Da je ~ove~anstvo slualo proroke slate od Boga - i unutar institucija crkve - i da je ispunjavalo ono to je Bog pou~avao preko svojih instrumenata; da je ~ove~anstvo slualo i ono to Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io i Svojim primerom ìveo, onda bi ovo razdoblje bilo ispunjeno Svetlou, dakle Istinom - i proroci vie ne bi bili potrebni.

Shvatite: Ko ne ispunjava i najmanju Zapovest: imati razumeva-nja i tolerancije za svoje bli`nje i potovati njihovu slobodnu volju, on ne moè ispunjavati ni najveu Zapovest, zapovest Ljubavi. Ko ne priznaje Zakon setve i ètve te zato osu|uje bli`njeg kao krivca, kako onda moè primiti vee, Zakon Ljubavi, istinski ìvot?

Znanje nije mudrost. Boànska mudrost ostaje skrivena onome ko samo skuplja znanje.

Ko je u najmanjim stvarima veran, iskren i poten prema sebi samome, takav je i prema svom bli`njem. Takvi e ljudi izvravati i ono veliko, ono to je trajno, jer ìve u Mojoj volji. Ko je, me|utim, u najmanjem gramziv, zavidljiv, ljubomoran i poùdan, taj e i onda

134

kad bude re~ o veim stvarima i poslovima, odgovarajue misliti, govoriti i postupati.

Znajte: Iz zavisti, ljubomore, gramzivosti i sva|e nastali su ratovi, ubistva, razaranja i cepanje naroda.

Govorim ljudima u svetlom Carstvu Mira: Tako je jo bilo i u razdoblju u kojem Sam Ja objavio ovo delo preko otelovljenog dela Zraka boànske Mudrosti, na po~etku mone vremenske prekretnice.

11. A ako ne beste verni u grenim dobrima zemaljskim, ko da vam istinska bogatstva poveri? A ako ne beste verni u onome to pripada drugom, ko e da vam da vae? (Pogl. 21, 11)


Ako vi vaa zemaljska dobra smatrate svojim vlasnitvom i mislite samo na to kako da ih uveate za sebe, onda ste vi osiromaeni u najunutarnjijem, jer posedom ne upravljate zakonito - za dobro mnogih. Bog vam onda nee poveriti istinska bogatstva: da donosite Zakon @ivota u ovaj svet. Jer ko ne ostvaruje Zakon Ljubavi i @ivota, duhovno je osiromaen. A ako ste svoje bli`nje varali, dakle niste ostali verni Zakonu @ivota i Ljubavi - kako ete onda dostii Carstvo nebesko, nesebi~an ìvot?

Ko èli da u|e u Nebo, mora biti bogat u unutarnjem - bogat unutarnjim vrednostima i boànstvenou. Ko je na Zemlji stekao bogatstva i smatra ih svojim vlasnitvom, taj je siromaan u Duhu @ivota. Jer ono to mu je od spoljanjeg bogatstva dato, povereno mu je samo zato da s njime unapre|uje zajedni~ko dobro na Zemlji, to zna~i: Jedan za sve - svi za Jednog.

Ko na zemaljska bogatstva gleda kao na svoje vlasnitvo i na svoju zaslugu, nije nita bolji od onoga ko bli`njem zavidi na imovini i nastoji da mu je otme ili hoe njome da se obogati.

No, ko pre svega stremi Carstvu nebeskom, taj je spoznao ve~ni ìvot u sebi i svesno ga je primio i prihvatio.

135

Ko razvije unutarnje bogatstvo, nee ni kao ~ovek oskudevati ni u ~emu. Jer Bog, Otac-Majka Bog, stara se da Njegova zemaljska deca ne oskudevaju. Ako pak ljudi oskudevaju i gladuju, onda to zna~i da su oni u prethodnim ìvotima svojoj ljudskoj brai i sestrama uskraivali hleb i odbijali da im pomaù, ili ih kao znalci ~esto nisu zakonito vodili prema zapovesti "moli se i radi".

Mnogim je ljudima Bog poverio spoljanja dobra da ih oni ulaù za opte dobro i uveavaju ih na ispravan na~in za dobrobit svih. Ko pati i oskudeva, trebalo bi da dobije utehu i pomo od onih kojima je Bog dao darove da ih na pravi na~in razdele Njegovoj deci koja pate i gladuju. Oni, me|utim, treba da se zakonito razdele prema zapovesti "moli se i radi".

12. Niko ne moè dva gospodara sluìti. Jer ili e jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili e se jednoga dràti a drugoga odbacivati. Ne moète istovremeno sluìti Bogu i Mamonu." A fariseji koji bejahu gramzivi, ~uvi sve ovo rugahu Mu se.

13. A On im re~e: "Vi se pravdate pred ljudima, ali Bog poznaje vaa srca; jer to je me| ljudima uzdignuto, grozota je u o~ima Bo`jim. (Pogl. 21, 12-13)


Niko ne moè sluìti dva gospodara. Ko se, me|utim, poveri jednom Gospodaru, Otac-Majka Bogu, tako to ispunjava Volju Bo`ju, taj e i sluìti Bogu i svom bli`njem i nee sebe vie ceniti nego bli`-njeg. Ko, me|utim, spoljanje bogatstvo smatra svojim sopstvenim, on e na svoje bli`nje gledati s visine i manje e ih ceniti. Takvi su ljudi ~esto sebi~ni, plaljivi i uskogrudi, a prema svom bli`njem nepoverljivi i sumnji~avi, jer oni smatraju da bi ih bli`nji mogao prevariti i oteti im bogatstvo - koje, prema Zakonu ìvota, uopte ne poseduju, ve im je samo posu|eno da ga na pravi na~in upotrebe za mnoge. Takvi -ljudi ljube samo sebe i svoje tobo`nje bogatstvo i suprotstavljaju se svima za koje misle da e ih oplja~kati.

136

U svim vremenima bilo je fariseja, i jo ih ima, onih koji drè lepe govore i imaju mnogo argumenata i izgovora kako bi zadràli ono to su prisvojili kao tobo`nje vlasnitvo.

Shvatite: svako ko se brani i pravda, sam sebe optuùje i svedo~i o tome ko je. Bog poznaje svu Svoju decu! On ne gleda na ne~ije re~i, ve u njegovo srce. Ve~nome nita nije skriveno. Kad do|e vreme, On doputa da se sve otkrije kako bi svaki grenik samoga sebe spoznao, pokajao se, molio za oprotenje, oprostio, popravio i sli~no vie ne ~inio, tako da se ponovo na|e u Bogu.

Zato Ja, Hrist, u ovom razdoblju (1989) ponovo u~im Unutar-njem putu, kako bi se svi koji su dobre volje spoznali, ponovo pronali Boga i postigli jedinstvo sa Njim i sa svojim bli`njima preko Sina, koji Ja Jesam.

14. Zakon i proroci vaìli su do Jovana. A otada se propoveda - Carstvo Bo`je, i svako bi da u|e u njega. Ali lake je nebu i Zemlji da pro|u no da se ne ispuni ta~kica jedna od Zakona." (Pogl. 21, 14)


"Zakon i proroci vaìli su do Jovana" zna~i: Zakon kome su u~ili proroci bio je objavljen do Jovanovog dolaska. Ono to su povrh toga proroci iz Zakona Bo`jeg jo u~ili, to sam Ja kao Isus produbio i ìveo za primer ljudima. Na tome sam kao Isus gradio i po~eo Sam najavljivati Carstvo Bo`je i Njegove Zakone koje su bili najavili jo proroci pre Jovana. U Carstvo Bo`je ui e svaka dua koja ostvaruje Zakone @ivota i pridràva ih se.

Bo`ji Zakon je apsolutan. Od njega se ni slovo ne moè oduzeti. Zakon Ve~noga ispunie se na Zemlji i u njoj, kao i u podru~jima ~ienja, u svim fasetama ìvota. Kao Isus iz Nazareta Ja Sam doao da ispunjavam Zakon Bo`ji, i ko ide Mojim stopama pridràvae se onoga to Sam u~io, Svojim primerom ìveo i tako svima ponudio.

U ovoj vremenskoj epohi (1989) Ja, Hrist, preko Svoje proro~ice i Svog glasnika, ponovo u~im ve~nom Zakonu i vodim Svoje u Carstvo unutarnjeg. Ja ih ponovo u~im i ve~nim Zakonima za Carstvo Bo`je

137

na Zemlji. Ko ide Mojim stopama, stopama Nazareanina, saosniva~ je i graditelj Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji.

Ja, Hrist, doao Sam na ovaj svet kao Isus da najavim Carstvo Bo`je na Zemlji i u~im Zakonima Carstva Bo`jeg.

Re~ima "Pou~avajte, a onda krtavajte" mislio Sam na krtava-nje Duhom Svetim. Jer ko je primio i ostvarivao u~enje iz Duha, duhovno je krten; njemu nije vie potrebno krtenje vodom. Krtenje vodom moè vaìti jo samo kao simbol. Jer svaki ~ovek koji ostvaruje zakone Bo`je krten je Duhom @ivota i moè ui u Nebo jer ostvaruje Zakon @ivota, Boga u Meni, Hristu.

Ja, Hrist, primio Sam od Jovana krtenje vodom kao simbol, i otada Sam po~eo da propovedam i pou~avam i tuma~im ljudima Carstvo Bo`je. Istovremeno, u centralnom Prasuncu sve se vie i vie aktivirala i Delimi~na snaga iz Prasnage, potencijal svetlosti za sve pale i optereene due. I kao to Sam Ja kao Isus iz Nazareta propovedao Carstvo Bo`je i put do njega, u~io ljude Zakonu ljubavi i ìveo ga njima za primer, tako su ~inili i svi proroci koje Sam slao nakon Moga "Svreno je" - a tako u i dalje ~initi, dok mnogi ljudi ne budu ìveli u ostvarivanju ve~nih Zakona.

Shvatite: kroz "Svreno je" svakoj je dui predodre|en evolutivni put u ve~na Nebesa. Nijedna dua nee biti ostavljena, jer u svima, pa ~ak i u demonu, postoji Spasiteljevo svetlo - svetiljka due - koja je ~uva od rastvaranja.

Samo onaj ko je ponovo postao apsolutnim Zakonom Ljubavi, duhovnim biem, vratie se u stanove koje Ve~ni Otac za njega drì spremne. Jer svaka o~iena dua mora u potpunosti ostvariti Zakon Bo`ji; ni ta~kica Zakona ne sme ostati neostvarena.

Ja, Hrist, objavljujem se ponovo u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) koja vodi u novo doba, Carstvu Mira Isusa Hrista. Preko boànske Mudrosti, na ovu Zemlju ponovo dolazi sveobuhvatni Zakon Bo`ji u svim pojedinostima. Svi koji su dobre volje nee samo nai izlaz iz Zakona setve i ètve; oni dobijaju i pouke i uputstva kako mogu na ovoj Zemlji sveobuhvatno da primenjuju ve~ni Zakon @ivota.

Ja, Hrist, u ovom razdoblju u~im, dakle, ~itavoj Istini. Ko je iz Istine, razume smisao onoga to Sam objavio usmeno i pismeno. Jer -

138

ljudi koji se pribliè Ve~nome, ne drè se vie re~i, a ni slova. Re~i i slova su samo znakovi.

Oni koji svesno, korak po korak, idu Unutarnjim putem Ljubavi, nee vie pitati ta stoji iza takozvanih Bo`jih tajni. Njima postaje sve o~igledno, jer ~ovek koji se pribliì Unutarnjem ìvotu otvara svoju duhovnu svest, uranja, dakle, u Ve~ni Zakon, Boga, koji je zatvoren samo za one koji ga ne ostvaruju i ne drè ga se.

Ve i sada, bogati su u Duhu ìvota ljudi koji idu putem ljubavi i neguju zajednitvo sa svojim bli`njima. Oni mogu biti sigurni da ve stoje Meni zdesna.

Ponavljam: Tekst iz knjige "Jevan|elje Isusovo" koji je ovde izloèn, Ja, Hrist, tuma~im i ispravljam ukoliko ondanji pojmovi i re~i vie ne odgovaraju dananjima, jer im se pridaje drugi smisao. Ja ispravljam i one sutinski nezakonite interpretacije koje su se potkrale - i zbog prevo|enja. Tako|e produbljujem tuma~enja i pridodajem nove zakonitosti. Svi oni koji e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista treba tako da steknu uvid ne samo u ono to se zbilo u Mome vremenu kao Isusa iz Nazareta, nego i u ono to se doga|alo do nastanka Carstva Mira Isusa Hrista.

15. Pristupi Mu vie èna nosei svoja ~eda na prsima da ih blagoslovi. A neki rekoe: "Zato dosa|ujete U~itelju?"

16. No Isus ih opomenu govorei: "Od ovih ovde doi e koji e Me najaviti ljudima." I On ih uze na ruke Svoje i blagoslovi ih. (Pogl. 21, 15-16)


Re~ima "Od ovih ovde doi e koji e Me najaviti ljudima", nagovestio sam dolazak onih koji e sa Mnom delovati u Nalogu Otac-Majka Boga, da se sve pale i optereene due i ljudi odvedu natrag k srcu Ljubavi.

U ve~nom Postojanju, u ve~nom gradu Jerusalimu, u prisustvu Ve~nog Oca, isplaniran je i pripremljen Spasiteljski nalog do u deta-lje. Svako bie koje se odlu~ilo za ovaj Nalog, unelo je jedan ili vie

139

kamen~ia velikog mozaika Spasiteljskog plana, kao svoj potencijal -ljubavi i pomoi za pale i optereene due, u centralno Prasunce i u prizmati~na Sunca, tj. Sunca sutina i Sunca osobina. Polazei od centralnog Prasunca i Sunaca sutina i osobina, koji su osnovne snage Beskona~nosti, u sve svetove Pada i u atmosferu Zemlje po~eo je da zra~i nalog Spasenja.

Za vreme ovog monog doga|aja, sinovi i keri Bo`je prihvatili su svoj udeo u Delu Spasenja i u svom duhovnom telu.

Mnogi sinovi i keri Bo`je odlu~ili su da sprovode Delo Spasenja sa Mnom, Hristom, sve dok i poslednja dua ne bude ponovo u ve~nom Postojanju. Me|utim, nee sva duhovna bia koja su u Spasiteljskom nalogu, sa Mnom, Hristom delovati do kraja, to jest dok sva bia ponovo ne postignu ~istotu. Ova kolosalna akcija pomoi - dok se i poslednja dua ne vrati kui –obavezuje ona bia koja su se -nje prihvatila i koja prete`no dolaze iz centra ~itavog Postojanja, iz Svetita, odakle je Pad i zapo~eo. To su oni koji su preko roda Davi-dova doli na ovaj svet i dolazie na Zemlju neprestano, sve dok Carstvo Mira Isusa Hrista ne dostigne svoj vrhunac. Oni e sa Mnom do kraja delovati u Spasiteljskom nalogu i oni su sa Mnom, Hristom, najodgovorniji u Mome Delu Spasenja.

Svako duhovno bie koje je preuzelo na sebe odgovornost za Spasiteljsko Delo, donelo je iz svog duhovnog mentaliteta odgovarajui duhovni potencijal. Ovi uneseni duhovni potencijali sinova i keri Bo`jih pripremili su Meni, Hristu, i njima samima, puteve preko podru~ja Pada, koja su nakon "Svreno je" postala ravnima ~ienja. Njihovi uneseni duhovni potencijali jesu njihovi razli~iti duhovni mentaliteti kojima oni u ljudskoj odei razvijaju odgovarajue sposobnosti za Carstvo Mira Isusa Hrista.

Tako su, dakle, mnogi sinovi i keri Bo`je, koji stoje u Nalogu Spasenja, ulo`ili deo svog duhovnog potencijala u vraanje kui sve Bo`je dece, i sada deluju u Delu Spasenja. Probu|ene due koje su se u zemaljskoj odei odlu~ile za Mene, uklju~uju se, odgovarajue svom nalogu, u veliku celinu i slu`e u Delu Spasenja, koje je i njihovo delo. U sebi one nose zra~ei nalog da sve due i bia dovedu kui, velikoj, ve~noj Prasvetlosti, Bogu.

140

Rod Davidov i sinovi i keri Bo`je iz drugih rodova, ~ine jedan veliki i moan narod, narod Bo`ji na ovoj Zemlji. Neki od njih su se kroz inkarnacije opteretili i Ja, Hrist Bo`ji jo ne mogu da ih oslovim, jer je njihovo srce jo daleko od Mene. Drugi od sinova i keri Bo`jih koji deluju u ovom Nalogu, nalaze se jo na putu da bi ispunili deo Naloga za koji su zaduèni. Neki od njih vratili su se natrag u "svet", jer su za svet jo bili isuvie vezani. No njihove su due ~ule Moj poziv i u dato e se vreme opet vratiti svom nalogu, u Delo Spasenja. Njihov povratak ne mora biti u ovoj inkarnaciji, u ovom ìvotu na Zemlji (1989). To se moè dogoditi i u kasnijim utelovljenjima, jer Moje Carstvo Mira na ovoj Zemlji tek je u izgradnji.

Drugi, pak, sinovi i keri Bo`ji urastaju postepeno u svoj zadatak, svesno prihvatajui svoj nalog.

Ostali ve u potpunosti deluju u Nalogu i ostvaruju ono to su kao duhovni potencijal uneli u centralno Prasunce, u sedam osnovnih snaga Stvaranja, u svetove Pada i u atmosferu.

Mnogi sinovi i keri Bo`je koji stoje u Nalogu, i druga deca Ljubavi koja su probu|ena u Duhu @ivota, objavljivae Sina Bo`jeg kao Spasitelja svih dua i ljudi dok sve due svesno ne prihvate Spase-nje i dok ne krenu putem prema savrenstvu.

Sinovi i keri Bo`je koji su dolazili i dolaze na svet preko Davidova roda, ostae u Nalogu Spasenja dok sve ne bude izvreno. To Sam najavio jo kao Isus iz Nazareta kad su Mi neke ène donele svoju decu da ih blagoslovim. Po zra~enju dece prepoznao Sam koja dua pripada nalogu Spasenja. Svako bie koje stoji u Spasiteljskom nalogu nosi u svome duhovnom telu pe~at zra~enja. Ovaj zra~i i kroz zemaljsko telo, kroz Hristov centar koji deluje u blizini srca.

141

22. POGLAVLJE

Bu|enje keri Jairove

Preduslovi za isceljenje tela - Hrist je u tebi (2-5). Bu|enje "mrtvih" (6-12)

1. I gle, do|e jedan od stareina sinagoge po imenu Jair. I videvi Ga, pade Mu pred noge i preklinjae Ga govorei: "Ker~ica Moja umire. Molim te, do|i i poloì ruke Svoje na nju, da ozdravi i oìvi."I Isus po|e za njim, a pridruìe Mu se jo mnogi, tiskajui se oko -Njega.

2. A bee tu i neka èna koja ve dvanaest godina bolovae od te~enja krvi, i bejae mnogo propatila od lekara mnogih, i sve to imae dade na to, ali joj ne bi bolje, nego ~ak gore.

3. I poto bee ~ula za Isusa, tiskae se oko Njega i dohvati se haljine Njegove. Jer govorae u sebi: "Ako se samo dotaknem haljine Njegove, ozdraviu". I odmah joj stade te~enje krvi. I ona oseti u telu, da ozdravi od muke svoje.

4. A odmah Isus oseti da deo sile izi|e iz Njega i obrati se narodu koji se tiskae oko Njega, govorei: "Ko se to dota~e Moje ha-ljine"? A u~enici Mu rekoe: "Vidi gde se mnotvo tiska oko Tebe, a pita: Ko Me se to dota~e?"

5. I On se osvrnu ka onoj koja to bee u~inila. A èna uplaivi se i drhtei, znajui ta joj se dogodilo, do|e i kle~e pred Njim, i kaza Mu svu istinu. A On joj re~e: "Keri Moja, vera tvoja isceli te. Idi s mirom i ozdravi od bolesti svoje." (Pogl. 22, 1-5)


Ono to se tada dogodilo, moè se doga|ati i danas. Jer vidite, vi koji ~itate Moje re~i, Hrist ne hoda vie u Isusu ovom Zemljom - Hrist je, o dete ~ove~je, u tebi! I gde god da si, kud god da ide: Ja Sam u tebi snaga Spasenja koja le~i i tvoje telo, ako je to dobro za tvoju duu. Ti, o ~ove~e, ne treba da Me traì - nai e Me u sebi! Ne treba da ide ni tamo ni ovamo - Ja Sam u tebi! I gde god da si ti, tu Sam i Ja. Povuci se u neki miran sobi~ak i u|i u malu odaju

142

svoga srca, da bi se od srca pomolio. I u molitvi predaj Meni, koji u tebi boravim, ono to ti leì na srcu, verujui da Ja sve mogu.

I ako nepokolebljivo veruje u Mene, desie se ono to je za tebe dobro i to sluì spasenju tvoje due. Kao i tada tako i danas vaì Zakon: tvoja ti je vera pomogla. I ako ne grei vie - a trudi se da se pridràva zapovesti @ivota - tvoja e molba biti usliena ve u tvojoj dui. Ako to sluì daljem razvoju tvoje due, onda e se u tvojoj dui i na tvome telu odraziti blagoslov.

6. Dok On jo govorae, do|e nekoliko slugu stareine sinagoge i rekoe: "Umrla je ki tvoja. Ne mu~i vie U~itelja?"

7. A kad ~u Isus ove re~i, obrati se stareini sinagoge: "Ne boj se, ve samo veruj!" I ne dopusti nikome da Ga sledi osim Petru i Jakovu, i Jovanu bratu Jakovljevom.

8. I stigavi u kuu stareine sinagoge, vide gu`vu i peva~e hramovne, i svi plakahu i jaukahu.

9. I kad u|e onamo, re~e im: "Zato vi~ete i pla~ete tako? Devoj~ica ova nije umrla, ve samo spava." I podsmevahu Mu se; jer miljahu da je mrtva i ne verovae Mu. A On, isteravi sve napolje, uze sa Sobom dva u~enika Svoja i u|e onamo gde leàe devoj~ica.

10. I uze je za ruku, i zovnu govorei: "Talitha kumi!", to bi otprilike zna~ilo: "Devoj~ice, kaèm ti, ustani!"

11. I ona odmah ustade i hodae okolo. A bee joj dvanaest godina. I divljahu se svi preko svake mere.

12. A On im strogo zapovedi, da o tome niko ne razglauje i zabrani im da joj bilo ta od jela daju. (Pogl. 22, 6-12)


Shvatite u dubini svojih srca Moje delovanje - ne samo kao Isusa iz Nazareta, ve i kao Hrista Bo`jeg! Jer Ja Sam opet doao k vama u Duhu ljubavi, da vam pomaèm i sluìm vam.

143

Sve dok se srebrnasta vrpca - zvana jo i informaciona vrpca - koja povezuje duu i telo, ne odvoji od tela, jo postoji duhovni kru`ni tok i energije ìvota teku iz neopteretivog jezgra bia, Boga, u duu - iz due u telo, a iz tela opet natrag u duu i ka jezgru bia, Bogu. To Sam Ja video kod ove devoj~ice i najpre Sam razgovarao tiho sa snagom Moga Oca u Sebi, sa Ja Jesam u Sebi. Onda Sam uspostavio duhovnu vezu sa duom tog deteta i pustio da preko nje srebrnastoj vrpci poja~ano doti~u kosmi~ke snage. Preko jezgra bia due je onda ta poja~ana energija ìvota tekla u duu, a preko due u elije mozga i u organizam ovog deteta. Tako Sam probudio ~oveka iz takozvane smrti.

Na taj Sam na~in vraao u telo sve one kojima vreme u zema-ljskom ruhu jo nije bilo isteklo. Ina~e bi oni otili sa Zemlje samo zbog spoljanjih okolnosti koje oduzimaju dui oslonac i tako je izgone iz tela pre nego to je to za nju predvi|eno kosmi~kim zakonima.

U Zakonu ìvota stoji zapisano da je svakoj dui u zemaljskom ruhu unapred odre|en njen zemaljski ìvotni ciklus. On, ipak, sadrì mogunost ranije ili kasnije smrti zemaljskog ruha. Zemaljska smrt moè uslediti i u tom vremenskom razmaku. U tom vremenskom razmaku Sam Ja, kao Isus iz Nazareta, mogao snagom Duha da opet pozovem te due natrag u njihovo zemaljsko postojanje.

Ova dela ljubavi vrio Sam onda kada je to bilo dobro za duu i ~oveka. Po zra~enju svesti due Ja Sam prepoznavao da li bi se dua i ~ovek u novim ìvotima na Zemlji ponovo opteretili ili bi poja~ali verovanje u Ve~noga kroz pratanje, moljenje za oprotaj i ispravlja-nje po~injenog.

Zapovest za sve ljude glasi: Ako je verovanje vae veliko makar kao zrno gorui~ino, onda se mnogo toga moè dogoditi u vama i na vama iz dela boànske ljubavi.

144

23. POGLAVLJE

Isus i Samarjanka

Voda ìvota, Istina, snaga koja ve~no struji (3-7). Ko ozbiljno traì, pronalazi - Istinu Proverite one koji govore o Istini - O vrednosti spoljanjih oblika

oboàvanja - Ko je danas narod Izrailj? - Novi Jerusalim - Poslednji Zavet (16)

1. Isus do|e u grad samarijski zvani Sihar, blizu polja koje dade Jakov Josifu, sinu svojemu.

2. A onde bejae upravo bunar Jakovljev. I Isus, umoran od puta, sede kraj bunara. A bee oko estoga ~asa.

3. I do|e jedna èna iz Samarije da zahvati vode. Re~e joj Isus: "Daj mi da pijem". (Jer u~enici Njegovi bejahu otili u grad da kupe hrane).

4. Samarjanka Mu pak re~e: "Kako ti, koji si Judejac traì od mene, ène iz Samarije da pije?" (Jer se Judejci ne druè sa Samarjanima).

5. Isus joj odgovori: "Kad bi ti prepoznala dar Bo`ji i ko je Taj koji ti govori: 'daj mi da pijem', molila bi Boga da ti dadne ìvu vodu za pie."

6. Re~e Mu èna: "Gospodine, nema ni ~ime bi zahvatio, a bunar je dubok; odakle ti onda voda ìva? Jesi li ti vei od oca naeg Jakova, koji nam dade ovaj bunar iz kojega pijae i on i deca -njegova, i kamile njegove, i volovi i ovce njegove?"

7. Odgovori joj Isus: "Ko pije od ove vode, opet e oèdneti. A koji pije od vode koju u mu Ja dati, nee vie nikada oèdneti, ve e voda koju u mu Ja dati izbiti u njemu kao izvor i tei u ìvot ve~ni." (Pogl. 23, 1-7)


Voda @ivota priti~e sna`nije u ovaj svet od vremena kad Sam Ja delovao kao Isus iz Nazareta - a jo sna`nije od Moga "Svreno je".

145

Ko pije od vode @ivota, taj se napaja iz izvora ve~ne Istine, jer se vratio u praizvor sveg Postojanja. On nikada vie nee oèdneti niti e mu ikada neto nedostajati. On ima ono to mu je potrebno, i vie od toga.

Ljudi u Duhu Istine sami su taj duhovni zdenac Istine. Oni daju i daju - i nikada ne presuuju, jer Duh Bo`ji, koji preko njih deluje, jeste snaga koja ve~no struji, vrelo izvora i sam izvor, Istina.

Shvatite: Ja Sam voda @ivota. Ko Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta u~ini svojim ìvotom, pridràvajui se onoga to Sam mu Ja zapovedio, taj e ìveti u Meni, ìvoj vodi, i bie izvor ìvog blagoslova, iz kojeg neprestano te~e voda @ivota. Tek tada e on mnogim ljudima moi da pruì pravi okrepljujui napitak ìve vode. Ovi nee vie traìti Istinu, jer su pronali Istinu, Ja Jesam. Oni nee vie èdneti, jer e piti iz ve~nog izvora Istine.

Ko prima od vode @ivota, taj ne ostaje usamljenik, niti pliva sa strujom starog, grenog vremena. On vesla protiv nje, tako to vie ne neguje ono ljudsko, nego ga se osloba|a snagom ljubavi. Tako u sebi pronalazi ve~nost, @ivot, Istinu, Praizvor, Boga.

Na taj na~in postupno nastaje Doba Svetlosti i novi ljudski rod u Meni, Hristu: ljudi koji e graditi i odràvati Carstvo Mira, jer su i sami ispunjeni Mirom.

8. Re~e Mu èna: "Gospodine, daj mi tu vodu, da ne èdnim i da ne moram dolaziti ovamo da zahvatam." Isus joj re~e: "Idi zovi muà svojega i do|i ovamo." A èna Mu odgovori: "Ja nemam muà."

9. Isus je pogleda i re~e: "Dobro si rekla: nemam muà. Jer si pet muèva imala, a ovaj koga sada ima nije ti mu`. Istinu si rekla."

10. Re~e Mu èna: "Gospodine, vidim da si ti prorok. Oci nai molie se na gori ovoj, a vi kaète da je u Jerusalimu mesto gde treba oboàvati Boga."

11. Isus joj odgovori: "@eno, veruj Mi da dolazi vreme kada neete oboàvati Boga ni na gori ovoj ni u Jerusalimu. Vi ne znate ta oboàvate, ali mi znamo ta oboàvamo. Jer spasenje dolazi iz Izrailja.

146

12. Ali dolazi vreme, i ve je tu, kada e istinski oboàvaoci oboàvati Sveoca u Duhu i Istini. Jer Svesveti traì da takvi budu oni koji Mu se klanjaju. Bog je Duh, i koji Mu se klanjaju, u Duhu i Istini treba da se klanjaju."

13. Re~e Mu èna: "Znam da dolazi Mesija koji se zove Hrist. I kad On do|e, objavie nam sve." Isus joj odgovori: "Ja Sam taj, koji Ti govorim."

14. Utom se vratie u~enici Njegovi i za~udie se to sa ènom onom razgovara. Ali nijedan ne upita: "[ta traì?" ili "Zato razgovara s njom?"

15. A èna ostavi svoj kr~ag, i otide u grad i re~e ljudima: "Hodite da vidite ~oveka koji mi kaza sve to sam dosad u~inila. Da nije on Hrist?"

16. I po|oe i do|oe k Njemu, i mnogi od Samarjana poverovae u Njega i moljahu Ga da ostane kod njih. I ostade onde dva dana. (Pogl. 23, 8-16)


Ko govori iz Istine, njegove su re~i ve~ni ìvot. One su proète ìvotom i snagom koja Sam Ja u Otac-Majka Bogu. Ko ozbiljno traì vodu @ivota, Istinu, taj e doi do ~oveka koji e biti u stanju da mu pokaè put do vrela izvora i on e pronai @ivot, Istinu, u svom najunutarnjijem.

Re~i @ivota su re~i Istine. Ko ìvi po smislu ìve re~i, taj ispu-njava Zakon @ivota i ìvi u Duhu Istine. Stoga proveravajte ljude koji govore o izvoru ìvog blagoslova, da li ve donose tu vodu @ivota, Istinu, ili su tek na zdencu Istine.

Shvatite: Gde je svetlo, tamo se okupljaju oni koji teè svetlu. No mnogo je me|u njima onih koji o Istini samo govore, ali su im namere mra~ne. Stoga proveravajte merilom svoje vlastite iskrenosti, kako biste prepoznali njihova dela. Ne gledajte i ne sluajte one koji govore ne~isto, pa ni onda kad se nazivaju "ravi" (u~itelj). Preispitajte smisao njihovih re~i i njihovo ponaanje prema bli`njima - i oni e za

147

vas biti otvorena knjiga. Ljudi Duha su skromni, smerni i blagi, a -njihovo je bie proèto i obasjano onim koji je Ja Jesam: Hrist, ìva voda.

Ko ìvi u Istini, taj ìvi iz Istine - i vidi Istinu, no vidi i ono to nije Istina. O~ima Istine gledao Sam Ja kao Isus iz Nazareta ènu na bunaru. Video Sam njezin proli i sadanji ìvot. Iz ovoga Sam oslovio ono to je toga dana trebalo da joj posluì kao spoznaja.

U sva vremena, pa jo i u dananje vreme (1989), ljudi su stvarali i stvaraju sebi spoljanje znakove i obele`ja da bi oboàvali Boga. Ove spoljanje slike, obele`ja i znakove za oboàvanje, kao na primer statue, sinagoge, crkve, posebna mesta, breùljke, brda, ~ak i rituale i ceremonije, ~ovek e stvarati sve dok u sebi ne prizna Boga, Duha Istine i dok ne po~ne da odràva "red hrama", zapovesti @ivota.

Svaki ~ovek je hram Bo`ji. Stoga mu nije potrebno nikakvo posebno mesto da bi oboàvao Boga. Oboàvaj Boga u Najsvetijem svog unutarnjeg, i odràvaj svoj hram ~istim - plemenitim mislima, re~ima i delima, ispunjenim Bogom; tako odràva "red hrama" - a Bog e ti odgovoriti na tvoje molitve, jer si s Njime u komunikaciji.

I u ovo dananje vreme (1989) mnogi ljudi jo ne znaju koga ili ta oboàvaju. Oni oponaaju one koji su stvorili kultove i èle da ih zadrè, jer su jo siromani u srcu. Poto im je istinski, svemogui Bog, Bog unutarnjeg, stran, potreban im je spoljanji bog. Ovaj pak nikada nije Bog Istine, ve idol.

Tuma~im re~i "Spasenje dolazi iz Izrailja". Izrael je tamo gde -ljudi ispunjavaju volju Bo`ju.

Dananji Izrael nije vie onaj Izrael u kojem Sam Ja ìveo kao Isus iz Nazareta. Ostalo je samo ime koje ta zemlja jo nosi: veliki deo Izraelaca nije odrào zavet sa Bogom i nije Me prihvatio kao svog Spasitelja. Zbog toga je Bog, Ve~ni, obnovio ovaj zavet samo sa jednim delom ljudi koji su nekada bili otelovljeni u starom Izraelu a danas su otelovljeni u nekoj drugoj zemlji, sa onima koji jo stoje u Nalogu.

Bog, Ve~ni, sada je (1989) sklopio zavet i sa onima koji nisu bili otelovljeni u Izraelu za vreme Mog boravka na Zemlji, ali su tokom

148

proteklih vekova stalno obla~ili zemaljsko ruho da bi pripremili delo povratka u Domovinu.

Dakle, Izrael je tamo gde su otelovljeni ljudi koji stoje u nalogu Spasenja i koji su spremni da ispunjavaju Bo`ju volju.

Iz velikog potencijala naloga Spasenja, u vreme Mojsija bilo je otelovljeno mnogo duhovnih bia, a tako i u vreme Moga putovanja Zemljom u starom Izraelu. Greh je mnoge ljude koji su u nalogu za Delo Spasenja, rasprio na sve ~etiri strane sveta. Ipak, Ja ih sada ponovo sakupljam u jednoj drugoj zemlji. Tamo e biti Novi Izrael.

Ve sada (1989) okupljaju se mnoga braa i sestre u zemlji gde u~i i deluje otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti: u Novom Jerusalimu. Sa braom i sestrama u Novom Jerusalimu, u Izraelu koji nastaje, Ve~ni je sada sklopio poslednji zavet.

Narod Bo`ji na Zemlji postae moan narod. Stoga sve vie ljudi dolazi da bi sklopili ve~ni zavet sa Bogom. Jer Ja, Hrist, zovem ih - i oni dolaze. Oni se sakupljaju da bi delovali za Novo Doba, doba Svetlosti. Oni vie ne oboàvaju Ve~noga pred spomenicima i statuama, nemaju spoljne crkve, i ne penju se na brda u potrazi za Ve~nim verujui da e Ga tamo pronai. Nemaju ni ceremonije i rituale. Oni oboàvaju Ve~noga u svome hramu, u svom unutarnjem, jer tamo boravi Jedan Ve~ni, Bog Avrama, Isaka i Jakova, Duh ve~nog Oca, ~ija su deca sva duhovna bia, ljudi i due. Oni se okup-ljaju na odre|enim mestima, ne da bi tamo traìli Boga, ve da bi zajedno ìveli jedinstvo i da bi se zajedno molili Onome koji je @ivot: Bog, Duh Istine, koji boravi u svakom duhovnom biu, u svakoj dui i u svakom ~oveku.

Bog je i Duh Stvoritelj koji je stvorio sve to postoji, koji ìvi u svakoj biljci, u svakom kamenu, u svakoj ìvotinji, u svakom atomu - u svemu to postoji. Bog je Duh, a oni koji Ga iskreno oboàvaju, oboàvaju Ga u Duhu i Istini i pridràvaju se Zakona.

Zaista vam kaèm: Kao Isus otiao Sam od vas; kao Hrist, Vaskrsli, doao Sam k vama, kako bi i vi u Meni, Spasitelju, vaskrsli i ponovo uli u Boga, prastruju.

Znajte: Kao Isus, bio Sam jedno vreme me|u ljudima - kao Hrist Bo`ji, Ja boravim u vama. I ostajem u vama. I ostajem u vama

149

ve~no; jer Ja Sam u ve~nom Ocu, a Otac je u Meni, i Mi Smo jedan Duh Istine koji boravi u svim ljudima.

150

24. POGLAVLJE

Isus osu|uje okrutnost - On isceljuje bolesne i isteruje |avola

Sve povrede Zakona ìvota padaju natrag na ~oveka; priroda i zemaljska stvorenja pokloni su Bo`ji za dobrobit ljudi (1). Objanjenje "osuene ruke" (3). Spasavanje i isceljenje tela, ako je to dobro za duu (7). Fariseji ju~e i

danas - Borba protiv rastue Svetlosti na Zemlji i u podru~jima ~ienja jo i u vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici polaè se temelj Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u Carstvu Mira: ne

zaboravite Pionire i otelovljenog serafima boànske Mudrosti, Moju proro~icu i Mog glasnika - Borba iza zida od magle traje i dalje (8). Objanjenje "~uda

sa hranjenjem" (12-13)

1. A kad prolaàe kroz jedno selo, vide Isus druìnu danguba kako mu~e i bestidno zlostavljaju ma~ku koju bejahu negde nali. Isus im zapovedi da se okanu toga i stade ih koriti: no oni se ne osvrtahu na re~i Njegove i upuivahu Mu re~i pogrdne. (Pogl. 24, 1)


Ko ljude i ìvotinje mu~i i zlostavlja, jednom e i sam na sopstvenom telu iskusiti muke i zlostavljanja. Isto vaì i za ogreenja o carstva biljaka i minerala. Jer ono to se u materiji o~ituje kao oblik ìvota, to kao duhovna supstanca postoji i u dui. Ko se dakle ogrei o ìvot, taj sudi sebi samome , jer optereuje jedan deo svog duhovnog nasle|a. Jer sve to je iz Boga, to je kao esencija i u dui ~ovekovoj.

Shvatite: Zemlja proizvodi hranu za ljude. Ljudima su potrebni i krov nad glavom i odea. Oni svoju hranu, svoj krov nad glavom i svoju odeu ne mogu da stvaraju kao an|eli u Nebu. Zemlja je nositeljica ìvota za sve. Ona se, dakle, ne sme skrnaviti ni plja~kati. Zemlja, i sve to na njoj ìvi - ìvotinje, biljke i kamenje - hoe da sluì ljudima. Preduslov je da ~ovek svoju Zemlju primi i prihvati, da se o njoj stara, jer Zemlja je jedan veliki ìvi organizam.

Bog, Ve~ni, dao je ljudima ìvotinje i biljke i darovao im je iz Zemlje voe, povre i ìto. Dao je to ljudima govorei im: "Prilagodite

151

Zemlju sebi", to zapravo zna~i: potujte i negujte ìvot svih ìvotnih oblika i oni e vam sluìti.

Shvatite: ~iste ìvotne oblike ìvotinja stvorio je Bog, i svaka bi-ljka pripada tom velikom stvarala~kom potencijalu - Bogu, potencijalu koji nastavlja da se razvija u ciklusu evolucije. Tako je svaki ìvotni oblik deo velike celine.

Bog je ~oveku zapovedio da potuje i ljubi ìvot i da se pridràva zapovesti "Moli se i radi". Zato je ìvot takozvanih danguba rasipanje dnevne energije. To su ljudi koji kradu Bo`ju energiju. Ko dan ne koristi, ve ga upotrebljava samo da bi iskoriavao svoje bli`-nje, ili da bi skrnavio ìvotinje i biljke, taj postupa protiv Zakona ìvota.

Ljudi koji misle samo na svoju dobrobit, mu~ie ìvotinje, plja~kae Zemlju i trovae ìvot na njoj, jer su njihove misli zatrovane pohlepom i zaviu. A ljude i ìvotinje mu~e i protiv su prirode, u stvari, oni koji same sebe ne poznaju. Oni ~ine samo ono na ta ih goni njihovo sebi~no miljenje. U stvari, oni sami su ti koji su gonjeni i zato hoe da rasteraju sve to je oko njih, jer im smeta sve to ne odgovara njihovim predstavama. Takve ljude njihovo -ljudsko "ja" ~ini gotovo neura~unljivim.

Oni ne poznaju zapovest moljenja za oprotaj, pratanja i ispravljanja. Oni se obra~unavaju sa svojim bli`njima: oko za oko, zub za zub. Pritom pak optereuju sopstvenu duu onim to svom bli`njem ~ine! Jer ono to ~ovek u~ini svom bli`njem - ali i ìvotinji i biljci, i ~itavom organizmu Zemlje - to ~ini sebi samome. Tako je bilo i tako je i u dananjem grenom vremenu (1989). No, jedan novi narataj odrasta i stupa u novu eru, u ìvot u zajednitvu i sa Bogom.

2. Onda na~ini Isus bi~ od konopa sa ~vorovima i otera ih govorei: "Od ove Zemlje, koju je Moj Otac stvorio za sreu i radost, vi ste svojim delima nasilja i okrutnosti na~inili najdublji pakao." I pobegoe ispred lica Njegovoga. (Pogl. 24, 2).


152

Bi~ simbolizuje Zakon uzroka i posledice. Ko ne potuje i mu~i svoje bli`nje, a i svoje sabli`nje, ìvotinje, ko vri nasilje nad ljudima i ìvotinjama, nad biljkama i mineralima, i nad ostalim ìvotom u Zemlji i na Zemlji, i okrutan je, iskusie posledice sopstvenih uzroka - osim ako se na vreme ne pokaje.

Zakon uzroka i posledice udarie kao kakvim bi~em sve one koji su surovo postupali i postupaju sa ìvotom - u bilo kojem obliku ili stanju svesti da se on pokazuje. Zemlja je data ljudima da ponovo postanu svesni da su deca Bo`ja i da je njihov ìvot - kao i sav ìvot - iz Boga, da bi nau~ili da cene i ljube ìvot. U kojoj god formi i u kojem god stanju svesti da ìvot susree ~oveka i objavljuje se - u svemu je Bog, @ivot.

Sve ~isto èli da nesebi~no sluì, pa tako i Zemlja sa svojim carstvima prirode. Ko spozna da je njegov ìvot iz Boga, i u skladu sa tim ìvi, taj je u miru sa svim stvorenjima, sa svime to je iz krila Bo`jeg dato ljudima za radost i za njihovu dobrobit. Bog èli decu ispunjenu mirom i srenu. Ko pak ne èli da spozna Boga niti da prihvati Njegovo upravljanje, taj je protiv Njega i protiv svega to je iz Njegovih ruku dato ljudima. I otud njegova zlovolja, nesrea, briga i bolest.

3. No jedan koji bee jo gori od drugih, vrati se i zapreti Mu. I Isus ispruì ruku Svoju i ruka onoga mladia osui se. I veliki strah obuze sve. A jedan re~e: "On je ~arobnjak." (Pogl. 24, 3).


"I Isus ispruì ruku Svoju i ruka onoga mladia osui se." Ovaj doga|aj pogreno je shvaen i zato je i ispri~an na ovaj na~in. ôvek koji ìvi u Zakonu Bo`jem nee se nikada umeati u Zakon uzroka i posledice da bi ubrzao ili izazvao ono to onaj koji ~ini zlo prouzrokuje i odre|uje sam sebi.

Ko vri nasilje, taj e èti isto ili sli~no. Da Sam Ja, kao to stoji zapisano, u~inio da se ruka onoga mladia osui, umeao bih se u Zakon setve i ètve. Taj doga|aj se, u stvari, odvijao prema Zakonu setve i ètve: zlostavljajui ìvotinju, zlo~inac je udario rukom o

153

hrapav, tvrd predmet. Krv se zgruala, ruka je poplavila i mlitavo je visila. Svoju Sam ruku ispruìo ukazujui na posledicu, da bih mu objasnio uzrok. Kako su ljudi tadanjeg vremena Zakon uzroka i posledice poznavali samo kroz re~i "oko za oko, zub za zub", i uz to ga jo i pogreno tuma~ili, verovali su da Sam to Ja prouzrokovao i da Sam nekakav ~arobnjak.

Na ovakav Sam na~in stalno ukazivao ljudima da e èti ono to poseju: ko seje lou setvu u njivu ìvota, imae i lou ètvu, jer plod je ve u semenu.

Ali, ko na vreme spozna svoje greke, pokaje se i isto vie ne ~ini, taj e prihvatiti Zakon Bo`ji i postepeno e nau~iti da ljubi sve oblike ìvota. Onda e i primati iz milostivih ruku Ve~noga i njegova dua i njegovo telo domoi e se svetlosti, spasenja i izle~enja.

Shvatite: setva ne donosi uvek brzu ètvu. Ono to ~ovek poseje u ovom ìvotu na Zemlji, dakle ono to prouzrokuje - tako|e i u carstvima ìvotinja i biljaka - poèe to; ako ne u ovom, onda u nekom narednom ìvotu na Zemlji ili pak kao dua u podru~jima ~ienja.

Stoga ìvite svesno svakoga dana! Jer svaki dan pokazuje svakom ~oveku ta je kod njega dobro i manje dobro i ta on danas, ovoga dana, moè da popravi.

4. Sutradan pak do|e mati onoga mladia Isusa, molei Ga da isceli opet ruku njegovu. A Isus im kazivae o Zakonu ljubavi i jedinstva sveg ìvota u porodici Bo`joj. I re~e im: "Kako vi u ovom ìvotu postupate sa sabiima svojim, tako e i vama biti u buduem ìvotu."

5. I poverova mladi i priznade grehe svoje. A Isus ispruì ruku Svoju i osuena ruka onoga mladia ozdravi i bi kao i druga. A narod hvaljae Boga to dade takvu mo jednome ~oveku.

6. A kad Isus odlaàe odande, gle, i|ahu za Njim dva slepca, vi~ui i govorei: "Gospode, sine Davidov, smiluj se na nas." A kad do|e u kuu, pristupie Mu oni slepci i re~e im Isus: "Verujete li da mogu to u~initi?"

154

7. A oni Mu rekoe: "Da, Gospode." I Isus dota~e o~i njihove govorei: "Po veri vaoj neka vam bude." I otvorie se uskoro o~i -njihove. A Isus im strogo zapovedi govorei: "Pazite da o ovome nikom ne pri~ate." Ali oni, samo to izi|oe, stadoe iriti slavu Njegovu po svoj Zemlji onoj. (Pogl. 24, 4-7)


Dae se onome ko veruje!

Isceljenja iz Duha @ivota nisu nikakva ~uda, ve zakonitosti.

Bo`ja ljubav i milost pomaù Njegovoj ljudskoj deci. Prava vera dolazi iz srca. Ljudi sa dubokom verom ostaju postojani bilo ta da ih sna|e, i primaju blagoslov za svoju duu - jer milost i pomo Bo`ja izlivaju se najpre u duu. Odatle dolaze blagoslov i isceljenje za telo, ako je to dobro za tu duu i ako taj ~ovek ubudue ne ~ini vie iste grehe koji su prouzrokovali patnju ili bolesti tela.

"Uskoro" zna~i: isceljenje se nije dogodilo odmah, ve prema zapovesti verovanja; jer Ja mislim najpre na duu. U njoj je Zakon ìvota, Zakon, Bog. Ako ga se ~ovek pridràva onoliko koliko ga je svestan, onda e biti izbavljen i isceljen, i u telu i na telu.

No, darovi milosti za duu ne dolaze uvek do izraàja u ovom telu i na njemu, u ovom ìvotu na Zemlji. Oni se mogu razviti i u carstvu dua - onda kad je dua bez tela - ili tek u nekom narednom otelovljenju. Pritom se ono protivzakonito u dui postepeno preo-braàva u pozitivnu snagu, koja onda priti~e u telo. To zna~i da je dua onda toga oslobo|ena, a i da telo vie nee nositi ono to je ~ovek jednom prouzrokovao.

8. Kad ovi pak otidoe, gle, dovedoe Mu ~oveka nema i posednuta od demona. I poto demon bee izgnan, progovori nemi. I divljae se narod govorei: "Takvo neto jo se nikad ne vide u Izrailju." A fariseji govorahu: "On izgoni |avola pomou najveeg od |avola." (Pogl. 24, 8)

155


Kao Isus iz Nazareta delovao Sam tamo gde Me je postavljao Moj Otac. Mnogim ljudima mogao Sam doneti olakanje i isceljenje preko O~eve snage, i preko ìve re~i mogao Sam ih dovesti do spoznaje.

Ali nisam mogao da pomognem i da sluìm svakom ~oveku koji bi doao k Meni. Na mnoge Sam polagao ruku a nisu ozdravljali. I nije svaka mra~na sila koju Sam oslovio u ~oveku iz njega i pobegla. Jer Zakon ìvota kaè: Dae ti se onoliko koliko veruje! I: Ne grei vie! Dalje Zakon ìvota kaè: Veruj i onda kad na svom telu jo ne osea ono to se ve izvrilo u tvojoj dui. U telu i na telu postae delotvorno samo ono to ~ovek spozna kao greku ili greh, ako se za to pokaje, moli za oprotaj, oprosti i vie ga ne ~ini.

Shvatite: svaki ~ovek koji govori druga~ije nego to misli, farisej je.

Jo i danas (1989) fariseji koriste iste klevetni~ke re~i kao i onda kada Sam hodio Zemljom kao Isus iz Nazareta, i izlivaju isti prezir i ruganje, da bi nahukali narod. No ko je u stanju da gleda u ~ovekovo srce, taj shvata da je svaki farisej, u stvari, uplaen ~ovek koji je stalno na oprezu da se njegova gra|evina laì ne uzdrma. Upravo su fariseji, a i pismoznanci, ve mnogo toga neistinitoga uneli u ovaj svet i rairili me|u ljudima.

Zaslepljeni fariseji, vo|e naroda i mnogi ljudi crkve, nesvesno, a delom i svesno, govore mnogo neistinitog. Oni svesno govore ono pogreno iz straha da bi mogli da izgube na ugledu. Nesvesno govore ono pogreno jer ne kontroliu svoja oseanja i svoje misli i rasipaju zemaljske dane bez samospoznavanja. Oni ne ~iste svoje pogreno ponaanje i ne obuzdavaju svoje agresije koje zapravo podgrevaju -njihovi strahovi.

Fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi crkve okrivljuju svoje bli`nje za neistinu, i osu|uju one koji govore iz ve~ne Istine. Ko la`no svedo~i protiv bli`njeg, taj se plai ve~ne Istine koja je Bog.

Mnogi fariseji koji su se zaogrnuli duhovnim, ube|eni su da su merodavni u verskim pitanjima. Oni nabe|uju svog bli`njeg da je

156

satanski ili od "|avola", jer oni sami svojim ìvotom i miljenjem sluè |avolu u manjoj ili veoj meri. Stoga se ~uvajte onih koji odbacuju svoje bli`nje i ogovaraju ih, jer su oni sami u savezu sa zlom.

Za ljude koji e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista va`no je da znaju da je borba tame protiv Svetlosti, koja se odvijala u vreme Mog ìvota na Zemlji kao Isusa iz Nazareta, potrajala i u vremenima koja su usledila nakon toga, i da se danas (1989) jo jednom poja~ava.

Sve to Sam Ja doìveo kao Isus iz Nazareta, doìveli su, u vekovima koji su usledili nakon toga i mnogi mukarci i ène koji su Me sledili. I njih su ismevali, rugali im se i klevetali ih zbog Istine. A ipak su, nakon smrti njihovih tela, njihove due uvek iznova dolazile u zemaljsko ruho, kako bi pripremile Carstvo Bo`je na Zemlji - a sada (1989) i utemeljile ga i dalje izgra|ivale.

Prvi koraci u Doba Svetlosti - svetovnim ljudima u po~etku nevidljivi - u~injeni su delima ljubavi prema bli`njem. Tokom vremena su onda dela Bo`ja na Zemlji postajala sve vidljivija. Ljudi ~ija je svest bila via, vodili su svoje bli`nje, svoju brau i sestre putem ka unutarnjem, ka Meni, Hristu Bo`jem. Oni su stekli zemljite i osnovali hrianske ustanove u kojima su ljudi po~eli da ostvaruju Besedu na Gori, Zakon Boìji za ovu Zemlju. No protivne snage su ove ustanove uvek iznova unitavale.

Ono to se doga|alo u tim vremenima borbi, tokom kojih su se na Zemlji sukobljavali Svetlost i tama, odvija se sada - dok vi ìvite u Dobu Svetlosti na Zemlji - na za vas zasada nevidljivim stupnjevima u podru~jima ~ienja. Tamo jo deluju mnogi bivi pismoznanci, fariseiji i ljudi crkve, koji su tada (1989) bili u zemaljskom ruhu. Oni jo uti~u na due ljudi koji su im nekad bili podlo`ni, da bi i u podru~jima ~ienja sejali nemir.

Vi koji ìvite u Dobu Svetlosti, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, treba da znate ta se nekada zbivalo na Zemlji i ta se jo deava u donjim carstvima dua, u podru~jima Reda. Ovo treba da znate kad nakon smrti svog tela napustite ovostrano i krenete kroz "zid od magle", kroz koji fizi~ko oko nije u stanju da vidi. Jer onaj ko, kao dua, pro|e kroz zid od magle znajui za uzroke koji tu jo deluju, taj onda nee biti uplaen i nee o~ajavati, nego e odmah po~eti da

157

pou~ava i da upuuje due koje mu dovedu, kako bi i ove saznale za Svetlost Istine koja ve boravi na Zemlji: za Hrista Bo`jeg, koji Ja Jesam.

Svi koji su tokom gotovo dve hiljade godina nakon Mog ìvota kao Isusa iz Nazareta delovali i borili se za Carstvo Bo`je i zbog toga bili proganjani - za vas, koji ìvite u Carstvu Mira Isusa Hrista, Pioniri su Novog Doba. Veliku stvar su oni izvrili. U raznim epohama nakon Mog ìvota na Zemlji oni su se uvek iznova otelovljavali i sve vie stvarali i uveavali duhovni potencijal za Carstvo Bo`je na Zem-lji. Najpre je to bio nevidljivi duhovni potencijal, koji se onda sasvim postepeno manifestovao na Zemlji, pre svega u atmosferi. Tu i tamo bi poneto od toga bilo i preobraèno, postalo bi dakle vidljivo: tamo gde bi ljudi po~injali da ìve i rade prema Besedi na Gori.

A onda je po~ela ta vremenska prekretnica, ona vremenska epoha (1989) koja je u svim pojedinostima otkrila Carstvo Mira Isusa Hrista. Ponovo su doli Pioniri na ovu Zemlju. Oni su duhovna bia u zema-ljskom ruhu, koja stoje u Nalogu Spasenja, a iz roda su Davidova i iz drugih rodova. Tako su sada (1989) omoguili da postane vidljivo ono to su pripremali u ranijim generacijama.

Tu i tamo ta velika porodica Bo`ja na Zemlji postala bi vidljiva. Mnogi su ìveli u hrianskim prazajednicama. Centralno prasvetlo me|u njima bila je Zavetna zajednica "Novi Jerusalim", koja je ve tada nosila odgovornost za sve nastajue prazajednice, kao i za nastajue Carstvo Bo`je na Zemlji. U svetlotvarnom Carstvu Mira ona sada kao grad Jerusalim predstavlja centar iz kojeg su vo|ene sve prazajednice.

Te prazajednice u Univerzalnom ìvotu, koje su se oblikovale jo usred tog grenog sveta, sastojale su se, pre svega, od duhovnih ljudi koji su sve vie ìveli u Meni, Hristu, a time i u Zakonu Bo`jem. Oni su stvarali ustanove zajednice koje su im kao ljudima bile potrebne za ìvot. Sticali su i gradili kue, u kojima su ìveli u stambenim zajednicama. Osnivali su zanatska preduzea u kojima su ostvarivali zakon "Moli se i radi"; zajedni~ki su osnivali i gradili klinike, domove za stare, de~ije vrtie, kole, Otac-Majka kue, restorane i sve ono to je ljudima jo neophodno za ìvot na Zemlji.

158

Me|u njima nije bilo ni pretpostavljenih ni podre|enih. Svi oni su se svesno oseali decom Bo`jom; potvr|ivali su sinovstvo i kerinstvo u naem ve~nom Ocu. Ve prema svojim sposobnostima, delovali su za veliku celinu, za opte dobro.

Me|u tim Pionirima Novog Doba u Meni, Hristu, ìvela je, kako je ve objavljeno, jedna èna, otelovljeni Serafim boànske Mudrosti. Ona je delovala za Mene kao proro~ica i glasnik i ila je ispred svih kao svetao primer u ispunjavanju ve~nih zakona. Preko nje, inka-rniranog dela Zraka boànske Mudrosti, i preko njenog duhovnog duala, pozitiv-pola boànske Mudrosti, Ja Sam oglasio i uveo Novo Doba. Jer u Spasiteljskom delu deluju Ljubav i Mudrost, a sa njima i sva bia, svi sinovi i keri Bo`je koji su na sebe preuzeli zadatak da donesu ono to im je Bog dao: snagu, ljubav i mudrost, red, volju, ozbiljnost, strpljivost i milosr|e - za Novo Doba.

Sva otelovljena bia svetlosti delovala su prema svom duhovnom poreklu, svojim duhovnim mentalitetima, koji su oblikovali njihove zemaljske sposobnosti za Carstvo Bo`je na Zemlji. I ovi Pioniri Doba Svetlosti trpeli su sramoenje, prezir i porugu. I njih su ogovarali. No oni su se trudili da ìve u Meni i Ja Sam bio sa njima.

Govorim vam i ponavljam, vama koji sada ìvite u Novom Dobu, kako biste to sa~uvali u svom srcu: fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi crkve tadanjeg vremena (1989) stalno su se borili protiv Pionira. Ogovaranjima su nahukavali narod protiv njih. Ipak, kao to je to bilo u vreme kad Sam boravio na Zemlji, tako je bilo i u ovoj vremenskoj epohi (1989): Istina je pobedila. Uprkos svemu to su im klevetnici neopravdano pripisivali, oni su delovali i dalje, kako bi Meni, Hristu, pripremili puteve u Doba Svetlosti. Oni su u~inili da bude sve vidljivije ono to sluì Novom Dobu.

Radujte se, vi koji sada ìvite u Miru, i ostvarujte sa zahvalnou zakone ljubavi! Setite se svojih brae i sestara koji su Mi kao Pioniri pripremali puteve u Novo Doba i koji su za vas sticali, osnivali i izgra|ivali ono to se u zra~enju stalno preobraàvalo za Doba Svetlosti - a to vi sada posedujete u Moje ime.

Ali ne zaboravite: iza zida od magle jo nije ìvot u Meni! Tamo se jo vodi borba izme|u Svetlosti i tame. No Zemljina atmosfera ipak vas titi od tih snaga, tako da na Zemlji moète ìveti u miru.

159

Iz ovih Mojih re~i treba da saznate i spoznate da Spasenje nije zavreno u svim podru~jima. Mnogi od vas e iza zida od magle, u niìm carstvima dua, naii na neto to je sli~no onome to se nekada doga|alo na Zemlji - onako kako Sam Ja to za vas otkrio ovde i kako je to napisano kao istorija u ovoj knjizi "Ovo je Moja Re~". Za mnoge od vas e to biti ponovo stvarnost kad budete odloìli zemaljsko ruho i kada svojim duhovnim telom stupite iza zida od magle. Jer nakon smrti svog tela treba da do|ete spremni u ova carstva i da pomognete da sve to jo ne odgovara boànskom Redu bude sre|eno i da sve to je jo vezano bude odvezano.

9. I obilaàe Isus sve gradove i sela u~ei po sinagogama -njihovim i propovedajui Jevan|elje o Carstvu Bo`jem i isceljujui svaku poast i svaku bolest u narodu. (Pogl. 24, 9)


Ja Sam le~io mnoge poasti i bolesti - ali ipak nisam mogao da otklonim "svaku poast i svaku bolest". Jer mnogi su mislili samo na svoje telo. Oni nisu bili spremni da misle najpre na svoju duu. Mnogi koji su patili, mislili su samo na to kako da spasu svoje zemaljsko telo. Ko je mislio tako, taj nije mogao da prima. On nije dobio ni pomo ni isceljenje - ni za svoju duu ni za svoje telo. Mnogi su zato otili razo~arani, jer se na njima i u njima nita nije dogodilo. Oni su onda govorili protiv Mene, istovremeno se ulagujui farisejima i pismoznancima. Ovakvim govorenjem razo~aranih, fariseji i mnogi pismoznanci bili su ohrabreni da delaju protiv Mene, Hrista u Isusu.

10. Ali kad vide mnotvo naroda, obuze Ga samilost; jer bejahu tromi i ratrkani kao ovce bez pastira. (Pogl. 24, 10)


"Samilost" zna~i sa-àliti, sa-patiti. Ja Sam gledao njihovu patnju i njihovu nevolju i patio Sam sa njima. Gledati patnju iz milosr|a zna~i imati samilosti i pomagati tamo gde je pomo neophodna.

160

11. Tada On re~e u~enicima Svojim: "@etve je zaista mnogo, a èteoca malo. Molite se, dakle, Gospodaru ètve, da poalje èteoce u ètvu Svoju."

12. I donesoe Mu u~enici Njegovi dve kotarice pune hleba i plodova i kr~ag napunjen vodom. I stavi Isus hleb i plodove pred -njih, a i vodu. I jedoe svi i pijahu i nasitie se.

13. I ~u|ahu se; jer svaki je imao dovoljno i jo mu prete~e poneto, iako ih bee oko ~etiri hiljade. I otidoe odatle slavei Boga za sve to ~ue i videe. (Pogl. 24, 11-13)


Bilo je mnogo ljudi, gotovo ~etiri hiljade. Svi su oni ~uli re~i Svemogueg kroz Mene, Isusa. A re~ Bo`ja je supstanca i snaga. Mnogi od njih uzimali su re~ Bo`ju kao nebesku. Oni su odlu~ili da svakoga dana jedu sve vie od tog hleba i od tih plodova - to zna~i, posvetili su svoj ìvot Bogu, Zakonu @ivota. Tako su bile oslobo|ene pozitivne energije.

Jedan deo tih pozitivnih energija - koje su dakle nastale èljom i voljom mnogih prisutnih da svakodnevno sve vie ostvaruju u sebi duhovni hleb i duhovne plodove - Ja Sam preuzeo, i zgusnuo Sam te duhovne energije, koje su onda za to gladno mnotvo bile hleb, plodovi, voda, a i riba, glavna hrana ljudi onog vremena. Zgunjava-nje duhovne energije bila je jedna svetlosna manifestacija iz Duha Bo`jeg. Ona je sadràvala samo duhovni ìvot, kako u hlebu, tako i u plodu, u vodi i u ribama. Ono to se manifestuje iz Duha, nije ~isto materijalna supstanca. Ono ne nosi u sebi zemljaski ìvot, pa tako ni zemaljski rast. Manifestovana duhovna supstanca ne moè biti ni ubijena.

Prisutni ljudi bili su u stanju poviene vibracije. I pred sobom su videli pune korpe, pune posude sa vodom, videli su hleb, plodove, vodu, i uzimali su darove @ivota iz tih korpi i posuda - a ipak se sve to deavalo u njima i iz njih. Oni su te darove crpeli iz sebe, jer su za ovo bili razvili one vie energije - i to svojom dobrom voljom - da posvete svoj ìvot Bogu, Zakonu, i da u sebi poveaju snage Bo`je. I tako su se nasitili i utaìli svoju è|.

161

Ja, Hrist u Isusu, mogao Sam da preduzmem tu svetlosnu manifestaciju zato to je, dakle, ovo mnotvo ljudi bilo u stanju poviene svesti.

162

25. POGLAVLJE

Beseda na Gori (1. deo)

Beseda na Gori, unutarnji put do savrenstva - Blaèni - "Siromani" - Podnosi ispravno svoju patnju - Krotkost, osobina onih koji nesebi~no ljube - Deset Zapovesti i Beseda na Gori kao put do istine i pravednosti - Milosr|e,

vrata koja vode u ve~no postojanje - îste due u Apsolutnom zakonu Bo`jem - Utemeljiva~i mira nose mir u sebi - Borba Pionira na vie frontova -

Crkveni ljudi, fariseji, vukovi u jagnjeoj koì - Bojno polje iza zida od magle - Molite se za neprosvetljene due (2-4). Zemaljsko bogatstvo kao obaveza i zadatak - Pogrena upotreba bogatstva ima teke posledice - Upozorenje

podrugljivcima - Bogati, monici, la`ni proroci, laskavci, la`ni hriani: oru|e Satane (5). Pravedni, koji nepravdu iznose na svetlo, so su Zemlje (6). Poziv i nalog proro~ici i glasnici Bo`joj - Delovanje Pionira neposredno pou~avanih i

vo|enih - Novi Jerusalim (7). Osloba|anje od Zakona setve i ètve preko Hrista; vezivanje za zakon Pada preko konfesija i dogmi - Hrist uvodi danas u svu istinu (8). La`ni i pravi u~itelji (9). Spasenje samo kroz veru i ostvarivanje

(10). Hrist preobraàva dobrovoljno predati greh (11). O~istiti, pre no to nastane teka karma - Prividni neprijatelj, tvoje ogledalo (12-13). Svako prima

ono to je sam posejao (14) - Dajite ljubav nesebi~no (15). Li~ne èlje vode vezivanju za ljude i stvari - "@ivot u mo~vari" (16). Bacanje semena u njivu

due bli`njeg - Put ~ienja Pionira do Carstva Mira (17-18)

1. Kad vide Isus toliki narod, pope se na Goru. I poto sede, pristupie Mu Dvanaestorica. I podigavi o~i na u~enike Svoje, govorae:

2. "Blaèni u Duhu su siromani, jer njihovo je Carstvo nebesko. Blaèni su koji podnose svoju patnju, jer e se uteiti. Blaèni su krotki, jer njihovo e biti carstvo zemaljsko. Blaèni su gladni i èdni pravednosti, jer e se nasititi.

3. Blaèni su milosrdni, jer e stei milosr|e. Blaèni su koji su ~ista srca, jer e Boga ugledati. Blaèni su koji tvore mir, jer Bo`jom e se decom zvati. Blaèni su koji zbog pravedne stvari proganjani budu, jer njihovo je Carstvo Bo`je.

4. Uistinu, blaèni ste vi kad vas ljudi omrznu i iz zajednice svoje izgnaju i kad svakojaka zla stanu protiv vas govoriti i ime vae kad prognaju, zbog Sina ~ove~jeg. Radujte se u taj dan i ska~ite od sree,

163

jer gle, velika je vaa nagrada na Nebu. Jer isto to su o~evi njihovi ~inili prorocima. (Pogl. 25, 1-4)


Beseda na Gori je unutarnji put ka srcu Bo`jem, koji vodi do savrenstva.

Blaèni e ugledati Hrista, i sa Mnom, Hristom, u svoj blagosti i smernosti posedovati carstvo zemaljsko. Blago onome koji u svemu vidi veli~anstvo Otac-Majka Boga. On je postao ìvi uzor za mnoge.

Ja vodim Svoje spoznaji Istine.

Ko je je od istine, ~uje Moj glas, jer on jeste istina i stoga istinu i ~uje i vidi.

Blaèni su neustraivi i radosni, jer vide i ~uju ono to ne vide i ne ~uju oni koji se jo skrivaju iza svog ljudskog "ja" drèi ga se gr~evito, kako ih ne bi prepoznali.

Blaèni gledaju u tamnicu ljudskog "ja" i prepoznaju najskrivenije misli svojih bli`njih. Oni osvetljavaju tu tamnicu snagom svoje jasne svesti i dovikuju svojim bli`njima:

"Blaèni u Duhu su siromani, jer njihovo je Carstvo nebesko!"

Re~ju "siromani" ne misli se na materijalno siromatvo. Ne donosi nam ono blaènstvo u Duhu, ve predanost Bogu, iz koje ~ovek ispunjava ono to je volja Bo`ja. Ona je unutarnje bogatstvo.

Re~ju "siromani" mislilo se na sve one koji ne teè za sopstvenim posedom i ne gomilaju imovinu. Njihove misli i te`nje okrenute su ìvotu zajednice, u kojoj oni na zakonit na~in upravljaju dobrima koja je Bog poklonio svima. Oni ne razmiljaju o svetovnom i ne teè mu. Oni sluè optem dobru i pruàju svoje ruke prema Bogu i svesno idu putem ka unutarnjem ìvotu. Njihov cilj je Carstvo Bo`je u svom unutarnjem, carstvo koje èle da objave i donesu svima koji su dobre volje. Njihovo unutarnje bogatstvo je ìvot u Bogu, za Boga i za svoje bli`nje. Oni ìve zapovest "Moli se i radi".

164

Oni teè Duhu Bo`jem i dobijaju za svoj zemaljski ìvot od Boga ono to im je potrebno, i vie od toga. To su ti blaèni u Duhu Bo`jem.

"Blaèni su koji podnose svoju patnju, jer e se uteiti."

Patnja ~ovekova nije od Boga, ve ju je onaj koji pati, ili sam prouzrokovao ili je pak njegova dua u carstvu dua preuzela jedan deo duga due nekog brata ili sestre da bi ga za nju otplatila u svom ìvotu na Zemlji, kako bi dua tog brata ili te sestre mogla ui u via podru~ja unutarnjeg ìvota.

Ko nosi svoju patnju ne okrivljujui svog bli`njeg, i u patnji spozna svoje greke i slabosti, pokaje se za njih, moli za oprotaj i prata, tome e pripasti Bo`je milosr|e. Jer Bog, Ve~ni, èli Svoju decu da utei i otkloni im ono to za njihovu duu nije dobro i korisno. Jer kad patnja napusti duu, kada se, dakle, uzroci koji su postali delotvorni u dui, otplate, ~ovek postaje bliì Bogu.

"Podnosi svoju patnju" zna~i: ne àli se na nju; ne optuùj Boga ni svoje bli`nje. Otkrij u svojoj patnji svoje greno ponaanje, koje je do te patnje dovelo.

Pokaj se, oprosti i moli za oprotaj i ne ~ini vie ono to si spoznao kao greh. Onda e Bog moi da izbrie dug due i ti e iz Njega primati jo vie snage, ljubavi i mudrosti.

Ako sretne nekog ko pati i iskuava patnju i on te zamoli za pomo, pomozi mu koliko moè i koliko je dobro za njegovu duu. A ako vidi da tvoj bli`nji sa zahvalnou prima pomo i koristi je za sopstvenu nadgradnju, onda mu daj i vie od toga, ako ti je to mogue.

A ti, koji pomaè, ~ini to nesebi~no. Ako to ~ini samo iz spo-ljanje nu`de, nee za to dobiti nikakvu duhovnu nagradu - a nee u~initi nikakvu uslugu ni dui onoga koji pati i iskuava patnju, ve samo njegovom telu, pratiocu due.

"Blaèni su krotki, jer njihovo e biti carstvo zemaljsko."

165

Blagost, smernost, ljubav i dobrota idu ruku pod ruku. Ko je postao nesebi~na ljubav, taj je i blag, smeran i dobar. On je ispunjen mudrou i snagom.

Carstvo zemaljsko e posedovati ljudi u Mome Duhu, oni koji nesebi~no ljube. O, vidite, put do srca Bo`jeg je put u srce nesebi~ne -ljubavi. Iz nesebi~ne ljubavi struji Mir Bo`ji.

Ljudi koji idu ka srcu Bo`jem i oni koji ve ìve u Bogu, rade za Novo Doba, tako to sve ljude koji su voljni u~e putu ka Bogu. Time oni sve vie zadobijaju carstvo zemaljsko u Mome Duhu.

Ti koji nesebi~no ljube su oni koji e ìveti u Carstvu Bo`jem na Zemlji, u Carstvu Mira. Radujte se vi koji ve sada (1989) kora~ate putem ka srcu Bo`jem! Vi ste u Meni oni koji utiru put i pioniri za Novo Doba. Mnogi od vas ui e u Novo Doba, u carstvo Svetlosti, donosei sa sobom ispunjenost u Bogu, jer su se ve sada uputili onamo. Radujte se i budite zahvalni za pro~iavanje i ~ienje vaih dua, jer vi ete Me onda ugledati i svesno ete u Meni i sa Mnom ìveti i postojati.

"Blaèni su gladni i èdni pravednosti, jer e se nasititi."

Ko je gladan i èdan pravednosti Bo`je, taj je traìtelj Istine, koji ~ezne za ìvotom u Bogu i sa Bogom. On e se nasititi.

Brate Moj, sestro Moja; ti koji/koja ~ezne za pravednou, za ìvotom u Bogu i sa Bogom, budi spokojan i uzdigni se iz grenog, -ljudskog "ja"! Raduj se, jer dolo je vreme u kojem se Carstvo Bo`je pribliàva ljudima koji se trude da se pridràvaju zapovesti @ivota.

Vidi; Ja, tvoj Spasitelj, istina Sam u tebi samome. U tebi samome, dakle, Sam Ja put, istina i ìvot.

Istina je Zakon Ljubavi i @ivota. U Deset zapovesti, koje su izvodi iz sveobuhvatnog Zakona Bo`jeg, pronai e putokaze za put do istine. Pridràvaj se Deset zapovesti i bie sve vie na putu Besede na Gori, u kojoj je u osnovi pokazan put do istine.

Put do istine je put do srca Bo`jeg, do ve~nog ìvota, koji je nesebi~na ljubav. Beseda na Gori je put u Carstvo Bo`je, u zakone za

166

Cartvo Mira Isusa Hrista. Ako se u njih udubi i ako ih ispunjava, doi e do boànske mudrosti.

Ve si pro~itao/pro~itala da se deo Zraka boànske Mudrosti nalazi sada u zemaljskom ruhu (1989), da bi davao re~ Bo`ju i tuma~io Bo`je zakone. Preko ovog Mog instrumenta otkrivam Ja sada Besedu na Gori do u detalje i vodim i pratim one voljne na Unutar-njem putu, poukom i lekcijama koji - ukoliko se ostvaruju - vode ka Ocu, ve~noj Svetlosti. Osim toga, Ja preko Svog instrumenta u~im -ljude Apsolutnom zakonu, zakonu Ve~nosti.

Shvati: niko ne treba da bude gladan ili èdan pravednosti. Na~ini prvi korak ka Carstvu ljubavi, tako to e najpre biti pravedan prema sebi samome. Ve`baj se u pozitivnom ìvljenju i mi-ljenju i postepeno e postati pravedan ~ovek. Onda e donositi pravednost Bo`ju u ovaj svet; a i zastupae je, jer e ispunjavati vo-lju Bo`ju, volju Gospoda, iz Njegove ljubavi i mudrosti.

Shvati: blizu je vreme u kojem e se zbiti ono to je otkriveno. Lav e leàti pokraj jagnjeta, jer e ljudi izvojevati pobedu nad samima sobom - preko Mene, njihovog Spasitelja. Oni e ~initi jednu veliku porodicu u Bogu i ìvee u jedinstvu sa svim ìvotinjama i sa ~itavom prirodom.

Radujte se, Carstvo Bo`je se pribliìlo - a sa Carstvom Bo`jim i Ja, va Spasitelj i donosilac Mira, vladalac Carstva Mira, Svetskog Carstva Isusa Hrista.

"Blaèni su milosrdni, jer e stei milosr|e."

Milosr|e Bo`je odgovara blagosti i dobroti Bo`joj i za sve due predstavlja vrata ka savrenstvu ìvota. Ljudi koji su preko Mene, Hrista, koji ìvim u Otac-Majka Bogu, razvili u svojim duama svih sedam osnovnih snaga ìvota - Zakon od Reda do Milosr|a - ponovo e kao ~ista duhovna bia proi kroz vrata Milosr|a i ui u nesebi~nu ljubav, u Carstvo Bo`je, u Nebo, i ìvee u miru. Vrata koja vode u ve~no postojanje predstavljaju sedmu osnovnu snagu, Milosr|e - u Duhu Bo`jem nazvanu dobrota i blagost. Svi ljudi koji se ve`baju u milosr|u stei e Milorsr|e i pomagati onima koji su na putu ka Milosr|u.

167

Shvatite, put do srca Bo`jeg je put pojedinca u zajednici sa istomiljenicima. Jer Bog je jedinstvo, a jedinstvo u Bogu je zajednica u Bogu i sa Bogom i sa bli`njima.

Ko je na~inio prve korake na putu do savrenstva, taj e ispu-njavati zapovest jedinstva: Jedan za sve, Hrist - i svi za Jednoga, Hrista.

Beseda na Gori je, kao to je otkriveno, put evolucije ka unutar-njem ìvotu. Svi oni koji su odmakli ovim putem razvoja ka srcu Bo`jem, pomaù onima koji su tek na po~etku puta. U svima i nad svima pak, svetli Hrist, Ja Jesam.

"Blaèni su koji su ~ista srca, jer e Boga ugledati."

îsto srce je ~ista dua, koja se opet vinula do apsolutnog duhovnog bia preko Mene, Hrista u Otac-Majka Bogu.

îste due, koje su opet postale bia Neba, ponovo su slika i prilika ve~nog Oca i gledaju Ve~nog opet licem u lice. One Zakon ve~nog Oca istovremeno vide, ~uju i ìve ga, jer su ponovo postale duh iz Njegovog Duha - ve~ni zakon sam.

Sve dok ljudi i due jo budu morali u sebi da oslukuju Duh Bo`ji, nee jo biti duh iz Njegovog Duha, niti sam zakon ljubavi i ìvota.

No onaj ko je ponovo postao zakon ljubavi i ìvota, taj gleda ve~nog Oca licem u lice i sa Njim je u stalnoj i svesnoj komunikaciji. On gleda i zakon Bo`ji, ìvot iz Boga kao celinu, jer on sam jeste ìvot i ljubav i u njima se kree. Onaj ko se kree u Apsolutnom zakonu Bo`jem, taj ga je u potpunosti i shvatio - od Reda do Milosr|a. Njemu e sluìti svih sedam osnovnih snaga beskona~nosti, jer on je u apsolutnom jedinstvu i harmoniji sa svime to postoji.

"Blaèni su koji tvore mir, jer Bo`jom e se decom zvati."

Ove re~i, po smislu, zna~e sledee: blaèni su koji odràvaju mir. Oni e i doneti pravi mir na Zemlju, jer su u sebi samima postali miroljubivi. Oni su svesno deca Bo`ja.

168

Mnogi od sinova i keri Bo`jih, koji u sebi nose mir i donose ga u svet, otelovljena su bia koja stoje u nalogu Bo`jem i bore se za Novo Doba, da bi nastalo duhovno ~ove~anstvo, koje e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista, u dobu Svetlosti.

Re~i vladara Carstva Mira na Zemlji ljudima Novog Doba:

Vi, ljudi u Novome Dobu, u Carstvu Mira Isusa Hrista koje postaje sve svetlije, vi koji ~itate ovu knjigu "Ovo je Moja Re~", znajte da su Hristovi pioniri morali istovremeno da se bore na vie frontova protiv satanskog, kako bi pomogli da do|e do prodora najav-ljenog Carstva Bo`jeg na Zemlji.

Vi dakle ìvite u Miru, u Meni, Hristu, vaem boànskom bratu, vladaru Carstva Mira. Ipak, iza zida od magle jo ìve i deluju due koje nisu dopustile da ih Beseda na Gori, put u unutarnji ìvot, zahvati, koje jo ìve u tamnici svog ljudskog "ja". Kao ljudi, one nisu htele da ~uju zov onih koji idu ka srcu Bo`jem. Njihove ui i -njihova srca bili su zatvoreni za istinu a oni sami skrivali su se iza svog ljudskog "ja", iza svojih predstava, miljenja i teolokih gledita. I u vremenu priprema od starog ka Novom dobu, Dobu Svetlosti, oni su ostali fariseji, licemeri,progonitelji i klevetnici.

Znajte, u svim duama, sve do ~etvrte ravni ~ienja, svetli svetlost Spasenja. Tako ni one nisu izgubljene. Iza zida od magle deluju, u ime Gospodnje, mnoga ~ista duhovna bia - me|u njima i mnogi sinovi i keri Bo`je koji su Meni, Hristu, na Zemlji, u ovom ili onom zemaljskom ruhu u raznim vremenskim epohama, pripremali puteve u Carstvo Mira, koje je bivalo sve svetlije. Tamo, u carstvima dua, one deluju i dalje u nesebi~nom sluènju svojim bli`njima. Pravednim mukarcima i ènama, koji su u ovaj svet donosili Zakon ljubavi i ìvota, u toj vremenskoj epohi (1989) bilo je veoma teko.

Shvatite, vi brao i sestre, vi koji sada ìvite u Carstvu Bo`jem na Zemlji: Hristovi pioniri za Novo Doba su se u onoj velikoj smeni doba okrenuli od starog, materijalisti~kog doba, ka Novom Dobu, dobu Svetlosti, protiv satanskog i demonskog tako|e.

"Blaèni su koji zbog pravedne stvari proganjani budu, jer -njihovo je Carstvo Bo`je."

169

[ta se zbivalo dalje u tadanjem vremenu pripreme (1989)? Hristovi pioniri za Novo Doba su zbog Carstva Bo`jeg na Zemlji bili proganjani. Prezirani su i klevetani od strane fariseja i pismoznanaca, crkvenih ljudi i svih onih koji su ovima bili posluni. Istina je svesno u pogrenom svetlu predstavljena i iskrivljavana. Oni koji su se verno borili za istinu, bili su ismejavani. Ljudi koji su Mene, Hrista, nosili samo na usnama, ali ne i u srcu, dràli su u svojim crkvama, a i izvan crkvenih zidina, propovedi protiv njih, klevetali ih i diskriminisali. Grdili su ih i optuìvali zbog pogrenog u~enja.

La`ni hriani su osporavali pravim Hristovim sledbenicima, da su hriani, jer oni sami (la`ni hriani) nisu ìveli ono to Sam im Ja kao Isus iz Nazareta bio zapovedio. Kao i u Moje vreme, kada Sam bio Isus, dràli su propovedi iz svojih biblija i skromno savetovali -ljudima da veruju u Mene - no bili su samo vukovi u jagnjeoj koì. Jer nisu ~inili ono to Sam Ja ljudima zapovedio: da jedni druge nesebi~no ljube, kao to Ja njih ljubim; zbog toga su oni fariseji i licemeri. A onaj ko ne potuje zapovest ljubavi i prema neprijatelju, taj ne potuje ni Hrista, koji Ja Jesam.

Ko ovo kasnije bude ~itao, mogao bi se setiti Hristovih pionira koji su carstvo zemaljsko i atmosferu Zemlje pripremili za Novo Doba. Oni su na Zemlju i u njenu atmosferu doneli jedan deo ve~nog zakona zra~enja. Setite ih se s ljubavllju, jer mnogi od njih nee vie obui zemaljsko ruho da bi ìveli i delovali u Carstvu Mira na Zemlji. Oni e se dalje boriti u podru~jima ~ienja. Borie se za tamonje due, kako bi se i ove oslobodile svojih grehova i kako bi mogle ui u tu divotu, koja Sam Ja u Ocu.

Shvatite: ono to nisu o~istile na Zemlji, due nose sa sobom iza zida od magle. Tamo moraju da spoznaju i otplate ono to su prouzrokovale dok su bile u zemaljskom ruhu. Ko kao ~ovek nije doao do samospoznaje i stoga se nije ni pokajao, taj kao dua i dalje vegetira iza zida od magle, takorei kao mese~ar, kao i ranije dok je bio u zemaljskom ruhu - a to je on nazivao ìvotom. Mnogi koji su nekada bili licemeri i fariseji u zemaljskom ruhu, u carstvu dua ponovo kleveu svoju brau i sestre, ismevaju ih i tamo i pori~u im da su hriani, èlei time da same sebe prikaù u boljem svetlu. To e se doga|ati sve dok - u najveoj patnji i bolu - ne shvate ta su prouzrokovali i u kojim srcima je Hrist uistinu uskrsnuo.

170

Prema kosmi~kom zakonu privla~enja, dua e na svom duevnom telu doìveti ono to je prouzrokovala na svojim bli`njima i to nije o~istila dok je bila u zemaljskom ruhu. Dua slikovito vidi svoje grehe istovremeno u svom duevnom telu i sama doìvljavajui patnje i muke svojih bli`njih, koje im je nanela kao ~ovek. Ti grehovi, koji su u njoj sada aktivirani, deluju na nju sve dok se dua od srca ne pokaje, ne zamoli za oprotaj i ne bude voljna da oprosti bli`-njima. Tek tada e se energija greha preobraziti u boànsku snagu, a dua e postati svetlija i ~istija.

Molite se za one koji se iza zida od magle ponaaju sli~no kao nekada na Zemlji u zemaljskom ruhu! Molite se, da spoznaju sebe i da se pokaju. Mnogi e klevetnici u svojim duama morati da spoznaju, doìve i eventualno pretrpe nevolju i patnju pionira, dok im ne postane jasno da Sam Ja, Hrist, bio sa pionirima, sa Mojom braom i sestrama, i da Sam sada sa njima kao boànski brat.

Molite se, da na vreme shvate i osete da su u tom protivzakonitom svetu koji teì moi, robovale mra~nim silama! Tama je zloupotrebila ~ak i Moje ime kako bi zavela ljude i pionirima, sinovima i kerima Bo`jim na Zemlji, oteàla rad u vinogradu Gospodnjem.

Shvatite: onaj ko je Mene sledio nije bio potovan od svetov-njaka, jer Me ovi nisu potovali ni kao Isusa iz Nazareta. U svim su vremenima ljudi koji su uistinu sledili Nazareanina morali mnogo da pretrpe i propate.

Mnogi od tih pionira Novog Doba nepokolebljivo su pak ili napred i verno su Me sledili. Setite se tih odva`nih mukaraca i èna koji su, nepokolebljivo verujui u Mene, vodili pravednu borbu za Novo Doba.

Radujte se, vi koji ìvite u Novom Dobu, u Carstvu Mira, koje poprima sve svetliju materijalnu strukturu. Vi ste povezani sa njima. Mnogi me|u vama su u velikoj smeni d“ba i sami bili pioniri da bi u zemaljskom ruhu napravili prodor za Carstvo Bo`je. Borba i pobeda za Mene, Hrista, ostala je u vaim duama kao seanje. Neki od vas intuitivno oseaju da su u toj vremenskoj epohi i sami delovali kao pioniri. Oni tako|e oseaju da su u onome vremenu uzroci postajali sve brè delotvorni i da je dolo do monog ja~anja onog pozitivnog,

171

doba Svetlosti, doba Hrista, u kojem vi sada dakle ìvite - u ruhu od jedne finije materije.

5. Ali teko vama bogati! Jer vi ste u ovom ìvotu primili utehu svoju. Teko vama koji ste siti sada, jer ete gladovati. Teko vama koji se smejete sada, jer ete tugovati i plakati. Teko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama; jer tako su i o~evi njihovi ~inili la`nim prorocima. (Pogl. 25, 5)


"Ali teko vama bogati! Jer vi ste u ovom ìvotu primili utehu svoju."

Ljudi koji svoje bogatstvo smatraju sopstvenim vlasnitvom, siromani su u duhu. Mnogima koji su bogati ovozemaljskim dobrima, za njihov ovozemaljski ìvot dat je duhovni zadatak da budu uzor onim bogatima koji se okorelim, nepopustljivim srcima vezuju za svoje bogatstvo i ~ija je jedina misao i nastojanje da ga uveaju za sebe same. ôvek koji je bogat ovozemaljskim dobrima a shvatio je da je -njegovo bogatstvo dar koji je primio od Boga samo zato da bi ga uneo u veliku celinu za dobrobit svih i da bi njime pravedno uprav-ljao za sve - ostvaruje Zakon Jednakosti, Slobode, Jedinstva i Bratstva. Kao onaj koji nesebi~no daje, on doprinosi tome da siromani ne ìve u oskudici, a bogati u luksuzu.

Na ovaj e na~in postepeno, za sve one koji su spremni da nesebi~no ispunjavaju zakon "Moli se i radi", biti uspostavljena neka vrsta ravnoteè, jedan povien srednji stale`. Tako e postepeno izrasti pravo ~ove~anstvo jedne zajednice ~iji ~lanovi ne sakupljaju nikakvo li~no ovozemaljsko bogatstvo, ve na sve gledaju kao na opti posed koji im je dat od Boga.

Ako bogata smatra novac i dobra svojim vlasnitvom i uìva ugled u svetu zbog svog bogatstva, onda e - kao posledica njegovih sopstvenih uzroka - u sledeim ovozemaljskim ìvotima ìveti u siromanim zemljama i tamo moliti za hleb koji je jednom kao bogata uskraivao siromanima. I to e se deavati dokle god jo takva otelovljenja budu mogua.

172

Dua jednog takvog bogataa nee nai mir ni u podru~jima ~ienja. Due siromane svetlou koje su zbog njega u zemaljskom telu morale da trpe nepravdu i glad, prepoznae ga kao onog koji im je uskraivao ono to im je moglo pomoi da se oslobode robovanja -ljudskom "ja". Mnogi e ga optuìvati, i onda e njegova dua i sama osetiti kako su ove patile i gladovale. Ovakva dua, koja je u zema-ljskom ruhu kao ~ovek bila bogata i ugledna a nemilosna, moè da pretrpi veliku nevolju; ova nevolja je mnogo vea nego kad bi u zemaljskom ruhu morala da moli za hleb.

Shvatite: po zakonima Ve~noga, svima koji nesebi~no ispunjavaju zapovest "Moli se i radi" pripada podjednako; jer Bog svakome daje ono to mu je potrebno, pa i vie od toga. Ali sve dok se svi ljudi ne budu pridràvali ove zapovesti, bie na Zemlji tzv. bogataa. Njihov zadatak, pak, je da svoje sakupljeno bogatstvo raspodele i da ìve isto kao i oni koji nesebi~no ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Ako dakle, ovako budu ~inili, ne mislei samo na vlastito dobro, ve na dobro svih, onda e unutarnje bogatstvo postepeno izroniti napolje i nijedan ~ovek nee gladovati ili trpeti oskudicu.

Teko vama, vi bogati, vi koji svoj novac i dobra nazivate svojim sopstvenim i koji doputate da vai bli`nji rade da bi se vaa imovina uveala! Kaèm vam: vi neete ugledati presto Bo`ji, nego ete i dalje ìveti tamo gde su stopala Bo`ja - na Zemlji, uvek iznova u zema-ljskom ruhu, sve dok to jo bude mogue. âk i ako potpomaète socijalne ustanove, a pritom ste pak mnogo bogatiji od onih koje te ustanove pomaù, onda ipak robujete satani ~ula koji hoe razlike izme|u bogatih i siromanih.

Kroz ove razlike nastaju vlast i pot~injenost, zavist i mr`nja. Iz toga proizlaze sukobi i ratovi. Stoga oni koji se ~vrsto drè svog bogatstva, ~ak ako ponekad i misle na dobrobit drutva, sluè satani ~ula i postupaju protiv Zakona ìvota: protiv jednakosti, slobode, jedinstva i bratstva.

Ko novac i imovinu smatra svojim sopstvenim i gomila ih za sebe, umesto da pusti da ove materijalne energije teku, taj je, po Zakonu ìvota, lopov, poto uskrauje svojim bli`njima jedan deo -njihovog duhovnog nasledstva. Jer sve je energija. Ko je vezuje onim "moje" i "meni", taj radi protiv Zakona, koji je tekua energija.

173

"Teko vama koji ste siti sada; jer ete gladovati."

Bogat, sit ~ovek, koji puni samo "svoje" ambare, prazan je u srcu. On zna samo za Njegova ~ula i misli okreu se oko "mog" vlasnitva, "mog" poseda, "mog" hleba, "mog" jela. "Sve ovo pripada meni" - to je njegov svet. Takav e ~ovek jednom gladovati i oskudevati, dok ne shvati: sve je postojanje; sve pripada Bogu i svim -ljudima koji se trude da ~ine Bo`ja dela: da ispunjavaju nesebi~nu -ljubav i zakon ìvota za Zemlju - "Moli se i radi".

Ljudi koji govore samo o "moje" i "tvoje" jesu ljudi siromani svetlou, koji ve u ovom otelovljenju pripremaju svoj novi zemaljski put ili dugo putovanje svoje due u carstvu dua, uvek u odei prosjaka.

Dua zaslepljena materijalnim nesvesno je gladna svetlosti, jer je siromana svetlou. Ona na silu pokuava da ovo nadoknadi spolja-njim stvarima, kao npr. ovozemaljskim bogatstvom, gramzivou, izobiljem, piem ili drugim prohtevima i uìcima. Ona je nezasita.

"Teko vama koji se smejete sada; jer ete tugovati i plakati."

Ko se bli`njima smeje i ruga im se, taj e jednom biti veoma tuàn i plakae nad samim sobom - jer nije prepoznao one kojima se smejao i rugao. On e morati da spozna da je, na kraju krajeva, ismejavao, poniàvao i izrugivao sebe samoga. Jer ko osu|uje svog bli`njeg i sudi mu, ismeva ga, poniàva i izruguje, taj osu|uje, sudi, ismeva, poniàva i izruguje i Mene, Hrista.

Shvatite: ko se ogrei o najmanjeg od Moje brae, taj se ogreuje o Zakon ìvota i patie zbog toga. On se istovremeno i vezao za one koje je povredio. Stoga pazite da se ne ogreujete i ve`bajte samokontrolu. Ne prlja duu ono to ulazi kroz usta, nego ono to silazi sa usana, to optereuje duu i ~oveka.

"Teko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama; jer tako su i o~evi njihovi ~inili la`nim prorocima."

Ako laskate svojim bli`njima, kako bi i oni vas hvalili i kako biste kod njih uìvali ugled, onda ste isti kao i falsifikatori, koji radi sticanja koristi za sebe plaaju falsifikovanom nov~anicom.

174

Sli~no je i sa la`nim prorocima. Oni su uìvali i uìvaju ugled u narodu jer su mu laskali i jer su ih se dràli oni koji su tako|e bili ugledni u narodu, o~ekujui kroz to li~ni presti` i korist.

Shvatite, vi, ljudi u Carstvu Mira: u grenome svetu mnogi su pravedni proroci, a i prosvetljeni mukarci i ène, bili klevetani i proganjani, a mnogi od njih i mu~eni i ubijani od ovozemaljskih bogataa i monika ovoga sveta, od crkvenih vo|a i njihovih pristalica. Satansko je u sva vremena kao svoje oru|e koristilo one koji su svoje ovozemaljsko bogatstvo hteli da zadrè za sebe i da ga uveavaju, koji su teìli moi, a i one koji su tim bogataima i vlastodrcima bili pot~injeni.

Ovo morate znati da biste shvatili zbog ~ega je stari, greni svet propao na tako grozan na~in.

Osim toga, la`ni proroci su bili i oni koji su propovedali jevan|e-lje ljubavi a sami nisu ìveli prema njemu. A bili su to i svi oni koji su sebe nazivali "hrianima", ali su se u svom ìvotu ponaali nehri-anski. Oni su ~esto bili slavljeni zbog svog besednitva, a potovani i hvaljeni zbog svog bogatstva i ugleda.

O, vidite, ipak su svi pravi proroci i prosvetljeni ljudi tokom vremena doprinosili tome da kristal unutarnjeg ìvota sa svojim brojnim fasetama ve~ne istine sve vie svetluca i blista. Na taj na~in se sasvim postepeno izgra|ivalo Carstvo Bo`je na Zemlji.

Za vas, draga brao i sestre u Carstvu Mira, vaì da ovaj, sada savreni, svetlucavi i blistavi kristal, unutarnji ìvot, negujete, gajite, ~uvate i odràvate kao kakav dragoceni cvet: to je zakon ljubavi i mudrosti Bo`je, Njegov red, Njegova volja, Njegova mudrost, Njegova ozbiljnost, Njegova dobrota, Njegovo beskona~no zra~enje ljubavi i Njegova blagost.

6. Vi ste so Zemlji, jer svaka `rtva mora se solju posoliti; no ako so izgubi svoj ukus, ~ime onda soliti? Od nje vie nema nikakve koristi, osim da se prospe i nogama pogazi. (Pogl. 25, 6)


175

Pravedni su ta so Zemlje.

Oni e uvek iznova upozoravati na nepravilnosti u ovome svetu i stavljati prst na ranu greha. Jer mnogo zla se deavalo i deava se u ovom jo grenom svetu - i mnogi su ljudi bili `rtve zbog jevan|elja.

Pravedni, koji su bili ovakve `rtve treba da budu rehabilitovani od pravednih mukaraca i èna, jer sve treba da bude otkriveno kroz so Zemlje. Sada, u vremenu preokreta od starog, grenog sveta ka Novome Dobu, dobu Svetlosti, pravednici e obelodaniti nepravdu i u~initi da ona postane o~igledna, da bi oni koji su ~inili nepravdu spoznali sebe i pokajali se.

ûvajte se, ipak, vi pravednici, koji ste so Zemlje, da ona ne izgubi ukus; dakle, ostanite pravedni i ne dajte se zavesti. Jer, ko da donese pravednost u ovaj svet i ko da ukaè na nepravilnosti i grehe koje ljudi ~ine? Ipak samo oni koji poznaju Moje ime i koji su kao jagnje.

Ko prestane da bude so Zemlje, dospee me|u one koji su zloupotrebili i zloupotrebljavaju Moje ime za svoje ciljeve i koji su proganjali, klevetali i ubijali pravedne.

Ako so Zemlje izgubi svoj ukus, i ~ovek prezre svoje bli`nje, onda e on pasti pod svoje sopstvene uzroke; slikovito re~eno: sam e sebe nogama pogaziti. Njegovi neokajani uzroci e onda prouzrokovati bolest, bolovanje i patnju. Dua siromana svetlou trpee oskudicu i osetie na sopstvenom duevnom telu ono to je prouzrokovala kod svog bli`njeg.

7. Vi ste svetlost svetu. Grad izgra|en na breùljku ne moè biti sakriven. I niko ne poklapa sudom sveu kad je zapali, nego je mee na svenjak da svetli svima koji su u kui. Zato pustite da vaa svetlost svetli pred ljudima, da mogu vaa dobra dela videti i vaeg Oca na Nebu slaviti. (Pogl. 25, 7)


Ja Sam Svetlost sveta.

176

Kroz Moje verne, mukarce i ène koji ispunjavaju volju Ve~noga, zra~i ona sada poja~ano u ovaj svet.

Svoju svetlost stavio Sam na svenjak boànske mudrosti i pravednosti, da svetli svima koji su dobre volje.

Brao Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, va`no je za vas da znate sledee: u otelovljenom delu Zraka boànske Mudrosti Ja Sam sasvim postupno dovodio do sjaja Moju Svetlost. Ja Sam pozvao ono dete ~ove~je u kojem je bio otelovljen ènski princip - serafim boànske Mudrosti i saoptio mu njegov duhovni zadatak, koji je onda u njegovoj dui postajao sve o~igledniji.

Znajte, kada u inkarniranoj dui po~ne da pulsira duhovni nalog, to Zakon hoe da ~ovek bude upozoren i upitan da li prihvata ono to je aktivno u njegovoj dui.

Dete ~ove~je je odgovorilo potvrdno, shodno smislu ovako: Ve~ni, ja sam Tvoja slukinja, neka mi bude po Tvojoj volji.

Zatim je za nju po~eo taj veliki, sveobuhvatni duhovni nalog, da bude Moja proro~ica i glasnik za ~itavu Zemlju. Moja svetlost je u -njenoj dui postajala sve svetlija i sna`nija, dok nije potpuno prozra~ila njenog ~oveka. A kada je i ~ovek bio dovoljno osnaèn da predaje Moju svetu, ve~nu Re~, Ja Sam je poslao u ovaj svet: vo|ena od Mog Duha, ona je poseivala zemlje i gradove na raznim kontinentima. Preko nje Sam Ja u bezbroj objava dao Moju svetu Re~.

U mnogo faseta ve~ne istine zra~ila je Moja svetlost u ovaj svet, na ovu Zemlju. To je mudrost iz Boga.

Na Mojoj svetlosti se u ovoj monoj smeni d“ba palilo sve vie srca. Ljudi su spoznavali ve~nu Istinu u Mojoj Re~i. Sve vie njih ilo je unutarnjim putem i primalo dar @ivota, pouke i lekcije iz ve~ne istine, kako bi se pribliìli Bogu, ve~nom Postojanju.

Mnogi mukarci i ène postajali su Moji verni, jer su ispunjavali Bo`ju volju. Oni su se zbratimili u Mome duhu i postali su pioniri za Novo Doba, koji su zasnovali temelj Carstva Bo`jeg na Zemlji i po~eli da na njemu grade.

177

Sve vie ljudi postajalo je traìteljima svetlosti. Na putu ka unutarnjem ìvotu raspaljivali su sve vie i vie svoj unutarnji plamen na Mojoj Svetlosti i ujedinjavali se sa pionirima, kako bi zajedno delovali za Novo Doba.

Shvatite i ovo: iz dubokih pouka koje Sam Ja davao kroz inkarniranu boànsku Mudrost, oni su spoznali ve~ne zakone i bivali sve vie i vie u pravednosti Bo`joj.

U svim su vremenima pioniri imali da svladaju i poneki poraz. Ipak, oni su u svakom porazu spoznavali svoju sopstvenu slabost i savladavali je onda sa Mnom, Hristom. Oni su se kajali zbog svog nezakonitog ponaanja i zahvaljivali su i slavili Boga to ih neumorno vodi i izvodi iz njihovih poraza. Na ovaj na~in su ti mukarci i ène oja~ali u Meni, Hristu.

Pobede u Meni, Hristu, nisu smatrali svojim pobedama. Oni su se zahvaljivali, hvalili i slavili ovo ve~no Ime i radovali se to je Ve~ni mogao kroz Mene i to Sam Ja mogao kroz njih i sa njima da dovrim ono to je trebalo u~initi za doba Svetlosti u kojem vi sada ìvite.

Ostvarivanjem ve~nih zakona pribliàvali su mi se verni mukarci i ène sve vie i postajali su svesni Mog vo|stva. Preko otelotvorenog dela Zraka boànske Mudrosti govorio je Ve~ni, Bog, Otac svih nas, i Ja, Hrist, sa Njim. Mi smo stalno opominjali pionire da otklone greke koje su se kod njih jo ispoljavale. Istovremeno smo ih Moj Otac i Ja, Hrist, dovodili do samospoznaje tako to Smo ih - prema zakonu slo-bodne volje - upozoravali ~im bi se ogreili o ve~ni Zakon. Obja-njavali smo im kako bi mogli da isprave svoje greke. U svim bitnim pitanjima i situacijama otkrivali smo se Ve~ni i Ja, Hrist, i dovodili ih do zakonitog odgovora i reenja. Oni bi odmah o~istili ono to im je jo stajalo na putu, tako da je moglo biti uklonjeno ono to nije odgovaralo ve~nom Zakonu.

Doba pionira bilo je jedno veliko doba, jer su pioniri razgovarali sa Bogom, koji im se otkrivao kroz veliku svetlost boànske Mudrosti. Kroz ovu duboku povezanost sa Otac-Majka-Bogom i sa Mnom, -njihovim Spasiteljem i boànskim bratom, oni su se u~vrstili u svom unutarnjem. Sve su vie bivali ispunjeni ljubavlju i Mudrou.

178

Ovo to Ja otkrivam ovde u ovoj knjizi "Ovo je Moja Re~", ispunilo se u jednom evolucionom procesu koji je obuhvatio mnoge generacije. Prvi pioniri za Novo Doba jo nisu prepoznali tu veliku svetlost koja je ìvela me|u njima, jer se otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti ponaao kao sestra me|u braom i sestrama, ne isti~ui sebe. Ovo jednostavno bratstvo i sestrinstvo, koje je proizlazilo iz jedne velike smernosti i potovanja prema Bogu, prouzrokovalo je onda i me|u nekim pionirima istinsko bratstvo i sestrinstvo. Za njih je ona, koja je bila veliki nosilac Svetlosti, bila sestra koja je u svakoj ìvotnoj situaciji mogla da ih posavetuje, jer je njeno duhovno telo bilo jedno sa Bogom, @ivotom.

Shvatite, vi koji ìvite u Novom Dobu: sve ovo - i mnogo toga to nije zabeleèno - moralo se dogoditi kako bi Moja svetlost u ovome svetu mogla sijati sve ja~e. Ona je sijala mono u vremensku prekretnicu i pripremila Novo Doba kroz Moje verne.

Pioniri u Meni bili su ta duhovna borbena trupa koja se borila prema Zakonu ìvota, ljubavi i slobodne volje.

Nakon sklapanja saveza sa Bogom, Ve~nim, oni su ìveli i delovali iz centralnog prasvetla Zavetne zajednice Novi Jerusalim u Novom Izraelu koji je nastajao. Iz Zavetne zajednice Novi Jerusalim nastao je u narednim generacijama moni grad Jerusalim na sve finijoj materiji Zemlje.

Grad Novi Jerusalim, koji je podignut na breùljcima, ne moè biti sakriven. On svetli i zra~i kao centralno prasvetlo za ~itavu Zem-lju.

Iz tog grada koji je podignut na breùljcima, iz Novog Jerusalima, daju se impulsi za ~itavo Svetsko Carstvo Isusa Hrista. Grad Novi Jerusalim je centralno razvodno mesto za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako je otkriveno i tako jeste.

8. Ne mislite da Sam doao da ukinem zakon i proroke; nisam doao da ukinem, nego da ispunim. Jer zaista vam kaèm: dok ne pro|e nebo i zemlja, nee nestati ni najmanjeg slovca niti ijedne ta~ke iz zakona i proroka, dok se sve ne ispuni. No vidi, ovde je jedan vei od Mojsija i On e vam dati vii zakon, potpuni zakon ~ak, i tom zakonu treba da se povinujete. (Pogl. 25, 8)

179


Kao Isus iz Nazareta u~io Sam mukarce i ène koji su Me sledili, i sve koji su Me sluali, delovima iz potpunog zakona, iz Apsolutnog zakona. Objanjavao sam im tako|e da Apsolutni zakon -ljubavi zra~i u Zakon setve i ètve, jer je Duh sveprisutan i deluje i u Zakonu setve i ètve, zakonu pada.

Kroz Mene kao Isusa iz Nazareta, otelotvorenog Hrista, i kroz sve druge prave Bo`je proroke, Ve~ni je u~io i opominjao Svoju decu u nesavrenim ravnima da je zakon pƒda, zakon setve i ètve neprestano aktivan. Ko na vreme ne razmisli i ne preobrati se, morae da pretrpi svoje uzroke kao posledice. Ve~ni je nastojao i nastoji i u dananje vreme (1989) da Svoju ljudsku decu i sve due dovede do Svog srca, do zakona ve~ne ljubavi, pre no to ih sustigne ètva - posledice uzroka koje su sami zasadili. Ve~ni ih je dovodio i dovodi ih kroz Mene, Hrista, do samospoznaje. On im je davao i daje im snagu da o~iste ono to su prepoznali i to prepoznaju kao greh i greku.

Hrist, koji Ja Jesam, u Isusu iz Nazareta doao je na Zemlju, u ovaj svet, da bi kao Sin ~ove~ji u~io ljude ve~nom zakonu i da bi ga prvi ìveo, kako bi i oni spoznali put do ve~nog Oca i ispunjavali Njegov zakon - da bi ponovo mogli ui u ve~na stanita, koja On ~uva spremna za svu Svoju decu.

Ljudi koji su Me sledili u vreme dok Sam boravio na Zemlji i koji su ostvarivali ve~ne zakone, bili su Moji istinski sledbenici. U generacijama koje su zatim sledile bilo je onda hrianstva i la`nog hrianstva: istinskih sledbenika koji su dobrovoljno sledili Mene, Hrista, tako to su se pridràvali zakona Besede na Gori - i la`nih hriana, koji su samo govorili o Meni, Hristu, a ipak delali protiv tih zakona. Osim toga, bilo je jo i tzv. prinudnog sledbenitva: ono je nastalo od prisilno izvedene hristijanizacije masa od strane crkava.

Shvatite: u ve~nom zakonu nema prinude: Bog, Ve~ni, svoj Svojoj deci dao je slobodnu volju. Onaj ko se slobodno odlu~i, taj sa tom slobodnom odlukom ima snagu za ono ~emu nas u~i pravo hrianstvo: za jednakost, slobodu, jedinstvo, bratstvo i pravednost. Sve prinude poti~u od zakona setve i ètve, koji se zove jo zakon pada. ôveku je ponu|eno da sam odabere svoj duhovni put. Ja,

180

Hrist, nudio Sam i nudim put do srca Bo`jeg, ali ne prisiljavam nijedno ljudsko bie da ide tim putem. Onaj ko prisiljava svoje bli`-nje, taj i sam ìvi pod prisilom zakona pada i ovaplouje misao pada.

Neke tzv. hrianske konfesije primoravaju svoje vernike na krtenje vodom. âk se sasvim mala deca, ~ija slobodna volja jo nije razvijena i koja zbog toga ne mogu jo sama ni da odlu~uju, primoravaju krtenjem vodom na pripadnost jednoj crkvi, podsti~ui se tako na u~estvovanje i u njenim drugim ritualima.

To je zadiranje u slobodnu volju pojedinca, a istovremeno i nasilna hristijanizacija. To su procesi koji se odvijaju u zakonu pada.

Ljudima koji Mene, Hrista, ne prihvate i ne prime dobrovoljno, iz najdubljeg unutarnjeg uverenja, ~esto je veoma teko da na pravi na~in shvate i prihvate Deset zapovesti, izvode iz Ve~nog Zakona, jer su ove potiskivane u drugi plan mnogim banalnostima, dogmatskim formama, ritualima, obi~ajima i kultovima. U konfesijama su ove banalnostima postale glavna stvar; no one nemaju ni~eg zajedni~kog sa unutarnjim hrianstvom, sa Unutarnjom religijom, ve delom poti~u neposredno iz vremena mnogobotva i idolopoklonstva i time iz podru~ja ravni pada.

Tek kada se ljudi dobrovoljno budu oslobodili nametnutih im dogmi i krutih formi, rituala i kultova, kao i svojih sopstvenih predstava o Bogu, moi e postepeno biti dovedeni u svoje unutarnje, u svoje pravo bie. Tamo, u svom unutarnjem biu, nai e se onda kao pravo bie u Bogu i kao stanovnici Carstva Bo`jeg koje postoji u svakom ~oveku. Ovaj unutarnji ìvot je prava religija, Unutarnja religija.

Shvatite: ve~ni, sveobuhvatni, univerzalni zakon, zakon Nebesa, neoboriv je. To je zakon sveg ~istog postojanja. Padom je nastao zakon setve i ètve i on se moè razloìti jedino ostvarivanjem ve~nih zakona. On se, dakle, ne moè izbei. Zakon setve i ètve deluje u svakoj dui sve dok ona svoje grehove ne spozna, o~isti ih, okaje i preda ih Meni, Hristu Bo`jem. Onda e zakon pada biti ukinut u dui. Dua e onda biti maksimalno oslobo|ena svoje ne~istoe. Ona e ponovo postati ono ~isto bie u Bogu koje ìvi Apsolutni zakon, poto ponovo stremi apsolutnom, svevladajuem zakonu ljubavi i ìvota.

181

Zakon setve i ètve vaìe onoliko dugo dok sve to je nezakonito ne bude izmireno i pretvoreno u pozitivnu energiju i dok svako bie ne bude ponovo ìvelo u Bogu, iz koga je i proizalo. Onako kako sva bia iz Boga budu ponovo ulazila u srce Bo`je, u Apsolutni zakon, tako e se i sva podru~ja ~ienja - sve delimi~no materijalne i materijalne ravni, uklju~ujui i Zemlju - pretvarati u kosmi~ku energiju i, na kraju ponovo vibrirati u Apsolutnom zakonu. Tada e zakon pada biti razloèn i Bo`ja e ljubav, svesna i svevladajua biti u ~itavom Postojanju, u svakom biu.

Nee nestati nijedne ta~kice iz ve~nog Zakona koji su pravi proroci donosili pre i posle Mene, a koji Sam Ja, kao Isus iz Nazareta, ìveo drugima za primer.

Kada se kaè: "ni najmanje slovce", misli se na pojedina~ni aspekt ve~ne istine, a ne na slovo i re~ ljudi kao takve. Ljudske re~i ~esto su samo simboli koji skrivaju ono najunutarnjije. Tek kad bude u stanju da iznutra oseti jezik simbola, ~ovek e spoznati istinu i smisao ìvota koji su duboko skriveni u ljudskim re~ima.

"Vii zakon" je korak u Apsolutni zakon. U ravnima pripreme, koje se nalaze ispred vrata Nebesa, ovaj se zakon izlaè prete`no ~istim biima koja ovamo dolaze sa Zemlje i iz carstava dua. Taj vii zakon poslednja je stepenica u~enja pred vratima Neba. On pokazuje tim prete`no ~istim biima kako se zakonito zra~enje ponovo aktivira u duhovnom telu, da bi se moglo primeniti u beskona~nosti.

Kao Isus iz Nazareta izlagao Sam delove iz potpunog zakona, iz Apsolutnog zakona. Potpuna istina je u ono vreme jo morala ostati skrivena od ljudi toga vremena, jer su oni jo i suvie zavisili od mnogobotva i bili orijentisani na razne verske pravce tadanjeg vremena. Stoga Sam govorio, shodno smislu, ovako: Kad do|e vreme, Ja, Duh Istine, uveu vas u svu Istinu.

Na brdu Golgota - to zna~i: mesto raspea - razapeli su Me Rimljani jer Me jevrejski narod nije primio i prihvatio kao Mesiju. Iako Sam proao dolinu Jordana uzdu` i popreko, propovedajui, u~ei ljude, isceljujui i dajui mnoge znakove Svoje boànstvenosti, tvrdokorni jevrejski narod se i dalje klanjao stareinama hramova, i zato je on sukrivac za smrt Isusa iz Nazareta.

182

Re~ima koje, po smislu, zna~e "Svreno je", u sve optereene i pale due ule su iskre spasenja. Tako sam Ja postao i Jesam Spasitelj svih ljudi i dua.

Kao Hrist Bo`ji Ja Sam delovao i delujem i dalje. U svim generacijama, sve do dananjeg vremena (1989), Ja Sam se otkrivao i otkrivam se kroz istinske Bo`je instrumente, kroz ljude ~ije su due u velikoj meri ve o~iene.

U ovoj monoj smeni doba, u kojoj se doba Svetlosti sve vie pribliàva ljudima, izlaèm Ja ve~ni Zakon u svim njegovim pojedinostima i sve vie ljudi ii e stazom ka unutarnjem, ka ljubavi Bo`joj.

Sada je dolo vreme koje Sam najavio kao Isus iz Nazareta: "Danas to jo ne moète nositi, dakle shvatiti, ali kada do|e Duh Istine, On e vas uvesti u svu Istinu." Sada Sam Ja u Duhu me|u Svojima, me|u vernim tragaocima za ve~nim postojanjem, za sveu Moga Oca, i u~im ih Apsolutnom, ve~nom zakonu, da bi ga i oni, kao i oni koji e ìveti u Carstvu Mira ispunjavali ìvei tako u Meni i Ja kroz njih.

Moje su re~i ìvot, ve~ni Zakon. One e ostati sa~uvane u onima koji tragaju za ve~nim ìvotom, a i u mnogim pisanim zabelekama - dakle i u ovoj knjizi za Carstvo Mira Isusa Hrista.

Shvatite: samo ve~ni Zakon ljubavi osloba|a ~oveka - ne Zakon setve i ètve. Ovaj mu donosi samo patnju, bolest, nevolju i dugotrajno bolovanje.

9. Ko kri neku od ovih zapovesti koje e On dati, i jo bude u~io ljude da ~ine tako, najmanjim e se u Carstvu Nebeskom zvati. A ko ih se, pak, bude pridràvao i u~io tako i druge, taj e se velikim zvati u Carstvu Nebeskom (Pogl. 25, 9)


Deset zapovesti, koje je Bog preko Mojsija dao Svojoj ljudskoj deci, izvodi su iz ve~nog zakona ìvota i ljubavi. Ko se ogrei o ove zakone i svoje bli`nje samo u~i ovim zakonima, a sam ih se ne

183

pridràva, taj je la`ni u~itelj. On se tako ogreuje o Sveti Duh. To je najvei greh. Ovaj falsifikator koristi Bo`ju ljubav, zakon ìvota, za vlastite ciljeve. Time on zloupotrebljava ve~ni Zakon. Svaka zloupotreba je razbojnitvo; a svaki razbojnik je istovremeno i progo-njeni koga e pre ili kasnije sustii njegova sopstvena dela, njegovi sopstveni uzroci i dokazati njegovu krivicu. Jer, Bog je pravedan; kroz Njega e sve postati o~igledno, kako ono dobro, tako i ono manje dobro i loe.

Ko se pak pridràva zakona ljubavi i ìvota, tj. ispunjava ih u svakodnevnom ìvotu i u~i ljude onome to je sam ostvario, taj je istinski duhovni u~itelj. On pruà ljudima hleb nebeski i njime e nahraniti mnoge. Ko daje iz sopstvenog ispunjenja, ispunjen je boànskom mudrou i snagom i svetlee kao zvezda na nebu kada bude dolo vreme. Jer ~ovek ispunjen Bogom crpi iz struje Spasenja i nesebi~no daje onima koji su gladni i èdni pravednosti.

Shvatite: kroz takve pravedne mukarce i ène dolazi ve~ni zakon ljubavi i ìvota u ovaj svet. Ko se, dakle, pridràva ve~nog Zakona i pou~ava ga, taj e se velikim zvati u Carstvu Nebeskom; to zna~i: on e na Nebu biti bogato nagra|en.

10. Zaista, koji poveruju i posluaju spae due svoje, a koji ne posluaju izgubie ih. Jer vam kaèm: ne bude li pravednost vaa vea od pravednosti pismoznanaca i fariseja, neete ui u Carstvo Nebesko. (Pogl. 25, 10)


Iskaz: "... koji poveruju i posluaju spae due svoje, a koji ne posluaju izgubie ih" zna~i: ko veruje, i sledi zakone Bo`je, taj e izbaviti svoju duu iz to~ka ponovnih ra|anja, koji e ga vui u telo sve dok ne bude okajao sve ono to ga je neprestano odvla~ilo u otelovljenja.

Shvatite: Samo vera u zakon ìvota nije dovoljna. Jedino e vera u ìvot uz ostvarivanje zakona ìvota izvui ~oveka i duu iz to~ka ponovnih ra|anja.

184

Ko se ne pridràva zakona Bo`jih, taj izdaje Boga i predaje svoju duu tami. On tako prekriva svetlost svoje due, svoj stvarni ìvot. Taj e ~ovek onda ìveti u grehu, a dua u snu ovoga sveta. Zakon otelovljavanja, to~ak ponovnih ra|anja koji vu~e duu ka otelovljenju, delovae jo dugo, kako bi otelovljena dua spoznala da nije od ovoga sveta, ve je u zemaljskom ruhu da bi se oslobodila svega to je ljudsko i otkrila ono to je boànsko: svoj stvarni, ve~ni ìvot.

Oni koji poznaju pisane znakove ne tuma~e ih svi doslovno, ve i po smislu. Stoga treba da stoji: ne bude li vaa pravednost vea od pravednosti mnogih pismoznanaca - koji se izdaju za pravedne i pou~avaju Moj zakon, a sami ga se ne pridràvaju - neete ui u Carstvo Bo`je.

Zato se ne vezujte za miljenje i poglede ljudi. Ostvarujte ono to ste spoznali iz zakona ìvota; onda ete uvi|ati koje korake treba da napravite dalje ka viim zakonitostima.

Shvatite: pravednost Bo`ja je Bo`ja ljubav i mudrost. Ko ih ne razvije u sebi, taj ih ne zra~i iz sebe, a i nema uvida u dubine ve~nog postojanja niti proni~e u svoj pravi ìvot. Njegov ovozemaljski ìvot je vegetiranje. On vegetira mimo stvarnog ìvota. On je duhovno mrtav i u ovostranom i u onostranom. On nema ispravnu orijentaciju ni u ovom zemaljskom postojanju, niti u onostranom ìvotu, jer nije ìveo prema zakonima ìvota. On nije mudar, ve samo predaje dalje svoje memorisano znanje. Tako on po~inje da grei i, najzad, postaje grenik. On postupa protiv ve~nog zakona i tako upada sve dublje u zakon setve i ètve.

11. A kad prinosi dar svoj oltaru i seti se da brat tvoj ima neto protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i oti|i te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj. (Pogl. 25, 11)


"... kada prinosi dar svoj oltaru i priseti se da brat tvoj ima neto protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i oti|i te se najpre

185

pomiri sa bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj", zna~i: Ako hoe da posveti svoj ìvot Meni, Hristu, i da Meni predaje svoje greke i grehove onda ako shvati da se jo nisi pomirio sa svojim bli`njim, ostavi najpre greh pred unutarnjim oltarom. Otidi kod svog bli`njeg i pomiri se sa njim - i kad odlu~i da ne ~ini vie isto ili sli~no koje te je navelo na greh, poloì svoj greh na oltar. Taj oltar se nalazi u najunutarnjijem tvog hrama od mesa i kostiju. Duh -ljubavi i ìvota e onda pretvoriti taj greh u snagu i ìvot. Jer ono to Meni bez prinude, svojevoljno preda i ne ~ini vie isto ili sli~no, od toga e se osloboditi. Tvoja dua e onda poja~ano primati svetlost iz Mene.

Obratite pa`nju na sledeu zakonitost: ako ste se o svog bli`njeg ogreili isklju~ivo u mislima, upuujui mu misli bez ljubavi, misli zavisti, ùdnje za osvetom, misli ljubomore ili mr`nje, nemojte ii k -njemu da biste sa njim o tome porazgovarali. Znajte: va bli`nji ne poznaje svet vaih misli. A ako mu ga otkrijete re~ima, on e onda o -njemu razmiljati. Do|ite samo k Meni, Hristu, koji Sam u vaem unutarnjem, i pokajte se zbog svojih misli i uputite istovremeno dui bli`njeg pozitivne, nesebi~ne misli, misli moljenja za oprotaj i misli unutarnje povezanosti. Onda u Ja ponititi ono to je prouzrokovano u mislima. A ako onda ne budete vie mislili isto ili sli~no, bie vam i oproteno.

Shvatite: ako govorite bli`njem o svojim ljudskim mislima, moète pod odre|enim okolnostima pokrenuti u njemu ono ljudsko, koje je upravo u procesu preobraàja. Ono bi se onda ponovo moglo pokrenuti u vaem bli`njem. On e onda opet po~eti da misli i govori negativno i ponovo e se opteretiti.

Zakon glasi: ne optereuje se samo onaj koji je ponovo podstaknut na razmiljanje vaim neispravnim ponaanjem, ve se optereujete i vi koji ste izgovorili svoje misli i njima pokrenuli ono -ljudsko u bli`njem koje je upravo bilo u procesu preobraàja.

Ako sa vaih usana ipak si|e neto nezakonito, recimo optuùjete svog bli`njeg, grdite ga i ogovarate - i ako on to ~uje preko drugog ili treeg - idite i molite ga za oprotaj. Ako vam on oprosti, onda vam je oprostio i ve~ni nebeski Otac u Meni, Hristu. A ako vam pak ne oprosti, onda vam nee moi oprostiti ni Otac va nebeski u Meni, Hristu. Ljubav Otac-Majka Boga, pak, sve e vie dodirivati jo tvrdo

186

srce, da bi se taj ~ovek brè predomislio i oprostio vam, i kako bi onda i Bog u Meni, Hristu, mogao da vam oprosti, a onda je otplaeno i preobraèno sve ono to je nekada bilo nezakonito.

ûvajte se sopstvenog jezika! Jer ono nezakonito to si|e sa vaih usana moè vaem bli`njem i vama samima pri~initi mnogo veu tetu nego vae misli koje ste na vreme prepoznali i predali ih Meni, Hristu u vama, pre no to su po~ele da deluju.

Shvatite jo jednu zakonitost: misli ne vidite i ne ~ujete - a one su ipak tu. One odlaze u atmosferu i mogu da uti~u na onoga ko misli isto ili sli~no. Ako ih na vreme predate Meni, bie ponitene - svejedno da li ih je dua vaeg bli`njeg ve registrovala u sebi. Onda ete biti vo|eni tako da ete moi ~initi dobro ~oveku o kome ste mislili negativno. I ako nesebi~no budete ~inili dobro, ne izgovarajui svoje negdanje misli, onda e se u dui onoga o kome ste protivzakonito mislili ugasiti ono to je on ve bio primio u nju. Onda e se i u vama ugasiti ono to je vaa dua odaslala.

12. Izmiri se to pre sa protivnikom svojim, dok si jo sa njim na putu, da te protivnik tvoj sudiji ne preda, a sudija tamni~aru, a izbaviti se nee pre no to plati i poslednju paru.

13. ûli ste da je re~eno: ljubi bli`njega svoga, a mrzi neprijate-lja svoga. Ali Ja vam kaèm, vama koji ~ujete: ljubite neprijatelje svoje, ~inite dobro onima koji vas mrze. (Pogl. 25, 12 - 13)


"Izmiri se to pre sa protivnikom svojim, dok si jo sa njima putu" zna~i: ne ostavljaj greh koji si po~inio prema svom bli`njem da stoji! O~isti ga to pre, jer je on jo sa tobom na ìvotnom putu u ovozemaljskom ìvotu. A ako je njegova dua otila sa Zemlje, onda e mo`da morati da ~eka dok se ponovo ne sretnete, kako bi mogao da ga zamoli za oprotaj.

Shvatite: "sudija" je zakon setve i ètve. Ako ovaj po~ne da deluje, onda ~ovek nee moi da se izvu~e sve dok ne plati "i posled-

187

nju paru" - dok, dakle, ne okaje sve to je prouzrokovao, a nije na vreme okajao.

Stoga iskoristite priliku da zamolite svog bli`njeg za oprotaj i da mu oprostite dok jo hodate sa njim ovom Zemljom i dok se greh jo nije ukopao u duu i postao uzrokom. Ko ne oprata i ne moli za oprotaj, morae snositi posledice sve dok ne otplati "i poslednju paru".

Izmirite se, dakle, to pre sa svojim bli`njim. Ako su uzroci - npr. sva|a, zloba ili zavist - ve uhvatili korena u vaoj dui i ako se to dogodilo i u vaem bli`njem protiv koga ste, onda vam va bli`nji mo`da nee tako brzo oprostiti - ~ak i ako ste spoznali i okajali svoj greh. Jer u njegovoj dui se mo`da, zahvaljujui istom ili sli~nom na~inu razmiljanja koji ste vi u njemu izazvali, u~vrstio kompleks duga. Vaim grenim ponaanjem, koje ste dugo pothranjivali, i on je hranio pritajenu mr`nju protiv vas u svojoj dui - i tako je, kao i vi, stvorio jedno prostrano, protivzakonito energetsko polje, jedan kompleks duga koji sada oboje morate da obra|ujete. Do ra~iava-nja nesuglasica moè doi jo u ovom zemaljskom ìvotu, ili tek u carstvima dua, ili u novim inkarnacijama.

Shvatite: dok ga jo nije pogodio udarac sudbine, ~oveka opomi-nje Duh ìvota, koji je tako|e i ìvot due, a i duh-zatitnik ili pak -ljudi. Opomene iz Duha su najtananiji oseaji koja struje iz due ili koja duh-zatitnik puta da priti~u u svet ~ovekovih misli ili oseanja. Oni opominju ~oveka da se predomisli ili da o~isti ono to je prouzrokovao. Ve~ni Duh ìvota i duh-zatitnik mogu i da podstaknu -ljude da pri|u onima kojima neposredno predstoji udarac sudbine. Oni e onda prii takvom ~oveku i zapo~eti razgovor koji se odnosi na tu stvar. Iz toga bi se onda mogao spoznati i o~istiti uzrok koji sebi kao sudbina kr~i put.

Shvatate, dakle, da ve~na Svetlost na razne na~ine daje opomene i uputstva - i vaem bli`njem sa kojim ste stvorili uzroke, i vama samima.

ôvek pravovremeno biva opomenut i preko impulsa dnevnih doga|aja, pre no to ga ono to je sam prouzrokovao pogodi kao sudbina.

188

Ko ozbiljno shvati ova uputstva i, kroz kajanje, pratanje, molje-nje za oprotaj i ponovno ~injenje dobrog, o~isti ono to je spoznao kao greh, taj nee morati snositi posledice svojih uzroka. Ako je greh veliki, onda je mogue da on podnese jedan deo toga, ali ne sve to bi htelo da iza|e iz due. Ko, pak, previdi i pre~uje sve opomene, jer se opija ljudskim stvarima, taj e uzroke koje je sam stvorio morati da nosi dok ne bude plaena "i poslednja para".

Zapovest ìvota glasi: "Ljubite neprijatelje svoje, ~inite dobro onima koji vas mrze."

Svaki ~ovek bi trebalo da u svakom ~oveku vidi svog bli`njeg, svog brata ili sestru. I u prividnim neprijateljima treba da prepoznate svoje bli`nje i da se trudite da ih nesebi~no ljubite.

Prividni neprijatelj ti ~ak moè biti dobro ogledalo za samospoznaju, onda kada se uzbudi zbog neprijateljstva - koje moè imati mnogo lica; jer ako vas uzbu|uje neto u vaem bli`njem, onda isto ili sli~no postoji i u vama samima.

Ako ipak moè bez veeg uzbu|enja da oprosti svom bli`njem koji te je okrivio i optuìo, onda to kod tebe nema odgovaranja; u tebi, dakle, nema takvog ~ega ili sli~nog i zato optu`ba i ne nalazi odjeka u tvojoj dui. Moè biti da si ono zbog ~ega si okrivljen o~istio ili okajao jo u prethodnom ìvotu - ili ga nisi nikada ni izgradio u svojoj dui. To onda zna~i da ovo postoji samo u dui onoga koji je mislio i govorio protiv tebe i koji te je okrivio. Ako, dakle, u tebi ne odjekne nikakvo uzbu|enje, ako ne usledi nikakav eho iz tvoje due, onda si ti za njega bio ogledalo. Da li e on pogledati u to ogledalo u kojem se ogleda njegovo ljudsko "Ja" ili nee - to prepusti Bogu i -njemu, Njegovom detetu.

Shvati: jedan tvoj pogled bio je dovoljan da pokrene njegovu savest i posluì mu kao ogledalo da bi shvatio da je npr. nekada protivzakonito mislio i govorio protiv tebe. Sada on ima mogunost da to o~isti. Ako to i u~ini, tako to e se pokajati i ne misliti i ne ~initi vie isto ili sli~no, onda je to popravljeno u njegovoj dui, dakle promenjeno. Tek tada e te on gledati o~ima unutarnjeg svetla.

Znak da se u nekoj dui ono protivzakonito pretvorilo u pozitivno jeste dobra volja i razumevanje za bli`njeg.

189

14. Blagosiljajte one koji vas kunu i molite za one koji vas iz pakosti zloupotrebljavaju. Da budete deca Oca vaega koji je na Nebu, koji ~ini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i da`d puta i na pravednoga i na nepravednoga. (Pogl. 25, 14)


Ko se pridràva ovih zapovesti, taj je pravedan prema svojim bli`njima i mnoge e ljude svojim ìvotom u Bogu dovesti do ìvota u Bogu. Bog ne ka`njava i ne zlostavlja Svoju decu. To govore ve same re~i: "... koji ~ini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i koji da`d puta i na pravednoga i na nepravednoga".

Bog je onaj koji daruje ìvot, jer On sam jeste taj ìvot. Iz ve~nog zakona ìvota Bog je ljudima dao slobodnu volju za slobodnu odluku za ili protiv Njega. Ko je za Njega, taj se pridràva ve~nih zakona ljubavi i ìvota i od ve~nog e Zakona primati darove ljubavi i ìvota. Ko osea, misli i dela protiv ve~nog zakona, taj e i primiti ono to je posejao, dakle oseao, mislio, govorio i delao.

Svako, dakle, prima ono to je sam posejao. Ko poseje dobru setvu, dakle ispunjava Bo`je zakone, taj e i èti dobre plodove. Ko seje ljudsku setvu, koju unosi u njivu svoje due kao ljudska oseanja, misli, re~i i dela, taj e èti i odgovarajue plodove.

Iz ovog shvatite da se Bog ne mea u ~ovekovu volju. On je Onaj koji daje, pomaè, opominje, vodi i titi one koji se trude da izvravaju Njegovu volju, jer se obraaju Njemu. Ko Njega napusti, stvarajui sopstveni, ljudski zakon, njime e i upravljati sopstveni, lju-dski, "ego-zakon".

Bog se, dakle, ne mea u zakon setve i ètve. Bog na razne na~ine prilazi Svojoj deci, a oni koji Ga od srca mole i ispunjavaju ono to Sam im zapovedio Ja, Hrist u Bogu, Mome Ocu - da jedni druge nesebi~no ljube - ti su u Bogu i Bog deluje kroz njih.

15. Jer ako ljubite samo one koji vas ljube, kakvu ete platu imati? Jer i grenici ljube one koji njih ljube. I ako ~inite dobro onima koji vama ~ine dobro, kakvu ete platu imati? Jer i grenici

190

~ine tako. I ako pozdravljate samo brau svoju, ta ~inite vie nego drugi? Ne ~ine li tako i carinici? (Pogl. 25, 15)


Primi, dakle, svog bli`njeg u svoje srce i prihvati ga i onda kada te ne voli, i onda kada ti ne pomaè i kad te prezire uskraujui ti pozdrav. Voli ti njega. Pomaì mu nesebi~no i pozdravljaj ga - makar samo u mislima, ako ne èli da bude pozdravljen re~ima. I ovaj pozdrav iz srca, koji se alje u mislima, ui e u njegovu duu i donee dobre plodove u pravo vreme.

Budite, dakle, kao Sunce: koje daje - hteo ~ovek da ga vidi ili ne, èleo on kiu ili oluju, traìo on hladnou ili toplotu.

Darujte tu nesebi~nu ljubav kao to Sunce daje Zemlji i potujte sve ljude i sve to postoji. Onda ete primiti platu u Nebu.

Ne ulagujte se ljudima. Ne pravite razlike kao to ~ine ljudi koji se druè samo sa onima koji misle i ~ine isto kao oni, a osu|uju one koji ne misle i ne ~ine isto kao oni.

16. I ako èli neto kao sami svoj ìvot a to te odvodi od istine, okani ga se, jer bolje je ui u @ivot i imati Istinu, nego izgubiti ga i biti gurnut u tamu spoljanju. (Pogl. 25, 16)


Ono to ~ovek traì za sebe li~no, odnosi se na ~oveka, na -njegovo nisko "ja". Sve to jeste vezivanje. Vezivanje zna~i biti vezan za ljude i stvari. Ko se vezuje za ljude i stvari, ko je, dakle, vezan za neto, taj umanjuje protok kosmi~kih energija.

Ako vezuje nekog ~oveka za sebe samo zbog sopstvene koristi, onda ti sopstvenom voljom sledi interese koji te odvraaju od ìvota u Meni, Hristu. Time naputa neli~ni nesebi~ni ìvot i uplie se sve vie u èlju za posedovanjem i u èlju da se bude neko i neto, a tvoje unutarnje postaje sve siromanije duhovnim ìvotom. Ako se na vreme

191

ne okane èlje za posedovanjem i èlje da bude neko i neto, onda e jednom sve izgubiti.

Ako ne spozna samoga sebe u posledicama - kroz gubitak cele svoje imovine npr., ili u bolesti, ili u nevolji i patnji - i ako se ni tada ne pokaje i ne popravi, lutae kao dua ili kao ~ovek u tami, jer si mislio samo na sebe, na svoje sopstveno dobro.

Zato spoznaj sebe svakoga dana iznova i ostvaruj svakodnevno zakone Bo`je i okani se traènja ne~ega za sebe. Ostani istinoljubiv i tako veran Zakonu Bo`jem. Onda e ui u @ivot, koji je tvoje pravo bie, i bie bogat u sebi, jer si otkrio Nebo u sebi.

Ko nije posuda za istinu, u tog ne moè ni da se uliva istina, koja je neli~na. Takav ~ovek je okrenut jedino sebi samome i sakuplja jedino za sebe samoga. Ovakvo ponaanje dovodi do toga da on naputa Bo`ju, ve~no tekuu snagu i vodi "ìvot u mo~vari": u tu mo~varu uti~e samo ono protivzakonito, a malo toga isti~e. To zna~i da e on na sopstvenom telu osetiti ono to je u svojoj mo~vari nakupio.

Naprotiv, u onom ~oveku i kroz onog ~oveka koji je posuda istine te~e ve~na Istina. On prima od Boga i daje iz Boga i tako postaje izvorom ìvota za mnoge. Kosmi~ka ìvotna energija, izvor svega to postoji, te~e kroz sve oblike postojanja i kroz one ljude i due koji su se okrenuli Bogu, dakle postali posudom Bo`jom.

Shvatite: ve~no strujea snaga te~e samo kroz onog ~oveka i onu duu koji ne sakupljaju za sebi~ne ciljeve, ve nesebi~no daju. Samo kroz onog koji nesebi~no daje te~e neprestano struja Bo`ja! Ako Bog moè kroz tog ~oveka nesmetano da struji, onda taj ~ovek ìvi u Istini, u Bogu, u @ivotu koji ve~no traje. Samo takvi ljudi daju iz Mene, @ivota, jer jesu u Meni, @ivotu i Istini.

17. A èli li pak neto to drugima stvara patnje i brige, i~upaj to iz srca. Jedino e tako nai mir. Jer bolje je trpeti bol no nanositi ga, pogotovo slabijem od sebe.

18. Budite vi, dakle, savreni kao to je savren Otac va na Nebu. (Pogl. 25, 17-18)

192


Sve ono neboànsko to iz tebe iza|e - kao protivzakonite misli, re~i i dela - moè naneti bol i doneti brige ne samo tvom bli`njem, nego i tebi samome. Jer, to ~ovek poseje, to e i èti.

Kakva setva, takva i ètva. A èe je uvek onaj koji je i sejao - a ne njegov bli`nji. Tvoj bli`nji nije sejao tvoju setvu, pa nee ni èti tvoju ètvu.

Tvoje seme ipak moè razneti vetar - kao semenje raznih vrsta cvea, koje vetar raznosi posle cvetanja pa ono puta koren tamo gde moè ~vrsto da se uhvati. Tako i tvoje misli, re~i i dela mogu, kao i seme noeno vetrom, da padnu u njivu due tvog bli`njeg i da porastu ako tamo nai|u na iste ili sli~ne uslove.

Isto ili sli~no, kao to leì u tebi, leì i u njemu ako se on uzbu|uje ili ljuti zbog tvojih re~i i postupaka kojima mu ti zadaje brige, i on, podstaknut tvojim semenom koje donosi vetar, misli, govori i ~ini isto ili sli~no to i ti. No, ti si to pokrenuo u zakonu setve i ètve i moè biti pozvan da poloì ra~un. Tebi je zapove|eno da nesebi~no ljubi svog bli`njeg i da mu sluì i pomaè, a ne da mu svojim ponaanjem nanosi bol i zadaje brige.

Ako se dakle tvoj bli`nji optereti tvojim nezakonitim ponaanjem, jer si uao u njivu njegove due i pokrenuo uzroke zbog kojih e on posle morati teko da pati i da trpi zbog njih, onda si se ti vezao za -njega. A ako on na tvoje ponaanje reaguje isto tako nezakonito, onda se on vezao za tebe. U ovom ili u nekom drugom vidu postojanja vi ete ovo morati da o~istite jedan sa drugim.

Shvatite: jedno malo, sasvim malo seme ljudskog "ja", moè stvoriti veliki uzrok, koji u sebi ve nosi svoju posledicu.

Shvatite, dakle: svaki uzrok se mora otkloniti.

Jo jedan primer: ako odailje svoje negativne misli, re~i i dela kao semenje koje raznosi vetar, a tvoj bli`nji ~uje ono to govori o -njemu, ali to ne registruje, jer za to ne postoje odgovaranja u njivi -njegove due, onda e se opteretiti samo ti, i ti si se onda vezao za -njega, a ne on za tebe. Tvoj bli`nji moè onda ui u Nebo, jer nije

193

primio i prihvatio negativno semenje koje si ti posejao, jer nije mislio i govorio isto ili sli~no kao ti. A ako si, ipak, svojim pogrenim ponaanjem izazvao u svom bli`njem uzroke koji mo`da nisu morali da po~nu da deluju u njemu, jer bi ih on kasnije eventualno mogao o~istiti bezbolno i bez nevolja, onda ti snosi veu krivicu i morae da nosi i onaj deo koji si prouzrokovao na svom bli`njem.

Ako ve mora da podnosi bol i brige, onda ne okrivljuj svog bli`njeg zbog svog stanja. Ti sam si pokreta~ - a ne tvoj bli`nji. Tvoj bol i tvoje brige su usev u tvojoj dui koji je izrastao - i oni se pokazuju i u tvome telu ili na njemu kao ètva.

Jedino te Ja, Hrist, tvoj Spasitelj, mogu toga osloboditi, i to samo ako se pokaje i ne ~ini vie isto ili sli~no. Onda e biti skinut teret sa tvoje due i krenue ti na bolje.

Shvatite: ko spozna svoj bol i brigu kao svoju sopstvenu setvu i svoju patnju prihvata, taj pokazuje istinsku unutarnju veli~inu. To je znak duhovnog razvoja; taj duhovni razvoj vodi postepeno u savre-nstvo.

To ~isto bie je savreno; ono je slika i prilika Otac-Majka Boga. Ono ìvi u Bogu, a Bog ìvi kroz to ~isto bie.

Blaèni su oni koji su ~ista srca, jer e Boga ugledati - jer su ponovo postali slika i prilika nebeskog Oca. Iz ~istoga srca, koje je predano Bogu, struje blagost i smernost.

Ja, Hrist, Spasitelj ~ove~anstva, vodim narod Bo`ji na Zemlji, koji postaje sve vei, ka unutarnjoj ~istoti. Narod Bo`ji ~ine (1989) mukarci i ène koji, svesni cilja, idu putem ljubavi ka unutarnjem, i tako slede Mene, Hrista, jedinog Pastira. Nee se vie svi oni ponovo otelovljavati u generacijama koje dolaze, ve e mnogi od njih ìveti u Duhu Ljubavi i delovae u Duhu, za Veliku Celinu i za Carstvo Mira Isusa Hrista.

O, shvatite, vi koji ìvite u Carstvu Mira: mnogi od vas su kao -ljudi bili prisutni ve u doba Pionira. I tako je poneko od vas pionira, ~uvao zajedno sa drugim pionirima jedinstvo u Bogu i zajedno sa njima iao putem ka unutarnjem. Pritom ste odbacivali mnogo toga ljudskog, te su vae due sve vie bivale proìmane svetlom Istine. Naputajui zemaljsko telo vae su due nosile svetlo

194

Istine sa sobom u via podru~ja Svetlosti. Odande ste vi ponovo doli sa svetlom Istine, da biste, obu~eni u zemaljsko ruho, ìveli i delovali u Carstvu Mira Isusa Hrista.

Svetlo Istine zra~i sada ponovo kroz vaa nova zemaljska tela. Sada vi u ovom zemaljskom ìvotu ostvarujete ono to ste stekli u svojim prethodnim ìvotima: svetlost iz Moje Svetlosti i snagu iz Moje snage - Zakon @ivota. Ispunjene Duhom Bo`jim deluju sada ove due kroz svoje novo zemaljsko ruho u Carstvu Mira Isusa Hrista, u kojem Sam Ja vladar i @ivot.

195

26. POGLAVLJE


Prvi koraci na unutarnjem putu, proces evolucije ka nesebi~nosti (2). Molitva kao samoprikazivanje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci po~ivaju u sebi

i ne raspravljaju (5). O molitvi "O~e na" (6). Pratanje i moljenje za oprotaj; pravednost i milost Bo`ja (7-9). Zemaljska smrt - Svest due nakon

smrti - Oàloeni - Ponovno otelovljenje - Veze izme|u ljudi i dua - Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga - Kraj otelovljavanja u Novom Dobu (12-14). Briga za sebe, planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna molitva i

ispravan rad - Sve to postoji pod Bo`jom je zatitom (15-18).

1. "Pazite da milostinju svoju ne ~inite pred ljudima da vas oni vide. Ina~e nemate nagrade kod Oca na Nebu. Kada dakle daje milostinju, ne trubi o tome, kao to ~ine licemeri po sinagogama i ulicama, da ih ljudi hvale. Zaista vam kaèm, oni ve imaju nagradu svoju.

2. A ti kad daje milostinju, da ne zna levica tvoja ta ~ini desnica tvoja, da milostinja tvoja u tajnosti ostane; i onaj Jedan, koji vidi i to je skriveno, javno e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 1-2)


U ìvot sprovedena Beseda na Gori je unutarnji put do srca Bo`jeg. Ono to ne ~ini nesebi~no, ~ovek ~ini samo za sebe samog. Nesebi~nost je ljubav prema Bogu. Sebi~nost je ljubav prema ljudskome. Ko ~ini dobro svom bli`njem samo da bi mu ovaj za to zahvaljivao i slavio njegova dobra dela, taj nije to u~inio za svog bli`-njeg nego za sebe samog. Ovakva zahvalnost i priznanje su onda i njegova nagrada. On je tako ve nagra|en i od samog Boga vie nikakvu nagradu nee primiti. Bog nagra|uje samo nesebi~nost. A nesebi~nost izrasta i sazreva samo u onom ~oveku koji je na~inio, odnosno ostvario prve korake ka kraljevstvu unutarnjeg.

Prve korake ka tom kraljevstvu predstavlja kontrola misli: egocentri~nim, negativnim, sanjarskim ili strastvenim mislima

196

suprotstavi pozitivne misli, misli spremnosti na pomo, radosne, plemenite misli i misli o onom dobrom u ~oveku i u svemu to te snalazi. Tako e postepeno stei kontrolu nad svojim ~ulima. Onda nee vie nita ni traìti ni o~ekivati od svog bli`njeg. Na unutarnjem putu e dalje govoriti jo samo ono pozitivno i bitno. Tako e staviti pod kontrolu svoje ljudsko "ja", jer si nau~io da po~iva u sebi. I tvoja e dua postajati sve svetlija i ti e u svemu to dolazi do tebe nalaziti ono dobro, koje e onda moi i da oslovljava i izgovara na pravi na~in. Kada ovo nau~i, onda e na zakonit na~in oslovljavati i ono protivzakonito. Tako e se u tebi buditi iskrenost i potenje i u svemu e biti veran Bogu.

Ovaj duhovni evolucioni proces ka nesebi~nosti jeste unutarnji put ka srcu Bo`jem. Sve to ~ini iz nesebi~nosti, donosie ti bogat plod.

Ako su, dakle, tvoja oseanja bez o~ekivanja, a tvoje misli plemenite i dobre, onda je u tvojim re~ima i u tvojim delima Bo`ja snaga. Ova snaga je Moja ìvotna energija. Ona se uliva u duu tvog bli`njeg ~inei da i on postane nesebi~an. Jer ono to iz tvoje svetle due izi|e to e - pre ili kasnije, ve prema tome kada se bli`nji za to otvori - ui i u duu i srce tvog bli`njeg.

Ko nesebi~no daje, ne pita se da li e bli`nji saznati ta je dao. Nesebi~ni - daje! On zna da Bog, Ve~ni Otac, gleda u srca sve Svoje dece i da e Ve~ni, ~iji Duh ìvi u svakom ~oveku, nagraditi nesebi~nog kad za to do|e vreme. Samo je to od zna~aja.

Shvatite: sva dobra, dakle nesebi~na dela bie otkrivena kad za to do|e vreme, da bi ih prepoznali oni koji treba da ih vide, kako bi i sami postali nesebi~ni prihvatajui ìvot u Meni i teèi mu, i ~inei ono to Sam im Ja zapovedio: da jedni druge nesebi~no ljube kao to Ja, Hrist, njih ljubim.

3. I kada se moli, ne budi kao licemeri, koji se rado mole po sinagogama i po uglovima ulica da ih ljudi vide. Zaista vam kaèm, oni ve imaju nagradu svoju.

4. Kada se moli, dakle, u|i u sobi~ak svoj, i zatvorivi sva vrata pomoli se Ocu svome nebeskom koji je skriven; i Taj skriveni Jedan, koji vidi i to je u tajnosti, javno e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 3-4)

197


Kada se moli, povuci se u neki miran kutak i utoni u sebe, jer u tebi ìvi Duh Oca, ~iji si ti hram.

Ako se moli samo da bi te videli, da bi te tvoji bli`nji smatrali pobo`nim i vernikom, onda ti Ja kaèm: to nije pobo`nost, ve la`na pobo`nost; to je licemerje. Takve povrne molitve su bez snage. Ko se moli samo usnama ili da bi bio vi|en, taj se ogreuje o Svetog Duha, jer zloupotrebljava svete re~i za sopstvenu korist.

Shvati: ako u molitvi oslovljava Boga, a u ìvotu ne ostvaruje ono za ta se moli, ako su tvoje molitve, dakle, samo prikazivanje tvoga "ja", i ne dolaze iz dubine tvoje due i nisu nadahnute ljubavlju prema Bogu, onda se ti ogreuje o Svetog Duha. To je najvei greh.

Ako tvoje molitve ne izviru nesebi~no iz srca, onda je bolje da se i ne moli, ve da najpre postane svestan svojih misli i ljudskih èlja i postepeno ih predaje Meni - kako bi nesebi~na ljubav koja je u tebi, u tebi i rasla, i da bi mogao od srca da se moli. Onda e tvoje molitve postajati sve nadahnutije i proètije ljubavlju prema Bogu i prema bli`njem.

"... i skriveni Jedan, koji vidi i to je u tajnosti, javno e ti ovo priznati" zna~i: tvoje misli ispunjene svetlou i molitve pune snage, nadahnute ljubavlju prema Bogu, donee plodove jo na ovom svetu. Ti e moi da prepozna svoju setvu ljubavi, a i tebe e mnogi prepoznati kao izvor ljubavi.

5. A kad se molite zajedno, ne ponavljajte re~i uprazno kao pagani, jer oni misle da e im molitva biti usliena ako koriste mnogo re~i. Ne budite, dakle, kao oni; jer zna Otac va na Nebu ta vama treba i pre nego Ga zamolite ... (Pogl. 26, 5)


198

U molitvi kao i u svakodnevnom ìvotu puno re~i i prazna, nenadahnuta ponavljanja koristi samo onaj ko je malo ostvario iz zakona istine.

Ko mnogo govori o Zakonu istine i ìvota, koristi dakle, za to puno re~i, taj ih ne moè ispuniti snagom i ìvotom, jer sam nije ispu-njen zakonom Bo`jim. Takve re~i su egocentri~ne i stoga liene -ljubavi, ~ak i kad su probrane tako da izgleda kao da su noene -ljubavlju. Nenadahnute re~i ne dopiru do najunutarnjijega due tvog bli`njeg, pa tako nemaju odjeka ni u ~oveku koji doputa da Bo`ja -ljubav vlada u njemu i kroz njega. Ko nenadahnuto govori o zakonu istine i ìvota, jer ga i ne ostvaruje, on e nekoga koji to ~uje a i sam je jo okrenut spoljanjem, samo podstai na raspravu.

Shvatite: ko raspravlja o duhovnim zakonitostima, taj ne poznaje zakone Bo`je. Svako ko hoe da raspravlja uveren je da zna bolje nego njegov bli`nji i èli to sam sebi da potvrdi. Onaj ko raspravlja samo pruà svedo~anstvo o sebi samom, naime: da nita ne zna i da je nesiguran. Zato on i raspravlja.

Ko je pak naao istinu, on ne raspravlja o istini, niti o tome ta je vera. Re~ "vera" sadrì i neznanje: ~ovek, kona~no, veruje u ono to ne zna ili to ne moè da dokaè. Ko u istinu veruje, taj ve~nu istinu jo nije naao. On se jo ni ne kree u struji ve~ne istine. Vera je, dakle, jo i slepilo.

Ko je pak naao ve~nu istinu, taj u istinu ne mora vie da veruje - on istinu zna, jer se kree u struji istine. To je istinski mudar ~ovek, koji je u sebi pronaao ovo bogatstvo, istinu. Istinski mudraci po~ivaju u sebi. To je unutarnja sigurnost i ~vrstina. Oni ne raspravljaju o veri, jer su kroz veru nali mudrost, koja je istina.

Ko, dakle, u Boga samo veruje, a ne poznaje dubinu ve~ne istine, ve~ni zakon, taj onda mnogo govori o svom verovanju.

On e sli~no ~initi i u svojim molitvama. Koristie puno re~i, jer ih ne nadahnjuje nesebi~nom ljubavlju. On misli da sa puno re~i moè da ubedi Boga ili da Ga ~ak nagovori. On misli da pred Bogom mora da bude razumljiv, jer pretpostavlja da bi Bog njegove molitve mogao da shvati druga~ije nego to je on mislio. Sli~no misle i sli~no se mole i pagani.

199

Shvatite: to dublje ~ovek uranja u boànsku istinu, manje re~i upotrebljava u molitvi. Njegove su molitve kratke, no ipak sna`ne, jer re~ zra~i iz sebe ìvotnu snagu.

... Dakle, kad ste zajedno molite se ovako:

6. O~e na koji si na nebesima, sveto je Ime Tvoje. Da do|e Carstvo Tvoje. Da bude Volja Tvoja i na Zemlji kao na Nebu. Hleb na nasuni daj nam danas, i sutradan i svakoga dana, i plod ~okota ìvog. I kao to Ti nama prata grehe nae, da i mi drugima opratamo grehe njihove. Ne ostavljaj nas u iskuenju. I izbavi nas od zla. Jer Tvoje je Carstvo i Snaga i Slava u svu ve~nost. Amin. (Pogl. 26, 5-6)


Molitva zajednice, O~ena, moli se razli~itim re~ima i sadràjima, jer je svaka zajednica moli onako kako to odgovara potencijalu -ljubavi te zajednice.

Kao Isus iz Nazareta u~io Sam ljude ovoj molitvi zajednice, O~enau, na Svom maternjem jeziku; dakle, sa druga~ijim re~ima pa tako i sa druga~ijim sadràjima nego to su je molili u kasnijim vremenima i na drugim jezicima.

Re~i kao takve su nebitne. Bitno je da ~ovek ostvaruje ono to moli! Onda e svaka re~ koja si|e s njegovih usana biti nadahnuta -ljubavlju, snagom i mudrou.

Ne treba da se molite doslovno niti da nastojite da O~ena, molitvu kojoj Sam Ja u~io Svoje, molite prema originalu od re~i do re~i. Bitno je da re~i svojih molitvi nadahnete ljubavlju prema Ve~nome i prema svom bli`njem i da sadràj vaih molitvi odgovara vaem ìvotu.

Ljudi ispunjeni ve~nom istinom, ljubavlju i mudrou Bo`jom, molie se druga~ije nego oni koji se mole samo zato jer su ih tako nau~ili ili zato to pripadaju nekoj konfesiji, u kojoj se molitve izgovaraju prema svesti te konfesije.

200

Ljudi na putu ka svom boànskom poreklu mole se slobodno, tj. re~ima koje su sami odabrali, a koje su nadahnute ljubavlju i snagom.

Ljudi koji ìve u Mome Duhu, koji su proèti Bo`jom ljubavlju i mudrou, koji, dakle, ostvaruju Bo`je zakone u svakodnevnom ìvotu, pre svega e se zahvaljivati Bogu za svoj ìvot i za sve, hvalie Ga i slaviti i posveivae Mu sve vie i vie svoj ìvot - u oseanjima, mislima, re~ima i delima - jer su postali ìvot iz Njegovog ìvota.

Ljudi u Duhu Gospodnjem ìve molitvu. To zna~i da oni sve vie i vie ispunjavaju zakone Ve~noga i da su i sami postali molitvom, koja je oboàvanje Boga.

Ko, dakle, ispunjava Bo`ju volju, taj sve vie ìvi u oboàvanju Boga. Takvi ljudi ne samo da se pridràvaju zakona Bo`jih, nego su u velikoj meri i postali zakonom ljubavi i mudrosti.

U Carstvu Mira Isusa Hrista, koje sazreva i u kojem Sam Ja Vladar i @ivot, ljudi e se sve vie pridràvati zakona Bo`jeg. Mnogi od njih su ve i postali zakonom - te tako i boànskim ~ovekom koji u svemu to misli, govori i ~ini ovaplouje ìvot, Boga. Njihove su molitve ìvot u Meni, ispunjavanje ve~nog zakona. Svojim ìvotom koji je zakon Bo`ji, oni se zahvaljuju Bogu za ìvot.

To zahvaljivanje Bogu je, dakle, ìvot u Bogu. Njihov ìvot, koji je sav jedno zahvaljivanje, struji u Carstvo Mira.

Oni se, shodno smislu, mole sledeim re~ima, re~ima koje ostvaruju u svakodnevnom ìvotu:

O~e na, Tvoj Duh je u nama,

i mi smo u Tvome Duhu.

Sveto je Tvoje ve~no Ime u nama

i kroz nas.

Ti si Duh @ivota,

Ti si na Praotac.

Iz Tebe mi nosimo svoja ve~na imena.

Ti, Ve~ni, dao si nam ih

201

pola`ui u njih

sve obilje beskona~nosti.

Naa imena, koja si nam Ti udahnuo,

ljubav su i mudrost -

Tvoje obiilje

Zakon u nama i kroz nas.

Nae ve~no carstvo je beskona~nost -

snaga i slava u Tebi i iz Tebe. Mi smo naslednici ve~nog carstva.

Zato smo mi to carstvo samo,

ve~na domovina.

Ona je u nama i deluje kroz nas.

Tvoja beskona~na, uzviena volja je u nama

i deluje kroz nas.

Tvoja mo volje je naa snaga volje.

Ona deluje u nama i kroz nas,

jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.

Nebo nije prostor i vreme -

Nebo i Zemlja su jedno

jer svi smo jedno u Tebi.

Ljubav i snaga u nama i kroz nas

na su hleb svagdanji.

Ti, o ve~ni, uzvieni O~e,

stvorio si u nama sve

to treperi u beskona~nosti.

Ti stvara kroz nas na Nebu

i na Zemlji.

Mi smo u Tebi, a Ti vlada u nama

i kroz nas.

Ispunjeni smo Tvojim Duhom,

jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.

202

Bogati smo Tobom,

jer ìvimo svoje nasle|e, Tvoju beskona~nost.

Nae ve~no nasle|e, Duh iz Tvoga Duha,

stvara za nas ono

to nam je potrebno kao ljudima u Carstvu Mira.

Mi ìvimo u Tebi i iz Tebe.

@@ivot struji darujui se.

Mi ìvimo u Bo`jem obilju,

jer mi sami jesmo to obilje.

Zemlja je Nebo,

a Carstvo Mira bogatstvo ove Zemlje,

u kojem mi ìvimo i jesmo -

Duh iz Tvoga Duha.

Mi ìvimo u unutarnjem carstvu -

no ipak smo ljudi koji u spoljanjem otelovljuju

ono to zra~i u unutarnjem.

Slavi se ime Gospodnje,

On je ìvot u nama i kroz nas.

Ime Bo`je je zakon ljubavi i slobode

koji se ìvi.

Greh je preobraèn -

svetlost se vratila.

Mi ìvimo iz Njegove svetlosti

i ìvimo u Njegovom Duhu i iz Njegovog Duha,

jer mi jesmo Duh iz Njegovog Duha.

U Bogu je sve namireno.

Njegovo Ime je sve o~istilo.

Nek se veli~a slava Bo`ja!

Bo`ja volja, ljubav i mudrost

203

proìmaju Zemlju i tle.

Mi sami smo Zemlja i tle -

volja, ljubav i mudrost.

U nama je Bo`ja dobrota - dobro iz Boga.

Mi smo u Bogu i delujemo iz Boga.

Zemlja je od Gospoda -

ona je carstvo ljubavi.

Ono deluje u nama i kroz nas.

@ivot, slava O~eva,

deluje u nama i kroz nas -

iz ve~nosti u ve~nost.

Ovo slavljenje je, shodno smislu, ìvot onih koji ìve u Carstvu Mira Isusa Hrista. Oni ìve u Meni, Hristu, a Ja ìvim kroz njih; i zajedno ìvimo u Otac-Majka Bogu, a Otac ìvi kroz nas iz ve~nosti u ve~nost.

7. Jer ako oprostite ljudima dugove njihove, oprostie i vama Otac va nebeski. Ako li ne oprostite ljudima dugove njihove, ni Otac va na Nebu nee oprostiti vama dugova vaih.

8. A kad postite, ne budite snu`deni kao licemeri. Jer oni se pretvaraju, ne bi li izgledali kao oni koji poste. Zaista vam kaèm, oni imaju ve nagradu svoju.

9. I kaèm vam, ne us~uvate li se od sveta i od zla njegova, neete nikad nai Carstvo Nebesko. Niti ete videti Oca na Nebu ako ne potujete sabat i ne okanete se revnosnog sabiranja bogatstva. A kada posti, miropomaì glavu svoju i lice svoje umij, da se pred -ljudima postom svojim ne prikazuje. A sveti Jedan, koji vidi i to je skriveno, javno e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 7-9)


Zapovest da se prata i moli za oprotaj vaì sve dok se ne okaje i ne o~isti sve ono to nije po ve~nim zakonima. Ta zapovest, da se

204

prata i moli za oprotaj, spada u zakon setve i ètve. On e biti ukinut kada sve ljudsko bude namireno i kad svaka dua postane ~isto duhovno bie, bez mrlje.

Do tada, dakle, vaì zapovest: pratajte i bie vam opratano. Ako molite za oprotaj i ako vam va bli`nji oprosti, onda vam je oprostio i va Otac na Nebu. A ako molite za oprotaj, a va bli`nji vam jo ne oprata jer za to jo nije spreman, nee vam oprostiti ni va ve~ni Otac. Ko se o svog bli`njeg ogreio, taj mora od svog bli`-njeg da dobije i oprotaj. Tek tada e Bog izbrisati greh.

Ve~no Pravedni ljubi svu Svoju decu - i onu koja jo nemaju snage za pratanje. Gde bi tu bila pravednost Bo`ja kad bi On, Bog, oprostio samo onome koji je dao povoda za neki greh, a da ne oprosti onome koji je od ovoga na greh naveden i jo ne moè da oprosti? I jedan i drugi e moi u Nebo tek kada njihovi gresi budu namireni.

Zato pazite na to ta sa vaih usana silazi i pazite na svoja dela, da li odgovaraju ve~nom zakonu; dakle, da li su nesebi~na! Nezakonito se brzo izgovori ili u~ini - no, moè dugo potrajati dok ne bude oproteno.

Ako ste molili za oprotaj a va bli`nji jo nije spreman da vam oprosti, onda e se poja~ati Bo`ja milost u vama, obuhvatie vas i nosie vas - ali vam On nee izbrisati ono to jo nije o~ieno. Bo`je milosr|e e se poja~ati i u vaem bli`njem i, uz potovanje njegove slobodne volje, vodie ga tako da brè spozna svoje greke, da se pokaje i oprosti vam. Tek kada vam oproste svi o koje ste se ogreili - kada je, dakle, sve namireno - tek tada ete moi u Nebo, jer je Bog sve ljudsko pretvorio u boànsku snagu.

Bog je sveprisutan. On deluje i u zakonu setve i ètve. I u svemu negativnom je pozitivno, Bog, ve~ni zakon. Ako ~ovek spozna i okaje svoje grehe i greke, u njemu e se aktivirati pozitivne snage i dae tom ~oveku, koji je spoznao svoju krivicu, snagu da svoje grehe o~isti sa snagom Hrista.

Spoznajte zakon Bo`ji; to je ve~ni ìvot iz ve~nosti u ve~nost - sve u svemu. Sve je sadràno u svemu: u velikom ono najmanje a u najmanjem veliko, u grehu snaga za pratanje, a u snazi koja se osloba|a pratanjem uspon ka unutarnjem ìvotu, u ve~no Postojanje.

205

Stoga i u negtivnom moè delovati boànsko - onda kada ~ovek od srca moli za oprotaj, kad oprata i ne grei vie. Ali ~ovek sam mora da na~ini prvi korak ka unutarnjem ìvotu.

Shvatite: sve to ~inite - bilo da se molite, postite ili dajete milostinju - ako to ne ~inite nesebi~no, nego da bi vas videli vai bli`-nji, vi ve imate nagradu od ljudi. Bog vas onda nee nagraditi. A ako postite samo zbog prekomerne telesne teìne, Duh vaeg Oca u vama nee postati vei. Ali ko uzima hranu u Ime Svevinjega, ko je umeren i posti s vremena na vreme kako bi opustio svoje telo i pro~istio ga, kako bi snaga Bo`ja mogla pravilno da snabdeva sve elije i organe, taj e se ve`bati i da na ispravan na~in prihvata i prima ìvot iz Boga i u njemu ìvi. Istovremeno e u molitvi posveivati svoj ìvot Bogu, Ve~nome, kako bi postepeno postajao oìvotvorenom molitvom.

10. A tako da ~inite i kad za mrtvima jadikujete i tugujete, jer gubitak za vas dobitak je za njih. Ne ~inite kao oni koji pred ljudima tuguju i jau~u i haljine svoje razdiru, da drugi tugu njihovu vide. Jer su sve due u ruci Bo`joj, i koji su ~inili dobro po~ivae sa precima svojim u krilu Ve~noga.

11. Radije se molite za mir njihov i za njihovo uspenje i mislite na to da su oni u Zemlji Mira koju je za njih pripremio Ve~ni, i da e za dela svoja pravednu nagradu primiti, i ne budite zlovoljni kao oni koji su bez nade. (Pogl. 26, 10-11)


Ko oplakuje mrtve, taj je jo daleko od ve~nog ìvota, jer on smrt vidi kao kraj ìvota. On jo nije postigao uskrsnue u Meni, Hristu. On pripada duhovno mrtvima.

Ne jadikujte za svojim mrtvima! Jer ko oplakuje gubitak jednog ~oveka, taj ne misli na dobitak due, koja e - ukoliko je ìvela u Meni, Hristu - ui u via podru~ja svesti ìvota. Jer ako je njihov ìvot na Zemlji bio u Bogu, onda e i u nekom drugom obliku postojanja biti u Bogu.

206

Shvatite: ono prolazno, ìvot u telu, nije i ìvot due. Dua je prihvatila telo samo za jedan kratak period ìvota, da bi u zema-ljskom o~istila i otplatila ono to je nametnula sebi tokom mnogih inkarnacija. Zemlja se moè smatrati samo usputnom stanicom na kojoj due u zemaljskom ruhu mogu za kratko vreme da o~iste ono to ne mogu da savladaju tako brzo sa one strane velova svesti - koji se jo zovu i zidovi magle.

Kad neka dua napusti svoje zemaljsko telo, onda ~ovek oplakuje samo to ruho due, i ne mislei pritom na duu koja je tom ruhu umakla.

Svetlu duu e nakon odlaganja njenog zemaljskog tela voditi svetla, ~oveku nevidljiva bia, u onu ravan svesti koja odgovara mislima i ìvotu ~oveka u kome je ta dua bila otelovljena.

Shvatite: svaka dua koja napusti telo odlazi jo neko vreme -ljudima sa kojima je kao ~ovek ìvela zajedno. Ako pritom sazna da -njeni nekadanji zemaljski ro|aci àle za njenim zemaljskim omota~em, onda je to za tu duu veoma bolno. Dua koja je jo blizu Zemlji, veoma dobro shvata zbog ~ega njeni ro|aci oplakuju samo njen ljudski omota~ i zato se ti koji je àle ne obaziru na nju kao duu. Dua koja to sazna oseti pritom svoj prvi dubok bol nakon odlaganja fizi~kog tela; jer shvata zbog ~ega ~ovek tuguje i zbog ~ega se ne sea nje s ljubavlju i u povezanosti. Pritom ona vidi i mnoge sebi~ne misli svojih bivih zemaljskih ro|aka. Ali im ne moè skrenuti pa`nju na sebe jer je oni ne mogu videti. Ljudi ne ~uju ono to ona kaè i ne vide ono to ona vidi. A dua vidi mnogo toga.

Podstai u vas na razmiljanje: da li jadikujete kada zmija me-nja kouljicu, kad za sobom ostavlja svoju koù i gmiè dalje?

Sli~no je i sa duom. Ona naputa svoje raspadljivo telo, svoj omota~, i ide dalje. Vi tugujete, dakle, zbog gubitka omota~a, a ne seate se te due! Ko pak misli na duu, on e zahvaljivati Bogu to je tu duu pozvao natrag u Svoje krilo, ukoliko je ona svoj ìvot u zema-ljskom ruhu provela u Bogu i tako Mu se pribliìla. Mislite na to da je odlaganje tela za jednu svetlu duu dobitak.

I ako samo pred ljudima tugujete zbog gubitka ~oveka, onda se vi pretvarate pred njima kao licemeri. U stvari, vama nije ni do tog ~oveka ni do te due. Vi mislite samo na sebe same. Dua koja to

207

registruje, shvata da nije bila voljena nesebi~no, i da je mo`da bila tu samo da bi je njeni bli`nji iskoristili.

Mnoge due spoznaju da su, dok su bile u zemaljskom ruhu, -njihovi zemaljski ro|aci i poznanici ìveli kroz njih. To zna~i da se one same kao ljudi nisu mogle razvijati i da nisu mogle da proìve osobenosti svog bia, jer su morale da ispunjavaju volju drugih koji su od njih zahtevali ono to je bilo u njihovom sopstvenom interesu. Mnoge od ovih dua vide ta su propustile dok su bile na Zemlji i zato se ponovo i vraaju u zemaljski ìvot. Kroz velove svesti, one se ponovo vraaju na Zemlju i kao due ponovo se zadràvaju me|u onima koji su kroz njih ìveli. Druge, opet, traè da na Zemlji proìve ono to kao ljudi nisu mogle da razviju.

Sve dok se ljudi budu vezivali za ljude ili stvari - kao to su posed, bogatstvo i mo - njihove e se due opet vraati na Zemlju i ulaziti u nova zemaljska ruha. Brojni su uzroci i pobude zbog kojih se due ponovo utelovljuju. Ako npr. neka dua shvati da je zbog grehova kao lancima vezana za svoje ro|ake, ona e se onda ~esto predavati sudbini i poputati èlji da uzme novo telo. Podstaknuta ovom èljom, ona e najpre ìveti u onoj ravni svesti koja odgovara -njenom duevnom stanju i tamo e dobijati poduke. Bie joj, izme|u ostalog, predo~eni i razlozi "za" ili "protiv" novog otelovljenja. U otelovljenje e krenuti kada zvezde u kojima je memorisano njeno "za" ili "protiv" - pa prema tome i njen zemaljski put - pokaù put do materije i kad na Zemlji bude ro|eno zemaljsko telo koje odgovara njenom duevnom stanju svesti. Pri ro|enju ona onda ulazi u ovaj -ljudski omota~.

Mukarac koji je to telo za~eo i èna u kojoj se embrion razvijao, privukli su onu duu sa kojom imaju jo neto zajedno da o~iste - ili da bi zajedno sa njom kora~ale putem Gospodnjim u nesebi~nom sluènju bli`njima.

ôvek ne bi trebalo da gleda samo na svoje telo, nego pre svega na bie otelovljeno u njemu, i treba da se trudi da ispunjava volju Bo`ju i da ne dozvoli da mu drugi nameu svoju volju.

Shvatite da i kad kaète: "Ispunjavam volju svog bli`njeg da bih o~uvao spoljanji mir", vi spre~avate svoju duu, a i duu svog bli`-njeg, da se razvija i rascvetava onako kako je to dobro za oboje. Vi

208

spre~avate sebe i svog bli`njeg u ispunjavanju zadataka koje su vae due donele sa sobom u zemaljsko postojanje: da se o~iste i oslobode tereta greha koji je eventualno donet u ovo otelovljenje jo iz ranijih inkarnacija. Ko dopusti da njegov bli`nji uti~e na njega, ko dakle ~ini ono to drugi kaù iako shvata da to nije njegov put, kroz toga e ìveti drugi a on sam ìvee mimo svog pravog zemaljskog ìvota. On ne koristi dane; a njega koriste oni kojima je posluan i zbog toga nee spoznati svoj put kao ~oveka na ovoj Zemlji.

Ko vezuje svoje bli`nje, nameui im svoju volju, moè se uporediti sa vampirom koji usisava energiju svojih bli`njih. On ne poznaje samoga sebe, a istovremeno se i vezuje za svoje `rtve - i obrnuto: `rtva koja doputa da bude isisavana, vezuje se za njega. U jednom od narednih ìvota, bilo u zemaljskom ruhu ili kao due u onostranim podru~jima, njih dvoje e opet biti dovedeno jedno drugom - i to e se ponavljati toliko puta i onoliko dugo dok jedno drugom ne oproste.

Kad se dvoje veù jedno za drugo - svejedno da li je neko nekoga vezao za sebe ili je dozvolio da bude vezan - oboje su se opteretili i morae sve zajedno da o~iste, kako bi se izme|u njih ponovo mogli uspostaviti ljubav i jedinstvo.

Niko ne moè rei: "Nisam nita znao o zakonima ìvota." Kaèm vam: Mojsije vam je doneo izvode iz ve~nih zakona, Deset zapovesti. I ako se njih drìte, neete se vezivati jedni za druge, nego ete jedni sa drugima ìveti u miru.

Shvatite: samo ljubav i me|usobno jedinstvo pokazuju duama i -ljudima puteve ka viem ìvotu.

Bog, ve~no Dobri, pruà Svoju ruku svakoj dui i svakom ~oveku. Ko je prihvati, taj koristi svoj zemaljski ìvot. On potuje dane i u stanju je i da ih ìvi prema zapovestima, tako to ~isti ono to mu dan pokaè. On e se jednom kao dua kretati u Bogu i po~ivati u Bogu sa svima onima koji su i sami koristili svoje zema-ljsko postojanje, tako to su iz dana u dan spoznavali i sa Mnom, Hristom, savladavali ono to bi im dan doneo i na ta bi im ukazao - radost ili patnju.

I ako ne tugujete - zbog sebe samoga - za smrtnim omota~em koji je va bli`nji odloìo, ve se u Duhu radujete to je ta dua u

209

zemaljskom ruhu spoznala svoj duhovni ìvot i to se pripremila za -njega, onda ete se vi preko Mene, Hrista, radosno moliti Ocu za svog bli`njeg. Vi ete toj dui, koja je sada bliè Bogu, slati snagu ljubavi, kako bi ona ila dalje ka viim ravnima i sve vie se sjedinjavala sa Bogom.

Dua osea radost i patnju svojih ro|aka. Due koje su napustile svoje telo i po~inule u Meni, Hristu, oseaju se povezane preko Mene, Hrista, sa svima koji su jo u zemaljskom ruhu. Radost due to je se njeni ro|aci s ljubavlju seaju ispunjava tu duu snagom.

Shvatite: nesebi~ne molitve ispunjene ljubavlju daju dui koja luta mo i snagu na njenom putu ka boànskom. U vaim nesebi~nim molitvama ona e osetiti povezanost i primae sve vie snage. Tako e se ona brè osloba|ati onog ljudskog koje jo prijanja za nju i tako se osloboditi za Onoga koji je sloboda i ljubav - za Boga, za @ivot. Velika je Bo`ja plata za svaku duu koja se ozbiljno trudi da ispu-njava volju Bo`ju.

Shvatite: bez nade je jedino onaj koji samo govori o svom verovanju, a ne ìvi ono u ta toboè veruje. Na kraju krajeva, ~ovek koji stalno sumnja ne veruje u ono za ta tvrdi da veruje. Iz toga se razvija bezna|e.

12. I ne sabirajte sebi blaga zemaljska, koja moljci pro`diru i r|a nagriza i koja e lopovi iskopati i pokrasti. Ve sabirajte blaga na Nebu, gde ih ni moljci ne proìdru nit r|a nagriza, i gde ih lopovi ne iskapavaju i ne kradu. Jer gde je blago vae, tamo je i srce vae.

13. Svetiljke telu su o~i. Ako, dakle, jasno vidi, svo telo tvoje bie svetlo. No ako o~iju nema ili su o~i tvoje bez sjaja, sve e telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost to je u tebi tama, kolika li je tek tama!

14. Niko ne moè dva gospodara sluìti. Ili e jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili e jednoga potovati a drugoga prezirati. Ne moète istovremeno Bogu i mamonu sluìti. (Pogl. 26, 12-14)


210

Samo ~ovek koji ne veruje u Boga, u Njegovu ljubav, mudrost i dobrotu, sakuplja blaga na Zemlji. Mnogi ljudi tvrde da veruju u Boga, no prepoznaete ih po njihovim delima. Mnogi govore o ljubavi i o delima Bo`jim - ali ete ih prepoznati samo po onome to ~ine.

Mnogi ljudi govore o unutarnjem carstvu i o unutarnjem bogatstvu, a ipak svoje ambare pune za sebe li~no i sakupljaju ovozemaljska blaga za sebe li~no, da bi ih ljudi cenili.

Ko misli samo na sopstveno dobro, taj jo ne osea pticu grab-ljivicu koja je ve podigla svoja krila, da uniti gnezdo i odnese bogatstvo koje bogata, koji to gnezdo gradi, naziva svojim vlasnitvom.

Ko pak teì najpre Carstvu Bo`jem, taj sakuplja unutarnje vrednosti, unutarnja blaga. On e i u zemaljskome primati sve to mu je potrebno, i vie od toga.

Ko je bogat u unutarnjem, nee oskudevati ni u spoljanjem. No ko je bogat u spoljanjem i gomila bogatstvo, taj e jednom trpeti oskudicu. Ko sakuplja blaga na Zemlji, ona e mu biti oduzeta, kako bi se setio blaga unutarnjeg i da bi mogao ui u @ivot, u unutarnje bogatstvo.

Dui e nedostajati boànske svetlosti sve dok najpre ne po~ne da teì Carstvu Bo`jem. I sve dok to jo bude mogue na Zemlji, dua siromana svetlou ponovo e se ra|ati u telu siromanom svetlou a i ìvee mo`da u siromatvu me|u siromanima. I doi e do spoznaje da se blago, bogatstvo, nalazi jedino u Bogu.

îje je srce kod Boga, taj e biti bogat unutarnjim vrednostima i ui e u Carstvo Mira.

Ja, Hrist, dajem vam merilo za spoznaju gde stojite - na svetlu ili u senci: "Jer gde je blago vae, tamo je i srce vae", tamo e jednom biti i vaa dua.

Pazite: ko ~ita ove re~i a stoji na prekretnici od starog ka Novome Dobu, trebalo bi da poùri da na|e svoj duhovni ìvot! Jer kada Novo Doba, doba Hrista, postane o~igledno na celoj Zemlji i bude se ìveo unutarnji ìvot, vie nee biti otelovljenja za one koji teè spoljanjim vrednostima. Vie nee moi da se otelovljavaju ni

211

zemaljski bogatai - da bi kao najsiromaniji me|u siromanima ispatali zbog onoga to su kao bogati propustili.

Kada Carstvo Mira Isusa Hirsta na~ini dalje evolucione korake, vie nee biti ni siromanih ni bogatih. Svi ljudi e onda biti bogati u Mome Duhu, jer su otkrili unutarnje carstvo. Odgovarajue e onda ìveti i na novoj Zemlji, pod jednim drugim nebom.

Zato budite spremni da sluìte Bogu, iz ljubavi prema Bogu i bli`njima.

Shvatite: niko ne moè sluìti dva gospodara, Boga i mamona. Samo nesebi~na ljubav ujedinjuje sve ljude i narode. ôvek na Zemlji i dua u podru~jima ~ienja - oboje e jednom biti dovedeni do odluke: sluìti Bogu ili mamonu, biti za ili protiv Boga. Ne postoji nita izme|u: ili ste za Boga ili ste za satansko.

15. Zato vam kaèm: ne brinite se za ìvot svoj, ta ete jesti ili piti; ni za telo svoje ta ete obui. Nije li ìvot vie od hrane, a telo vie od odee? I ta vredi ~oveku ako ceo svet dobije, a ìvot svoj izgubi?

16. Gledajte ptice u vazduhu: niti seju niti ànju, nit sabiraju u ìtnice; a Otac va nebeski ipak ih hrani. A niste li vi mnogo bolje zbrinuti od njih? A ko od vas moè lakat jedan pridodati rastu svome svojim htenjem? I za odeu svoju to se brinete toliko? Pogledajte lji-ljane u polju kako rastu; nit se trude niti predu. A ipak vam kaèm, ni Solomon u svem sjaju svome i svojoj raskoi ne bee ukraen kao oni.

17. Pa kad travu, koja je danas u polju a sutra se ve u pei spaljuje, Bog tako odeva, to ne bi vas, i mnogo bolje, o vi maloverni?

18. Ne brinite se, dakle, govorei: [ta emo jesti? [ta emo piti? ili: îme emo se odenuti? (kako to neznaboci ~ine). Jer zna Otac va nebeski da vama sve ovo treba. Nego teìte najpre Carstvu Bo`jem i pravednosti Njegovoj, i sve ete ovo imati. Zato, ne brinite se za nevo-lju koja vas sutra ~eka. Dosta je svakome danu nevolja njegovih." (Pogl. 26, 15-18)

212


Ko brine za svoj li~ni ìvot, za svoje dobro - ta e npr. sutra jesti i piti ili ta e obui - taj je lo planer; jer pritom misli samo na sebe samog, na svoje sopstveno dobro i na svoj posed. Time on istovremeno planira i svoje boli i patnje.

Ko, pak, izvrava volju Bo`ju, taj je dobar planer. On e planirati kako dane tako i budunost. No, on zna da je njegovo planiranje samo namera, koja po~iva u ruci Bo`joj.

On polaè svoje planiranje u ruke Bo`je, radi sa snagama Bo`jim i puta da ga Bog vodi u dnevnim zbivanjima. Jer on zna: Bog je sveznajui Duh i bogatstvo njegove due. Ko sebe poveri Bogu i svoj dnevni posao stavi u svetlo Bo`je i ispunjava zakon "Moli se i radi", taj e primati pravednu platu. On e imati sve to mu je potrebno.

Ako Bog, Ve~ni, ukraava prirodu i obla~i ljiljane u polju, koliko li e tek onda vie hraniti i obla~iti Svoje dete koje ispunjava Njegovu volju! Ne brinite, dakle, za sutra, ve planirajte i predajite svoj plan volji Bo`joj - a Bog, koji zna va plan, ispunie vam ono to je za vas dobro.

Naveu jedan primer: Dobar e arhitekta bri`ljivo planirati kuu i obratie pa`nju na sve detalje. Kada zavri plan, pregledae ga jo jednom, a onda e ga predati naru~iocu na proveru. Ako se ovaj sloì s planom, onda zanatlije po~inju da rade po njemu. Arhitekta i naru~ilac nadgledaju njegovo sprovo|enje i umeae se samo ako neto ne odgovara planu.

Sli~no treba i vi da ~inite sa svojim ìvotom: planirajte svaki dan i planirajte dobro! Odvojte vreme za trenutke razmiljanja u kojima ete nalaziti unutarnji mir i moi uvek da promislite o svom ìvotu i svom planiranju. Bri`ljivo isplaniran dan, predat volji Bo`joj, Bog e proèti Svojom voljom. Ko tako planira, taj ne treba da se brine za sutra. Njegova vera u Bo`je vo|stvo pozitivne su misli, iz njih proizlaze pozitivne re~i i zakonito postupanje. Pozitivne misli, re~i i postupci najbolje su oru|e, jer u njima deluje Bo`ja volja. To zna~i da je, u svakoj pozitivnoj misli, u svakoj nesebi~noj re~i, u svakom nesebi~nom gestu i delu, delotvorna Bo`ja volja, Njegov Duh. Bog e

213

onome koji dobro planira dati sve to mu je potrebno, i jo povrh toga.

Za sutra se brine samo onaj ko se ne poveri Bogu, koji doputa da mu dani prolaze a ne koristi ih. Ko se prepusti danu, a onda okrivljuje svog bli`njeg ako mu poneto ne uspe, ako se razboli, ako je gladan, ako ne moè da zaradi koliko mu je neophodno za svakodnevni ìvot - on nije dobar planer. On je plaljiv, egocentri~an ~ovek, koji privla~i ono to ne èli i ~ega se plai. Ko ne planira sate, dane i mesece sa Bo`jom pomoi i ne predaje svoj plan i sebe samoga volji Bo`joj, njega Bog ne moè voditi. Bog moè da vodi samo onoga ko svoj dnevni posao poveri Bogu i savesno ispunjava zapovest "Moli se i radi"; on je ispunjen Bogom - ispunjen je ljubavlju, mudrou i snagom. To zna~i da je njegova posuda, njegov ìvot ispunjen povere-njem i verom u Boga.

Ljudi u Duhu Bo`jem nee trpeti oskudicu. Oni su dobri planeri, ~vrsti su u veri i rade sa snagama Duha. Samo plaljivi misli na sebe, na svoje malo "ja". On se brine za sutra jer nije postojan u Bogu i jer ne veruje u Bo`ju mudrost i ljubav. Time on nesvesno otvara ambare za lopove koji dolaze i kradu. Ono to je pridobio i nagomilao za sebe li~no, to e izgubiti.

Iz Bo`je ruke ljudi primaju hranu, krov nad glavom i odeu. Ko svoj ìvot, svoje misli i svoj posao poloì u ruke Bo`je, taj ne treba da brine za sutra. On e imati ono to mu je potrebno danas, sutra i u budunosti - i povrh toga.

Ko, dakle, ìvi u unutarnjem carstvu, taj nee oskudevati ni u spoljanjem. Ko je, pak, u unutarnjem siromaan, taj e oskudevati i u spoljanjem. Ako danas ìvi u spoljanjem i uveava svetovno bogatstvo za sebe i zadràva ga za sebe li~no, onda je on siromaan u unutarnjem, i u nekom drugom zemaljskom ruhu trpee oskudicu, - dakle, bie siromaan.

Zato teìte najpre Carstvu Bo`jem i Njegovoj pravednosti, pa e vam Bog dati sve to vam je potrebno - i jo povrh toga. Gledajte ptice u vazduhu: one ne seju i ne ànju i ne pune ambare a na nebeski Otac ipak ih hrani. "Gledajte ljiljane u polju kako rastu; nit se trude, niti predu." Priroda u svojoj raznolikosti odevena je lepe nego najbogatiji me|u bogatima. Ko misli samo na svoje dobro i na

214

svoje pune ambare, on e, ili u ovom zemaljskom obliku postojanja ili u nekom drugom otelovljenju - sve dok to jo bude mogue - svoj hleb zara|ivati u znoju lica svog.

Ispravno se moliti i ispravno raditi zna~i - raditi i za sebe i za opte dobro. Shvatite: ljiljani u polju - tavie, ~itava priroda - tu su za sve ljude i daruju im se mnogostruko. Ko je u stanju da to shvati i potuje, taj nee morati zara|ivati svoj hleb u znoju lica svog. On e ispunjavati zakon "Moli se i radi" - za sebe i za svoje bli`nje.

I ako stoji napisano "nit se trude, niti predu", onda to zna~i: ~ovek ne treba da misli samo na sebe i da radi samo radi sticanja dobiti za sebe samog, da bi se time kitio i pokazivao.

Shvatite: sve to postoji pod Bo`jim je okriljem. @ivotinje, drvee, biljke, trava i kamenje pod Bo`jim su okriljem. Oni su u ìvotu evolucije kojim upravlja ve~ni Bog-Stvoritelj. Poto je sav ìvot iz Boga, i ìvotinje, drvee, biljke, trava i kamenje oseaju. Oni doìv-ljavaju u sebi evolutivnu snagu Stvoritelja, koja ih oìvljava i tokom ciklusa boànskih eona vodi ka daljem razvoju. Ta stvarala~ka snaga, to ve~no Postojanje, daruje carstvima prirode ono to im je potrebno. Darovi ìvota struje ka ìvotnim obliciima u meri u kojoj su ovi duhovno razvijeni.

Ve~ni Otac misli na svaku travku. A koliko li tek misli na Svoju decu, koja su u sebi ve razvila evolucione stupnjeve mineralnih, bi-ljnih i ìvotinjskih carstava! Deca Bo`ja nose u sebi mikrokosmos iz makrokosmosa i tako su u komunikaciji sa ~itavom beskona~nou.

Kako je pak siromaan ~ovek koji se brine za sutra! On samim sobom pokazuje da jo nije savladao ono ju~e, jer nije u stanju da ìvi u danas, u sada, dakle u Bogu.

ôvekovo unutarnje, ~isto postojanje, esencija je beskona~nosti. Ko to kao ~ovek shvati, taj gleda u unutarnje i razvija zakone ìvota, tako da je u stanju da sve to je spoljanje vidi u svetlu Istine.

Shvatite: Beskona~nost sluì onom ~oveku koji misli i ìvi sveobuhvatno - dakle neograni~eno. Ljudi u Duhu ljubavi nisu okrenuti sebi, ve su svesni svega oko sebe. Oni su u stalnoj komunikaciji sa snagama Bo`jim u svemu to postoji. Ono to ~ine, ~ine sa snagom ljubavi iz svog unutarnjeg. Oni planiraju i deluju

215

prema zapovesti "Moli se i radi", i dan ne troe uludo. Oni znaju koliko je dragocen dan, koliko vrede sati i minuti, pa koriste vreme.

Ko, dakle, istinski ìvi, on ne brine za sutra; on ve danas prima ono to e posedovati sutra. Jer ko ìvi u Bogu nee oskudevati ni danas ni sutra. Ko se pak i dalje plai i svoje bogatstvo vu~e k sebi, on e sutra biti siromaan.

No onaj ko sebe vidi kao kosmi~no bie koje neograni~eno ispu-njava volju Bo`ju, taj e stei mudrost i snagu. A ko je ispunjen -ljubavlju i mudrou, njegov ìvot je proèt snagom Bo`jom. Njemu nee nita nedostajati. Ko se, pak, brine za sutra i budunost vidi kao mra~nu, taj privla~i nesreu; on e svakoga dana imati svoje breme.

Ne mislite, dakle, sa strahom na sutra! Planirajte snagom Bo`jom i pustite da Ve~ni deluje kroz vas. Onda e vae misli biti pozitivni magneti, koji e opet privla~iti ono pozitivno i izgra|ujue. Jer misli, re~i i dela su magneti. Ve prema svojoj vrsti, oni opet privla~e isto ili sli~no.

216

27. POGLAVLJE


Vae negativne misli, re~i i dela vae su sopstvene sudije (1). Trun i brvno - Neophodnost samospoznaje (2). Misionariti zna~i hteti ubediti - @ivite istinu i budite uzor (3). Moljenje, traènje, kucanje; unutarnja vrata nee se otvoriti razumu (4). Ono to zahteva od svog bli`njeg, to sam ne poseduje u srcu;

o~ekivanje vodi vezivanju (6). Borba na uzanom putu ka @ivotu (7). Razlikova-nje dobrih i loih plodova (8-9). Primite Re~ ìvota srcem - "Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje":

delo @ivota i Ljubavi (13)

1. "Ne sudite, da vam ne bi sudili. Jer kakvim sudom sudite, onakvim e vam se suditi; i kakvom merom merite, onakvom e vam se meriti. I kako vi ~inite drugima, tako e i vama ~initi. (Pogl. 27, 1)


Pro~itali ste: misli, re~i i postupci su magneti. Ko sudi svom bli`-njem i presu|uje mu re~ima i delima, taj e, dakle, isto ili sli~no iskusiti na sebi samome.

Shvatite: vae negativne misli, re~i i postupci vai su sopstvene sudije. "Kakvom merom merite" - svejedno da li u mislima ili u re~ima i postupcima - bie vam i samima mereno. Kako vi budete omalovaàvali svog bli`njeg da biste sami sebi podigli vrednost, tako e i vas vrednovati: iskusiete svoju vrednost i patiete. I ako govorite: "Jednome je dovoljno ono to ima, a drugi treba da dobije vie" - i sami ete jednom imati samo onoliko koliko i onaj kome ste manje dodelili, ili jo manje nego on. Kako prilazite svom bli`njem u mislima, re~ima i postupcima, tako e jednom biti i vama.

2. A zato vidi trun u oku brata svojega, a brvno u oku svome ne osea? Ili, kako sme rei bratu svojemu: Ja u ti izvaditi trun iz oka tvojega, a eto brvno u oku tvome? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa e onda, progledavi, moi izvaditi i trun iz oka brata svojega. (Pogl. 27, 2)

217


Samo onaj ko ne vidi brvno u sopstvenom oku, govori stalno o trunu u oku svog bli`njeg. Samo onaj ko ne poznaje svoje sopstveno miljenje i `ivot, stalno `uri da izvadi trun iz oka svog brata. Ko ne poznaje sebe ni svoje brvno - grehe due koji se ogledaju i u -njegovom oku - taj ne vidi ni istinu. Njegovo oko je zamueno grehom. On u bli`njem onda vidi samo ono to i sam jo jeste: grenika. Samo onaj ko obradi brvno u sopstvenom oku, videe sve jasnije. Onda e moi sve jasnije da prepoznaje i trun u oku svog brata i da mu, prema zakonu "ljubi bli`njeg svog", pomogne da ga izvadi.

Ko, dakle, negativno govori o svojim bli`njima, potcenjuje ih ili ogovara, taj ne poznaje svoje sopstvene greke.

Po plodovima ete ih prepoznati! Svako sam pokazuje ko je - dakle, svoje plodove. Ko se zbog svojih bli`njih uzbu|uje ili ih ismejava, taj pokazuje ko on uistinu jeste.

Ko najpre otkloni svoje sopstvene greke, bie sposoban da pomogne i svom bli`njem. Zato je licemer svako ko loe govori o grekama svog brata - a pritom ne primeuje brvno u sopstvenom oku.

3. Ne dajite svetinje psima, niti bacajte bisere svoje pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuvi se ne rastrgnu vas. (Pogl. 27, 3)


Nije u skladu sa ve~nim zakonom slobodne volje da s re~ima istine idete od mesta do mesta, od kue do kue, i da koristei svoje vetine nekog nagovarate i ube|ujete u neto i da misionarite prema svakome koga se do~epate. Jer bi to zna~ilo da vam istina nije sveta i da ~inite onako kako to slikovito stoji napisano: "Ne dajite svetinje psima i ne bacajte bisere svoje pred svinje". Svom bli`njem, dakle, re~ Bo`ju ne treba da nameete. Ko misli da njegov bli`nji mora da

218

veruje i da prihvati ono to on sam smatra svojim verovanjem, taj i sam jo sumnja i dovodi u pitanje svoje verovanje.

Misionariti zna~i hteti ubediti. Ko èli da ube|uje, taj u svom unutarnjem ni sam nije uveren u ono to hvali.

Budite vi svojim verovanjem dobri uzori, a ne misionari. Blago svoje vere vi moète ponuditi, ali putajui svakome na volju da u -njega veruje ili ne veruje, da ga sa vama potuje ili ne.

Sloboda u Bogu je jedan aspekt ve~nog zakona. Ako va bli`nji slobodnom voljom do|e do vas i upita vas za vae verovanje, onda je on u~inio prvi korak ka vama; i ako ste vi utvr|eni u veri, prii ete svom bli`njem i odgovoriti mu.

Ko je sa svojim bli`njim u boànskoj povezanosti, nee ga vezivati za svoje verovanje - nego e mu saoptiti samo onoliko koliko je sam spoznao i ostvario. Svog bli`njeg e za svoje verovanje vezivati samo onaj ko je malo nesebi~ne ljubavi razvio u sebi.

Zato ~uvajte se onih preterano revnosnih koji hoe da vas pridobiju za svoje verovanje. Vi pak ve~nu istinu ponudite usmeno i pismeno - ìvei i sami po njoj; onda e k vama dolaziti oni koji su spoznali ìvot u sebi.

4. Molite, i dae vam se; traìte, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se. Jer svaki koji moli, primie, i koji traì, nai e, i onima koji kucaju, otvorie se (Pogl. 27, 4)


Samo onaj ko jo nije kro~io u svoje unutarnje, u kraljevstvo ljubavi, moli, traì i kuca na vrata koja vode u unutarnji ìvot. Carstvo Bo`je je u unutarnjem, u dui svakog ~oveka.

Prvi korak na stazi ka unutarnjem ìvotu, na putu ka vratima spasenja, jeste molitva Bogu za pomo i potporu. Sledei korak je traènje Bo`je ljubavi i pravednosti. Putnik-traga~ pronalazi ìvot, Bo`ju ljubav i pravednost u zapovestima ìvota, koje su putokazi na putu u unutarnje.

219

Sledei korak je kucanje na unutarnja vrata, u sopstvenoj sr~anoj komorici. Ova vrata ka srcu Bo`jem otvorie se samo onome ko iskreno moli, ko iskreno traì i kuca. ôveku razuma, koji teì samo spoljanjim vrednostima i idealima, ova unutarnja vrata nee se otvoriti. Ni oni koji sumnjaju nee biti primljeni.

Ko, dakle, moli, traì i kuca, mora to ~initi iz ljubavi prema Bogu, a ne zato da bi iskuao Bo`ju Ljubav.

Shvatite: ko èli samo da proveri da li Bo`ja ljubav zaista postoji, taj e vrlo brzo i sam doi do probnog kamena. Ko ìvi u Bogu, tome su vrata srca otvorena. On ne mora vie da moli - on je ve primio; jer Bog poznaje Svoju decu. Ko se vratio u srce Bo`je, taj je u svojoj dui ve primio. To zna~i, bogatstvo iz Boga svetli poja~ano u njegovoj dui i zra~i kroz njega, kroz ~oveka. Ko se vratio u svoje unutarnje, taj ne treba vie da traì - on je u kraljevstvu unutarnjeg kod kue. I ko se svesno nastanio u njemu, taj ne mora vie da kuca; on se ve vratio i ìvi u Bogu i Bog kroz njega.

Mole, traè i kucaju samo oni koji jo stoje napolju i jo ne znaju da duboko u svojoj dui nose ono to ih ~ini uistinu bogatim: Bo`ju ljubav i mudrost.

5. Koji e od vas, ako ga dete njegovo za hleb zamoli, kamen da mu da? Ili ako ga za ribu zamoli, da mu da zmiju? Kad dakle vi, r|avi, umete darove dobre davati deci svojoj, koliko e vie Otac va nebeski dati dobra onima koji Ga zamole.

6. I sve to èlite da ~ine vama ljudi, tako ~inite i vi njima, a ono to ne èlite da vama ~ine, to ni vi njima nemojte ~initi; jer ovo je zakon i proroci. (Pogl. 27, 5-6)


Shvatite: ono to sami niste voljni da date, to ne treba da zahtevate ni od svojih bli`njih.

Ako o~ekujete od svog bli`njeg da u~ini neto za vas, onda sebi postavite pitanje: zato to sam da ne u~inim? Ko od svog bli`njeg o~ekuje novac i dobra npr., da bi mu bilo udobno i da sam ne bi

220

morao da radi, ili ko od svog bli`njeg o~ekuje vernost a sam nije veran, ili ko bi hteo da od svog bli`njeg bude prihvaen a sam ne prihvata svoje bli`nje - sebi~an je i siromaan u Duhu.

Ono to stalno zahteva od svog bli`njeg, to sam nema u srcu.

Nezakonito je svojim stavom o~ekivanja primoravati svoje bli`nje na postupke, iskaze ili na~ine ponaanja na koje oni sami nisu spremni.

Ako si u svojim èljama u odnosu na svog bli`njeg prepoznao svoj stav o~ekivanja, preobrati se brzo i uradi najpre sam ono to o~ekuje od bli`njeg.

Svako primoravanje je pritisak koji e opet prouzrokovati primoravanje i protivpritisak. Takvim jednim iznu|iva~kim ponaa-njem prema svojim bli`njima, vezuje se za njih i, kako od sebe, tako i od onoga koji doputa da na neto bude primoran, stvara roba svoje niske prirode. Metode prinude, poput "ja o~ekujem od tebe, a ti o~ekuje od mene - i svako daje onom drugome ono to ovaj traì" - vode vezivanju.

A za ono to je vezano nema mesta na Nebu. Oboje, koji su vezani jedno za drugo, sree se jednom ponovo, bilo u finotvarnijem ìvotu ili u nekom novom otelovljenju.

Ovaj oblik vezivanja ne vaì za radno mesto. Ako si se dobrovo-ljno uklju~io u neko podru~je rada u nekom pozivu i odgovorni ti da zadatke koje treba da ispuni u okviru svoje delatnosti, onda si ti ve svojim stupanjem u preduzee rekao "da". Ti si se dobrovoljno uk-lju~io u to podru~je rada i u taj radni tim, kako bi radio ono to ti se naloì. Kada, dakle, odabere neko radno mesto, onda treba i da sprovodi ono to ti se naloì prema podru~ju rada koje si sam odabrao. Iskaz "I sve to èlite da vama ~ine, tako ~inite i vi njima" ne vaì dakle za zanimanje ili za podru~je rada koje ste sami odabrali.

"Ono to ne èlite da ljudi vama ~ine, to ne ~inite ni vi njima" zna~i: ako ne èlite da vas ismevaju i rugaju vam se, da vam kradu i varaju vas, ili da vam oduzmu celokupnu imovinu, ako ne èlite da imate tutora ili da vam silom oduzmu vau slobodnu volju, ako ne èlite da vas grde i tuku - ne ~inite to onda ni vi svojim bli`njima.

221

Jer, ono to ~inite najmanjem od svoje brae, to ~inite i Meni - i sebi samima. Ono to ne èlite da vama ~ine, to ne ~inite ni jednome od svojih bli`njih - jer sve to proizi|e iz vas, vraa se opet vama. Zato kontroliite svoje misli i tedite jezik!

7. U|ite na uska vrata. Jer uzana je staza i tesna su vrata to vode u ìvot i malo ih je koji ih nalaze. A iroka su vrata i irok put to vode u propast, i mnogo ih je koji njime idu, i koji kroz njih prolaze. (Pogl. 27, 7)


"...Uzana je staza i tesna su vrata to vode u ìvot" zna~i: u svakome ko se trudi da ide tim uskim putem ka @ivotu, javlja se onaj mra~ni i pokazuje mu - kao to je pokazivao i Meni kao Isusu iz Nazareta - blaga i ugodnosti ovoga sveta. Uvek iznova i za svaki dan vaì - odolevati i suprotstavljati se onom satanskom. Ko nije budan, bie mu ropski pot~injen.

Shvatite: svako ko ~ini prve korake ka @ivotu osea se najpre sputano i ograni~eno, sve dok se definitivno ne odlu~i. Jer ono to je do tada od ljudskoga mislio i ~inio, to sada treba da napusti.

Prvi koraci idu u neizvesno - oni se zovu vera i poverenje. Dok ne na~inimo prve korake, staza ka ìvotu bie uzana i tesna. Prve prepreke koje bi trebalo savladati na putu ka srcu Bo`jem glase: "Promeni miljenje iz osnova i zanemari stare, ljudske navike! Pokaj se, oprosti, moli za oprotaj i ne grei vie!" To za svakog pojedina~no zna~i sopstveni napor i menjanje svega onog to je do tada kod njega bilo uobi~ajeno.

Ko ipak uz Moju snagu izdrì, taj e ostaviti iza sebe uzanu stazu i dospeti na veliki svetli put koji vodi u carstvo unutarnjeg, na kojem e, sa onima koji idu ka svetlosti, ii prema kapijama Apsolutnosti, ka ìvotu u Bogu.

Svakoga dana ~ovek je na proveri: za ili protiv Boga.

Ko se odlu~i protiv Mene, zadràvajui dakle sve ljudske ugodnosti i sve ono ljudsko, taj nee ni biti iskuavan, jer na irokom

222

mra~nom putu on je sebe ve zavetao onome koji zavodi. Ovim putem u propast idu ~ak mnogi. Njih ne iskuavaju kao one koji idu uzanom stazom ka @ivotu.

Ko se zavetao i posvetio onome koji zavodi, zavodniku, taj je tako i rekao svoje neograni~eno "da" onome to ima da poànje na osnovu svoje setve.

8. ûvajte se od la`nih proroka, koji e vam doi u jagnjeoj koì, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaete ih. Moè li se s trnja brati gro`|e ili s ~i~ka smokve?

9. Tako i svako dobro drvo plodove dobre ra|a, a r|avo drvo plodove loe ra|a. Svako drvo koje ne ra|a dobra ploda, dobro je jo samo da se pose~e i u oganj baci. Tako ete dakle dobro od zla razlikovati, po plodovima njihovim koje donose. (Pogl. 27, 8-9)


Na kraju materijalisti~kih dana, na kraju doba grabeì i pohlepe, nastupie mnogi la`ni proroci. Oni e mnogo govoriti o ljubavi Bo`joj - a njihova e dela ipak biti ljudska. Pravi prorok i duhovni mudrac nije onaj koji govori o ljubavi Bo`joj, ve samo onaj ~ija su dela dobra.

Dar da ovo proverava ima ipak samo onaj koji proverava najpre svoje sopstveno verovanje: da li i sam uistinu veruje u jevan|elje nesebi~ne ljubavi i da li i ispunjava smisao jevan|elja - i ta je iz nesebi~ne ljubavi ve sam ostvario prema svom bli`njem.

Svoje bli`nje ete moi spoznavati i oseati razliku izme|u dobrog, manje dobrog, i onog loeg, tek kad postanete duhovno zreliji za nekoliko stupnjeva.

Ko svoje bli`nje jo osu|uje i negativno misli i govori o njima, taj jo nije u stanju da ih proverava. Njemu nedostaje dar razlikova-nja. On samo osu|uje - a ne proverava.

223

Kako ete moi prepoznati dobre plodove ako ste i sami jo r|av plod? Dar da razlikuje ta je dobro, ta je manje dobro, a ta loe, ne moè imati onaj ko ne ostvaruje Bo`je zakone.

Ko èli da proveri svog bli`njeg, taj nek najpre proveri sebe samoga, da li poseduje dar razlikovanja pravednog od nepravednog.

Dobar plod moè vrlo brzo da bude odba~en, a lo potvr|en: onda kad se truo plod isti~e s mnogo govorenja i deluje sa mnogo prividno ubedljivih re~i i gestova.

Shvatite: isto privla~i isto. Ko je i sam jo truo plod, tome su truli plodovi bliskiji nego zdravi. Ko je pak nesebi~an, taj je dobar plod, i njemu je onda i bliskije ono dobro, ono nesebi~no.

Ko je nesebi~an, poseduje i dar razlikovanja dobrih, manje dobrih i loih plodova. Ko dakle èli da razlikuje dobre plodove od loih, najpre sam mora da bude dobar plod. Samo dobar plod moè prepoznati lo plod. Lo plod stalno traì svoje istomiljenike - loe plodove, da bi zajedno nastupili protiv onih dobrih. Loi plodovi osu|uju, odbacuju, sude i vezuju.

Dobri, zreli plodovi, imaju razumevanja, dobrih su namera, tolerantni su i ljubazni prema svom bli`njem. Oni oslovljavaju nepravilnosti, ali svoje bli`nje i dalje ~uvajui i nosei u svom srcu. To zna~i: oni vie ne presu|uju, ne osu|uju i ne sude.

Ponavljam: prepoznaete ih po njihovim plodovima.

Dobar plod poznaje lo plod, ali lo plod ne prepoznaje dobar plod. Dobar plod gleda samo ono dobro, lo plod samo ono loe. Odgovarajue tome ~ovek i misli, govori i postupa.

10. Nee svi koji Mi govore: Gospode, Gospode!, ui u Carstvo Nebesko; nego koji izvravaju volju Oca Mojega koji je na Nebu. Mnogi e Mi rei u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime Tvoje prorokovali? Zar nismo u Tvoje ime |avole izgonili? Nismo li u Tvoje ime ~udesa mnoga ~inili? I tada u im kazati: Nikada vas nisam poznavao; dalje od Mene svi vi koji zla ~inite. (Pogl. 27, 10)


224

Ko samo doziva Moje Ime, a ne ispunjava volju Mog Oca, taj je i pored svog prividno duhovno uspenog govorenja i svojih prividno -ljubaznih re~i, siromaan u Duhu i nee ui u Carstvo Nebesko.

Ko, pak, ~ini nesebi~na dela, ne o~ekujui platu i priznanje, taj izvrava volju Mog Oca; jer onako kako postupa tako i misli i govori.

Nesebi~na dela nastaju jedino iz oseanja i misli ispunjenih Bogom. Ako su ~ovekove misli ne~iste, onda su mu i re~i bez duha, a dela sebi~na.

Shvatite: ko samo prividno govori iz Ja Jesam, ko dakle samo prividno govori Moju re~ i samo prividno ~ini dela u Moje ime, od toga dobro i ìvei, taj je ve primio svoju platu. I u Nebu on nema nikakve plate. Ko nesebi~no ~ini dela ljubavi i radi za svoj zemaljski hleb, taj e na Nebu biti pravedno nagra|en.

Shvatite: duhovni hleb je duhovna hrana due. Hleb za telo treba zara|ivati prema zakonu "Moli se i radi".

Duhovni hleb dolazi iz Neba i daje se onima koji ~uvaju Zakon ljubavi i ìvota i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi".

Zemaljsku hranu Bog daruje ljudima preko zemlje. Plodovi zem-lje pripremaju se radom ruku. Tako radnik zasluùje svoju platu.

Shvatite razliku izme|u hleba za duu i hleba za zemaljsko telo! I jedan i drugi teku iz jednog izvora, no jedan je duhovni i daje se dui, a drugi je zgusnuta tvar, materija, i daje se fizi~kom telu. Za ono to veliki Duh, Bog, daruje ljudima za njihovo fizi~ko telo, potreban je ljudski rad; mora se npr. sejati, obra|ivati, èti i prera|ivati. Za ovo ~ovek ~oveku treba i da plaa.

U Carstvo Bo`je e biti primljen samo onaj koji sve ~ini iz ljubavi prema Bogu i prema ljudima.

11. Svaki, dakle, koji slua ove re~i Moje i izvruje ih, poput ~oveka je mudrog koji, gradei kuu svoju, iskopa i poloì temelj na kamenu. I udari kia, i nado|oe vode, i dunue vetrovi, i navalie na kuu onu ali ne srui se ona jer bee utemeljena na kamenu.

225

12. A koji ove re~i Moje slua a ne izvruje ih, sli~an je ~oveku ludu koji sazida kuu svoju na pesku. I udari kia, i vode nado|oe, i dunue vetrovi, i udarie na kuu onu - i srui se ona, i velik bee pad njezin. Ali grad sazidan na temeljima ~vrstim i ~vrstim zidinama opasan, ili na vrhu brda podignut i utemeljen na steni, ne moè pasti nikad, niti sakriven biti.

13. I kad zavri Isus besedu Svoju, divljae se narod nauci Njegovoj. Jer dok pou~avae, govorae i glavi i srcu, a ne kao pismoznanci koji pou~avahu samo od slu`be svoje. (Pogl. 27, 11-13)


Ko Moje re~i slua i pridràva ih se, taj razvija svoj duhovni ìvot. On temelji svoj ìvot na Meni, na steni. Onda e on odoleti i svakoj buri i svakoj poplavi. Nakon ovog ìvota na Zemlji njegova e dua svesno ui u duhovni ìvot i nee tamo biti stranac, jer je ~ovek jo na Zemlji ìveo u carstvu unutarnjeg.

Proro~ki duh je vatra u proroku i u svim prosvetljenima. Bog je govorio i govori kroz njih ne kao oni "koji su pou~avali samo od slu`be svoje". Proroci i prosvetljeni govorili su i govore iz punomoi Ve~noga, Boga koji govori, hteli to ljudi da priznaju ili ne.

Stoji zapisano: "govorae i glavi i srcu". Ono to primi intelekt, glava, o tome govore i raspravljaju oni koji misle glavom. Uprkos svemu, upadne poneko malo seme i u njihovo srce. Ko re~ ìvota prima srcem, on je u svom srcu i aktivira i u~inie da dobra setva, ìvot, odmah proklija.

Ko pak re~ Bo`ju èli da shvati samo intelektom, taj e kasnije - mo`da tek nakon nekoliko udaraca sudbine - morati da shvati ta je odbio svojom sumnjom i uobraènou svog razuma. Morae da shvati da mu je ta semenka, re~ Bo`ja koja je data iz obilja ìvota preko proroka i prosvetljenih, mnogo toga mogla utedeti.

Knjiga "Ovo je Moja Re~" deluje ka Novom Dobu, ka Dobu Hrista. Njenu osnovu ~ine Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta nekada i Moja re~ kao Hrista danas (1989).

226

Merilo za ìvot i miljenje ljudi Novog Doba u Carstvu Mira Isusa Hrista bie to kako Sam Ja kao Isus iz Nazareta mislio, kako Sam ljude u~io i kako Sam ìveo. Tako u im Ja biti veoma blizu. Oni e Me u Duhu pozdravljati kao svoga brata i primie Me i prihvatiti kao vladara Carstva Bo`jeg na Zemlji.

Ova knjiga je delo Ljubavi i @ivota. Iz nje e ljudi u Carstvu Mira saznati i kako Sam Ja uveo i izgra|ivao Doba Svetlosti na Zem-lji. Saznae i kako Sam delovao kroz mnoge verne koji su se zajedno sa Mnom borili i stradali za Novo Doba. Ova knjiga, "Ovo je Moja Re~", tako je i istorijski dokument. îtae je kako sada - u starome svetu koji se bliì svom svretku - tako i u Novom Dobu, koje se pomalja i osvaja sve vie.

Ljudi e iz nje shvatiti i ispunjenje boànskog naloga Spasenja, zapo~etog Mojim delovanjem kao Isusa iz Nazareta, zatim kao Spasite-lja, pa kao Hrista Bo`jeg - a sada kao graditelja Novog Doba, u kojem Ja pripremam Svoj dolazak kao vladara Carstva Mira, u kojem Sam Ja brat onima koji sa Mnom i sa mnogima ~ija su srca ~ista, ìve u bratstvu Hristovom.

227

28. POGLAVLJE

Isus osloba|a ìvotinje i potvr|uje Jovana Krstitelja

Pad: zgunjavanje energije sve do materije - Duhovno telo u ljudskom telu - Ljudi postaju sve

suroviji - Zloupotreba stvorenja i stvaranja - ôvek-gospodar - Praznoverje, bogovi koji ka`njavaju,

krvna `rtva - Opominjaoci Bo`ji pokazuju put - Bog se zgraàva nad eksperimentima sa ìvotinjama (1-3).

îsti prepoznaje ~isto - Hrana, dar Bo`ji (4). Borba tame protiv Bo`jeg plana i Njegovih pravednih proroka -

Oru|a tame - La`ne proroke tama ne napada (16)

1. Jednoga dana, poto Isus zavri Svoju pri~u, dogodi se na jednom mestu kod Tiberija, gde je sedam izvora, da neki mladi donese Isusu ìve kunie i golubove, da ih On pojede sa u~enicima Svojim.

2. I pogledavi Isus mladia ljubazno, govorae mu: "Dobro srce ima i Bog e te prosvetliti; ali zar ne zna da Bog na po~etku ~oveku dade plodove Zemlje za hranu, ne u~inivi ga time manjim od majmuna ili vola ili od konja ili ovce, da on svoje sabli`nje ubija i meso njihovo da jede i krv njihovu da pije?

3. Vi verujete da je Mojsije s pravom zapovedio da se takva stvorenja `rtvuju i jedu, i tako i ~inite u hramu; ali znaj, jedan je ovde vei no Mojsije i dolazi da krvne `rtve tog zakona i gozbu ukine, a ~isto davanje i `rtvovanje bez krvi ponovo da uspostavi, kako u po~etku bee - naime zrnevlje i plodovi zemlje. (Pogl. 28, 1-3)


Ja Sam doao kao Isus iz Nazareta u ovaj svet da svedo~im o Bogu, Mom Ocu, i o svemu to je Bog stvorio.

Iz prve otpale misli - hteti biti kao Bog - nastao je Pad. Bia pada, i sa njima sva deca Bo`ja koja su dopustila da ih ova zavedu primamljivim obeanjima, primila su ipak iz dobrih ruku Ve~noga -

228

koji ljubi svu Svoju decu i koji ih ve~no u Sebi vidi kao ~ista bia - delove iz duhovnih sunaca i duhovnih planeta. Ovi delovi duhovnih sunaca i planeta padali su onda zajedno sa biima pada i postepeno su se, u beskona~nim razdobljima srozavanja od finotvarnog ka sve grubotvarnijem - zgunjavali sve do materije. Oni su sadràvali i duhovna mineralna, biljna i ìvotinjska carstva, koja su se isto tako degradirala ka materiji. To zna~i: svetlost u tim duhovnim formama sve vie se smanjivala. A kako je ona slabila tako su se smanjivala i duhovna tela dece Bo`je: ona su se sve vie zatvarala u sebe. Istovremeno se, postepeno, oblikovao ~ovek - spoljanji omota~, koji je onda obuhvatio to umanjeno duhovno telo siromano svetlou.

Znajte: duhovno telo sastoji se od duhovnih ~estica. U njima se nalaze duhovni atomi, u kojima su pohranjene snage duhovnih sutina i osobina Bo`jih. Kako je svetlost slabila, tako su mnoge ~estice po~ele da se umeu jedna u drugu, tako to bi jedna ~estica primala u sebe drugu.

Protivzakonita oseanja, misli i postupci pale dece i onih koji su od njih bili zavedeni, prouzrokovali su, dakle, pretvaranje kosmi~kih energija od finotvarnog ka grubotvarnom. Kako su se pala bia i oni koji su od njih bili zavedeni okretali od Boga svojim protivzakonitim mislima, èljama i postupcima, tako je i zgunjavanje bivalo sve vee, pa se finotvarno telo jo vie smanjilo, a grubotvarno telo postalo je jo gue.

Pad je, dakle, prouzrokovao neku vrstu mutacije: jedan deo ~istih duhovnih snaga finotvarnog tela pretvorio se u niskooscilujue energije, iz kojih je onda postepeno nastajalo ljudsko telo. Tokom tih razdoblja duhovno telo u ljudskom telu postajalo je duhovni nosilac energije za ~ove~ji organizam. Uvu~eno - to zna~i i umetnuto - duhovno telo ostalo je u omota~u zvanom ~ovek i ono je transformator ìvotne snage za ~oveka. Bez ovog duhovnog tela, due, ~ovek, dakle, ne moè da ìvi.

Mineralna i biljna carstva Zemlje primaju svoju ìvotnu snagu od Prasnage, od kosmi~kog Duha, preko duhovnog dela planete koji je u njoj, opkoljen materijom, zemljom. Zemaljske ìvotinje nastale tako|e tokom zgunjavanja, doprinosile su i doprinose izjedna~avanju snaga u prirodi. Neke ìvotinjske vrste, koje nemaju jo ni delimi~nu duu, primaju svoju ìvotnu snagu tako|e iz duhovnog dela planete.

229

@ivotinjske vrste koje pak ve imaju delimi~ne due, dakle uveane duhovne ~estice, neposredno se napajaju ìvotom iz prasnage, bez posredovanja duhovnog dela planeta.

Bog, Ve~ni, Svojoj ljudskoj deci dao je sve - Zemlju sa njenim biljkama, plodovima, semenjem i izvorima vode - da mogu da ishrane i svoja fizi~ka tela. Prvi ljudi prehranjivali su se biljkama, plodovima, semenjem i pili su vodu sa izvora. @ivotinje su bile njihovi prijatelji i pomaga~i. U ovom razvojnom procesu nastao je i zametak za zema-ljska tela.

Tokom vremena, ljudski rod postajao je sve suroviji. Rasla je pohlepa, èlja za posedovanjem, èlja da se bude neko i neto, a time su istovremeno rasla i ~ulna uìvanja i poùde. Ljudi su prera|ivali darove Bo`je sa sve vie trokova za njihovo pripremanje, poja~avajui tako svoje poùde i njihovo zadovoljavanje. Mukarac je po~eo da ùdi za ènom i uzimao je vie èna. Ta "ùdnja za mesom", za telom ène, postajala je sve vea. Za~eu deteta sve je vie prethodila ùdnja ~ula i njeno zadovoljenje.

Sa porastom ~ulnih uìvanja, ~ovekove poùde usmeravale su se i ka ìvotinji. Lovili su je, ubijali, pa pripremali i jeli njeno meso. ôvek se sada ponaao sli~no kanibalu. @ivotinje su onda postajale sve neprijateljskije prema ~oveku, jer ih je on lovio i tako plaio.

Tako su ljudi, iz narataja u narataj, sve vie otpadali od Boga. Oni su, dakle, darove Bo`je - ne samo biljke i ìvotinje, nego i zemlju i svoje bli`nje - smatrali svojim vlasnitvom. Me|u sobom nisu vie bili braa i sestre, ve su podjarmljivali sebi jednake, nazivajui ih svojim robovima. U~inili su da ovi poput ìvotinja rade pod jarmom i u ropstvu i sa njima ~ak postupali kao sa kakvom robom. Na taj na~in nastao je ~ovek-gospodar.

Zemlju su ljudi-gospodari delili na parcele, koje su smatrali svojim vlasnitvom, ome|avajui se u "moje" i "tvoje". Ko od velikog kola~a Zemlje ne bi prigrabio nijedno par~e, ili je pak posedovao samo komadi zemljita, taj je bio sluga, slukinja ili rob nekog od gospodara. Ovaj je doputao da njegovi bli`nji rade za njega i izrab-ljivao je ljude i ìvotinje, dakle svoje robove. Mnogi od robova su i umirali od iscrpljenosti. Njihov ìvot za tog ~oveka-gospodara nije imao nikakvu vrednost - osim ako je to bila kakva robinja, koju bi

230

iskoriavao za zadovoljenje svojih ~ulnih poùda, drèi je zatvorenu kao pticu u kavezu.

ôvek-gospodar je potkradao svoju brau i sestre tako to im je uskraivao deo Zemlje koji im pripada. Kasnije je Zemlja podeljena na dràve i tako su nastale dràvne granice.

Poto je ~ove~anstvo postajalo sve surovije, Zemlja je po~injala da se brani: prirodna zbivanja prerastala su u katastrofe - kao posledice ~ovekovih ogreenja o Zakon. Ljudi su sada, onako bespomoni, bili izru~ivani tim prirodnim katastrofama i one su stalno uzimale ljudske `rtve.

Kako ljudi nisu shvatali ta se ustvari doga|a, zamiljali su snage prirode kao bogove koji im iz samovolje smiljaju dobro ili loe i alju im katastrofe. Tako su se ljudi sve vie okretali od jednog Boga Ljubavi i Istine, od Stvoritelja Neba i Zemlje, zaboravljajui Ga i oboàvajui svoje bogove.

To je bio po~etak sujeverja. ôvek-gospodar, koji nije potovao ìvot i koji je malo zna~aja pridavao ìvotinjama i ljudima koje je nazivao svojim robovima, prinosio je ovim bogovima ljude i ìvotinje kao `rtve, ne bi li ih tako pridobio za sebe. Shvatite: sve ovo zlo~in je i greh protiv ~oveka i protiv carstava prirode - i protiv Boga, Zakona ìvota.

Sa prorocima Bo`jim i mnogim prosvetljenim mukarcima i ènama koji su ponovo donosili ljudima istinu, otpo~injalo je sasvim postepeno okretanje jednom Bogu.

Mojsije je upravo od ovog jednog, ve~nog Boga Ljubavi i Istine doneo Deset zapovesti. Iz njih je on i naloìo Izraelcima da ne ubijaju stvorenja Bo`ja i da ih ne jedu. Ali Izraelci nisu uvek sluali Mojsija. Oni su, naro~ito onda kad bi njihovi sopstveni uzroci stizali do njih kao posledice, uvek iznova mislili na svoje bogove i ponovo po~injali sa starim ritualom `rtvovanja.

Uvek iznova pojavljivali su se opominjaoci Bo`ji. Narodu je stalno pribliàvan jedini Bog. Veliki prorok Isaija, na Nebu nosilac boànske Mudrosti, najavio je Mesiju, Donosioca @ivota i Svetlosti za sve due i ljude.

231

I ispunilo se: Ja, Hrist, doao Sam u Isusu ljudima i postao Sam Sin ~ove~iji. Doao Sam da ljudima pokaèm put iz greha i ropstva. Kao Isus iz Nazareta pou~avao Sam prvi Zakone Bo`je i ìveo ih prvi pre ljudi. Ali, ~ove~anstvo Me ipak nije prepoznalo.

U~io Sam ljude da jedni druge ljube, da ljube ìvotinje, da potuju prirodu, da Zemlju priznaju kao majku u ~ijem krilu ljudska deca ìve i rade. U~io Sam ljude jednakosti, slobodi, jedinstvu, bratstvu i pravednosti; u~io Sam ih da ne par~aju Zemlju, ve da sve dele bratski jedni s drugima.

Tako je otpo~ela evolucija - to zna~i da su se ljudi opet postepeno okretali Bogu.

Najpre je ukinuto verovanje u bogove, onda `rtvovanje ljudi, a kasnije, tokom vremena, i `rtvovanje ìvotinja. Danas, u vremenskoj prekretnici od starog ka Novome Dobu, Ja u okon~ati grozne eksperimente sa ìvotinjama, klanje ìvotinja i jedenje njihovog mesa. O, shvatite: ovo je doba evolucije - preobraàj starog kako bi mogla da nastupi duhovnost.

O, shvatite: Ja Sam doao kao Isus iz Nazareta. Protuma~io Sam ljudima Zakone, a i ìveo Sam ìvot u Zakonu Bo`jem pre ljudi, njima za primer. Na Golgoti Sam postao Spasitelj svih dua i ljudi.

Va Spasitelj je sada i Onaj koji vas vodi u Novo Doba, u doba Hrista, koji je Ja Jesam. Sve vie ljudi naputa ubijanje ìvotinja i ìvotinjsku ishranu. Sve vie ljudi vidi Zemlju kao celinu, kao svoju hraniteljicu, kao deo svog ìvota. Oni se hrane onim to im Zemlja daruje i to zakonito pripremaju. Tokom generacija sasvim postepeno e nastajati ljudski rod koji poznaje Zakone Bo`je, pridràva ih se i odgovarajue se i hrani.

Ja Sam kao Isus iz Nazareta doao da u~im ljude tim zakonima i ìvim ih njima za primer, pa tako i da ukinem krvnu `rtvu, jedenje ìvotinja i gozbe. Ja Sam doao da stvorim jedan novi ljudski rod koji ispunjava volju Ve~nog Oca, koji je jedan Bog iz ve~nosti u ve~nost.

4. Ono to Bogu na `rtvu prinosite u ~istoti, to treba da jedete, ali ono to ne `rtvujete u ~istoti to ne treba da jedete, jer doi e ~as kad e vae krvne `rtve i svetkovine prestati i kad ete Boga oboàvati sa svetim potovanjem i ~istim `rtvovanjem. (Pogl. 28, 4)

232


Ko je u srcu ~ist ìvi od onoga to mu Zemlja daruje. On se zahvaljuje Bogu i potuje Ga u svemu. I svoja jela on prinosi Bogu iz ~istog srca. On prihvata samo onu hranu koju mu pruà Bog preko majke Zemlje. Onaj ~isti prepoznaje ~isto i ìvi u njemu i sa njim.

Onaj ne~isti, pak, poznaje samo ne~isto i tako opet stvara ne~isto i u njemu ìvi.

Moj Dolazak je objavljen. Pripremite Meni, Hristu Bo`jem puteve u sebi, jer Carstvo Bo`je, iz kojeg Ja dolazim, u vama je!

Pripremite se za Moj Dolazak i preispitujte svoj ìvot svakodnevno, da li je po volji Bo`joj. Ako spoznate da vaa oseanja, misli, re~i i postupci nisu po Bo`joj volji, onda to odmah izmenite. O tome treba da vodite ra~una i kada jedete i pijete.

Bo`je darove treba da primate sa zahvalnou i da jedete hranu koja odgovara boànskom zakonu. Posvetite svoje ~isto srce Bogu, da budete posveenici @ivota koji se pridràvaju Bo`jih Zakona.

Kucnuo je ~as kad e svako morati da poloì ra~un za ono to je u~inio ljudima, prirodi i ìvotinjama. Svie Novo Doba, u kojem e prestati krvne `rtve, eksperimenti sa ìvotinjama i klanje i jedenje ìvotinja, jer one su ~ovekovi sabli`nji. Zemlja se ~isti od svega to je nisko. Na mesto onog protivzakonitog nastupie vii ìvot, u kojem se sve vie i vie ispunjava volja Bo`ja.

Ljudi u Novome Dobu nee Boga samo oboàvati, nego e se i pridràvati Njegovih zakona.

5. Stoga oslobodite ta stvorenja, da se raduju u Bogu, i da ne budu vie povod ljudima da zlo ~ine." I mladi ih oslobodi, a Isus pokida kaveze i okove njihove.

6. Ali gle, uplaie se da ih opet ne uhvate i ne htedoe od Njega. No On im zapovedi da odu i one posluae re~i Njegove i odoe ùrno, radujui se.

233

7. Dok oni jo se|ahu na srednjem od sedam izvora, podiè se Isus i uzviknu: "Pustite one koji su èdni da do|u k Meni i napiju se; jer Ja u im od vode ìvota dati.

8. Iz srca onih to u Mene veruju potei e bujice vode, a o onome to im je dato s punomoi treba da govore i u~enje njihovo bie kao voda ìva.

9. (Ovo re~e On o Duhu, koga je trebalo da dostignu oni to u Njega verovahu; jer obilje Duha ne bee jo izliveno, budui Isus jo ne bee uzdignut.)

10. Ko bude pio od vode koju u Ja dati, nee nikada oèdneti; jer voda koja dolazi od Boga bie u njemu kao izvor koji izbija u ìvot ve~ni."

11. A u dane one posla Jovan dvojicu u~enika, da Ga upitaju: "Jesi li Ti Onaj koji treba da do|e ili drugoga da ~ekamo?" I u taj ~as isceli On mnoge bolesti i poasti i istera mnoge |avole i u~ini da progledaju mnogi koji bejahu slepi.

12. I Isus odgovarajui re~e im: "Idite i javite Jovanu to ~uste i videste: da slepi progledaju, hromi hode, gubavi se ~iste, gluvi ~uju, mrtvi ustaju, siromanima se jevan|elje propoveda. I blaèn je onaj koji se ne sablazni o Mene."

13. A kad glasnici Jovanovi oti|oe, stade Isus govoriti narodu o Jovanu: "[ta ste izili da vidite u pustinji? Trsku koju vetar tamo-amo povija, ili ~oveka u tanane haljine obu~ena? Eno, koji su se bogato okitili i u lagodnostima ìve, po dvorovima su kraljevskim.

14. Ili ta ste izili da vidite? Proroka? Da, Ja vam kaèm, i to najveeg od proroka.

15. Jer ovo je onaj o kome napisano stoji: eto, poslau glasnika Svoga ispred Tebe, koji put Tvoj pred Tobom treba da pripravi. I kaèm vam: izme|u sviju koji su ro|eni od èna, nijednoga nema koji je vei prorok od Jovana Krstitelja."

16. I narod sav koji Ga sluae i carinici, hvaljahu Boga i doputae da budu krteni krtenjem Jovanovim. No faraseji i pravoznalci odbie ono to Bog nameravae s njima i ne dopustie da budu krteni. (Pogl. 28, 5 - 16)

234


U sva su vremena fariseji, pismoznanci i pravobranioci bili suprotivnici pravih proroka. Njihova unapred spremljena miljenja i -njihova te`nja za ugledom, silna èlja da se zna bolje od bli`njih, stalno su ih terali da se bore protiv Bo`jih glasnika. Oni su se uvek plaili i jo se plae za svoj poloàj i ugled.

Onaj mra~ni zna ta Bog èli i osea snagu koja dolazi od pravih proroka i prosvetljenih. U o~ima i u svesti onih koji su prisvojili poneto od monog potencijala Zemlje, ti veliki proroci i prosvetljeni -njihovi su neprijatelji koji hoe da im oduzmu neto to njima, ustvari, i ne pripada. Zato se oni i u dananje vreme (1989) bore protiv pravih proroka i prosvetljenih, preziru ih i progone, ismevaju ih i izvrgavaju ruglu.

Onaj mra~ni poznaje poslanje i poreklo svih velikih proroka i prosvetljenih i zna ~ija krv te~e u njihovim ìlama. U svim velikim prorocima i prosvetljenima - od Avrama, preko Mojsija, Danila, Isaije, pa sve do velike proro~ice-u~iteljice Bo`je danas (1989) - deluje ista snaga: Bo`je prabie, svetlost iz Svetita Bo`jeg. Mnogi mukarci i ène, tako i ja kao Isus iz Nazareta, dolazili su i dolaze - po krvnom srodstvu - iz roda Davidova. Ovaj Hristov-Davidov rod ima svoje korene u svetitu Bo`jem, a u Meni, Hristu Bo`jem, svoj duhovni zadatak, naime: da sa Mnom oslobode sve to je vezano.

Znak da je prorok onaj pravi i veliki, jeste i to to biva proga-njan, klevetan, preziran i izvrgavan ruglu i poruzi uz pomo sredstava i metoda koji odre|enoj vremenskoj epohi stoje na raspolaganju.

To se deavalo u proteklim vremenima, u doba Starog saveza, to se deavalo i Meni dok Sam hodao Zemljom u Isusu iz Nazareta - i to se deava ponovo danas (1989) sa proro~icom Bo`jom. Prolost uvek iznova postaje aktuelna, jer se stalno otelovljuju one due koje su i u ranijim inkarnacijama kao ljudi progonile i ubijale proroke. Nalog da to ~ine, dolazi odozdo!

Shvatite: dok u vremenu poslednjem bude prolazio ovaj greni svet i bude nastajalo novo ~ove~anstvo, nastupie mnogi takozvani proroci. Ko samo govori i izdaje se za proroka, a ne otkriva dubinu

235

re~i, taj nije prorok. Njega nee napadati ni fariseji, ni pismoznanci, ni pravobranioci, niti e u njega sumnjati i progoniti ga, jer on e im govoriti onako kako je njima milo.

Takve takozvane proroke podràvae i tama, jer oni zavode ljude svojim "duhovnim" govorima, koji nisu proèti vatrom Svetog Duha. Re~i onoga koji govori samo sebe radi, nisu nadahnute Duhom Istine. Niti e do onih koji sluaju dopreti iskra nadahnua, niti e ih to pokrenuti ka duhovnom.

Zato, proveravajte!

Za sve prave proroke i prosvetljene i za sve koji ostvaruju Bo`ju re~, Njegov sveti Zakon, vaè Moje re~i; "Ako su proganjali Mene, proganjae i vas."

236

29. POGLAVLJE

Hranjenje pet hiljada ljudi - Isus hoda po vodi

U Isusu iz Nazareta Hrist, delimi~na snaga iz prasnage - Objanjenje umnoè-nja ribe - @iva i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam - Preobraàvanje

negativnih navika na putu ka viem ìvotu (4-7). Strah je sumnja u Bo`ju snagu i ljubav (12-13).

Nema slu~ajnosti - ôvekov razvoj ka Boànskom samo kroz rad na samome sebi (14).

Nije svako primio pomo i izle~enje (17-18)

1. I do|e svetkovina Pashe i apostoli i pratioci njihovi sakupie se oko Isusa i ispri~ae Mu o delima svojim i ~emu ljude u~ahu. A On im re~e: "Hajdete sa Mnom, da odemo na neko pusto mesto i odmorite se malo." Jer mnogo je ljudi dolazilo i odlazilo i ne mogahu u miru ni jesti.

2. I odvezoe se tajno la|om na jedno samotno mesto. Ali ih vide narod kako odlaze; i poznavi Ga pohitae mnogi onamo peice iz svijeh gradova. I doavi pre njih sretoe se kod Njega.

3. I iziavi, ugleda Isus mnotvo naroda; i saoseae sa njima, jer bejahu kao ovce bez pastira.

4. Kako dan ve bee na izmaku, pristupie Mu u~enici Njegovi i rekoe: "Ovo je zabito mesto, a vreme je ve poodmaklo. Otpusti ih nek po selima idu i hleba sebi kupe; jer nemaju ta ni pojesti."

5. Ali Isus odgovori i re~e im: "Dajte im vi da jedu!" A oni Mu rekoe: "Treba li mi da idemo tamo i za dvesto groa hleba da kupimo i damo im da jedu?"

6. No On im re~e: "Koliko hleba imate? Idite i pogledajte." I poto bejahu utvrdili, rekoe: "[est hlebova i sedam grozdova." I zapovedi Isus narodu da poseda po travi, po pedeset zajedno. I posedae u skupinama po stotinu i po pedeset.

7. I uzevi onih est hlebova i sedam zrna gro`|a, podiè Isus pogled u Nebo, blagoslovi ih i razlomi, te dade u~enicima da ih daju dalje, a ovi razdelie narodu. (Pogl. 29, 1-7)

237


Ja, Hrist, delovao Sam u Isusu iz O~eve punomoi, jer Ja Sam u Isusu bio Hrist, koji Jesam iz ve~nosti u ve~nost, savladar Neba.

U Isusu Sam Ja, kao delimi~na snaga prasnage, doneo odlu~ujui preokret u zbivanje pada: delimi~na snaga prasnage postala je snagom spasenja i ona je potpora za sve due i ljude i deluje kao energija evolucije za sve due i ljude.

Moje nasle|e, delimi~na snaga prasnage, tekla je u Meni, Isusu, i delovala je kroz Mene. Ja Sam se, dakle, povezao sa Svojim monim nasle|em i mogao Sam tom snagom da ~inim i velika takozvana ~uda i isceljenja.

Moj nalog je obuhvatao i pomaganje i le~enje, kao i bu|enje mrtvih. To Sam ~inio iz punomoi Moga Oca u vezi sa Mojim nasle|em, delimi~nom snagom prasnage, pokazujui tako ljudima mo Hrista Bo`jeg na Zemlji. Umnoàvanjem hleba, plodova i ribe Ja Sam im pokazao da nijedan ~ovek ne mora da gladuje i oskudeva ako ispunjava Bo`je zakone.

U takozvanom ~udu umnoènja postalo je o~igledno da bi ~ovek mogao da ìvi u obilju kada bi ispunjavao Bo`ju volju; jer univerzalni zakon je neiscrpan za duhovna bia i za due i ljude koji vre volju Mog Oca, koji je i njihov Otac.

Moji u~enici su Mi doneli hleb i gro`|e da ih umnoìm. Toga dana su Mi dali i mrtvu ribu da je umnoìm. Kada Sam uzeo tu mrtvu supstancu u Svoje ruke, objasnio Sam ljudima da se iz nje u velikoj meri povukao potencijal O~eve snage, ta visoka ìvotna snaga, i da Ja ne stvaram ìve ribe, da bi je oni opet ubijali.

Objanjavao Sam ljudima da je ìvot u svim oblicima ìvota i da ~ovek ne treba namerno da ih ubija. Ljudi, a naro~ito deca, gledali su Me tu`no. Nisu mogli da Me shvate, jer su uglavnom ìveli od ribe, hleba i jo pone~eg. Tada Sam im, shodno smislu, govorio: energije Zemlje jo odràvaju mrtvu ribu celom. Tako vam Ja neu podariti ìvu ribu iz O~evog Duha, nego u vam iz energije Zemlje stvoriti ribu koja je mrtva, dakle siromana virbracijama. Ona nikada nee

238

nositi ìvot i nee moi da bude ubijena. Ja u vam pokazati kako prija ono to je ìvo - hleb i plodovi, i u pore|enju sa tim - mrtva hrana.

I stvorio Sam za njih iz energija Zemlje ribu koja je nosila malo duhovne supstance. Dao Sam im tu mrtvu ribu, zapovedajui da istovremeno jedu i hleb i plodove, da bi shvatili razliku izme|u ìve i mrtve hrane, izme|u visokovibrirajue i niskovibrirajue hrane.

Na ovaj Sam i na sli~ne na~ine u~io ljude. Dalje Sam im pokazao - a time pokazujem i vama, koji ~itate Moje re~i - da je svako naglo prekidanje starih navika fanatizam. Ko napre~ac ostavlja stare navike, u njemu e doi do prekida, a ne do promene. U prekidu leì klica ponovnog vraanja starim, potisnutim navikama, koje se onda, pod odre|enim okolnostima, jo tvrdoglavije ispoljavaju i teè se mogu otkloniti nego pre vremena odricanja.

Stara navika, dakle, ne treba da bude naglo prekinuta, nego do promene treba da dovede postepeno naputanje, okretanjem viim ci-ljevima i vrednostima. To je duhovni proboj ka novim obalama.

U svakom odricanju leì fanatizam. Fanatik u svojim mislima i u oseanjima osu|uje bli`nje koji u sebi jo imaju neto isto ili sli~no onome to je on potisnuo. Tako on hrani ono potisnuto.

Shvatite: ~oveku navika ~esto se mora dopustiti jo poneto -ljudsko, dok sam ne spozna svoje greke i dok kroz samospoznaju i sopstveno iskustvo - ili kroz patnju - ne napusti staro, kako bi duhovno sazrevao. To je onda pravo razumevanje i zakonito vo|enje.

Tako Sam Ja umnoènjem ribe pokazao i da ~ovek treba da se menja, a ne da se odri~e. A svaka promena odvija se prema Zakonu; to je preokret od nièg ka viem ìvotu. Kao to ni kamen ne moè preko noi da se pretvori u cvet - ve samo u procesu evolucije - tako se ni ~ovek kome su navike u krvi i u dui, ne moè odjednom pretvoriti u apsolutno duhovnog ~oveka. Kao to se stena menja tokom evolucije, i ~ovek se menja od nièg ka viem.

To menjanje je, dakle, preobraàj ljudskog u duhovno. A to podrazumeva postepeno naputanje onog ljudskog i istovremeno razvijanje duhovno-boànskog.

239

8. I jedoe svi i nasitie se. I nakupie komada to prete~e dvanaest kotarica punih. A onih to jedoe od ovih hlebova i plodova bee pet hiljada mukaraca, èna i dece; i On ih u~ae mnogo ~emu.

9. A narod videvi to i ~uvi, bee radostan veoma i govorae: "Zaista, ovo je onaj prorok to treba da do|e." I videvi da na silu hoe od Njega kralja na~initi, natera u~enike Svoje da u|u u la|u i pre Njega da pre|u na drugu obalu, prema Vitsaidi, dok On narod ne otpusti.

10. I otpustivi ga, otide na brdo da se pomoli. A kad nasta ve~e, bee On tamo sasvim sam, a la|a stajae nasred jezera i talasi je bacahu tamo-amo; jer bee protivan vetar.

11. A oko tree none straè otide Isus k njima hodei po jezeru. I videvi Ga u~enici gde ide po jezeru, uplaie se govorei: to je utvara; i vikahu od straha. No Isus im odmah re~e: "Spokojni budite. To Sam Ja, ne plaite se!"

12. A Petar odgovarajui re~e Mu: "Gospode, ako si to Ti, u~ini onda da do|em do Tebe po vodi." A On re~e: "Hodi!" I iziavi iz la|e Petar i|ae po vodi ka Isusu. No kako duvae jak vetar, uplai se, i po~evi tonuti povika: "Gospode! Spasi me!"

13. I odmah pruì Isus ruku Svoju, uhvati ga i re~e mu: "O, ti maloverni, zato posumnja? Pa zar te nisam Ja zvao?" (Pogl. 29, 8-13)


Shvatite: svaki strah je sumnja u Bo`ju snagu i u Njegovu -ljubav.

Bog je ìvot koji sve nosi i odràva. Ko u to sumnja, taj tone. Zato je svaka sumnja u Boga otpadnitvo od Boga, tonjenje u bujice -ljudskog.

Mnogi ljudi ne potuju zakone Bo`je; tim svojim strahom oni sumnjaju u Boga, otvarajui se tako za potajna nagovaranja satanskog. Svako oseanje, svaka misao, svaka re~, a i svaki postupak

240

usmereni protiv boànskog zakona harmonije svemira koja nosi i odràva, odvajanje je od ruke Bo`je i tonjenje u bujice sveta.

Stoga budite budni i ve`bajte se da prepoznajete i ispunjavate Bo`ju volju. Ako jo ne poznajete sve detalje Zakona Bo`jeg, onda uzmite u ruke Deset zapovesti. One su izvodi iz monog i sveobuhvatnog Zakona Bo`jeg. Trudite se da shvatite njihov smisao i da prema njima ìvite, pa ete postepeno spoznati sav Zakon Bo`ji. Jer danas (1989) dajem ga Ja preko proro~ice Bo`je, koja je istovremeno proro~ica-u~iteljica i glasnik za Novo Doba.

Ko se pridràva Zakona Bo`jeg, toga On neposredno vodi.

14. I On otide onima na la|i i vetar se stia. A oni se ~u|ahu i divljahu se veoma. Jer ne postadoe razumniji kroz ono ~udo sa hlebom i plodovima; behu im naime srca otvrdnula. (Pogl. 29, 14)


Kao to je bilo onda, kada Sam boravio me|u Svojima u Isusu iz Nazareta, tako je i danas. Svakodnevno se deavaju tzv. ~uda. ôvek ih uzima kao neto to se samo po sebi razume, kao takozvane slu~ajnosti, ili srene slu~ajeve, koji - tako on misli - nastupaju katkad, no za koje on nema nikakvo objanjenje.

Shvatite: slu~ajnosti nema. Sve se zasniva ili na Zakonu setve i ètve ili je to pak vo|enje i sudbina preko Zakona ljubavi. Snaga Hristova, Ja Jesam, koja je nekada bila otelovljena u Isusu iz Nazareta, deluje i dalje u prostoru i vremenu. Mnogi ljudi postaju zdravi preko Mog Duha i mnogi bivaju sa~uvani od tekih nesrea. A poneki ~ovek biva vo|en tako, da je u stanju da izbegne teke probleme i telesne patnje. Ko u Mene veruje i pridràva se zapovesti pratanja i moljenja za oprotaj, i ne ~ini vie iste ili sli~ne greke, taj se usmerava na Moju snagu koja pomaè i le~i - i on prima.

Sve su to takozvana ~uda.

Moji apostoli i u~enici svakodnevno su bili oko Mene i bili su svedoci kako su bolesni ozdravljali i kako su oni koje su smatrali mrtvima ponovo oìvljavani. Uprkos ovim doìvljajima, srca mnogih

241

ostajala su hladna. Oni su se ~udili ovim doga|ajima - no na tome je i ostajalo. Oni nisu mogli da shvate veliko delovanje kosmi~kih snaga, jer su njihove misli i njihova ~ula jo robovali svetu.

Iako Sam ih u~io zakonima Bo`jim i njihovoj primeni, mnogi od njih ostajali su zarobljeni u Zakonu setve i ètve, i svakodnevno su se iznova ~udili takvoj snazi.

Nisu svi shvatali da i u njima ìvi Zakon Bo`ji i da hoe da deluje kroz njih sli~no kao kroz njihovog U~itelja, kroz Sina Bo`jeg u Isusu iz Nazareta. Oni su stalno bili obuzeti istim pitanjima: zato i kako to da je ovima pomognuto a onima nije?

Poto Sam Ja ìveo i delovao u Zakonu Moga Oca, mogao Sam mnogim ljudima da donesem pomo i izle~enje. Mnogim drugima ipak nisam mogao pomoi, jer oni u svojim duama nisu nosili preduslov za ovo. Nije svaki od Mojih apostola i u~enika mogao ovo da shvati. Neki bi uvek iznova po~injali da sumnjaju u Mene i odmeravali bi "za" i "protiv".

U molitvi Sam stalno govorio Bogu, Svome Ocu: Koliko u jo morati da boravim me|u ovim krutim, tvrdoglavim ljudima?

Shvatite: ko u svom ìvotu samo slua o Zakonu ljubavi, a ne ostvaruje ga, taj, istina, moè - iz dana u dan, iz sata u sat - da bude blizu nekom prosvetljenome, ali on ipak ostaje grenik, koji je to bio i ostaje. Menjanje ~oveka od grenog ka boànskom odvija se kroz ostvarivanje, kroz rad na samome sebi.

To menjanje ka boànskom pretpostavlja, dakle, rad na samome sebi. Postupaj tako to e sa Mnom, Hristom, pretvarati svoje misli, re~i i dela u pozitivne snage - tada e doìveti prosvetljenje! Onda e ti kroz snagu Svetoga Duha mnogo toga biti mogue. Jer ko Mene uistinu sledi, taj e ~initi sli~no to i Ja.

15. A kad u|oe u la|u, zavlada velika tiina. I pristupie Mu onda, iskazujui Mu svoje potovanje, govorei: "Uistinu, Ti si Sin Bo`ji."

16. I preavi preko, do|oe u zemlju genisaretsku i pristadoe uz obalu. A kad izi|oe iz la|e, odmah Ga ljudi poznae. I optr~ae sav

242

onaj kraj i po~ee bolesnike na posteljama donositi gde god bi ~uli da je On.

17. I gde god je ulazio u sela ili gradove ili u naselja, na ulice polagahu bolesnike i moljahu Ga da se barem ruba odore Njegove dotaknu, i koji god Ga se dota~e ozdravljae.

18. A nakon toga do|e Isus sa u~enicima Svojim u Judeju i ostade tamo i krtavae mnoge koji Mu dolaàhu i u~enje Njegovo prihvatahu. (Pogl. 29, 15-18)


Mnogi su ljudi dolazili k Meni kao Isusu iz Nazareta; no nije svako primio ono za ta je molio. Mnogi su dolazili èlei samo pomo za svoje telo - da bi onda opet u telu ìveli kao i pre toga: u grehu. Mnogi su se dotakli ruba Moje odore, no nisu svi primili pomo i isceljenje. Oni koji su se dotakli ruba Moje odore a verovali su u Bo`ju ljubav i u srcu i dalje ~uvali ono dobro, njima je pripala pomo i isceljenje. Ko se pak dotakao ruba Moje odore a mislio je samo na svoje telo i u srcu ~uvao greh, te i dalje, u nastupajuim godinama na Zemlji greio, tome nije pripala ni pomo ni izle~enje.

Stoji zapisano: "...i ostade tamo i krtavae mnoge". Re~ "krte-nje" zna~i blagoslov srca, unutarnjeg bia, kroz Svetog Duha. Gledao Sam u srca Svojih i shvatao da su oni koji su ìveli u ostvarivanju zakona Bo`jih, svakodnevno uveavali svetlost i snagu Bo`ju u sebi. Moj blagoslov u~inio je da u njima proklija novo seme unutarnjeg ìvota i da teè savrenstvu, kako bi u tom svom zemaljskom ìvotu i u narednim otelovljenjima ljudima dalje predavali ono to su ostvarili u sebi i na sebi.

243

30. POGLAVLJE

Hleb ìvota i ìvi ~okot

Hrist daje duhovni hleb za unutarnji ìvot - Put u Carstvo Mira: borba i `rtva pravednih (5). Snagu ìvota prima onaj ko se usmeri na Boga (6). U Hristu su spasenje i milost - Bolest, patnja i sudbina su dug koji je postao vidljiv - Sudnji dan (7). Ljudsko oko vidi samo zemaljski

omota~, koji je prolazan - Ulaènje i izlaènje duhovnog tela - Raskrsnica proro~ice Bo`je u smeni doba - Razvoj spoljanjeg hrianstva (8-10)

1. Sutradan pak vide narod koji stajae s one strane jezera, da tu ne bee nijedne druge la|e osim one u koju u~enici Njegovi u|oe, i da Isus ne bee na la|i sa u~enicima Svojim, ve da u~enici Njegovi otplovie sami. I videvi narod da Isusa ne bee onde, a ni u~enika Njegovih, uzee i oni jednu la|u i otplovie u Kapernaum i traìe Isusa.

2. I naavi Ga na drugoj strani jezera, rekoe Mu: "Ravi, kako si doao ovamo?" A Isus im odgovori i re~e: "Zaista, zaista vam kaèm, ne traìte Me to ste ~uda videli, ve to ste od hleba i od plodova jeli i jer ste se nasitili. Trudite se ne za jelo koje prolazi, ve za jelo koje ostaje za ìvot ve~ni, koje e vam dati Sin ~ove~iji, koji je i dete Bo`je; jer Njega postavi Bog, Sve-Otac."

3. Na to Ga upitae: "A ta treba da radimo da bismo ~inili dela Bo`ja?" A Isus im odgovori i re~e: "Ovo je delo Bo`je, da verujete u Onoga koga je On poslao, a koji vam daje istinu i ìvot."

4. A oni Mu rekoe: "A kakav e znak u~initi da moèmo videti i da Ti poverujemo? [ta e uraditi? O~evi nai jedoe manu u pustinji, kao to je napisano: I dade im hleb nebeski da jedu."

5. A Isus im odgovori: "Zaista, zaista vam kaèm, nije vam Mojsije dao istinski hleb nebeski, nego vam Otac Moj daje istinski hleb nebeski i plod ìvog ~okota. Jer ovo je jelo Bo`je koje dolazi sa Neba i koje daje ìvot svetu." (Pogl. 30. 1-5)


244

Zaista, Bog, Moj Otac, veliki Sve-Jedan, je Mene, Svog prvougledanog i prvoro|enog Sina, odredio za Savladara Neba i dao Mi sveprisutnu snagu u Njegovim ~etirima sutinama. One su evolucioni stupnjevi ka detinjstvu u Bogu.

Moja sveprisutna snaga je dakle i evoluciona energija. Jedan deo te evolucione energije postao je spasiteljska snaga za sve pale i optereene due i ljude.

Ovo Spasenje je evolucija: ono je i potpora, osloba|anje i vo|stvo za sve due i ljude ka Otac-Majka Bogu; jer sva duhovna bia, due i ljudi Njegova su deca.

Ja Sam postao ~ovek da bih ljudima pokazao put u O~evu kuu. Doao Sam u zemaljski ìvot i davao znake unutarnje snage, sa kojom ~ovek moè sve ako se okrene unutarnjem ìvotu. Umnoàvao Sam hleb, plodove i ribu. Pretvorio Sam vodu u vino; pomagao Sam mnogim ljudima i isceljivao ih; budio Sam i neke iz takozvane smrti, onda kad duhovna informaciona vrpca - koja povezuje duu i telo - jo nije bila odvojena od tela. U~io Sam ljude da i u svetu mogu da ìve u obilju samo ako Zakon Bo`ji ispunjavaju i u svakodnevnom ìvotu; jer Zakon Bo`ji je obilje.

Mnogi nisu hteli da Me razumeju, jer su mislili samo na svoje telo i na ono to je za njega dobro. Stoga nisu ni mogli a ni hteli da Me razumeju kada Sam govorio o duhovnom hlebu za unutarnji ìvot. Nisu èleli hleb koji dolazi sa Neba i koji je sama hrana due. Hteli su da ostanu greni kakvi su i bili i hteli su zemaljski hleb za svoje materijalno telo i druge ugodnosti za svoje zemaljsko bivstvovanje.

Bog, Moj Otac, Otac-Majka Bog sve Svoje dece, postavio Me je u Nebu za Savladara sveg Stvaranja, a On Me je i poslao svim duama i ljudima kao Spasitelja. Ko do|e k Meni i prihvati i primi Mene, svog Spasitelja, ko se, dakle, vrati unutarnjem carstvu, taj je i bogat u unutarnjem; on nee biti ni gladan ni èdan. On e primati ono to je njegova dua otvorila kao Svetlost i Snagu. On e u zemaljskom ìvotu imati dovoljno i da pojede i da popije i primae ono to je potrebno njegovom telu: odeu, uto~ite - i vie od toga. Ko, dakle, najpre teì Carstvu Bo`jem, taj ni kao ~ovek nee oskudevati.

Govorio Sam ljudima o Carstvu Bo`jem, koje je u njima. Sa snagom tog unutarnjeg carstva Sam im i pomagao kako u unutar-

245

njem, tako i u spoljanjem. Ali, veina ljudi htela je nekakvog ~udotvorca koji e njihov ovozemaljski ìvot u~initi lagodnijim. Hteli su kralja za zemaljsko carstvo, a ne unutarnjeg kralja, Savladara Neba.

Brao Moja i sestre, vi koji ìvite u jednom drugom dobu, u Dobu Svetlosti, vi jedva da moète razumeti ovo to stoji ovde napisano. Ipak, Zemlja, tle na kojem sada ìvite u zemaljskom ruhu, iskupljena je Mojom krvlju i krvlju i telom i `rtvom mnogih pravednih proroka i pravednih mukaraca i èna. Svako poniènje koje su oni pretrpeli i svaka kap krvi koja je potekla za pravednost, bila je za spasenje svih.

Zemlju, uporite tame, ovim nesebi~nim i boànskim delima osvojila je Svetlost, a demonsko je svezano. Tokom mnogih generacija tekla je krv i ljudi su se `rtvovali za pravednost i pomagali da se probije plan Bo`ji, Spasenje.

To su bili pioniri Novog Doba, uvek u novim inkarnacijama. Njih su stalno proganjali, pa i u vreme kad su pisane ove re~i (1989).

Iz generacije u generaciju poja~avala se Svetlost na Zemlji, kroz -ljude koji su sve vie ispunjavali Bo`je Zakone. Iz haosa ljudskog "ja" strujala je Svetlost, poprimajui formu i oblik na Zemlji.

Pioniri Novog Doba svezali su satansko Mojom snagom i u Moje ime.

Zemlju su ponovo osvojila braa i sestre iz roda Davidova, roda za Carstvo Mira Isusa Hrista, i jo mnogi pravedni mukarci i ène iz drugih rodova. Satana, demonsko, svezano je. Mukarci i ène koji su u zemaljskom ruhu nezamislivo mnogo patili, stoje sada u duhovnom ruhu sa Moje desne strane i svetle kao zvezde na Nebu.

6. A onda Mu oni rekoe: "Gospode, daruj nam svagda takav hleb i takve plodove." A Isus im re~e: "Ja Sam pravi hleb i ìvi ~okot, i koji k Meni do|e nikada vie nee ogladneti, i koji u Mene veruje nikada vie nee oèdneti. I uistinu, kaèm vam: neete imati ìvota ako ne budete jeli meso Bo`je i pili krv Bo`ju. Ipak, videli ste Me, a ne verujete. (Pogl. 30, 6)

246


"... ako ne budete jeli meso Bo`je i pili krv Bo`ju" zna~i: ako ne budete jeli hranu nebesku, dakle primali Bo`ju energiju i pili sa izvora ìvota, iz Duha Bo`jeg.

Shvatite: Bog je snabdeo Zemlju plodovima, zeleniem i vodom za dobro ~ovekovog tela. Ko sa zahvalnou prima darove Bo`je, ispu-njavajui Bo`je Zakone, taj hrani ne samo svoje telo ve i svoju duu. U svakom zemaljskom Bo`jem daru istovremeno je Bo`ja snaga, hleb Neba i voda @ivota.

Taj hleb i ti plodovi Zemlje hrane onda sve ljude, ako ovi ne polaù pravo na njih kao na svoje li~no vlasnitvo, ve ako te darove Bo`je smatraju Njegovim poklonom za sve ljude. Preduslov za ovo je da ~ovek ne misli samo na hranjenje tela, ve i da omogui da te~e izvor due: Duh Bo`ji, koji je ìvi hleb i ìvi plod. Ko do|e Duhu Bo`jem, u Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju svih dua i ljudi, taj e primati hleb od Ve~noga i nee biti ni gladan ni èdan.

Jer i hleb i plodovi Zemlje rastu jedino kroz ìvot u Bogu i iz Boga. Nita ne dolazi samo od sebe. Sve to je dobro, dolazi od Boga. Ko ne veruje u Boga, taj dugo nee primati od Boga, jer nije usmeren na unutarnji ìvot, na Boga koji daje.

Mnogi ljudi sluali su Me i gledali kao Isusa iz Nazareta, a ipak nisu verovali u snagu @ivota o kojoj Sam ih u~io i koju Sam Ja ovaploivao.

7. Svi, koje je Meni dao Otac Moj, doi e k Meni, a koji do|e k Meni toga Ja neu odbiti. Jer Ja do|oh ovamo s Neba ne da vrim volju Svoju, ve volju Boga, koji Me je poslao. A ovo je volja Boga koji Me je poslao, da ne izgubim nijednoga od svih koji su Mi dati, ve da ih opet probudim za ìvot novi kad do|e dan sudnji ." (Pogl. 30, 7)


247

Moj Otac, koji je i va Otac, poslao Me je me|u ljude. Postao Sam ~ovek da bih ìveo me|u ljudima i da bih jezikom ljudi objav-ljivao ono to je ve~ni ìvot.

Sin Bo`ji, koji je kao ~ovek postao Sin ~ove~ji, doao je sa Neba da bi doneo Spasenje. Kako Bog, Moj Otac, ljubi svu Svoju decu podjednako, tako je On Meni dao mo i snagu da sve due dovedem kui, do Njegovog srca. Ja Sam doao sa Neba da bih ljudima objavio volju Bo`ju i da bih Njegovu volju ispunjavao me|u ljudima.

Ja ne odbacujem nijednog ~oveka i nijednu duu, jer Ja Sam svima doneo Spasenje. Onaj ~ovek pak koji odbaci Bo`ju volju i ìvi i dalje po sopstvenoj volji, dakle u grehu, izloìe se udarcima sopstvene sudbine. Uprkos svemu tome, on nosi Spasenje u sebi i jednom e ipak prihvatiti Moju ruku i Ja u ga odvesti Ocu, jer su sve due i svi ljudi spaseni u Meni i preko Mene.

Ko se potpuno preda Meni, Hristu, taj nee morati da snosi posledice za svaki po~injeni greh. Jer ko od srca do|e Meni, Hristu, taj e se i truditi da u svakoj situaciji spozna i ispunjava Bo`ju volju. A ko se istinski trudi da ~ini Bo`ju volju, taj je ve primio od Boga.

Doi Meni ne zna~i samo moliti Mi se, nego i ostvarivati Zakon ìvota na sebi i u odnosu prema svom bli`njem. Ko potuje zakone Bo`je, taj je okrenut Meni, Hristu Bo`jem. On nee morati da ànje svoju ljudsku setvu.

Ko se posveti Meni, iskusie milost Najvieg u sebi i oko sebe. Ona pomaè svakom ~oveku, u svakoj ìvotnoj situaciji. Ona izgra|uje ~oveka, ja~a ga i pomaè mu da spozna grehe i da ih o~isti pre no to postanu vidljivi na telu.

Jednom po~injeni gresi postaju vidljivi na telu tek onda kad ~ovek ne uvi|a ili svesno previ|a brojne opomene i uputstva. Ako je greh postao vidljiv na telu kao bolest, patnja ili udarac sudbine, onda ~ovek treba i da ga nosi.

No, ne klonite duhom! Molite se Bogu i predajte se Njegovoj svetoj volji. Onda e moi da deluju Bo`ja ljubav i milost, ponitavajui bolest ili vam dajui snagu da biste bili u stanju da nosite taj izliveni greh.

248

Svaki greh koji je postao vidljiv moè se uporediti sa porodom: greh se u telu ispoljava kao ra|anje onoga to je dua nosila u sebi. Babica je ovde tvrdokornost ~ovekova koja osloba|a greh iz due. ôvek daje tom grehu prostor da se iri u telu.

"Sudnji dan" due nije ~as ~ovekove smrti, a nije to ni neko unapred odre|eno vreme, ve je to bu|enje due za boànsko i ulaè-nje u via, svetlija podru~ja ìvota, sve do Otac-Majka Boga, koji je apsolutni ìvot.

Svi ljudi, due i bia, kao i Ja, Hrist, Spasitelj, deca smo ve~nog ìvota. Kao Bo`ji Sin i Spasitelj, Ja Sam sveprisutni ìvot u Bogu, Mome Ocu. Njegovom snagom Ja vodim svaku duu u jedinstvo svesti sa Bogom i u Bogu, u ve~ni ìvot.

8. A negodovahu Jevreji to On re~e: "Ja Sam hleb koji je siao sa Neba." I rekoe: "Nije li ovo Isus ~ije roditelje poznajemo, sin Josifa i Marije? Kako onda On moè da kaè: Ja Sam siao sa Neba?".

9. I odgovarajui Isus re~e im: "Ne gun|ajte me|u sobom. Niko ne moè doi k Meni ako ga sveta ljubav i mudrost ne privuku. A ove e se pojaviti ponovo kad do|e dan poslednji. Stoji zapisano kod proroka: svi e od Boga u~iti. Svaki koji istinu ~uje i shvati je, doi e k Meni.

10. Niko nikada nije video ono najsvetije, osim koji jesu od najsvetijeg: samo oni vide ono najsvetije. Zaista, zaista vam kaèm: ko veruje u istinu imae ìvot ve~ni. (Pogl. 30, 8-10)


Re~i: "Ja Sam hleb koji je siao sa Neba" zna~e: samo ìvot u Bogu i sa Bogom je pravi ìvot. Sve drugo su ljudske predstave o ìvotu ili projekcije èlja i ~e`nji.

Hleb koji Sam Ja kao Isus iz Nazareta doneo ljudima, jeste Duh Bo`ji, hrana due - @ivot, koji Sam Ja u Ocu. Ko je postao Istina, taj jeste Istina i ìvi u Istini. On nee nikada oskudevati, jer Istina je Bog, a Bog je obilje.

249

Ja sam Istina i hleb due. Ve~na nebesa su zakon Istine. Ja Sam doao iz Istine i Ja Jesam ta Istina.

Isus je bio telo koje je nastalo iz materijalne supstance - zema-ljsko telo koje je sluìlo Istini kao instrument. Ljudi su videli samo -njega i izrazili su to, shodno smislu, re~ima: " Nije li ovo Isus ~ije roditelje poznajemo, sin Josifa i Marije?"

Mukarac za~inje telo, a èna ga nosi ispod srca i ra|a spoljanji ìvot, oblik u kojem boravi bie iz Boga, dua.

Ljudsko oko vidi samo telo, i usta ~ovekova govore o telu. Ljudsko oko ne opaà ono unutarnje, koje je obavijeno ljuskom, telom. Ko pak vidi Duh Bo`ji, tako to ispunjava zakone Bo`je, taj opaà ~ovekovo unutarnje i ne pita za ugled nekog ~oveka i za njegov poloàj i za njegove roditelje: on vidi ono to telo ne vidi i zna da u ovome svetu nisu va`ni poloàj i ugled, ve jedino ~ovekovo unutarnje.

Shvatite: u bogatau, koji razmilja samo o posedu i ugledu i ~ije je srce ohladnelo, ne ìvi probu|ena dua. Ona je jo u snu i ìvi neprobu|ena u mraku i stoga jo ne shvata ni svoje poreklo.

Ipak, i za bogataa, ~ije su misli i nastojanje usmereni jedino na posed i ugled, doi e jednom vreme preokreta, i njegova e dua biti prodrmana i protreena, kako bi se probudila u Duhu istine i postepeno spoznala svoje poreklo. Bogu, u srce unutarnjeg ìvota, mogu se vratiti samo oni koji su otvorili svoje srce za Bo`ju ljubav i mudrost.

Svi e jednom prihvatiti i primiti pouke iz Duha ljubavi i mudorsti i poi e putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist. Ja Sam put, istina i ìvot. Samo onaj ko prihvati i primi Mene, Hrista Bo`jeg, Spasitelja, nai e put u neposredno srce Ve~noga.

Ko veruje u istinu i ispunjava zakone Bo`je, taj ve sada svesno ima ìvot. Za njega ne postoji smrt, koju neprobu|eni naziva krajem. Smrt za probu|enog predstavlja vrata ka unutarnjem ìvotu, koja je on otkrio na putu ka unutarnjem jo kao ~ovek.

Znajte: u ve~nom Postojanju ìvot je univerzalna Bo`ja snaga. To je svest Otac-Majka Boga, iz koje je proiziao duhovni oblik. Taj ~isti duhovni oblik, duhovni praoblik, prasupstanca je bez teìne, to je

250

komprimovani ve~ni Zakon. To je duhovno bie u Nebesima. Tek kada ono ulazi u materiju radi otelovljenja, njegovo se duhovno telo obavije supstancama podru~ja ~ienja, postane dua i ulazi u telo podlo`no raspadanju.

Nijedna dua nee uskrsnuti sa svojim zemaljskim telom, jer ona ga je odloìla. A kada se dua ponovo vraa u meso, za nju se za~inje i ra|a novo telo, u koje ona uska~e i iz kojeg ponovo iska~e, jer nijedno fizi~ko telo nije u stanju da u|e u finomaterijalne svetove. Postoji samo ulaènje u telo i izlaènje iz tela.

Ja Sam uao u telo da bih ìveo me|u ljudima i da bih im jezikom ljudi pribliìo jevan|elje Ljubavi. Ono osloba|a ~oveka koji po njemu ìvi i koji teì ljubavi i mudrosti Bo`joj.

Ko ispunjava, bie ispunjen Bo`jom ljubavlju i mudrou. On je postao pravi mudrac. On svesno ìvi u Bogu i Bog ìvi kroz njega. Takav ~ovek je ve dostigao duhovno vaskrsenje. U ~asu kad napusti ovozemaljsko telo, njegovo e duhovno telo svesno ui u slavu ve~nog Oca. Njegovo e duhovno telo gledati ve~no Svetog, jer je dete Bo`je postalo istinom. Ta probu|ena i sa Bogom sjedinjena dua nee onda vie traìti nikakvo ovozemaljsko telo - osim ako ima da ispuni jo neki boànski nalog za due i ljude.

Govorim sada Mojoj brai i sestrama u Novom Dobu, dobu Hrista:

Brao Moja i sestre u Meni, Hristu: u knjizi "Ovo je Moja Re~" uvek ponovo ~itate da se ènski princip boànske Mudrosti nalazio u zemaljskom ruhu. Ovo ljudsko bie je Meni sluìlo kao instrument, kako bi - kao to Sam to ~inio i Ja kao Isus - jezikom ljudi oslov-ljavalo i govorilo ono to je u to vreme (1989) bilo od zna~aja. Ona je dola u ovaj svet sa zadatkom da pripremi Novo Doba sa Mnom, Hristom, i sa svojim duhovnim dualom koji se kao i Ja nalazio u Duhu Bo`jem i delovao iz Bo`je svemoi.

@ivot boànske Mudrosti u zemaljskom ruhu odgovarao je u mnogim situacijama Mom ìvotu kao Isusa iz Nazareta. To visoko bie u zemaljskom ruhu, sluìteljka Bo`ja, morala je da istrpi sli~no to i Ja kao Isus iz Nazareta. Njen ìvot u slu`bi Bo`joj za ljude bio je svakodnevni "put do Golgote." Nosila je krst poruge, prezira, kletve i

251

svesnog laganja onih koji su sebe nazivali hrianima. Me|u njima su bili mnogi predstavnici tadanjih crkvenih institucija.

To je bilo hrianstvo okrenuto spoljanjem, jedna takozvana dràvna religija, koja je bila pocepana na katoli~ku i protestantsku veliku crkvu. Obe konfesije bile su utemeljene na jednoj Bibliji koja je sadràvala samo delove ve~ne istine. Ova knjiga ipak nije bila merilo njihovog ìvota, iako su je ozna~avali kao re~ Bo`ju. Govorili su o Bibliji i ~itali su iz nje jevan|elja svojim vernicima. Ipak, veoma je malo bilo onih koji su, nazivajui sebe pastirima, i sami sledili ono to su o~ekivali od svojih vernika.

Pre Mog vremena kao Isusa iz Nazareta i nakon Mog ìvota na Zemlji, objavljeno je mnogo toga iz ve~ne istine. Mnogi su ljudi pisali o istini, i u tzv. jevan|eljima. [ta se dogodilo? Neki nau~nici, koje su ovlastile crkvene institucije, od velikog broja postojeih duhovnih spisa izabrali su mali broj onih koje su smatrali istinom i sastavili su od njih knjigu koju su nazvali "Biblija". Ve prema tome kako su razumeli, oni su po slobodnom naho|enju izbacili mnoge istine i uneli neistinito.

Tako je nastala knjiga poput mnogih drugih, jer i ona sadrì samo delove istine. Ko bi iz nje hteo da prona|e istinu, taj bi najpre morao ii putem Besede na Gori , Unutarnjim putem. Posledica bi ipak bila ta, da u Crkvi onda ne bi vie bilo hijerarhije sa moi i autoritetom nad bli`njima. Predstavnici Crkve bi se morali odrei svog visokog zemaljskog prihoda, a institucija svoje moi - prema re~ima: "Ne sakupljajte blago koje izjedaju moljci i nagriza r|a, koje traè lopovi i kradu ga. Sakupljajte blago u Carstvu Bo`jem." Onda bi morali biti braa me|u braom i sestrama.

Predstavnici obeju konfesija nazivali su sebe i pastirima svojih stada. Mnogi su Moje ime, Hrist, koristili i da bi sa njim pravili poslove i da bi podjarmljivali svoje bli`nje, da bi ih klevetali, vre|ali i ubijali. Naglaavam, oni su koristili Moje ime za neplemenite ciljeve, a ne za Mene, Hrista.

Mnogim predstavnicima crkve nedostajala je smernost, odlikovali su se ~ak oholou i zloupotrebljavali su veru svojih pot~injenih.

Tokom mnogih vekova razlagao se postepeno ovaj takozvani hrianski svet. Raspao se iznutra, jer Ja, Hrist, nisam mogao biti sa

252

takozvanim hrianskim crkvama, jer one nisu htele da budu sa Mnom. Uprkos otporima obe ove velike crkve, pobedio Sam Ja, Hrist, sa boànskom Mudrou i sa mnogom braom i sestrama u zema-ljskom ruhu, predvo|enim onima iz roda Davidova.

Brao moja i sestre u Novom Dobu: borba je okon~ana - Bo`ji ìvot je ro|en. Vi u Novom Dobu ìvite jedino u Meni, Hristu, a mi zajedno u Bogu, naem Ocu, bez spoljanje religije i bez dogme. Taj ìvot je Bo`ji ìvot; Zakon Ljubavi nas povezuje i sjedinjuje. Ove re~i, Moje re~i kao Hrista, dao Sam Ja na prelazu od starog doba, grenog sveta ka Novom Dobu, na po~etku Carstva Mira Isusa Hrista (1989).

Ponavljam, da biste zapamtili: kao instrument sluìo Mi je Serafim boànske Mudrosti, koji je bio prihvatio telo radi ovih i drugih zadataka da kao sluìteljka Bo`ja sluì Bogu Ocu i Meni, Hristu. @ivot ove ène u zemaljskom ruhu bio je jedno jedinstveno odricanje. Uprkos mnogim otporima - pre svega tadanjih predstavnika crkava, i uprkos ponekom porazu - zbog ljudi koji su Mi dodue bili rekli "da", ali su ipak ponovo traìli svet - ustajala je ona uvek iznova, spremna za borbu, ponovo se uspravljala i borila se protiv svih nedaa i otpora na koje je stalno nailazila. Danonono su je vrebali iz tame oni mra~ni, kako bi je namu~ili i tako uutkali. Ta èna, to visoko duhovno bie u zemaljskom ruhu, sluìteljka Bo`ja, ipak nije utala. Posle svake borbe, ~ak i onda kada je ova iscrpljivala telo, ona se uspravljala i borila se i dalje za pravednost, za Carstvo Bo`je na Zemlji, za Carstvo Mira - u kojem vi sada ìvite.

Ponoviu tako poneto kad je re~ o onoj koja je sanosilac boànske Mudrosti u zemaljskom ruhu. Nosite je u svojim srcima; jer kada budete zatvorili svoje fizi~ke o~i, ugledaete pred svojim duhovnim o~ima kristal koji svetli: to je Serafim boànske Mudrosti u blistavom ruhu unutarnjeg ìvota. On e sa vama u finomaterijalnim podru~jima i dalje sluìti Ve~nome, kako bi sve due odveo kui, do srca Oca u Meni i preko Mene, Hrista, vaeg boànskog brata.

253

31. POGLAVLJE

Hleb ìvota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila

Duhovno mrtvi - U carstvu dua nema maski - Re~i su samo simboli i putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki ~ovek poseduje slobodnu volju:

dobra setva donosi dobru ètvu - Bog opominje, On ne ka`njava (1-3). Mojsijev prolazak kroz pustinju sa narodom Izraela: parabola za put

~ove~anstva - Dananji ljudi ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo Mira (4). Ko Boga ljubi vie nego ovaj svet, taj ìvi u Bogu - Ko je iz Istine, prima iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi i Zemlje ka

finotvarnom - Promena vremenskih mera - Mrlje na Zemlji, rezervati demona - Vraanje carstva Pada - Knjiga

"Ovo je Moja Re~" stalno e se uzdizati, sve do finotvarnog - "Za" i "protiv" mnogih ljudi sluì tami (7-9).

Ljubi i ìvotinje! (12-16)

1. I ponovo govorae Isus: "Ja Sam pravi hleb i ìvi ~okot. O~evi vai jedoe manu u pustinji i pomree. Ovo je jelo Bo`je, koje silazi ovamo sa Neba, kako ne bi umro ko od njega jede. Ja Sam to ìvo jelo koje je silo sa Neba. Ko od ovog jela bude jeo, ìvee ve~no. A hleb koji u Ja dati Moja je Istina, i vino koje u dati Moj je ìvot."

2. Tu se raspravljahu Jevreji me|u sobom i rekoe: "Kako nam se ovaj moè za jelo darovati?" A Isus im re~e: "Zar mislite da Ja govorim o jedenju mesa, kao to vi to iz neznanja u hramu Bo`jem ~inite?

3. Zaista, Moje telo je boànska supstanca, a to je pravo jelo, i krv Moja je ìvot Bo`ji, a to je pravo pie. Ne kao praoci vai koji ù|ahu za mesom, a Bog im u srd`bi Svojoj dade meso i oni ga u pokvarenosti svojoj jedoe, dok ne osetie smrad u nozdrvama svojim. Od zaraze te padoe hiljade i telesa njihova leàhu u pustinji. (Pogl. 31, 1-3)


Hrana nebeska je Zakon Bo`ji - Istina. Pie je ve~no strujei ìvot - Bog. Ko Bo`ji Zakon prihvati i ostvaruje, taj nee ni gladovati ni oskudevati, niti e osetiti i okusiti smrt.

254

Ko veruje u smrt, taj je duhovno mrtav, jer je njegova dua zaslepljena grehom. Ko je pak u sebi razvio ìvot, taj nee ni osetiti ni okusiti smrt, jer je neposredni ìvot u Bogu za njega bez kraja.

Ko se pak ne moè pou~iti i ko beskorisno troi svoje zemaljske dane, a kao merilo svih stvari vidi jedino svoj zemaljski ìvot, taj e i kao dua biti ono to je bio kao ~ovek: duhovno mrtav, zaslepljen sopstvenim grehom, bie ~ovek koji se ne moè urazumiti - dok ne iskusi svoja dela na sopstvenom duevnom telu i dok ne bude morao da shvati kakva je milost bila data njegovoj dui dok je bila u zema-ljskom ruhu.

Shvatite: u carstvu dua nema maski. Sve ono iza ~ega se ~ovek krije, kako ne bi videli ono to on misli i ~ini, otpada od njega u trenutku njegove fizi~ke smrti. Dua nee poneti sa sobom u carstvo dua te maske ljudskog "ja". Tamo je sve o~igledno. Ona sama je svim drugim duama otvorena knjiga - i svaka dua je za nju tako|e otkrivena u ruhu svojih dela.

Ko jede od duhovnog jela, od ve~ne Istine, tako to ispunjava Bo`ju volju, taj e postati ìvi izvor pravog ìvota, i pruàe, kako ljudima tako i duama, hleb Istine i pie ve~no strujeeg ìvota: Hrista. @ivot koji Sam Ja doneo ljudima kao Isus, boànska je supstanca, ona prava hrana, a boànska struja pie, ìvot u Bogu i iz Boga.

Ko pak re~i koje Sam Ja izgovorio kao Isus iz Nazareta shvati doslovno, taj e lutati i danas; jer re~i su bile i jesu samo simboli i putokazi ka unutarnjoj istini.

Ko re~ shvati doslovno, taj pogreno razume svoje bli`nje i omalovaàva ih - kao to su i fariseji i pismoznanci pogreno razumeli Moje re~i kao Isusa i omalovaàvali Me. Smisao re~i @ivota mogu shvatiti i ispravno tuma~iti samo ljudi koji ~eznu za Istinom i teè joj. No onaj ko je protiv svog bli`njeg tako to ga omalovaàva i prilazi mu bez razumevanja, taj e stalno lutati. Ko iz bilo kojeg razloga odbacuje bli`nje - taj ne poznaje ni svog bli`njeg ni sebe samog.

U ovoj svesti ìveli su i neki Jevreji, jer su, shodno smislu, govorili: "Kako nam se ovaj moè za jelo darovati?" Ja pak nisam govorio o mesu kao materijalnoj supstanci, ve kao o boànskoj

255

supstanci, pravoj hrani, a o piu kao ve~no strujeem ìvotu, Duhu, Bogu.

Ko meso i ribu uzme kao svoje glavno jelo, njegova e dua postepeno otupeti za fine kosmi~ke vibracije; a njegovo fizi~ko telo e u svojoj strukturi postati grublje, i sam ~ovek postae sebi~niji i brutalniji prema okolini.

Shvatite: ako je ~ovekovo telo naviklo na ishranu mesom, on ne treba da ga se lii napre~ac. To bi bilo odricanje, koje opet vodi jav-ljanju drugih anomalija. Zato je Mojsije ~inio ljudima ustupke, a i Ja kao Isus iz Nazareta - kao npr. kod umnoènja ribe.

Bolje je da ~ovek shvati svoje greke i slabosti i da ih se postepeno osloba|a ostvarivanjem ve~nih zakona, nego da se odri~e i tako eventualno stvori druge protivzakonitosti a i nemoralnosti.

Ko ostvaruje zakone Bo`je, od njega e postepeno samo od sebe otpadati ono ljudsko, dakle neboànsko. To je zakonitost: ako ostvaruje zapovesti Bo`je, tvoja dua postaje svetlija; tvoja se ~ula profinjuju, a tvoje bie postaje nesebi~no. Odricanjem pak ono ljudsko samo se potiskuje, ali se ne preobraàva.

"Zaista, Moje telo je boànska supstanca, a to je prava hrana" zna~i: duhovno telo je oblikovana boànska praenergija. Kroz njega struji ìvot, prasnaga - ono je i hrana i pie u isto vreme.

Re~i "I Bog im u srd`bi svojoj dade..." treba shvatiti ovako: Bog je svim duhovnim biima, a i svim duama i ljudima dao slobodnu vo-lju. Tako i svaki ~ovek ima slobodnu volju, da prihvati zakone slobode i ìvota i ostvaruje ih, ili da ih prezire, pa i da postupa protivzakonito - zbog ~ega e onda morati i da podnese ono to je posejao.

Dobra setva donosi dobru ètvu, loa setva lou ètvu. Svaki ~ovek moè slobodno da bira kakvu e setvu da poseje: dobru, manje dobru ili lou. Plodove koje ona donese, ànje svako sam - a ne -njegov bli`nji; svak ànje samo plodove sopstvene setve. Mnogi ljudi koji treba da snose posledice svojih uzroka, ne znaju da su to plodovi njihove sopstvene setve i stoga misle da ih je pogodio Bo`ji gnev.

Bog je Ljubav i On se ne gnevi.

256

Bog uzima ~oveku njegove grehe samo onda kada se ovaj zbog -njih pokaje, kada Mu ih preda i ponovo ~ini dobro, a iste grehe vie ne ~ini. Bog ne ka`njava Svoju decu. Bog na razne na~ine opominje Svoje dete da se preobrati, da se profini i oplemeni - kako u osea-njima, mislima, re~ima i delima, tako i u na~inu ishrane. Bog ne ka`-njava Svoje dete ni onda kada ono ne slua brojne opomene i uputstva. Ko pak nee da ~uje, taj e, prema zakonu setve i ètve, morati da podnese ono to je sam prouzrokovao. Bog u zakon setve i ètve nije uneo odricanje, ve menjanje i preobraàj onog niskog u vie.

Tako nastaju bolesti i zaraze, na pogrenim oseanjima, mislima, re~ima i postupcima - a i na pogrenoj ishrani i ìvotinjskoj hrani. Ako se ~ovek samo hrani darovima prirode koje Zemlja poklanja -ljudima, a u svojim oseanjima, mislima, re~ima i postupcima ogreuje se o boànski Zakon, onda time ponitava one pozitivne snage u toj hrani - to jest, on ih transformie na dole, u negativnu snagu.

4. Jer o tome stoji napisano: êtrdeset i devet godina treba da lutaju u pustinji, dok se od prohteva svojih ne o~iste, pre no to se u zemlju Mira usele; da, sedam puta sedam godina treba da lutaju, jer puteve Moje poznavali nisu, niti su Zapovesti Moje sledili. (Pogl. 31,4)


Mojsije je od Boga primio nalog da odvede porobljene Izraelce iz Egipta u Obeanu zemlju, u zemlju njihovih o~eva.

Veliki deo naroda kojeg je Bog poverio Mojsiju, bio je tvrdoglav. Zbog toga je Mojsije tom narodu u~inio nekoliko ustupaka, ne bi li tako ponekog preko njegove tvrdoglavosti doveo do spoznaje i do unutarnje zrelosti. S posebnim naglaskom pou~avao ih je da ovi ustupci nisu Bo`ji zakoni, ve samo pomo, kako bi preko samospoznaje pronali put do Zapovesti.

Neki su ove Zapovesti i pronalazili i sledili ih, a bilo je i onih koji su im ostajali verni kao Mojsije i Aron; ipak, mnogi iz naroda Izraela greili su i dalje, uprkos boljem znanju. I dalje su jeli meso, pili èstoka pia i sledili svoje prohteve i strasti. Mnogi su ostajali

257

verni i svojim la`nim bogovima ili su se ~vrsto dràli egipatskih obi~aja. Dugo je taj narod koji je lutao ostao gomila ljudi bez unutar-njeg jedinstva.

[to ~ovek poseje, to e i èti. To se pokazalo ta~nim i kod Izraelaca: na hiljade njih poumiralo je u pustinji na putu u takozvanu Obeanu zemlju. Njihove due odlazile su sa Zemlje; u carstvu dua mnogi od njih su spoznavali svoje greno ponaanje i kajali se, vraajui se onda ponovo, slobodniji i svetliji, u novo zemaljsko ruho; jer Izraelci su na putu u Obeanu zemlju i za~injali i ra|ali decu. Tako se narod uveavao i obnavljao. U toj smeni ra|anja i umiranja, sve vie Izraelaca prihvatalo je jednog Boga i profinjavalo je svoje obi~aje. Nakon sedam puta sedam godina samo je jo malo njih iz prve generacije bilo u zemaljskom ruhu i stiglo u zemlju koja je bila odre|ena za njih.

U tih ~etrdeset devet godina, Mojsije, prorok, morao je nezamislivo mnogo da pretrpi. A trpeo je zbog i radi naroda. Molio se za narod; izborio se kod Boga za milost za taj narod i stalno je molio Boga da moè da mu ~ini ustupke. Narod je gledao Mojsija, ali nije kona~no uvi|ao i shvatao ko je u Mojsiju bio sa njima. Mojsije je doneo Deset zapovesti i u~io narod kako da ih se pridràva. Ali, mnogi ga nisu razumeli. Mnogi su se molili i greili u isto vreme. Mnogi su govorili o Bo`jim zapovestima ali ih se nisu pridràvali. Mnogi su optuìvali Mojsija zbog njegovog vo|enja, nazivali ga la`nim prorokom ili tvrdokornim mudracem, jer im nije ispunjavao sve to su od njega o~ekivali. Mnogi su iz istog razloga optuìvali i Boga, ali su ipak ostajali u gomili, stalno trujui srca ostalih Izraelaca. A mnogi Izraelci su i zadràli svoj kult zlatnog teleta. Najkasnije kao due morali su da shvate da su se bili suprotstavili Bogu i Mojsiju. Pokajali bi se - i dolazili ponovo u tela da budu deca Izraela, i opet bili tu kao odoj~ad, pa kao mladi i stariji. Kada su se Izraelci posle mnogo godina uselili u tobo`nju obeanu zemlju, mnogi nisu mogli ni da se sete izlaska iz Egipta.

Ja, Hrist, vladar Carstva Mira, govorim sada ljudima Novog Doba, koji e Moju Re~ ~itati i razmiljati o narodu Bo`jem koji se danas (1989) ponovo izvodi iz ropstva - u Novo Doba, doba Hrista.

U vreme Mojsija Izraelci nisu bili samo robovi Egipana, ve robovi sopstvenog miljenja. A poput Izraelaca bili su tako porobljeni

258

i drugi narodi. Ljudi su mislili samo na sebe, grabili za sebe i bili u sva|i sa bli`njima.

Ljudi su se oru`jem borili protiv ljudi; bili su jedan drugome neprijatelji, a ne braa. Narod se borio protiv naroda. Mnogi ljudi borili su se jedni protiv drugih i protivzakonitim mislima. Ogra|ivali su se jedni od drugih mr`njom, neprijateljstvom i sva|om i stvarali su sebi pravne poretke koje su u~inili svojim zakonima. Ogra|ivali su se i onim "moje" i "tvoje", polaùi tako pravo na svojinu za pojedinca i za sopstveni narod. Zato su postavljali dràvne granice, kontroliui sve koji su hteli da ih pre|u. Tako je jedan bio protiv drugoga. Ko nije potovao pravo, zakon doti~ne zemlje, ko je mislio druk~ije ili je druga~ije hteo da ìvi, bivao bi, ve prema svom prekraju, ka`njavan - oduzimanjem imovine ili slobode, ili ~ak smru.

Ljudi su vrili razna bezakonja. Sve vie su divljali narodi tog starog, grenog sveta. Kao i u vreme Noja, prosili su jedni druge i doputali da budu proeni, tj. ènili su se i udavali. Ban~ili su i pili èstoka pia. Ubijali su ìvotinje i jeli ih. Unakaàvali su biljno i ìvotinjsko carstvo. Sve ovo nastavilo se na ~itavoj Zemlji - i nakon Mog boravka na njoj.

Na prelazu iz grenog u Novo Doba (1989) manipulisali su bi-ljkama, ìvotinjama i ljudima i vrili na njima genetske eksperimente. Stvarali su decu iz takozvane epruvete. Razarali su prirodu eksperimentima sa atomskom energijom i podizali atomske centrale da bi dobijali energiju. Prljali su reke, jezera i mora hemijskim supstancama i u~inili da izumre zemaljski ìvot u velikom delu voda.

U svim narodima, mnogi ljudi zaboravljali su Bo`je postojanje. Njihov bog bilo je koristoljublje. Ra~unali su ìvot u godinama, jer su na zemaljsko bivstvovanje gledali kao na jedinu mogunost ìvota. Zato su radili samo za svoju korist i iz toga izvla~ili plen, da bi tako za najkrae mogue vreme prigrabili to je mogue vie, kako bi mogli da ìve onako kako im je izgledalo ugodno, jer su to smatrali sreom. Imali su svoje la`ne bogove, iako su se molili j e d n o m Bogu. Njihovi idoli bili su novac i posed, ugled, mo i ljudi na viem poloàju. Ono to se u razvoju ~ove~anstva tokom duèg vremenskog perioda potom odvijalo, pokazalo je sasvim sli~ne pojavne oblike kao ìvot u narodu Izraela u vreme Mojsija.

259

Vo|eni Mojsijem, Izraelci su doli do prve stanice Obeane zem-lje. Od vremena Mojsija nastavljen je pohod ljudi u Obeanu zemlju. Generacije za generacijama prolazile su kroz "pustinju sveta", tj. kroz sopstvenu ljudsku mo~varu. Uprkos svemu ovome, sve vie ljudi budilo se za duhovnost, prerastajui tako mo~varu sopstvenog "ja".

Nakon Mojsija, a i nakon Mog bivstvovanja na Zemlji, Bog, Svemoni, stalno je slao proroke, proro~ice i prosvetljene mukarce i ène. Oni su ~ove~anstvu najavljivali Carstvo Bo`je i opominjali na njega. U~ili su putu u unutarnje i tuma~ili Zapovesti Gospodnje jezikom svog vremena.

Mnogi od ovih opominjalaca i vesnika pripremali su na Zemlji i put delu Zraka boànske Mudrosti - glasniku Bo`jem koji je delovao u monoj vremenskoj prekretnici (1989), a imao je sli~an nalog kao i Mojsije u svoje doba i Ja, kao Isus iz Nazareta.

Ja, Hrist, i Heruvim boànske Mudrosti objavljivali smo, preko otelovljenog ènskog principa boànske Mudrosti, ve~ne Zakone, okup-ljajui tako narod Bo`ji, kako bismo ga doveli u unutarnje, u kra-ljevstvo Bo`je koje je u svakom ~oveku.

I opet je bilo sli~no kao i u vreme Mojsija. Bilo je onih koji su i doputali da ih Bog dotakne i - shodno svojoj svesti - mogli da razumeju re~ Bo`ju i vo|enje preko Mene, Hrista, i trudili se da idu putevima Bo`jim - ali samo na re~i. Jer u ~asu kad bi trebalo da rade na sebi samima, da bi ispunili ono to Sam im Ja zapovedio: da se pokaju, oproste, zamole za oprotaj i prestanu da ~ine iste greke i grehe - mnogi su postajali tvrdoglavi; jer nisu hteli da uvide svoje greke i slabosti, pa tako ni da ih o~iste. Oni su re~ Bo`ju hteli samo da sluaju i da debatuju o onome to su ~uli, ali su ostajali oni stari. Voleli su posed i imovinu, novac i materijalna dobra pretpostavljajui obilju Bo`jem. Sli~no kao deca Izraela, sumnjali u re~ Bo`ju, i omalovaàvali Bo`ju proro~icu.

A bilo je i onih koji su hteli da zadrè ono nisko, ono ljudsko, i da prema njemu ìve, a da istovremeno teè i onom najviem. Ali, ~ovek ne moè da sluì dva gospodara, Mamona i Boga. I, zato su nastale velike tekoe i razdori.

260

Neki su pak pokrivali svoje protivzakonite misli licemernim re~ima, glumei duhovnost. Drugi su govorili da slede Hrista, a delali su suprotno, proganjajui one koji su Ga zaista sledili.

Ipak, iz te arene meavine ljudskoga "ja", licemera, onih koji su izvrtali Re~, klevetnika, sumnjala i pobo`nih, iskristalisao se postepeno narod Bo`ji:

Sinovi i keri Bo`je po~injali su svesno da slede Hrista. Bili su prete`no iz roda Davidovog, koji je postao stablo Davidovo za Carstvo Mira. Njihov nalog, da deluju u Delu Spasenja sa Mnom, Hristom, bivao je u njima sve konkretniji i aktivirao ih.

Zajedno sa svojom sestrom, proro~icom Bo`jom i glasnikom Bo`jim, okupljali su ostale sinove i keri Bo`je iz stabla Davidovog i iz drugih rodova.

Shodno Mojim uputstvima, oni su - kao to je ve objavljeno - osnovali Unutarnje Duh-Hristove crkve: stecita za sve ljude koji traè. U~ili su ljude putu ka srcu Bo`jem, koji je, po Mom nalogu, objavio Heruvim boànske Mudrosti - od ljudi nazvan brat Emanuel. Da bi mogli da ispunjavaju zakone Bo`je u svim podru~jima ìvota, podigli su zanatska preduzea i stekli seoska imanja. Osnovali su i obdanita, Otac-Majka kue, kole, klinike i domove za starije ljude. Po~eli su, dakle, sa izgradnjom svega to je bilo potrebno ljudima za Novo Doba i u Novom Dobu. Sve ove aktivnosti, osnovane i nastale za Carstvo Bo`je, stavljali su u zakon Bo`ji, koji glasi: Moli se i radi i odràvaj mir sa bli`njima.

Preko njih Sam osnovao prazajednicu Novi Jerusalim, koja je postala Zavetna zajednica i centralno svetlo za sve naredne prazajednice u Univerzalnom ìvotu i u nastajuem Carstvu Mira Isusa Hrista.

Usred ovog vremena prodora i preokreta stajala je proro~ica i glasnik Bo`ji. Jedni su je voleli i potovali, a drugi prezirali, sumnjali u nju, klevetali je i ismejavali. Kao i u Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, fariseji i pismoznanci su ponovo podbunjivali narod protiv Mene, Univerzalnog Duha, ne bi li Me uutkali. Uzalud! Oni su proli - a nastalo je Novo Doba, Carstvo Mira Isusa Hrista.

261

Va`no je da se ovo uvek ima na umu: Moj instrument, otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti, i mnogi sinovi i keri Bo`je iz roda Davidovog i iz drugih rodova, koji su se bili okupili oko centralnog svetla, oko Mene, Hrista u Bogu, Mom Ocu, u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim, odolevali su mamljenju i napadima satanskog. Sa mnogim pravednim mukarcima i ènama po~injali su, usred postepenog raspada grenog sveta, da osnivaju narod Bo`ji, koji je tokom generacija postao jedan moan o~ien narod u Hristu.

Doga|alo se kao u vreme Mojsija: due su odlagale svoja zema-ljska tela i ponovo uskakale u novoro|ena tela. Generacije su odlazile, a nove, svetlije generacije dolazile su na Zemlju. Iz njih su postepeno nastajali o~ien narod Bo`ji i Carstvo Mira Isusa Hrista. Bo`ji narod koji je nastajao, za~injao je i ra|ao decu u koju su se vraale due koje su ve u prvim i narednim generacijama bile na~inile nekoliko koraka na putu u unutarnje.

Tako je u tom smenjivanju generacija nastalo Carstvo Mira Isusa Hrista, Carstvo Bo`je na o~ienoj, svetloj Zemlji, na kojoj vi sada ìvite. Demonsko je svezano. U srcima i iz srca blaènih zra~i nesebi~na ljubav. Mir i radost su me|u njima.

5. Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni, i Ja Sam u njemu. I kao to je Mene ìvi Otac poslao, iz koga Ja ìvim, tako e iz Mene ìveti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i @ivot.

6. Ovo je ìvi hleb koji je s Neba siao i ìvot daje svetu. Ne kao vai praoci koji manu jedoe i pomree. Ko ovaj hleb i ovaj plod jede, ìvee ve~no." Ovo re~e On u sinagogi, dok pou~avae kod Kapernauma. A mnogi od u~enika Njegovih, kad ~ue ovo, rekoe: "Ovo je jezik teàk; ko ga moè primiti?" (Pogl. 31, 5-6)


"Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni i Ja sam u -njemu" zna~i, shodno smislu:

Ko ìvi u Duhu Bo`jem, ko, dakle, vri volju Bo`ju, taj prima duhovne darove. I ko Boga ljubi vie od ovoga sveta, taj ìvi u Bogu i

262

u Meni, Hristu Bo`jem. Jer Otac je ljudima poslao Mene, Svog Sina, da im dam primer kako da obogate svoja srca i da im donesem ono to e ih ponovo uzdii do dece Bo`je: Spasenje i vo|stvo ka srcu Bo`jem.

"... tako e iz Mene ìveti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i @ivot" zna~i:

Ko ìvi u Hristu, kroz toga ìvi Hrist, i ko ìvi u Meni, taj svedo~i o Istini. Jer ko je iz Istine, prima iz Istine i nee biti ni gladan ni èdan, jer on je u Meni, Istini i @ivotu. Ve~na Istina je ve~na Ljubav Bo`ja, Prazakon.

Ko je zarobljen u sebi~noj ljubavi, taj ne moè da shvati apsolutni, dosledni ve~ni Zakon. Njegovo varljivo "ja", sebi~na ljubav, govori onda o nemilosrdnosti ve~nog Zakona, jer ga njegovo ljudsko "ja" ne priznaje.

Ko ìvi u Zakonu Bo`jem, taj govori Istinu, jer je postao Istina. Istinu moè da shvati i radosno prihvati samo onaj ko je ozbiljan i pravedan prema sebi samome i prema svom bli`njem. Ali ko je uhvaen u svoje predstave i miljenja, taj govori o okrutnosti Zakona i o kazni, jer on bi za sebe li~no hteo da to izgleda i da bude druga~ije.

7. Ali kad Isus vide da u~enici Njegovi povodom toga negoduju, re~e im: "Srdi li vas ovo? A ta ako Sina ~ove~jeg vidite gde se vraa onamo gde pre bee? Duh je onaj koji daje ìvot; meso i krv ne postiù nita. Re~i koje vam Ja govorim, one su Duh i ìvot.

8. Ali nekoliko je me|u vama koji ne veruju". Jer Isus je znao od po~etka koji ne veruju i ko e Ga izdati. Zato im re~e: "Niko ne moè doi k Meni ako mu nije dano od Oca Mojega."

9. Otada Ga napustie mnogi od u~enika Njegovih i ne i|ahu vie sa Njim. Onda re~e Isus Dvanaestorici: "Hoete li Me i vi napustiti?" (Pogl. 31, 7-9)


263

Shvatite, Moja ljubljena brao i sestre, vi koji ìvite u Carstvu Mira vaeg brata Hrista:

Ono to Sam Ja kao Isus iz Nazareta doìveo i propatio, deavalo se dalje u svim generacijama - sve dok ljudi i Zemlja nisu postali svetlotvarniji.

U ovoj knjizi, "Ovo je Moja re~", ~itate ta se vie puta doga|alo u starom, satanskom dobu.

Shvatite: Carstvo Mira Isusa Hrista osnivano je i izgra|ivano tokom vie generacija. Ljudi su uvek iznova doìvljavali kako propadanje onoga to je stvarano u Duhu Bo`jem, tako i ponovni uspon. No, nakon svake propasti, Carstvo Mira Isusa Hrista ustajalo bi jo sjajnije i potpunije i sve vie i vie obuhvatalo svet svojom svetlou. Jer, onako kao to je sve evolucija ka Ve~nome, tako je i Carstvo Mira Isusa Hrista imalo svoju evoluciju - od po~etka, pa sve do svetlotvarnosti velikih podru~ja Zemlje. Svetla tvar je finija materija. U prvim generacijama izgradnje nakon utemeljivanja, jo u najdubljoj gustoi materije, satana ~ula neprestano je zavodio ljude, ne bi li tako stavio ruku na delove temelja Carstva Mira Isusa Hrista.

Ono to stoji zapisano, ispunilo se: tokom nebrojenih generacija na Zemlji su se doga|ale ekspanzije i pomeranje polova. Pritom su se profinjavale mnoge supstance ove Zemlje i ona je postizala sve vii stepen vibracija. Sasvim postepeno, dakle, povla~io se veliki deo grubotvarnih formi, a finije, suptilnije forme stupale su na njihovo mesto. Na ovaj na~in promenili su se sasvim postepeno i carstva prirode i ljudi.

Tako je tokom nebrojenih generacija na Zemlji sve profinjavano - dok postepeno nije nastala svetla tvar, finija materija. Sve to je bilo stvarano za Carstvo Mira Isusa Hrista, pre svega u grubotvarnoj materiji, kao i na~in na koji su se ljudi i Zemlja profinjavali, ulo je i u univerzalni atmosferski sloj i u novo nebo koje je nastalo menja-njem planeta i njihovih putanja, a i u duu Zemlje, koja je proizvela jednu novu Zemlju - svetlotvarnu Zemlju, finiju materiju. To je ova Zemlja u ruhu finotvarnosti, na kojoj vi danas ìvite.

U toj smeni doba profinjavala su se i mnoga materijalna sazve`|a. Usled intenzivnog preobraàvanja celine - od pune materije

264

ka svetlotvarnosti finije materije - svetlotvarnu Zemlju obasjavaju sada i jedno drugo Sunce i druga sazve`|a.

Vi u svetlotvarnom Carstvu Mira jedva da moète vie da se uìvite u ova stanja, jer vae zemaljsko ruho, dakle vae zemaljsko telo, ne sastoji se vie od grubotvarne, jako zgusnute materije, kakvo su nosili ljudi na po~etku Carstva Mira Isusa Hrista, ve od svetle tvari.

Ponavljam: svetla tvar jeste jedna materijalno finija, zra~ea supstanca. Poneko ko ~ita Moje Re~i danas (1989) - u punoj materiji na po~etku Carstvu Mira Isusa Hrista - misli da je potrebno beskrajno mnogo vremena dok Carstvo Mira Isusa Hirsta ne bude u punom cvatu:

ûli ste da se sazve`|a menjaju, a i puna materija, Zemlja; jer stoji napisano: "Nastae jedno novo nebo i jedna nova Zemlja." Tako e i ra~unanje vremena, onakvo kakvo imaju ljudi u punoj materiji, biti nevaèe. Bie jedno drugo Sunce i preobraèna sazve`|a okruìvae tu novu Zemlju. To zna~i da e i takozvano ra~unanje vremena biti druga~ije. Ra~unae se prema Mesecima, tako da e svetlosno razdoblje takozvanih zemaljskih godina biti potpuno druga~ije. Godina onda nee vie imati dvanaest meseci, kao to je imala za ljude u grubotvarnom dobu, ve bitno kraa svetlosna razdoblja; jer na kraju Carstva Mira dani e biti duì, a noi te svetlotvarne, prozra~ne Zemlje bie mnogo krae.

Kaèm vam: i na toj svetlotvarnoj Zemlji bie jo podru~ja grube materije, takozvanih "Zemljinih mrlja". Na nekima od njih jo e dugo ìveti ja~e zgusnuti ljudi, koji nee imati isti stepen ~istote kao -ljudi pod neposrednim Suncem Carstva Mira Isusa Hirsta. Jer, kao to je ve otkriveno, Moj Otac, koji je i va Otac, jeste milost, ljubav i milosr|e i dopustie satanskome da jo jednom pokua da osvoji Zemlju. Na kraju Carstva Mira, ove Zemljine mrlje proirie se, ali nee vie nikada obuhvatiti celu Zemlju. Na njima e demonski svet jo jednom smeti da se odmeri sa boànskim.

Onda e nastupiti kraj Zemlje. Ona e se otvoriti kao orahova -ljuska - a unutarnja svetlost, finotvarna supstanca, duhovni deo planete iz Ve~nog Jerusalima, stremie ka Nebu, i sa njim svi oni koji su proèti svetlom Istine.

265

Shvatite: Moja Re~, koja je tekla kroz mnoge pravedne proroke, nije samo mnoge due i ljude usmeravala na unutarnje svetlo, ve i delove materijalne supstance - zbog ostvarivanja ve~nog Zakona od strane mnogih ljudi.

Od doga|aja Pada bilo je nebrojeno mnogo svetlosnih razdoblja i beskona~nih doba, dok se nije iskristalisala puna materija. Jer ona je nastajala odgovarajue otvrdnjavanju srca duhovnih bia i odgovarajue optereenjima dua i ljudi.

Shvatite: razlaganje materije i vraanje carstava Pada natrag u Ve~no Carstvo Bo`je, nee trajati onoliko koliko je prolo od samog doga|aja Pada do stvaranja pune materije. Jer, vraanje bia Pada i svetova Pada otpo~elo je ve sa po~etkom Pada. Ako, dakle, razmi-ljate o ukupnom trajanju ovog vraanja, onda tu morate uklju~iti sva svetlosna i vremenska razdoblja, poto je vraanje otpo~elo ve sa po~etkom Pada; to jest, ono se ve tokom bezbroj vremenskih razdob-lja odvija ka svetlosti i ka Nebu. To zna~i da do svetlotvarnog Carstva Mira Isusa Hrista, a zatim i do razlaganja materije, nema vie toliko mnogo svetlosnih i vremenskih razdoblja.

Moja objanjenja i tuma~enja u knjizi "Ovo je Moja Re~" generacijama su prepisivana i izraàvana jezikom doti~ne generacije. To se doga|alo sve do svetlotvarnosti. Moja Re~ je Istina - i ona to i ostaje, jer je ve~na. Ali, ljudski jezik se menjao, a i sirovina za knjige.

U materijalnom dobu (1989) sirovina za ovu knjigu bila je grubotvarna supstanca - ljudi su je zvali papir. Od Doba Svetlosti pa sve do svetlotvarnosti, sirovina ove knjiga odgovarala je doti~noj finotvarnoj supstanci. U Carstvu Mira Isusa Hrista, u svetlotvarnosti, ima drugih izvora svetlosti i materijala koji su druga~iji od onih koji su bili u punoj materiji i na po~etku profinjavanja materije. Moja Re~, me|utim, jeste i ostaje istina.

Brao Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, vi ~itate sada o Mojoj misli i ìvotu kao Isusa iz Nazareta. I uvek iznova konstatujete da je svaki ~ovek u svakoj generaciji imao i ima slobodnu volju. Nijedan ~ovek i nijedna dua nisu primoravani i ne primoravaju se da prihvate ve~nu Istinu, ìvo Postojanje. Ko je hteo da prona|e unutar-nju istinu, morao je da se uputi u svoje unutarnje i da je iskusi u sebi

266

i na sebi samome, i da je sam doìvi. Ja kao Isus iz Nazareta samo Sam svedo~io o ve~noj Istini.

Ljudi koji su se u svim generacijama jasno odlu~ivali za Mene, Istinu, i ostajali su uz Mene, Istinu i @ivot. Oni koji nisu bili ni topli ni hladni, odlazili su od Mene, jer nisu mogli da shvate Moje re~i. Oni nisu hteli da ostvaruju Zapovesti jer su smatrali da bi njima moralo da bude poklonjeno ono to su njihovi bli`nji svakodnevno ostvarivali: nesebi~na ljubav, Zakon Bo`ji, ve~na Istina.

U svim generacijama naputali su Moje stado uvek iznova oni ljudi koji nisu mogli da se odlu~e za ve~nu Istinu. Oni koji formiraju miljenje (drugih) i oni koji uvek misle da znaju bolje, verovali su da se Istina moè kupiti ili stei samo sluanjem.

A Nebeski Hleb se ipak morao jesti i na pravi na~in probaviti; to zna~i, Zakon @ivota morao se smerno prihvatiti i ostvarivati. Samo tako su dua i ~ovek pronalazili unutarnji ìvot. Ostvarivanje ve~nih zakona donosilo je, dakle, duhovnu dobit samo onima koji su se odlu~ivali za ìvot u Meni, Hristu Bo`jem, i koji nisu istrajavali u onome "za" i "protiv", odnosno ~as bili "hladni", ~as "topli".

Generacijama je pou~avan Zakon slobodne volje: ~ovek pronalazi Boga samo onda kada se i odlu~i za Boga, Istinu, tako to se neprestano trudi da vri volju Bo`ju.

Ono "za" i "protiv" mnogih ljudi koji su jednom bivali "topli" a onda opet "hladni", omoguavalo je tami da stalno prodire u redove pravednih. Satansko je neprestano zavodilo ~ula mnogih ljudi. Oni bi onda po~injali da sumnjaju u Istinu i naputali su one verne. Ovo "za" i "protiv" vuklo se kroz generacije sve dok nije dolo vreme u kojem su se samo jo svetle due mogle otelovljavati u Carstvo Mira. One su u zemaljsko ruho polazile s ciljem da dalje izgra|uju novi svet i da ga naseljavaju. Carstvo Mira Isusa Hrista nastalo je, dakle, u evolutivnom procesu. Poto su u zemaljsko ruho dolazile sve svetlije i mirnije due, svaka generacija bivala je svetlija, a Carstvo Mira vee i savrenije.

Shvatite: re~i menjaju svoje zna~enje - no Istina ostaje. Re~ koju Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio, a kao Hrist Bo`ji objavio preko Svog instrumenta, jeste ve~na Istina. A Istinu pak shvata samo onaj

267

ko je doao do Istine - u Carstvo Bo`je koje je u najunutarnjijem svakog ~oveka.

Re~ oìvljava jedino Duh Bo`ji, a ne ~ovek, meso i krv.

U svim vremenima, u svim generacijama, bivalo je isto i sli~no kao u vreme kada Sam hodao u zemaljskom ruhu kao Isus. Jedni su verovali u Re~ Istine, a drugi opet ismejavali Istinu i njenog prenosioca. U svim vremenima ljudi su pronalazili Istinu i u svim vremenima su se odvraali od nje. Tako je bilo i dok Sam bio u Isusu iz Nazareta. Mnogi ljudi su Mi prilazili, postajali Moji u~enici - i mnogi od u~enika opet su Me naputali.

Ko je Istinu samo sluao, ne unosei je u svoj svakodnevni ìvot, taj je i dalje lutao u tami i tama ga je ponovo sebi odvla~ila.

10. Onda Mu odgovori Simon Petar: "Gospode, kome da idemo? Ti ima re~i ve~nog ìvota. A mi smo poverovali i sigurni smo da si Ti Hrist, Sin Boga ìvoga."

11. Isus im odgovori: "Nisam li Ja vas Dvanaestoricu izabrao? I jednoga me|u vama koji je izdajnik?" Govorae o Judi Iskariotskom, sinu Simona Levita; jer ovo bee onaj koji Ga posle izdade.

12. I Isus krenu u Jerusalim, i nai|e na putu na kamilu pretovarenu drvima. I poto kamila ne mogae tovar svoj uzbrdo izneti, goni~ je udarae i zlostavljae svirepo, no ne mogae je s mesta pomeriti.

13. I Isus, videi ovo, re~e mu: "Zato udara brata svojega?" A ~ovek onaj odgovori: "Nisam znao da mi je to brat. Nije li ovo tovarna ìvotinja, stvorena da mi sluì?"

14. A Isus re~e: "Nije li isti Bog od iste tvari ìvotinju ovu stvorio i decu tvoju koja ti sluè, i zar niste isti dah oboje od Boga primili?"

15. A ~ovek se ~u|ae veoma re~ima ovim. I prestade udarati kamilu i oslobodi je dela tereta njezinoga. I po|e kamila uz brdo ono, a Isus i|ae pred njom, i ne zastade ona vie do kraja svog dnevnog puta.

268

16. Kamila poznade Isusa; jer bee osetila ljubav Bo`ju u Njemu. A ~ovek onaj pak htede vie o u~enju Njegovom da sazna, i Isus ga pou~i rado i on postade sledbenik Njegov. (Pogl. 31, 10-16)


Sve je energija. Po zra~enju ljudi prepoznavao Sam Ja, Hrist Bo`ji u Isusu, ko se kao ~ovek trudi da ìvi bogopravedno a ko se uprkos boljem znanju ogreuje o Zakon ìvota.

Kao Isus iz Nazareta govorio Sam mnogim ljudima o Zakonu ìvota, i o ìvotinjama, koje sli~no kao i ljudi oseaju bol, patnju i radost. Dakle, kao to ~ovek ne treba da bude protiv, ve za svog bli`-njeg, tako treba da bude i za ìvotinje i da za njih bude odgovoran, jer one ~oveku sluè.

Uvek iznova u~io Sam ljude da su i ìvotinje stvorenja Bo`ja, koja ~ovek ne treba da prezire, ve da ih ljubi. Ko ih udara i mu~i, taj e jednom na svojoj dui i na svom telu iskusiti isto ili sli~no. Jer ono to ~ovek ~ini svojim bli`njima i sabli`njima, ìvotinjama, to ~ini i sebi samome.

Mnogi su i spoznavali svoju surovost i po~injali su da ostvaruju Moje u~enje. Kajali su se i prihvatali su ìvotinje kao svoje prijatelje. A poneki su Me, razumevi Moje re~i, i sledili.

269

32. POGLAVLJE

Bog kao jelo i pie - Zna~enje mesa i krvi

Ishrana i zdravlje po volji Bo`joj (1-6). Brutalnosti ljudi, èstina ljudskog "ja" - Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12)

1. I dogodi se, dok je sedeo sa u~enicima Svojim za ve~erom, da Mu jedan od njih kaza: "U~itelju, zato Ti re~e da hoe da nam da Tvoje telo da jedemo i Tvoju krv da pijemo? Jer mnogima je teko da to razumeju?"

2. A Isus odgovarajui re~e: "Re~i koje vam govorih jesu Duh i one su ìvot. Za onoga pak koji ne zna i koji je sklon jedenju mesa, zvu~e one kao prolivanje krvi i kao smrt; ali blagosloveni su koji ih razumeju.

3. Gledajte ìto, kako raste dok ne sazri i ne pokosi se, i u mlinu se samelje i od njega se na vatri hleb ispe~e. Od toga hleba na~injeno je telo Moje, koje gledate. I gledajte gro`|e, koje na ~okotu raste dok ne sazri, i obere se i u presu za vino do|e i plod vinove loze daruje! Od tog ploda s ~okota vinove loze i od vode na~injena je krv Moja.

4. Jer jedino od plodova drvea i od setve biljaka kuam Ja i -njih Duh pretvara u Moje meso i Moju krv. Od njih samo i od sli~nog treba da jedete i vi to u Mene verujete i u~enici ste Moji, jer od njih, u Duhu, dolaze ljudima ìvot i zdravlje i isceljenje.

5. Zaista, prisustvo Moje treba da je sa vama u toj supstanci i ìvotu Bo`jem i da postane vidljivo u tom telu i u toj krvi; i od njih treba da jedete i pijete svi vi koji u Mene verujete.

6. Jer na svim mestima u Ja vaskrsnuti za ìvot sveta, kako je zapisano kod proroka. Odakle Sunce izlazi pa do zalaska njegova, svuda treba u Moje ime da se prinosi ~ista `rtva sa tamjanom. (Pogl. 32, 1-6)


Shvatite: Re~ Bo`ja u ljudskoj re~i je Duh i @ivot. Ona se -ljudima objavljuje i daje da bi shvatili da ne blagosilja re~ sama, ve

270

smisao re~i koja je ljudima data od Boga i koja svakodnevno treba da se ostvaruje.

Ljudi u Duhu Ve~noga znaju: u plodovima polja i ume je supstanca ìvota koja odràva zdravim telo ~ovekovo, njegovu supstancu od mesa i krvi - a ne u ubijenim ìvotinjama koje se jedu, jer meso je mrtva hrana. ôvek ne treba ni da ubija ljude, niti da svesno ubija ìvotinje ili da ih kolje i koristi za ishranu, jer one su, kao stvorenja Bo`ja, njegovi "sabli`nji".

Kad ~ovek svoj zemaljski ìvot posveti Bogu, onda e Duh Bo`ji odràvati njegovo telo, ono materijalno, meso i krv, u zdravlju; onda e i ono to on osea, misli, govori i ~ini biti plemenito i dobro. Samo iz toga proizlazi visoka etika i moral. Eti~ko-moralne vrednosti jednog takvog ~oveka bie onda od zna~aja i prilikom izbora hrane. On e se onda distancirati od ishrane mesom i ribom, a i od uìvanja èstokih pia.

Onda e Bo`je prisustvo biti vidljivo kako u telu i na telu, tako i u krvi. ôvek e biti zdrav, jer zdravo misli i zdravo se hrani. To zna~i, njegova oseanja, misli, re~i i postupci su zakoniti, isto kao i ono to uzima od hrane i pia. Ko veruje u Mene i izvrava volju Bo`ju, ~ini boànska dela, a i jede i pije ono to mu priroda daruje.

"... na svim mestima u Ja vaskrsnuti za ìvot sveta" zna~i: na svim mestima ovoga sveta objavljivae se jevan|elje Ljubavi, i svi -ljudi koji su dobre volje ostvarivae Moje u~enje koje Sam Ja dao kao Isus i koje dajem ponovo kao Hrist. Oni e svesno biti deca Bo`ja, jer su svoj ìvot posvetili Bogu i rado i radosno `rtvuju ono -ljudsko koje jo postoji u njima, tako to ga predaju Meni, i zato osvajaju Carstvo Bo`je.

U re~i "tamjan" leì smisao: posveen ìvot.

7. Kako u telesnom, tako i u duhovnom. U~enje Moje i Moj ìvot treba za vas da su jelo i pie, hleb ìvota i vino spasenja.

8. I kao to se ìto i gro`|e u meso i u krv pretvaraju, tako i vae zemaljske misli treba da se u duhovne pretvore. Teìte tom pretvaranju telesnog u duhovno! (Pogl. 32, 7-8)

271


"Teìte pretvaranju telesnog u duhovno!" zna~i: predajite Meni svoje ljudsko, svoja ljudska oseanja, misli, re~i, postupke, oseaje, sklonosti i strasti. Sve ljudsko odnosi se na meso, dakle na telo. Ko teì boànskom u svom unutarnjem, usmeren je na Boga, na Zakon ìvota. On ispunjava zakon nesebi~ne ljubavi u onome to osea, misli, govori i ~ini.

9. Zaista vam kaèm, na po~etku sva su stvorenja Bo`ja hranu sebi nalazila u biljkama samo i u plodovima zemlje, dok neznanje i sebi~nost mnoge ljude od tog ne odvojie i ne okrenue ih onome to se protivilo prvobitnom poretku, od Boga datom. Ali, ~ak i oni e se opet prirodnoj ishrani vratiti, kako zapisano stoji kod proroka. A u re~i njihove ne treba sumnjati.

10. Uistinu, Bog ve~no daje iz ve~nog ìvota i ve~ne supstance, da se forme Svemira stalno obnavljaju. Zato ste dakle svi vi deo mesa i krvi i supstance i ìvota Ve~noga, a Moje re~i su Duh i @ivot.

11. I pridràvate li se zapovesti Mojih i ìvot pravedan vodite, biete sreni u ovom ìvotu i u ìvotu koji sledi. Ne ~udite se ovome to vam rekoh. Ne jedete li meso Bo`je i ne pijete krv Bo`ju, neete imati ìvot u sebi".

12. A u~enici odgovorie: "Gospode, daj nam da ve~no jedemo od tog hleba i pijemo iz te ~ae; jer Tvoje su re~i uistinu jelo i pie. Kroz Tvoj ìvot i kroz Tvoju supstancu ìveemo ve~no." (Pogl. 32, 9-12)


Zaista, ìveti u Bogu zna~i: ispunjavati Bo`je ve~ne zakone. A to zna~i i ìveti od onoga to priroda daruje ~oveku.

Ljudi i ìvotinje razvijali su se sasvim postepeno na ovoj Zemlji. Oboje, i ~ovek i ìvotinja, u bati Bo`joj prehranjivali su se biljkama. Kako je ~ovek sve dublje padao u greh, tako je padao i u tamu neznanja i u egoizam. Kako je ono grubotvarno postajalo sve gue,

272

tako su i ~ovekova ~ula postajala sve grublja, a time su se sasvim postepeno menjali i njegovi organi.

U svojoj sebi~nosti ~ovek je traìo naslade svih vrsta i po~eo je da teì za ljutim, kiselim i ìvotinjskim. Tvrda ljuska, ljudsko "ja", gruba ~ula, proizvela su ~ulnost, koja je traìla zadovoljenje. Time su ljudi pokuavali da nadoknade onu ìvotnu energiju koje su se nezakonitostima liili.

ôvek ~ula, ~ije su misli bivale sve egocentri~nije, onda se sve vie okretao hrani koja je odgovarala njegovom miljenju i postupanju. Poto se sve vie udaljavao od Boga, postajao je èi i u svom govorenju i delanju. Ogrubela ~ula odraàvala su èstinu -ljudskog "ja" i traìla su zato odgovarajue ljute za~ine i jela. Kada mu neto ne bi uspelo, ~ovek bi reagovao ogor~eno, a njegova ~ula su stalno traìla zadovoljenje u novim nasladama. Zgr~eni nervi tog ~oveka traìli su oputanje u ~ulnosti.

Telo je sve vie traìlo ono to je ~ovek zra~io iz sebe u svojim oseanjima, mislima, re~ima i postupcima: slatko i kiselo, ljuto i èstoko. Zato je po~eo da kroz pripremanje sve vie i vie menja supstance prirode u kiselo, ljuto i slatko.

Posledica svega toga bila je, da je ~ovek po~eo da proganja ìvotinje, da ih ubija i jede dodajui njihovom mesu za~ine. Tako je ~ovek postao lovac i krivolovac. U svojoj ~ulnosti koja je postajala sve ja~a, on je ùdeo i za "telesnim", za mukim odnosno ènskim polom.

Sve se to tako deavalo, a deava se jo i u ovoj generaciji (1989). I tek kada se ~ovek vrati Duhu ìvota, uzdiùi svoje misli ka Bogu - profinie i svoja ~ula.

Ja Sam doao da ljudima donesem Zakon @ivota. Ko to prihvati i primeni na samome sebi, taj e se vratiti natrag, ìvotu u Bogu. @ivot u Bogu i sa ~itavim Postojanjem najvia je i najfinija etika i moral.

Sve due e ponovo nai ovo Postojanje - jer su i proizale iz Boga, ve~nog Postojanja, iz @ivota, i ve~no u sebi imaju ìvot Boga.

Ko se pridràva Zapovesti, izvoda iz ve~nog Zakona, taj ìvi u Bogu i iz Boga i pravedan je prema svim oblicima ìvota.

273

Zaista, Re~ Bo`ja je jelo i pie, ona je ìvot. Ko ìvi u Bogu, taj ìvi i iz Boga; on ìvi u Postojanju. I Zemlja je deo ve~nog Postoja-nja; zato e je ~ovek koji ìvi svesno - zakonito i posedovati i obra|ivati, jer on sa Zemljom ìvi i nije protiv nje niti protiv i~ega to na njoj ìvi.

Dua ìvi iz ~isto duhovne supstance, zemaljsko telo ìvi iz ìvota koji je od duhovne supstance postao materijalnom. Oboje, ta ~isto duhovna, kao i duhovno-materijalna supstanca, darovi su Bo`ji za duu i ~oveka. Bog je ljudima dao plodove i biljke. One su ìvot za telo. ôvek e se opet vratiti prirodi i ìvee sa prirodom, jer e shvatiti da su ìvot i zdravlje tela jedino iz Boga, iz @ivota koji se i u prirodi daruje deci Bo`joj.

Priroda zdravome telu daruje snagu, a bolesnome isceljenje. No, preduslov je da su ~ovekove misli, njegove re~i i postupci zdravi.

U Carstvu Mira Isusa Hrista ìve deca Bo`ja sa carstvima prirode u apsolutnom jedinstvu, a Bog ih hrani plodovima i biljkama, ìvotom prirode.

274

33. POGLAVLJE

O krvnoj `rtvi i pratanju grehova - Isceljenje na jezercetu Vitezda

Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su zakonima (1-3). @rtvovanje ìvotinja i ishrana mesom - Ljudski propisi vezuju;

Bog je neograni~ena ljubav i sloboda (4-14)

1. Isus u~ae u~enike Svoje u predvorju hrama, i jedan od njih Mu re~e: "U~itelju, svetenici kaù da bez prolivanja krvi nema opratanja greha. Pa zar te krvne `rtve po zakonu, mogu da oduzimaju grehove?

2. A Isus odgovori: "Nikakva krvna `rtva ìvotinje ili ptice ili ~oveka ne moè grehove oduzeti. Jer, kako neki dug moè prolivanjem nedu`ne krvi da se otplati? Ne, to e dug taj jo i poveati.

3. Svetenici od vernika veoma rado primaju takve `rtve radi pomirenja kad ovi prekre zakon Mojsijev, ali za grehe protiv Zakona Bo`jeg nema oprotenja osim kroz kajanje i popravljanje. (Pogl. 33, 1-3)


Mojsije je doneo od Boga Deset zapovesti. Kad je shvatio da Izraelci ne mogu za kratko vreme da ostvare tih Deset zapovesti, jer je veina decenijama mislila i postupala protivno tim zapovestima, on im je u~inio nekoliko ustupaka, da bi ih preko samospoznaje doveo do unutarnjeg iskustva. Ipak, mnogi od Izraelaca nisu se obazirali na te ustupke i sluìli su i dalje svojim idolima. Tvrdoglavi Izraelci su nakon vie generacija ove ustupke uzdigli i do zakona.

@rtvovanje ìvotinja je protiv Zakona Bo`jeg, a i protiv Deset zapovesti.

4. Zar ne stoji zapisano kod proroka: uzmite vae krvne `rtve i `rtve-paljenice, i napolje s njima! Prestanite sa jedenjem mesa; jer Ja nisam o tome govorio o~evima vaim niti Sam im to zapovedio kad ih iz Egipta izvedoh. Ali ovo Sam zapovedio:

275

5. Posluajte glas Moj i idite putevima koje vam Ja zapovedih i biete Moj narod i bie vam dobro. No, oni ne behu spremni i ne posluae.

6. I ta vam drugo zapoveda Ve~ni nego da se u pravednosti ve`bate i u milosr|u i da smerno putujete sa Bogom svojim? Zar ne stoji zapisano da Bog na po~etku, za sve to je od mesa, odredi plodove drvea i semenke i zelje kao hranu?

7. Ali oni od bogomolje na~inie kuu lopovsku, i umesto ~iste `rtve sa tajmanom, Moje oltare krvlju okaljae i jedoe meso tih zaklanih ìvotinja.

8. Ali Ja vam kaèm: ne prolivajte nevinu krv i ne jedite meso. Budite iskreni, ljubite milosr|e i ~inite dobro i vai e dani dugo potrajati na Zemlji.

9. Zrno koje raste iz zemlje sa drugim ìtom, zar ga Duh ne pretvara u Moje meso? Zrna u vinogradu i ostali plodovi, zar ih Duh ne pretvara u Moju krv? Neka ono sa telima vaim i duama bude va spomenik Ve~nome.

10. U tome je prisustvo Bo`je vidljivo kao supstanca i kao ìvot sveta. Od toga treba svi da jedete i pijete za oprotenje grehova i za ve~ni ìvot svih koji sluaju Moje Re~i."

11. A ima pored Jerusalima, kod Ov~je pijace, jezerce jedno po imenu Vitezda. I u pet tremova leàe mnotvo onemoalih, slepih, oduzetih, suhih, i ~ekahu da se voda ustalasa.

12. Jer u neko doba sputa se an|eo jedan u jezerce i vodu uzburkava. I ko prvi u njega u|e, poto se voda ustalasa, izle~i se od svake bolesti koja ga je spopala. A onde bee i jedan ~ovek od ro|e-nja oduzet.

13. I Isus mu re~e: "Nee li ti ove vode doneti isceljenje?" A ovaj Mu re~e: "Hoe, Gospode, ali nemam nikog da me u jezerce unese kad se voda ustalasa. I kad pokuam da u|em, u|e neko drugi ispred mene." A Isus mu re~e: "Ustani, uzmi svoj leàj i idi." I ustade ovaj smesta i prohoda. A taj dan bee sabat.

276

14. I Jevreji mu rekoe: "Danas je sabat, i protiv zakona je da nosi svoj leàj." A izle~eni nije znao da ono bee Isus. A Isus se ve bio udaljio, jer onde bee mnogo ljudi. (Pogl. 33, 4-14)


U Zakonu Bo`jem nema krvne `rtve ni spaljivanja niti svesnog ubijanja ìvotinja, a ni jedenja mesa ìvotinja.

U Bogu se kree i narodu Bo`jem pripada samo onaj ko slua Njegov glas, ispunjavajui zakone Bo`je. Zakon je: ~ovek treba da se ve`ba u pravednosti i milosr|u i da smerno putuje ka Bo`jem Carstvu unutarnjeg, gde je prava i ve~na domovina due. Ko se pridràva Zakona Bo`jih, taj se i hrani onim to Zakon Bo`ji stvori u prirodi. On e i svoj ìvot, ono to osea, misli, govori i ~ini usaglaavati sa ve~nim Zakonom.

Bog jo u po~etku dade ljudima za ishranu plodove, semenje i zeleni. Ovaj zakon vaìe dotle dok sve due ne budu ìvele u finotvarnim podru~jima i dok jo bude ljudi kojima je za njihovo telo potrebna energija koja je dobila oblik, ìvot iz prirode.

Bogomolja treba da bude kua molitve, u kojoj ~ovek u molitvi i u oboàvanju Boga neguje jedinstvo sa bli`njima. On e iz toga dobijati snagu za svakodnevni ìvot, da vodi jedan posveen, ~ist ìvot i da ìvi u jedinstvu sa svojim bli`njima.

U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, ljudi su kamene oltare u svojim bogomoljama kaljali krvlju ìvotinja, onda jo i jedui meso tih ìvotinja koje su ubijali. Svoje hramove od mesa i kostiju, pak, kaljali su protivzakonitim oseanjima, mislima, re~ima i postupcima. A to jo neprestano ~ine i ljudi u ovome vremenu (1989). I oni se jo kaljaju krvlju ìvotinja, koje uprkos boljem znanju ubijaju i jedu njihovo meso.

Shvatite: Zakon Bo`ji jeste i bie ve~an. Ono to je vaìlo u prolim vremenima, vaì i danas, jer Bog je uvek isti Zakon - danas, sutra i doveka.

277

Ko proliva nedu`nu krv, i ko jede meso, taj je nemilosrdan i morae na sebi samome da iskusi svoju nemilosrdnost.

Spomenik za Ve~noga jesu ~ista dua i zdravo telo koje ta ~ista dua odràva zdravim.

Prirodna hrana sadrì supstancu Bo`ju. Ona je ìvot zemaljskog tela.

Ko svoje grehe okajava i ne ~ini ih vie, taj e i svoja oseanja, misli, re~i i postupke predavati Bogu i jee samo ono to mu je Bog darovao.

Ja ispravljam: nije an|eo pokrenuo jezerce, nego su elementi pokrenuli i pokreu vodu. Ne isceljuje voda, ve jedino vera u Onoga koji je i u vodi kao supstanca.

Kao i Jevreji, tako i ljudi svih generacija dràli su i drè do sabata samo u spoljanjem, jer su tako navikli. U svom svakodnevnom vladanju, pak, oni su se ogreivali i ogreuju se o ono ~emu su u~ili i u~e druge samo re~ima. Njihove misli bile su i jesu ne~iste, a tako i -njihova dela, koja ~ine iza zidova da ih ne bi videli. Oni su govorili i govore o zapovestima sabata, a sami se nisu pridràvali i ne pridràvaju se sabata - ni u svojim oseanjima, ni u mislima, ni u re~ima, ni u svojim postupcima.

[kropljenje zemaljskom vodom samo je simbol. Ko veruje u Bo`ju duhovnu struju i svoj ìvot posveuje Bogu, taj e postii ublaènje i isceljenje kroz ìvot iz Boga - bilo da uroni u vodu koja je samo simbol ili da od srca doziva Boga, ma gde se nalazio.

Bog je sveprisutna snaga. Bog pomaè, ublaàva i le~i. On ne pita je li obi~an radni dan ili sabat. Ko od srca moli, taj e primiti svejedno u koji dan i u koji ~as. Samo ograni~en ~ovek ima mnogo propisa. Time bi on hteo da ograni~i sveobuhvatni Duh.

Shvatite: Bog je neograni~ena ljubav i sloboda. Zakon neograni~ene ljubavi i slobode ne poznaje ograni~enost ljudskog "ja". Ljudsko "ja" jeste ja-zakon, koji je ~ovek sam sebi stvorio. To je setva koja u sebi ve nosi plod. ôvek ju je sam uneo u njivu ìvota, u svoju duu.

278

34. POGLAVLJE

Isusova ljubav za sva stvorenja

Kroz koga struji Bog taj postaje blagoslovom (2-6). Potovanje prema svemu to je stvoreno; nepotovanje podleè kauzalnom

zakonu (7-10)

1. I videvi da fariseji gun|aju i negoduju to On pridobi i pokrsti vie u~enika od Jovana, napusti On Judeju i ode opet u Galileju.

2. I do|e Isus do jednog drveta, pod kojim ostade nekoliko dana. A do|oe onamo i Marija Magdalena i druge ène i sluìe Mu dobrima svojim, i On svakoga dana u~ae sve koji Mu dolaàhu.

3. I ptice se okupljahu oko Njega pozdravljajui Ga svojom pesmom, i druga se stvorenja privijahu uz noge Njegove. A On ih je hranio i jela su Mu iz ruke.

4. A kad po|e dalje, blagoslovi On ène koje Mu posvedo~ie o -ljubavi svojoj, a okrenu se i drvetu smokve blagosiljajui i njega. I re~e: "Pruìlo si Mi uto~ite i hlad od sunca uàrenog, a i hranu si Mi pruìlo.

5. Blagosloveno da si, rasti i budi puno ploda, i dopusti da svi koji do tebe do|u u tebi prona|u mir i hlad i hranu na|u, i ptice u vazduhu da radost na|u u granama tvojim."

6. I gle, drvo je raslo i napredovalo neuobi~ajeno sasvim, i razgranavalo se ono sve vie na gore i na dole, da se nigde sli~no drvo takve lepote i veli~ine ne mogae nai, i nijedno sa takvim obiljem i s plodovima tako izvrsnim kao ovo. (Pogl. 34, 1-6)


Ko dopusti da blagoslov, snaga Bo`ja, struji kroz njega, taj je izvor snage za ljude, ìvotinje, biljke i kamenje.

Kada Bog moè da struji kroz nekog ~oveka, onda je ovaj blagoslov za sve i svakoga. Kroz koga struji Bog, taj nesebi~no ljubi -ljude, ìvotinje, biljke i kamenje. Ko u svoj ìvot uklju~i ljude i

279

carstva prirode, taj je u komunikaciji sa sve-ìvotom. @ivot u svojoj raznolikosti mu zahvaljuje, tako to se u obilju daruje i darovae sve one koji do|u k izvoru ìvota.

Ko potuje ìvot, taj poznaje i ve~nu domovinu. On ve na Zem-lji ìvi usred raja Bo`jeg, jer mu carstva prirode sluè, a elementi mu se pokoravaju.

7. Uavi Isus u jedno selo, vide jedno ma~e koje bee bez gospodara i bee gladno i mjaukae gledajui u Njega. I On ga podiè, uvi u haljine Svoje i metnu na Svoje grudi.

8. I dok prolaàe selom, dade ma~etu da jede i pije. A ono je jelo i pilo pokazujui Mu svoju zahvalnost. I On Ga dade jednoj od Svojih u~enica, udovici po imenu Lorenca, i ona se pobrinu za njega.

9. A nekoliko njih iz naroda rekoe: "Ovaj ~ovek se brine za sve ìvotinje. Jesu li one njegova braa i sestre kad ih toliko voli?" A On im re~e: "Zaista, one su vaa sabraa iz velike porodice Bo`je, vaa braa i sestre koji imaju isti dah ìvota od Ve~noga.

10. I ko se uvek brine i za najmanjeg od njih i hrani ga i poji u nevolji njegovoj, taj to ~ini Meni; i ko dopusti da i jedno od njih trpi zbog oskudice i ne zatiti ga kad ga zlostavljaju, taj zlo to doputa kao da je Meni u~injeno: jer, kako ste vi ~inili u ovom ìvotu, tako e ~initi vama u buduem." (Pogl. 34, 7-10)


Zaista vam kaèm, ìvot je Bo`ji dah. Bilo ~ovek, bilo ìvotinja - kroz sve njih die j e d n a snaga, Bog.

Bog je ìvot, a ìvot je dah. Ko svom bli`njem namerno oduzme dah, tako to ga ubije, pae u duhovnu smrt. U carstvu dua on e biti stranac, jer nee poznavati sopstvenu svest, te stoga nee znati ni da li ìvi ili je mrtav. Ve i samo zbog toga to svojom voljom i svesno doputa da ljudi i ìvotinje budu mu~eni, da ih preziru i zlostavljaju, dogodie mu se isto ili sli~no.

280

Ono, dakle, to ~ovek ~ini svojim bli`njima i svojim sabli`njima, to jest ìvotinjama, biljkama i kamenju, to on ~ini Meni - a time i samome sebi.

Shvatite: i kamenje je stvarala~ka snaga Bo`ja, i njemu treba ukazivati pa`nju.

ôvekova setva bie, dakle, njegova ètva.

281

35. POGLAVLJE

Parabola o milosrdnom Samarianinu - Marija i Marta

Ono to u~ini svom bli`njem, to ~ini Hristu i sebi samome - O ponaanju prema bli`njem (1-8). Moli se i radi; prava mera (9-11). Slika za gradnju kue Bo`je, Novog Jerusalima na

Zemlji - Boànska Mudrost zove sinove i keri Bo`je; ona priprema Unutarnji put i donosi sveobuhvatne boànske zakone - Oni koji ìve u Meni, postae

ìvim izvorima (12-15)

1. Usprotivi Mu se jedan pismoznanac koji htede da Ga iskua: "U~itelju, ta moram ~initi da bih zasluìo ìvot ve~ni?" A On mu re~e: "[ta stoji napisano u zakonu? Kako bi ti pro~itao?"

2. Ovaj odgovori i re~e: "Ne ~ini nikome ono to ne èli da on tebi ~ini. Ljubi Boga, svoga Gospoda, svim srcem svojim i svom duom svojom. îni drugima ono to èli da drugi tebi ~ine."

3. A Isus mu re~e: "Ispravno si odgovorio. îni tako, i ìvee. Za ove tri zapovesti vezani su svi zakoni i proroci, jer, ko ljubi Boga taj ljubi i svog bli`njeg."

4. Ali ovaj htede da sebe opravda i re~e Isusu: "A ko je moj bli`nji?" Isus odgovori i re~e: "Bee jedan ~ovek koji iz Jerusalima silaàe dole u Jerihon, i dopade me|u razbojnike; ovi mu skidoe ruho njegovo, ranie ga i otidoe, ostavljajui ga polumrtvog da leì.

5. Ali desi se da je svetenik neki niz put ovaj silazio; i videvi ga, pro|e pored njega. A tako i jedan levit, kad silaàe dole i vide ga, pro|e pored njega drugom stranom puta.

6. Ali i Samarianin jedan na putovanju, do|e onamo gde ovaj leàe, i kad ga vide saàli se na njega. I pristupivi mu, izli ulje i vino na rane njegove i previ ih. I posadivi ga na svoje kljuse, dovede ga u kona~ite i starae se o njemu.

7. I sutradan, polazei dalje, izvadi dva groa, dade ih gazdi i re~e mu: Brini o njemu, a ako bude trebalo jo, platiu ti kad se vratim.

8. Koji je, razmisli, od ove trojice bio bli`nji onome to bee dopao me|u razbojnike?" A on re~e: "Onaj koji je pokazao milosr|e

282

prema njemu." Onda mu Isus re~e: "Onda idi i ~ini isto tako." (Pogl. 35, 1-8)


I ovaj iskaz bi - kao i mnogi drugi - trebalo da ti sluì kao prat-nja na tvom putovanju po Zemlji: "Usprotivi Mu se jedan pismoznanac koji htede da Ga iskua."

Shvati: nemoj postavljati zamku svom bli`njem, jer time daje priliku onome koji iskuava da postavi zamku tebi samome.

Ako nisi budan, ako dakle ne kontrolie svoja oseanja i misli, onda e se onaj koji iskuava uvui preko ovih tvojih sopstvenih oseanja i misli, preko tvojih ljudskosti, preko tvog ljudskog "ja" i zavee te onim to odgovara tvom trenutnom ljudskom biu.

Shvati zakon: ono to ~ini svom bli`njem, to ~ini samome sebi. Posledica moè doi preko drugog ili treeg ili preko one nevidljive mra~ne snage, preko onoga koji iskuava.

I: "Ne ~ini nikome ono to ne èli da on tebi ~ini" zna~i: Pazi na svaki trenutak u svom zemaljskom ìvotu. Onda e imati uvid u svet svojih oseanja i misli i moi e na vreme Meni, Hristu da preda svoje ljudsko, pre nego to svom bli`njem u~ini ono to e ponovo pasti natrag na tebe. Ono to u~ini svom bli`njem, to ~ini i Meni, Hristu - i samome sebi, jer tvoj bli`nji je deo Mene, a i deo tebe.

Ko ljubi Boga svim srcem i svom duom, taj i svog bli`njeg ljubi nesebi~no iz dubine svoje due i svog srca. To zna~i: ~ini svom bli`-njem ono to hoe da on tebi ~ini. Potuj, dakle, bli`njega i ~ini mu ono to odgovara ve~nom zakonu - ali ne i ono nezakonito to on zahteva od tebe.

Shvatite dalje: ne treba da ljubite samo one i da ~inite dobro samo onima koji vas ljube i koji vam uzvraaju isto ili sli~no. Ljubite sve svoje bli`nje i ~inite dobro svima, po zakonu nesebi~ne ljubavi i ispravnog davanja i primanja. Ljubite, dakle, i one koji vas ne ljube i ~inite dobro i onima koji vas preziru i odbacuju.

283

No, pazite u zapovesti davanja na slobodnu volju bli`njih; ako ne èle vau nesebi~nu pomo, onda je izostavite. Ako pak èle vau nesebi~nu pomo da bi se na vama bogatili - npr. da ne bi sami morali da rade za svoj hleb - onda im ponudite pomo da prona|u posao, kako bi sami zara|ivali ono to su od vas o~ekivali.

Kad je re~ o vaim bli`njima, mislite u svakoj situaciji na zapovesti jedinstva sa svim ljudima. Da li ste se nau~ili nesebi~nosti ako ljubite samo one koji vas ljube i pomaète samo onima koji su vama bili ili jesu od pomoi? Isto to ~ine i fariseji.

Ukoliko budete sve vie ispunjavali zapovesti nesebi~nosti, po~eete uistinu da ìvite.

Zapovesti davanja, slobode volje, jedinstva i nesebi~nosti osnovni su elementi ve~nog zakona Bo`jeg. One vaè za sva bia i ljude. I pravedni proroci su ih ispunjavali i ispunjavaju ih.

Shvatite: svako, bez izuzetka, je va bili`nji.

Ve Sam objavio da je ljudski rod iz generacije u generaciju mnogim re~ima stalno dodavao drugi smisao, dakle neko drugo zna~e-nje.

Tako re~ "saàljenje" ima u Zakonu ìvota druga~ije zna~enje od onoga koje mu ~ovek danas pripisuje:

"Saàljenje" u Zakonu @ivota zna~i - sa-àliti, sa-patiti, uìveti se oseanjima u onoga koji pati, kako bismo osetili ta mu je potrebno.

Re~ "sa-patiti" zna~i i, biti millosrdan - ali ne jadikovati zajedno sa bli`njim i ne àliti ga i saàljevati kao "sirotog". Jer ko tako postupa, taj time moè produbiti samosaàljenje u onome koji pati - i na taj na~in doprineti da se ovaj preko samosaàljenja zaplete u svoju patnju.

Ko uistinu nesebi~no pati sa nekim, taj osea u svom srcu situaciju svog bli`njeg. On e pruìti nesebi~nu pomo i u~inie, prema zakonu ìvota, ono najbolje mogue za svog bli`njeg.

9. I dogodi se na putu da do|oe u jedno selo, i èna jedna po imenu Marta primi Ga u kuu svoju. A ona imae sestru koja se zvala Marija: i sede ona kod nogu Isusovih i sluae re~ Njegovu.

284

10. A Marta bee zauzeta da Ga to bolje usluì. I pristupivi Mu re~e: "Gospode, zar ne mari to me sestra moja ostavi samu da sluìm? Reci joj ipak da mi pomogne."

11. A Isus odgovarajui re~e joj: "Marta, Marta, brine se i mu~i za mnogo stvari; ali samo je jedno potrebno. A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga uzimati." (Pogl. 35, 9-11)


"A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga uzimati" zna~i: ne donose ~oveku duhovnu korist samo radinost i spoljanje sluènje, ve prava mera u svemu. Odlu~ujue je da ~ovek izvrava sve od srca i sa snagom Bo`jom.

Ko po~iva u Bogu, kroz njega deluje Bog. Njegovo nesebi~no delovanje je onda blagoslov za mnoge.

12. Opet jednom, dok se|ae sa u~enicima Svojim za ve~erom u gradu jednome, govorae im Isus: "Kao sto na dvanaest stubova, tako Sam Ja usred vas.

13. Zaista vam kaèm, Mudrost gradi kuu svoju i tee svojih dvanaest stubova. Ona priprema hleb svoj i ulje svoje i mea vino svoje. I postavlja ona sto svoj.

14. I ona stoji na uzvienim mestima grada i zove sinove i keri -ljudske. I koji god èli pustite da ga dovedu ovamo, i pustite ga od Moga hleba da jede i od Moga ulja da uzme i od Moga vina da pije.

15. Odvoj se od nerazumnih i ìvi i idi putem uvida. Potovanje Boga po~etak je mudrosti, a spoznaja Svetoga je razumevanje. Kroz Mene se dani vai mnoè i godine ìvota vaeg nizae se." (Pogl. 35, 12-15)


"Kao sto na dvanaest stubova, tako Sam Ja usred vas" zna~i: sto na dvanaest stubova simbolizuje svetite Bo`je u sposobnosti noenja

285

dvanaest stareina, u ~ijem sreditu Sam Ja, Hrist Bo`ji. Isto tako Sam Ja kao Isus iz Nazareta bio u sreditu dvanaest apostola koji su simbolizovali dvanaest stareina tog svetita.

Ja Sam Put, Istina i @ivot, hleb, ulje i vino.

"Zaista vam kaèm," Mudrost gradi kuu svoju i tee svojih dvanaest stubova" zna~i: Mudrost iz Boga - Njegova sutina u Arhan|elu boànske Mudrosti i njegovom duhovnom dualu u zema-ljskom ruhu - gradi duhovnu kuu, ator Bo`ji me|u ljudima: Novi Jerusalim.

Boànska Mudrost priprema ljudima koji su voljni put u unutar-nji ìvot, k Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju svih dua i ljudi. To je unutarnji put.

Zajedno sa Mnom, Hristom, ona zove sinove i keri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova, da bi osnovala i izgradila Carstvo Mira Isusa Hrista. Rod Davidov jednak je plemenu Davidovom za Moje Carstvo Mira na ovoj Zemlji.

Boànska Mudrost, sa mukarcima i ènama iz roda Davidova i iz drugih rodova, tee dvanaest stubova. To zna~i, oni grade temelje Carstva Mira Isusa Hrista, u kojem je kua, ator Bo`ji, Novi Jerusalim - sredite, onaj nosei stub za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tih dvanaest stubova simbolizuju i dvanaest kapija ve~nog grada Bo`jeg i Novog Jerusalima na svetloj Zemlji u Carstvu Mira Isusa Hrista.

"Ona priprema hleb svoj i ulje svoje i mea vino svoje" zna~i: Boànska Mudrost donosi ljudima sveobuhvatne zakone Bo`je. Ko ìvi po zakonima Bo`jim, taj stoji Meni s desne strane i sedi za stolom Hrista Bo`jeg i boànske Mudrosti sa svim pravednim mukarcima i ènama.

Ko sedi za stolom @ivota, taj i prima sa stola Bo`jeg. Hleb, ulje i vino simbolizuju darove ìvota, koji se pruàju svima koji ìve u Meni, Hristu Bo`jem.

Re~i "postavlja ona sto svoj" zna~e: Boànska Mudrost poziva na gozbu Gospodovu u kui Bo`joj, Novom Jerusalimu na Zemlji. I koji su iskrenog srca, jee sa Mnom, Hristom, za stolom Bo`jim. Oni su svesno nosioci generacija koje dolaze.

286

Ovaj sto Bo`ji u kui Bo`joj ve je postavljen. Oni koji sede za stolom Gospodnjim, braa su i sestre prazajednice Novi Jerusalim, koji su sa Ve~nim i sa Mnom, Hristom Bo`jim, sklopili savez za Carstvo Mira Isusa Hrista.

Kao to je otkriveno, Ja, Hrist, i boànska Mudrost, zovemo sve sinove i keri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova.

Sto Bo`ji postavljen je za sve ljude koji su voljni, i oni e svi doi jer oseaju da su doborodoli.

Ja ispravljam iskaz: "I ona stoji na uzvienim mestima grada i zove sinove i keri ljudske." Na pripremljenim mestima mnogih gradova i optina zove boànska Mudrost sinove i keri ljudi da se preobrate i po|u u svoje unutarnje, i zove sinove i keri iz roda Davidova i iz drugih rodova da ispune svoj boànski nalog.

A pozvan je svako ko je voljan. To kazuju re~i: "I koji god èli pustite da ga dovedu ovamo, i pustite ga od Moga hleba da jede i od Moga ulja da uzme i od Moga vina da pije."

Darovi s vrela izvora Bog, pruèni preko boànske Mudrosti, obi-lje su iz Zakona Bo`jeg. Ko ispunjava zakone Bo`je, on ìvi u Bogu i u Njegovom obilju. Njemu nita nee nedostajati.

"Odvoj se od nerazumnih i ìvi i idi putem uvida" zna~i: Odvoj se od ljudskog "ja" i od svih koji hoe da te veù za sebe svojim predstavama i miljenjima, i od svih onih nerazumnih koji uprkos boljem znanju hoe da ostanu onakvi kakvi jesu: nerazumni i uskogrudi. Odvojiti se zna~i: u spoljanjem ostaviti, u unutarnjem sa~uvati.

Idi putem uvida i okrenue se ka unutarnjem - @ivotu, koji je u unutarnjem svakog ~oveka.

Boànska Mudrost donela je sveobuhvatni Unutarnji put, da bi se onaj koji uistinu traì naao u Meni, Hristu Bo`jem i da bi mogao da crpi sa nepresunog izvora, Boga. Ko iskreno ide Unutarnjim putem, koji Sam Ja, Hrist Bo`ji otkrio ljudima preko boànske Mudrosti, taj e dosei pravu veli~inu.

287

On e prepoznavati Boga u svemu i potovae Ga i ìveti u Njegovoj svetoj volji. Tako e on ìveti u zakonu nesebi~ne ljubavi i sve e stvari i sve to jeste spoznavati i shvatati u svetlu Istine.

Preko Mene e, u ovim danima, ljudi koji ìve u Meni, Hristu Bo`jem, postati ìvim izvorom. Ja u umnoìti njihove dane, jer oni ìve u Meni i preko Mene donose blagoslov u ovaj svet svojoj brai i sestrama.

Generacijama e oni, u godinama svog zemaljskog bivstvovanja, delovati zajedno i biti svedo~anstvo svima koji jo ìve u materijalisti~kom svetu.

288

36. POGLAVLJE

Preljubnica - Farisej i carinik

Zakon odgovaranja (ogledanja) - Ko poznaje samoga sebe, prepoznaje i protivnika - Zavo|enje preko satane ~ula pre i posle velikih preokreta (1-6) Iz smernosti izrasta duhovna veli~ina

(7-10)

1. Jednoga dana do|e Isus rano izjutra ponovo u hram, i narod sav do|e k Njemu; i On sede i pou~avae ih.

2. A pismoznanci i fariseji dovedoe Mu ènu jednu uhvaenu u preljubi, i postavivi je u sredinu rekoe Mu: "U~itelju, ova je èna upravo uhvaena u ~inu preljube. A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenujemo. Ali ta Ti kaè?"

3. A oni rekoe ovo da Ga iskuaju, ne bi li pronali togod da ga optuè. A Isus se sagnu i pisae prstom po zemlji, kao da ih ne ~uje.

4. A kad ovi nastavie da ga pitaju, On se uspravi i re~e im: "Koji je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na nju."

5. I saè se opet dole i pisae po zemlji. A oni koji to ~ue, posti|eni od svoje savesti izi|oe napolje, jedan za drugim, po~ev od stareina pa do poslednjeg; i ostade Isus sam, samo èna ona stajae jo tu.

6. A kad se Isus uspravi i ne vide nikoga osim ène one, re~e joj: "@eno, gde su oni, tvoji tuìtelji? Zar te niko ne osudi?" Ona Mu re~e: "Niko, o Gospode." A Isus joj re~e:"Onda te ni Ja ne osu|ujem. Ne grei vie odsada, idi u miru." (Pogl. 36, 1-6)


Jo (1989) postoji onaj stari, greni svet sa svojim pojavnim oblicima i obi~ajima. I mnogi ljudi su jo u njemu. Satana ~ula jo à-nje me|u njima. Jer on misli samo na to kako da se ljudi ogree o Zakon Bo`ji. Onaj mra~ni stalno pokuava da ih zavede, i one koji se daju zavesti on ~vrsto drì ~eli~nim kandàma.

289

Kao i u Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, doga|a se ovo i u ovoj vremenskoj prekretnici (1989).

Uprkos toj promeni od starog, grenog doba, ka Novom Dobu, dobu Duha, jo vlada isti greh: onaj mra~ni se skriva iza optu`bi i kleveta protiv svojih bli`njih. Ipak, sve vie ljudi spoznaje zakon odgo-varanja; ko svom bli`njem prebacuje neki greh i okrivljuje ga i optuùje zbog toga, taj stoji u istom ili sli~nom grehu. Ko dakle optuùje svog bli`njeg, optuùje samoga sebe.

Ko nema samilosti i razumevanja za svog bli`njeg, taj ìvi u grehu. Ovaj grenik ima samilosti i razumevanja jedino za sebe samog i ima mnogo opravdanja kad je re~ o njegovom ljudskom "ja".

Shvatite: svaki ~ovek svojom gestikulacijom, mimikom, na~inom na koji govori i svojim ponaanjem, daje svedo~anstvo o tome ko je i ta je. Po tome Sam Ja prepoznavao i prozirao licemere.

Kada su fariseji Meni, Isusu, doveli jednu ènu, koju su navodno upravo bili uhvatili na delu u samoj preljubi, pro~itao Sam iz zra~e-nja njihovih dua, njihovih aura, i iz njihovih re~i, da su oni bili po~inili iste ili sli~ne grehe.

Zato Sam im rekao: "Ko je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na nju."

Shvatite: nijedan uistinu duhovan, dakle mudar ~ovek nee svog bli`njeg optuìvati i odbacivati ga. A nee ni svoje bli`nje iskuavati. Ko je sam savladao protivnika, taj poznaje i njega i njegove vetine zavo|enja i spletke. Onaj pak ~ovek koji hrani svoj greh, ne poznaje ni samoga sebe ni protivnika koji ga zavodi - i, tako rei, njegova je rukavica.

Zato Ja kao Hrist Bo`ji, u povezanosti sa boànskom Mudrou, ponovo pou~avam: spoznaj samoga sebe! Onda e znati kroz koja vrata i kanale tvog ljudskog "ja" se uvla~i protivnik, da bi te zaveo i pridobio za svoju stvar.

Shvatite, vi koji ìvite u Meni u Carstvu Mira Isusa Hrista i ~itate istinu o mnogim doga|ajima koju Sam Ja u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) otkrio preko otelovljenog ènskog principa boànske Mudrosti: sve ovo to ~itate u knjizi "Ovo je Moja Re~", i jo mnogo

290

toga drugog dogodilo se do velikih katastrofa na Zemlji i doga|aja koji su preokrenuli svet, a i posle toga. Na nekim delovima Zemlje satana ~ula je uvek iznova ustajala i zavodila ljude koji su se dali zavesti. I oni su na razne na~ine uvek iznova greili. Prosili bi jedni druge i doputali da budu proeni, i ~inili su preljube i greili - dok nove poasti, planetarne i svetske katastrofe ne bi odnele ono greno.

Ono to je preostajalo bili su uvek temelji i za~eci Carstva Mira Isusa Hrista, koje su pioniri Novog Doba u starom svetu stvarali borbom protiv tame i hrabrou da se `rtvuju u toj borbi. Uvek iznova su u zemaljsko ruho dolazili pioniri doba Svetlosti, gradei tokom mnogih generacija Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako se poveavala Moja Svetlost na Zemlji.

7. Ovu slikovitu pri~u ispri~a On nekolicini onih koji sebe smatrahu ~estitima a druge prezirahu: "Dva ~oveka po|oe gore u hram da se mole; jedan bee bogati farisej koji poznavae zakon, a drugi carinik, koji bee grenik.

8. Farisej stajae i moljae se u sebi ovako: 'Boè, hvala Ti to nisam kao drugi ljudi, zelenai, nepravedni, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput nedeljno i desetinu dajem od svega to imam.'

9. A carinik pak stajae daleko odatle, i ne usudi se o~i svoje ka nebu da podigne, ve udarae u grudi svoje govorei: 'Boè smiluj se na mene, grenika.'

10. Kaèm vam: ovaj otide domu svome opravdaniji no onaj drugi. Jer, ko samoga sebe uzdiè, unizie se; a ko sebe unizi, uzdii e se." (Pogl. 36, 7-10)


Samozadovoljni ~ovek ne poznaje sebe, jer on pazi samo na to kako e izgledati pred drugima, a ne i zato hoe tako da izgleda. Ko pak svoje grehe spozna i ve~nog Oca zamoli za pomo, kako bi dobio snagu da moè da ih ne ~ini vie, taj je od Ve~noga ve primio milost i pomo.

291

Samo iz smernosti izrasta duhovna veli~ina. Oholost je suti greh, jer se ono malo "ja" stavlja iznad Boga. Tako je oholost baza za nova zavo|enja. Ko ima unutarnju veli~inu, borie se sa svojim ljudskim "ja" sve dok njegov `ivot ne postane Mojim `ivotom, kosmi~ka svest.

Ko je dostigao unutarnju veli~inu, taj se vie ne zadovoljava time da s vremena na vreme uroni u izvor spoznaje. On e raditi na sebi sve dok ne stigne do samog vrela izvora i do ve~nog prebivanja u Bogu.

292

37. POGLAVLJE

Ponovno ro|enje due

Preko patnje i kajanja do savrenstva - O~eva milost deluje poja~ano na Zemlji - Kraj mogunosti inkarniranja za

teko optereene due - Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji (1-10)

1. Isus se|ae u predvorju hrama i mnogi do|oe nauku Njegovu da ~uju. A jedan Ga upita. "Gospode, ta Ti u~i o ìvotu?"

2. A On im re~e: "Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer e kroz patnju savreni postati. Oni e biti kao an|eli Bo`ji na Nebu, i nee vie umirati niti e se ponovo ra|ati; jer smrt i ro|enje nemaju vie vlasti nad njima.

3. Koji se dakle napate i nadvladavaju svoju patnju, stubovi e biti u hramu Boga Mojega i nee ga nikada vie napustiti. Zaista vam kaèm, ne budete li ponovo ro|eni kroz vodu i vatru, neete videti Carstvo Bo`je."

4. I ravi jedan (Nikodim) do|e k Njemu nou, iz straha od Jevreja, i upita Ga: "Kako se ~ovek moè ponovo roditi ako je star? Zar moè neko po drugi put ui u utrobu matere svoje i roditi se?"

5. Odgovori Isus: "Zaista ti kaèm, niko ne moè ui u Carstvo Bo`je ako se ne rodi ponovo iz mesa i Duha. Vetar duva kud hoe i ti dobro ~uje um njegov, ali ne zna odakle on dolazi i kuda ide.

6. Svetlost sija od istoka ka zapadu; iz tmine uspinje se Sunce i silazi opet u tminu. Tako je i ~oveku iz ìvota u ìvot.

7. Ako dolazi iz tmine, onda je ve bilo tamo, a ako opet silazi u tminu, onda biva da tamo nakratko boravi, a onda je opet tamo.

8. Tako morate i vi kroz mnoge promene da savreni postanete; kao to je zapisano u knjizi Jovovoj: 'Putnik sam, i menjam jedno mesto za drugim i jednu kuu za drugom, dok ne do|em u grad i u kuu koji su ve~ni.'

9. A Nikodim ga upita: "Kako ovo moè da se desi?" A Isus mu re~e: "U~itelj si u Izraelu a ne razume? Zaista, mi govorimo ono to znamo i svedo~imo o onome to smo videli, a vi svedo~anstvo nae ne prihvatate.

293

10. Kad vam o zemaljskim stvarima govorim pa ne verujete, kako biste onda verovali da vam o nebeskim stvarima govorim? Niko se u Nebo nije popeo; ali s Neba je ovamo siao Onaj koji u Nebu jeste, naime Sin ôve~ji." (Pogl. 37, 1-10)


"Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer e kroz patnju savreni postati" zna~i: ôvek koji svoje grehe, koji se mogu pojaviti i kao patnje, prihvati, i u patnji, bolesti i nevolji spozna sebe kao grenog, pokaje se, zamoli za oprotaj, oprosti, ispravi i vie ne ~ini grehe, - oja~ae kroz kajanje i postati savren. Smrt i ro|enje vladae grenikom sve dok on ne otplati svoje grehe i dokle god ne bude ispu-njavao Bo`ju volju. Tada njegova dua po~inje da svetli. Oboje, i dua i ~ovek, gledae onda prema Nebu. I ukoliko su svoje grehe prevladali - makar i kroz patnju - dua e ui u Carstvo Bo`je.

Shvatite: ako dua dolazi iz tame, to jest ako se opteretila u svojim ranijim ìvotima na Zemlji a svoje grehe nije o~istila, onda e ona privremeno boraviti u carstvima dua pa e opet doi u zemaljsko postojanje. Ona e teìti telu, zemaljskom ruhu, sve dok ne o~isti ono to je uvek iznova vu~e Zemlji, u zemaljsko ruho.

Zemlja je, dakle, magneti~na privla~na ta~ka za due, sve dok one na njoj ne okaju i ne preobraze ono to ih je uvek iznova vuklo u zemaljsko postojanje. Jer ima optereenja koja su "teka kao zemlja" i koja due stalno vuku ka Zemlji, dokle god ne budu otklonjena. Mnoge due ne nalaze mir u ravnima ~ienja sve dok ne savladaju ovo privla~enje Zemlje. Optereenja pak koja su due prouzrokovale u zemaljskom ruhu a nisu "teka kao zemlja" - mogu se brè otplatiti u onostranom.

Blago onim duama i ljudima koji, svoju zemaljsku krivicu - ono to su prouzrokovali - na Zemlji popravljaju milou O~evom; jer ova milost deluje na Zemlji poja~ano.

Shvatite: sve je bliè vreme u kojem teko optereene due nee vie tako lako moi da potraè Zemlju. Jer Zemlja se ~isti, i ~itava planeta Zemlja, i ~itav Sun~ev sistem uzdii e se i profiniti u svojoj strukturi. Onda vie nee biti mogue otelovljavanje teko optereenih

294

dua. One e se onda oseati kao svezane u ravnima ~ienja, na onim planetama koje odgovaraju njihovom duevnom stanju, dakle stanju -njihove svesti. Tamo e one propatiti ono to su na Zemlji mogle da optlate bez velike muke.

Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji dostii e dua u ~oveku koja gleda prema Nebu i u svom zemaljskom postojanju iz sata u sat, iz dana u dan usmerava svoja oseanja i misli na Boga, uskla|ujui se tako s Bogom. Onda su i re~i i postupci jednog takvog ~oveka boànski. Nakon smrti tela, ova e se dua postepeno uspeti u Nebo, jer je u sebi otvorila Nebo.

Put do srca Bo`jeg je nesebi~na ljubav. Kako nju postii, tome u~imo Ja i boànska Mudrost na Zemlji, preko otkrivenja. Re~ Istine sna`no te~e kroz Moj instrument u ovaj svet (1989). Moja Re~ sluì kao pomo, blagoslov i radost svima onima koji idu putem nesebi~ne -ljubavi.

Ono to je napisano, objanjava dolaènje i odlaènje dua. A u samo Nebo ne moè se uspeti niko ko nije otvorio Nebo u sebi.

Sve due i ljudi doli su ipak ovamo dole sa Neba i ui e ponovo u Nebo, jer jesu iz Neba. Moj nalog kao Spasitelja jeste da sve ponovo dovedem natrag, ve~nom Ocu, u ve~na Nebesa.

295

38. POGLAVLJE

O ubijanju ìvotinja - Bu|enje mladia iz Naina iz mrtvih

Ko ne ispunjava Bo`je zakone, optereuje svoju duu; on ne moè ni da u~i Zakonu Neba niti da ga tuma~i - @ito e biti odvojeno od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem misli i ~ula otpada ono

nezakonito (3). O primeni sile i prolivanju krvi (4). Sapatnja sa ìvotinjama - Ubijanje ìvoti-nja radi njihovog osloba|anja od patnji (5). Ko se spoznaje i ~isti, taj se u~i

da ljubi ìvot (6). Bu|enje mrtvih (8-10)

1. I do|e Mu nekoliko u~enika Njegovih i kazivahu Mu o Egipaninu jednome, sinu Belijalovom, koji u~ae da nije protiv zakona mu~iti ìvotinje kad patnja njihova ljudima donosi korist.

2. A Isus im re~e: "Zaista vam kaèm, ko iz nepravde koja se nanosi nekom stvorenju Bo`jem izvla~i korist, ne moè biti ispravan. A isto se tako malo svetim stvarima mogu baviti ili tajnama Neba u~iti oni ~ije su ruke krvlju ukaljane ili ~ija su usta mesom okaljana. (Pog. 38, 1-2)


Shvatite: sve to ìvi, osea. Sli~no kao ~ovek, svi oblici ìvota oseaju radost i patnju - bilo da su to ìvotinje, biljke ili kamenje. @ivot je svest. Svest zra~i bezbroj evolutivnih faseta Ja Jesam. Svest je i osveivanje. Ljudi, ìvotinje, biljke i kamenje oseaju prema svojoj svesti.

Shvatite: ko proganja ìvotinje, i sam e jednom biti proganjan. Ko mu~i ìvotinje, i sam e jednom biti mu~en. Ko iskoriava ìvot na Zemlji, postae plenom onih koji ga na to navode.

Svaka setva ima svoju ètvu. Ono to ~ovek poseje, ulazi u njivu njegove due; odatle ono klija i raste. U svakom semenu je ve i plod.

Ko je, dakle, protiv svog bli`njeg i protiv carstava prirode, taj je i protiv Boga - jer Bog, ìvot, u svemu je to postoji.

296

Shvatite: ko ne ispunjava Bo`je zakone, optereuje svoju duu. Ko mu~i ili ubija ìvotinje, ruke su mu ukaljane krvlju. Ko jede meso ìvotinja i zaga|uje i unakazuje prirodu, taj je ne~ist. Takvi ljudi niti se mogu baviti svetim stvarima, niti mogu saznavati takozvane "tajne" Neba, a tako onda ne mogu ni da pou~avaju i tuma~e Zakon Neba.

Ko u~i druge onom najsvetijem, zakonima Neba, upuujui svoje bli`nje da ih se pridràvaju, a sam ih se pak ne pridràva, taj e èti odobravanje samo od onih koji ìve i misle sli~no kao on.

Nita to je bezbo`no ne traje dugo. Ono e uzmicati kao to no uzmi~e pred danom. Dolazi vreme u kojem e svetlost sve izneti na videlo, i ljudi e prepoznati neboànski ìvot onih koji su ih, dodue, u~ili i zapovedali im da se drè zakona @ivota, ali sami ih se nisu dràli, onih ~ije su ruke ukaljane krvlju a tela zaga|ena jedenjem mesa.

Bo`ji mlinovi melju polako. Jednoga dana ìto e biti odvojeno od kukolja; oni ispunjeni Bogom stajae s Moje desne strane, a kuko-lj, oni bezbo`ni, prema zakonu setve i ètve, pae u ~ienje.

3. Bog daje zrnevlje i plodove Zemlje za hranu; i za ispravnog ~oveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo. (Pogl. 38, 3)


"Bog daje zrnevlje i plodove zemlje za hranu; i za ispravnog ~oveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo" zna~i: Bog daje -ljudima iz krila majke Zemlje sve to je zemaljskom telu potrebno za ìvot. Ko u svom oseanju, miljenju, govorenju i delanju ispunjava zakone ljubavi i ìvota taj i ìvi od onoga to mu majka Zemlja daruje.

Na lestvama Jakovljevim koje vode u ~isti hram ìvota, stoje ~ak mnogi. Mnogi ljudi su, kako u unutarnjem, tako i u spoljanjem jo veliki grenici i ostae takvi decenijama ili ~ak tokom vie otelovljenja ili boravljenja due, sve dok ih kao posledica ne pogodi ono to su izgradili kao uzroke.

297

Iz hrama ljubavi Bog ipak pruà ruku svakome, pa i najveem greniku. Ve~no postojanje, Otac svemira, preko Mene, Hrista, stalno pou~ava jevan|elju Ljubavi. Due i ljudi neprestano se pou~avaju da ìve jedni sa drugima, da razvijaju svest o zajednitvu Unutarnjeg ìvota, a i da prestanu sa ubijanjem ìvotinja i jedenjem njihovog mesa. Kako due, tako i ljudi, stalno se bodre da oplemenjuju svoja oseanja i misli, da bi se profinila i njihova ~ula. Jer dokle god je u dui i najmanji trun ne~istoga, ona ne moè ui u Nebo.

Zakonitost je da ~ovek koji svoje misli i re~i odràva ~istim, a svoje delanje uzdiè ka Bogu, sve vie odustaje od mrtve hrane, od jedenja mesa i ribe, dok ne bude o~ien toliko da zahvalno prima darove iz krila majke Zemlje.

îstoga nee zagaditi ono ne~isto ako je, na primer, pozvan na gozbu i uzme od mesne hrane koju su domaini pripremili sa puno radosti i truda i pruàju mu je. To je onda gest potovanja prema domainu. Ovde, shodno smislu, vaì iskaz: ne zaga|uje telo ono to ulazi u usta - npr. nekoliko zalogaja mesa - nego ono to silazi sa usana: oseaji, misli i re~i bez ljubavi, ispunjeni mr`njom i zaviu; oni zaga|uju duu i telo.

Zadovoljavanje poùde za mesom, ribom ili alkoholom, pak, optereuje duu i zaga|uje telo.

U jednom uoptenom razgovoru sa domainima bi onda moglo da se ukaè na to, da ti, gost, sve vie odustaje od ishrane mesom i rib-om, jer si shvatio da mrtva hrana ne sluì ni dui ni telu, jer Zakon Bo`ji je ìvot. Takva ili sli~na uoptena uputstva doprinee tome da i domain, koji i sam stoji na lestvama Jakovljevim, moè da po~ne da razmilja da bi i sam mogao da se ~isti i uspinje pre~agu po pre~agu.

Svaka nesebi~na re~ i svako nesebi~no delo sluè bli`njem za spas. U dobrim, nesebi~nim razgovorima moè, tako, poneko i da shvati ta Sam Ja, Hrist, zapovedio ljudima kao Isus: za nesebi~nog, ispravnog ~oveka nema druge hrane za telo osim zakonite hrane koju proizvodi priroda: zrnevlje i plodovi.

Osim toga, zapovedio Sam Svojima da se ni~ega ne liavaju, ve da oplemenjuju svoje misli i ~ula. Onda e se smanjiti i uzimanje mrtve hrane, ribe i mesa. Profinjavanjem due i ~oveka otpada ono

298

to je nezakonito. Onda ono nije potisnuto, ve otklonjeno ìvotom u Meni, Hristu.

4. Razbojnik koji provali u kuu koju su ljudi sagradili, kriv je; ali i najmanji od onih koji provale u kuu koju je Bog sagradio, vei su grenici. Zato kaèm svima koji hoe da budu Moji u~enici, dalje ruke od prolivanja krvi i ne dajte da meso pre|e preko usana vaih; jer Bog je pravedan i blag i zapovedio je da ljudi treba da ìve jedino od plodova i semenja zemlje. (Pogl. 38,4)


Tako glasi zakon ìvota: ko provali u kuu koju su sagradili -ljudi, kriv je pred Bo`jim Zakonom i pred pravom, zakonom ljudi. ôvek ne treba ni da krade ni da plja~ka. On treba da potuje imovinu svog bli`njeg. Ko zapadne u nevolju, treba da moli za pomo - a ne da krade i plja~ka. Ko pokrade svog bli`njeg - ma ovaj posedovao jo toliko bogatstvo - kriv je i po duhovnom i po telesnom zakonu.

Ko pak provali u kuu Bo`ju, u hram Svetoga Duha, taj je mnogo vei grenik. Kua Bo`ja, hram Duha Svetoga, jesu ljudsko telo i dua - koja je iz Boga i koja boravi u ljudskom telu. Duboko u dui je Bo`ja ljubav, mudrost i pravednost. Bog, dakle, boravi u dui. Zato su dua i telo ~oveka hram Bo`ji. Ko, dakle, provali u kuu od mesa i kostiju - ~inei nasilje nad ljudima, podjarmljujui ih, postupajui sa njima kao sa robovima ili ih ~ak ubijajui, taj se ogreuje o Svetoga Duha. To je najteì greh.

Odràvajte, dakle, svoje ruke i svoju duu ~istima - ne samo od kra|e i plja~ke. Ve pre svega ne primenjujte silu - bilo na ljudima ili na ìvotinjama - i ~uvajte se toga da prolivate njihovu krv.

Ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, taj niti e nad njim vriti nasi-lje, niti e ga ubijati. I ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, taj ni ìvoti-nje nee ubijati iz obesti. Ko potuje ~oveka i ìvotinju, taj nema ni ratoborne namere, jer potuje Bo`je Zakone, u koje spadaju i zakoni prirode. Ko se trudi da ostvaruje Bo`je zakone, taj e sve vie i vie

299

odustajati od ishrane mesom i zahvalno e primati darove Zemlje - dakle onu hranu koja dolazi od Boga za Njegovu ljudsku decu.

5. Ali ako ìvotinja neka mnogo pati, toliko da je njen ìvot za -nju mu~enje, ili ako postane opasna za vas, onda je oslobodite brzo od njenog ìvota i sa to je mogue manje bola. Poaljite je na drugu stranu s ljubavlju i milosr|em i ne mu~ite je; i Bog, va Otac, pokazae vam milosr|e, jednako kao to i vi pokazaste milosr|e prema onima koji su vam predati u ruke. (Pogl. 38, 5)


Ja, Hrist, dajem ovu Svoju Re~ Otkrivenja u ovom monom vremenu preokreta (1989), da bih, izme|u ostalog, ponovo upozorio da je, isto kao i ìvot ljudi, i ìvot ìvotinja, biljaka, kamenja i minerala u Bo`joj ruci.

Mnogi ljudi su napustili Otac-Majka Boga i posvetili se materijalizmu. Zbog ovog okretanja spoljanjem i ~ovekova ~ula postaju sve grublja. ôvek tako gubi ono fino oseanje za svoje bli`-nje, a i za prirodu. On ima samo jo sluha i oseaja za sebe samoga, za svoje "ja". Posledica je, da pazi jedino jo na sebe samoga i ~ini sve da zadovolji sopstvene èlje - ne mislei na to kako je njegovom bli`njem, a i njegovom sabli`njem, ìvotinji.

@ivotinje pate pod ~ovekom-gospodarom. Zato se u ovome vremenu (1989) ne moè tek tako rei: "Ali ako ìvotinja neka mnogo trpi, toliko da je njen ìvot za nju mu~enje, ili ako postane opasna za vas, onda je oslobodite brzo od njenog ìvota i sa to je mogue manje bola." Jer danas mnoge ìvotinje neprestano trpe muke i bolove zbog brutalnosti ljudskog "ja". Ovde ne vaì: spasite ove ìvotinje tako to ete ih brzo osloboditi njihovih muka i patnji. Ja, Hrist, kaèm vam: pokuajte da u svetu svojih oseanja doìvite njihove patnje i muke! Uìvite se u njihove muke i patnje i spoznajte kako one pate zbog vaeg ljudskog postupanja! Zapove|eno vam je da se menjate, predajui se Bogu, tako da moète svog bli`njeg i svog sabli`njeg, ìvotinju, da osetite i razumete u svom unutarnjem.

300

Shvatite: i ono to u~inite ìvotinjama, ~inite Meni, Hristu - i isto tako sebi samima. Muke i patnje ìvotinja bie jednom vae muke i patnje. Bog, Ve~ni, dao je ~oveku u ruke i ìvotinje - ali ne da ih mu~i, ve da sa njima ìvi. ôvek treba da bude z a ìvotinju, onda je i ìvotinja z a ~oveka. Onda e mu ona i radosno sluìti.

Ako ìvotinja zbog neke nesree ili zbog svojih godina veoma pati, onda ~ovek treba brzo i nanosei joj to manje bola, da oslobodi njen duhovni ìvot, delimi~nu duu odnosno delimi~ni zrak iz zema-ljskog tela i da je s ljubavlju i milosr|em preda u ruke ve~nog Stvoritelja. On, veliki Sve-Jedan, poznaje svaku ìvotinju. On ju je stvorio i ìvi u njoj kao snaga u delimi~noj dui odnosno delimi~nom zraku. Delimi~na dua ili delimi~ni zrak ìvotinje razvijene su snage svesti Sveduha, koje su postale duhovni oblik.

6. I ono to u~inite najmanjem od Moje dece, ~inite Meni. Jer Ja Sam u njima i ona su u Meni. Da, Ja Sam u svim stvorenjima, i sva stvorenja su u Meni. Svim njihovim radostima radujem se i Ja, i od svih bolova njihovih i Ja trpim. Zato, kaèm vam: Budite ljubazni jedni sa drugima i sa svim stvorenjima Bo`jim." (Pogl. 38, 6)


Ono to ~ovek poseje to e i èti, zna~i jo: ono to ~ovek u~ini najmanjem od svojih bli`njih - i ìvotinjama, biljkama i kamenju - to ~ini Meni i sebi samome.

Svaki dan je dat ljudima za samospoznaju, jer svakoga dana svaki ~ovek moè da sazna ta danas treba na sebi da spozna i o~isti. Ko to ~ini, postaje senzitivan za ìvot. On saznaje na samome sebi ta zna~i ljubiti ìvot.

Ko ljubi Boga, svesno je u Bogu i Bog je u njemu. Njegovi dani postaju za njega kao ~oveka svetliji, jer njegova dua postaje slobodnija. Onda on shvata i iskaz: "Ja Sam u svim stvorenjima i sva stvorenja su u Meni."

301

Blag ~ovek je onaj milosrdni ~ovek koji ìvi u harmoniji sa svojim bli`njima, sa ìvotinjama i sa svim snagama ìvota i oblicima ìvota.

7. I desi se idueg dana, da ode u grad Nain. I mnogi od u~enika Njegovih otidoe sa Njim i narod mnogi.

8. A kad do|e blizu kapije gradske, gle, tu iznoahu mrtvaca jednoga, jedinca u majke; a i udovica bee ona. I mnogi iz grada i|ahu sa njom.

9. I videvi je Gospod, saàli se na nju i re~e joj: "Ne pla~i! Sin tvoj spava!" I pristupi On i dodirnu kov~eg, i koji ga noahu zastadoe. A On re~e: "Mladiu, Ja ti govorim, ustani!"

10. I onaj koga smatrahu mrtvim, uspravi se i stade govoriti. I Isus ga predade majci njegovoj. A strah neki obuze sve i hvaljahu Boga govorei: "Veliki prorok ustade izme|u nas i Bog do|e narodu Svom." (Pogl. 38, 7-10)

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam produbljujem re~:

Na ovaj na~in i sli~no delovao Sam Ja, Sin Bo`ji, Savladar Neba, u zemaljskom ruhu sa Mojim nasle|em, delimi~nom snagom prasnage.

Mnogi takozvani mrtvi, koje Sam Ja probudio iz dubokog sna, jo nisu bili u carstvu dua, nego je dua jo bila povezana sa telom preko srebrnaste vrpce, koja se jo zove i duhovna informaciona vrpca.

Taj duboki san li~i na nesvesticu. On nastupa pre no to se vrpca odvoji od tela. Ljudi ga opisuju kao nastupanje smrti.

Tek kada je ova informaciona vrpca odvojena od tela, onda je i dua potpuno odvojena od tela. Onda se kua due, telo, postepeno razgra|uje na svoje sastavne delove: na vodu i zemlju.

302

39. POGLAVLJE

Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom

Put do kraljevstva Bo`jeg - Ko je kolebljiv u svojoj odluci, taj nee pronai blago na Nebu (1-6)

1. Opet se|ae Isus pod smokvom,a u~enici Njegovi oko Njega, a oko njih i veliko mnotvo ljudi, koje htede da Ga ~uje. I On im re~e: "Sa ~im da uporedim Carstvo Bo`je?"

2. I kaza ovu slikovitu pri~u: "Carstvo Bo`je je kao seme, semenka mala koju ~ovek uzme i poseje na njivi svojoj. Ali kad ova izraste, postaje drvo veliko koje iri grane svoje. I mladice njegove se ka zemlji savijaju, putaju koren i rastu uvis, dok polje ne bude drvetom pokriveno. I ptice iz vazduha sleu i gnezde se u granama -njegovim, i stvorenja na Zemlji nalaze uto~ite u senci njegovoj."

3. I kaza im jo jednu slikovitu pri~u: "Carstvo Nebesko je kao blago veliko koje leì zakopano u njivi. I naavi ga ~ovek sakrije ga i radujui se ode te proda sve to ima pa kupi njivu onu; jer zna koliko e bogatstvo njegovo iz toga biti.

4. Jo je Carstvo Nebesko kao biser skupocen veoma koga prona|e trgovac, traèi bisere dobre. I naavi ga, proda sve to ima i kupi ga; jer je shvatio koliko je ovaj vredniji od svega to za njega dade."

5. I opet kazivae Isus: "Carstvo Nebesko je kao kvasac koji uzme èna i pokrije ga sa tri oke brana. I kad sve dobro uskisne i u vatri se ispe~e, bude vekna hleba. Ili je ono opet kao ~ovek koji uzme oku ~istoga soka od gro`|a i u dve ga ili ~etiri oke vode izlije, dok se sve ne izmea da vino nastane.

6. Carstvo Nebesko je kao grad bri`ljivo podignut na vrhu visoke gore i na steni utemeljen, monim zidom okruèn i sa kulama i kapijama na severu i na jugu, na istoku i na zapadu. I takav grad nee pasti, niti moè sakriven ostati, a kapije njegove za sve su otvorene, i svi koji klju~eve imaju, ui e." (Pogl. 39, 1-6)


303

Ko ljubi Boga, taj ne gomila za sebe. On bratski deli sa svojim bli`njim koji ima isti cilj kao i on: da deluje za ìvot iz Boga.

Ko da sve, da bi dostigao Carstvo Nebesko, taj je blago naao: Carstvo Bo`je u sebi samome. Ono zra~i iz njegovog unutarnjeg kao nesebi~na ljubav, kao vrlina i dobrota i daruje se onome ko ga je gladan i èdan. Ko poseduje Carstvo Nebesko, taj prima sve to mu je potrebno. Ko se ne brine za sutra, ve planira sa Bogom, taj je u Bogu - i Bog deluje kroz njega za dobro svih koji ~ista srca teè Carstvu Bo`jem.

Shvatite: dokle god se jo i jednom niti svog srca drìte za ovaj svet, neete pronai unutarnje blago, jer vae misli odvla~e vas ovoj iskrici u svetu. Ona je kao slamka za koju se ~vrsto drìte. Samo onaj ko se svim svojim oseanjima, mislima, re~ima i delima okrene unutarnjem, pronai e blago koje ~oveka ~ini blaènim.

Samo na ovaj na~in doi ete do klju~a koji otvara kapije @ivota.

Ko je dostigao unutarnju snagu, taj otvara kapiju Neba i stoji, preplavljen talasima svetlosti, u ve~noj domovini koja mu je ve kao ~oveku o~igledna.

U mnogim slikovitim pri~ama ljudima je stalno objanjavano i stalno im se objanjava da Carstvo Nebesko moè dostii samo onaj ko se odlu~i jedino za Boga. Sve drugo, kao npr. "za" i "protiv" - jednom za Boga, a onda opet za svet - jeste podeljenost i nije put ka Kraljevstvu Bo`jem, koje je u svakoj dui. Zadatak svih dua i ljudi koji su se kroz "za" i "protiv" - jednom Duh, onda opet svet - uda-ljili od Boga, jeste da u sebi ponovo probude i otkriju Carstvo Bo`je. Preko Mene, Hrista, dua e ponovo ui u Nebo, jer Ja Sam Put, Istina i @ivot.

Kolikim zaobilaznim putevima e ~ovek ii i koliko bola e istrpeti zbog svog protivzakonitog i protivre~nog ìvota, to zavisi jedino od ~oveka samog, jer svako ima slobodnu volju za slobodnu odluku kada e poi tim neposrednim putem koji vodi oslobo|enju i slobodi.

7. I ispri~a im jednu drugu slikovitu pri~u: "Carstvo Nebesko je kao dobro seme koje ~ovek poseja na njivi svojoj. Ali u noi, kad -

304

ljudi pospae, do|e neprijatelj njegov i poseja kukolj med ìto pa otide. I kad usev izraste i ìto isklasa, i onaj se kukolj pokaza.

8. Tad do|oe sluge domainove i rekoe: Gospodaru, zar nisi dobro seme na njivu svoju posejao? Odakle onda kukolj? A on im re~e: neprijatelj to u~ini.

9. Onda rekoe sluge: Zar nee da odemo onamo i po~upamo ga? A on odgovori: Ne, da ne bi i dobro ìto zajedno s kukoljem iskorenili.

10. Pustite ih nek rastu oboje zajedno do ètve. A u vreme ètve rei u èteocima: saberite najpre kukolj i sveìte ga u snoplje, da se saèè i zemlju plodnom u~ini; a ìto mi saberite u moje ambare."

11. I opet kazivae Isus: "Carstvo Nebesko je kao setva. Gle, izi|e seja~ da seje. I dok sejae jedna zrna padoe pokraj puta. I do|oe ptice i pozobae ih.

12. A druga padoe na kamenito tle, gde ne bee mnogo zemlje, i odmah iznikoe, jer ne bee zemlja duboka. I kad obasja sunce, sagore ih, i budui da nemahu ìla, posahnue.

13. A druga padoe u trnje, i naraste trnje i ugui ih. A druga padoe na zemlju dobru, koja bee dobro pripremljena, i donoahu rod, jedno po sto, jedno po ezdeset, a jedno po trideset. Ko ima ui da ~uje, neka ~uje!" (Pogl. 39, 7-13).

305

40. POGLAVLJE

Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom

Slikovita pri~a o Carstvu Nebeskom; dobra setva; Prepoznavanje i odstranjivanje korova u pravo vreme -

Preko ostvarivanja u obilje Carstva Bo`jeg (1-2). Velika ètva: odvajanje ìta od kukolja; paklene muke (3-7). Seme kraj puta: samo sluanje istine (9)

1. I pristupivi u~enici rekoe Mu: "Zato govori mnotvu u slikovitim pri~ama?" A On odgovarajui re~e: "Jer je vama dano da znate tajne Carstva Nebeskoga, a njima nije.

2. Jer ko ima, dae mu se, i pretei e mu; no onome koji nema nita, uzee se i ono to se ~ini da ima. (Pogl. 40, 1-2)


Ja, Hrist, uneo Sam kao Isus dobro seme iz Carstva Nebeskog u ovaj svet i u due sve dece Bo`je. Dobro seme razvija se samo u onoj deci Carstva Nebeskog koja se iz dana u dan trude. Korov je setva zla. On se razvija u onoj deci ovoga sveta koja ne ìve u jedinstvu sa decom koja teè Carstvu Nebeskom. U vremenu kraja, kad se materijalisti~ki svet bude bliìo svretku, sledi sveobuhvatna ètva. @eteoci su an|eli i svi ljudi koji se okreu unutarnjem i trude se da ispunjavaju volju Bo`ju.

I sledeu slikovitu pri~u treba da posmatrate u svom unutarnjem: Carstvo Nebesko je ono dobro seme koje se daje ljudima. Ono pada u njivu ìvota, u duu, da ovu opet pripremi za Carstvo Nebesko. Budite budni i ~uvajte tu dobru setvu! Jer onaj mra~ni, neprijatelj dobroga, neprestano se trudi da u njivu ìvota, u duu, poseje korov, pa da korov nadraste i ugui ono dobro. Ipak, ne vadite odatle korov - osim ako vam je danas dato da prepoznate ta treba da odstranite od korova. Onda ete i odstranjivati samo korov, jer ste za to stekli jasan uvid. Dobra setva ostae onda sa~uvana.

Shvatite: svaki dan ima svoje sate, minute i sekunde. Ako koristite dane i ako ste budni, onda ete svakoga dana saznavati sa

306

koje njive ìvota treba da odstranite korov. Onda neete iskorenjivati dobru setvu.

Svaki dan dat je ~oveku za spoznaju, da prepozna i o~isti jedan ili vie korova, grenog dakle. Ko koristi dan za ovo, taj nee iskore-njivati dobru setvu, jer je on danas u stanju da korov jasno prepozna i da ga jasno shvati, jer je ovaj danas sazreo za iskorenjivanje.

I ako sami sejete, pazite da dobru setvu, Zakon ìvota, posejete na dobro tle. Onda e ona i doneti mnogostruke, dobre plodove. Dobra setva, Zakon ìvota, pada u duu vaeg bli`njeg, to jest na dobro tle, samo onda ako ste ono to sejete - dakle predajete dalje - i sami ostvarili i proèli svojim unutarnjim ìvotom.

Tuma~im sledei iskaz: "Jer ko ima, dae mu se, i pretei e mu; no onome koji nema nita, uzee se i ono to se ~ini da ima". Ko je ve puno ostvario od Zakona ìvota i ko dalje teì tome i nesebi~no daje, tome e se dati jo vie, da ìvi u obilju duhovnome.

Ko poseduje samo materijalna dobra i gomila ih i teì samo -njima, taj pred Zakonom ìvota nema nita. On je siromaan duhovnom snagom. Njemu e se oduzeti i ono to misli da ima, kako bi nau~io da teì Carstvu Bo`jem.

3. Zato im govorim u slikovitim pri~ama, jer oni ne vide i ne ~uju, niti razumeju.

4. Jer na njima e se ispuniti proro~anstvo Isaijino, koji kaè: 'ûete, ali neete razumeti, gledaete, ali neete nita opaziti; jer je okorelo srce ovoga naroda, i ui njihove nagluve su i o~i svoje zatvorili su, do vremena kada e o~ima svojim videti i uima svojim ~uti i srcima svojim razumeti i kada e se preobratiti, i Ja u ih isce-ljivati'.

5. Ali blagoslovene neka su o~i vae, jer vide, i ui vae, jer ~uju, i srca vaa, jer razumeju. Jer zaista vam kaèm: proroci mnogi i pravednici èleli su da vide to vi vidite, i ne videe, i da ~uju to vi ~ujete, i ne ~ue."

6. Onda otpusti Isus mnotvo i pristupie Mu u~enici Njegovi govorei: "Protuma~i nam slikovitu pri~u o njivi." A On odgovarajui re~e im: "Onaj to seje dobru setvu to je Sin ~ove~ji, a njiva je svet,

307

a dobra setva deca su Carstva Nebeskoga, a kukolj su deca zla. Neprijatelj koji je kukolj posejao jeste |avo. @etva je svretak sveta, a èteoci su an|eli.

7. I kao to se kukolj sabira i u ognju saìè, tako e biti i na posletku sveta. Poslae Sin ~ove~ji an|ele svoje, i sabrae oni iz Carstva Njegovoga sve sablazni i sve koji zlo ~ine i bacie ih u pe ognjenu, i koji o~ieni ne budu, sasvim izjedeni bie. Onda e oni pravedni sjati kao sunce u Carstvu Nebeskome. (Pogl. 40, 3-7)


Re~ Bo`ja za sve ljude trebalo bi da bude shvaena shodno smislu.

Onaj ko je daleko od Boga, koji istinu vidi u slovu, zaslepljen je tom istinom, jer on istinu gleda - a ne moè ipak da je shvati, jer jedino priznaje slovo. Za takve ljude govorio Sam Ja kao Isus i govorim Ja kao Hrist, stalno u slikovitim pri~ama. To se doga|a i danas (1989) preko Otkrivenja. I u ovom vremenu mnogi ljudi sluaju Moju Re~ i ne razumeju je, jer gledaju samo na slovo.

Mnogi prepoznaju istinu, a ne ìve ipak prema toj istini. Mnogi vide da Zakon Bo`ji donosi ispunjenje, a ne ìve ipak prema Zakonu Istine. Mnogi veruju u Istinu, a ìve i dalje u obmani ljudskog "ja". No blizu je vreme u kojem e mnogi spremno prihvatiti i ostvarivati ono to su ~uli, i pokrenuti u srcu ono to vide.

Blizu je vreme u kojem e se na ~itavoj Zemlji èti negdanja setva i odvojiti ìto od kukolja. Tada e mnoge due i ljudi morati da pretrpe ognjenu pe, koja je u njima. Ta ognjena pe simbolizuje sta-nje optereene due zarobljene svetom. To su paklene muke koje dua ima da pretrpi ako na vreme ne okaje svoje grehe i ne popravi ono to je prouzrokovala u zemaljskom ruhu. A oni koji uprkos boljem znanju uvek iznova postupaju protiv Zakona Ljubavi i @ivota, morae jednom da regeneriu svoje duhovno telo u dohovnim ravnima razvoja, jer nisu vie mogli da u potpunosti razviju strukturu ~estica svog duhovnog tela. To je tuma~enje re~i "bie sasvim izjedeni".

308

Oni pravedni sijae kao sunce u Carstvu Nebeskom. Ipak, ni oni nepravedni nee morati ve~no da ìve u svojim sopstvenim paklenim mukama koje su sami prouzrokovali. Jednom e i oni shvatiti da su deca Bo`ja - i prihvatie O~evu milostivu ruku i poi putem ka Njemu, koji je i njih ugledao i stvorio.

8. ûjte i o slikovitoj pri~i o seja~u. Seme koje pade na put, to su oni koji re~ iz Carstva Nebeskog ~uju, ali je ne razumeju. Onda do|e neprijatelj zlobni i ukrade ono to u njihovo srce posejano bee. To su oni koji seme kraj puta primie. (Pogl. 40,8)


Ko re~ Bo`ju samo slua, a sam ne ìvi po njoj, taj je nee ni razumeti. On e onda i pou~avati samo svoje predstave ili tu|e pojmove.

U svim vremenima primali su mnogi ljudi re~i Istine, a tako i u sadanjem vremenu (1989).

Mnogi su sluali i sluaju re~i Istine. A i bogatili su se i jo se bogate na njoj. Pou~avali su je i jo je pou~avaju. Propovedali su i propovedaju Istinu - ali nisu ìveli i ne ìve po njoj i zbog toga doputaju da za to budu i plaeni. Ko ìvi po Istini i u~i druge iz svog ostvarivanja, iz svog ispunjenog srca, taj prima platu iz Carstva Istine. Da napuni svoje dèpove stara se samo onaj ko pou~ava Istinu a ne ìvi po njoj. To su oni koji stoje kraj puta, primaju semenke ìvota i predaju ih dalje, ali ne ispunjavaju.

Kada seme padne u srce, onda ono po~inje da klija i da raste, a donosi i nesebi~ne plodove.

9. A koji seme na tlu kamenitome primie, to su oni to re~ ~uju i odmah je sa radou prihvate. No ona ne puta korena u njihovom unutarnjem i ne traje dugo, jer ~im naraste patnja i podigne se progon zbog te re~i, oni malo po malo otpadaju. (Pogl. 40,9)


309

Mnogi su sluali i sluaju re~i Istine, i prihvatali su ih i prihvataju ih radosno. Ipak, ko istinu samo slua a ne ìvi po njoj, taj jeste i ostaje trska koja leluja na vetru. I kada, dakle, za ono to je ~uo i prihvatio treba i da se zauzme, on se te istine odri~e i otpada od nje. I kada ga proganjaju zbog jevan|elja, onda se on uputi ka prividno sigurnoj obali. On hoe da se spase odri~ui se istine, ponovo traèi svet i ponovo ronei u njegove talase, da ga ne bi vie videli i napadali. Ko, dakle, istinu samo ~uje, taj ju je samo primio, ali ne i prihvatio.

Prihvatiti je zna~i: po njoj ìveti. Ko istinu ìvi, taj e kad do|u oluje - patnje i progon - biti stena o koju se razbijaju talasi.

10. A i koji semenke me| trnjem primie, oni su to re~ ~uju, ali brige ovoga sveta i varka bogatstva ugue re~ i semenke bez roda ostanu.

11. Ali koji su seme na tlu dobrome primili, oni su to re~ ~uju i razumeju, koji rod ra|aju i donose neki po trideset, neki po ezdeset, a neki po sto.

12. Sve ovo objanjavam Ja vama koji ste iz unutarnjeg kruga. Ali onima spolja govorim u slikovitim pri~ama. Neka ~uju svi koji ui imaju da ~uju." (Pogl. 40, 10-12)

310

41. POGLAVLJE

Preobraenje pti~ara - Isceljenje slepoga

Pravljenje poslova sa ìvotinjama; Trgovina ljudima - Svetkovanje sabata - Srazmerna kazna za one koji znaju i za one koji ne znaju (1-9). Ko ispunjava

Zakon Bo`ji, taj gleda u dubine postojanja (10-13)

1. A kad po|e Isus u Jerihon, srete Ga jedan ~ovek sa mladim golubovima i kavezom punim ptica koje bee uhvatio. I On vide tugu njihovu to slobodu behu izgubile a trpljahu jo i glad i è|.

2. I On re~e ~oveku onome: "[ta ~ini sa ovima?" A ~ovek Mu odgovori: "Ja ìvim od toga to prodajem ptice koje uhvatim."

3. A Isus mu re~e: "[ta misli kada bi tebe neko, ja~i i pametniji od tebe, uhvatio i okovao, ili kad bi i tvoju ènu ili decu i tebe u tamnicu bacio da te proda radi sopstvene koristi i da bi zaradio sebi za ìvot?

4. Nisu li ovo ovde tvoji sabl`nji koji su samo slabiji od tebe? I zar se i za njih ne brine isti Bog, Otac i Majka, kao i za tebe? Pusti dakle, ovu svoju malu brau i sestre na slobodu i nastoj da takvo ta nikada vie ne ~ini, ve da hleb svoj poteno zara|uje."

5. I divljae se ~ovek re~ima ovim i punomoi Njegovoj i pusti ptice na slobodu. A ptice, ~im izi|oe, odletee k Isusu i na ramena Njegova sletee i pevahu Mu.

6. I raspitavi se ~ovek onaj za u~enje Njegovo ode putem svojim i nau~i da plete korpe. Radom svojim zara|ivae sebi hleb, a kaveze svoje i zamke polupa, te postade u~enik Isusov.

7. I spazi Isus ~oveka nekog koji je radio na sabat i re~e mu: "ôve~e, ako zna ta ~ini onda nek si blagosloven, jer ne kri zakon u Duhu. Ali ako ne zna, onda si proklet i prekritelj si zakona."

8. I opet govorae Isus u~enicima Svojim: "[ta treba dakle da bude slugama onim koje volju Gospoda svoga poznaju, a ipak se ne pripremaju za dolazak Njegov, a i ne delaju po volji Njegovoj?

9. Uistinu, kaèm vam, koji volju U~itelja svoga poznaju, ali je ne slede, treba izudarani da budu sa mnogo udaraca. Ali koji volju U~ite-

311

lja svoga ne poznaju i zato je ne vre, treba sa manje udaraca izudarani da budu. Kome je mnogo dano, od njega se mnogo i traì. A kome je malo dano, od njega se malo i traì." (Pogl. 41, 1-9)


Ko sa svojim bli`njima i svojim sabli`njima, ìvotinjama, pravi poslove, ogreuje se o zakon slobode. Kada mukarac svoju ènu ponudi nekom drugom mukarcu, a èna svog muà nekoj drugoj èni, jer ovo dvoje nemaju vie ni~eg zajedni~kog, onda je to kao trgovina robljem. Ili kada roditelji udaju/ène svoju decu po svom naho|enju ili udaju ker za nekog mukarca koji je za nju dao novac i dobra, onda su to poslovi sa ljudima. Onda je to kao trgovina -ljudima. I ko sa svojim sabli`njim, ìvotinjom, pravi poslove, taj nije mnogo bolji od onoga koji svoje bli`nje preputa drugima, svejedno iz kojih razloga.

Sabli`nja stvorenja, ìvotinje, prema svom duhovnom stanju svesti su oni slabiji jer jo nemaju razvijene duevne sposobnosti jedne due detinjstva kao to je npr. ~ovekova dua. Zato bi ~ovek ìvoti-njama trebalo da pruà zatitu i da sa njima, svojim sabli`njim stvorenjima ìvi, i da se o njih niti ogreuje niti da sa njima pravi poslove.

Dakle, kako ~ovek misli, takva je i njegova dua - svetla ili tamna. Tome odgovarajue se on ponaa i prema svojim sabli`njima, prema ìvotinjama i prema ~itavoj prirodi.

Re~i "ôve~e, ako zna ta ~ini onda nek si blagosloven, jer ne kri zakon u Duhu. Ali ako ne zna, onda si proklet i prekritelj si zakona" kazuju:

Ko na sabat nesebi~no pruà neodlo`nu pomo ili radi za svoje bli`nje, npr. za ljude koji su na sabat dospeli u nevolju ili su oboleli ili trpe patnju i bol - taj se ne ogreuje o Zakon ìvota.

Kad ~ovek pak skrnavi sabat radi sopstvene koristi, onda on kri zakon koji je Bog dao ljudima: na kraju sedmice jedan dan miruj i ìvi jo svesnije u Bogu, da bi skupio snagu za dane rada.

312

Iskaz "Uistinu, kaèm vam, koji volju U~itelja svoga poznaju, ali je ne slede, treba izudarani da budu sa mnogo udaraca" ima sledee zna~enje: ko zakone Bo`je poznaje - pa neka su to i samo Deset zapovesti, izvodi iz Zakona Bo`jeg - a ne pridràva ih se, dakle ne ispunjava volju Bo`ju, taj sudi sebi samome. Njegov sud e bi~evati -njegovo telo, dakle tui e ga onim to je posejao a nije okajao. Jer ko svesno postupa protiv Zakona Bo`jeg, ogreuje se o Duha Svetog. A to je najteì greh.

"Ali koji volju U~itelja svoga ne poznaju i zato je ne vre, treba sa manje udaraca izudarani da budu" zna~i: oni zbog svog opteree-nja, greha, koji slabi duu, jo nisu u stanju da shvate zakone Bo`je i da ih ostvaruju. A ipak e i oni svoje grehe morati da spoznaju, da se zbog njih pokaju i da se poprave. I ako ne u~ine ovo u vremenu koje im je dato za spoznaju, morae da ih otplate, to zna~i, bie i oni udareni. No i oni e se jednom probuditi i moi e tada mnogo toga da shvate. I od njih e se onda mnogo zahtevati - da ostvaruju ono to su prihvatili: Zakon ìvota.

Ko zakone ìvota ostvaruje, postaje bogat u unutarnjem. Ko ih ne ostvaruje, ostaje siromaan ili e postati siromaan. No svako ko Zakon ìvota prihvati, morae jednom pred tim zakonom da poloì ra~un, jer ono to on od Zakona prihvati, obavezuje na ostvarivanje.

10. Bejae ~ovek neki slep od ro|enja. I on osporavae da postoji neto kao Sunce, Mesec i zvezde, ili da postoje boje. I oni uzalud pokuavahu da ga ubede da drugi ljudi to vide. I odvedoe ga Isusu, i On pomaza o~i njegove i vrati mu vid.

11. I radova se ovaj sa ~u|enjem i strahom i izjavi da pre toga bejae slep. "A sada, nakon ovoga", re~e, "vidim sve, znam sve, razlikujem sve stvari, ja sam Bog."

12. A Isus mu re~e: "Kako moè sve da zna? Ne moè da gleda kroz zidove kue svoje, niti da ~ita misli bli`njih, niti da razume govor ptica ili divljih ìvotinja. Ne moè ~ak ni da se seti doga|aja svog pre|anjeg ìvota, ni svog za~ea ili ro|enja.

13. Misli sa smernou na to koliko toga ti ostaje nepoznato, ~ak nevidljivo. I ako dakle tako ~ini, videe jasnije." (Pogl. 41, 10-13)

313


Prepoznajte svoj ìvot u onome to je zapisano! Iako mnogi od vas gledaju Sunce, Mesec, zvezde i boje, vae vi|enje je ipak ograni~eno. Jer dokle god ~ovek ne ispunjava Bo`ju volju, nee videti ni Njegovu divotu. On gleda samo povrinu ìvota a ne vidi dubine postojanja. Samo onaj ko Bo`ji Zakon ispunjava, postaje jasniji i vidi dubine ìvota, vidi misli ljudi i razume govor ìvotinja. On razume i biljke, koje zra~e svoja oseanja i svoju snagu i tako mu se saoptavaju. On poznaje puteve u beskona~nost i delovanje zvezda i zna koje su od njih stanice koje vode u beskona~nost.

Ko Zakon Bo`ji ispunjava, videe jasnije, a ko je Zakonom Bo`jim postao, taj je u beskona~nosti kod kue.

314

42. POGLAVLJE

Isus pou~ava o braku - Isceljenje desetoro obolelih od lepre

Povezanost bra~nih partnera i pri spoljanjoj rastavi - Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbra~no stanje (6-8). Trajno

ozdravljenje samo ostvarivanjem ve~nih zakona (13)

1. Nakon ove besede otide Isus iz Galileje, i do|e u Judeju, na obalu Jordana. I za Njim i|ae narod mnogi i On tamo isceli mnoge.

2. I pristupie Mu fariseji da Ga iskuaju, i rekoe Mu: "Je li pravo po zakonu da mu` ènu svoju iz bilo kojeg razloga otpusti?"

3. A On odgovori i re~e im: "Kod naroda nekih mukarac ima mnogo èna i otputa koju hoe, iz nekog opravdanog razloga. A u drugih opet naroda èna ima vie muèva i otputa koga hoe, iz kakvog opravdanog razloga. U drugim narodima pak mukarac je samo sa jednom ènom povezan u uzajamnoj ljubavi, i ovo je onaj bo-lji i najvii put.

4. Zar niste pro~itali da Bog na po~etku stvori ~oveka tako, da jedno bude muko a jedno ènsko, i rekao je: Zato mukarac ili èna da ostavi oca i majku svoju i da se uz ènu svoju ili muà priljubi i to dvoje jedno telo da budu.

5. Tako nisu vie dvoje, nego jedno telo. Jer ono to Bog sastavi, ~ovek da ne rastavlja." (Pogl. 42, 1-5)


Uistinu, kaèm vam: i kada razlog da se bli`nji odbaci izgleda opravdan, ~ovek ipak nema prava da svog bli`njeg isklju~i iz svog ìvota. Jer ko je bez mane, neka prvi baci kamen.

Ko bli`njeg isklju~i iz svog ìvota, zatvara svoje srce za Bo`ju -ljubav.

Zato ~ovek ne bi trebalo da odbacuje svog bli`njeg - ni onda kad izgleda da za to ima razloga. On treba svom bli`njem da oprosti i da

315

ga moli za oprotaj. Jer ni pri jednom razdoru krivica nije samo do jednoga. U tome uvek u~estvuje najmanje dvoje njih.

Kada se ljudi razdvajaju, svejedno iz kojih razloga, onda bi to trebalo da bude samo spoljanje razdvajanje, a ne i kona~no odricanje jednog od drugoga.

Ko se sjedini sa svojim bli`njim u unutarnjem, ~ienjem svega onog to je do razdora dovelo, taj ostaje povezan sa njim i onda kad su njih dvoje me|usobno razdvojeni u spoljanjem.

Brak sa vie èna ili mukaraca, u kojem mukarac ima vie èna ili èna vie muèva, protivan je Zakonu boànske ljubavi.

Bog je u ~istom postojanju stvorio polaritet i dualitet: u Nebu se sjedinjuju dva boànska bia u Bogu i ljube jedno drugo u Bogu. Ovo povezivanje u Bogu jedan je akt stvaranja Bo`jeg. A proizlazi iz principa polariteta i dualiteta. Ta dva boànska bia ve~no su povezana u Bogu, kao deca Bo`ja, pa tako i kao brat i sestra.

Kako u Nebu, tako treba da bude i na Zemlji.

Kada dvoje ljudi pri sklapanju braka pred Bogom obeaju jedno drugom vernost, ili ako se vie ljudi udruì u neku zajednicu brae i sestara - to su ljudi koji me|u sobom neguju apsolutnu ~istotu, radi ispunjavanja zajedni~kih zadataka ili radi ispunjavanja Zakona - onda bi oni trebalo da budu i verni jedni drugima. Jer ko pred Bogom obea vernost, taj i sa Bogom zaklju~uje savez vernosti. Ko se pridràva tog saveza vernosti, taj e i svog bli`njeg gledati kao hram Bo`ji i potovae ga.

U uzajamnom potovanju prepoznajemo unutarnje vrednosti ~oveka. Ko nau~i da ljubi one unutarnje vrednosti u bli`njem, taj odràva i unutarnju povezanost sa bli`njim. I ko odràva ovu unutar-nju povezanost, povezan je i sa Bogom.

Takav jedan brak ili zajednica brae i sestara ima trajnost u ovom zemaljskom bivstvovanju i ui e u ve~nost, jer Bog je zakon jedinstva i zajednitva.

Ljudi koji su spremni da ìve u Duhu Gospodnjem, zajedni~ki e oblikovati svoj zemaljski ìvot, nosie se uzajamno i bie odani jedni drugima u nesebi~noj ljubavi punoj poverenja. Takav jedan brak ili

316

zajednica brae i sestara ne vodi vezanosti, ve egzistira u povezanosti jednih sa drugima i povezanosti sa Bogom.

Mukarac i èna u braku jednog su duha i jednog tela - a ipak su dve due. Nakon smrti tela oni ìve kao brat i sestra, i u evolucionom procesu ~ienja ponovo se vraaju svom duhovnom dualu.

Nebeski duali su dva bia iz Boga i ve~no sjedinjena u Bogu. Muki dual je davajui princip, a ènski primajui princip. Oni su povezani u Bogu kao nebeski par u svu ve~nost.

Svako bie i svaki ~ovek ima slobodnu volju za slobodnu odluku za ili protiv zakona Bo`jih. Prema Zakonu ìvota partneri u brakovima ovoga sveta se ne rastavljaju. Ali poto svako bie i svaka dua - dakle i svaki ~ovek - ima slobodnu volju, njima samima je, prema zakonu slobodne volje preputeno da odlu~e da li e se rastaviti. Oni pritom naj~ee gledaju na spoljanje vrednosti, orijentiu se prema spoljanjem ili mere ljudskim merilima. Takvo razdvajanje vodi ljude u zakon setve i ètve. Posledice ovakve ljudske odluke moraju snositi oboje, no vei udeo pada na onoga koji se iz -ljudskih motiva odvojio od svog bli`njeg.

Ko se odvoji od svog bra~nog druga da bi sa nekim drugim ponovo ìveo u ljudskoj zajednici, taj je raskinuo brak. A i takozvana partnerstva podleù istom zakonu. Zato pazite ta mislite i ~inite - i preispitajte sebe pre no to u|ete u brak ili partnerstvo, koji razlozi i motivi vas na to pokreu. Da li to traì telo? Da li su materijalna dobra ta koja vas udruùju? Ili je to nesebi~na ljubav koja je kao klica unutarnjeg ìvota aktivna u unutarnjim vrednostima dvoje ljudi koji teè viim idealima i ciljevima?

Shvatite: na viim stupnjevima evolucije ka boànskom ìvotu vaè vii zakoni. Oni obuhvataju i brakove i porodice koji teè viim idealima i vrednostima, i koji se upravljaju prema unutarnjim vrednostima i prema evolucionim koracima pojedinca na putu ka Meni.

6. A oni Mu uzvratie: "A to onda Mojsije zapovedi da se dade knjiga otpusna?" A On im re~e: "Zbog okorelosti vaih srca, Mojsije

317

je patio to se rastavljate od èna svojih; i kao to vam i u mnogim slu~ajevima dopusti meso da se jede; ali u po~etku ne bee tako.

7. A Ja vam kaèm: ko otpusti ènu svoju, osim ako je to iz kakvog opravdanog razloga, i uzme drugu umesto nje, brakolomac je." Onda Mu rekoe u~enici Njegovi: "Ako je tako ~oveku sa ènom, onda se nije dobro èniti."

8. Ali On im re~e: "Ove re~i ne odnose se na sve, ve samo na one kojima su date. Jer ima bezbra~nih koji su takvi ro|eni iz utrobe maj~ine, i takvih koji zbog ljudi ostaju bezbra~ni, i takvih koji su svojevoljno bezbra~ni Carstva radi nebeskoga. Ko ovo moè da shvati, neka shvati!" (Pogl. 42, 6-8)


Kad neko nije u braku, iz bilo kojeg razloga, onda je to ili zbog puta evolucije koji je on sam odabrao ili pak zbog zakona setve i ètve. Bezbra~no stanje npr. moè da bude rezultat ne~ega to je neko u svojim prethodnim ìvotima prouzrokovao i to sada, u ovom zemaljskom ìvotu po~i- nje da deluje kao posledica, a to on sada mora da nosi kako bi sazrevala njegova dua.

Ako ~ovek raskine svoj brak ili pak ne ulazi u brak kako bi tako dostigao Carstvo Nebesko, onda se on vara. On je zaveden pogrenim predstavama, miljenjima i pravilima. Tako|e, ko radi sopstvene koristi ne u|e u brak, ogreuje se o zakon jedinstva.

Uistinu, kaèm vam: povezanost dva bia postavljena je od Boga. U Nebu se ta povezanost dva duhovna bia naziva dualiitet. Na Zemlji se ta povezanost dvoje ljudi zove brak ili partnerstvo. Povezanost dva duhovna bia ili dvoje ljudi ujedno je savez sa Bogom i zna~i: zajedni~ko ispunjavanje zakona Bo`jih, boànske ljubavi i ~istote. Ko ovaj zakon ne potuje, tako to se npr. nevernou ili èljom za posedovanjem ogreuje o jedinstvo u Bogu, taj se suprotstavlja zakonu nesebi~ne ljubavi.

Ko misli da e neulaènjem u brak doi u Nebo, taj sam sebi zatvara Nebo. On brak vidi kao obe~aenje, jer on u njemu gleda samo ono ljudsko, greno. Ko u braku ne priznaje boànski Zakon o

318

braku, taj gleda na svoje sopstvene slabosti i grehove i time obe~auje ono to je Bog postavio: povezanost dvoje ljudi koja istovremeno treba da bude savez u Bogu i sa Bogom.

Shvatite: niko ne moè dostii Carstvo Nebesko ako ne radi na sebi samome, kako bi ono ljudsko sa Mnom, Hristom, preobrazio u duhovno-boànsko. To vaì i za one koji su u braku i za one koji nisu u braku.

9. Onda Mu pri|oe mala deca, da poloì ruke na njih i da ih blagoslovi. Ali ih u~enici odvraahu.

10. Ali Isus re~e: "Pustite de~icu da do|u k Meni i ne branite im, jer njihovo je Carstvo Nebesko." I On poloì ruke Svoje na njih i blagoslovi ih.

11. A kad ulaàe u jedan grad, srete Ga desetoro gubavih, koji stajahu kraj puta. I oni podigoe glasove svoje i povikae: "Isuse, U~itelju, smiluj se na nas!"

12. I videvi ih, re~e im On: "Idite i pokaìte se svetenicima." I dogodi se, dok odlaàhu, da se o~iste. A jedan od njih, videvi da je isceljen, vrati se slavei Boga iz sveg glasa i pade ni~ice pred Isusa i zahvaljivae Mu. A ovaj bee Samarianin.

13. I Isus re~e: "Zar se nije svih desetoro o~istilo? Gde je ostalih devetoro? Ovi se ne vratie i ne dadoe slavu Bogu kao ovaj stranac." I On mu re~e: "Ustani i idi putem svojim. Vera tvoja te ozdravi." (Pogl. 42, 9-13)


[ta se dogodilo sa onima koji su bili isceljeni a nisu Bogu zahvalili za to?

Iz ljubavi i milosti Boga, Svemoguega, koji je delovao kroz Mene, Isusa, oni su primili isceljenje, a sa isceljenjem i mogunost da spoznaju svoje pravo bie, da bi Bogu, Ve~nome, zahvaljivali ostvarivanjem ve~nih zakona.

319

Samo je onaj jedan pronaao Boga u sebi i ostao zdrav. Ostali su se opet okrenuli svetu, privukli su ponovo svoje nekadanje bolesti i ponovo oboleli.

320

43. POGLAVLJE

Bogata i Carstvo Nebesko - Zapovesti ~ienja

Imovina i sle|enje Hrista (1-4). Sve je mogue onome ko teì duhovno-boànskome kao svom pravom biu (6). Bog ili mamon - Te`nja za materijalnim i njene posledice (7). Ko se odrekne materijalizma, primae viestruko u ve~nom postojanju (8-9). Spoljanje ~ienje i unutarnja

~istota - Vernost slovu ukazuje na nevernost Bogu (10-16)

1. I gle, do|e jedan k Njemu i re~e: "U~itelju dobri, ta dobro da u~inim da steknem ìvot ve~ni?" A On mu re~e: "[to Mene naziva dobrim? Niko nije dobar osim Boga. No ako hoe da u|e u @ivot, onda se pridràvaj Zapovesti." I ovaj Mu re~e. "A kojih to?"

2. A Isus re~e: "êmu nas u~i Mojsije? Ne ubij, ne ~ini preljube, ne kradi, ne svedo~i la`no, potuj oca i majku, ljubi bli`njega svoga kao samoga sebe." A onda Mu mladi re~e: "Svega toga pridràvao sam se od malena. [ta mi jo nedostaje?"

3. Isus mu re~e: "Ako hoe savren da bude, idi i prodaj ono ~ega ima u izobilju i razdeli onima koji nemaju nita; tako e imati blago na Nebu. Onda do|i i sledi Me."

4. Ali kad mladi ~u re~i ove, ode snu`den od Njega; jer imae imovinu veliku, naravno, vie nego to mu je trebalo. (Pogl. 43, 1-4)


Ko teì zemaljskim dobrima i ko srebrnjake koje poseduje smatra svojim vlasnitvom i umnoàva ih samo radi svog materijalnog blagostanja, taj je ve isplaen od sveta i u Nebu ne moè vie primiti nikakvu platu. On ne moè ni da sledi Mene, Hrista.

Ljudi koji ìve u "za" i "protiv", tako to s jedne strane svoj posed i svoje srebrnjake smatraju svojim vlasnitvom, a s druge strane hoe da slede Mene, Hrista, podvojeni su. S jedne strane, -njihova srca su uz njihova materijalna dobra, a s druge strane, -njihove misli su uz jevan|elje ljubavi. Ovo dvoje ne moè se usaglasiti. Ovakvo ponaanje donosi ~oveku samo tekoe, a dui optereenja. Jer

321

niko ne moè da sluì dva gospodara - Duhu Bo`jem i mamonu. Svaki ~ovek i svaka dua pre ili kasnije bie dovedeni do odluke: ili sluìti Bogu ili mamonu.

5. Potom govorae Isus u~enicima Svojim: "Zaista vam kaèm, teko je bogatome ui u Carstvo Nebesko: I jo vam kaèm: lake je kamili kroz iglene ui proi nego li bogatome ui u Carstvo Bo`je." (Pogl. 43,5)


Ovo pore|enje sa uicom na igli ima, me|utim, simboli~no zna~e-nje. Ono se odnosi na tadanje stanje u Izraelu, kada Sam Ja, Hrist, bio otelovljen u Isusu: U Jerusalimu su postojala jedna uzana vrata, poput uice na igli, kroz koja je mogao proi samo jedan ~ovek.

6. A ~uvi to u~enici Njegovi, ~u|ahu se veoma i rekoe: "Ko moè onda postati blaèn?" Ali Isus ih pogleda i re~e im: "Za telesno ~ulo to je nemogue, ali za duhovno sve je mogue. (Pogl. 43,6)


Iskazom: "Za telesno ~ulo to je nemogue, ali za duhovno sve je mogue" misli se na ljudska i duhovna ~ula. Ljudska ~ula teè za zemaljskim blagostanjem - duhovna ~ula su pak one fine snage due koje su povezane sa Ve~nim.

Ko profinjuje svoja ljudska ~ula i obraa se Bogu u svom unutarnjem, taj e stei pravo ~ulo za pravi ìvot, poto teì duhovno-boànskome kao svom pravom biu. Za duhovnog ~oveka, koji ~ini samo ono to je Bo`ja volja, sve je mogue, jer on prima iz carstva unutarnjeg. Ko ìvi u carstvu unutarnjeg, on e i u spoljanjem imati sve to mu je potrebno, i vie od toga.

ôvek je dete Bo`je i ima, po svom pravom biu, bogatstvo Bo`je u sebi. Kada ga neki ~ovek otkrije - okajavajui svoje spoznate grehe, opratajui i molei za oprotaj, ~istei se i sve vie se odupirui onom

322

grenom - onda kroz njega prema spolja zra~i obilje iz Boga, uzrokujui ono to je dui i ~oveku dovoljno za njihovu dobrobit.

7. I kaèm vam, ne budite prijatelji mamona nepravednosti, da vas on, kad umrete, ne primi kao platu u svoja zemaljska kona~ita. Budite radije prijatelji istinskog bogatstva, koje je mudrost Bo`ja, da budete primljeni u boravita koja su ve~na." (Pogl. 43, 7)


Iskaz: "I kaèm vam, ne budite prijatelji mamona nepravednosti, da vas on, kad umrete, ne primi u svoja zemaljska kona~ita" zna~i: ko se sa mamonom sprijatelji, taj je za mamona i vezan, i time za ovaj svet. Jer mamon je ovaj zemaljski svet sa svojim bogatstvima.

Ko teì mamonu, postaje malo-pomalo nepravedan prema svojim bli`njima i prema onome to ga okruùje, prema snagama i oblicima ìvota na Zemlji. On vie ne ceni ìvot svog bli`njeg i ove Zemlje. On misli samo na svoje "ja" koje stalno èli da se potvr|uje bogatstvom i ugledom.

Kud ~oveka vuku ~ula, tamo je njegovo srce, tamo je njegovo blago: kada dua nekog sebi~nog ~oveka napusti svoju kuu, ljudsko telo - kada dakle omota~, ~ovek, umre - bie primljena od onih koji su tom ~oveku sluìli u ìvotu na Zemlji. To mogu biti ljudi ili due. Dua takvog ~oveka e se onda, ili u carstvu dua sastati sa ovim duama koje su joj za vreme njenog ìvota na Zemlji pripremale puteve ka uspehu, ili e opet biti otelovljena zajedno sa duama tih -ljudi, to jest, dovedena u zajednicu sa njima u novim ljudskim telima, i ìvee sa njima zajedno u zemaljskim stanitima.

"Budite radije prijatelji pravog bogatstva, koje je mudrost Bo`ja, da budete primljeni u boravita koja su ve~na", zna~i: posvetite svoj ìvot i miljenje Ve~nome, i ve`bajte se pre svega ostalog u tome da dostignete Carstvo Bo`je. Onda ete biti mudri i ve u zemaljskom ruhu ìveete svesno u carstvu unutarnjeg. Nakon smrti tela vi ete se uspinjati ka ve~nim stanitima koja su vaa prava domovina. Lutanja po Zemlji, uvek u novom ruhu, u novim zemaljskim telima, i lutanje

323

po carstvima dua, okon~avaju se onda kad dua prona|e svoju unutarnju domovinu.

8. Onda Mu re~e Petar: "Eto, mi smo ostavili sve i za Tobom po|osmo." A Isus im re~e: "Zaista vam kaèm da ete vi, koji Me sledite, kad se ponovo budete rodili i kad Sin ~ove~ji bude sedeo na prestolu slave Svoje, i sami sedeti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. Ali nije Moje da dajem stvari ovoga sveta.

9. I ko dobra, kue ili prijatelje ostavi radi Carstva nebeskoga i radi pravednosti Njegove, stostruko primie u ìvotu buduem i ìvot ve~ni nasledie. Ali mnogi koji su prvi bie poslednji, a poslednji bie prvi." (Pogl. 43, 8-9)


Ja, Hrist, kaèm vam: ko sve napusti i vodi pravedan ìvot, svoje oseanje, miljenje, govorenje i delanje ~inei boànskim, taj je ponovo ro|en u unutarnjem, jer je dostigao ponovno ro|enje u Duhu. Njegova dua, kada telo umre, nee vie traìti telo.

Kada ponovo do|em u Duhu, onda e Me oni pravedni gledati na tronu ve~ne slave, jer Ja dolazim sa svom moi i slavom i sa Mnom e biti svi oni koji ìve u Carstvu unutarnjeg.

Tih dvanaest tronova su, izme|u ostalog, simboli za dvanaest plemena Izraelovih, koja su (s prezrenjem) odbila taj visoki zadatak - da budu Bo`ji narod. Bog ne sudi. Pa tako je i svim ljudima i biima zapove|eno da ne sude. Ko stvara uzroke, taj je sam svoj sudija; on je svoj sopstveni sud.

"Nije Moje da dajem stvari ovoga sveta." Ja Sam Svetlost sveta i donosim tu svetlost u ovaj svet - a ne ono to osiromauje svet: mamona.

Ko se odrekne materijalizma, mamona, ko dakle napusti dobra, kue ili prijatelje radi Carstva Nebeskoga i Njegove pravednosti, taj e mnogostruko primiti u buduem ìvotu, u ve~nom postojanju i bie

324

tamo svesno kod kue. Zato teìte najpre Carstvu Bo`jem, koje je unutarnji ìvot.

10. I do|oe kod Njega pismoznanci i fariseji koji videe jednog od u~enika Njegovih da jede neopranih ruku.

11. I rasrdie se zbog toga; jer Jevreji ne jedu pre no to ruke operu a i drè se jo mnogih sli~nih obi~aja pri pranju ~aa, posuda i stolova.

12. I rekoe:"Zato svi u~enici Tvoji ne slede predanje starih? Videli smo gde jedu neopranih ruku."

13. A Isus re~e: "Svakako, Mojsije vam zapovedi da ~istite sebe i telo svoje i sudove da odràvate ~istim, ali vi pridodaste tome i ono to ~esto ne mogu svi, i u svako vreme i na svakom mestu da slede.

14. ûjte Me, dakle: "Ne pogani ~oveka samo ono ne~isto to ulazi u telo, ve mnogo vie r|ave i ne~iste misli koje struje iz -njegovog srca i pogane unutarnjeg ~oveka, a tako i druge. Pazite zato na svoje misli i ~istite svoja srca, i u~inite da vaa hrana bude ~ista.

15. Ovo treba da ~inite, a ne zapostavljajte ni ostale od zakona. A kri li pak kogod zakone ~istoe jer mu je to neizbe`no, oslobo|en je prekora, jer ne ~ini to svojom voljom niti iz prezrenja zakona koji je dobar i pravedan. Jer, urednost u svemu dobitak je veliki.

16. Ne preuzimajte, dakle, r|ave obi~aje sveta, ni formalno. Jer mnoge na zlo navodi spoljanji privid i prerueno zlo." (Pogl. 43, 10-16)


Pranje ruku i ~ienje ~aa, posuda i stolova nu`nost je u ovome svetu, jer Zemlja je materija od kamenja, carstva zemlje i praine. Ove i druge ìvotne supstance neophodne su da bi ljudsko telo moglo da ìvi.

Dakle, kao to vetar i kia stalno ~iste atmosferu i Zemlju, tako je i zemaljskom telu potrebno ~ienje. A tako i ~aama, posudama,

325

stolovima i svim drugim predmetima. Sve te spoljanje stvari treba negovati, jer ~istoa spoljanjeg izraz je ~istote onog unutarnjeg.

No, spoljanja ~istoa ne donosi sama po sebi i ~istu duu. Ako je ~ovek u unutarnjem zaga|en, grehom, onda on ~esto pridaje veliki zna~aj zakonima spoljanjeg ~ienja, kako bi sakrio ne~istotu svojih misli, re~i i postupaka. Ko je pak ~ist u unutarnjem, pazie i u spo-ljanjem na ~istotu i na ~istou.

Oprati ruke pre jela nije mogue uvek, zbog spoljanjih okolnosti. To pak nema ni~eg zajedni~kog sa ne~istotom due. Ko stalno prigovara takvim spoljanjim stvarima, a naro~ito onda kada nema mogunosti za ~ienje, taj vidi samo ono spoljanje, jer su unutarnje vrednosti kod njega jo zatrpane grehom.

Mojsije je zapovedio ljudima da odràvaju ~istim kako ono unutarnje, tako i ono spoljanje. Ko pak ima oko samo za ono spo-ljanje, za svet i njegove obi~aje, taj i stvara samo spoljanje zakone zaboravljajui pritom o ~emu je ustvari re~. Ko nije u stanju da shvati iskaze pravednih mukaraca i èna, taj ne moè ni da ih tuma~i i on dovodi onda sve u vezu sa ovim svetom i sa njegovim ustanovama, navikama i obi~ajima.

ûvajte se toga da istinom smatrate samo re~ i njeno doslovno zna~enje! Shvatite: u re~i dodue leì istina, ali ona je ipak samo simbol a ne istina sama.

Ko gleda samo na re~ i slovo i ove smatra istinom, jo ih i predajui dalje, taj e po sopstvenom naho|enju tuma~iti Re~ Bo`ju i zbog toga e i dodavati ono za ta on prema svojoj svesti veruje da je istina.

Ponavljam: Ko gleda na re~ samu, nee u njoj nai istinu.

Vernost slovu daje razjanjenje nevernosti prema Bogu. ^vrsto se drì slova ~ovek koji ne ostvaruje zakone Bo`je. Ovo miljenje verno slovu vodilo je svet u haos. To se doga|alo u svim vremenima i svuda, a doga|a se i u dananje vreme (1989).

Imajte na umu: ne zaga|uje ~oveka i duu ono ne~isto to je npr. jo na rukama, posudama ili hrani i ulazi kroz usta, ve r|ava, negativna, Zakonu suprotna oseanja, misli, re~i i postupci - oni

326

mnogo vie zaga|uju duu i ~oveka. Jer oni ulaze u ~ovekovu duu, a i ponovo iz nje izlaze. Oni napadaju telo, a ~ovek mora onda da nosi ono to je posejao. Zato pazite na svoje oseanje, miljenje, govorenje i delanje i uzimajte samo onu hranu koju vam je darovao Bog. Ve~ni vam je pruà iz prirode. Toga treba da se drìte.

Shvatite: unutarnja ~istota je odlu~ujua. Ali ne zapostavljajte pritom ni ostale zakone: nesebi~nu ljubav, milosr|e i dobrotu, slobodnu volju i jedinstvo sa ìvotom.

Ko se, dakle, ne pridràva zakona spoljanje ~istote kada to nije mogue, taj time ne optereuje svoju duu, jer on to ne ~ini svojom voljom. Sopstvena volja je ta koja ne potuje ve~ne Zakone.

Zakon Bo`ji nalaè da se teì ~istoti u svemu: ~ovek ne treba da zapostavlja ni svoje telo ni svoju duu, ni svoju okolinu; jer u svemu je ìvot iz Boga i treba ga potovati u svemu.

Ne drìte se ~vrsto obi~aja ovoga sveta, ni formalno. ûvajte u svemu pravednost Bo`ju i biete otvoreni i iskreni i istrajni u spolja-njem delanju.

Onaj mra~ni zaodeva se u mnoga ruha da bi "sijao". Privid e pouzdano prepoznati samo onaj ko teì postojanju, Bo`joj mudrosti i pravednosti. On nee podlei obmani, prividu.

327

44. POGLAVLJE

Vera Dvanaestorice - Stubovi-nosa~i Zajednice

Bog nema tajni; greh prekriva Istinu (2-3). Prave prazajednice temelje se na steni Hristu (4). Crkva falsifikuje istinu -

Pravednost Bo`ja daje svakom greniku dosta vremena za preobraanje (7-8). Zakon Bo`ji dolazi na ovaj svet; Istina postaje vidljiva (10-12). ôve~anstvo e

doi u jedinstvo sa Mnon, Hristom (13-15)

1. I se|ae Isus ponovo blizu jezera usred dvanaest palmi, gde se ~esto odmarao. I pristupie Mu Dvanaestorica i pratioci njihovi, i se|ahu u senci drvea, a Sveti, u sredini izme|u njih, pou~avae ih.

2. I govorae im Isus: "ûli ste ta ljudi govore za Mene, a vi ta kaète, ko Sam Ja?" I ustade Petar sa Andrijom, bratom svojim i re~e: "Ti si Hristos, Sin Boga ìvoga, koji je siao sa Neba ovamo dole i ìvi u srcima onih koji veruju i sluaju Ga pravednosti radi." A ustadoe i ostali govorei, svako na svoj na~in: "Ove re~i istinite su, tako mislimo i mi."

3. A Isus im odgovori i re~e: "Blagosloveni budite vi, Dvanaest Mojih, vi koji verujete; jer nisu vam meso i krv ovo otkrili, ve Duh Bo`ji koji ìvi u vama. Uistinu, Ja Sam Put, Istina i @ivot. A Istina zna sve stvari. (Pogl. 44, 1-3)


Ko je iz Istine, taj govori re~i Istine, jer je u stanju da gleda u dubine Istine. îje je srce kod Boga, tome Bog otkriva i sve prividne tajne. Jer onome ko ìvi u Bogu nita nije tajna. On poznaje zakone Bo`je jer je sam postao Zakonom. Ko ìvi u Meni, Hristu, taj zna i da Sam Ja doao iz Neba, da bih kao Isus objavio ljudima jevan|elje ljubavi, koje je put, istina i ìvot.

"A Istina zna sve stvari" zna~i: Dua i ~ovek koji ìve u Istini, u Zakonu Bo`jem, poznaju tu istinu, a i znaju sve stvari istine. Takvi -ljudi su pravedni vesnici istine.

328

Shvatite: mnogi ljudi govore o "tajnama" Bo`jim jer gledaju na greh koji tu istinu zastire. Bog nema tajni, ni na Nebu ni na Zemlji. Bog je svoj Svojoj deci darovao ve~nu Istinu, boànski Zakon, kao nasle|e. Na taj na~in je dete Bo`je postalo slika i prilika Oca. O tajnama Bo`jim govori samo ~ovek koji ìvi u senci greha. On gleda samo na tu senku, na greh, a ne poznaje istinu koja je za njega skrivena iza velova njegovog greha. Ko pak iz dana u dan svoje grehove predaje Meni, Hristu, ko se kaje, oprata, moli za oprotaj i ne ~ini vie ono to prepozna kao greh, pronai e onu unutarnju istinu koja ga osloba|a.

Kada se gresi otplauju, svetlost due, istina, moè sve ja~e da zra~i kroz ~oveka. Onda ~ovek biva sve verniji i verniji istini u onome to osea, misli, govori i ~ini. Ko ìvi u istini, taj zna sve stvari, jer ostaje veran toj istini, Bogu u svom svakodnevnom ponaanju. Samo na taj na~in dua e pronai put natrag ka svom izvoru, svom biu koje je boànsko.

Bog se, dakle, ne krije od ljudi. ôvek pak, krije se od Boga zbog svojih grehova.

Nema tajni Bo`jih. Dela Bo`ja tajna su samo za one ljude koji ne ~ine dela Bo`ja.

4. Sva istina je u Bogu, i Ja svedo~im za tu istinu. Ja Sam ona prava stena, i na toj steni izgradiu Zajednicu Svoju, i vrata pakla savladati je nee, i iz te stene tei e bujice vode ìve, da narodima ove Zemlje ìvot daruju.

5. Vi ste Moja izabrana Dvanaestorica. Na Meni, glavi i ugaonom kamenu, izgra|eno je dvanaest stubova-nosa~a Moje kue na toj steni; i na vama u Meni treba Zajednica Moja da se izgradi, i u istini i pravednosti treba Zajednica Moja da se podiè.

6. A vi ete sedeti na dvanaest prestola i slaete, po Duhu, svetlost i istinu za svih dvanaest plemena Izrailjevih, i Ja u biti uz vas do kraja sveta. (Pogl. 44, 4-6)


329

Verni apostoli osniva~i su prazajednice u Meni, Hristu. Hristove zajednice, koje ìve u Meni, Hristu, stoje na steni Hristu.

Zajednicu u Hristu ~ine ljudi koji se trude da ispunjavaju volju Bo`ju. Od vremena kad Sam ìveo kao Isus iz Nazareta, nastajale su u svim razdobljima, sve vie njih i uvek iznova, slobodne prazajednice koje su se obrazovale izvan crkvenih institucija.

Mnoge od ovih prazajednica koje su osnivane na Meni, Istini i @ivotu, Jevan|elju nesebi~ne ljubavi, i u kojima je neposredno govorio i delovao Duh Bo`ji, Istina, razarala je iznova spoljanja mo satanske vladavine - ali samo spoljanje ustrojstvo, jer nije bila razorena i snaga koja je te zajednice stvorila.

Shvatite: to je bila samo spoljanja propast prazajednica. U stvarnosti, izgra|ivao se nevidljivo, sve vie i vie, duhovni potencijal. Ova snaga je uvek iznova istupala iz nevidljivoga i ponovo bi se razbuktavale prazajednice u svetu. One bi onda opet nestajale - ali u Duhu je rastao potencijal hrianskog ìvota. Ovi mali ili vei koraci evolucije spadaju u prve korake za Carstvo Mira Isusa Hrista.

U dananjem prodoru ka Novom Dobu (1989) te~e jedna mnogo vea reka prahrianskog ìvota u ovaj svet, postajui sve vidljivija. Ova nepresuna boànska reka - Hristova svest povezana sa boànskom Mudrou - obuhvatie postepeno ~itav svet, ~itavu Zem-lju, i pripremiti Novo Doba.

Danas (1989) ponovo nastaje ìvot u prahrianskom smislu. Ponovo nastaju prazajednice; njihovo sredite je prazajednica Novi Jerusalim, koja je postala Zavetna zajednica. U tim prazajednicama deluje Proro~ki duh, uvodei ljude u Novo Doba, sli~no kao to je Mojsije vodio Izraelce do prve stanice Obeane zemlje.

I u ovom dananjem vremenu preokreta ima jo onog "za" i "protiv" ljudskoga "ja", jer i ljudi u tim prazajednicama koje nastaju i rastu, imaju jo ljudskog u sebi i na sebi.

Uprkos svemu tome, Duh Bo`ji doti~e sve vie ljudi na Zemlji, i mnogi ve idu putem ka unutarnjem, ka kraljevstvu unutarnjeg, da bi ìveli u Meni, Hristu. Ono ljudsko prolazi, a Bo`ja volja postaje sve o~iglednija preko velike reke koja se daruje: preko Hrista povezanog sa boànskom Mudrou.

330

Ja, Hrist, jesam ona prava stena, i na Meni, Hristu, pravoj steni, izgra|ene su sve zajednice koje ostvaruju zakone Bo`je i pridràvaju ih se u svakodnevnom ìvotu. Zajednice u Meni ~ine oni ljudi koji se okupljaju oko Mene, @ivota, ostvarujui ve~ne zakone i gradei jedino na Meni - jer Ja Sam Put, Istina i @ivot i pravednost u Ocu.

U jedinstvu sa Mnom, Hristom, ljudi grade Hristove zajednice. Tako je bilo, tako je opet, i tako e biti u budunosti na Zemlji koja postaje sve svetlija. Ljudima koji ispunjavaju zakone Bo`je nisu potrebne nikakve spoljanje vo|e. Oni imaju Mene, Hrista, Zakon ìvota, i tako su jedni za druge a ne jedni protiv drugih. Oni koji su jedni protiv drugih, protiv Mene su, i stoga i nisu Moja zajednica.

7. Ali nakon vas nastupie oni iskvarena miljenja i iz neznanja svoga ili silom zabacie mnogo toga to vam Ja govorih i pripisae Mi re~i koje nikada ne izrekoh; i posejae tako kukolj me| penicu dobru, koju vam Ja dadoh da je u svet sejete.

8. I istina e Bo`ja onda morati da otrpi protivljenje grenika; jer tako je bilo i tako e biti. No doi e vreme kad e sve to oni sakrie, razotkriveno i poznato biti, i istina e osloboditi sve koji behu vezani. (Pogl. 44, 7-8)


Zakon setve i ètve delovae sve dok ono protivzakonito ne pro|e a ono boànsko ne zaìvi na Zemlji, dakle dok svi ljudi ne budu ispu-njavali volju Bo`ju na izmenjenoj, novoj Zemlji. Sasvim postepeno bliì se kraju vreme u kojem je Moja Re~ izvrtana i prepravljana da bi sluìla onima koji su pogreno mislili da e tako vladati istinom i stvarati sebi pot~injene.

Shvatite: korov su posejali kreatori miljenja koji nisu razumeli Moje re~i, Moje iskaze i koji su - delom svesno, a i nesvesno - izvrtali istinu. Mnogi su tuma~ili istinu onako kako je to njima odgovaralo. Iz toga su, izme|u ostalog, nastale i crkvene institucije, obeleène dogmama, verskim postavkama i nau~nim tvrdnjama, koje su tuma~ile i tuma~e Jevan|elje uvek onako kako je to za njihovu instituciju bilo i

331

jo jeste korisno. Pristup ovim institucijama imali su i imaju samo -ljudi koji su podlo`ni njihovim dogmama, verskim postavkama i nau~nim tvrdnjama. Ve samo ovo daje uvid u ono to Sam upravo otkrio: oni su Moju Re~ izvrtali i prepravljali da bi je iskoristili za sebe.

Istina je snaga beskona~nosti i ona je tu za sve ljude. Istina zra~i u nebrojenim fasetama u ovaj svet. Ko tvrdi da se fasete ve~ne Istine mogu sabiti u dogme i forme?

U dobru setvu uao je, dakle, korov. Ali, iako je tokom vekova korov prekrio dobru setvu, ova je ipak ostala sa~uvana u skrovitome. Dolo je vreme u kojem e se korov sasvim postepeno ukloniti iz njive ìvota, da bi dobra setva mogla da iznikne i da bi mogla da donese dobru ètvu. Loa setva e biti uzeta iz njive ìvota sasvim postepeno i uz mnogo truda i strpljenja, da se nijedno zrnce dobre ètve ne izgubi i ne baci u pe u kojoj sagoreva korov. To je pravednost Bo`ja.

Iako mnogi ljudi ne mogu da shvate da prelaz iz grenog sveta ka dobu Svetlosti obuhvata jedan veoma dugi period vremena, ovo ipak odgovara pravednosti. Jer Bog svakom greniku stalno pruà mogunost da se vrati. Vodi se ra~una o svakoj, pa i onoj sasvim maloj iskri pravog pokajanja i ona se hrani. To je Bo`ja ljubav i pravednost. Bog, Ve~ni, pravedan je prema svakoj dui i svakom ~oveku.

Istina Bo`ja mora, dodue, da istrpi protivljenje grenika - ali ne ve~no. Dolo je vreme u kojem se sve to je protivna snaga sakrila, razotkriva i obznanjuje, jer sve je o~igledno ve u atmosferskom zra~enju. Tako se, dakle, osloba|a istina i ona e se osloboditi sve koji dopuste da ih oslobodi Istina, Bog.

9. Jedan je U~itelj va, a vi svi braa ste, i nijedan nije vei od drugoga na tom mestu koje vam Ja dadoh; jer jednog U~itelja imate, Hrista, koji je nad vama i sa vama i u vama, i nema nejednakosti me|u Dvanaestoricom Mojom ili u~enicima njihovim.

10. Svi su Meni jednako blizu. Ne teìte, dakle, prvom mestu, jer svi ste prvi, poto ste kameni-temeljci i stubovi zajednice koja je izgra|ena na Istini i koja je u Meni i u vama. I tu istinu i taj Zakon, onako kako su vam dati, treba za sve da podignete.

332

11. Zaista, ako ste vi i braa vaa slo`ni da neto u Moje Ime otpo~nete, onda u Ja biti usred vas i sa vama.

12. Teko onom vremenu u kojem duh sveta stupi u Zajednicu i gde se Moja u~enja i Zapovesti nevaèim proglase od mukaraca i èna izopa~enih. Teko svetu kad se svetlost sakrije! Teko svetu kad se ovo dogodi!" (Pogl. 44, 9-12)


I doga|alo se stalno, da je jedan uobraàvao da je vei no onaj drugi, da je jedan mislio da je bliì Bogu i brata svoga iz te sujete prezirao.

Kaèm vam: Zakon Bo`ji je za sve, a oni koji ga se pridràvaju smerni su i ne prave razlike. Zakon Bo`ji dolazi u ovaj svet, i oni koji ga se pridràvaju u Meni su i sa Mnom, Hristom. A oni koji ga se ne pridràvaju, otii e sa ove Zemlje i nai e se opet u carstvima dua. Jer Zemlja se ~isti od svake neistine i svake nitavosti ovog sveta.

Ko hoe da se suprotstavi toj Istini, steni Hristu?

Voda zapljuskuje stenu i veliki talasi pokriju je samo na kratko. Ipak ta stena, Istina, koja Ja Jesam, bie uvek iznova vidljiva i uvek e iznova izranjati. Oni koji se, uprkos svim otporima, budu ~vrsto dràli te stene, Hrista, u~vrstie se u Meni i stvarati Moju zajednicu, koja e biti izgra|ena na Meni, steni, preko mukaraca i èna koji su nepokolebljivo verovali i veruju u Istinu i koji su Istini sluìli i sluè joj.

13. Tad povisi Isus glas Svoj i re~e: "Hvala Ti, o O~e pravedni, Stvoritelju Neba i Zemlje. Sve ovo sakrio si mudrima i pametnima, a deci otkriva.

14. Niko Tebe ne poznaje osim Sina Tvojega, koji je Sin ~ove~ji. Niti iko poznaje Sina osim onih kojima se Hrist otkrio.

15. Do|ite k Meni svi vi kojima je teko i koji ste optereeni, i Ja u vam dati mir. Uzmite na sebe Moj jaram i nau~ite se od Mene, jer Ja Sam krotak i smeran u srcu, i nai ete mir u duama svojim. Jer

333

je jaram Moj ravnomeran i lak, i breme je Moje malo i ne optereuje nejednako." (Pogl. 44, 13-15)


"Mudrima i pametnima", to zna~i intelektualnim i sebi~nim -ljudima je istina skrivena, jer je oni prekrivaju svojim sebi~nim mi-ljenjem i delanjem. Smernim i krotkim ljudima pak, koji teè istini, ona e od Ve~noga preko Mene postati o~igledna u svim fasetama - i otkriva im se za njihov ìvot u Bogu,

Niko ne poznaje Oca, osim Sina koji ìvi u Ocu. Ja, Sin, otelov-ljavao Sam u Isusu ~ove~anstvo koje e pronai sinovstvo i kerinstvo - koji su bratstvo, i pronai e jedinstvo sa Mnom, Hristom. Jer ko je Sina, Mene, Hrista Bo`jeg, primio i prihvatio, taj poznaje i Oca, koji ìvi u Sinu i kroz Sina - i u onima i kroz sve one koji ìve jevan|elje ljubavi i ostvaruju ga u svakodnevnom ìvotu.

Ko do|e k Meni, Hristu, koji ìvi u najunutarnjijem svakog ~oveka, i preda Mi svoju muku i svoj teret i nadalje sve vie i vie ìvi u Meni, taj e preko Mene dostii unutarnji mir - i donee mir u svet. Krotak i smeran postaje samo onaj ko do|e k Meni i ostane u Meni. Njegov jaram je onda i deo Mog jarma; bie mu onda lake da ga nosi, jer Ja Sam ona nosea snaga za sve due i ljude. A i njegov teret e postati mali i nee ga neravnomerno optereivati, jer Ja nosim za sve due i ljude.

334

45. POGLAVLJE

Traènje znakova - Ne~isti duh - Roditelji Isusovi i braa i sestre - Zemaljsko bogatstvo

"Slepac" o~ekuje ~udo - Opasnost od uticaja preko protivnih snaga (1-6). Protivzakonito delanje uprkos veem znanju greh je protiv Svetog Duha (7).

^lan porodice Bo`je ili individualista i branilac ljudskog "ja" (8-10). Materijalno bogatstvo; posledice gramzivosti (11-16)

1. Nekoliko pismoznanaca i fariseja rekoe Mu: "U~itelju, hoemo od Tebe znak da vidimo." Ali On odgovarajui re~e im: "Rod zao i iskvaren ite znak, a nee im se dati znak nijedan osim znaka Jone proroka.

2. I kao to je Jona tri dana i tri noi bio u trbuhu kitovom, tako e Sin ~ove~ji tri dana i tri noi biti u srcu Zemlje, a onda opet uskrsnuti.

3. Ninivljani uskrsnue i rodu ovome sudie i osudie ga; jer pokajae se oni na propoved Joninu, a gle, jedan je ovde vei od Jone.

4. Kraljica juga uskrsnue i rodu ovome sudie i osudie ga; jer ona do|e s kraja zemlje da mudrost Solomonovu ~uje, a gle, jedan je ovde vei od Solomona."

5. I On govorae dalje; "A kad ne~isti duh iz ~oveka nekog izi|e, prolazi kroz mesta pusta i neplodna traèi spokoja; i poto ga ne na|e, govori: Vratiu se u kuu svoju otkuda sam iziao. I doavi onamo, na|e je praznu, pometenu i ukraenu, jer takvi nisu molili duha dobroga da u njoj boravi i njihov ve~ni gost da bude."

6. Onda on otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od njega, i oni su usele i stanuju tamo, i bude potonje stanje gore takvima od prvog. Tako e biti i onome rodu zlome, koji Duhu Bo`jem ulazak spre~ava. (Pogl. 45, 1-6).


Ko od Boga o~ekuje znakove i ~uda, taj samog sebe ne spoznaje kao delo Bo`je, koje je On stvorio. Ko èli da vidi znakove i ~uda,

335

neka posmatra svoju kuu od krvi i mesa i nek prepozna u njoj one bezbrojne funkcije koje samo Duh Bo`ji u njemu ~ini moguim.

Onome ko - kao Ja, Hrist u Isusu - ìvi u ve~nom postojanju, nisu vie potrebni nikakvi vidljivi znakovi i ~uda. On ve u zema-ljskom ruhu vidi stvarnost Bo`ju, koja zra~i ka njemu kroz bezbroj doga|aja i oblika. Samo onaj slepi hoe da vidi ne skidajui povez greha sa svojih o~iju.

Stoga pazite na svoje misli, re~i i ~ula koji vam zatvaraju o~i za istinu i otvaraju kapije za greh! Jer ~ovek se veoma brzo moè zavesti, ~ime otvara vrata i kapije satani ~ula.

Dua i ~ovek su kua Bo`ja. Ako je ova uprljana mislima zavisti, mr`nje i neprijateljstva, ili ako ~ovek ove dodue prepoznaje ali ih ne menja, ili ako dobre principe i namere ne slede odgovarajua dela - tada se u ~oveka uvla~i zlo, koje mu onda postaje jaram i teret.

Ko na vreme ne spozna svoje miljenje, govorenje i ~injenje i ne preobrati se, taj ih drì otvorenim za nove mra~njake. Ovi onda svraaju u kuu koja je ukraena za njih i nalaù ~oveku da ~ini ono to oni hoe. Pritom ~ovek gubi vlast nad svojim miljenjem i govore-njem. Onda se misli, govori i postupa kroz njega. On onda nije vie on sam, ve kroz njega misle i govore oni kojima je on ponudio ulazak svojim ponaanjem udaljenim od Boga.

Protivzakonitim miljenjem, govorenjem i postupanjem ~ovek privla~i, dakle, odgovarajue snage, koje onda i uti~u na njega. Jer isto privla~i isto.

I svaka oholost je opasna, jer njome se kiti ono mra~no.

Tako i sli~no bilo je i biva ljudima u mnogim naratajima i tako e biti jo mnogima koji Duhu Bo`jem spre~avaju ulazak.

7. Jer kaèm vam: onome koji huli na Sina ~ove~jega, bie oproteno. Ali koji huli na Duha Svetoga, nema mu oprotaja, ni u ovom ni u sledeem ìvotu; jer takvi se opiru svetlosti Bo`joj, zbog pogrenih predanja ljudi." (Pogl. 45, 7)


336

Tuma~im sledei iksaz: "Ali koji huli na Duha Svetoga, nema mu oprotaja, ni u ovom ni u sledeem ìvotu."

Greh protiv Duha Svetoga najteì je greh. Ako je ~oveku o~igledna Istina, Zakon Bo`ji - bilo preko Deset zapovesti ili preko Besede na Gori ili preko Mojih objava u dananjem vremenu (u godinama oko 1989) - a on uprkos tome svesno misli, govori i postupa protiv Zakona Bo`jeg, onda se on ogreuje o Duha Svetog. Greh protiv Duha Svetoga, ve prema svom intenzitetu, ne moè biti otplaen samo u jednom zemaljskom bivstvovanju. Ve prema okolnostima, moè biti potrebno nekoliko otelovljenja da se otplati i okaje ono to je ~ovek prouzrokovao.

I ako je ~ovek u~io druge neistinama koje je dobio predanjem, onda je on vezan za ove neistine - a tako i za ljude i due koje je pogreno u~io. Ipak, iz dana u dan bie mu davana mogunost da se predomisli i da u samome sebi otkrije ta zna~e Istina i @ivot.

8. Dok On jo govorae narodu, gle, roditelji Njegovi i braa Njegova i sestre stajahu napolju traèi da govore s Njim. I neko Mu re~e: "Evo, otac Tvoj i majka Tvoja, i braa Tvoja i sestre stoje napolju i hoe s Tobom da govore."

9. Ali On odgovori i re~e mu: "Ko je Moj otac, i ko je Moja mati? I ko su braa Moja i sestre?"

10. I pokazavi rukom Svojom na u~enike Svoje, govorae: "Evo Mog oca i Moje majke, Moje brae i sestara i dece Moje! Ko izvruje volju Oca Mojega na Nebu, taj je Moj otac i Moja mati, Moj brat i Moja sestra, Moj sin i Moja ki." (Pogl. 45, 8-10)


Svako dete Bo`je, bilo da ìvi u Nebu, ili na Zemlji kao ~ovek, ili kao dua u podru~jima ~ienja, ~lan je velike porodice Bo`je. Ko ispunjava volju Bo`ju, toga iznutra neto vu~e onamo gde ljudi ìve u Bogu i sa Bogom. jer ovi pripadaju porodici Bo`joj.

337

Ko izvrava volju ljudi, taj se okree od onih koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju. On postaje individualista i branilac svog -ljudskog "ja".

Merilo za svakog ~oveka jesu njegov ìvot i miljenje. Po tome on prepoznaje samoga sebe:

Ko se uistinu trudi da ispunjava Bo`ju volju u svom oseanju, miljenju i delanju, toga to i vu~e onamo gde ìve ljudi koji vre Bo`ju volju. Tamo raste onda i delo Bo`je, ljubav.

11. I bee tu nekoliko fariseja koji behu ponosni na svoje bogatstvo, i On im re~e: "Pazite i ~uvajte se gramzivosti; jer ìvot ~ovekov nije u obilju stvari koje poseduje."

12. I kaza im u slikovitoj pri~i: "U nekog bogatog ~oveka rodi zemlja u izobilju i on razmiljae u sebi govorei: [ta da u~inim? Jer nemam gde ètvu svoju ~uvati.

13. I re~e: Ovo u u~initi: razvaliu ambare svoje i sagradiu vee. I u njih u skloniti sve plodove svoje i dobra svoja.

14. I kazau dui svojoj: Sabrala si mnoga dobra, za mnoge godine, uìvaj, jedi, pij i veseli se.

15. Ali Bog mu re~e: Bezumni~e, ove noi traìe ìvot tvoj od tebe; ~ije e onda biti ono to si nagomilao?

16. Tako biva sa onima koji blaga sabiru za sebe same, ali nisu bogati delima dobrim prema onima koji pate u nevolji i nematini." (Pogl. 45, 11-16)


Ono o ~emu se ovde govori doga|alo se i doga|a se u svim generacijama: bogati uveavaju svoje bogatstvo. Mnogi od njih uzimani su iz svog materijalnog bogatstva i stajali su onda kao siromane due pred svojim materijalnim omota~em koji sada vie nisu mogli da koriste, i morali su da spoznaju da su siromani svetlou i snagom. Istovremeno su doìvljavali i saznavali u sebi samima, kolikom broju dua i ljudi su mogli da pomognu svojim

338

zemaljskim bogatstvom. Nevolja onih kojima nisu pomogli tim svojim gomilanjem bogatstva postajala je onda nevoljom njihove spostvene siromane due.

Za ljude Novog Doba objanjavam Ja, Hrist:

U tom grenom vremenu mnogi ljudi su u spoljanjem bili veoma bogati, no njihova srca bila su hladna i prora~unata. Bogati su teìli sve veem bogastvu, a siromani su im zavideli na njihovoj imovini. Mnogi od siromanih morali su da za njih rade teke poslove, da bi sa tzv. platom mogli da odrè svoj zemaljski ìvot.

U zemljama takozvanog blagostanja postojao je i jedan srednji stale` izme|u siromanih i bogatih. I mnogi ljudi tog srednjeg staleà teìli su bogatstvu i ugledu i radili su jedino za to da postanu bogati.

Preko bogataa je mnogo patnje i zavisti dolo u ovaj svet; ti bogatai, gladni vlasti, izazivali su ~ak i ratove, koji je trebalo da demonstriraju njihovu mo i da uveaju njihov ugled. Pod takvom ùdnjom za moi i pohlepom za vlau morali su ~esto da pate i ~itavi narodi; jer ratovi su narodima koji su patili pod svojim monicima i vo|ama donosili glad, patnju, bolest i poasti. I u tekim vremenima bogatili su se tako poneki bogati, dok su siromani postajali jo siromaniji. Neki su ~ak, zahvaljujui naoruànju i ratu, postajali jo bogatiji, dok je veliki deo naroda ìveo i dalje pod teretom jarma i ugnjetavanja. Uprkos spoljanjoj borbi, srednji stale` je opstao.

U odnosu na broj ljudi na Zemlji, samo malo njih trudilo se da ispunjava Bo`ju volju. Mnogi su pak govorili o zakonima Bo`jim i o Meni, Hristu Bo`jem - ali su njihove re~i bile prazne. ôve~anstvo nije bilo ispunjeno Duhom ljubavi, koji samo ostvarivanjem ulazi u re~i i dela ljudi.

Tokom generacija sve vie ljudi i dua traìlo je svetlost Istine, a i ìvelo je prema njoj. A onda je postepeno doao preokret od grenog vremena ka dobu Svetlosti. Bilo je to dugo sagorevanje onog mra~nog, koje je trajalo vekovima.

339

46. POGLAVLJE

Probra`enje Isusovo - Dvanaest Zapovesti

U preobra`enju Isusovom Njemu je otkriven Njegov put stradanja, Njegov sledei nalog kao Hrista, i budunost ~ove~anstva i Zem-lje (1-6). Novi Izrael (7-21). Novi zakon ljubavi - Nijedna dua nee biti izgub-

ljena (22-24). Pro~iavanje due (25). Svi pravi proroci bivaju pogreno shvaeni (26-28)

1. I posle est dana, kad svetkovina Senica ve bee blizu, uze Isus Dvanaestoricu k Sebi i povede ih sa Sobom na goru visoku. I dok se tamo moljae, preobrazi se On pred njima da Ga poznati ne mogahu i zasija se lice Njegovo kao sunce, a haljine Njegove postadoe bele kao svetlost.

2. I gle, ukaza im se Mojsije i Ilija i pri~ahu sa Njim i govorahu o Zakonu i o smrti Njegovoj, koja u Jerusalimu trebae da se dogodi.

3. A Mojsije re~e: "Ovo je Onaj o kome sam vam prorekao: Poslae vam Ve~ni proroka jednoga izme|u brae vae, meni sli~noga, i ono to Ve~ni Njemu bude rekao, to e On vama rei, i Njega treba da posluate, a oni koji Ga sluati nee, pripremaju sebi sopstvenu propast."

4. A Petar re~e Isusu: "Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoe, da na~inimo ovde tri senice: jednu Tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji."

5. I dok on jo govorae, gle, oblak sjajan zakloni ih i dvanaest zraka poput sunca probie se iza oblaka i glas jedan do|e iz oblaka, koji re~e: "Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. Njega sluajte."

6. I ~uvi ovo, u~enici padoe ni~ice i uplaie se veoma. I pristupivi Isus, dota~e ih se i re~e: "Ustanite i ne bojte se!" A oni, podignuvi o~i svoje, nikoga ne videe do Isusa sama. I zraka est mogahu se na Njemu videti. (Pogl. 46, 1-6)


340

Heruvimi bitnosti Bo`jih najavili su Meni, Isusu iz Nazareta, Moju smrt u Jerusalimu i otkrili su mi Moj dalji razvoj kao Hrista Bo`jeg. Istovremeno sam u slikama video Svoj put stradanja i ta on zna~i za sve due i ljude. Video Sam i Svoje delovanje kao Hrista Bo`jeg u Nebu i na Zemlji. Video Sam i dalje patnje ljudi uprkos delu Spasenja. Video sam svetlost Zemlje, kako sasvim postepeno dobija lik i oblik i video sam one brojne ljude koji sve vie ispu-njavaju Bo`ju volju. Video sam ceo Nalog i video sam i rod Davidov - iz koga sam Ja, Isus, poticao po telu - i njegovo delovanje sa Mnom, Hristom Bo`jim, na ovoj Zemlji i u mestima ~ienja.

Video sam i kraj Zemlje i svih materijalnih formi. Sve Mi je bilo otkriveno.

Dvanaest zrakova zna~e, izme|u ostalog, dvanaest vrata ve~nog postojanja, koja se sve vie i vie sputaju na Zemlju i iz kojih nastaje zra~enje za Carstvo Mira Isusa Hrista.

[est zraka zna~e est osnovnih snaga Neba, pri ~emu je sedmi osnovni zrak, Milosr|e, boravio me|u ljudima. Zraci se mogu shvatiti kao simboli. Oni su u Meni, Hristu Bo`jem, aktivni, i postaju vidljivi u svetu: Zakon ìvota i delovanje svetlosti me|u ljudima u Carstvu Mira Isusa Hrista.

7. I Isus im govorae: "Gle, Ja vam dajem jedan nov zakon, ali koji nije nov, nego star. I kao to Mojsije dade Deset Zapovesti narodu Izrailja po telu, tako vam Ja dajem Dvanaest Zapovesti za Carstvo Izrailja po Duhu Svetome.

8. Ko je taj Izrailj Bo`ji? Svi, iz svakog naroda i svakog roda, koji se u~e pravednosti, ljubavi i milosr|u, i slede Moje zapovesti, jesu pravi Izrailj Bo`ji." I podigavi se Isus re~e:

9. "ûj, o Izrailje, Jehova, tvoj Bog, je onaj Jedan. Ja imam mnogo vidovitih i proroka. U meni ìve i kreu se svi i postoje.

10. Ne oduzmite ìvot nijednom stvorenju iz zadovoljstva ili radi svoje koristi i ne mu~ite ga.

11. Ne kradite tu|u imovinu i ne sakupljajte zemlju i bogatstva za sebe same vie no to vam treba.

341

12. Ne jedite meso i ne pijte krv ubijenog stvorenja i ne ~inite bilo ta drugo to kodi vaem zdravlju ili vaoj svesti.

13. Ne sklapajte ne~iste brakove, gde nema ljubavi i ~istote i ne kvarite sami sebe ili ma koje stvorenje koje je Sveti stvorio ~istim.

14. Ne svedo~ite la`no protiv svog bli`njeg i nikoga namerno ne prevarite kakvom laì da biste mu nakodili.

15. Ne ~inite nikome ono to ne èlite da vama ~ine.

16. Oboàvajte onog Jednog, Oca na Nebu, od koga sve dolazi i odajite ~ast Njegovom svetom Imenu.

17. Odajite ~ast svojim o~evima i majkama koji se za vas brinu, kao i svim pravednim u~iteljima.

18. Ljubite i titite slabe i ugnjetene i sva stvorenja koja trpe nepravdu.

19. Sti~ite radom svojih ruku sve to je dobro i ponu|eno. Dakle, jedite plodove zemlje, da dugo poìvite na Zemlji.

20. îstite sebe svakoga dana, a sedmoga dana se odmarajte od svog rada i praznujte sabat i sve~anosti svog Boga.

21. înite drugima ono to èlite da oni vama ~ine." (Pogl. 46, 7-21)


Ko se pridràva ovih Zapovesti postae stanovnik Carstva Mira Isusa Hirsta. Ono ima svoje zakone, koje je objavio Ve~ni. Jer Moje Carstvo Mira je Novi Izrael - ne vie onaj stari Izrael. Novi Izrael nastaje u jednoj drugoj dràvi na Zemlji, sa ljudima koji su zaklju~ili savez sa Bogom za Carstvo Mira Isusa Hrista i pridràvaju se tog saveza. Stari Izrael ostao je u grehu.

David je, dakle, postao Praotac po telu za Carstvo Mira Isusa Hrista; boànska Mudrost postala je pramajka po Duhu za Carstvo Mira Isusa Hrista. Rod Davidov ujedno je rod i pleme za Moje Carstvo na Zemlji: Carstvo Mira.

342

Iz ruevina starog, grenog sveta, nastaje Novo Doba: Novi Izrael sa Novim Jerusalimom - najpre kao Zavetna zajednica u Bogu, Mom Ocu, i u Meni, Hristu Bo`jem, zatim kao grad Jerusalim, a u dobu Svetlosti - kada se materijalisti~ko bude pribliìlo svom kraju - kao dràva Hrista, Hristova dràva za Svetsko Carstvo Isusa Hrista.

Zna~enja re~i se menjaju. Dakle, vaì sledea ispravka:

Re~ "odavati ~ast" u Zapovesti "Odajte ~ast svojim o~evima i majkama koji se za vas brinu, kao i svim pravednim u~iteljima" zamenite re~ju "potovati". Samo Bogu pripada ~ast (slava). Ljudi bi me|usobno trebalo da imaju potovanja za svoje ìvote iz Boga.

22. I ~uvi ove re~i u~enici Njegovi, udarie se po grudima govorei: "Oprosti nam, o Boè, ako smo greili, i neka Tvoja mudrost, Tvoja ljubav i istina u nama u~ine da srca naa Tvoje svete Zapovesti ljube i slede."

23. A Isus im re~e: "Moj jaram je ravnomeran, a breme Moje malo je; i ako hoete da ga nosite, postae vam lako. I nikakvog drugog bremena osim onog koji moraju da nose ne navaljujte onima to stupaju u Carstvo Bo`je.

24. To je novi zakon za Izrailj Bo`ji, a taj zakon u Njemu je; jer to je Zakon ljubavi i nije nov, ve star. Pazite dobro da zakonu ovom nita novo ne dodate, niti da neto od njega oduzmete. Zaista vam kaèm, svi koji veruju i slede ovaj zakon, bie spaseni, a koji ga poznaju a ne slede ga, bie izgubljeni. (Pogl. 46, 22-24)


Iz zapovesti Bo`jih za carstvo Izraela nastao je zakon, koji je u -Njemu, za Novi Izrael Bo`ji. To je zakon ljubavi. On je, svakako, nov za mnoge ljude koji ~ine prve korake prema zakonu za Novi Izrael. Me|utim, on je dat iz ve~nog Zakona ìvota za ljude Novog Doba. Ve~ni Zakon je u re~i (u tekstu "Jevan|elja Isusovog") ozna~en kao "star"; ovo pak, zna~i "ve~an".

343

Ispravljam: re~i "bie izgubljeni" zamenite re~ima "izgubie se", jer na to se mislilo. Zaista vam kaèm: svi koji veruju i zakon ovaj slede, spasie se. A koji ga poznaju a ne slede ga, izgubie se u svetu i morae da podnose ono to su sejali - sve dok se ponovo ne prona|u u Meni, Hristu Bo`jem, kao deca Bo`ja.

Nijedna dua nee biti izgubljena. U svakoj dui je iskra Spase-nja; ona je njena svetiljka koja svetli i vodi u unutarnju domovinu, u unutarnji mir, odakle je dua i dola kao bie svetlosti i kuda e, opet kao ~isto bie svetlosti, kao dete Bo`je, otii.

25. I kao to svi umiru u Adamu, bie svi oìvljeni u Hristu. A neposluni e kroz mnoge vatre biti pro~ieni; a koji ostanu tvrdoglavi, sii e dole i bie izgubljeni za eon jedan." (Pogl. 46, 25)


"I kao to svi umiru u Adamu, bie svi oìvljeni u Hristu" zna~i: Omota~ due, materijalno telo, koje je nastajalo postepeno u toku Pada i koje je od ove zemlje, izumree. Dua pak, koja nije od ove zemlje, ve je dola kao ~isto bie, kao duhovno bie od Boga, iz Nebesa, prepoznae opet svetlo svoje domovine preko Mene, Hrista, i vratie se tamo kao ~isto bie.

"A oni neposluni e kroz mnoge vatre biti pro~ieni; a koji ostanu tvrdoglavi, sii e dole i bie izgubljeni za eon jedan" zna~i: Vatra je proces ~ienja. To su muke dua koje su se ogreile o svoje bli`nje, o ìvotinje, biljke i kamenje. Sve to nije okajano, treba da se o~isti. Muke due su slike svega onog to nije okajano. Ono to su -ljudi, ìvotinje, ~ak ~itava priroda, morali da pretrpe od ~oveka, onda ponovo oìvljava u dui po~initelja, kao slike. Dua u svom sopstvenom duhovnom telu doìvljava patnju i bol - sve ono to je kao ~ovek nanela ljudima, ìvotinjama, biljkama, kamenju i mineralima. To je onda ta vatra, ~ienje due.

Oni tvrdoglavi, oni koji nee da uvide "sii e", zna~i: krenue u otelovljenja siromana svetlou i u smeni ra|anja i umiranja otplaivae ono to su prouzrokovali. To moè potrajati ne samo

344

jedan, ve vie eona. Eoni se mogu ozna~iti i kao kosmi~ki svetlosni ciklusi.

26. I kad silaàhu sa gore, zapovedi im Isus govorei: "Nikom ne kazujte to ste videli, dok Sin ~ove~ji opet iz mrtvih ne vaskrsne."

27. A u~enici Njegovi upitae Ga: "A zato pismoznanci govore da najpre treba da do|e Ilija?" A Isus odgovori i re~e im: "Ilija zaista prvi treba da do|e i sve da obnovi.

28. Ali Ja vam kaèm: Ilija je ve doao, a oni ga ne prepoznae, ve u~inie sa njim ta htedoe. A tako e i Sin ~ove~ji morati od njih da postrada." Tad razumee u~enici da im On kaza za Jovana Krstitelja. (Pogl. 46, 26 - 28)


U sva vremena su pravi proroci najavljivali dolazak velikih duhovnih bia, Bo`jih glasnika svetlosti u zemaljskom ruhu, i ljudi su ih ~ekali. Ali dok su ti pravi vesnici, proroci, bili me|u ljudima, nisu bivali prepoznati, ve su u njih sumnjali, bivali su diskriminisani, proganjani ili ~ak ubijani. Ljudi nisu verovali u njihovu poruku, jer proroci su bili ljudi me|u ljudima, iako sa jednom visokom, boànskom sveu, koju onaj ko je vezan za svetovno nije mogao da vidi i shvati. Tek kada ovi veliki vesnici Bo`ji ne bi vie bili na Zem-lji, njihove bi re~i oìvele u ponekom uhu. Tek tada, nakon diskriminacije, proganjanja i nakon njihove smrti, mnogi od njih bili su priznavani za prave proroke i vesnike Bo`je i ulazili su u istoriju ~ove~anstva.

Kada bi onda i sama najavljena visoka duhovna bia u zema-ljskom ruhu, koja je narod o~ekivao, stupila pred ljude, ni njih ne bi prepoznali, ve bi im se isto tako rugali, ismevali ih ili ~ak ubijali. A onda, kada vie nisu bili na Zemlji, ljudi bi ih se seali i govorili bi o njima kao o pravim prorocima i velikim biima iz Boga u zemaljskom ruhu. Poto ~ovek vidi samo ~oveka, vidi ono ljudsko, spoljanje i ~uje samo re~ ~oveka, ne trudei se da shvati smisao re~i, ljudska masa je sva velika duhovna bia u zemaljskom ruhu smatrala buntovnicima,

345

varalicama, la`nim prorocima ili la`nim u~iteljima koji su samo hteli da se istaknu, i vikala je, u prenosnom smislu: razapnite ih!

Tako ljudi nisu prepoznali ni Jovana - u kome nije bio Ilija, ve je ovaj bio ozra~en duhom Ilijinim, ni svog Spasitelja, a isto tako malo pravedne proroke i prosvetljene mukarce i ène. Tek kada ta velika duhovna bia nisu vie bila me|u njima kao ljudi, mnoga su prepoznata i slavljena re~ima. Ljudi su re~i nekih od njih uneli i u k-njigu institucija, koju su nazivali i nazivaju Biblijom. Ipak, ostvariva-nje onoga to su pou~avala ta velika duhovna bia, bilo je i ostalo samo zapisano; jer do dananjeg dana (1989) mnogi su zaboravili da ìve ono to su glasnici svetlosti Nebesa doneli ~ove~anstvu: zakone nesebi~ne ljubavi.

I ta zna~i slaviti ih, ako ljudi ne ispunjavaju ono to su oni objavili i najavili? Boànske due u zemaljskom ruhu, pravi proroci, velika duhovna bia, vratili su se natrag u Carstvo Bo`je i dobili su platu od Boga. [ta koristi ~ove~anstvu ako ovi, slavni u|u u neku k-njigu u kojoj se pie o njihovoj veli~ini i u kojoj su zapisane njihove objave - ako ova pak jedva nailaze na odjek kod ljudi, dakle jedva da bivaju ozbiljno shvaena i ostvarivana?

346

47. POGLAVLJE

Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom ~oveku i Lazaru prosjaku

O ispravnom razumevanju pisanih zakona; primer: ubijanje (1-3). Zavist je kra|a - Ra|anje bolesne dece - Preljuba

(4-5). Potovanje svih oblika ìvota (6). Rei istinu, ali ne rugati se - Potovati slobodnu volju bli`njeg (7). @iveti u Bogu (8-9). Razlike izme|u siromanih i

bogatih: uzroci i posledice (10-17)

1. A kad si|oe sa gore, upita Ga jedan od u~enika Njegovih: "U~itelju, da li e neko ui u @ivot ako se ne pridràva svih Zapovesti?" A On re~e: "Zakon je dobar po slovu, ali je jo bolji po duhu. Jer slovo bez duha mrtvo je, no duh oìvljava slovo.

2. Pazite da u srcu i u duhu ljubavi sve Zapovesti sledite, koje Sam vam Ja dao.

3. Stoji napisano: Ne ubij! Ali Ja vam kaèm, i koji mrze i èle da ubijaju, krivi su po Zakonu. Da, ako nedu`nim stvorenjima nanose bol i patnju, krivi su. Ali ako ubiju samo da bi okon~ali patnje kojima nema leka, nisu krivi, ako to u~ine brzo i u ljubavi. (Pogl. 47, 1-3)


"Zakon je dobar po slovu, ali je jo bolji po duhu" zna~i: Zakon Bo`ji je Istina. Istina je ve~na, jer Bog je Zakon, Istina.

Ko Zakon Bo`ji priznaje po slovu, taj veruje u Zakon Bo`ji. No on sam jo nije postao Zakonom Bo`jim. Ko Zakon Bo`ji pro`me svojom budnom duom, duhom Istine dakle, taj se vie ne hvata za slovo. U tom ~oveku slovo postaje ìvo, jer on ispunjava ono to slovo iskazuje: Zakon Bo`ji. Kao to ste pro~itali: "Jer slovo bez duha mrtvo je, ali duh oìvljava slovo."

Slovo oìvljava tek kada ~ovek po~ne da ispunjava Zapovesti. Tako on sasvim postepeno sazreva u sveobuhvatni Zakon ljubavi i ìvota. Samo onaj ko Zapovesti ispunjava srcem i u Duhu ljubavi,

347

prepoznae sveobuhvatni Zakon i tako e pronai Istinu koja je u ~ovekovoj dui.

Shvatite: Istina, boànski Zakon, osloba|a ~oveka - samo slovo, u kojem je sadràn Zakon, ne.

"Ne ubij" - ni ljude ni ìvotinje namerno. Pri tom vam kaèm: ve i ako neko svoje bli`nje i sabli`nje mrzi i èli da ih ubije - ljude ili ìvotinje - kriv je po Zakonu Bo`jem. A o Zakon se Bo`ji ogreuje i po njemu zaduùje i onaj koji ljudima i ìvotinjama nanosi patnju.

"Ali ako ubiju samo da bi okon~ali patnje kojima nema leka, nisu krivi, ako to u~ine brzo i u ljubavi" - vaì samo za ìvotinjski svet.

Shvatite: ìvotinje nisu stvorile nikakav dug due, dakle nikakve uzroke. Kad pate, pate samo zato to ~ovek ne potuje njihove ìvotne navike. Zato se ~uvajte da ubijate ìvotinje s obrazloènjem - da ne bi patile. U dananje vreme (1989) mnoge ìvotinje pate zbog posledica tehnike i zbog mu~nih eksperimenata vrenih nad njima. Zato proverite iz kojeg motiva ubijate ìvotinje! I ovde vaì zakon: ono to ~ovek poseje - kako svojim ponaanjem prema ljudima tako i prema ìvotinjama i prirodi - to e i èti.

4. Re~eno je: Ne kradi. Ali Ja vam kaèm, koji nisu zadovoljni onim to imaju, i èle i traè za sebe to drugi imaju, ili koji radniku uskrauju to mu pripada, ve su ukrali u srcu,i dug njihov vei je od duga nekoga koji hleb krade iz nu`de da glad svoju utoli.

5. I rekoh vam, ne ~inite preljubu. Ali vam kaèm: ako se mukarac neki i èna poveù u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode, krivi su ~ak i kad nisu uzeli ènu svog bli`njeg ili muà. A i koji ne uzmu ène drugoga, ali je èle u srcu i ùde za njom, ve su u duhu preljubu u~inili. (Pogl. 47, 4-5)


Shvatite: Zakon Bo`ji uti~e u svaku pojedinost vaeg zemaljskog ìvota, u svaki trenutak ovostranog. U svemu to oseate, mislite,

348

govorite i ~inite leì Zakon Bo`ji koji uprvlja. On postaje aktivan shodno vaem ponaanju.

Ako se okrenete protiv Zakona Bo`jeg, ja~ate svoje ljudsko "ja"; ovo onda kao dug ulazi u vau duu. Dopustite da u vaem oseanju, miljenju, govorenju i delanju upravlja Zakon Bo`ji, i on e vam onda pomagati i na razne na~ine pripremati puteve ka nesebi~noj ljubavi, ka unutarnjoj srei, ka zadovoljstvu i skromnosti. Onda e vaa dua postati svetlija, vae telo e sna`nije zra~iti, i vi ete u ovostranom imati ono to vam je potrebno - i vie od toga.

Setite se re~i: "...koji nisu zadovoljni onim to imaju i èle i ùde za onim to drugi imaju"; ili ko svom bli`njem uskrauje ono to ovome pripada - taj je u srcu ve ukrao.

Zavist je, dakle, ve sama po sebi kra|a i kao takva ulazi u duu. Imajte na umu da je ovaj dug vei nego kad neko ukrade hleba iz nu`de da bi utolio glad.

Tuma~im sledei iskaz: "Ali vam kaèm; ako se mukarac neki i èna poveù u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode, krivi su, ~ak i kad nisu uzeli ènu svog bli`njeg ili muà". Ko poznaje svoju bolest i zna da je ova zarazna, a uprkos tome stupi u brak i ra|a decu, koja onda boluju od iste bolesti, ogreio se o zakon ìvota i slobode.

I ovo je zakon: ko nije uzeo neku ènu jer ova pripada nekom drugom, a ipak je èli i ùdi za njom u svom srcu, ve je u~inio pre-ljubu u duhu.

Ponavljam: Zakon ìvota proìma sve niti materijalnog postoja-nja. Dua je knjiga ìvota; Zakon Bo`ji upisuje u nju sve ono "za" i "protiv". Tako se nita ne gubi - ni ono dobro, ni ono manje dobro, a ni ono loe. Sve stoji u knjizi ìvota, u dui.

6. I kaèm vam opet: ko traì da poseduje telo bilo kog stvorenja za hranu, radi uìvanja ili dobiti radi, prlja se. (Pogl. 47, 6)


349

Iskazom "prlja se" ozna~ava se optereivanje due. Jer ko vri nasilje nad ~ovekom ili ìvotinjom i ne potuje ìvot, ogreuje se o ìvot tog ~oveka ili te ìvotinje. Isto vaì za biljke, kamenje i minerale. Svi oblici ìvota nose u sebi ìvot iz Boga. Oni oseaju ta njihovi bli`-nji sa njima nameravaju i oseaju to kao radost ili bol. Ono to ~ovek u~ini bli`njem ili nekom drugom obliku ìvota, to pada natrag na -njega.

7. I ako neko svom bli`njem kaè istinu s namerom da mu naudi, kriv je, i kad je to doslovce istinito. (Pogl. 47, 7)


Ako neko svom bli`njem kaè istinu s namerom da ga osramoti, izvrgne ruglu ili uvredi - dakle da mu nakodi - ogreuje se o zakon slobodne volje i teti tako sebi samome. Jer sve to se u~ini iz sebi~nih motiva a namerno, greh je - i onda kada se pritom doslovce kaè istina. To vaì - u manjoj meri - i kad to usledi iz sebi~nih motiva a nenamerno - jer mnogi poznaju Deset zapovesti Bo`jih.

Shvatite: istinu bi bli`njem trebalo rei samo ako je to iz nesebi~nosti, dakle bez namere da se procenjuje - a i samo onda ako je onaj koji istinu saoptava nasamo sa tim bli`njim; jer svaki ~ovek ima slobodnu volju, i ono to on ~ini ti~e se jedino Boga i Njegovog deteta.

Ti moè svog bli`njeg nesebi~no da upozori na njegovo greno ponaanje - a i to samo ako moè da dokaè. No ne uti~i na njega da ovo ili ono ~ini ili ne ~ini.

Ko javno otkrije ono to je njegov bli`nji hteo da preuti, tako|e se ogreuje o zakon slobodne volje. Svako treba dobrovoljno otvoreno da prizna svoje greke i da se preobrati ako je to potrebno.

Ako ti svog bli`njeg npr. javno ìgoe kao lopova, jer zna za -njegovu kra|u, onda se ogreuje o zakon slobodne volje. Otidi tom lopovu i reci mu da zna za njegovu kra|u i zamoli ga da to otvoreno prizna i vrati ono to je ukrao. Ako ne u~ini tako, onda moè uopteno da govori pred zemaljskim ~uvarima zakona, no ne treba

350

nikada da pokazuje prstom na njega, niti da ga naziva lopovom. Ovo je izlaganje iz ve~nog Zakona - no kako e ga se ~ovek pridràvati, to je opet stvar njegove slobodne volje.

8. Kreite se u Duhu; onda ete ispunjavati Zakon i sazrevati za Carstvo Bo`je. Pustite radije da Zakon bude u srcima vaim, a ne na spomen-tablama, Zakon koji pak treba da vrite a ne da ga neizvrenog ostavljate. Jer Zakon koji vam Ja dadoh, sveti je zakon, pravedan i dobar, i blagosloveni neka su svi koji mu se povinuju i u -njemu se kreu.

9. Bog je Duh, i koji Boga oboàvaju, oboàvati Ga moraju u duhu i u istini, u svako doba i na svakom mestu." (Pogl. 47, 8-9)


"Kreite se u Duhu" zna~i: Trudite se da svakodnevno ispu-njavate Zapovesti Bo`je i urastaete sve vie u ve~ni Zakon i ìveete u njemu.

Trudite se, dakle, da ìvite u sadanjosti i da nesebi~no ispu-njavate ono to vam svaki dan donese. Tada ete se osloboditi èlja koje vas pritiskaju i neete ìveti ni u prolosti ni u budunosti. Niti ete se brinuti za sutra, a neete hteti ni da osigurate svoju budunost, jer vi ìvite u sadanjosti, u Bogu. Ko sa Bogom ide kroz dan, taj prima sve vie snage od Boga, jer je posluan Bogu. On e se onda kretati u Njemu, velikom Duhu, Bogu.

Ko se kree u Bogu, taj Boga oboàva i u duhu i u istini, jer zna: Bog je Duh. Njegova svetlost je na svim mestima i u svakom trenutku dana - dakle i u svakoj situaciji, u svemu sa ~ime se susreemo.

10. A bogatima kaza On ovu slikovitu pri~u: "Bee jedan bogat ~ovek, koji se odevae u purpur i platno fino i ìvee sve dane divno i u veselju.

11. Ali bee i prosjak jedan po imenu Lazar, koji leàe pred vratima njegovim, pun ~ireva. I èljae da se nasiti mrvicama hleba

351

koje sa trpeze bogataeve padahu. A tu dolaàhu psi i lizahu ~ireve -njegove.

12. Ali dogodi se da prosjak ovaj umre, i an|eli ga u krilo Avramovo odnesoe. A i bogata pak umre i bee raskono sahranjen. I kad u paklu otvori o~i svoje u mukama svojim, ugleda Avrama u daljini i Lazara u krilu njegovome.

13. I povika govorei: O~e Avrame, smiluj se na mene i poalji Lazara nek vrh prsta svojega u vodu umo~i i jezik moj rashladi; jer se strano mu~im na mestu ovome.

14. A Avram re~e: Seti se, sine, da si ti za ìvota svoga primio dobro svoje; Lazar pak, zlo. Ali sada on je uteen, a ti se mu~i. A takve su promene u ìvotu radi ~ienja due. I osim toga, izme|u nas i vas ponor je veliki, i koji bi hteli da odavde si|u do vas tamo dole, ne mogu, a tako isto malo koji bi od vas ka nama ovamo gore da do|u, dok se vreme njihovo ne ispuni.

15. Onda on re~e: Molim te onda, o~e, da ga poalje u kuu oca mojega; jer ja imam jo petoricu brae, neka im on svedo~anstvo dadne da se ne bi i oni na mestu ovom mu~ili.

16. A Avram mu re~e: Imaju Mojsija i proroke. Neka njih sluaju. No on re~e: Ne, o~e Avrame; nego kad bi jedan od mrtvih k -njima otiao, onda bi se pokajali.

17. Avram mu re~e: Kad Mojsija i proroke ne sluaju, nee verovati ni ako neko iz mrtvih ustane." (Pogl. 47, 10-17)


Svaki ~ovek je dete Bo`je i ne bi trebalo da hodi Zemljom u odei prosjaka. Ali, ~ovek ne treba ni da uìva u luksuzu i bogatstvu, doputajui da za to rade samo njegovi bli`nji, da bi njemu bilo dobro. Jer, svaki ~ovek trebalo bi da ispunjava zapovest "Moli se i radi".

Svaki je radnik vredan svoje plate. Ko ispravno radi, taj je pravedan i prema bli`njem. On nee gomilati novac i dobra za sebe

352

samoga i nee sabirati sebi zemaljsko bogatstvo i velika imanja. Njegovo e nastojanje biti da svi ljudi mogu da ìve kao deca Bo`ja: u unutarnjem i u spoljanjem u harmoniji i redu.

Ko misli samo na sebe i doputa da se radi samo za njega, a potenog radnika nepravedno nagra|uje, taj e ìveti "u veselju" sve dok ga ili u ovom ili u narednom otelovljenju, ili kao duu u mestima ~ienja, ne pogodi ono to je prouzrokovao. To kazuje parabola o bogatome ~oveku i sirotom Lazaru: ko u ovom otelovljenju ìvi u veselju na ra~un svojih bli`njih, taj e ili kao dua u mestima ~ienja, ili u nekom od novih otelovljenja, leàti kao prosjak pred vratima onih koji, kao i on sam nekada, robuju bogatstvu.

Siromanih i bogatih bie sve dok se due i ljudi ne okrenu svetlosti Bo`joj i dok ne po~nu da primaju od svetlosti Istine, od Zakona ìvota. Tada e svi ìveti u jedinstvu jedni sa drugima i posedovae ono to im je potrebno - i vie od toga.

Ako je dua bogata unutarnjom svetlou, onda ni ~ovek nije siromaan. Ako je dua siromana svetlou i snagom Bo`jom, onda je dodue mogue da ~ovek u ovom ìvotu bude bogat u spoljanjem - npr. zato to iskoriava ljude i dobit stavlja u svoj dèp. Bilo u carstvu dua ili u nekom drugom zemaljskom otelovljenju, ovakva dua - ili ~ovek - spoznae unutarnje siromatvo i morae da podnese patnju i muke koje je nekada kao ~ovek prouzrokovala svojim odnosom prema bli`njima. Onda e dua u zemaljskom ruhu ìveti u siromatvu ili u bolesti, ili e morati da podnese i jedno i drugo, i tako e se poneko zadovoljavati i mrvicama koje padnu sa stola bogatih - sve dok ne bude jeo za stolom Gospodnjim, sa ljudima koji se okreu Svetlosti.

Razlika izme|u bogatih i siromanih bie sve dotle dok svi ne budu ìveli u Meni, Hristu, u zakonu ljubavi, koji sjedinjuje sve u ve~nom Ocu.

Ponor izme|u razli~itih stepena svesti postoji jedino iz niè svesti: ona ne moè gore, u via podru~ja svesti.

Due u viim ravnima svesti, naprotiv, mogu se uputiti ka duama u niìm podru~jima svesti. To se ipak deava samo onda kad

353

one shvate da svom bli`njem sa jo niskom sveu mogu da pomognu jer je ovaj otvoren za to.

354

48. POGLAVLJE

Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat

Sapatnja (1-9). Isceljenje bolesnika - Re~i klevete protiv Isusa i protiv sledbenika Hristovih (10-13)

1. I dogodi se, dok Isus pou~avae mnotvo ljudi, a oni behu ogladneli i trpljahu vrelinu dana, da èna jedna do|e putem sa kamilom natovarenom lubenicama i drugim plodovima.

2. I Isus podiè glas Svoj i povika: "O, vi, koji ste èdni, traìte ìvu vodu, koja dolazi s Neba; jer to je voda ìvota, i ko nju pije nikada vie nee oèdneti."

3. I On uze pet lubenica i razdeli ih narodu, i oni jedoe i è| -njihova bi utaèna. I re~e im: "Ako Bog doputa Suncu da sija i vodi da napaja ove plodove zemlje, ne treba li On sam onda sunce vaih dua da bude i vodom ìvota da vas poji?

4. Traìte Istinu i neka due vae zadovoljne budu. Istina Bo`ja voda je koja dolazi sa Neba, i niti se plaa, nit ima cene i koji je piju namireni bie." A koje On nasiti behu hiljadu ljudi - mukaraca, èna i dece - i niko ne ode kui gladan ili èdan. I mnogi koji u groznici behu, izle~ie se.

5. U to vreme i|ae Isus jednog sabata kroz ìtna polja, a u~enici Njegovi behu gladni i po~ee trgati klasje i jesti.

6. A fariseji videvi to, rekoe Mu: "Gle, u~enici Tvoji ~ine to ne prili~i po zakonu na sabat ~initi."

7. A Isus odgovarajui re~e im: "Niste li ~itali ta David u~ini kad ogladnje sa pratiocima svojim? Kako u kuu Bo`ju u|e i hleb pojede kojeg samo svetenici treba da jedu, a ne David i koji sa njim bejahu?

8. Ili, zar ne pro~itaste u zakonu, da svetenici sabatom u hramu vre svoje pa nisu krivi? A Ja vam kaèm da je ovde jedan koji je vei od hrama.

9. Ali kad biste vi shvatili ta zna~i ovo: samilost hou, a ne `rtvu - ne biste nedu`ne osu|ivali. Sin ~ove~ji je gospodar i od sabata." (Pogl. 48, 1-9)

355


Razlaganje o "lubenicama" zna~i: ko ìvi u Bogu i daje iz ve~ne istine, taj e i primati od ve~ne istine. Ni dua, koja ìvi jedino od snage Bo`je, niti ~ovek, koji prima svoje zemaljsko jelo od snage Bo`je, nee gladovati ili biti èdan.

"Samilost" je saàljenje. Ko svog bli`njeg samo saàljeva, poja~ava njegovo samosaàljenje. Stoga bi re~ "samilost" trebalo shvatiti kao sa-patnju.

Ko moè da svog bli`njeg prihvati onakvog kakav on jeste i ko je primio u sebe njegovo duhovno bie koje je iz Boga, taj nee gledati na njega sa visine, samilosno i saàljivo. On e sa-oseati sa njim, to zna~i sa-patiti i istovremeno shvatati ta je njegovom bli`njem uistinu potrebno. On e onda nesebi~no pomagati i davati - onako kako je -njemu samome dato, dakle mogue. To je najlepa i pravedna `rtva, koja je Bogu mila.

Ko pak sebe uzdiè do sudije nad svojim bli`njima, taj osu|uje svoje bli`nje. Ko neguje pravednost, taj pravednost pretpostavlja pravu; jer pravednost je Bog. Pravo su stvorili ljudi.

10. I otiavi odande do|e u sinagogu njihovu. A bee tu i jedan ~ovek koji imae suhu ruku. I pismoznanci i fariseji upitae Ga: "Je li dozvoljeno po zakonu isceljivati na sabat?" Da bi mogli da ga optuè.

11. A On im re~e: "Ima li me|u vama koji, jednu ovcu imajui, pa ona na sabat upadne u jamu, ostavi je da u njoj leì i ne izvadi je? A ako li ovci pomaète, zato ~oveku u nevolji da ne pomognete?

12. Zbog toga je ~initi dobro na sabat, po Zakonu." Onda re~e On ~oveku onome: "Ispruì ruku svoju!" I on je ispruì i ona postade opet kao i ona druga.

13. A fariseji izi|oe i savetovahu se protiv Njega, kako bi Ga pogubili. No Isus, videvi to, po|e dalje sa u~enicima Svojim; i mnotvo ljudi sle|ae Ga i On isceljivae njihove bolesne i nemone, i zapovedi im da to ne razglauju. (Pogl. 48, 10-13)

356


Kao Isus iscelio Sam mnoge ljude - ali mnogima nisam mogao da pomognem. Ponekome je pomognuto u ~asu samospoznaje. Ali ako bi se takav vratio u svakodnevicu i ponovo ìveo sa starim porocima, bolest bi opet izbijala. Jer ko ponovo ~ini iste grehe koji su i doveli do bolesti, u njemu opet izbija ono to je u dui ve bilo spoznato i u preobraàju: stara patnja ili bolest.

Ovo su vi|ali i o tome sluali pismoznanci i fariseji i uzeli su to kao razlog da nahukavaju narod protiv Mene: da Sam Ja navodno arlatan koji vara narod i u savezu je sa Satanom. Dalje su govorili, shodno smislu: kada bi taj Isus bio boànski, onda bi oni prividno isceljeni ostajali zdravi. Dakle, to su samo obmane koje On stvara da bi vezao mase za sebe. To je sotona, govorili su, shodno smislu, dalje; On stvara isceliteljsku histeriju me|u narodom i polaè nevidljive snage na rane. I ~im ta takozvana isceliteljska histerija - koju su oni objanjavali kao hipnozu - popusti, onda ti tobo` isceljeni moraju da shvate da jo nose stare boljke.

Takva i druga klevetni~ka govorkanja tadanjih fariseja i pismoznanaca ponavljala su se kroz sve generacije, sve do dananjeg vremena (1989). I danas, u velikoj vremenskoj prekretnici, doga|a se sli~no kao u vreme Mog boravka na Zemlji. Fariseji i pismoznanci - danas su to intelektualne crkvene vlasti i oni koji su im posluni - kleveu opet one koji Mene, Hrista, slede i trude se da vode pravi hrianski ìvot, da nesebi~no pomaù svojim bli`njima, da objavljuju radosnu vest da se Carstvo Bo`je pribliìlo.

14. I ispuni se to Isaija bee govorio: "Gledajte slugu Mojega kojeg Sam Ja izabrao, Mog ljubljenoga, koji je Mojoj dui* mio. Ja u Duh Svoj na Njega izliti i on e pravednost nevernima doneti.

15. On nee dozivati ni vikati, niti e iko glasa Njegova na ulicama ~uti. Naprslu trsku On nee lomiti niti e ìàk koji tinja gasiti, dok pravednost i pobedu ne rairi. I Imenu Njegovome neznaboci verovae." (Pogl. 48, 14-15).

357

49. POGLAVLJE

Istinski hram Bo`ji

O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek je hram Bo`ji, hram Svetoga Duha (4). Zna~enje spoljanjih formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna `rtva (8-10). Hrista

prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se svakodnevno trudi da ìvi u Bogu (11-12)

1. Ve bee blizu praznik Pashe. A nekoliko u~enika koji behu zidari, popravljahu prostorije hrama. I kako Isus tuda prolaàe, oni Mu rekoe: "U~itelju, gle kakve goleme gra|evine, i kakvo sve kame-nje, i kako je ~udesno delo predaka naih?"

2. A Isus re~e: "Da, prekrasno je sve to, i kamenje je bri`ljivo poslagano, ali doi e vreme kad ni kamen na kamenu nee ostati; jer e neprijatelj savladati grad i hram.

3. Ali istinski hram je telo ~ovekovo u kom boravi Bog kroz Duha. I kad taj hram razoren bude, Bog e onda za tri dana jo lepi hram da izgradi, koji oko obi~nog ~oveka ne moè da prepozna. (Pogl. 49, 1-3)


Ja Sam Hrist Bo`ji, Sin ve~noga Oca, koga je ve~ni pravedni Bog najavio preko Isaije i drugih pravednih mukaraca i èna. Doao Sam kao Isus iz Nazareta u ovaj svet ne da ruim, ve da podièm, i ne da izbriem to nije otplaeno, ve da sve izvedem iz greha i da ih dovedem Onome koji je Mene poslao: ve~nome Ocu. Jer sva duhovna bia, due i ljudi Njegova su deca. Moje ime je zapisano u svim duama i svi e Mene, Hrista, primiti i prihvatiti, jer Ja Sam njihov Spasitelj i Spasenje njihovo. I bezbo`ni e Me primiti i prihvatiti; jer niko nee doi Ocu osim kroz Mene, Hirsta, Njegovog Sina.

Sve zemaljsko e proi, pa tako i delo predaka. Jer ono to materija - dakle grubotvarno - jeste, nije trajno, ve je samo dok se prasupstanca Zemlje ne vrati u ve~no postojanje, koje je ~isto i finotvarno.

358

Neprijatelj dobroga polaè, iz generacije u generaciju, ruku na -ljudske gra|evine i unitava ono to oni cene kao dobro i vredno. To e se doga|ati sve dok neprijatelj ne postane prijatelj dobroga. Onda e doi, po zakonima Bo`jim, do preobraàja ka finijem i viem ìvotu.

Istinski hram jeste hram od mesa i kostiju, telo ~ovekovo, u ~ijoj dui i u ~ijim elijama boravi Duh Bo`ji.

"I kad taj hram razoren bude, Bog e onda za tri dana jo lepi hram da izgradi, koji oko obi~nog ~oveka ne moè da prepozna" zna~i: Kada se dua odvoji od tela, kada, dakle, smrt zadesi zemaljsko telo, onda e svetla dua u roku od tri dana savladati jo postojee zemaljske veze - privla~nost Zemlje - i proi e zatim kroz velove koji razdvajaju ravni svesti jednu od druge, jer je ona te velove, kao svoje omota~e, ve u zemaljskom ruhu odloìla. Ve prema svom nivou svesti, nastanie se tamo kuda bude vo|ena i odakle bude privu~ena. U ta tri dana, u kojima ta svetla dua razvezuje svoje jo postojee veze sa Zemljom, odgovarajue se menjaju boja i oblik njenog duhovnog ruha.

4. Zar ne znate da ste vi hramovi Duha Svetoga? I da e i sam biti uniten onaj koji uniti jedan od ovih hramova?" (Pogl. 49, 4)


Svaki ~ovek je hram Bo`ji, jer Duh Bo`ji boravi u svakoj dui i u svakoj eliji zemaljskog tela.

Ko, dakle, svog bli`njeg, hram Bo`ji, ne potuje, taj ne potuje ni svoj sopstveni hram - a time ni Boga. Jer, kako se ~ovek ponaa prema svom bli`njem, tako se ponaa i prema Bogu. Svako nepotova-nje bli`njeg, jednog hrama Bo`jeg dakle, greh je protiv Duha Svetoga.

Ko ubije svog bli`njeg, razara tako jedan hram Bo`ji. Dua ubijenoga nema onda vie mogunosti da u svom zemaljskom telu otplati dug - ili i da izvri ono to joj je u ovom zemaljskom postoja-nju zadato.

359

Onaj ko svog bli`njeg, hram Bo`ji, ubije, ili naredi da se ovaj ubije, doìvee isto ili sli~no. Strahovi, patnja, uàs i smrt snai e i -njega. U ~asu smrti nee imati mira, jer e dua ~ije je zemaljsko telo ubio, a koja mu jo nije oprostila, stajati pred njim. Onda e on na svom duhovnom telu doìveti ono to je doìveo njegov bli`nji kog je on ubio ili naredio da bude ubijen.

Ponavljam: svaki ~ovek je hram Svetoga Duha. Time je svakom ~oveku i zapove|eno da svoj sopstveni hram odràva ~istim, a hram svog bli`njeg da potuje. Ko se pridràva ove zapovesti, taj niti e patiti niti e njegov hram biti razoren boleu, bedom ili nasiljem.

5. A nekoliko pismoznanaca koji Ga sluahu, pokuae da mu postave zamku iz Njegovih re~i, i rekoe: "Ako `rtvovanje ovaca i goveda i ptica odbacuje, u koju svrhu je onda ovaj hram Solomonov za Boga izgra|en, i obnavlja se, evo, ve ~etrdeset i est godina?"

6. A Isus odgovarajui re~e: "Stoji napisano kod proroka: Moj dom treba da je dom molitve svim narodima za `rtvu slavljenja i zahvaljivanja. A vi ste od svega toga klanicu napravili, ispunivi je uàsom.

7. I stoji napisano: Odakle sunce izlazi pa do zalaska njegova, ime Moje da se veli~a me|u neznabocima i da Mi se tamjan prinosi kao ~ista `rtva. A vi ste vaim krvnim `rtvama na~inili od toga mesto o~ajanja i slatki tamjan vam je samo da prikrijete zadah krvi. Ja Sam doao da zakon ispunim, a ne da ga ukinem. (Pogl. 49, 5-7)


Sve dok ~ovek sam ne postane hram unutarnjeg ìvota, u koji on svraa da bi velikom Sve-Jednom posveivao svoje misli i delovanje i iskazivao Mu zahvalnost za svoj zemaljski ìvot, sve do tada e imati potrebu za spoljanjim formama. U kolosalnim gra|evinama koje on naziva hramovima ili crkvama, on prinosi `rtve prema spoljanjim obi~ajima. U prolim vremenima to su bile `rtve-klanice; u dananje vreme (1989) to su rituali i ceremonije, pevanje lieno smisla, i procesije. I u dananjoj generaciji (1989) ti spoljanji, delom jo

360

neznaboà~ki obi~aji, nisu jo ukinuti i jo se upra`njavaju "u ime Gospoda". Sve je to ve~nom Ocu i Meni, Hristu, uàsno.

Ve~ni Bog, Bog Isaka i Jakova, ne èli ni raskone crkve ni hramove. On èli da Njegova deca budu hramovi Svetoga Duha, da se ~iste i da se odràvaju ~istim, i da svoje grene misli i dela Njemu `rtvuju. Oni treba da se okupljaju u domu molitve koji je svim -ljudima otvoren za molitvu, a ne samo nekolicini onih koji se solidariu sa ~uvarima jednog u~enja koje vie nije Moje u~enje.

Ko u~i istini i prema njoj ìvi, taj ne mora nita da skriva. Kapije svojih crkava i hramova zaklju~ava samo onaj ko iri sopstveno u~enje a ne ve~nu istinu, pristupa~nu svima - jer je u svakoj dui Zakon, sama Istina, i dua treba ponovo da do|e do Istine da bi kao duhovno bie ponovo bila ve~ni Zakon.

Ko ima ui da slua, neka ~uje!

Ko ima o~i da gleda, neka vidi!

Ko se ve`ba u pravednosti, taj prepoznaje onog mra~nog, koji se kiti Mojim imenom - Hrist, da bi varao i zavodio ljude. Ko je nau~io da gleda, taj prepoznaje kuda te~e istina. On e se izjanjavati za istinu i bie sa onima koji se trude da ìve po istini.

Moje ime e ostati veliko u narodima jer e iz generacije u generaciju biti sve vie pravednih ljudi koji e la`ljivoj zmiji, koja sebe naziva hrianskom, zgaziti glavu. Sve to je dato iz Duha jeste i ostalo je Istina; sve nezanboà~ko e propasti.

I kad onda jedno drugo Sunce zasija, Ja, Hrist Bo`ji biu svesno uzdignut - tj. Ja, Ja Jesam, postau svest ljudi i biu vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji. Onda nee biti ni neznaboàca ni rituala. Svi ljudi e onda biti sjedinjeni u nesebi~noj ljubavi, a njihov ìvot bie posveen, jer e ispunjavati zakone Ve~noga.

Re~ju "tamjan" misli se na posveeni ìvot ljudi koji se usmeravaju na Boga, na Ve~noga. Svoj zemaljski ìvot, svoja ljudska oseanja, misli, re~i i dela ~ovek treba da posveuje Bogu. Onda e on ~istoga srca ìveti u Bogu.

361

8. Zar ne znate ta stoji napisano? Poslunost je bolja od `rtve, i posluanje je bolje nego ovnujska mast. Meni, Gospodu dodijale su vae `rtve-paljenice i vae nitavno `rtvovanje, jer vae su ruke ogrezle u krvi.

9. I zar ne stoji napisano: [ta je prava `rtva? Perite se i ~istite se, i sklanjajte zlo ispred o~iju Mojih; prestanite da ~inite zlo, a u~ite se da ~inite dobro. Budite pravedni spram onih to nemaju o~eva, i spram udovica, i prema onima to su potla~eni. I tako ete Zakon ispunjavati.

10. Doi e dan kad e nestati sve to je u spoljanjem dvoritu i to pripada krvnim `rtvama, i kad e ~isti oboàvaoci oboàvati Ve~noga, u ~istoti i istini." (Pogl. 49, 8-10)


Sve dok su due ljudi ne~iste, i njihove e ruke biti krvlju oka-ljane. Sve ono to je ~ovek od zlog i grenog posejao u svoju duu, -njegovi su uzroci; takva su onda i njegova dela koja ga obeleàvaju. Onako kako je posejao, tako e se i ponaati u zemaljskom ìvotu - a isto tako i posle smrti tela, kao dua u mestima ~ienja: krvolo~ni ostaje krvolo~an i sanja o osveti, i hteo bi da i dalje proliva krv svojih bli`njih. Svi oni koji hoe da se svete, sva|alice su koje se ni pred ~im ne zaustavljaju, pa ni pred ìvotom svog bli`njeg. U svom nerazumlju oni smatraju prolivanje tu|e krvi ~ak ~asnim i ne prezaju ni od toga da ìvotinje prinose Ve~nome kao `rtve-paljenice. Svaka krvna `rtva satanska je i skrnavljenje je ìvota iz Boga. Preko takvih mra~nih ljudi ùdnih osvete, tama hoe da ismeje Boga.

Bog, Ve~ni, èli da ~ovek `rtvuje ono svoje nagonsko, nisko "ja" i da Njega, Ve~noga oboàva u svom srcu mislima, re~ima i delima nesebi~ne ljubavi.

Re~ima "u spoljanjem dvoritu" misli se, izme|u ostalog, i na okretanje ljudi spoljanjem i na sve to su oni tako stvorili - uk-lju~ujui i ono to pripada krvnim `rtvama. Jer, sva predvorja koja simbolizuju svet, nestae, jer bie samo j e d a n narod: narod Hrista Bo`jeg.

362

Blizu je dan kad e sve ono nagonsko i strasno nestati, jer ono to je obeano postepeno poprima lik i oblik: Zemlja e se o~istiti i ìvot na Zemlji e se obnoviti i Carstvo Bo`je doi e na Zemlju deci Bo`joj koja su ~istoga srca.

11. I oni odgovorie: "Ko si ti to hoe `rtvovanje da ukine i to setvu Avramovu prezire? Jesi li se huljenju na Boga od Grka nau~io ili od Egipana?"

12. A Isus im re~e: "Pre nego to Avram bee, Ja Jesam." I neki ne htedoe da sluaju, a neki rekoe: "Demon je u njemu." A drugi pak zborahu: "On je lud." I odoe svaki svojim putem, i ispri~ae sve svetenicima i stareinama. I ovi se rasrdie, govorei: "On huli na Boga." (Pogl. 49, 11-12)


Ko gleda samo na spoljanjost i govori jezikom ovoga sveta u svetu i ìvi, ne poznaje ve~ni Zakon a ni jezik Zakona. Ko Mene ne prepoznaje, ne prepoznaje ni Oca koji je Mene ljudima poslao. Ko ne prepoznaje Mene, taj ne razume ni Moj jezik, Zakon Ja Jesam. Tako je to bilo u svim vremenima, tako je to i u dananje vreme (1989): jezik ve~nog Zakona razume samo onaj ko se svakodnevno trudi da se vrati pravednom ìvotu, Bogu.

Samo onaj ko i sam u sebi ima jo demonskog, naziva svog bli`-njeg demonskim. Tako ni Mene, Hrista u Isusu, nisu mogli da razumeju oni koji su vodili spoljanji ìvot i koji su zato smatrali da je Moj govor demonski. Ali Ja Sam ono Ja Jesam u Bogu, Mom Ocu, od Njega prvougledani i prvoro|eni. Ja Sam u Njemu ugledan pre Avrama. Ja Sam u Bogu i u ~etiri snage sutine Bo`je sveprisutan. Tako sam Ja i jedan deo nasle|a sve dece Bo`je, koja su u vekove vekova.

363

50. POGLAVLJE

Hrist, svetlost sveta

Ljudsko su|enje i presu|ivanje; Pravednost Bo`ja (1-4). Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog - Ko ne voli svog bli`njeg, ne voli ni Boga (5-8). Onaj ko veruje a ne ostvaruje, nee ugledati ve~nog Oca (9-15)

1. Onda im Isus ponovo govorae i re~e: "Ja Sam svetlost svetu: ko Mene sledi nee lutati u tami, nego e imati svetlost ìvota."

2. Ali fariseji Mu rekoe: "Ti sam za Sebe svedo~i; Tvoje svedo~anstvo ne vaì."

3. Isus odgovori i re~e im: "Ako Ja i svedo~im za Sebe samoga Moje svedo~anstvo je ipak vaèe. Jer Ja znam otkuda do|oh i kuda idem; ali vi ne znate otkuda Ja dolazim i kuda idem.

4. Vi sudite po telu, Ja ne sudim nikome. Ali ako Ja i sudim, sud je Moj vaèi: jer Ja nisam sam, ve Sam od Oca Mojega koji Me poslao. (Pogl. 50, 1-4)


Re~ima "...otkuda Ja dolazim i kuda idem" misli se na bie iz Boga. Jer ko je ~istog srca, njemu je jasno da on dolazi iz Boga i da se ponovo vraa Bogu.

ôvek ~ija je dua obavijena grehom ne zna odakle je njegovo pravo bie dolo i kuda ono ide. On gleda samo na svoje raspadljivo telo, o kojem moè da kaè da je dolo iz krila njegove majke i da e se vratiti u krilo zemlje. Dalje njegova spoznaja ne doseè. Ali oni koji ìve u Meni, Hristu, znaju odakle dolaze i kuda idu.

Onaj koji "sudi po telu", sudija je. Onaj pak koji dopusti da vlada pravednost, taj je pravednik i iz Boga je.

Sude samo oni koji u sebi jo nose sopstveni sud, svoje uzroke i koji po njima ìve i prema njima osu|uju svoje bli`nje. Re~ima "ali ako Ja i sudim, sud je Moj vaèi" misli se na Bo`ju pravednost. Bog je savren. Bog je pravedan.

364

Svaka dua i svaki ~ovek primaju ono prema ~emu se usmeravaju. Ako se dua i ~ovek usmeravaju prema Bogu, onda e i primati iz Bo`je ljubavi i mudrosti.

Ako se ~ovek usmerava prema spoljanjem, prema svetu, onda e i primati od sveta - a time i sve to je u svetu: patnju, bolest i nesreu. Po zakonu setve i ètve, svaki ~ovek uzima svoj ìvot u svoje ruke i uobli~ava ga odgovarajue svom oseanju, miljenju, govorenju i ~injenju. I onako kako ga on prema svojoj volji uobili~ava, tako mu se to i vraa.

5. A i u zakonu vaem stoji napisano da je svedo~anstvo dvojice -ljudi vaèe. Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedo~im. Jovan je o Meni svedo~io, a on je prorok. I Duh Istine koji Me posla, svedo~i o Meni.

6. Na to Mu rekoe: "Gde je Otac Tvoj?" Isus odgovori: "Vi ne znate ni Mene ni Oca Mojega: kad biste znali Mene, znali biste i Oca Mojega."

7. I jedan re~e: "Pokaì nam Svoga Oca i verovaemo ti." A On odgovori i re~e: "Ako si brata svoga poznao i ljubav njegovu osetio, video si Oca, i sestru svoju ako si prepoznao i njenu ljubav osetio.

8. Izbliza i izdaleka poznaje Najsvetiji Svoje; da, u svakome od vas moè se poznati o~instvo; jer je Otac onaj jedini Bog." (Pogl. 50, 5-8)


Ko ìvi u Ocu, svedo~i o Ocu. U re~i i delu on daje svedo~anstvo o Bogu.

Ko ìvi u Bogu, njegova se dua vratila u svetite Bo`je, u ono najunutarnjije hrama, i ona preko svog ~oveka, svog omota~a daje svedo~anstvo o sebi, jer je ona sopstvo, slika i prilika Bo`ja. Onda ne govori ~ovek, njegovo nisko "ja", ve kroz ~oveka govori Bog, Ja Jesam, ve~ni Zakon. Onda ~ovek moè da kaè, kao to Sam Ja, Hrist, shodno smislu, govorio:

365

"Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedo~im." Ovo "o Sebi samome" jeste sopstvo, Bog, jer je dua ponovo postala boànska. Ve~nog Oca mogu ugledati samo oni koji su ~istoga srca i koji primaju i prihvataju svoje bli`nje. Jer Duh ve~noga Oca boravi u svakoj dui, pa tako i u svakom ~oveku.

Ko svog bli`njeg ne primi i ne prihvati, jer ima predrasude prema njemu, odbacuje ga, umanjuje njegovu vrednost ili ga ~ak mrzi, taj ne vidi ni ve~nog Oca, niti poznaje Mene, Sina O~evog, Hrista - pa ni svoje bli`nje, a ni samoga sebe. Jer i u njemu boravi Duh ve~noga Oca, koga on pak u svom bli`njem niti prima niti prihvata.

Shvatite: ko svog bli`njeg ne voli nesebi~no - svejedno kakav je ovaj, ta govori ili ~ini - taj ne voli ni Boga.

Ko prezire svog bli`njeg, prezire Boga.

Ko svog bli`njeg odbacuje, dakle ne prima ga i ne prihvata u svom srcu, taj ne prima i ne prihvata ni Boga, svog Oca. Jer ono to u~inite najmanjem od Moje brae, meni ste u~inili - a time i Bogu, Mom Ocu, u kome Ja, Hrist, ìvim.

9. Ove re~i kaza Isus kod riznice kad u~ae u hramu. I niko ne poloì ruku na Njega, jer jo ne bee doao ~as Njegov. Onda im Isus ponovo re~e: "Ja odlazim, i traìete Me, i pomreete u gresima svojim. Kuda Ja idem vi ne moète doi."

10. Onda rekoe Jevreji: "Da se nee sam ubiti kad govori: kuda Ja idem vi ne moète doi?" A On im re~e: "Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta.

11. Zato vam i rekoh da ete pomreti u gresima svojim; jer ako ne poverujete da Sam Ja od Boga, pomreete u gresima svojim."

12. Na to Mu rekoe: "Ko si Ti onda?" A Isus im re~e: "Niko drugi do Onaj to vam od po~etka govorae."

13. Mnogo toga vam imam rei to e vam suditi: Sveti Jedan, koji Me posla, istinit je; i Ja govorim svetu to ~uh odozgo."

14. Onda im Isus re~e: "Kad Sina ~ove~jeg uzdignete, onda ete shvatiti da Sam Ja od Boga poslat i da nita sam od Sebe ne ~inim;

366

ve kako Me nau~i Sve-Sveti onako govorim. I onaj koji Me posla, sa Mnom je: ne ostavi Sve-Sveti Mene samoga. Jer Ja svagda ~inim to se Ve~nome svi|a."

15. Poto On tako govorae, poverovae mnogi u Njega, i rekoe: "Ovo je prorok koga Bog posla. Pustite nas da Ga ~ujemo." (Pogl. 50, 9-15)


Re~i "Ja odlazim, i traìete Me, i pomreete u gresima svojim" imaju sledee zna~enje:

Ko ide putem Hrista Bo`jeg, putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist, kao Isus iz Nazareta ìveo za uzor ~ove~anstvu, taj nee umreti u grehu, jer on je svoju duu o~istio i prima svetlost Bo`ju, koja dolazi "odozgo".

Ko pak ne ide putem ka srcu Bo`jem, taj ostaje u svojim gresima i u gresima e umreti; on ih onda kao dua nosi sa sobom u mesta koja je on sam sebi pripremio svojim gresima.

Re~ima: "Kuda Ja idem vi ne moète doi" nagovestio Sam ono to se potom i dogodilo: nakon pogubljenja Mog tela otiao Sam k ve~nom Ocu, jer Moja dua, Moje duhovno telo, ìvi u Ocu. îja dua ne ìvi u Ocu, ve u grehu, taj ne moè k ve~nome Ocu, jer ga greh drì daleko od Boga.

"Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta" zna~i: ko se oslanja na svet, taj ìvi sa svetom i stalno e se vraati ovome svetu, uvek iznova otpo~injui put otelov-ljavanja odozdo, od sveta.

Ko ìvi u ovome svetu ali nije sa ovim svetom, taj ìvi u Bogu - i ako se ponovo vrati ovome svetu, onda e doi od Boga, "odozgo", kao to Ja, Hrist, do|oh odozgo i otelovih se u Isusu, u ljudskome telu.

"Mnogo vam toga imam rei to e vam suditi" zna~i: Ja u vas uputiti u zakon setve i ètve, da shvatite da ste vi svoje sopstvene sudije; vae sudije su vaa oseanja, misli, re~i i dela koji su usmereni

367

protiv ve~nog Zakona ljubavi. Onom merom kojom vi merite, bie i vama odmeravano.

Shvatite: vera sama ne vodi blaènstvu.

Mnogi ljudi verovali su u Mene, u Isusa iz Nazareta. Ali kada je doao ~as Mog pogubljenja, mnogi su od ovog verovanja otpali, po~i-njali su da sumnaju u Mene, postajui tako izdajnicima.

Ko samo veruje, ali ne ostvaruje ono to je spoznao, taj ne moè postati ono to mu je Bog obeao: onaj koji vidi, koji ve~nog Oca gleda licem u lice.

Sama vera ne ~ini blaènim niti prosvetljuje. Vera je samo prvi korak prema Unutarnjem ìvotu. Ko gradi samo na veri i samo tu ostaje, ali ne ~ini korake ostvarenja ka Bogu, on e stalno sumnjati u istinu, jer jo nije iskusio zakone ljubavi; jer oni se moraju ìveti da bi se ugledaoBog, na ve~ni Otac.

Ko veru u Boga nesebi~nom ljubavlju ne pretvara u delo, na njega se moè i uticati. Samo onaj ko ono spoznato, veru u Boga, ostvaruje, biva snaàn u Duhu Gospodnjem i odoleva napadima tame.

Sve-Sveti, Bog, ne ostavlja nijedno dete samo, bilo kako da ono misli i ìvi, jer Duh Bo`ji boravi u svakoj dui i u svakom ~oveku. On je ono dobro koje se rasplamsava kada se ~ovek trudi da ispunjava volju Bo`ju. Onaj ko uvek ispunjava volju Bo`ju - onako kako Sam Ja kao Isus ~inio i kako kao Hrist u volji Oca ìvim - taj e svedo~iti o sebi, ve~nom sopstvu, jer on ìvi kao to sopstvo u Bogu, Istini.

Sopstvo je Bog, i ko u Bogu ìvi, boànski je, on je boànski zakon, sopstvo.

368

51. POGLAVLJE

Istina osloba|a - O pravilnom razumevanju Zapovesti

"Ostati u Mojoj re~i" (1). Sluga greha daleko je od Boga i od ve~ne domovine (2). Pred Bogom vaì samo ostvarivanje nesebi~ne ljubavi (3-6). Satana, otac laì; satana ~ula (7-8). Nijedna dua nije izgubljena (9). Re~ Bo`ju razume samo onaj ko teì istini (10). Mojsije nije odobravao `rtvovanje

ìvotinja - Nepotovanje i potovanje ìvota - Stari i novi ~ovek (11-13). Duhovni autoriteti i verni slovu, koji ne ostvaruju ono to pou~avaju - Ustupci

proroka narodu (14-18)

1. Tada re~e Isus onim Jevrejima koji verovahu u Njega: "Ako vi ostanete u Mojoj re~i, onda ste Moji pravi u~enici i poznaete istinu, i istina e vas osloboditi." (Pogl. 51,1)

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam produbljujem re~:

"...Ostati u Mojoj re~i" zna~i: Re~ Bo`ju ispunjavati ìvotom, ostvarivati je. A samo kroz ostvarivanje Bo`je re~i nalazi ~ovek ve~nu istinu koja ga osloba|a, ~ini ga nezavisnim od ljudi i stvari.

2. Odgovorie Mu: "Mi smo seme Avramovo i nikad ne besmo ni~ije sluge. Zato kaè: Treba da budete slobodni?" Isus im odgovori: "Zaista, zaista vam kaèm: Ko greh ~ini, sluga je grehu. A sluga ne ostaje u kui ve~no, ali sin i ker ostaju ve~no. (Pogl. 51,2)


"Ko greh ~ini sluga je grehu" zna~i: Ko grei, vezan je za telo i sluì telu - a ne Bogu. Ko sluì telu ìvee u ropstvu, jer je zavisan od tela i od ljudi koji tako|e grade na telu, jer i oni ìve u grehu.

Shvatite: "sluga grehu" je ljudsko "ja" koje teì priznanju i potvrdi i zato se pot~injava opet drugim grenicima. Ko ìvi u grehu, on ìvi u ovom svetu i sa ovim svetom, i veruje u ovaj svet. Zato ovaj svet i jeste njegova domovina. Zato on ne moè ni da se vrati u kuu

369

ve~nog Oca, u ve~nu domovinu. Sluga grehu ne moè biti u O~evoj kui. Samo onaj sin i ona ker koji ispunjavaju volju Bo`ju ostaju u Bogu, u Ocu, koji je ve~na domovina.

3. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista ete biti slobodni. Ja dobro znam da ste seme Avramovo po telu; ali vi traìte da Me ubijete jer re~ Moja nema mesta u vama.

4. Ja govorim to videh od Oca Svojega; i vi ~inite to videste od oca vaega." Onda oni odgovorie i rekoe Mu: "Avram je na otac." Isus im re~e: "Da ste vi deca Avramova, ~inili biste dela Avramova.

5. Ali vi traìte da ubijete Mene, ~oveka koji Sam vam govorio istinu koju ~uh od Boga. To Avram nije ~inio. Vi ~inite dela vaeg oca." Tada Mu rekoe: "Mi nismo deca bludnica; jednoga Oca imamo - Boga".

6. A Isus im re~e: "Kad bi Bog bio otac va, ljubili biste Mene, jer Ja dolazim od Boga. Ja nisam doao sam od sebe, nego Me Najsvetiji posla. Zato ne razumete govora Mojega? Jer ne moète da podnesete re~ Moju. (Pogl. 51, 3-6)


Sin, Ja Jesam, doao je od Oca da bi oslobodio sve due i ljude. Zato je samo j e d n o m e data mo i snaga da due i ljude vodi ka Unutarnjem svetlu, ka Bogu, naem ve~nom Ocu - onome koji je radi toga i doao. On je Hrist Bo`ji, Ja Jesam.

Ja imam nalog od Boga, Mog Oca, da sve due i ljude vratim kui, u njihovo unutarnje, gde boravi Duh Oca. Ja Sam spasenje svake due i put ka ve~nom Ocu. Niko nee doi Ocu, velikom Sve-Jednom, osim preko Mene, Hrista, jer Ja Sam spasitelj svih dua i -ljudi i put ka ve~noj O~evoj kui.

Jevreji su gorovili da su Avramovo seme - ali nisu ~inili dobra dela Avramova. Oni su bili i jesu samo po telu od Avrama, ali ne i po Zakonu koji se Avram trudio da ispunjava.

370

Novi ljudi u generacijama Carstva Mira Isusa Hrista velikim delom poti~u od semena Davidova. Oni nisu ni judaisti, ni islamisti, ni hinduisti, ni budisti, ni katolici, ni evangelisti, ni pravoslavci. Oni ne pripadaju nijednoj od mnogih spoljanjih religija. Oni su istinski hriani jer ispunjavaju Bo`ji zakon koji Sam Ja kao Isus iz Nazareta doneo i prvi ìveo pre njih - a kao Hrist Bo`ji ponovo ga objavljujem u svim detaljima, u svim fasetama unutarnjeg ìvota, preko Zraka boànske Mudrosti. Oni slede Mene, jedinog pastira, Hrista.

Onaj ~ije re~i nisu ispunjene Zakonom ìvota, govori samo iz svog ljudskog "ja" - iako upotrebljava re~i Istine. Ono to nije ispu-njeno @ivotom, Bogom, to nije ni proèto Bogom, @ivotom. To isto vaì i za re~i istine koje teku iz usta onoga koji ih ne ìvi: one nemaju nikakvu snagu. Ko ne ìvi u ve~nom zakonu, govori iz svog ~oveka, a i svedo~i samo kao ~ovek - eventualno o svojim zemaljskim roditeljima koji su tako|e ìveli i mislili po ljudskoj re~i.

Re~i: "Kada bi Bog bio otac va, ljubili biste Mene" govore: Ko ljubi Boga, svog ve~nog Oca, taj ljubi i svog bli`njeg i sav ìvot, jer sav ìvot - ~ovek, ìvotinje, biljke, kamenje ili minerali - iz Boga je. Ko svog bli`njeg ne ljubi nesebi~no, taj ne ljubi ni Boga.

Shvatite: jezik Zakona moè razumeti samo onaj ko ìvi Zakon ìvota i ljubavi.

Oni koji govore jezikom sveta i koji sebe vole vie nego Boga, jedva da mogu i da podnesu Zakon ljubavi. Oni ljubav shvataju prema svome "ja" i vole prema svom "ja", koje daje samo da bi primalo. Ko nije sa Bogom, protiv Boga je - i ne moè da razume jezik Zakona, apsolutnu ljubav.

7. Vi ste od vaeg oca |avola, i po zahtevima vaeg oca hoete da ~inite. On bee ubica od po~etka, i ne bee u istini, jer nema istine u -njemu.

8. Kada govori la`, svoje govori: jer on je laà i otac laì. A Meni ne verujete jer vam istinu govorim. (Pogl. 51, 7-8)


371

Re~i: "Vi ste od vaeg oca |avola, i po zahtevima vaeg oca hoete da ~inite", imaju sledee zna~enje:

Re~ju "otac" misli se ovde na oca zla, Satanu, koji je smiljao i smilja kako da zavede sve ljude. Ono to su dua i ~ovek usvajali i nakon Mog "Svreno je", jeste ono satansko, setva i nakot Satane. U najirem smislu, iz toga je jednom nastao zakon setve i ètve, satanski zakon. Svaki ~ovek koji je usvojio satansko, zlo, podleè sopstvenom zakonu: to poseje to ànje.

Uzro~nik zla izdavao se - a i demoni se izdaju - za muki princip, iako je uzro~nik bio ènski princip, koji je u Duhu ve~an: bie iz boànske struje. Kroz ve~nu ljubav i kroz "Svreno je", i on e se jednom, kao duhovno bie iz Boga, vratiti prastruji.

Re~i "on bee ubica od po~etka, i ne stajae u istini, jer nema istine u njemu" kazuju sledee: Od po~etka pada Satana je hteo da mu se ono boànsko pot~ini. Ali poto zlo, koje deluje protiv Zakona ìvota, nije u Zakonu istine, ono nema mo na duè vreme. Poto zlo u Istini nema mesta, doao Sam Ja, Spasitelj i doneo sam Spasenje svim duama i ljudima, tako da oni ponovo mogu da se vrate Istini i u Istinu. Jer iz Istine svi izidoe i sve to pripada padu bie kroz Bo`ji zakon promenjeno i ponovo vraeno Istini.

La` ne poti~e iz Istine. Ko laè, laè iz samoga sebe, iz svog greha - jer on la`, greh, nosi u sebi. Otac greha je la`.

Ko laè, ne laè samo svog bli`njeg, nego i samog sebe. La` dolazi od laòva, a i ulazi opet u laòva. Ona ne poga|a samo slaganog nego i laòva.

Satana je otac laì, a time i zavedenih ~ula. Ljudi koji padaju pod uticaj laì, greha, jesu oni "zavedeni ~ulima" jer su dopustili da ih Satana zavede. Zlo u ~oveku zbog toga je nazvano "satana ~ula".

Zato, pazi se laì! Jer ona ima puno |avolskih naslednika. Oni se ire kao korenje drveta. Jedna takva dua e se, dokle god je to mogue, vraati u telo sve dok ne shvati svaki koren, uklju~ujui glavni koren: sve dok se ne pokaje, dok ne zamoli za oprotenje, ne oprosti i ne popravi ono to je u~inila. Onda se ljudsko korak po korak pretvara u boànsko i dua se ponovo vraa Bogu.

372

9. Kao to Mojsije u pustinji podiè zmiju, tako i Sin ~ove~ji mora da se podigne, da svi koji verujui gledaju u Njega, ne bi izgub-ljeni bili, ve da bi imali ìvot ve~ni. (Pogl. 51, 9)


Sin ~ove~ji je uzdignut. Moje raspee kao Isusa i Moj ponovni dolazak kao Hrista zna~e: Kroz Mene e svi biti uzdignuti, jer nijedna ovca nee biti izgubljena. Kroz Spasenje sve e due opet biti uzdignute, dakle boànske: Posle ~ienja od svojih grehova, one e se opet, kao neukaljana bia Svetlosti, vratiti natrag, u zemlju Svetlosti, ve~ne ljubavi.

10. Koji me|u vama moè da Me osudi zbog nekog greha? Ako li vam istinu govorim, zato Mi ne verujete? Onaj koji je od Boga, re~i Bo`je slua. Vi ih ne sluate jer niste od Boga." (Pogl. 51, 10)


U istinu ne veruje samo onaj ~ovek koji ne ìvi i ne misli po istini.

Ko ìvi u grehu, ne poznaje istinu i osu|uje one koji iz istine govore. Ko ne poznaje istinu, on ne razume ni re~i istine. On e je odbiti kao neistinitu, jer sam nije istinit i zato kao neistinito ozna~ava sve to ne odgovara njegovoj predstavi istine.

Ali onaj ko teì ve~noj istini, razume Bo`ju re~, jer on poznaje Bo`ji glas, Istinu. Ko je ne poznaje, taj je ne ~uje. Ni njegove re~i nisu od Boga, nego iz njegovog ljudskog "ja", koje govori jedino o sebi.

U Carstvu Mira Isusa Hrista, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, stanovnici Carstva Bo`jeg ne samo da e ~uti glas svog Oca i svog nebeskog brata Hrista, nego e i sami biti Re~ Bo`ja, Zakon ljubavi.

11. A Jevreji odgovorie i rekoe Mu: "Nismo li mi onda u pravu kad kaèmo da si Ti Samarjanin i da je |avo u Tebi?" Isus odgovori:

373

"U Meni nema |avola, nego Ja potujem Sve-Svetoga, a vi Me sramotite. Ja ne traìm slavu Svoju, ve slavu Bo`ju. Ali ovde je Jedan koji sudi."

12. A neki od stareina i pismoznanaca hrama do|oe k Njemu govorei: Zato u~enici Tvoji u~e ljude da je protiv zakona jesti meso ìvotinja iako su prema Mojsijevoj Zapovesti prinete na `rtvu?

13. Jer je napisano: Bog re~e Noju: Strah i uas obuzee svaku ìvotinju u polju i svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad vam padnu aka." (Pogl. 51, 11-13)


Mojsije nije zapovedio niti odobravao `rtvovanje ìvotinja. Ali nije se meao u satansku volju onih koji su hteli da jedu meso. On ih je u~io i upuivao da je greh kako jedenje, tako i `rtvovanje ìvotinja. Ali, poto su tvrdoglavi Izraelci na tome insistirali, morao je Mojsije da uti, jer su i Izraelci bili deca Bo`ja i imali su slobodnu volju. Oni su sve gledali iz ugla svog greha i zato su Mojsijevo utanje tuma~ili kao odobravanje.

Ja ispravljam:

Re~i su simboli i menjaju zna~enje iz generacije u generaciju. Ono to ljudi jedne generacije poloè u re~, to je za njih zna~enje.

Tako mnoge re~i u ovoj knjizi koju Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem, za vas koji ìvite u vremenu promene od starog ka Novom Dobu (1989) imaju ponovo druk~ije zna~enje nego u prethodnim epohama. Na primer, smisao sledeeg iskaza: "Bog re~e Noju: Strah i uàs obuzee svaku ìvotinju u polju i svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad vam padnu aka" jeste: strah i uàs obuzmu sve ìvotinje u polju, svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad padne u vae ruke. Time se misli na ruke ljudi koji ne potuju ìvot i ubijaju.

Shvatite: Svaka ìvotinja osea ta ~ovek sa njom smera.

U vremenu preokreta, u kojem Ja tuma~im, ispravljam i produb-ljujem (1989) sadràj ove knjige, brutalnost prema ìvotinjskom i bi-

374

ljnom svetu dostigla je nezamislive razmere. @ivotinje i biljke pate zbog nemilosti ljudi. Mnogi ljudi ne samo da nemaju potovanja za sopstveni ìvot, nego ne potuju ni ~itavo Stvaranje. Kao posledica takvog ljudskog ponaanja ometene su, na primer, magnetske struje. Mnoge ìvotinje zbog toga ne mogu vie da se orijentiu, naro~ito ptice selice koje lete u toplije krajeve. Zbog zaga|enja reka, jezera i mora, kao i Zemljine atmosfere, izumiru mnoge vrste ìvotinja i bi-ljaka - u vodi, u vazduhu i na kopnu.

Kako veliki deo ~ove~anstva i dalje ìvi u grehu, stari svet izumire - a sa njim umiru, u velikim patnjama, i mnogi ljudi koji ono prolazno smatraju jedinom stvarnou i koji se neodgovorno ophode prema celokupnom ìvotu.

Ali Ja, Hrist, sve obnavljam. Novi svet je Moj svet, svet Hrista, koji Ja Jesam. U Novom svetu ìvee ljudi koji su iznutra obnovljeni, dakle pro~ieni, i koji zemaljsko carstvo naseljavaju i izgra|uju prema Zakonu.

Onaj ko bude ~itao Moje re~i u Novom Dobu, saznae tako o senkama i svetlim stranama starog sveta i o preokretu u Novo Doba. ôveku u Novom Dobu stari greni svet treba da sluì kao opomena.

Ko ovu knjigu sa tuma~enjima, ispravkama i produbljenjima pa`-ljivo ~ita, sti~e uvid u zakon setve i ètve koji je nekada vaìo na Zemlji. Novi ~ovek treba stalno ovoga da je svestan, poto se u finomaterijalnim svetovima, u kojima jo ìve i optereene due, i da-lje odvija ètva - posledice postavljenih uzroka. Jer ono to je ~ovek posejao a nije na vreme o~istio ili jo nije otplatio, to e on kao dua èti. Zato je dobro i va`no da ljudi Novog Doba poznaju procese koji se odvijaju u mestima ~ienja. Jer, kada due novih ljudi nakon smrti tela budu prolazile kroz velove svesti, sretae tamo one due koje jo imaju da otplate svoju setvu.

14. Isus im re~e: "Licemeri, dobro o vama i praocima vaim govorae Isaija: Ovaj narod blizu Mi je svojim ustima i potuju Me usnama svojim, ali su srca njihova daleko od Mene, jer oni Me uprazno oboàvaju i u moje Ime u~e zapovestima ljudi kao boànskim u~enjima samo da poùde svoje zadovolje.

375

15. A tako svedo~i i Jeremija kad kaè o krvnoj `rtvi: Ja, Bog va, ne zapovedih o tome kada iz Egipta izi|oste, ve zapovedih ~estitost, drànje starih obi~aja, da pravednost negujete i smerno pred Bogom svojim hodite.

16. Ali vi Me ne sluaste, a Ja vam od po~etka dadoh sve vrste semenja i plodove drvea i kotice, za hranu i isceljenje ~oveka i ìvotinje." A oni na to rekoe: "Ti govori protiv zakona."

17. I On opet govorae o Mojsiju: "Zaista, Ja ne govorim protiv Zakona, nego protiv onih koji zakon njegov pokvarie, a u kojem vam on zbog tvrdoe vaih srca popusti.

18. Ali gle! Jedan je ovde vei no Mojsije!" I oni se rasrdie i uzee kamenje da na Njega bace. Ali Isus pro|e posred njih; bee sakriven pred nasiljem njihovim. (Pogl. 51, 14-18)


Jo pre dve hiljade godina govorio Sam kao Isus iz Nazareta fariesjima i pismoznancima koji su se dràli samo slova a srce im je bilo u svetu, i zvao Sam ih licemerima. I prorok Isaija, koji je najavio Moj dolazak, govorio je sli~ne re~i kao i Ja u Isusu iz Nazareta.

Sada, u prelomnom vremenu, govorim Ja, Hrist, preko Svog insrumenta Svojima, i moram i za dananje fariseje i pismoznance (1989) opet da upotrebim sli~ne re~i. I danas jo pou~avaju mnogi fariseji, pismoznanci, teolozi, poznavaoci Biblije i svetenici po slovu Biblije - i ponovo govore jedino njihova usta, a Mene opet slave samo svojim usnama i pobo`nim ili intelektualnim molitvama. Njihovo srce je isto tako daleko od Boga kao i za vreme Mog boravka na Zemlji, kao i pre, kad su veliki proroci donosili ljudima re~ Bo`ju.

Mnogi "dostojanstvenici" pou~avaju danas u ime Svevinjega i u Moje ime; ali njihove re~i nisu nadahnute ve~nom snagom jer oni sami nisu proèti Duhom istine.

Vo|e slu`benih crkava koji pou~avaju u Moje ime, napravili su zgradu dogmi, gde se skrivaju da ne bi morali da pogledaju istini u o~i. U ovu zgradu dogmi pozivaju svoje vernike i objanjavaju im u

376

Moje ime ove dogmati~ne verske postavke i obavezuju ih - pod pret-njom takozvanog ve~nog prokletstva - da ih se pridràvaju.

Ali, ova zgrada dogmi trula je i uruava se; sli~na je kuli od karata koju odràva samo spoljanja mo i spoljanje bogatstvo, a ne Ja, Hrist koji Jesam carstvo unutarnjeg.

Hiljadama godina zloupotrebljavano je ime Ve~noga u mnogim strukturama moi, za ljudske mahinacije. Od Mog "Svreno je" zloupotrebljava se i Moje ime - Hrist - tako to je Moje u~enje, kojim Ja pozivam da Me slede, uzidano u zgradu dogmi.

Tako moè da se kaè: satana ~ula zloupotrebljava ime Jedinoga, Svetoga, Ve~noga i ime Njegovog Sina, da bi zaveo ljude. Ali svi la`ni cvetovi ljudskih mahinacija venu, jer Ja ljudima donosim unutarnji ìvot; to su koraci Unutarnjeg puta, na kojem ne vaè ni dogme ni -ljudski zakoni, ve samo Zakon kojem Sam Ja jo kao Isus iz Nazareta u~io i koji Sam Svojim primerom i ìveo: univerzalni, ve~ni Zakon, Bog.

Poto svaki ~ovek ima slobodnu volju, i pre Mog dolaska na Zemlju morali su veliki proroci da se uzdràvaju kada je narod èleo neto drugo od onoga to je bila Bo`ja volja koju su oni objavljivali. Pre Mog boravka na Zemlji mnogobotvo je bilo jo veoma ìvo me|u ljudima a tako i krvna `rtva. Zato su neki proroci morali da ~ine ustupke - ponekad da ne bi krili slobodnu volju ljudi, ponekad da bi ih kroz samospoznaju doveli do istine. A ovo je ~esto zna~ilo bol i pat-nju, sve dok ljudi ne bi krenuli putem ka Onome koji je u sve vekove.

Svaki ustupak sadrì jedan tzv. period milosti. U njemu ~ovek dobija Bo`ju snagu da to brè savlada ono to je jo ljudsko. Ako on to ne iskoristi nego i dalje grei, onda e po isteku ovog perioda morati da podnese i proprati sve to je protivzakonito posejao a jo nije okajao.

Ko postupa protiv Boga, protiv Zakona ìvota, mora da podnese ono to je posejao.

[to seljak poseje u svoje polje to on i ànje, i to ~ovek u polje svoje due unese to e i èti.

Iskazom "dràti se starih obi~aja" misli se na sledee:

377

^ovek treba da se dr`i svog vremena za molitvu i da se svakodnevno trudi da mu molitve budu plodne, tako to e ostvariti ono za ta se moli. Onda e on i Deset zapovesti, izvode iz ve~nog Zakona, sve bolje da razume i da ispunjava, i tako e i sazrevati u sveobuhvatni, univerzalni Zakon, Boga.

378

52. POGLAVLJE

Isus objanjava Svoju preegzistenciju - Verovati zna~i razumeti

Smrt tela i duhovna smrt (1). Samo onaj ko ispunjava Zapovesti, spoznaje i doìvljava Boga u sebi (2-3). Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno -

Beskona~ni kristal: sve je u svemu (9-11). Razumevanje Istine samo kroz ostvarivanje (12)

1. A jednom opet govorae Isus: "Zaista, zaista vam kaèm, i ko se pridràva Mojih re~i, nee videti smrti doveka." Tada Mu rekoe Jevreji: "Sad vidimo da je |avo u Tebi." (Pogl. 52, 1)


Kao Isus iz Nazareta govorio Sam ìvu re~ nadahnutu Duhom Bo`jim. Ko tu ìvu re~, ìvot iz Boga, ìvi, nee videti smrti, jer on gleda u ve~ni ìvot i svla~i samo svoj fizi~ki omota~, koji je od zemlje i opet se vraa zemlji.

Shvatite: Zemaljsko telo pripada zemlji jer je od zemlje. Duhovno telo pak pripada Bogu, jer je iz Boga. Ko gleda samo na raspadljivo telo, ne razume Moje re~i, jer je za njega samo zemaljski ìvot - ìvot.

Istinski ìvot pak jeste Bog, i duhovno telo je iz Boga, ve~ne struje; u Njemu se ono kree i nikada ne umire.

Dua moè dugo da ostane u mraku ako je ~ovek samo mra~no mislio, govorio i postupao. To je onda duhovna smrt, jer optereena dua gleda samo na ono raspadljivo i to smatra pravim ìvotom.

Ali svi oni koji posveuju svoj ìvot Bogu, tako to plemenito misle, ~isto govore i zakonito postupaju, nose u sebi Svetlost, i oni e nakon smrti tela ui u Svetlost, dakle nee ostati u tmini, duhovnoj smrti.

Ko se dakle pridràva Bo`jeg Zakona, re~i iz Boga, nee okusiti duhovnu smrt, jer on ve u zemaljskom ruhu ìvi u Bogu.

379

Fizi~ko telo samo je omota~ duhovnog tela; ono ne moè da ìvi bez duhovnog tela, due, u kojoj je izvor ìvota, strujanje iz @ivota, Boga.

Duhovni ~ovek, koji gleda jedino na Boga, tako to se pridràva Njegove re~i i ispunjava Zakon ìvota, svoj e omota~, svoje fizi~ko telo, svui kad za to do|e njegovo vreme u kojem ono opet postaje zemljom.

Samo |avo ocrnjuje svog bli`njeg. Ko sam jo robuje satanskom taj to podmee i svom bli`njem.

Ko pak stoji u svetlosti Istine, taj sve vreme gleda na dobro jezgro u bli`njem, na Istinu, i on e mu nesebi~no sluìti u pomagati. On, dodue, nee zatvarati o~i pred onim mra~nim, ali e ga posmatrati iz svetlosti Istine, i kad se ono pokaè on e ga i osloviti.

2. Avram je umro i proroci, a Ti govori: Ko se Moje re~i pridràva nee okusiti smrti doveka. Zar si Ti vei od oca naeg Avrama, koji je umro? A i proroci pomree. Za koga se Ti izdaje?"

3. A Isus odgovori: "Ako Ja Sebi samome odajem ~ast, onda Moja ~ast nije nita. Otac je Moj onaj koji Mi odaje ~ast, za koga vi govorite da je Bog va. I ne poznajete Ga, ali Ja Ga znam. Kad bih rekao: Ja Ga ne poznajem, bio bih laòv kao i vi. Ali Ja poznajem Sve-Svetoga i Mene Ve~ni poznaje. (Pogl. 52, 2-3)


Onaj ko samo govori o Bogu a ne pridràva se Bo`jih Zakona, taj ne poznaje Boga, jer je Bog unvierzalni, ve~ni, sveprisutni Zakon -ljubavi. I on Boga, Zakon, nee druga~ije ni doìveti. Zakon ljubavi i ìvota u svakoj je dui i u svakom ~oveku. Zato ~ovek moè samo u sebi samome da iskusi Bo`je zakone i da se kroz ispunjavanje Njegovih zapovesti pribliì Bogu u sebi.

Svaki ~ovek moè da iskusi Boga u sebi i moè da Ga doìvi na sebi ako osea, misli, govori i postupa po Zakonu ìvota - dakle nesebi~no.

380

U svemu to iz ~oveka nesebi~no izlazi, deluje Bog. Ko je nesebi~an, taj doìvljava Boga i bie svestan i svog bogosinovstva ili bogokerinstva.

Izraz "odavati ~ast" zamenite re~ju "potovati". âst pripada jedino Bogu.

Izraz "odavati ~ast" imala je u pre|anjim vremenima druga~ije zna~enje nego danas (1989). Zato bi trebalo da se trudite da u svakom iskazu shvatite smisao, da biste nali prasmisao @ivota, ve~ni Zakon, koji ima duboke korene u svakom iskazu. To je pak mogue samo ~oveku koji se svakodnevno trudi da ispunjava Bo`je zapovesti. Ko Bo`ju Re~ shvata samo prema slovu, taj e i danas misliti i govoriti kao nekada pismoznanci i njihovi sledbenici.

4. Avram, va otac, radovao se da vidi Dan Moj. I vide ga i obradova se." Onda Mu rekoe Jevreji: "Jo nema ni ~etrdeset i pet godina, a Avrama si video?"

5. Isus im re~e: "Zaista, zaista vam kaèm: Pre nego to Avram bee, JA SAM."

6. I re~e im: "Sve-Sveti vam je slao mnoge proroke, ali vi se digoste protiv njih jer stadoe na put poùdama vaim, i neke naruìste, a druge ubiste."

7. Tada uzee kamenje da bace na Njega. Ali Isus bee sakriven i otide odatle prema hramu, posred njih, i opet se udalji a da Ga oni ne videe.

8. Kad u~enici Njegovi ponovo behu sa Njim na jednom pustom mestu, upita ga jedan o Carstvu Bo`jem, i Isus im govorae:

9. "Kao to je gore, tako je i dole. Kao to je unutra, tako je i spolja. Kako je zdesna tako je i sleva. Kao to je spreda, tako je i pozadi. Kako je sa velikim, tako je i sa malim. I kako je sa ~ovekom, tako je i sa ènom. Kada se ovo spozna, ugledaete Carstvo Bo`je.

10. Jer u Meni nije ni muko ni ènsko, ali oboje su jedno savreno u vaseljeni. @ena nije bez muà, niti je mu` bez ène.

11. Mudrost nije bez ljubavi, niti je ljubav bez mudrosti. Glava nije bez srca, niti je srce bez glave, u Hristu, koji se izmiruje. Jer Bog

381

stvori sve po broju i teìni i meri, saglaavajui jedno sa drugim. (Pogl. 52, 4-11)


Bog je svejedinstvo. Ve~nost je beskona~ni kristal koji svetli u bezbroj faseta. Re~i "Kao to je gore, tako je i dole. Kao to je unutra, tako je i spolja. Kako je zdesna, tako je i sleva. Kako je spreda, tako je i pozadi. Kako je sa velikim, tako je i sa malim", date su ljudima radi boljeg razumevanja. Ali onaj ko je uao u carstvo unutarnjeg, zna i doìvljava u sebi: dui proètoj svetlou Bo`jom tri dimenzije ne zna~e nita.

Shvatite: Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno. Trodimenzionalne forme postoje samo u materiji; u njoj postoji gore i dole, unutra i spolja, desno i levo, spreda i pozadi, veliko i malo. U Bogu je @ivot moni kristal koji svetluca u bezbroj faseta. On zra~i i u njegovom je zra~enju sve o~igledno. On ne poznaje nikakvo ograni~enje. On zra~i bezgrani~no, jer je ve~nost bezgrani~na.

U tebi, o ~ove~e, jeste sve - ono najmanje i ono najvee. U tebi se ispunjava svaki boànski impuls, svako boànsko praoseanje i svaka boànska misao. [to je spreda, pozadi, gore i dole, desno i levo, to je u tebi. Tako je u tebi samome o~igledno sve to jeste.

Ono to jeste, to je ve~no - i ve~no ostaje o~iglednim u duhovnom biu i u ~itavom Stvaranju. Re~i su pojmovi. Tako se ljudima i Unutarnji ìvot mora re~ima izraziti.

Sve to zra~i iz ~istog bia, iz Boga, beskona~nost, poprima lik i oblik u ~itavom univerzumu.

I kada se kaè "veliko" i "malo", misli se na korake evolucije duhovnih formi u ~istom Postojanju. Jedna iskra Svetlosti prima formu i oblik i postepeno postaje snaga svemira, aktivno zra~enje; iz -nje proizlazi duhovno telo koje je jedno sa prazra~enjem, sa zra~e-njem ve~nosti.

Ko svoj ìvot posveuje Bogu i ~isti svoju duu, taj je svega toga ponovo svestan jer onda opet ìvi u Svesti, u Bogu.

382

Bog je Otac-Majka prinicip za sve i u svim duhovnim biima. Ve~ni Otac, koji je i Majka, darovao je i daruje svakom od Svoje dece svezra~enje, esenciju beskona~nosti, kao nasle|e.

Re~ju "daruje" nazna~ene su sve daljnje snage evolucije, u kojima se opet duhovno stvaraju duhovna bia kroz Otac-Majka princip u duhovnim biima. Svi oni primaju od Ve~noga ~itavu beskona~nost kao nasle|e.

Shvatite: duhovno telo je komprimovani ve~ni Zakon, Bog. Ono se sastoji od esencije svemira, u kojoj se kriju sve fasete beskona~nosti.

U Zakonu, Bogu, nema ènskog i mukog pola. Bog je stvorio pozitivni, davajui princip iz Svog O~inskog zra~enja - i negativni, primajui princip iz Svog Maj~inskog zra~enja. Duhovna bia su ili pozitivni ili negativni principi. U svezra~enju, a tako i u dualitetu, jesu dvoje - a ipak su jedno u svemiru, jer oboje u skladu sa strujom ve~nog Zakona oseaju i u njoj ìve.

Oboje, i davajui i primajui princip, ve~no su jedno. Primajui princip nije bez davajueg, a davajui princip nije bez primajueg. Re~eno ljudskim jezikom: èna i mukarac ve~no su jedno. U tom jedinstvu deluju; u tom jedinstvu nastaju duhovna ra|anja iz principa davajueg i primajueg, iz Otac-Majka principa koji je aktivan u svakom duhovnom biu.

Bo`ji zakoni sadràni su u onom velikom, dakle potpuno aktivnom zra~enju, kao i u najmanjem, prvom koraku evolucije. Sve je u svemu:

U zraku Reda su zraci Volje, Mudrosti, Ozbiljnosti, Strpljivosti, Ljubavi i Milosr|a. U zraku volje su Red, Mudrost, Ozbiljnost, Strp-ljivost, Ljubav i Milosr|e. Isto je i sa zracima Ozbiljnosti, Strljivosti, Ljubavi i Milors|a.

Sve snage su, dakle, sadràne u svakoj snazi. Sve u svemu, ove snage izgra|uju svezra~enje, Boga, moni univerzalni kristal ve~nosti.

Re~ima "Jer Bog stvori sve po broju i teìni i meri, saglaavajui jedno sa drugim" izraèno je svezra~enje: sve u jednom. Dakle, sve je u svemu.

383

12. U ove stvari mogu verovati oni koji ih shvataju. Ako ih ne razumeju, onda one i nisu za njih. Jer verovati zna~i razumevati, ne verovati zna~i ne razumevati." (Pogl. 52, 12)


"U ove stvari mogu verovati oni koji ih shvataju" treba da zna~i: Istinu mo`e da shvati, dakle da je razume, samo onaj ko te`i istini.Samo verovanje ne shvata istinu, jer je verovanje tek korak prema istini, ali ne i istina sama.

Ko veruje, taj najpre prihvata re~ istine. A tek onaj ko je ostvaruje, razumee istinu, jer kroz ostvarivanje istine on nalazi istinu, Zakon, Boga.

Verovati, dakle, zna~i: prvo prihvatiti istinu. A ostvarivanje onoga u ta se veruje vodi razumevanju istine.

384

53. POGLAVLJE

Isceljenje slepog od ro|enja - Pitanje sadukeja o uskrsnuu

Ne pitaj o grehovima svojih bli`njih - Koristite trenutke dana (1-2). Spoljanji lekar i unutarnji iscelitelj (3-6). Oèniti se / udati se ili se ven~ati pred Bogom

(7-11)

1. Jednoga dana sretne Isus ~oveka koji beè slep od ro|enja. I zapitae ga u~enici Njegovi govorei: "U~itelju, ko sagrei, on ili roditelji njegovi, to se rodi slep?"

2. Isus odgovori: "[ta zra~i to da li sagrei on ili roditelji -njegovi, ako se dela Bo`ja na njemu pokazuju? Meni valja ~initi dela Oca Mojega koji Me posla, dok je dan; dolazi no kad niko ne moè delovati.. Dok Sam u svetu, svetlost Sam svetu." (Pogl. 53, 1-2)


Re~i "[ta zna~i to da li sagrei on ili roditelji njegovi, ako se dela Bo`ja na njemu pokazuju?" zna~e: Ne treba da gledate na greh i da se pitate ko je zgreio. Niko ne moè otplaivati za drugoga - osim kad ne~ija dua do|e u ovaj svet da bi trpela za nekog drugog.

Kad su ljudi, me|utim, grehom me|usobno vezani, onda su svi odgovorni za taj greh, na primer roditelji i dete. Onda oni zajedni~ki otplauju ono to su zajedni~ki i prouzrokovali.

Shvatite: svakom ~oveku je svaki dan dat da bi delove svojih grehova i greaka spoznao i da bi se pokajao. Zato niko ne treba da pita ko je, kada ili gde po~inio greh. Dua je sada u zemaljskom bivstvovanju da bi o~istila ono to se ~oveku pokazuje kroz znakove dana ili kroz bolest, patnju, nesreu, slepilo ili kroz mra~ne misli, re~i i dela.

Ja Sam svetlost sveta. Ko spoznaje, kaje se i svoje ljudsko Meni predaje i Meni preputa, i tako koristi dane, ìvee u Meni i kroz Mene e uskrsnuti, jer Ja Jesam ve~ni dan.

385

Ako ~ovek nije koristio dane, onda e se na njega sru~iti no due i onda e i dua i ~ovek da pate. Zato koristite trenutke dana, jer svaki trenutak Jesam Ja, ve~nost. Onaj ko koristi trenutke, taj ìvi u Meni i on e imati mir i postii e isceljenje.

3. Rekavi ovo, On pljunu na zemlju, i pomeavi zemlju s p-ljuva~kom na~ini smesu te premaza o~i slepome. I re~e mu: "Idi i umij se u jezeru Siloe" (to zna~i: poslat). I on ode i umi se, i do|e gledajui.

4. A susedi i koji ga bejahu videli pre da je slep, rekoe: "Nije li ovo onaj to je sedeo tu i prosio?" Neki rekoe: "On je", a neki opet: "Nalik je na njega." Ali on sam re~e: "Ja sam."

5. Onda ga zapitae: "Kako ti se o~i otvorie?" On odgovori:"ôvek koji se zove Isus na~ini blato, i premaza o~i moje, i re~e: Idi i umij se u jezeru Siloe. I ja otidoh onamo i umih se, i progledah."

6. Na to ga upitae: "Gde je On?" I on re~e: "Ne znam gde je Onaj koji me isceli." (Pogl. 53, 3-6)


Ovo kazivanje o blatu i pljuva~ki simbolizuje spoljanje isceljenje.

Shvatite: Mnogo toga to je o Meni kao Isusu iz Nazareta re~eno i napisano, nije se desilo doslovno onako kako je napisano. Tako su i ovde blato i pljuva~ka simboli za to da zemlja i sve to na njoj raste, biljke i plodovi, i voda, isceljuju i ~iste kada uzrok bolesti ne doti~e vie iz due, ve samo jo obeleàva telo.

Kad dua preda uzrok telu kao posledicu, i kada novi uzroci vie ne doti~u, onda moè da usledi i isceljenje spolja, preko zemlje i preko svega to ona ra|a, dakle i preko vode, koja ~isti i koja sadrì mnoge lekovite supstance.

Pitanje: "Gde je On?" pokazuje da mnogi ljudi gledaju samo na pomo spolja i da ne shvataju snage unutarnjeg isceljenja. Ne traìte, dakle, pravog iscelitelja due i tela me|u ljudima; ne traìte ga na

386

ovom ili onom mestu. Ako hoete da ga na|ete, po|ite u svoje unutar-nje. Tamo Sam Ja, Hrist Bo`ji, Spasitelj, unutarnji lekar i iscelitelj.

Molite se, pokajte se i izmirite, oprostite i molite za oprotaj i popravite, ako ste svom bli`njem nakodili - i onda ete i vi isto ili sli~no doìveti kao i ljudi u onom vremenu u kojem Sam Ja kao Isus me|u njima boravio.

Sin Bo`ji, Hrist Bo`ji, uskrsnuo je, i snaga Hrista Bo`jeg uro|ena je u svaku duu, tako da ova moè isto ili sli~no da doìvi i dobije kao i ljudi i due u vremenu Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta.

Shvatite: Ja Sam Hrist, va Spasitelj i utira~ puta ka ve~nom postojanju, ka sjedinjenju sa ve~nim Ocem. A Ja Sam i va unutarnji lekar i iscelitelj - snaga koja vas moè osloboditi bolesti, nevolje, pat-nji i bola, i jada.

7. Onda pristupi k Isusu nekoliko sadukeja koji poricahu da ima vaskrsenja, i rekoe Mu: "U~itelju, Mojsije je napisao kada nekome umre brat koji ima ènu ali je bez dece, onda on treba da uzme ènu njegovu i podigne potomstvo bratu svojemu.

8. Behu, dakle, estorica brae, i prvi uze ènu, i umre bez dece. I uzme je drugi za ènu i umre i on bez dece. I trei je uze isto tako, sve do estoga, i ne ostavie dece iza sebe. Naposletku umre i èna ona.

9. O vaskrsenju dakle, kome e ona pripasti? Jer estorica je imae za ènu."

10. Onda odgovori Isus i re~e im: "@ena sa est muèva ili mu` sa est èna, isto je. Jer ène se i udaju deca ovoga sveta.

11. Ali koji dostojni budu da vaskrsenje iz mrtvih doìve, niti e se èniti i udavati, niti e dati da ih ène i udaju, niti pak mogu ikada umreti, nego e biti kao an|eli jer su deca Bo`ja, deca vaskrsenja. (Pogl. 53, 7-11)


387

Shvatite: Deca ovoga sveta prose jedni druge i doputaju da budu proena, i ène se i udaju. Isprositi i biti isproen i èniti se i udavati, zna~i: uzimati drugoga i dozvoliti da bude uzet i ìveti onako kako svet ìvi: u grehu.

Ali oni koji ne potuju samo zemaljske zakone o sklapanju braka, nego se ven~avaju pred Bogom, oni se odlu~uju za Duh a ne za telo. Oni su sa Bogom sklopili savez za svoj zemaljski brak.

Ven~avanje zna~i povezivanje u Bogu i sa Bogom. To je, dakle, savez sa Bogom.

U ve~nom postojanju svi su braa i sestre. Ven~avanje pred Bogom zna~i: bratstvo i sestrinstvo i unutarnju vernost. âk i kad na Zemlji ra|aju decu, oni ostaju u Duhu Gospodnjem brat i sestra. Kad se dua o~isti i oslobodi od svog optereenja, onda e ona posle smrti zemaljskog tela, kao duhovno bie, opet ui u Nebo i vratie se svom dualu i sa njim e u Duhu Bo`jem ovaploivati jedinstvo - onako kako je u njima zapisano zanavek.

12. A da e mrtvi vaskrsnuti, posvedo~i ~ak i Mojsije kod grma, kad pozva Boga i kad mu Bog re~e: Ja Sam Bog Avramov, Isakov i Jakovljev. A Bog nije Bog mrtvih, nego ìvih. Jer svi ìve kroz Njega." (Pogl. 53, 12)

388

54. POGLAVLJE

Sasluavanje slepog od ro|enja - U~enici kao Hristovo duhovno telo

Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmi~kom postojanju sve je u svemu sadràno i jednako va`no (17-24)

1. Onoga koji pre bee slep odvedoe farisejima. A bee sabat kad Isus zamea glinu i otvori o~i njegove.

2. Onda ga i fariseji upitae kako primi svetlost o~inju. A on im re~e: "Premaza mi o~i blatom, umih se i progledah."

3. Neki od fariseja rekoe: "Taj ~ovek nije od Boga jer se ne drì sabata." Drugi opet rekoe: "Kako moè grean ~ovek takva ~udesa ~initi?" I bi nesloga me|u njima.

4. Onda opet rekoe slepome: "[ta veli ti o Onome koji otvori o~i tvoje?" On re~e: "Prorok je."

5. Ali Jevreji ne verovahu da on bee slep i da je progledao, i pozvae onda i roditelje njegove.

6. I ispitivae i njih govorei: "Je li ovo sin va za koga kaète da se rodi slep? Kako dakle sada vidi?" Roditelji njegovi odgovorie im i rekoe: "Znamo da je ovo sin na i da se rodi slep; a kako sada vidi, ne znamo; i ko mu o~i otvori, ni to ne znamo. On je dovoljno star, pitajte njega, neka sam kaè za sebe."

7. Ovo rekoe roditelji njegovi jer se bojahu Jevreja; jer se Jevreji ve bejahu dogovorili da svaki koji Ga prizna za Hrista bude izba~en iz sinagoge. Zato rekoe roditelji njegovi: "Punoletan je, pitajte njega samog."

8. Onda opet pozvae onoga ~oveka koji bee slep i rekoe mu: "Odaj ~ast Bogu: mi znamo da je taj ~ovek grenik." On odgovori i re~e: "Je li grenik ili ne, ja ne znam; ali jedno znam, da bejah slep a sada sam videi."

9. Onda ga ponovo upitae: "[ta ti u~ini? Kako otvori o~i tvoje?" On im odgovori: "Ja vam ve kazah, ali vi ne ~uste. [ta opet hoete da ~ujete? Da neete i vi da postanete u~enici Njegovi?"

389

10. Oni ga izgrdie i rekoe: "Ti si Njegov u~enik, a mi smo u~enici Mojsijevi. Mi znamo da je Bog govorio sa Mojsijem. A odakle je ovaj, ne znamo."

11. ôvek odgovori i re~e im: "Eto, to i jeste ~udo, da vi ne znate otkuda je On, a On ipak otvori o~i moje. A znamo da Bog ne slua grenike.

12. Nego ko se Boga boji i Njegovu volju vri, toga Bog slua. Otkada je sveta jo se nije ~ulo da neko slepom od ro|enja o~i otvori. Kad ~ovek ovaj ne bi bio od Boga, on ne bi mogao nita u~initi."

13. Odgovorie mu i rekoe: "Ti si se rodio sav u gresima, a nas hoe da u~i?" I isterae ga napolje.

14. û Isus da ga isterae; i kad ga na|e, re~e mu: "Veruje li ti u Sina Bo`jeg?" On odgovori i re~e: "Gospode, koji je to, da verujem u Njega?"

15. Isus mu re~e: "Dvaput si ga video, i On je ovaj koji sa tobom govori." A on re~e: "Gospode, verujem." I pokloni Mu se.

16. A Isus re~e: "Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a koji vide da oslepe." I ~ue ovo neki od fariseja koji behu kraj Njega i rekoe Mu: "Pa zar smo i mi slepi?" (Pogl. 54, 1-16)


Shvatite smisao onoga to je napisano - i spoznaete da su duhovno slepi i njihove slepe vo|e u svim vremenima reagovali slepo. I u dananjem vremenu (1989) reaguju ti duhovno slepi i njihove slepe vo|e kao i u vreme Mog ìvota na Zemlji - slepo.

Oni ne poznaju istinu i zato ne mogu da primenjuju ni Bo`je zakone.

Ko pak poznaje Bo`je zakone jer ìvi u istini, on vidi i moè mnogo toga iz istine da ~ini. A ko je duhovno slep jer doputa da ga zaslepi ovaj svet i stoga ìvi u grehu, taj osu|uje, odbacuje i okrivljuje za zlo one koji iz istine govore i delaju.

390

"Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a koji vide da oslepe" zna~i: Ja Sam doao u svet da bi se pravednost Bo`ja otkrila kroz ostvarivanje ve~nog Zakona. Ko u svom zema-ljskom telu ne ispunjava pravednost Bo`ju, taj se preputa sopstvenom sudu i biva sam svoj sudija - jer on ànje ono to je posejao.

Hrist pokazuje ljudima put ka Bogu jer On je njihov Spasitelj. Oni voljni, koji se trude da ìve Bo`je zakone, videe @ivot, jer sve se odvija u dui ~ovekovoj. Iz due teku svetlost i senka - ono to je sama sebi natovarila. Ko rastvara senke preko Mene, Spasitelja, na njemu e blagoslov postati o~igledan, i ko se izvoru boànstvenosti pribliì, njemu nita nee ostati skriveno.

Oni pak koji veruju da vide jer pou~avaju jevan|elju, slepci su jer ne ìve po njemu. Oni drè velike besede i govore o Bo`jem Zakonu i o delovanju Mojsijevom. No oni u stvari ne poznaju ni Zakon Bo`ji ni zapovesti Bo`je preko Mojsija: Ko o Bogu samo govori, taj nije u Bogu i stoga je duhovno slep. Onaj koji vidi, ispu-njen je Bogom jer on ìvi u Bogu.

17. Isus do|e na jedno mesto gde rastijae sedam palmi i okupivi oko Sebe u~enike Svoje, svakome od njih dade po jedan broj i jedno ime za koje znae samo onaj koji ih primi. I re~e im: "Stojte kao stubovi u kui Bo`joj i izvravajte zapovesti prema brojevima koje primiste."

18. I oni se postavie oko Njega gradei ~etvorougao i zbrajahu brojke, ali im ne polaàe za rukom. I rekoe: "Gospode, mi to ne umemo." A Isus re~e:"Nek onaj koji je najvei izme|u vas bude jednak onom najmanjem, i znak prvoga da bude jednak znaku posled-njega."

19. I oni u~inie tako i gle, u svakom pogledu bee jedinstvo, a ipak svako imae razli~it broj, i jedna strana bee kao i druga, i gor-nja bee kao donja, i unutranja bee kao spoljanja. I re~e Gospod: "Dosta je. Takva je dakle kua mudroga graditelja. êtvorougaona i savrena. Mnogo je soba u njoj, ali je samo jedna kua.

20. Posmatrajte opet telo ~ovekovo koje je hram Duha. Jer telo je jedno sa glavom, i sve je to jedno telo. I ono ima udove mnoge, ali svi

391

zajedno jedno su telo, i svime vlada i upravlja Duh. Tako je i u Carstvu Bo`jem.

21. I glava ne govori grudima: ne treba mi, niti desna govori levoj ruci ne treba mi, niti levo stopalo desnome ne treba mi; nit govore o~i uima ne trebamo vas, niti usta nosu ne treba mi. Jer Bog svaki ud postavi onde gde je to najbolje.

22. Ako bi glava bila celina, gde bi bile grudi? Ako bi utroba bila najva`nija, gde bi bila stopala? [tavie, ove udove koje neki smatraju manje vrednim potovanja, opremi Bog najveom ~au.

23. A delovi koje neki smatraju nelepim, njima je utolio vie -ljupkosti dato, da bi se jedni za druge brinuli; tako, pate svi udovi ako samo i jedan od njih pati, i ako se jedan od udova potuje, raduju se tome svi drugi udovi.

24. A vi ste Moje telo; i svako od vas jedan je naro~iti deo Mene, i svakom od vas dajem mesto koje mu odgovara, jednu glavu iznad svih i jedno srce kao sredite svih, da nigde praznine nema, da kao i vaa tela, vae due i duh va, i vi slavite Sve-Oca kroz Duha Svetoga, koji deluje u svima i kroz sve." (Pogl. 54, 17-24)


Kao Isus iz Nazareta, kao otelovljeni Hrist Bo`ji, pozivao Sam se uvek na ~itav ve~ni Zakon, jer: sve je sadràno u svemu - najmanje u velikoj celini, a velika celina kao esencija u najmanjem. Kad mudrac govori o jednom aspektu @ivota, onda on i u aspektu vidi celinu, dakle sve zakone @ivota.

Sedam palmi simbolizuju sedam osnovnih snaga Bo`jih, od Reda do Milosr|a. U jednoj osnovnoj snazi aktivne su sve druge osnovne snage. To je velika celina, Svezakon Bog, u kome je sve u svemu sadràno. Bilo broj, bilo ime - sve je u svemu sadràno.

Ponavljam: U najveem je najmanje koje ìvi i deluje u ciklusu evolucije, i u prvim koracima evolucije ve je sadràno ono veliko, potpuno zrelo.

392

Dakle, kao to je svaki organ i svaki i najmanji element tela od zna~aja, tako je i u Carstvu Bo`jem i ono najmanje od zna~aja, jer ono sadrì sve aspekte beskona~nosti. U kosmi~kom postojanju nema ni~eg to ne bi imalo zna~aja, zato to ono veliko kao sveobuhvatni Zakon postoji i u najmanjem, a to najmanje, koje se razvija ka velikome, ka potpuno razvijenom boànskom Zakonu, ve jeste u ovom velikom, sveobuhvatnom aktivnom Zakonu.

Ko oslovi ono najmanje, koje je u procesu evolucije na putu ka velikome, on time istovremeno oslovljava ono veliko, potpuno razvijen Zakon, Boga. Na ovaj ~udesan, apsolutno savren na~in stvorena je kua univerzalnog graditelja: beskona~nost. Zato i ne postoje ni gore ni dole, ni pozadi ni spreda, ni desno ni levo, ni siromatvo ni blagostanje, ni malo i bezna~ajno niti veliko koje se izdiè iznad svega.

Bog je jednakost, sloboda i jedinstvo. U ve~nom postojanju nema ni gospodara ni slugu. Sva bia Svetlosti braa su i sestre, deca jednog Oca, koji je jedini gospodar @ivota, Stvoritelj Neba i Zemlje.

393

55. POGLAVLJE

Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem

Hrist, pravi pastir i jedini put u O~evu kuu - Moje ovce poznaju Moj glas - Ja vodim ovce u ve~ni Zakon -

Upozorenje na neopravdano prisvajanje i zloupotrebu slu`be pastira (1-16)

1. Jednog dana prolaàe pastir neki gonei svoje stado u tor. I Isus uze jedno jagnjece u naru~je Svoje i govorae mu s puno -ljubavi, privijajui ga na Svoje grudi. I On re~e u~enicima Svojim:

2. "Ja Sam pastir dobri i Ja poznajem Svoje ovce i one Mene poznaju. I kao to Mene Otac poznaje, i Ja poznajem ovce Svoje i ìvot Svoj polaèm za ovce. A Ja imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih Mi valja privesti, i ~ue glas Moj, i bie jedno stado i jedan pastir.

3. Ja ìvot Svoj polaèm da ga opet primim. Niko Mi ga ne uzima, nego ga Ja sam polaèm. Mo imam Svoje telo odloìti, i mo opet uzeti ga.

4. Ja Sam pastir dobri; dobri pastir izgoni stado svoje na pau, on uzima jagnjad u ruke svoje i nosi ih na grudima svojim i ne`no vodi one koje o~ekuju mladunce. Pastir dobri i svoj ìvot polaè za ovce.

5. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, kad vidi vuka gde dolazi, ostavlja ovce i beì. I vuk razgrabi ovce i ratrka ih. Najamnik beì jer je najamnik i ne mari za ovce.

6. Ja Sam vrata; i koji u|u kroza Me bie spaseni i ulazie i izlazie i pau e nalaziti. Zlotvor ne dolazi osim da krade, ubija i razara. Ja do|oh ìvot da imate i puno obilje.

7. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama kome vratar otvara, i ovce ~uju glas njegov i on zove ovce svoje po imenu i izvodi ih napo-lje, i zna koliko ih je na broju.

8. I kad On ovce svoje pusti napolje, ide pred njima i ovce idu za njim; jer one poznaju glas njegov. A za tu|inom nee poi, nego beè od njega; jer one ne poznaju glas tu|inaca."

394

9. Isus im kaza ovu slikovitu pri~u; ali oni ne razabrae o ~emu im On govorae. I re~e im Isus jo jedared: "Moje ovce ~uju Moj glas, i Ja njih poznajem, i one idu za Mnom. Ja im dajem ìvot ve~ni. I nikada nee propasti, i niko Mi ih nee iz ruke Moje otrgnuti.

10. Otac Moj, koji ih Meni dade, vei je od svega; i niko ih ne moè iz ruke Oca Mojega oteti. Ja i Otac Moj jedno smo."

11. Na to podigoe Jevreji kamenje da Ga kamenuju. Isus ih upita: "Mnoga dobra dela Oca Mojega u~inih vam, za koje od tih dela Me kamenujete?"

12. Jevreji Mu odgovorie: "Ne kamenujemo mi Tebe za dobro delo, nego zbog hule na Boga; i to, ~ovek budui, jednak se pravi Bogu." Odgovori im Isus: "Zar Ja rekoh da Sam jednak Bogu? Ne, ali Sam jedno sa Bogom. Ne stoji li u Pismu napisano: Ja rekoh: bogovi ste?

13. I kad On dakle one naziva bogovima kojima re~ Bo`ja bi data, a to je u Pismu napisano ne moè se ukinuti, zato onda vi govorite Onome koga Otac posveti i posla u svet: 'Huli na Boga' jer kaèm: Ja Sam Sin Bo`ji i zato Sam jedno sa Sve-Ocem?

14. Ne ~inim li dela Oca Svojega, ne verujte Mi; ali ako ih ~inim, verujte onda bar tim delima ako Meni neete da verujete, da biste spoznali i poverovali da je Duh velikog Oca u Meni i Ja u Mom Ocu."

15. Zato opet gledahu da Ga uhvate, ali On im izma~e iz ruku i otide opet preko Jordana, na mesto gde Jovan isprva krtavae, i ostade onde.

16. I mnogi do|oe k Njemu i govorahu: "Jovan ne u~ini nijedno ~udo; ali sve to kaza Jovan za ovoga ~oveka istina je. On je taj prorok koji treba da do|e." I mnogi poverovae u Njega. (Pogl. 55, 1-16)


Dobri Pastir poznaje sve Svoje ovce jer su one deo Njega. I ovce koje poznaju glas Pastira, slede Ga.

395

Glas Dobrog Pastira Hrista ve~ni je Zakon Ljubavi. Onaj ko ga se pridràva poznaje Zakon ljubavi pa tako i glas Zakona, glas Pastira, Hrista.

Kao Isus iz Nazareta Ja Sam dao Svoj zemaljski ìvot za sve -ljude. Kao Hrist Bo`ji dao Sam Svoje boànsko nasle|e da bi ono bilo oslonac i put svim duama i ljudima na putu ka O~evoj kui.

Poto sada u svim duama i ljudima svetli iskra Spasenja, svetlosni zrak Mog duhovnog nasle|a, nalaze tako svi ponovo put ka ve~nom Ocu. Kad je u dui Spasenje dovreno i duhovno bie se vratilo u unutarnji hram, ono onda Svetlosni zrak, iskru Spasenja, ponovo donosi u prasupstancu u kojoj se Moje duhovno nasle|e ponovo izgra|uje.

Ovce koje jo ne prepoznaju Moj glas i koje svoje spasenje jo traè po panjacima sveta i zbog ~ega su podlo`ne potajnim nagovara-njima satanskog, tako|e nose iskru Spasenja u sebi. I one e se vratiti u O~evu kuu i iskru Spasenja ponovo uneti u prasupstancu - kada se pomou Hristove snage i moi probude i preobrate se, tako to e krenuti putem ka Unutarnjem ìvotu, i kad svoje panjake na|u u Zakonu @ivota. Onda e ~uti Moj glas, Zakon, i sledie Mene, Zakon.

Ja, Hrist Bo`ji, pratim svaku ovcu; jer svaka ovca je deo Mene. Nijedan ~ovek i nijedna dua nisu ve~no izgubljeni.

"Mo imam Svoje telo odloìti i mo opet uzeti ga," zna~i: Kada do|e vreme za ~oveka-Isusa, Hrist e onda odloìti Svoje zemaljsko telo i bie opet u Svom boànskom telu. Boànsko telo je besprekorno telo, koje je bez greha. Nakon naputanja Svog zemaljskog tela, hodio Sam ponovo kao Hrist Bo`ji, boànsko besprekorno telo; jer Ja Sam kao Isus ispunjavao volju Svoga Oca i bio Sam bez greha.

Re~i "one koje o~ekuju mladunce" zna~e: one koje su ispunjene kroz ispunjavanje ve~nog Zakona.

Najamnik je ~ovek koji èli da prisvoji ovce ili pak da ih iznajmi ili ~uva. U svakom slu~aju - ovce mu ne pripadaju; on ne moè da bude Pastir. Jedino je Hrist pravi Pastir; samo je On put u O~evu kuu - jer On je svetlost i svetionik due na putu u ve~ni ìvot.

396

Ko put u ve~ni ìvot ne poznaje, taj ne moè da vodi ni ovce ka Meni, Hristu. I kada u stado upadne vuk, ono satansko, da bi zavelo i ratrkalo ovce, onda najamnik sve ostavlja i beì, jer on ne poznaje put ka @ivotu, Zakon ìvota. Ko pak poznaje Zakon ìvota i ljubavi, jer Sam ga Ja, Hrist, doveo do unutarnjeg, do Oca, a i ìvi u Zakonu Bo`jem tako to ga svakodnevno nesebi~no ispunjava - taj poznaje i put onamo, jer je njime ve iao.

Jedna takva svetla dua i takav svetao ~ovek bie onda putokaz koji Mojim ovcama pokazuje put ka Meni, Hristu, i pribliàva im Dobroga Pastira, Zakon Bo`ji, glas Ljubavi. On sam nee biti Pastir, niti onaj koji vodi ovce u O~evu kuu, ve samo putokaz koji upuuje na Mene, Hrista. On moè da prati ovce sve do Mene. On je, dakle, samo pratilac, ali ne i Pastir.

Samo oni koji se stavljaju iznad Mene, Hrista, verujui da Sam im Ja za to dao punomo, prisvajaju sebi pravo da budu pastiri Mojih ovaca. I kao to postoji samo j˙e˙d˙a˙n˙ Sveti Otac, Otac u Nebu, Stvoritelj ìvota, tako postoji i samo j˙e˙d˙a˙n˙ Pastir: Hrist, Spasitelj svih dua i ljudi. On je jedini put ka srcu Bo`jem.

Ja, Hrist, Zakon ìvota, i dveri Sam, i vrata, i vratar ka ve~nom ìvotu. Ko kroz ta vrata u|e u Carstvo Bo`je, ulazi kroz Mene u ve~ni ìvot. Jer niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene, Hrista Bo`jeg, Savladara Neba, koji ìvi u Ocu. Ja, Hrist Bo`ji, vraam Svoje ovce u ve~no postojanje, jer ih Ja sve poznajem, jer Sam ih spasenjem prihvatio u Sebe.

Ja Sam vrata, i vratar, i Pastir. Ko Me zaista sledi, taj poznaje Moj glas.

Kada Me ovce slede tako to ispunjavaju Zakon ìvota i ljubavi, onda razvijaju dar raspoznavanja izme|u glasa ve~nog Zakona i tu|eg glasa koji ih mami i hoe da ih zavede primamljivim obeanjima. Onaj zli ne moè vie da zavede Moje ovce jer ga one ne poznaju. On se prikrada i hteo bi medenim glasom da ih pridobije - ali one ostvaruju i ispunjavaju Zakon ljubavi. Tako su one sigurne u Meni.

Ko, dakle, Bo`je zakone ostvaruje i ispunjava, taj ~uje Moj glas i on e kroz Mene, Hrista, i sam postati Zakonom. Jer Ja vodim ovce u ve~ni Zakon. I kada one postanu Zakonom, glas su Zakona, @ivota i

397

Ljubavi. Onda ne moraju vie da sluaju Moj glas; one su postale Moj glas.

Kamenje na svoje bli`nje baca samo onaj ko samoga sebe ne poznaje. Mnogi Jevreji nisu prepoznali Mene, Hrista Bo`jeg u Isusu, jer nisu ni same sebe poznavali. Poto ni sami nisu znali ko su, imali su bezbroj opravdanja za svoje pogrene korake na koje Sam im Ja ukazivao u ogledalu njihovog sopstvenog miljenja i postupanja. Oni su teìli samo telesnim dobrima i zemaljskom ugledu. Poto su mislili samo na sebe, tuma~ili su Zakon Bo`ji onako kako se to njima ~inilo ispravnim.

U dananjem vremenu (1989) isto to ~ine fariseji i mnogi pismoznanci koji sebe sada nazivaju teolozima. Oni knjigu koju zovu Biblija, a koja sadrì delove iz ve~ne Istine, tuma~e shodno svojim predstavama i po svojoj volji. Ko govori protiv njihovih teolokih bajki, taj je za njih i danas u savezu sa Satanom. I u dananjem vremenu (1989) diù kamenje i bacaju ga na one koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju: oni kleveu, izvru istinu i ismejavaju Bo`ju re~. Oni preziru i diskriminiu one ljude koji ne slede njihove postavke, isto onako kako su to ~inili fariseji u Moje vreme, dok Sam bio u Isusu iz Nazareta.

Shvatite: Re~ Bo`ja nikada ne moè da te~e sa usana grenika. Ko nije kanal Ljubavi, kanal je zla. Ko je kanal Ljubavi tako to je za svog bli`njeg a ne protiv njega, on ~uje glas Ljubavi. Ko je pak protiv svog bli`njeg, on je za zlo i ~uje tako|e glas zla, i razna potajna nagovaranja tame, koja zloupotrebljava ~ak i Moje ime: Hrist.

Mnogi govore o Jevan|eljima a ne ìve ono to tamo stoji kao istina. Oni tekstove Jevan|elja ~ak uzimaju kao osnovu iz koje izvode svoje sopstvene propise. Crkvene institucije su te koje prave propise - to ne ~ini Bog.

Pioniri Novog Doba moraju da se rvu sa sli~nim satanskim metodama kao i Ja kao Isus iz Nazareta. Tako se ponovo obistinjuje Moja re~: Ako su Mene proganjali, proganjae i vas. Ko o Bogu ne samo govori, ve se i trudi da ~ini Bo`ju volju, trpee progone, jer je on trn u oku protivnika.

398

Dokle god ìvi u mo~vari svog ljudskog "ja", ~ovek vidi samo tu mo~varu i ne vidi svetlost iza materije. Zato mnogi ljudi ne poznaju dela Gospodnja. Oni vide samo sopstvenu mo~varu i zato misle da i svi drugi moraju da gacaju u istoj mo~vari ljudskog "ja". Pritom pogreno tuma~e Istinu, i delo Bo`je, Istinu, preziru.

Ko samoga sebe ne potuje kao bie iz Boga, on prezire sebe a i svoje bli`nje. Ko pak ispunjava Bo`ju volju, on potuje svoj ìvot jer je ovaj iz Boga. On svesno ìvi u Ocu, i Otac ìvi i deluje kroz njega.

399

56. POGLAVLJE

Bu|enje Lazara

O bu|enju mrtvih (1-18)

1. U Vitaniji, mestu Marije i njene sestre Marte, leàe bolesnik po imenu Lazar. Marija pak bee ona koja Gospoda pomaza i osui noge Njegove svojom kosom.

2. Zato poslae njegove sestre glasnika Isusu i poru~ie Mu: "Gospode, evo boluje onaj koga Ti ljubi." A kad ~u Isus, re~e: "Bolest ova nije na smrt, nego da u njoj (smrti) slava Bo`ja vidljiva postane." A Isus ljubljae Mariju i sestru njenu i Lazara.

3. Iako ~u da je bolestan, ostade Isus jo dva dana u mestu gde boravljae. Onda tek re~e u~enicima Svojim: "Hajdemo opet u Judeju."

4. Rekoe Mu u~enici: "U~itelju, proli put Judejci Te htedoe kamenovati, a Ti hoe ponovo tamo da ide?" Isus odgovori: "Zar u danu nema dvanaest ~asova? Ko danju hoda ne spoti~e se, jer vidi svetlost ovoga sveta.

5. Ali ko nou ide spoti~e se, jer nema svetlosti u njemu." Ovo re~e, a zatim kaza: "Lazar, na prijatelj, zaspao je; ali Ja idem onamo da ga probudim iz sna njegovog."

6. Na to rekoe u~enici Njegovi: "Gospode, ako spava, zna~i da mu je dobro." Ali do|e glasnik k Njemu i re~e: "Lazar je umro."

7. A kad Isus stiè, saznade da ovaj ve ~etiri dana u grobu leì (Vitanija bee blizu Jerusalima oko jedan sat hoda). I mnogi Judejci behu doli kod Marte i Marije da ih utee za bratom njihovim.

8. Kad Marta pak ~u da Isus dolazi, po|e Mu u susret, a Marija ostade kod kue. Onda re~e Marta Isusu: "Gospode, da si Ti bio tu, ne bi umro brat moj. Ali znam i da e Ti Bog dati sve to od Njega zaite."

9. Isus joj govori: "Tvoj brat spava i treba da vaskrsne," Marta Mu kaè: "Ja znam da e vaskrsnuti o vaskrsenju u dan sudnji.

400

10. Isus joj govori: "Ja Sam vaskrsenje i @ivot; ko u Mene veruje, ako i umre ìvee. Ja sam Put, Istina i @ivot i svaki koji ìvi a veruje u Mene, nee nikada umreti."

11. Ona Mu kaè: "Da, Gospode, ja verujem da si Ti Hrist, Sin Bo`ji koji je doao u svet." I ovo rekavi, otide te pozva kriom Mariju, sestru svoju, i re~e: "U~itelj je ovde i zove te." Ona, kako ~u, ustade brzo i otide k Njemu.

12. Jer Isus ne bee jo u onome mestu, nego jo tamo gde ga srete Marta. A Judejci koji behu kod nje u kui i teahu je, videi kako Marija brzo ustade i izi|e, po|oe za njom govorei: "Ide na grob da pla~e onamo."

13. Kad Marija vide Isusa, pri|e Mu i pade pred noge Njegove i re~e Mu. "Gospode, da si Ti bio ovde, ne bi umro brat moj." Onda Isus, kad je vide da pla~e, i da pla~u Judejci koji do|oe s njom, uzdahnu u Duhu i bee snu`den. I re~e: "Gde ga poloìste?" Oni Mu rekoe: "Gospode, hajde da vidi!" I Isus zaplaka.

14. Onda Judejci govorahu: "Gle kako ga ljubljae!" Ali neki me|u njima rekoe: "Ne mogae li Ovaj koji otvori o~i slepome u~initi da i ovaj ~ovek ne umre?" A Isus opet zaplaka i pri|e grobu. A to bee peina, i kamen leàe pred njom.

15. Isus re~e: "Sklonite kamen!" Re~e Mu Marta, sestra umrloga, smatrajui ga mrtvim: "Gospode, sada ve zaudara; jer ~etiri dana je mrtav." Re~e joj Isus: "Ne rekoh li ti da ako veruje videe slavu Bo`ju?" Onda sklonie kamen onaj gde Lazar leàe.

16. A Isus podiè pogled Svoj i pojui zazva Ime veliko i re~e: "O~e Moj, zahvaljujem Ti to si Me usliio. Ja znam da Me ti uvek ~uje, ali radi naroda koji ovde stoji Ja Te zovem da i oni poveruju da Me Ti posla." I ovo rekavi viknu gromkim glasom: "Lazare, izi|i!"

17. I izi|e umrli, uvijen po rukama i nogama povojima pogrebnim i lica povezana maramom.

18. Isus im re~e: "Razdreite ga i pustite nek ide. Kad je vrpca ìvota prekinuta, onda se ìvot vie ne vraa; ali ako je jo ~itava, onda jo ima nade." I mnogi od Judejaca koji behu doli Mariji, videvi ta Isus u~ini, poverovae u Njega. (Pogl. 56, 1-18)

401


Ja, Hrist u Isusu, pokazao Sam ljudima da Bog moè sve ako se ~ovek trudi da ~ini Bo`ja dela ljubavi i milosr|a. Tako je Meni, Hristu u Isusu, bilo dato da pokaèm dela Bo`ja kroz isceljenje i kroz bu|enje onih za koje se verovalo da su mrtvi. Jer slava Oca trebalo je da postane o~igledna u svetu preko Sina i Savladara Neba.

Ko hoda danju, to jest u svetlosti Bo`joj, taj se ne spoti~e. Ko je pak u tami, taj se spoti~e, jer on ne ostvaruje dela ljubavi i zato nije razvio svoje unutarnje svetlo. Ko je u tami, taj vidi samo senku svetlosti. On ne prepoznaje ni u ~ijoj dui jasno svetli svetlost Bo`ja. Onaj ko hoda u svetlosti Istine, taj je jedno sa svetlou, i Bog, Svetlost, deluje kroz njega. Bog obasjava tu svetlu duu i ponovo budi za ìvot ~oveka koji ispunjava dela Bo`ja.

Sve dok je dua jo preko srebrnaste vrpce - duhovne informacione trake - povezana sa zemaljskim telom, ona je jo u blizini prividno mrtvog tela, i ako je to volja Bo`ja, ona moè ponovo da se vrati u telo.

U ljudskom ìvotu ima perioda vere i perioda sumnje. Ako ~ovek svesno ìvi u trenutku i u veri u Boga, koji je Svetlost, onda su sve -njegove misli i sve njegove te`nje svetli, jer su usmereni na Boga.

Ko ìvi u Bogu, taj prima od Boga. On e sa~uvati ìvot, i ako je to volja Bo`ja probudie jo nekog ~oveka za unutarnji ìvot. Probuditi za unutarnji ìvot ne zna~i probuditi i sa~uvati samo zema-ljski ìvot, dakle, vratiti duu u prividno mrtvo telo - nego to u prvom redu zna~i: skrenuti ~ovekovu pa`nju na Hrista, dakle sluìti kao putokaz prema Meni, Spasitelju svih dua i ljudi, koji Jesam ìvot. Onaj ko preko nekog svetlog ~oveka na|e svetlost Bo`ju, taj je isto tako probu|en za ìvot.

Ja Sam Hrist, ìvot svih dua i ljudi. Ja Sam vaskrsenje due u ve~ni ìvot. Ko u Mene veruje i ostvaruje Bo`ja dela ljubavi, taj e ìveti. Kad pro|e njegovo zemaljsko telo, njegova dua nee biti duhovno mrtva nego e se kretati u svetlu Istine i stajae u sjaju slave.

402

Shvatite: Ja Sam Put, Istina i @ivot. Ko u Mene veruje i ispu-njava zakone ìvota i ljubavi, taj nee nikada umreti - to zna~i on nee pasti u duhovnu smrt.

Kada se vie ne ~uju otkucaji srca nekog ~oveka, onda zemaljski lekar proglaava ~oveka mrtvim. Sve dok je dua ipak jo povezana sa ~ovekom preko duhovne informacione trake, u telo doti~e ìvotna energija. Ta ìvotna snaga, koja jedva da se jo moè opaziti, odràva aktivnim odre|ene glavne elije mozga, preko kojih se onda opet moè izgraditi ìvot u telu.

Unutarnji lekar i pomaga~, Hrist Bo`ji, jeste ìvot due. On moè da vrati u zemaljski ìvot sve one koji e svoje dalje zemaljsko postojanje usmeriti na Boga, tako to e se truditi da sa Mnom, Hristom, otklone jo postojea optereenja due i da vie ne gree. Ova zakonitost vaì i za one koji pate i za bolesne.

403

57. POGLAVLJE

O maloj deci - Parabola o ribama - Oprotenje grehova

Dovedite malene k Meni - Ko je "najvei u Carstvu Bo`jem?" (1-2). Nakoditi bli`njem i posledice (3). Obaveze roditelja (5). Zemaljske o~i i duhovno oko - Bog je Svezra~enje, svestrujei Zakon (6-9). Pro~iavanje po Zapovesti mira

- Vezivanje i razdreivanje - Molitve Bogu i njihovo ostvarivanje (10-12). Svako je sebi sudija - Oprostiti,

pravo i pravednost - ~ovek i dràva (13-20)

1. U onaj ~as pristupie u~enici Isusu i upitae Ga: "Ko je najvei u Carstvu Bo`jem?" I Isus dozva Sebi jedno malo dete, posadi ga da sedi izme|u njih i re~e: "Zaista vam kaèm, ako se ne preobratite i ne budete bezazleni i spremni da u~ite kao ovo maleno dete, neete ui u Carstvo nebesko.

2. Ali koji bezazlen bude kao dete ovo, najvei je u Carstvu nebeskom. I koji primi jedno takvo dete u Moje ime, Mene prima. (Pogl. 57, 1-2)


Mnoge due dolaze u ovaj svet s namerom da u zemaljskom ruhu o~iste ono to je u njima jo protivzakonito. One dolaze znajui da mogu biti i iskuavane i zavedne. One, dok su jo deca, ta~no oseaju u svom zemljaskom telu koje se razvija, ta je dobro a ta manje dobro. Due koje su svesno dole u telo veoma su senzitivne, jer su dole nadahnute èljom da ponovo postanu boànske.

Ko jedno od ove male dece ne potuje ili ga ~ak zavede usmeravajui ga na ovaj svet, grei protiv Svetoga Duha. Za njega bi bilo bolje da nije ni teìo zemaljskom ro|enju. Ko se pak trudi da ìvi po Zakonu i ko hoe da malu decu ~ija se zemaljska tela jo razvijaju, dovede k Meni, taj je i sam svetlo bie koje teì savrenstvu, ponovnom ro|enju u Duhu Bo`jem.

Zna~enje re~i "bezazlen" je: uvi|avan, jednostavan, milosrdan i dobar.

404

Ko ne sumnja u Boga niti je ohol prema svom bli`njem niti bi hteo da bude pametnjakovi, ve ostvaruje Zapovesti Bo`je - taj postaje mudar. Mudrac nesebi~no sluì svom bli`njem. On ne traì priznanje ili platu. On sebe daruje iz @ivota Bo`jeg koji je obilje. On je "najvei" u Carstvu Bo`jem, jer ispunjava Bo`je zakone.

Re~ "najvei" odnosi se na Svezakon. "U nebeskom Carstvu biti najvei" zna~i: posle telesne smrti ponovo ui u Apsolutni Zakon, me|u bia Svetlosti koja ìve u Svezakonu, u Najveem, u Ve~nom, u Sve-Jednom, Bogu.

3. Jao svetu zbog sablazni njegovih. Nije mogue da sablazni ne do|u, ali jao onome kroz koga sablazan dolazi! Zato, ako tvoje èlje i tvoja zadovoljstva sabla`njuju druge, odbaci ih od sebe; jer bolje je za tebe da, bez njih, u|e u @ivot, nego li s njima da bude ba~en u ve~ni oganj. (Pogl. 57, 3)


Pazite, dakle, da iz vaih usta ne izlazi nita to nije boànsko ili da ne ~inite neto to teti vaem bli`njem ili carstvima prirode. Ne vrite pritisak na svog bli`njeg da biste udovoljili sopstvenim èljama i strastima.

Ne sabla`njavajte nikoga svojim ljudskim ponaanjem, svojim sklonostima i pobudama. Jer ako vam va bli`nji ne oprosti, moè se desiti da dugo morate podnositi patnje i muke koje je va bli`nji morao da trpi zbog vas.

Spoznaja onoga to ste u~inili svom bli`njem moè biti veoma bolna u vaoj dui, poput vatre - ve prema tome koje ste uzroke stvorili.

Smisao iskaza "ve~ni oganj" jeste: patnja koja traje eonima.

4. Pazite da ne zanemarite nijednog od ovih malenih; jer, kaèm vam da an|eli njihovi neprestano gledaju u lice Bo`je. Jer Sin ~ove~ji do|e da spase to bee izgubljeno. (Pogl. 57,4)

405


"...an|eli njihovi" zna~i: svetla dua detetova jo ìvi svesno u Bogu i gleda u unutarnji ìvot, koji je Bog.

5. Isto tako nije volja Oca vaega na Nebu, da ijedan od ovih malenih povre|en bude." (Pogl. 57, 5)


Re~i "Isto tako nije volja Oca vaega na Nebu, da ijedan od ovih malenih povre|en bude" zna~e: Deca su deca Otac-Majka Boga i samo su poverena svojim zemaljskim roditeljima za ovozemaljsko postojanje. Pri za~injanju zemaljskog tela i pri ra|anju deteta, Ve~ni prenosi roditeljima zadatak da se na ispravan na~in brinu za telo detetovo, da dete prime i prihvate, da ga ~uvaju i tite i da ga prate na njegovom ìvotnom putu - uzornim ìvotom i dobrim delima u porodici i prema bli`njima.

6. Do|oe neki Isusu koji behu puni sumnje i rekoe: "Ti si nam rekao da je na ìvot i postojanje od Boga, ali mi nismo nikad videli Boga, niti poznajemo jednog takvog Boga. Moè li nam pokazati Onoga koga zove Ocem i jedinim Bogom? Mi ne znamo da li postoji Bog."

7. Isus im odgovori i re~e: "ûjte ovu pri~u o ribama. U jednoj reci razgovarahu ribe me| sobom: Kaù nam da je na ìvot i postojanje iz vode, ali mi nikad nismo videle vodu, mi ne znamo ta je to. Onda rekoe neke od njih koje behu pametnije od drugih: ûle smo da u moru ìvi jedna pametna i u~ena riba koja zna sve. Hajdemo do nje i zamolimo je da nam pokaè vodu.

8. I tako, spremie se neke od njih da traè veliku i mudru ribu i do|oe najzad do mora gde ìvee ova riba, i pitahu je.

9. I sasluavi ih, re~e im: O vi, glupe ribe, to ne mislite! Malo je pameti u vas koje traìte. U vodi ìvite i kreete se, i u njoj imate svoje bivstvovanje; iz vode ste dole, vodi se opet vraate. @ivite u

406

vodi, a ne znate to. Na sli~an na~in ìvite vi u Bogu, a Mene molite: pokaì nam Boga. Bog je u svemu, i sve je u Bogu." (Pogl. 57, 6-9)


Onaj koji sumnja, gleda stvari i zbivanja unutar granica materije. Zemaljske o~i opaàju samo ono zemaljsko, zgusnutu tvar, materiju. Samo stvari i zbivanja ovoga sveta dakle opaàju zemaljske o~i a elije mozga ih registruju.

Duhovno oko, oko due, gleda iza materije; ono prozire materiju i vidi stvari i zbivanja ovoga sveta u svetlu ve~nog Zakona. A ona fina ~ula due raspoznaju istinito i neistinito.

Bog je Zakon - i ko ìvi u Zakonu Bo`jem, taj crpe i daje iz izvora ve~nog ìvota, iz Istine. U okeanu Bogu, takav ~ovek vidi materiju kao odraz, kao odsjaj Istine koji je nastao protivzakonitim delovanjem tame. Onaj koji sumnja, naprotiv, ovu grubotvarnost smatra pravim ìvotom i vidi samo odraze ljudskog "ja".

Ko materiju vidi kao ono stvarno, taj nezakonite odbleske smatra stvarnou, jer on u tom la`nom svetlu, u tom svetu misli i ìvi.

Dua i ~ovek koji ìve u Bogu ne pitaju: ko ili ta je Bog? - ili: da li Bog postoji? Oni ìve u Bogu i Bog deluje kroz njih.

Bog je kosmi~ki okean. Bog je zra~enje, Bog je svetlost, Bog je energija, Bog je ljubav i mudrost. Bog je priroda, ìvotinjski svet i zvezdani svod. Bog je Alfa. On je i Omega za grubotvarnost; jer Istina je ve~nost - a ve~nost je finotvarna.

Postojanje - Prasnaga, u kojem ìve sva ~ista stvorenja i bia, ve~no je, u svu ve~nost, jer Bog je ve~nost.

ôvek ìvi i kree se jedino kroz @ivot, Boga, koji je u njemu i svuda - sveprisutan. I sve to ìvi, ìvi iz Boga.

Bog je Svezra~enje, Bog je sve u svemu, okean, ìvot i ljubav. Sve ~isto sastoji se od bezbrojnih aspekata @ivota i Ljubavi. I ~ista bia, duhovna bia, su - kao slike i prilike Oca - Svezra~enje, Zakon.

407

Bog je svestrujei Zakon. Boànska bia, duhovna bia, komprimovani su ve~ni Zakon; ona se kreu u Svestruji, Bogu.

Ko pliva samo u re~nom koritu vremenskoga, taj ne ìvi svesno u okeanu Bogu; zato on pita za Onoga koji ga odràva, hrani i koji kroz njega pulsira. Nema ìvota bez Boga, Sveokeana.

10. I opet govorae Isus u~enicima: "Ako se brat tvoj ili sestra ogrei o tebe, otidi i upozori sam svog brata ili sestru na njihovu greku; ako te posluaju, onda si ih pridobio. No ako nee da te posluaju, uzmi sa sobom jo dvoje ili vie njih, da ustima ovo dvoje ili troje svedoka svaka re~ potvr|ena bude.

11. A ako ni ove ne posluaju, kaì zajednici, pa ako ne posluaju ni zajednicu, onda ih smatrajte onima koji su izvan zajednice. Zaista, zaista vam kaèm, to god ispravno veète na Zemlji, bie vezano i na Nebu, i to god ispravno na Zemlji razdreite, bie i na Nebu razdreeno.

12. I opet vam kaèm: Ako je sedmoro ili ~ak i troje od vas slo`no na Zemlji u onome za ta mole, u~injeno im je od Oca Mojega koji je na Nebu. Jer ako je i troje u Moje ime sabrano, onde Sam Ja me|u njima; i ~ak ako je to samo jedno, Ja Sam u srcu ovog jednog." (Pogl. 57, 10-12)


Dokle god postoji grubotvarnost i ljudi koji jo ne ìve u Zakonu, u Bogu, Postojanju, ve~noj ljubavi - delovae Zakon setve i ètve.

Ljudima koji ìve u zakonu setve i ètve Bog je dao jednu zapovest, koja doprinosi miru i odràvanju mira ako je ~ovek sledi:

Ako se brat tvoj ili sestra ogree o tebe, otidi i upozori svog brata ili sestru na njihovu greku - bez prisustva drugog ili treeg. Ako te posluaju i prihvate ono ~emu si ih smireno posavetovao i onda postupe po zapovesti mira, onda si ih pridobio za Boga. No ako nee da te posluaju, a ono o ~emu se tu radi od zna~aja je pak za tvoj ìvot ili za ìvot tvojih bli`njih ili za svet, uzmi onda dvoje ili vie njih sa sobom, da i oni ~uju tvoje re~i i da mogu da ih potvrde.

408

Ako tvoj brat ili tvoja sestra ni onda nee da te posluaju i da prihvate ono to iznosi, onda to iznesi pred zajednicom, u prisustvu svih ~lanova. A ako taj doti~ni ili ta doti~na nee da poslua ni zajednicu, onda se on ili ona time stavlja izvan zajednice koja se trudi da ispunjava Bo`ju volju. Onda bi oni trebalo i da ìve izvan zajednice, u predvorju, u svetu.

Ova zapovest je va`na. Ako ste postupili prema ovoj zapovesti, ali se vaa molba ipak ne poslua i ne prihvati, onda e ona (molba) za duu ili due koje su odbile da slede ovu zapovest biti ponovo o~igledna najkasnije u mestima ~ienja. Onda e ponovo nastupiti i svedoci.

Ko pak ne èli da se menja i svoje greno zadràva, a ne naputa zajednicu uprkos molbi i podsticaja da je napusti, njega zajednica nee vie smatrati svojim ~lanom. Ako on ipak svojim protivzakonitim zra~enjem i svojim protivzakonitim govorenjem i ~injenjem truje ~lanove zajednice, koji se onda sa njim zajedno dignu protiv onih koji teè Bogu, onda on snosi glavnu krivicu za nemir unutar zajednice i bie od zakona setve i ètve pozvan da poloì ra~un. Jer ako nisi sa svojim bli`njima, protiv njih si. Onda treba i da snosi posledice.

Re~i "to god ispravno veète na Zemlji" zna~e: ako verujete da je ono to ste po ljudskom pravu legalno stekli - vae vlasnitvo, to jest ako ga veète za sebe - onda je to protiv nebeskog zakona slobode, nevezanosti, i registrovano je u zakonu setve i ètve. Nikakvo vezivanje - bilo za ljude ili za stvari - nema mesta u Nebu. Zemaljska re~ "vezivanje" zna~i: ~ovek se vezuje za ono to mu je u svetu drago i za njega vredno, za ono to stavlja iznad Bo`jih darova.

Vezanost je suprotnost od slobode, nevezanosti. Ko se razdrei od zemaljskoga, tako to ga vie ne smatra svojim vlasnitvom i svojim posedom, taj e kao duhovno bie ui u Nebesa i ìvee u obilju iz Boga.

Sledea upozorenja od Boga, ve~nog Zakona, istovremeno su zapovesti za ljude, pomo da se otkrije unutarnji ìvot:

Ako se ljudi, koliko god da ih je, sastanu u Moje ime i zajedni~ki se trude da ispunjavaju Bo`je zakone, onda je ono za ta mole Boga

409

ve ispunjeno u njihovim duama - ako je to dobro za duu i ~oveka. To onda za njih postaje i o~igledno, ako je sazrelo vreme za to.

Ja, Hrist, usred Sam ljudi i dua koji u svom miljenju i ~injenju odaju ~ast Svevinjem. I ~ak ako je to samo jedan koji se moli za darove Spasenja, a trudi se i da ispunjava Bo`je zakone, i u njegovoj dui je ve ispunjena molba pre nego to se i molio. Jer ve~ni Otac gleda Svoju decu u svetlu ve~nog Zakona i poznaje ih; i On e -njihovim iskrenim srcima dati ono to je za njih dobro.

Zato budite spokojni: Bog poznaje svu Svoju decu. On gleda u svako srce. I ako neko od Njegove dece - iz ljubavi prema Njemu - Njemu odaje ~ast u svemu, onda u njegovom srcu delujem Ja, Hrist.

13. Pristupi Mu Petar i upita: "Gospode, koliko puta sme brat moj o mene da se ogrei, i da mu ja oprostim? Sedam li puta?" Isus mu re~e: "Kaèm ti, ne sedam puta, ve sedamdeset puta sedam. Jer i kod proroka bee nepravednosti, tavie i nakon to behu pomazani od Duha Svetoga."

14. I On ispri~a ovu slikovitu pri~u: "Bee tu jedan kralj koji htede da svede ra~une sa slugama svojim i kad bee po~eo da svodi ra~un, dovedoe mu jednoga koji mu dugovae hiljadu talanata. No kako ovaj ne imade od ~ega vratiti, zapovedi gospodar njegov da se proda, i èna njegova i deca njegova i sve to imae, da se dug naplati.

15. Onda pade sluga gospodaru svome pred noge i moljae ga govorei: Gospodaru, pri~ekaj me, i sve u ti platiti! Gospodar se onda smilova na njega i oslobodi ga i oprosti mu dug njegov.

16. No isti taj sluga, kad izi|e, susrevi jednoga sa kojim zajedno sluàe, a koji mu dugovae deset groa, ~epa ovoga i stegne ga za guu vi~ui. Vrati mi to si duàn!

17. A drugar njegov pade pred njega na kolena i preklinjae ga govorei: Pri~ekaj me, i sve u ti platiti! No on ne htede, ve ode te dade da se ovaj baci u tamnicu dok dug svoj ne otplati.

18. Videvi pak koji sluàhu sa njim ta on u~ini, raàlostie se veoma i ispri~ae gospodaru svojemu sve to se dogodilo.

410

19. Onda naredi gospodar da ga pozovu i re~e mu: O ti, zli slugo, ja ti oprostih dug tvoj jer si me molio; nije li trebalo i ti da se smiluje na drugara svoga kao i ja to se smilovah na tebe? I razgnevi se gospodar njegov i predade ga mu~iteljima dok ne otplati to bee duàn.

20. Tako isto e vama Otac nebeski suditi ako svakome od srca dug njegov ne oprostite, bilo bratu ili sestri. Pa ipak, nek svako pazi da plati to je duàn; jer Bog ljubi ~estite" (Pogl. 57, 13-20)


Pratanje i moljenje za oprotaj osloba|aju ~oveka a duu mu ~ine svetlom.

Ko prata bez obzira koliko se puta njegov bli`nji ogreio i ogreuje o njega, taj ne optereuje svoju duu a odràva i svoje telo slobodnim od optereenja. Ko od srca prata, taj e uvek iznova pratati - svejedno koliko se puta o njega ogreuju preko oseanja, misli, re~i ili postupaka. Ko svom bli`njem oprosti ne mislei o njemu protivzakonito, taj nije vezan za tog grenika. Ko pak negativno misli o tom greniku, taj je, odgovarajue intenzitetu svojih misli, vezan za tog du`nika.

Presuda glasi: onom merom kojom meri i tebi e odmeravati. To zna~i: mera tvojih protivzakonitih oseanja, misli, re~i i postupaka tvoj je sudija - a ne Bog.

Zato ne misli protivzakonito o onima koji se ogree o tebe. Oprosti, i prataj uvek i uvek iznova - i bie slobodan od tereta greha i nee biti vezan za grenika.

Grenik je pak vezan za tebe onoliko dugo dok sam ne uvidi i ne prestane da tebi i drugim ljudima ~ini vie no to si mu ti odavno oprostio.

Oprosti i moli za oprotaj. Ne dopusti da uzroci ~ekaju. îm ih prepozna treba da ih o~isti.

411

"Tako isto e vama Otac nebeski suditi ako svakome od srca dug njegov ne oprostite, bilo bratu ili sestri" zna~i: ni vama Otac nebeski nee oprostiti ako vi od srca svakome dug njegov ne oprostite.

Shvatite: Bog nije pravo, ve pravednost.

ôvek ima svoje zemaljske zakone; oni su za njega pravo. Dokle god ~ovek ne poznaje Zakon ìvota, pravednost, on ~esto veruje da postupa ispravno. No time se on stalno zaplie u zakon setve i ètve, jer pravo ne odgovara uvek pravednosti. Ljudsko pravo ni izdaleka nije pravednost Bo`ja.

Ko se poziva na svoje pravo, poziva se na pravo ljudskog zakona a ne na pravednost. Ono to on tim pozivanjem na svoje pravo, zahteva, postiè i ostvaruje ne moè biti ispred Zakona Bo`jeg, ispred pravednosti. Ne sudi ljudima nebeski Otac, ve ~ovek sam sebi sudi prema svojoj setvi.

Ove zakonitosti vaè izme|u ~oveka i ~oveka, ali ne i izme|u ~oveka i dràve, "cara". Jer dokle god otelovljeno duhovno bie ~ovek postoji, podleè ono pravima i obavezama zemaljske dràve, "caru", i treba, kao ~ovek, prema toj dràvi - dakle prema "caru" - da ispu-njava ono to nije protiv Bo`jeg zakona. Zato se kaè: Daj caru to je carevo, a Bogu ono to pripada Bogu.

Ako se ~ovek pridràva zakona dràve, onda on moè i da polaè pravo na zakone te dràve; onda je i dràva, "car", obavezna da daje onome ko njoj daje.

412

58. POGLAVLJE

Radost zbog grenika koji se pokajao - Parabola o izgubljenom sinu

Istinski sinovi i keri Bo`je - Narod Bo`ji na Zemlji (1-2). Bog je stvorio i vidi Svoju decu savrenom - Svako dete Mu se vraa kroz

Hrista (3-15)

1. Isus govorae u~enicima Svojim i narodu oko Sebe: "Ko je sin Bo`ji, ko je ker Bo`ja? To su ljudi koji se odvraaju od svakog zla i ~ine to je pravo, koji ljube milosr|e i puni strahopotovanja idu sa svojim Bogom. To su sinovi i keri ljudske koji su izili iz Egipta i kojima je dano da se zovu sinovima i kerima Bo`jim.

2. I oni e se okupiti iz svih rodova, nacija, naroda i jezika, i dolaze sa istoka i sa zapada, i sa severa i sa juga, a borave na brdu Sion, jedu hleb i piju od roda vinove loze za trpezom Bo`jom i gledaju Boga licem u lice." (Pogl. 58, 1-2)


Svi ljudi i bia sinovi su i keri Bo`je. Kroz Moje delo Spasenja Ja Sam sve ljude i due ponovo uzdigao do sinovstva i kerinstva Bo`jeg.

Mnogi ljudi to ne znaju jer jo ìve u ropstvu greha i jo sebe nazivaju sinovima i kerima ljudskim.

Ko se pak trudi da ispunjava Bo`ju volju, svestan je svog sinovstva odnosno kerinstva u Bogu. On e se onda i zvati sin ili ker Bo`ja, jer ìvi u Bogu kroz ostvarivanje i ispunjavanje ve~nih zakona.

Dolo je vreme (1989) u kojem Ja, Hrist, iz svih rodova, nacija i naroda sakupljam one ljude koji se trude da slede zakone Bo`je i da svesno ìve u sinovstvu i kerinstvu Bo`jem, u Zakonu Bo`jem, zakonu ìvota i ljubavi.

Oni dolaze sa istoka, sa zapada, sa severa i juga, i ~ine j e d a n narod: narod Bo`ji na Zemlji. I oni stanuju u gradu Sionu, koji je izgra|en na blagoslovenim uzvisinama, u gradu Novi Jerusalim

413

i u zajednicama koje zra~e isto kao i Novi Jerusalim. Jedino iz Mene, Hrista, dolazi onda Novi Izrael, istinska Obeana zemlja koja e nakon ~ienja Zemlje obuhvatiti zemaljsku kuglu.

Ljudi koji su u Bogu ìve sa prirodom; a priroda koja je iz Boga priprema im trpezu. Oni jedu ono to im priroda nudi, darove iz Boga.

Nakon ovog ìvota u Bogu u Carstvu Mira Isusa Hrista, slede postepeni preobraàj i razlaganje svih jo gustih formi. Onda e sva bia u Bogu gledati ve~nog Oca licem u lice, jer e ìveti u ve~nom Zakonu, Bogu.

3. Onda pri|oe carinici i grenici svi bliè Njemu da Ga ~uju. Ali fariseji i pismoznanci gun|ahu govorei: "Ovaj ~ovek prima grenike i jede s njima."

4. I On im kaza ovu slikovitu pri~u: "Koji od vas, imajui sto ovaca i izgubivi jednu, ne ostavi devedest devet u pustinji i ne traì onu izgubljenu dok je ne na|e? I kada je na|e, metne je na ramena svoja, radujui se.

5. I doavi kui sazove susede i prijatelje svoje govorei im: 'Radujte se sa mnom, jer na|oh ovcu svoju izgubljenu!' Kaèm vam, u Nebesima bie vie radosti zbog jednog grenika pokajanog nego li zbog devedeset i devet pravednih kojima ne treba pokajanje.

6. Ili koja èna imajui deset srebrnjaka i izgubivi jedan od njih, nee zapaliti svetiljku i traìti ga dok ga ne na|e? I naavi ga, zar nee sazvati prijatelje svoje i susede, govorei im: 'Radujte se sa mnom jer na|oh srebrnjak koji izgubih'? Isto tako, kaèm vam, biva radost me|u an|elima Bo`jim zbog jednog pokajanog grenika."

7. I kaza im onda jo ovu pri~u: "ôvek neki ima|ae dva sina, i re~e mla|i od njih roditeljima svojim: 'Dajte mi deo od imanja to meni pripada!' I oni podelie sa njim imanje. I posle nekoliko dana skupi mla|i sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo rasu sve svoje imanje ìvei raskalano.

8. A kad potroi sve, nastade teka glad u zemlji onoj, i on pade u bedu. I otiavi dalje unajmi se kod jednoga ìtelja zemlje one. Ovaj

414

ga posla na panjake svoje da ~uva svinje. I èljae utoliti glad svoju plevom koju svinje je|ahu, ali niko mu je ne davae.

9. I kad do|e sebi, re~e: Koliko slugu u oca mojega imaju dovoljno hleba, i suvie, a ja skapavam od gladi! Spremiu se i otii ocu svojemu i majci, pa u im rei: O~e moj i majko moja, Nebu zgreih i vama, i dostojan nisam vie nazvati se sinom vaim. Primite me za jednoga od slugu svojih!

10. I ustavi otide roditeljima svojim. A dok jo bee podalje od kue, ugledae ga roditelji njegovi i saàlie mu se, i potr~ae mu u susret i grlie ga i ljubie. I sin im re~e: O~e moj i majko moja, zgreih Nebu i u o~ima vaim, i dostojan vie nisam nazvati se sinom vaim.

11. Ali otac re~e slugama svojim: Iznesite najbolje ruho i obucite mu ga, i stavite mu prsten na ruku i obujte ga, i donesite voe najlepe, i hleba i ulja i vina, i dajte nam da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj sin moj bee mrtav, i oìve; i izgubljen bee, i evo je na|en. I stadoe se svi veseliti.

12. A stariji sin bee u polju, i vraajui se, dok se pribliàvao kui ~u muziku i igru. I dozvavi jednog od slugu upita ga ta je to. I ovaj mu re~e: Brat tvoj koji bee izgubljen, vratio se kui i otac tvoj i majka iznee mu hleba i ulja i vina, i voe najlepe, jer ga zdravog i ~itavog do~ekae.

13. A on se rasrdi i ne htede da u|e u kuu. I otac njegov izi|e i moljae ga usrdno. I on re~e ocu svojemu: Eto, sluìm te tolike godine i nikada ne prestupih zapovesti tvoje, ali meni nikada ne pripremi tako raskono veselje da se proveselim sa prijateljima svojim.

14. Ali ~im ti se vrati sin tvoj koji nasledstvo svoje sa bludnicama spiska, prire|uje mu veselje od najboljega to ima.

15. A otac mu re~e: Sine moj, ti si svagda sa mnom, i sve to imam tvoje je. Ali sada treba da se veselimo jer brat tvoj mrtav bee, i oìve, i izgubljen bee, i evo je na|en." (Pogl. 58, 3-15)


415

Ove parabole istovremeno su i zapovesti. Onaj ko ih se pridràva tako to oprata i svog bli`njega prima u srce, sledi zapovesti koje mu pokazuju put u ve~ni ìvot.

Ko se drì zapovesti, ne gleda samo na ono greno, nego gleda i u srce koje pokazuje istinsko pokajanje - onako kao to nebeski Otac ne gleda na nedostatke i grehove Svoje dece, nego samo na ono to je Sam stvorio: na ~isto, plemenito i dobro. Kad se Njegovo dete, kroz Njegovu ve~no strujeu ljubav, oslobodi svih nedostataka i kada otplati sve grehove, onda e ga Bog primiti u Svoju slavu. I Bog, Ve~ni, nee ga pitati ta je bilo, jer to je svreno. U Ve~nome je samo ono Sada, Ve~nost, a Njegovo dete je dete ve~nosti. Tako ga je On, Veliki Duh, stvorio i takvoga ga ve~no i vidi. Zato bi Bog pitao za prolost kada On Svoje dete uvek, u svakom trenutku, vidi kao ~isto, plemenito i dobro.

Budui da Bog, ve~ni Otac, ~uva svako od Svoje dece u Svom srcu, ona e se ponovo vratiti kao deca Bo`ja, kao sinovi i keri Ve~noga, a Ja, Pastir svih dua i ljudi, doveu ih Njemu.

416

59. POGLAVLJE

O budnosti - Carinik Zakhej

Blago na Nebu i zemaljski posed (1-3). Biti spreman za Hristov dolazak (4-6). Dobar domain (7-8). Od onoga kome je puno dato puno se i traì (9-10). Greiti uprkos veem znanju greh je protiv Svetoga

Duha (11-12). Nijedna dua ni ~ovek nisu izgubljeni (13-18)

1. Isus se pope na brdo, sede tamo sa u~enicima Svojim i u~ae ih. I govorae im: "Ne boj se stado malo, jer je dobra volja Oca vaeg da vam dade Carstvo.

2. Prodajte sve to imate i ~inite dobro onima koji nemaju nita. Opskrbite se sa neunitivom kesom, sa blagom u Nebu koje se ne smanjuje, koje ne moè da dosegne nijedan lopov i koje ne izjedaju moljci. Jer gde je blago vae, tamo e biti i srce vae.

3. Nek bedra vaa budu opasana a svetiljke vae zapaljene. I budite sli~ni onima koji ~ekaju gospodara svojega da se sa svadbe vrati, da mu odmah otvore ~im do|e i zakuca. (Pogl. 59, 1-3)


Iskaz "Prodajte sve to imate i ~inite dobro onima koji nemaju nita. Opskrbite se sa neunitivom kesom, sa blagom u Nebu koje se ne smanjuje, koje ne moè da dosegne nijedan lopov i koje ne izjedaju moljci", zna~i: Treba da imate samo ono to vam je potrebno. Ne treba da sakupljate zemaljsko blago i da ga nazivate svojim. Jer ako sakupljate zemaljsko blago i jo ga svojim nazivate, tu je onda i vae srce. Uskogrudo, sebi~no srce kuca stalno u strahu da bi mu moglo biti oduzeto ono to i nije njegovo.

Kako ~ovek moè da primi @enika ako je njegovo srce za Njega, za @enika, zatvoreno, a On donosi sa Sobom darove iz Neba za sve koji su svoja srca otvorili za Boga, unutarnje obilje, unutarnje bogatstvo?

Ko svoje srce drì otvoreno za Boga, nee ni u ovome svetu oskudevati. On e primati ta mu treba, pa i vie od toga. Ali on se nee vezivati za ono to poseduje na Zemlji, jer shvata da su to Bo`ji

417

darovi. Takvi ljudi se ne ograni~avaju u svetu predstava sa "moje" i "tvoje", nego raspolaù darovima Bo`jim tako da ovi donose plodove i njihovim bli`njima. Oni ìve u Bogu - i iz Boga daju onome ko ispravno radi po zapovesti "Moli se i radi".

Onaj ko je uao u svoje unutarnje, u Meni je, u Hristu, i Ja Sam u njemu, i me|u nama nema vie ni~eg to nas deli.

4. Blaèni su sluge koje gospodar doavi na|e budne. Zaista vam kaèm, on e zasukati rukave svoje, i pozvae ih za sto, i pristupie te e ih sluìti.

5. I ako do|e u drugu straù, ili u treu straù do|e, i na|e ih tako: blagoslovene su sluge ove.

6. Ali ovo treba da znate: Kad bi znao domain u koji e ~as doi lupe`, bdeo bi i ne bi pustio da mu provali u kuu. Zato dakle budite i vi spremni, kad Sin ~ove~ji do|e u ~asu jednom, kad to i ne o~ekujete." (Pogl. 59, 4-6)


Blaèni su ljudi koji su oprezni i koji onom niskom, ljudskom "ja" ne daju pristupa u svoje unutarnje. Oni drè svoje unutarnje, svoju kuu ~istom i otvorenom za @enika. Bilo kada da On do|e - oni su spremni; jer straàre sami nad sobom i zato e biti budnih ~ula kada se Ja, Hrist pojavim.

U sadanjem vremenu (1989) ve su mnogi ljudi budni i usmereni na Mene i tako se pripremaju za Moj dolazak. Mnoge due i ljudi ve su se dakle otvorili da bi Me primili u svoje unutarnje, jer Carstvo Bo`je je carstvo unutarnjeg. Ono poprima formu i oblik u spoljanjem preko ljudi koji ìve u carstvu unutarnjeg.

Shvatite: Carstvo Bo`je na Zemlji pred vratima je. Ja, Hrist, ulazim u mnoga srca; jer sve vie ljudi ide putem u unutarnje, da bi se ujedinili sa Mnom, Hristom Bo`jim. Moj duhovni dolazak ne najavljuje se samo na nebeskom svodu, nego najpre u srcima onih koji su se odlu~ili za Mene i za Carstvo Bo`je na Zemlji.

418

7. Na to Mu re~e Petar: "Gospode, govori li nama ovu pri~u ili svima?" A Gospod re~e: "Ko je dakle taj verni i mudri domain koga postavlja gospodar nad ~eljadi svojom da im na vreme daje to je njihovo?

8. Blagosloven je sluga koga gospodar njegov, kada do|e, na|e budnog. Zaista vam kaèm, postavie ga nad svim imanjem svojim. (Pogl. 59, 7-8)


Onaj ko darovima Bo`jim ume zakonito da upravlja, domain je mnogima. On je taj koji Bo`ji Zakon poznaje i drì ga se i koji u pravo vreme iz Zakona ìvota svakom ~oveku govori i daje ono to njegova dua moè da primi i ispuni. Ali ~ovek ~esto odbija pomo iz Bo`jeg Zakona. Uprkos tome, njegova budna dua je to primila i ona e to u odre|eno vreme, svom omota~u, ~oveku, pokazati. Gospod e nagraditi onoga ~ija je dua budna i zrela za darove @ivota. Taj e na Zemlji dobrima @ivota dobro upravljati, brinui se za dobro svih koji po Zakonu rade i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi".

Ko je budnoga srca, taj je i bistre svesti. On je u Meni i Ja Sam u njemu. I ko u Meni ìvi, kroz njega Ja delujem. On e posedovati zemaljsko carstvo.

9. Ako li pak sluga sebi kaè: Gospodar moj odulji sa svojim dolaskom, i onda stane biti druge sluge i slukinje, i jesti i napijati se, onda e gospodar toga sluge doi u dan kad ga ovaj ne o~ekuje, i u ~as koji on ne zna; i dae mu udeo njegov sa nevernima.

10. A sluga koji poznaje volju gospodara svojega a nije se pripremio niti ~inio po volji njegovoj, morae da istrpi mnoge udarce. A koji ne zna, ali je ~inio to zasluùje udarce, dobie malo udaraca. Jer kome je mnogo dano, mnogo e se i traìti od njega; a kome je malo dano, od njega e se samo malo traìti. (Pogl. 59, 9-10)


419

Ko volju Gospodovu, dakle zakone @ivota poznaje, a ne prid`rava ih se, stvorie mnoge uzroke i imae da snosi odgovarajue posledice; on e morati da istrpi mnoge udarce, jer se svesno ogreio o Bo`ji Zakon.

"Jer kome je mnogo dano, mnogo e se i traìti od njega" zna~i: Dua koja poseduje unutarnju ja~inu i snagu i koja nije postala slugom greha, treba da bude tu za one i da daje onima i pomaè one koji su jo na po~etku duhovnog puta, ~ije se due postepeno ~iste i otvaraju za Boga i Njegova dela. Zato e oni koji su jo na po~etku duhovnog puta ka srcu Bo`jem, dobiti manje "udaraca", poto su njihove due jo slabe poput bilj~ice i moraju se zatititi dok ne dostignu unutarnju zrelost ostvarivanjem ve~nog Zakona.

Ve~na Ljubav titi @ivot koji klija u dui i u ~oveku, da protivnik ne bi mogao da ga napadne. Tek kada je dua osnaèna, biva izloèna spoljanjim uticajima da bi se potvrdila. Jer kada dua i ~ovek dobiju puno boànskoga, to jest kada su im zakoni unutarnjeg ìvota priblièni i kada ih ostvaruju, onda su dua i ~ovek oja~ani i mogu da odole olujama i napadima tame. Oni mogu onda davati i onima koji moraju jo biti tieni da bi oja~ali. Tako su, dakle, one jo nejake due koje su tek na po~etku duhovnog puta, tiene snagom ljubavi, poto jo ne mogu da podnesu udarce tame. Ko pak prima od Zakona unutarnjeg ìvota i prihvati ga, taj time samog sebe obavezuje da primljeni ve~ni Zakon i ostvaruje.

Ko pak uprkos veem znanju ne ostvaruje i ne ispunjava, on e jednog dana tako|e biti izloèn olujama. Zbog svoje nemarnosti po`njee ono to je posejao u vreme duhovne zatite u kojem je mogao da ostvaruje to duhovno znanje.

11. Zato e oni koji poznaju Boànstvo i pronali su put @ivota i tajne Svetlosti, a ipak su pali u greh, biti teè ka`njeni od onih koji put @ivota ne poznaju.

12. Oni e se vratiti kad se njihov to~ak zaustavi i dadne im se vreme da razmisle i poprave svoj ìvot, i tajne da nau~e te u carstvo Svetlosti da stupe." (Pogl. 59, 11-12)


420

Ko poznaje Bo`je zakone, a uprkos tom veem znanju grei, vie e se opteretiti, imae dakle da snosi teè posledice nego oni koji o putu ka unutarnjem znaju manje.

Shvatite: svako poznaje Zapovesti za ìvot. Stoga nema nijednog koji ih ne zna. Onaj ko ispunjava Zapovesti, upoznaje i put ka unutarnjem, stepenice evoloucije ka ve~nom blaènstvu.

Ko pak poznaje Unutarnji put i ve je proao nekoliko stepenica evolucije, a onda uprkos veem znanju grei, taj grei protiv Svetoga Duha. Kao i svi drugi koji ìve u dubokim gresima, on e, po smrti, kao dua prijanjati za to~ak ponovnog ra|anja dok ne otplati ono to ga kao duu vezuje za taj to~ak.

Zato ovaj iskaz: "Oni e se vratiti kad se njihov to~ak zaustavi" zna~i: oni e postepeno ulaziti u Svetlost tek kada napuste to~ak ponovnog otelovljavanja.

13. Isus prolaàe kroz Jerihon. I gle, bee tu ~ovek jedan zvani Zakhej, stareina carinika, a uz to jo i bogat veoma.

14. I on htede da vidi Isusa ko je On, ali ne mogae od naroda, jer bee maloga rasta. I potr~avi napred, pope se na dud da Ga vidi, jer je tuda trebalo da pro|e.

15. I kad Isus do|e na ono mesto, pogledavi gore vide ga, i re~e mu: "Zakheju, poùri, si|i dole, jer Mi danas valja svratiti u kuu tvoju." I on si|e brzo, i primi Ga sa radou.

16. I svi koji to videe gun|ahu to On kod grenika kao gost svraa.

17. A Zakhej stade i re~e Gospodu: "Gospode, evo pola imanja svoga dau siromasima; i ako koga prevarih, vratiu ~etvorostruko."

18. A Isus mu re~e: "Danas spasenje do|e domu tvome, ako si ~ovek pravedan Avramov si sin. Jer Sin ~ove~ji do|e da potraì i spase izgubljeno." (Pogl. 59, 13-18)


421

"Jer Sin ~ove~ji do|e da potra`i i spase izgubljeno" zna~i: Ja, Hrist, doao Sam u Isusu u ovaj svet da sakupim sve ljude i due i sjedinim ih u Mojoj svetlosti Spasenja.

U Meni su sada sve due i ljudi sjedinjeni. Zato nijedna dua i nijedan ~ovek nisu izgubljeni. Ja, Hrist, nosim ih u Sebi. Svaka dua i svaki ~ovek kroz Moje delo Spasenja postali su jedna elija Moga tela. Svaka dua - i onda kad veruje da je izgubljena - ugledae jednom veli~anstvo Oca, onda kada napusti to~ak ponovnog otelovljavanja; jer onda je ona svesno i prihvatila i primila Mene, svog Spasitelja i bo`anskog brata. Svaka dua e jednom razviti ~e`nju za svojom O~evom kuom, jer tamo je njen duhovni zavi~aj i njena domovina.

Shvatite: ve sada je Sin slavljen u sinovima i kerima Bo`jim koji ispunjavaju O~evu volju.

422

60. POGLAVLJE

Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere

Zloupotreba Hristovog imena za nehrianske svrhe - Ne postoje "sveci" - Pro`drljivi vuci u jagnjeoj koì - Antihrist - Hrist

pobe|uje (1-18)

1. Onda govorae Isus narodu i u~enicima Svojim: "Pismoznanci i fariseji sede na stolici Mojsijevoj. Sve to vam zapovede da posluate, posluajte i ~inite tako. No ne ~inite po delima njihovim; jer govore a ne ~ine. jer oni vezuju teka i nesnoljiva bremena i tovare ih na plea ljudska, a sami nee ni prstom jednim da ih pomaknu.

2. A sva svoja dela ~ine da bi ih ljudi videli. Oni ire svoje molitveno remenje i poveavaju vezene rubove svojih haljina. Oni vole po~asno mesto na gozbama i prvo u sinagogama. Doputaju da im se klanjaju po trgovima i da ih ljudi zovu ravi, ravi.

3. A vi ne dajte da vas zovu ravi (u~itelj). Jer Jedan je U~itelj va, Hrist. A vi svi braa ste. I nikoga na Zemlji Ocem ne zovite, jer na Zemlji su o~evi samo po mesu o~evi, ali je u Nebu onaj Jedan, koji je Otac va, koji ima Duha Istine, koga svet ne moè da primi.

4. I ne dajte da vas zovu majstor, jer Jedan je Majstor va, Hrist. A najvei izme|u vas sluge da vam budu. Jer koji samoga sebe uzdiè, ponizie se. A koji su u sebi ponizni, uzdignue se.

5. Teko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Jer vi zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima! Vi u njega ne ulazite niti putate da u|u koji bi hteli.

6. Teko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi to pro`direte kue udovi~ke i duge molitve izgovarate reda radi! Zato ete utoliko vie prokletstva primiti.

7. Teko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi to prohodite morem i kopnom da nekoga za sledbenika Jevreja pridobijete; a kad on to postane, na~inite ga detetom pakla dvostruko veim od sebe!

8. Teko vama, vi vo|i slepi, koji govorite: 'Ako se ko stalno kune hramom, to nije nita; ali ko se kune zlatom hramovnim, kriv

423

je.' Vi bezumnici i slepci! Jer ta je vee, zlato ili hram koji zlato posveuje?

9. I: 'Ko se stalno kune oltarom, nita je to. Ali ko se kune `rtvom na njemu, kriv je'. Vi, slepci i bezumnici, ta je vee? @rtva ili oltar koji `rtvu posveuje?

10. Koji se dakle kune oltarom, kune se njime i svime to je na njemu. I koji se kune hramom, kune se njime i Onim koji boravi u njemu. A koji se kune Nebom, kune se prestolom bo`jim i Onim Jednim koji na njemu sedi.

11. Teko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi to desetinu dajete od metvice, anisa i kima, a izostavljate ono najva`nije u Zakonu: pravednost, milosr|e i veru! A ovo bi trebalo ~initi, i ono ne izostaviti. Vi vo|i zaslepljeni, koji komarce oce|ujete a pro`direte kamile!

12. Teko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi to ~ae i zdele spolja ~istite, a iznutra su pune ucene i razvrata! Fariseju slepi, o~isti najpre iznutra ~au i zdelu, da budu i spolja ~iste!

13. Teko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! [to ste kao grobovi okre~eni, koji spolja izgledaju lepi a unutra su puni kostiju mrtva~kih i svake ne~istoe. tako i vi - spolja se pokazujete ljudima ~estiti, a iznutra ste puni licemerja i pretvaranja.

14. Teko vama, fariseji i pismoznanci, vi to spomenike diète prorocima i ukraavate grobove pravednih, i govorite: da smo mi ìveli u vreme svojih otaca, ne bismo se sa njima ogreili o krv proroka!

15. Dakle, sami svedo~ite za sebe da postupate kao deca onih koji su proroke ubijali. Tako i vi ispunjavate meru otaca vaih!

16. Zato sveta mudrost kaè: Evo, aljem vam proroke i mudre i pismoznance; i vi ete jedne pobiti i raspeti, a jedne bi~evati po sinagogama vaim i proganjati od grada do grada. Da do|e na vas sva krv pravedna to je na Zemlji prolivena, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojeg ubiste izme|u hrama i oltara. Zaista vam kaèm, sve ovo sru~ie se na rod ovaj.

424

17. O Jerusalime, Jerusalime, koji proroke ubija i kamenjem zasipa poslane tebi! Koliko puta htedoh da skupim ~eda tvoja, kao to kvo~ka pilie svoje pod krila skuplja, i ne htedoste!

18. Eto e vam se ostaviti kua vaa pusta! Jer vam kaèm: Neete Me odsada videti dok ne kaète: Svet, svet, svet! Slava onome koji dolazi u ime onog Jednog Pravednoga!" (Pogl. 60, 1-18)


Ono to Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio farisejima i pismoznancima i njihovim sledbenicima, to vaì jo i danas (1989): onako kako su oni Mene, Hrista u Isusu iz Nazareta okrivljavali za satansko, progonili Me i ismevali, isto tako e i Mojima u dananje vreme (1989) ~initi teolozi, la`ni poznavaoci Biblije i njihovi sledbenici. Dananji su pismoznanci i fariseji ponovo mnogi crkveni a delom i svetovni poglavari. Poto svoje dogme i svoje crkvene zakone smatraju temeljem hrianstva, ne shvataju ta zna~i pravo hrianstvo.

Mnogi predstavnici crkvenih i svetovnih vlasti bave se politikom koristei re~ "hrianski" za nehrianske svrhe. Oni koriste Moje ime da bi u~inili ~ast svom imenu. Oni govore narodu o jevna|elju ljubavi, no veoma je malo onih koji po njemu i ìve. Oni objavljuju neke zakone koji su u suprotnosti sa boànskim zakonima i tako gaze ono najsvetije, Zakon ljubavi i ìvota. Oni doputaju da se ìvotinje ubijaju. Oni jedu meso u velikim koli~inama i piju èstoka pia. Mnogi od njih su tako|e odgovorni za skrnavljenje, iskoriavanje i trovanje Zemlje, a mnogi koji sebe nazivaju hrianima, naoruàvaju se za rat.

Takozvani hriani, koji su slepo odani svojim vlastima, doputaju da ih obu~avaju za upotrebu oru`ja u ratne svhre, da bi onda, kada odjekne ratni pokli~, i ubijali ljude. Slepi za ve~nu istinu, oni postupaju kao robovi i ~ine ono to im se nare|uje. Omamljeni svojim niskim "ja", mnogi oskrnavljuju velikog zemljo-~oveka, Zemlju, i meaju se u njegove zakonite tokove, ometajui time i razarajui magnetna polja Zemlje i Zemljinu atmosferu. Sve ovo izrasline su satanskog - ono nisko "ja" ljudi koji sebe smatraju hrianima.

425

I danas crkvene vlasti sede na po~asnim mestima, kako prilikom gozbi, tako i u svojim crkvama, i doputaju da ih njihovi vernici oslovljavaju po~asnim titulama. Jo i danas (1989) ~aste oni jednog ~oveka titulom "Sveti otac", iako sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io ljude da postoji samo j e d a n Sveti Otac: to je Otac na Nebu, Otac-Majka Bog svih bia i ljudi. Oni slave i svoje "svece", iako Sam Ja ljude u~io da ne postoje "sveci" - ve samo blaèna bia koja ìve u Bogu.

Na Zemlji postoji otac po mesu, muki pol kao stvarajui princip. Mukarac, koji za~inje dete, daje seme za zemaljsko telo due koja se otelovljuje. On sebe onda naziva ocem po mesu - onako kao to ènski pol, koji prima seme tog mukarca za omota~ od mesa koji nastaje i koga nosi ispod srca i ra|a ga, naziva sebe majkom po mesu.

Zemlja je mesto otplaivanja za due u zemaljskom telu. Ali na njoj su sada, u nekom omota~u od mesa, ponovo i mnogi od ondanjih licemera, da bi nastavili svoje intrige protiv Mene, Hrista, progonei opet one ljude koji se trude da obelodanjuju istinu. I danas vaè Moje re~i: ako su proganjali Mene, proganjae i vas.

Gonjeni ~astoljubljem, moi i tatom samoobmanom, oni kao due uvek iznova ulaze u zemaljska tela, da bi opet po~eli tamo gde su prestali kada ih je ugrabila zemaljska smrt. To e se nastavljati sve dok otelovljavanje za takve niske due ne bude vie mogue - ili dok se u onom jo preostalom kratkom vremenu za otelovljavanje ~astoljubive due i due gladne moi ne pognu da bi postale najmanje me|u svojom braom i sestrama. Jer ko samoga sebe uzdiè, morae doi do uvida preko "poniènja".

To su, dakle, u mnogim slu~ajevima uvek iznova isti oni licemeri koji su to bili i u Moje vreme, kada Sam hodao Zemljom kao Hrist u Isusu iz Nazareta. Stalno se doga|aju isti ili sli~ni zlo~ini, razume se - odgovarajue promeni vremena - samo sa drugim argumentima i metodama. Cilj je pak isti: isklju~iti sve one koji obelodanjuju ve~nu istinu i ostvaruju pravi hrianski ìvot.

Shvatite: demonima su oni koji ostvaruju pravo hrianstvo, najvea opasnost. Zato se satana ~ula zaogrnuo platom "hrianskog", ne bi li izazvao veliku zabunu, tako da ne moè svako odmah da prepozna ta je zaista hriansko. A pravi hrianski ìvot

426

jeste ìvot po zakonima Bo`jim, kojima Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io ljude i koje Sam ìveo.

Sli~no kao to Sam Ja morao da stradam kao Isus, morali su u sva vremena da stradaju mnogi pravedni proroci i pravedni mukarci i ène.

Ko jevan|elje ljubavi i ìvota ne samo propoveda, nego ga i praktikuje i mnogim ljudima pribliàva zakone ljubavi i ìvota iz svog ostvarivanja - dakle, pokazuje im put ka Meni, Hristu Bo`jem u njihovom unutarnjem, kako bi mogli da Me slede - taj je opasnost za one koji su se samo zaogrnuli platom "hrianstva".

Poto jedna èna u zemaljskom ruhu, sanosilac boànske Mudrosti, o kojoj Sam ve govorio, ponovo u svet, ljudima, donosi ve~ne zakone i put u ve~ni Zakon, ona mora - sli~no kao Ja i mnogi proroci - da podnosi podsmeh, izrugivanje, prezir i klevetu. Uprkos svemu tome, ve~na istina e se probiti, a Hrist, povezan sa boànskom Mudrou, izii e kao Pobednik.

Ko hoe da prepozna pro`drljive vukove u jagnjeoj koì la`nog hrianina, taj neka proveri crkvene vlasti i njihove sledbenike - a me|u njima su i mnogi vladari ovoga sveta, koji Moje Ime koriste kao sredstvo za postizanje svog cilja:

Da li su ovi crkveni i svetovni nosioci vlasti sledbenici Nazareanina?

Da li u~enje crkvenih vlasti ~ini ljude zdravim i srenim?

Da li je majka Zemlja zdrava i pruà li Zemljina atmosfera jo zatitu Zemlji i ljudima?

Ko su oni koji zagovaraju ubijanje?

Potraìte te vukove u jagnjeoj koì la`nog hrianina! I pronai ete antihrista, koji vam prilazi sa Mojim Imenom - Hrist - obmanjujui vas i zavodei.

Od Mog vremena kao Isusa iz Nazareta, do danas, to su uvek iznova isti licemeri - samo u drugim zemaljskim telima - koji su se zavetovali demonskoj moi i satani ~ula, da bi sa hrianskim platom

427

zavodili ljude. Ko se zavetuje tami, taj i slu`i tami. Ona e svoje uvek iznova slati u svet, da bi ljude obmanjivala i da bi ih zavodila.

Mnogi narodi su kao stado sledili ljudske pastire, a ovi su ih vodili u haos. Ali, i u haosu postoji nada u ono dobro, u Novo Doba, Doba Hrista.

Ja Sam nada, Ja Sam Istina i @ivot.

U Duhu Ja Sam Svojima veoma blizu i preko njih pripremam Svoj Dolazak. A to je dovodilo i dovodi do borbe. Jer onaj koji se vekovima zaogrtao hrianskim platom i jo ga nosi, da bi njime jo mnoge zaveo, nee se predati odmah.

Ja, Hrist, Jesam @ivot; Ja ne razaram. Ja prosveujem, tako da oni koji zmiju spaze, mogu i da je prepoznaju i da joj stanu na glavu. Na ovaj na~in Ja razotkrivam licemere, dajui im istovremeno mogunost da pognu glavu i postanu najmanji me|u svojom braom i sestrama.

Shvatite: Ja u pobediti preko ljudi koji su sa Mnom i koji pripremaju Novo Doba. Naoru`ani Mojom snagom, oni se i sada bore protiv svojih sopstvenih greaka i slabosti, a istovremeno, snagom ljubavi, protiv licemera zaogrnutih hrianskim platom.

Ta borba u Meni i sa Mnom, pravedna je borba. Ja, Hrist, idem ispred onih koji se trude da vre O~evu volju. Zemlja e se o~istiti i postae svetlija, jer Ja, Hrist Bo`ji, dolazim.

Re~ "zaklinjati se" treba shvatiti po smislu. Ona odgovara re~i "potvr|ivati".

428

61. POGLAVLJE

Isus prori~e kraj Doba

Prepoznaete ih po plodovima njihovim (1). Reinkarnacije gladnih moi i Bo`jih glasnika tokom vremena (2-3). Oni mra~ni

bore se svim metodama (4-5). Upozorenja za vreme uàsa (6-7). Povratak Hristov: Nau~ite da razlikujete (8-9). Promene u Sun~evom sistemu i na Zemlji

(10). Predstojee vreme kraja - Evolutivni put ~ove~anstva i Zemlje u svetlotvarnost - Carstvo Mira - Poslednja pobuna Satane - Bo`je "Neka

bude": razlaganje svega grubotvarnog - Pripremanje povratka Hristovog preko boànske Mudrosti - Dolazak Hristov, najvei doga|aj (11). Prepoznajte znake

vremena (12-14). Ko je budan, nee propustiti taj ~as (15-19)

1. I dok se|ae Isus na gori Maslinskoj, pristupie Mu u~enici nasamo govorei: "Reci nam, kada e se ovo zbiti? I ta e biti znak Tvoga Dolaska i znak svretka sveta?" Isus odgovarajui re~e im: "Pazite da vas ko ne zavede. Jer mnogi e doi pod imenom Mojim govorei: Ja sam Hrist, i mnoge e zavesti. (Pogl. 61, 1)


Svako ko dopusti da se slavi njegovo sopstveno ime i izdaje se za najveeg i doputa da ga oboàvaju, tome ne verujte. I ne verujte nijednome koji kaè da je ponovoinkarnirani Hrist; jer Ja neu vie ulaziti u telo, ve Sam u Duhu sa Svojima.

Svako pak koji sluì, koji slavi samo Ime Gospoda, koji ~ini dobra dela i donosi ih u svet, tako da dobri plodovi postanu vidljivi za mnoge, pravi je putokaz; preko njega delujem Ja. Neete ih prepoznati po re~ima, nego po njihovim plodovima.

Smena doba, u kojoj se Ja sve vie pribliàvam Mojima, moè se uporediti sa kasnim letom i jeseni, jer vreme prelaska iz starog, grenog sveta u Novo Doba, vreme je ètve.

Oni koji ìve u Meni, donose dobre plodove, a oni koji su Moje Ime zloupotrebljavali i zloupotrebljavaju za svoje ciljeve, pokazuju sada svoje loe plodove. Smena doba omoguava da se vrlo jasno prepoznaju dobri i loi plodovi.

429

Shvatite! Kasno leto i jesen su za to greno doba ve po~eli. Plodovi postaju vidljivi - ètva je u toku.

2. I ~uete za ratove i glasine o ratovima, no gledajte da vas ne uplae. Jer sve ovo mora da se dogodi, ali to jo nije kraj. Jer ustae narod na narod i carstvo na carstvo; i bie gladi i poasti i zem-ljotresa po raznim mestima. A to je tek po~etak nevolja.

3. I u danima ovim vlastodrci ovoga sveta grabie zemlju i bogatstva Zemlje radi sopstvenog uìtka i podjarmljivae mnoge koji trpe nevolju, i dràe ih okovane u lancima i koristie ih da bogatstva svoja uveaju, i pot~inie ~ak ìvotinje u polju i uàs podii e. Ali e im Bog glasnike Svoje poslati i ovi e Njegove zakone objaviti, koje su ljudi predanjem svojim prekrili, i koji ih prekre, umree. (Pogl. 61, 2-3)


Ono to je predskazano, ve je otpo~elo (1989). Poput satnog mehanizma koji odbrojava vreme, proti~e ono to je predskazano. Jedna katastrofa sustiè drugu, a jedan udes pruà ruku drugome. Po tome se moè prepoznati smena doba.

Greni svet prolazi. U njemu ve svie ra|anje Novog Doba i pokazuju se duhovno probu|ene generacije iz kojih e proizii duhovno ~ove~anstvo Novog Doba.

U dananje vreme (1989) je kao u vreme Noja ili u vreme propasti Pompeje. Veina ljudi se èni i udaje. Oni dodue sluaju o znacima vremena - a ostaju ipak greni ljudi. Propadali su i propadaju sa svojim bogatstvom i sa svojom spoljanjom moi.

Tokom vremenskih epoha koje su iza nas, mnoge od ovih dua stalno su ulazile u zemaljska tela i mnoge su po~injale da ponovo deluju tamo gde su bile prestale ranije, u ~asu smrti - samo, uvek u jednom drugom vremenu, sa drugim sredstvima i drugim metodama. Mnogi su vrili i vre uvek iznova iste slu`be, bilo kao vladari nacija i dràva, bilo kao crkveni vo|i. Njihova glad za moi stalno ih je terala i tera ih na Zemlju, na ove poloàje.

430

Kao ljudi, oni su onda stalno pokuavali i pokuavaju da to~ak sveta, te spoljne strukture, odràvaju u uobi~ajenom toku. Tako su oni tokom vekova objavljivali i objavljuju sli~ne zakone za narod. A narodi su doputali i doputaju da ih njihove vlasti manje ili vie podjarmljuju i stalno sluaju svoje vo|e, koje su jo u ranijim inkarnacijama ~inile isto ili sli~no. Poto su to uvek jedni te isti koji upravljaju dràvama i isti~u se kao crkvene vo|e, u nekim zemljama se stalno ponavljaju isti tokovi kao i u proteklim vremenima. Udesi, katastrofe i haoti~na stanja imaju samo druga imena. U mnogim slu~ajevima pak oni su danas gori nego u prolosti.

Ali, u svemu negativnom je i ono pozitivno: U vremenu nestaja-nja i nastajanja stalno se probija svetlo Hristovo, doba Duha Bo`jeg, Novo Doba, doba Hrista, koji Ja Jesam.

Shvatite: u promeni od starog, grenog sveta, ka Novom Dobu, dolazili su i opet neprestano dolaze Bo`ji glasnici. Mnogi pravedni mukarci i ène su sada u Mojoj slu`bi za Novo Doba.

Bie otkrivena cela Istina - premda su je tokom mnogih vekova svesno i nesvesno pokrivali ljudi koji su bili daleko od Boga: Bo`ji glasnici objavljuju opet Zakone Bo`je i trude se da ire jevan|elje -ljubavi irom Zemljine kugle - od kontinenta do kontinenta, od grada do grada, od zajednice do zajednice, od sela do sela. Oni pripremaju Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji. Mnogi ljudi probudie se zahvaljujui ovoj delatnosti glasnika Bo`jih i stupie na put u unutarnji ìvot.

4. Tada e vas predati na muke i ubijae vas. I omrznue na vas svi narodi zbog imena Mojega. I ustae jedan na drugoga i jedan drugoga e izdati i mrzee se. I pojavie se mnogi la`ni proroci i zavee mnoge.

5. I poto bezakonje uzme maha, ohladnee ljubav mnogih. Ali ko do kraja istraje, bie spasen. I propovedae se ovo jevan|elje o Carstvu Bo`jem po svemu svetu, za svedo~anstvo svim narodima, i tada e doi kraj. (Pogl. 61, 4-5)


431

Tako se doga|alo u proteklim vekovima: Moji su mu~eni i ubijani.

Ono to je bilo, nastavlja se. Uvek su to isti vukovi u jagnjeoj koì koji dolaze na svet gladni moi. Oni hoe da ugase i Hristovo svetlo, koje im je trn u oku, i zloupotrebljavaju za to i Moje Ime. Njihov pla~ moète ~uti kada im Bo`ji glasnici predo~avaju njihova satanska dela, koja oni - kako ~ak sami kaù - ~ine u Moje Ime.

Shvatite: Nekada su Bo`ji glasnici bili mu~eni i ubijani. U dana-nje vreme (1989) njih kleveu, ismevaju ih i rugaju im se. Prave hriane progone i sada, samo drugim sredstvima i metodama - klevetanjem preko medija koje oni zovu tampa, radio i tome sli~no. Iza ovih stoje predstavnici crkava koji oseaju da im ova istina preti - popovi, svetenici i takozvani opunomoenici za sekte, zatim takozvani politi~ari, novinari i reporteri - i svi ostali koji im ukazuju poverenje. I u dananje vreme (1989) oni koji sebe nazivaju hrianima mrze mnoge pravedne mukarce i ène, jer ovi slede Mene, Hrista.

Shvatite: kao to je bilo u svim vremenima, tako je i u ovoj promeni od starog, grenog sveta ka Novome Dobu. Mnogi ljudi govore o Meni, Hristu. Pogodi li ih, me|utim, kakav povetarac, npr. kakva kleveta, oni iznenada promene miljenje i izdaju Me. Iz straha za svoj zemaljski ìvot, za ugled i poloàj, oni izdaju i mrze i jedni druge.

Onaj mra~ni se najrazli~itijim metodama mea u narode i nahukava jedan narod protiv drugog. To je mogue poto su ljudi me|usobno nejedinstveni. Ljudi gledaju jedni na druge kao na neprijatelje, razvijaju agresije i strahove od budunosti. Sve ovo oni mra~ni stalno potpiruju, jer hoe da odrè mase mobilnima. Onda dolaze kao la`ni proroci i izdaju se za donosioce blagoslva, vezuju -ljude za svoje "odailjanje" i za svoju li~nost - a ne usmeravaju se na Mene, Hrista.

U promeni od starog, grenog sveta ka Novome Dobu, dobu Svetlosti, onaj mra~ni napada Svetlost na irem frontu. Ali ko se moè trajno odupreti svetlosti? Nijedan ~ovek, a i nijedna dua, nijedna mra~na sila - ni kada zloupotrebljava Moje Ime i postavlja se protiv pravih hriana. Svetlost, koja Ja Jesam, ja~a je.

432

Shvatite: Ja Sam Svetlost sveta, koja nije vezana za vreme. Svetlost proìma prostor i vreme i ona e sve obnoviti. Dolazi vreme u kojem onaj mra~ni nee moi ni napred ni nazad, ve e mu preostati jedino kapitulacija i - kao i za svakog pojedina~nog ~oveka i svaku duu - okretanje i vraanje Svetlosti, koja Ja Jesam.

I ako u ovoj zavrnoj bici uzmu maha bezakonja, a ljubav sve vie ohladni u mnogim ljudskim srcima - svetlost e ipak biti vidljiva: to je Hrist, Ja Jesam, koji preko glasnika, preko Pionira Novog Doba, donosi svetlost na Zemlju. Mnogi ljudi e umreti. No mnogi e biti i spaseni, koji budu izdràli borbu sa silama tame. Oni koji Mi ostanu verni dràe se jevan|elja ljubavi i objavljivae i dalje Carstvo Bo`je na ~itavoj Zemlji i svedo~ie o istini koja Ja Jesam, koja boravi u -njima, koja preko njih govori i dela: Hrist.

6. Zato kad vidite uàs pustoenja, o kojem govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetome (koji ~ita da shvati), tada ko bude u Judeji neka beì u gore. I koji bude na krovu, da ne silazi da uzme to iz kue svoje; i koji bude u polju, neka se ne vraa da decu svoju povede.

7. A teko trudnicama i dojiljama u te dane! Molite se da beà-nje vae u zimu ne bude ili na sabat. Jer bie tada nevolja velika, kakve nije bilo od postanja sveta do sada i kakve nikad vie biti nee. I ako se ne skrate dani ovi nijedno se telo nee spasti. Ali radi izabranih skratie se dani ovi. (Pogl. 61, 6-7)


Sada neposredno predstoji ono to je Ve~ni u sva vremena objav-ljivao ljudima preko proroka - premda veina ljudi nije htela da ~uje opomene i uputstva Ve~noga date preko proroka. Ova velika vremenska prekretnica otpo~ela je.

Ko se jo brine za svoje spoljanje, èli da ga odrì i uvea, ne ostaje samo za njega vezan - on e i propasti sa tom svojom imovinom. U istoj meri u kojoj propada svet, nastaje sasvim postepeno - uprkos jadu i nevolji - Carstvo Bo`je na Zemlji.

433

Kada shvatite da se svet raspada, nemojte se vraati i nemojte se zadràvati da biste doneli ili uredili jo ovo ili ono. Po|ite mestu Bo`jem koje je u vama, i pustite da vas vodi Onaj koji boravi u vama.

Stoji zapisano: "Ali teko trudnicama i dojiljama u te dane!" Ako je plod u telu majke ispunjen snagom i svetlou, jer otac i majka ìve u Bogu, onda e on ostati sa~uvan. Ali ako je plod u telu majke od ovog starog, grenog sveta, ako je dakle siromaan svetlou, kao to su i otac i majka siromani svetlou, onda im on moè biti oduzet - ve prema tome koji uzroci postoje. U ovom vremenu uàsa kakvo svet jo nije doìveo, bie uzeto i poneko telo koje nosi plod siromaan svetlou.

Molite se da truba Reda ne zatrubi na sabat, kada se ljudi jo vie odaju ugodnom ìvotu umesto da se mole Bogu i da Mu se zahva-ljuju za Njegovo vo|stvo i pomo. Do mnogih koji bi mogli da pruè spoljanju pomo nee se vie moi doi. Molite se da to veliko spremanje na Zemlji ne bude u zimu, jer mnogi jedva da e imati neku imovinu kraj sebe, a mnogo toga bie razoreno, tako da ~esto nee moi odmah da na|u uto~ite u kakvoj kui, ve na otvorenom prostoru ili u skrovitima. Tada e se mnogi smrzavati i smrznue se, trudnice tako|e.

Mnogi ljudi oslonili su se na ovaj svet i na njegove vlade i izgubie preko noi sve za ta su mislili da je njihova svojina i -njihova sigurnost. Ve~ni dobri Bog, va i Moj Otac, ve je skratio vreme za Svoje verne, a kad zbrka bude dostigla svoj vrhunac, skratie ga jo jednom. Mnogi koji na ~elu nose znak ljubavi nastavie da grade Carstvo Mira Isusa Hrista na ruevinama i na haosu ovoga sveta i podizae ga u celom svetu kao znak pobede.

8. Tada ako vam ko kaè: Evo, Hrist je ovde, ili - tamo je, na verujte mu nepromiljeno. Jer ustae la`ni hristosi i la`ni proroci i znake velike i ~udesa ~inie, da se i izabrani prevare. Eto, rekoh vam unapred!

9. Ako vam dakle kaù: Evo, On je u pustinji, ne izlazite; Evo, On je u tajnim odajama, ne verujte mu nepromiljeno. Jer, kao to svetlo izlazi na istoku i sija sve do zapada, takva e i budunost Sina

434

~ove~jega da bude. Jer gde je strvina, tamo se i orluine sakupljaju. (Pogl. 61, 8-9)


Znajte, da u Ja u Duhu doi Svojima - a ne vie u telesnom omota~u.

Ako neko kaè, ovde ili tamo je Hrist, onda se setite da Sam vam Ja to unapred rekao. Ja vie neu ulaziti u telo. Ja Sam kao Isus prihvatio telo radi vas i savladao Sam ga tako da ga i vi moète savladati preko Mene, Hrista i da i vi dostignete uskrsnue i ponovno duhovno ro|enje, i time opet sjedinjenje sa Bogom, vaim i Mojim Ocem.

Ako ostvarujete ve~ne Zakone, nau~ite da razlikujete; jer nee biti samo la`nih proroka. Upravo u ovoj velikoj vremenskoj prekretnici ima mnogo pravednih mukaraca i èna - ljudi koje Sam vam Ja poslao, koji se poteno i iskreno trude da vam donesu Zakone Bo`je i koji usred jada i propadanja sveta podiù Carstvo Mira. To su oni koji ispunjavaju jeva|elje ljubavi i tako donose Carstvo Bo`je na ovu Zemlju.

Po plodovima njihovim ete ih prepoznati.

10. Odmah po nevolji ovih dana Sunce e se pomra~iti, i Mesec e svetlost svoju izgubiti i zvezde e padati s neba i sile nebeske pokrenue se. (Pogl. 61, 10)


Prilikom tih monih potresa, u ~itavom Sun~evom sistemu planete e isko~iti iz svojih putanja i grupisae se, najpre u jo jednoj drugoj putanji, oko tadanjeg Sunca. I Mesec e primiti jedan drugi poredak i stupie u jedan drugi gravitacioni odnos prema Zemlji. Tako e se na Zemlji promeniti i dnevno-noni ritam, godinja doba i plima i oseka. Prilikom ovih doga|aja doi e do jednog prolaznog pomra~e-nja Sunca.

435

"Zvezde e padati s neba" zna~i: Moni meteori padae na Zem-lju. I na taj na~in promenie se odgovarajue i planeta Zemlja. Mora e sebi potraìti druge bazene.

Visoke planine e nestati, a nastae nova brda i doline. Zemlja e u ukupnoj svojoj slici postati pitomija.

Shvatite: Ja u sve obnoviti.

11. I tada e se pojaviti znak Sina ~ove~jega na nebu; i tada e svi narodi na Zemlji zakukati, i ugledae Sina ~ove~jega gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom velikom i slavom. I On e an|ele Svoje poslati sa glasom ~istim kao u trube i oni e izabrane Njegove sakupiti sa sve ~etiri strane sveta, od kraja do kraja nebesa. (Pogl. 61, 11)


Znak Sina ~ove~jega je Svetlo Hristovo, koji Ja Jesam. U Duhu dolazim Ja Svojima koji Mi u zemaljskom ruhu sluè i nastanjuju Carstvo Bo`je, ~iji Sam Ja vladar.

Shvatite: Ja ne dolazim preko noi, niti od danas do sutra. Svi veliki doga|aji alju svoje svetlo ili svoje senke unapred. Ja Sam Svetlost sveta. Moj dolazak u Duhu najvei je doga|aj za Zemlju i -ljude. Ja, Hrist, ve Sam krenuo, jer Moje Svetlo ve deluje na Zemlji i u atmosferi, jer proroci Bo`ji i verni mukarci i ène sve vie Mi pripremaju puteve.

Proroci Bo`ji u Starom zavetu i svi proroci Bo`ji i prosvetljeni mukarci i ène u proteklih dve hiljade godina uvek su iznova upozoravali ~ove~anstvo na njegovu sopstvenu ètvu i pozivali su na preobraenje. ôve~anstvu je iz mnogih faseta ve~ne Istine otkrivana -njegova satanska setva i njegova odgovarajua budunost ukoliko se ne preobrati i ne ispunjava zakone Bo`je. U sve kraim vremenskim razmacima govorilo se i govori se o predstojeem vremenu kraja. Masa ljudi pak ìvela je i ìvi i dalje u grehu i igrala je i igra i dalje oko svog zlatnog teleta, oko svoga "ja" koje teì onom "moje" i

436

"meni" i lagodnom ìvotu. Opomene se ispunjavaju. ôve~anstvo stoji u takozvanom vremenu kraja.

Shvatite: re~ima "vreme kraja" ne misli se na kraj materije, na kraj planete Zemlje, ve na kraj svega onoga to je protiv Boga: materijalizam se bliì kraju.

Kao to sasvim postepeno nastaje Carstvo Mira na Zemlji, profi-njavae se sasvim postepeno i veliki delovi materije, jer stoji zapisano: Ja u sve obnoviti. Nastae novo nebo i nova zemlja, a ljudi e urastati u Novo Doba, u doba Svetlosti. Na ovom evolutivnom putu ka svetlijim i finijim oblicima, sve e se, sve vie i vie, oduhovljavati, sve do svetlotvarnosti, do finije materije. Jer ljudi Novoga Doba poveavae svetlost u Zemlji i na njoj, a svojim duhovnim ìvotom vibracijski e i dalje podizati Zemlju i ~itav Sun~ev sistem. Kada onda bude nastalo Carstvo Mira na finijoj materiji, na svetlotvarnoj Zemlji, sijae i jedno drugo Sunce.

Shvatite: Nakon Carstva Mira, ono satansko, demon, jo jednom e smeti da se meri sa Mnom, Hristom, jer i tada e on misliti na to da ponovo osvoji Zemlju. Ali onda e morati da shvati da je Bo`je "Neka Bude" u punom zamahu i da je on potpuno potroio onaj vremenski period, vreme milosti koje mu je Bog, na Otac, jo jednom dao.

Nakon ovog zbivanja koje e obuhvatiti Zemlju, rasprsnue se malo pomalo sve jako zgusnute planete, a ~isto duhovne supstance u materijalnim planetama isko~ie iz svojih ljuski, sli~no duama ljudi ~ija su tela umrla. Naputeni materijalni delovi planete onda e se sve vie i vie rastvarati. Malo-pomalo e onda sve grubotvarno postati finotvarno, jer Bog je ~ista finotvarna energija. Bog je Duh, snaga, -ljubav i mudrost.

Boànska Mudrost preuzela je veliki zadatak da Moje svetlo Mira i jedinstva donese unapred i da ga donese svim narodima ove Zemlje i time svim ljudima koji su dobre volje. Preko nje zra~i Moje svetlo u bezbroj faseta ìvota: to je Moja Re~, koja je objavljena i objavljuje se preko usta Moje proro~ice, koja je u isto vreme i glasnik Bo`ji, i preko mnogih pravednih mukaraca i èna. Moje Svetlo donosi -ljudima i Unutarnji put ka srcu Bo`jem. Ono objavljuje i Carstvo Mira i ~ini da sinovi i keri Bo`je koji stoje u nalogu Spasenja - pre

437

svih Rod Davidov, kao i ljudi iz drugih rodova - ire Delo Spasenja i osnivaju i grade Carstvo Mira.

Ja dolazim Svojima sve bliè. U meri u kojoj oni budu napredovali na putu u unutarnje i tako, iz generacije u generaciju, sve vie budu gradili Carstvo Mira, Ja Sam sve bliè i sve neposrednije sa njima. Poto je preko boànske Mudrosti, po Mojoj volji, ve mnogo toga na Zemlji ostvareno, Moje Svetlo zra~i ve sada u ovaj svet i najavljuje Moj dolazak.

Shvatite: an|eli s Neba i verni u boànskom ruhu najavljuju ve sada (1989), iz sveg glasa, Vladara Carstva Mira i samo Carstvo Mira. Ve sada se sakupljaju mnogi mukarci i ène sa sve ~etiri strane sveta da bi ìveli jedni sa drugima i da bi se pripremali za najvei doga|aj u atmosferi i na Zemlji: za Moj dolazak. Kad onda odjeknu trube sa Neba i kada Me iz Duha Bo`jeg najave heruvimi ~etiriju bitnosti, pojaviu se Ja sa svom silom i slavom i preuzeti vlast. Onda e ljudi biti j e d n o stado, a ja u biti njihov Pastir - Hrist.

Pre nego to se ipak sve ovo dogodi, Zemljom e se proneti veliki jauk i bie uzeti svi koji znak na ~elu ne budu nosili. Oni e onda ii dalje svojim putem kao due.

Shvatite: svetlo Hristovo svetlo je Novoga Doba. Ja najavljujem Svoj dolazak zra~ei Svoje svetlo unapred.

12. Nau~ite se od smokve: kad se ve grane njene podmlade i olistaju, znate da je leto blizu. Tako i vi, kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima. Zaista vam kaèm: rod ovaj nee proi dok se sve ovo ne ispuni. Nebo i Zemlja e proi, ali Re~i Moje nee proi.

13. O danu tom i o ~asu niko ne zna, ni an|eli na Nebu, do samo Sveotac. Kao to bee u vreme Noja, takav e biti i dolazak Sina ~ove~jeg.

14. Jer isti behu oni pre potopa: je|ahu, pijahu, ènjahu se i udavahu, do dana kad Noje u|e u barku. I ne obraahu pa`nju na to dok ne do|e opti potop i odnese sve; takav e biti i dolazak Sina ~ove~jeg. (Pogl. 61, 12-14)

438


Ko posmatra doga|aje i zbivanja na ovoj Zemlji i slua o sudbinama ljudi po ~itavom svetu, taj shvata da procesi kraja sveta izbacuju svoje senke unapred kao znak i da je ~ove~anstvo usred razlaganja starog, grenog sveta. Ko je budan, shvata tako|e da greni ~ovek ne moè da izdrì velike prevrate.

Shvatite: ovi prevrati su posledice isto tako monih uzroka, preko kojih zakon setve i ètve uzima greh sa Zemlje. Ljudi u dubokom grehu nee tada vie moi ostati na Zemlji - jer Novo Doba, doba Hrista, uzdiè se iz ruevina i donee novo nebo i novu Zemlju.

Ko stoji u senci, taj e umreti od hladnoe svog sopstvenog "ja", svojih niskih ~ula i nagona.

15. Tada e biti dvojica u polju; jedan e se uzeti, a drugi ostaviti. Dve e mleti u mlinu; jedna e se uzeti, a druga ostaviti. Zato, bdijte, jer ne znate u koji e ~as doi Gospod va.

16. Ali ovo treba da znate: kada bi znao domain u koji e ~as doi lopov, bdio bi i ne bi dozvolio da se u kuu njegovu provali. Zato i vi budite spremni; jer e Sin ~ove~ji doi u ~as u koji Ga ne o~ekujete.

17. Ko je, dakle verni i mudri sluga koga gospodar postavi nad sluìn~adi svojom da im daje hranu na vreme? Blago slugi kojeg gospodar njegov kad do|e vidi da tako ~ini. Zaista vam kaèm: postavie ga nad svim imanjem svojim.

18. Ali ako sluga r|avi u srcu svome rekne: nee gospodar moj jo za dugo doi, te po~ne tui drugove svoje u slu`bi i jesti sa pro`drljivcima i piti sa pijancima.

19. Onda e gospodar sluge ovoga doi jednoga dana, kada ovaj na njega ne bude ra~unao i u ~as kada ga ne bude o~ekivao. I dae mu platu njegovu sa licemerima u tmini spoljanjoj, sa svirepima i sa onima koji nemaju ni ljubavi ni samilosti: onde e biti jauk i krgut zuba. (Pogl. 61, 15-19)

439


Budite budni i molite se! Ostanite u Meni i znajte da Sam Ja u vama i sa vama. Jer ko je budan i `eljno ~eka Gospoda, taj nee propustiti ~as u koji Ja dolazim i on e jad i strahote do`iveti samo izdaleka, jer se nije dao uspavati od sveta i nije se dao u njega uvui.

Radite i dalje u Mome Duhu i istrajte - Ja dolazim!

440

62. POGLAVLJE

Parabola o deset devica

Ko ispunjava zapovesti ljubavi, budan je. On ima unutarnje svetlo, znak na ~elu (1-7)

1. Tada e Carstvo Nebesko biti kao deset devica koje uzee svetiljke svoje i izi|oe u sretanje èniku. A pet njih bejahu mudre a pet nerazumne.

2. Jer nerazumne uzevi svetiljke svoje ne uzee ulja sa sobom. A mudre uzee ulje u posudama, sa svetiljkama svojim.

3. A budui da ènik odocni, zadremae sve i pospae. A u ponoi stade vika: 'Evo ènik dolazi! Iza|ite Mu u sretanje!' Onda ustadoe sve device one i udesie svetiljke svoje.

4. A nerazumne rekoe mudrima: 'Dajte nam od ulja vaega, jer se nae svetiljke gase!' A mudre odgovorie govorei: 'Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcu i kupite sebi.'

5. A kad one otidoe da kupe, do|e ènik, i koje bejahu gotove u|oe s Njim na svadbu. I zatvorie se vrata.

6. Zatim do|oe i one druge device govorei: "Gospode, Gospode, otvori nam." A On odgovarajui re~e: 'Zaista vam kaèm: Ne poznajem vas.'

7. Zato bdijte, jer ne znate ni dana ni ~asa u koji e Sin ~ove~ji doi. Drìte svetiljke svoje upaljene." (Pogl. 62, 1-7)


Budan ~ovek, koji ~eka svog Gospoda, moè se uporediti sa mudrim devicama. One su za svoje svetiljke ponele sa sobom i zalihu ulja u svojim posudama. To zna~i: one su nosile svetlo u sebi - ostvarujui zakone Bo`je.

Budan ~ovek, koji vodi ra~una o tome da ispunjava zapovesti -ljubavi, imae unutarnje svetlo: to je znak na ~elu.

441

Ako ~ovek ipak shvati da ne nosi svetlo u sebi, ali tek kada Hrist Bo`ji Svojima ve bude bio veoma blizu, i ako tek tada po~ne da ide putem ka srcu Bo`jem, onda njegova dua u ljudskom ruhu nee vie videti Mene, Hrista. Jer ko je do kraja posluan svetu, umree u ono vreme u kojem u Ja preuzeti vlast nad ovom Zemljom. Dua siromana svetlou e onda u mestima ~ienja stupiti na svoj put ka viim vidovima ìvota i ii e njime uz mnogo muke i patnje srca.

Ko Mene ne poznaje, taj Me nije ni prihvatio i nosi zato i malo svetlosti u svojoj dui. Ovakvi ljudi su dodue sluali o Mom dolasku, govorili su dodue o èniku, no oni se nisu okitili ukrasom unutarnjeg ìvota i vrlinom nesebi~nosti da bi poli u susret Meni kao èniku. Prave neveste pak, koje su se okitile vrlinom nesebi~ne ljubavi i ukrasom unutarnjeg ìvota i tako rasplamsale unutarnje svetlo, bie sa Mnom, sa ènikom.

[to ja~a biva Svetlost na Zemlji, utoliko vie se zatvaraju vrata za one koji su o Meni samo sluali i govorili, ali Me nisu primili i prihvatili. Vrata za otelovljavanje dua koje nisu razvile svoje unutar-nje svetlo, ostaju onda zatvorena.

Re~i "Ne poznajem vas" imaju sledei smisao: Ne poznajete Me, jer ne poznajete sebe. I dokle god vi Mene ne poznajete, ne moète ni ui u Svetlost; jer Ja Sam Svetlost sveta, Istina i @ivot.

442

63. POGLAVLJE

Slikovita pri~a o talantima

Kome je dato, treba da daje dalje - Bog nagra|uje samo onog ko daje od srca (1-12)

1. I govorae dalje: "Carstvo Nebesko je kao ~ovek koji po|e na put u zemlju daleku i pozva sluge svoje i predade im blago svoje. I jednome dade pet talanata, a drugome dva, a treemu jedan, svakome prema njegovim sposobnostima, i odmah otide.

2. Onda ode onaj to primi pet talanata i trgovae s njima i ste~e jo pet talanata. Tako i onaj to primi dva talanta, ste~e i on jo dva. A koji primi jedan, otide te iskopa rupu i sakri novac gospodara svojega.

3. A posle dugog vremena do|e gospodar slugu ovih i stade svoditi ra~un s njima. I pristupivi onaj to je primio pet talanata, donese jo i drugih pet govorei: 'Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo, jo pet koje sam s njima stekao.' A gospodar njegov re~e mu: 'Dobro si u~inio, slugo dobri i verni, u malome si bio veran; nad velikim u te postaviti. U|i u radost gospodara svojega!'

4. A pristupivi i onaj to je primio dva talanta re~e: 'Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo jo dva koja sam s njima stekao.' A gospodar njegov re~e mu: 'Dobro si u~inio, slugo verni i dobri, u malome si bio veran, nad velikim u te postaviti; U|i u radost gospodara svojega!"

5. I pristupivi i onaj to bee primio jedan talant, re~e: 'Gospodaru, znao sam da si tvrd ~ovek; ànje gde nisi sejao i skup-lja gde nisi vejao. Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju: i evo ti tvoje.'

6. A gospodar njegov odgovarajui re~e mu: zli i lenji slugo, znao si da ànjem gde nisam sejao i skupljam gde nisam vejao? Trebalo je, dakle, moj novac da da menja~ima, da ga ukamate; i ja bih doao i uzeo svoje s dobitkom.'

7. Zato uzmite od njega talant i podajte onome to ima dva talanta. Jer svakome koji umnoì dae se, i imae u izobilju; a od

443

onoga koji nije umnoìo, i to ima uzee se. A slugu nekorisnoga bacite u tamu spoljanju; jer tako je sam izabrao."

8. I re~e Isus u~enicima Svojim: "Budite pravi menja~i novca Carstva Bo`jeg, odbacite to je r|avo i la`no, a zadrìte to je dobro i pravo."

9. Isus se|ae preko puta kutije za prilog i gledae kako ljudi meu novac u nju, a neki bogati stavljahu mnogo unutra.

10. A onda do|e sirota udovica jedna i ubaci dva nov~ia koji jedva da ita vredee.

11. I On pozva u~enike Svoje k Sebi i re~e: "Zaista vam kaèm, ova je sirota udovica vie u kutiju ubacila no svi drugi.

12. Jer svi drugi dadoe od suvika svojega, a ona od sirotinje svoje dade sve to imae, samu prehranu svoju." (Pogl. 63, 1-12)


Posluajte: kome je dato, taj ono to je primio ne bi trebalo da zadràva za sebe, ve da predaje dalje. Jer Zakon je nesebi~na ljubav koja daje. Svako je od Boga primio Zapovesti. Ono to je od Zapovesti ostvario, trebalo bi da predaje dalje. Jer onda se to umnoàva u svetu za dobro mnogih.

Ko ispunjava Zapovesti, taj osea da bi svoje talente i sposobnosti trebalo nesebi~no da ulaè za ono boànsko. Ko tako ~ini za dobro svojih bli`njih, taj donosi ìvot Bo`ji u ovaj svet i pruìe mnogima hleb unutarnjeg ìvota tako to e - svojim sposobnostima i talentima - nesebi~no pripremati srca svojih bli`njih za unutarnji ìvot, da vie ne gladuju i da ne budu èdni.

Ko pak ne ostvaruje Zapovesti Bo`je, taj robuje grehu i ostae rob greha i patie zbog njega sve dok se ne probudi za detinjstvo Bo`je preko ostvarivanja Zapovesti.

Ko je u srcu ostvaren, daje od srca - dakle nesebi~no. Bog ne gleda na spoljanje darove, ve na nesebi~ne darove srca, na ono to ~ovek ostvari i to nesebi~no predaje dalje. Jer jedino darovi nesebi~ne

444

ljubavi sadr`e snagu i svetlost. Ko mo`e iz toga da daje, taj je bogat u srcu.

Shvatite: ko ne daje iz srca, taj i ne prima iz srca Bo`jeg. Samo onaj ko daje od srca, taj e od srca, od Boga, biti i nagra|en. Bog -ljubi svu Svoju decu. On je svima dao jednako mnogo. Bog ne nagra|uje ono to daje ljudsko "ja", koje samo sebe isti~e i samodopadljivo je, ve iskrenost i nesebi~nost, ono to dolazi iz dubine due - ono to je iz Boga.

445

64. POGLAVLJE

O biu Bo`jem

Snage Otac-Majka principa su i u mukarcu i u èni; zato su oboje podjednako vredni (1-3). Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu gledajte Boga, @ivot (4-5). O zakonu privla~enja u sveukupnom postojanju - Odluka o Hristovom Spasiteljskom delu u sve~anoj Bo`joj prestonoj dvorani - Nalog

Spasenja - Nosioci boànske Mudrosti zajedno sa Hristom nose glavnu odgovornost za Delo Spasenja - Niz otelovljenja sinova i keri Bo`jih,

povezanih ovim nalogom - Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog ispunjenja (6-11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada

uticati (13).

1. Isus do|e do jednog studenca blizu Vitanije, oko kojeg rastijae dvanaest palmi i gde On ~esto dolaàe sa u~enicima Svojim da ih pou~ava tajnama Carstva Bo`jeg. I se|ae tako u senci stabala, a behu sa Njim i u~enici Njegovi.

2. I jedan od njih re~e: "Gospode, davno je jo zapisano da Elohim stvori ~oveka po Svojoj slici, i da ga stvori mukarcem i ènom. Kako Ti onda kaè da je Bog jedno?" A Isus im odgovori: "Zaista vam kaèm, u Bogu nema ni mukarca ni ène, ve su oboje jedno, i Bog je oboje u jednome. On je Ona i Ona je On. Elohim - Bog na - savren je, beskona~an i jedno je.

3. U muakrcu je dakle otelovljen otac i prikriveno majka, u èni pak majka i prikriveno otac. Stoga imena otac i majka treba jednako potovati, jer oni su velike snage Bo`je i jedno nije bez drugoga u Bogu Jednome. (Pogl. 64, 1-3)


U Bo`jem Duhu, Zakonu unutarnjeg ìvota, ne postoje polovi, ve davajua i primajui snaga. Davajuu snagu Ja nazivam princip mukoga, a primajuu snagu princip ènskoga.

Shvatite: Kad govorim o mukarcu ili èni, Ja onda govorim o dva pola u smislu polariteta, o dva principa ìvota, davajuem i primajuem polu, dakle o mukom i ènskom principu. U mukarcu, mukom polu ili principu, manifestuju se snage Oca: davajui pol, koji

446

se naziva i duhovno stvarajui ili za~injujui element, a u njemu je prikriven i ènski pol, ènski princip, majka: ìvot koji prima i odràva. U èni pak, u primajuem polu, ènskom principu, manifestuju se snage majke koja ìvot prima i ~uva, a u njoj je prikriveno i ono muko, davajue, otac.

Obe snage, davajui i primajui princip, uskla|ene su me|usobno. Kao bia, oni su dvoje - a ipak jedno: i davajui princip i primajui - odràvajui princip. I kao to muki, davajui princip nosi u sebi veim delom stvarala~ke snage, a manjim delom ènske, dakle primajue snage, tako i ènski, primajui princip, primajui pol, nosi vie ènskih, dakle maj~inskih aspekata, a manje mukih, o~inskih, dakle davajuih snaga.

Shvatite: U svakoj snazi, bila ona davajua ili primajua, sadràn je ìvot. Zato èna treba da se jednako potuje kao i mukarac. Jer oboje nose u sebi i jednu i drugu snagu, i muki i ènski element, princip oca i princip majke. Zbog toga je va Otac, koji je i Moj Otac, Otac-Majka Bog. Obe su snage sjedinjene u Njemu i deluju u sveukupnom postojanju. To je neli~ni duh unutarnjeg ìvota, nesebi~na ljubav, snaga i mudrost.

Ko u svetu ènu smatra manje vrednom i mukarca uzdiè iznad ène, radi protiv Zakona ìvota, Otac-Majka principa, koji je sveopti Zakon.

4. Oboàvaj Boga, koji je nad vama, pod vama, zdesna i sleva, ispred, ispod i iza vas, u vama i oko vas. Zaista, samo je Jedan Bog. I On je sve u svemu i u Njemu sve postoji, On je izvor svekolikog ìvota i svekolikog bivstva, i bez po~etka je i kraja.

5. Stvari vidljive i prolazne, otelovljenja su nevidljivoga koje je ve~no, kako biste od vidljivih stvari prirode doli do nevidljivih stvari Boànstva, i da preko prirodnoga do|ete do natprirodnoga. (Pogl. 64, 4-5)


447

Pro~itali ste da su sve vidljive stvari otelovljenja nevidljivoga, Ve~noga. U~ite se zato da u svim vidljivim stvarima prepoznajete ìvot, ono nevidljivo, koje je u svemu skriveno.

ôveku koji se trudi da ispunjava Bo`je zakone sve se otkriva. On vidi i ono to je skriveno ~oveku koji je privrèn svetu: ìvot, koji je u svemu snaga i postojanje. To je nasle|e due, Duh, Bog, koji je ìvot i supstanca i oblik ìvota - dakle: sve u svemu.

Shvatite, svaka dua mora ponovo preuzeti svoje nasle|e, ono to je ~oveku nevidljivo, ono duhovno-boànsko. Jer svako ~isto bie svoje poreklo ima u Duhu, Bogu, i svaka e se dua o~istiti i kao ~isto bie vratiti se svom poreklu, Duhu, Bogu, u @ivot, u Otac-Majka princip.

6. Zaista, Elohim stvori ~oveka po Bo`joj slici i prilici, kao muko i ènsko, i sva je priroda slika Bo`ja, i zato je Bog oboje, i muko i ènsko, i nije podeljen ve je oboje u jednom, nedeljiv je i ve~an, i sve je u Njemu, i vidljivo i nevidljivo.

7. Iz ve~noga sve izi|e i u ve~no e se opet vratiti. Duh Duhu, dua dui, razum razumu, oseaj oseaju, ìvot ìvotu, oblik obliku, prah prahu.

8. Na po~etku je volja Bo`ja, a potom do|oe Sin Njegov, boànska Ljubav, i ki ljubljena sveta Mudrost, jednako svi iz Jednog ve~nog izvora; a iz Njega i svi rodovi duhovnih bia Bo`jih, sinovi i keri Ve~noga.

9. I oni si|oe na Zemlju i bivaju s ljudima, u~ei ih putevima Bo`jim, da ljube zakone Ve~noga i drè ih se, da bi spasenje svoje u -njima nali.

10. Mnogi narodi videe dane njihove. I ovi im se objavljivahu pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada, evo, opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima.

11. Zaista vam kaèm, Dvanaest Mojih koje Ja odabrah - sve to rekoe pre, istina je - samo je pogrenim predstavama ljudskim izopa~eno. (Pogl. 64, 6-11)

448


Sve ~isto jeste u Bogu i sve ~isto dolazi iz Boga.

Iz Ve~noga dolaze na Zemlju bia Svetlosti - i Ve~nome se opet vraaju.

Zakon privla~enja glasi: Ko ìvi u Duhu Bo`jem on se i kree u Duhu Bo`jem, jer u Njemu ima svoju domovinu.

Prema ovom zakonu privla~enja: isto privla~i isto - sree se jedna dua ili ~ovek sa duama ili ljudima koji u sebi nose isto ili sli~no, kako bi me|usobno o~istili ono greno. Tako e se ~ovek razuma sastati sa ljudima razuma, koji su u svojoj svesti pohranili isto ili sli~no i to ih pokree. Oseajan ~ovek, opet, sree se sa oseajnim -ljudima. Imaju li neto zajedni~ki da o~iste, onda e im preko me|usobnog susreta za ovo biti pruèna mogunost.

A tako i boànski aspekt pronalazi put ka boànskom aspektu. To zna~i, due i ljudi koji imaju iste ili sli~ne osobine unutarnjeg ìvota, nalaze se da bi se uzajamno pomagali i sluìli jedni drugima i da bi sve vie otkrivali unutarnji ìvot, ìvot koji sve sjedinjuje. Tako i oblik dolazi obliku. Jer svaki oblik zra~i svoje stanje svesti, a zra~i unutarnjim ìvotom kako bi se njegova supstanca i oblik mogli uzdii do sledeeg vieg duhovnog oblika.

Praina se spaja opet sa istom supstancom, prainom, i kao snaga i svest ìvi u Bogu, koji je i u ~estici praine. On je podsti~e na evoluciju i vodi je do narednog vieg duhovnog oblika.

Isto se, dakle, povezuje sa istim. U materijalnom svetu povezuju se ljudi, u carstvima due due - a u ve~nom postojanju povezuje se sve to je u duhovnoj evoluciji: duhovni minerali, biljke, ìvotinje i bia prirode.

Bog, ve~ni Otac, stvarao je i stvara iz ve~nog Duha, Otac-Majka principa, muke i ènske principe, sinove i keri Bo`je, duhovna bia, koja su proizila i proizlaze iz Njegove ljubavi i mudrosti, iz jednog izvora, Boga.

449

Kada je Pad stigao do svog gotovo najnièg stupnja, doao sam na Zemlju Ja, Sin, Savladar Neba, kako bih ljudima doneo Spasenje. Kroz "Svreno je", koje Sam Ja na krstu izgovorio kroz Svoje zema-ljsko telo - Isusa, urodilo se spasenje u sve due: Moje nasle|e, Delimi~na snaga iz Prasnage, razdelilo se u iskre i ulo je u svaku duu. Spasiteljska je iskra u svakoj dui po~ela da svetli i od tog trenutka ona je za nju potpora i spas.

A pre no to Sam Ja, Hrist, napustio Nebo da bih zapo~eo Svoje delovanje kao Isus iz Nazareta, Moje sna`no, mono Delo Spasenja zaklju~eno je u prestonoj dvorani Ve~noga.

Mnogi sinovi i keri Bo`je uneli su jedan deo svog duhovnog potencijala Svetlosti u Nalog spasenja i tako imaju udela u Delu Spasenja. Spasiteljsko delo vodi sve due natrag, vraa ih kui u -njihovo unutarnje, tako da se, nakon naputanja zemaljskog tela, Bo`je bie moè opet vratiti Bogu, u Zakon ìvota i ljubavi.

Sinovi i keri Bo`je ra|ali su se u raznim rodovima, prevashodno u rodu Davidovom. Ovaj rod ima vodeu ulogu u Delu Spasenja. A sve ih predvodi boànska Mudrost. Ona je trea Bo`ja sutina, zastup-ljena u heruvimu boànske Mudrosti, treem an|elu Zakona.

Kao to Sam ve objavio, ènski princip nosioca boànske Mudrosti u zemaljskom je telu (1989), a muki princip u duhovnom telu. Oboje - ènski duhovni dual u telu na Zemlji i muki duhovni dual u Duhu - nose sa Mnom, Hristom, glavnu odgovornost za Delo Spasenja i oni predvode sinove i keri Bo`je koji su u Nalogu Spase-nja. Svi oni imaju zadatak da u~e ljude putu ka Bogu, da ih u~e da -ljube zakone Ve~noga i drè ih se i da u svemu budu posluni Bogu. Ovako e ljudi pronalaziti spasiteljsku iskru u svojim duama i rasplamsavati je da svetli sve vie i vie. Ona im onda postaje sveti-ljkom na putu u ve~no postojanje. A to je Hrist Bo`ji koji ìvi u Ocu.

Ovako je bilo, a tako se i nastavlja. Po jednom zakonitom redosledu u narode ove Zemlje ra|ali su se sinovi i keri Bo`je koji su sudelovali i jo sudeluju u nalogu spasiteljskog dela, a sve ih je predvodio dualni par boànske Mudrosti.

U Starom zavetu dole su s Neba i utelovile se na Zemlji prve grupe - prvi sinovi i keri koji su imali nalog spasiteljskog dela. Oni

450

su Meni, Hristu, pripremali puteve ka ljudima. Najpre je na Zemlju, kao prorok, doao muki princip - heruvim boànske Mudrosti, i najavio dolazak Spasitelja.

Dok ljudi u zemaljskom ruhu ovoga nisu bili svesni, dotle su se neki sinovi i keri Bo`je pridruìli proroku, da bi zajedno s njim u Starome Zavetu ostvarili ono to je od Duha Bo`jeg za tadanje vreme bilo predvi|eno. Po zavretku njihovog ìvota na Zemlji, neki od tih sinova i keri Bo`jih iz prve grupe, koji jedva da su se i~im opteretili, vratili su se ponovo u ve~ni ìvot pred O~ev presto, na ~elu sa mukim principom boànske Mudrosti, heruvimom koji je Ve~nome sluìo na Zemlji kao prorok.

No nalog spasiteljskog dela bio je i ostaje, kao pe~at za Novo Doba, u oba principa boànske Mudrosti - to zna~i: neizbrisivo je u -njih utisnut sve dok se ne ispuni - a tako i u svim sinovima i kerima Bo`jim koji su u ovom nalogu.

Neki od njih, nakon odlaganja svog zemaljskog ruha, okupljali su se ponovo u podru~jima ~istilita u nove grupe - zajedno sa onima koji su tu sada doli sa Neba - da bi ponovo odlazili u zemaljska tela. Uvek iznova odlazile su grupe sinova i keri Bo`jih u otelovljenja, a me|u njima i mnogi koji svoj zadatak jo u prvim grupama koje su se utelovljavale nisu ispunili.

Odlazei tako iz tela u telo, oni su se i optereivali. Neki bi ispunili deo svog zadatka, a drugi se opet optereivali. Vraali su se u carstva dua i kao due boravili u onim podru~jima koja su odgovarala njihovom stanju svesti.

Neprekidno su se obrazovale nove grupe sinova i keri Bo`jih, kako bi Meni, Hristu, na Zemlji pripremali puteve. I najzad, okupila se odlu~ujua grupa za Delo Spasenja. U zemaljsko ruho doao Sam Ja, Hrist, Sin Bo`ji, Savladar Neba, a sa Mnom i mnogi sinovi i keri Bo`je, da bi Mi sluìli i pomagali. Mnogi od njih bili su u Mojoj prat-nji, a bili su otelovljeni u rimskim i jevrejskim porodicama. No mnogi od ovih sinova i keri Bo`jih, budui optereeni jo iz prethodnih inkarnacija, sada, u novom zemaljskom ruhu, nisu prepoznali veliki doga|aj. Ipak, Ja Sam ljudima doneo jedan deo Svog boànskog nasle|a. Jer Mene je podràvao Otac, i glasnici Svetlosti kao i

451

malobrojni sinovi i keri u zemaljskom ruhu koji su Me prepoznali kao svoga brata i Spasitelja, Spasitelja ~ove~anstva.

Nakon Mog povratka Ocu, kao Savladara Neba i Spasitelja ~ove~anstva, na Zemlju je otila sledea duhovna grupa. Opet su se u podru~jima ~istilita okupili sinovi i keri Bo`je sa sinovima i kerima Bo`jim iz Neba, da bi zajedno otili u zemaljska tela. Ovu je grupu i sve u njoj, predvodio ènski princip boànske Mudrosti. Po naputa-nju svojih tela, i ove su se due opet vratile ili u carstva dua ili u svetlija podru~ja.

Tako su ljudima dolazili, i jo dolaze, sinovi i keri Bo`je, grupa za grupom, da ih pou~avaju zakonima ìvota, kako bi ljubili Boga i bili Mu posluni, i tako u Hristu pronali svoj put kui, ka Bogu, svom i naem Ocu. A svaki put su na Zemlju donosili i misli o Carstvu Bo`jem, i ono je na Zemlji postepeno po~elo da poprima svoj lik i oblik: to je Carstvo Mira Isusa Hrista. Kao prethodnik svima -njima, uvek je dolazio ènski princip boànske Mudrosti i delovao zajedno sa svojim duhovnim dualom, pozitivom boànske Mudrosti, koji je bio i jeste u duhovnom ruhu, uvek nastavljajui da pripremaju puteve sinovima i kerima Bo`jim.

Od Mog boravka na Zemlji prole su, evo, gotovo dve hiljade godina. Postepeno se u sinovima i kerima Bo`jim, i preko njih, izvrava volja Ve~noga. Na Zemlji, oni sve vie ispunjavaju ono to stoji u Nalogu Spasenja: sa Mnom, Hristom, u~iti sve ljude da se pridràvaju Zakona ìvota i ljubavi, kako bi postali slobodni za Carstvo Bo`je. Sinovi i keri Bo`je koji su u Nalogu Spasenja, dolazie i odlazie sve dok se ne ispuni ono to Sam Ja, Hrist, obeao: j e d n o stado i j e d a n pastir, j e d a n narod u Meni, Hristu, j e d n o Carstvo na Zemlji, carstvo Ve~noga.

Nalog Sina, koji Ja Jesam, je da sve to izgleda izgubljeno vrati natrag kui. Ovaj je nalog u srcima onih koji sluè Meni u Delu Spasenja.

Shvatite: Sve dok se ne ispuni ~itavo Delo Spasenja - kako na Zemlji, tako i u podru~jima ~istilita - svi ovi sinovi i keri Bo`je, sa prethodeom im boànskom Mudrou, stajae u Spasiteljskom nalogu.

U Meni, Hristu, nai e svaka dua put do Oca.

452

"Mnogi narodi videe dane njihove. I ovi im se objavljivahu pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada, evo, opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima", to zna~i: Sinovi i keri Bo`je, predvo|eni boànskom Mudrou, dolazili su ljudima kako u vreme Starog tako i Novog Saveza, a i u dananje su vreme (1989) opet me|u ljudima, da bi kao Pioniri delovali za Novo Doba.

Zapo~eo je preokret od starog, grenog sveta u Novo doba, doba Svetlosti i Ljubavi. Sasvim postepeno cvetae ìvot u Meni, Hristu Bo`jem.

Poto Izrael nije prihvatio ni Mene, Sina Bo`jeg, ni druge sinove i keri Bo`je koji su bili i jo su u Nalogu Spasenja, to Izrael sada nastaje u jednoj drugoj zemlji, a u njoj i Novi Jerusalim.

12. I re~e tada Isus Mariji Magdaleni: "U zakonu stoji zapisano: ko napusti oca i majku, pustite ga neka umre. No zakon ne govori o roditeljima u ovom ìvotu, ve o svetlosti unutarnjoj koja je u nama do dana dananjeg. (Pogl. 64, 12)


Smisao iskaza " ... ko napusti oca i majku, pustite ga neka umre" sledei je: Otac-Majka Bog svakom je duhovnom biu i svakom ~oveku Praotac i Pramajka. On je unutarnja svetlost. Ako ga ~ovek napusti tako to grei svesno, on je onda jedan duhovni mrtvac. I u nemiru e tumarati u senci svoga "ja" sve dok se njegova dua ne probudi i ne po~ne teìti ponovnom ro|enju u Duhu Bo`jem, kako bi se opet sjedinila sa Otac-Majka Bogom.

13. Koji se dakle odreknu Hrista, Spasitelja, i svetoga Zakona i zajednice izabranih, njih ostavite nek umru. Da, ostavite ih izgubljene u tami spoljanjoj, jer sami tako htedoe i niko ih ne moè spre~iti." (Pogl. 64, 13)


453

Ove re~i kazuju: Ko se odrekne Mene, Hrista, odri~e se ve~nog Zakona, odri~e se Boga i zajednice onih koji vre Njegovu volju. On e ostati u tami i biti duhovno mrtav sve dok ne potraì Svetlost sveta, koja Sam Ja u njemu.

Svaka dua i svaki ~ovek imaju slobodu volje, da ispunjavaju Bo`je zakone - ili da lutaju u tami. A poto je duhovno telo - koje se dok je u optereenom stanju, zove jo i dua - iz Boga, to e za svaku duu doi vreme kad e prihvatiti i ostvarivati ono to je osloba|a: Zakon ljubavi i ìvota. Ako, me|utim, dua i ~ovek hoe da lutaju u tami, tada, prema zakonu slobodne volje, moraju i snositi ono to su u tami prouzrokovali - posledice svoje setve.

Zakon pravednosti kaè: Svako ima slobodu volje da boànsko prihvati ili da ga odbaci. Ali svako mora i da snosi ono to je sam po~inio.

Iskaz "izgubljene" zna~i: Ostavite svom bli`njem slobodnu volju - ne prisiljavajte ga da prihvati ono boànsko, koje ga osloba|a. Ljude treba u~iti boànskim zakonima, a da li e ih oni primenjivati i kada e se njima koristiti, to treba ostaviti njima samima. Ko ovo potuje, on ispunjava Bo`ju volju koja glasi: Svako treba da slobodno prihvati ono to je boànsko. Ko svog bli`njeg na to prisiljava, postupa protiv Bo`je pravednosti, ljubavi i slobode.

454

65. POGLAVLJE

Poslednje pomazanje od Marije Magdalene - Spremanje izdaje

O istinskom davanju i pomoi siromanima - Senke ljudskog "ja" spre~avaju vi|enje Bo`je svetlosti; ~ovek

onda govori o "tajnama Bo`jim" (1-10)

1. Bee subota uve~e, uo~i pashalne svetkovine, a Isus bee u Vitaniji. I do|e u kuu Simona gubavca, gde mu priredie ve~eru. Posluìvae Marta, a me|u onima to se|ahu sa Njim za trpezom bee i Lazar.

2. I do|e Marija, zvana Magdalena, nosei posudu od alabastera sa dragocenim i veoma skupocenim nardovim mirom. I otvorivi posudu izli miro na glavu Isusovu, i pomaza noge Njegove i osui ih kosom svojom.

3. No re~e jedan od u~enika Njegovih, Juda Iskariotski, koji nameravae da ga izda: "êmu ovo rasipanje mira? Jer se mogae skupo prodati i novac dati siromasima." A ovo ne re~e to mu bee stalo do siromaha, ve to bee ljubomoran i pohlepan, jer on dràe kesu i bee zaduèn za novac. I oni stadoe gun|ati o Magdaleni.

4. Isus pak re~e: "Ostavite je na miru! Zato je uznemiravate? Uradila je sve to je mogla. Ona u~ini dobro delo na Meni. Siromahe imate svagda uza se, no Mene nemate svagda. Ona pomaza telo Moje za Moj pogreb.

5. Zaista vam kaèm, gde god se Jevan|elje ovo bude propovedalo po svemu svetu, kazivae se, za spomen njoj, i ovo to ona u~ini."

6. Tad u|e sotona u srce Jude Iskariotskog, i on otide i sastade se tajno sa prvosvetenicima i stareinama da se posavetuje s njima kako da Ga izda. I obradovae se oni i ugovorie s njim (da mu daju) za to trideset srebrnjaka, to bee cena jednog roba. I obeavi im, traàe od tada zgodnu priliku da ga izda.

7. A u to vreme pak govorae Isus u~enicima Svojim: "Propovedajte svima po svetu i govorite: Teìte da primite tajne

455

svetlosti i da u|ete u carstvo svetlosti, jer sada do|e vreme za to i sada je dan Spasenja.

8. Ne odlaìte to, dakle, od danas za sutra, od jednog okretaja (to~ka ponovnih ra|anja) do drugog i od eona do eona, verujui da ete vraajui se u ovaj svet uspeti ipak da spoznate tajne ove i da u carstvo svetlosti u|ete.

9. Jer vi ne znate kad e se broj savrenih dua navriti. Jer e se zatvoriti tada vrata carstva svetlosti i od ~asa tog niko vie nee moi da u|e, niti da izi|e.

10. Nastojte, dakle, da u|ete dok jo poziv odjekuje, i pre no to navri se broj savrenih i ne zape~ati, a vrata se zatvore." (Pogl. 65, 1-10)


Koliko ~esto ~ujete u ovom svetu: "Moglo se prodati i novac dati siromasima". Svako ko ovako govori trebalo bi da se zapita koliko iskreno tako misli, koliko je on sam doprineo pomaganju siromanima.

Nije dovoljno siromanima davati milostinju, kao to ~ine fariseji - da bi ih ljudi videli.

Istinsko je davanje kad ostvarujemo Zakon ljubavi i ìvota. Tada ni poklon nije milostinja, ve istinska pomo. I preko njega e siromana dua u siromanom telu nai zakon "Moli se i radi" i bie bogatija u srcu. Onda e i ~ovek dobiti sve to mu je potrebno, kako bi ìveo kao dete Bo`je.

Gde se, dakle, Jevan|elje ljubavi i ìvota najpre ìvi, a tek onda pou~ava, tamo e siromani koji ga prihvate i ispunjavaju postati bogati u svojim srcima, i tako e i siromaan ~ovek primiti ono to mu je potrebno za ìvot kao deteta Bo`jeg. Samo ostvarivanje Jevan|elja ra|a istinski dobra dela.

Iskaz "Teìte da primite tajne svetlosti" govori: Senke ljudskog "ja" omotavaju Svetlost i spre~avaju ~oveka da vidi Svetlost Bo`ju. Zato ~ovek govori o tajnama Svetlosti, jer on je jo ne moè videti.

456

Ko èli da vidi iza tajni, mora najpre videti svoje senke i otkloniti to je spoznao i to je dovelo do senki, kako bi pronaao svetlost Bo`ju i mogao ui u Carstvo Bo`je.

Zato ono to ste spoznali kao ljudsko, ne odlaìte od jednog dana do drugog, od jednog "okretaja" do drugog, od jednog eona do drugog, verujui da ete to jo moi o~istiti u nekom od sledeih ìvota na Zemlji. Jer ko od vas zna kad e se za teko optereene due to~ak ponovnog ra|anja zaustaviti i vrata za takva otelovljavanja zatvoriti.

Shvatite: Sada, u ovom ìvotu na Zemlji treba da se potrudite da ostvarujete zakone Bo`je. Ne odlaìte ostvarivanje svetog ìvota od danas za sutra, verujui da e vam nakon ovog ìvota na Zemlji, u nekom drugom otelovljenju bolje uspeti da ostvarujete zakone Bo`je i da prodrete kroz velove koji vam ne doputaju da gledate Svetlost i @ivot.

Shvatite: ôvek e govoriti o tajnama Bo`jim sve dok i sam jo ima tajni pred svojim bli`njima. Ali, ko teì savrenstvu, taj nema tajni pred svojim bli`njima, jer Zakon Bo`ji koji on ostvaruje nema u sebi ni~eg tajnovitog.

Ko ispunjava zakone ljubavi i ìvota, on je poput otvorene k-njige, a i njemu je sve otkriveno.

Bo`ja milost deluje danas (1989) poja~ano u ovom svetu. On, Svemoni, dao je jo jedanput svim duama i ljudima jedno vremensko razdoblje, a tako i mogunost, da isprave sve to je pogreno.

457

66. POGLAVLJE

U~enja o savrenstvu

Istinski ìvot je ìvot u Bogu (1 - 3). îsta bia ìve u Svejedinstvu, i jedno su - Polaritet kao jedinstvo u Bogu

- Marija Magdalena, uzor primajueg principa - îtavo postojanje izgra|eno je na polaritetu (4-11). Trojno

jedinstvo: Duh, dua i ~ovek - Kada e Carstvo Bo`je doi na Zemlju? (12 - 13)

1. I Isus ih opet u~ae govorei: "U svakom narodu i u svakom dobu budio je Bog svedoke za Istinu, da svi ~uju volju Ve~noga i izvruju je, kako bi uli u Carstvo Bo`je kao namesnici i saradnici.

2. Bog je snaga, ljubav i mudrost, i ovo troje jedno je. Bog je istina, dobrota i lepota, i ovo troje jedno je.

3. Bog je pravednost, znanje i ~istota, i ovo troje jedno je. Bog je sjaj, samilost i svetost, i ovo troje jedno je. (Pogl. 66, 1-3)


U Bogu je sva sutina i sve snage svemira su u Jednome, Bogu.

U svim vremenima Ve~ni je u ovaj svet slao glasnike koji su svedo~ili o istini i ljudima donosili svedo~anstvo da istina, ukoliko se ìvi, daje ìvot. Jer istinski ìvot jeste ìvot u Bogu.

Re~ "samilost" u Bo`jem zakonu ljubavi i ìvota zna~i: sa-patiti; sa-oseati i imati razumevanja za sve ljude i due i za svako stvorenje.

4. I ova ~etiri trojna jedinstva jedno su u skrivenom Boànstvu, u Savrenome, Beskona~nome, Jedinome.

5. Kao to i u svakom mukarcu, koji je potpun, tri su osobe - sin, suprug i otac - i ovo troje jedno je.

6. Isto kao i u svakoj èni, koja je potpuna, tri su osobe - ki, supruga i majka - i ovo troje jedno je. A i mukarac i èna su jedno, isto kao to je i Bog jedno.

458

7. A tako je i sa Bogom, Ocem, u kome nit je muko nit ènsko, a opet jeste oboje,i trostruko je svako, a svi pak jedno su u jedinstvu skrivenome.

8. Ne ~udite se ovome, jer kako je gore tako je i dole, a kako je dole tako je i gore, i ono to je na Zemlji tako je jer je i na Nebu tako.

9. I opet vam kaèm: Ja i nevesta Moja jedno smo, kao to i Marija Magdalena, koju izabrah i Sebi samome posvetih kao uzor, jedno je sa Mnom. I Ja i zajednica Moja jedno smo. A ova zajednica su izabrani u ~ove~anstvu za spasenje svih.

10. Zajednica Prvoro|enoga je i Marija Bo`ja. Tako govori Ve~ni. Ona je majka Moja i od po~etka jo za~injala Me je i ra|ala uvek kao sina svoga u svim dobima i podnebljima. I nevesta je Moja, ve~no jedna u svetoj zajednici sa Mnom, suprugom svojim. A i ker je Moja, jer ona ve~no izvire i proizlazi iz Mene, Oca svojega, i raduje se u Meni.

11. I ova dva trojna jedinstva jedno su u Ve~nome i osvedo~uju se oni u svakom mukarcu i èni koji savreni postanu i iz Boga ve~no ra|aju se i u svetlosti se raduju i svagda uzvisuju se i s Bogom jedno postaju, i koji Boga svagda primaju i daju za spasenje mnogih. (Pogl. 66, 4-11)


Ljudske re~i su simboli. Re~i "mukarac" i "èna" ljudi najpre vezuju za pol. No njih ovde treba razumeti i kao dualni princip Neba, u kome je sve bespolno.

I kako je Bog snaga svih snaga svemira, tako i sva bia iz Boga poseduju snage svemira. Ove snage ne poseduje zemaljsko telo, ve ~isto duhovno telo u najunutarnijem otelovljene due.

U Duhu "mukarac" i "èna" zna~e davajui i primajui princip. Istovremeno oni su sin ili ki Bo`ja i otac ili majka. Oboje su jedno u svom davajuem i primajuem zra~enju, a i jedno u Bogu, Zakonu ìvota.

459

Savrenstvo ne poznaje ni "tvoje" ni "moje". îtavo Postojanje je za svako ~isto bie i njegovo, jer ono ne poznaje li~no vlasnitvo. [to poseduje jedno ~isto bie, to poseduje i drugo. Oni ne samo da su u svemu jedno - oni i jesu jedno. Iz Svejedinstva struje obilje i unutarnje Bogatstvo.

Svaka dua i svaki ~ovek koji su jedno sa Mnom, Hristom, i jedno su sa Mnom i u ve~nom Ocu. Takav ~ovek je jedan izabrani i sa mnogim drugima koji su izabrani sa~injava Zajednicu, koja je izbor iz ~ove~anstva ove Zemlje za spasenje svih. Sa sve ~etiri strane sveta sakupljao Sam i sakupljam one koji su jedno sa Mnom ili su na putu da to budu.

Moja povezanost sa Marijom Magdalenom simbol je za to da je ~itavo postojanje zasnovano na polaritetu, pa tako i na povezanosti mukarca i ène. Ja sam Sebi odabrao nevestu Svoje due kao znak da su ono davajue i ono primajue jedinstvo u Bogu, stopljeni u Ve~nome. Ja Sam tako pruìo svedo~anstvo da su pred Bogom èna i mukarac jednaki kao jedinstvo i polaritet u Njemu.

Dua Marije Magdalene bila je vrlo bliska zra~enju Moje due. Ona je ìvela u Meni kao ìvi uzor duhovne ène, primajueg principa, a Ja kao ìvi davajui princip u njoj. Ona je tako u Meni posveeni Bo`ji aspekt, primajui princip. Ona je bila u Meni kao Isusu iz Nazareta, i jeste u Meni, Hristu - i mi smo u Bogu. Ona je ìvi uzor za ène ove Zemlje, kao primajui princip koji u sebi nosi aspekte davajueg principa.

Marija Magdalena nije o~ekivala nita. Ona je bila u Meni, Isusu, i jeste sa Mnom i u Meni je ve~no. Jer sve nebeske snage, davanje i primanje, sjedinjuju se u ~itavom postojanju, u svakom duhovnom biu, u zvezdama i u carstvima prirode, jer ~itavo postojanje izgra|eno je na polaritetu. îtavo postojanje je supstancijalan (suti) ìvot, jeste Bog u svemu.

Shvatite: Sve to Zemlja nosi kao svetlost i snagu iz Boga, dato je od Boga za spasenje dua, ljudi i same Zemlje.

Bog, Svejedinstvo, Ljubav i Mudrost, die Svojim Ja Jesam u svakom eonu, u svakom novom ~inu stvaranja. I ono to je Ve~ni udahnuo u ovaj svet, jeste opet On sam, Sve u svemu. îste snage

460

Zemlje tako|e su i ~iste snage Neba. I kao to ~iste snage, ~isti ìvot, kao sutina deluju na Zemlji, tako one sveobuhvatno deluju i u ve~nom postojanju.

12. To je tajna trojnog jedinstva u ~ove~anstvu, preko ovoga se u svakom ljudskom detetu mora ispuniti tajna Bo`ja, da bi ono ugledalo svetlost, i radi istine, istrpelo patnju, kako bi se u Nebo uspelo i Duh Istine odailjalo. Ovo je put spasenja, jer je carstvo Bo`je u unutar-njem."

13. Tad Mu se obrati jedan: "Gospode kada e doi Carstvo Bo`je?" I On odgovori i re~e:" Kad ono to je spolja bude kao ono to je unutra, i to je unutra kao ono to je spolja, a muko i ènsko ni muko ni ènsko, ve oboje jedno. Koji imaju ui da sluaju, neka ~uju." (Pogl. 66, 12-13).


Trojno jedinstvo u ~ove~anstvu jeste: Duh, dua i ~ovek Bez Duha i bez due ~ovek ne moè disati. Disanje je ìvot. Bog je dah, ìvot, Duh, koji die kroz duu i ~oveka i tako odràva ~itavo ~ove~anstvo.

Da bi se ~ovek preobratio i pronaao svoje istinsko bie, Ja u~im putu ljubavi. Ko ide ovim putem ka unutarnjem prosvetljenju, on postupno odlaè svoje strasti i poùdu, a i svoje zle zemaljske misli. On onda govori re~i @ivota i postupa u skladu sa onim to je opet postao: boànski. Tek tada se ~ovek preobratio. Onda je i njegova spoljanjost postala njegovo istinsko bie, ono unutarnje.

Tek e tada, kad se ~ovek preobrati u svetlu Istine, Carstvo Bo`je doi na Zemlju. Jer, tek kad ono spoljanje postane jednako onom unutarnjem, a unutarnje spoljanjem, ~ovek e ~initi Bo`ja dela i ìvot e na Zemlji onda biti ìvot u Bogu. Tada e èna i mukarac, muko i ènsko, postati jedno i polaritet u Bogu. Pozitivni i negativni princip - bia dakle koja daju i primaju - ìvee onda svesno kao deca Bo`ja.

461

67. POGLAVLJE

Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud

Osana - Razapnite Ga na krst: Ko misli samo na sopstveno dobro, nepostojan je - Jevreji ànju svoju setvu ve dve hiljade godina - ôvek treba da potuje Boga u svakom stvorenom obliku, pa tako i u bli`njem, ina~e e se nai Hristu sleva (1-10). Otplaivanje i ~ienje najoptereenijih dua (11). [to niste u~inili najmanjem, to niste ni Meni u~inili (12-14). Put evolucije najoptereenijih dua

(15).

1. A prvoga dana u sedmici, kad stigoe blizu Jerusalima, na Maslinsku goru kod Vitfage i Vitanije, posla On dvojicu u~enika Svojih, govorei im: "Idite u mesto to je pred vama i odmah kako u|ete u njega nai ete `drebe privezano, na koje ~ovek jo nijedan nije usedao, odreite ga i dovedite.

2. I ako vas ko upita: Zato to ~inite? ovako mu recite: Ono treba Gospodu. I dopustie da ga dovedete."

3. I oni otidoe i na|oe `drebe, privezano na jednome mestu gde se ukrtahu dva puta, i odreie ga. A neki od onih koji tu stajahu rekoe im: "[ta to radite, zato odreujete `drebe?" A oni odgovorie kao to im Isus zapovedi, i ljudi ih pustie da idu.

4. I dovedoe `drebe Isusu, i metnue na ìvotinju haljine svoje, i On usede na nju. I kad On i|ae, mnogi prostirahu haljine svoje po putu, a drugi pak donoahu mlade gran~ice sa stabala i bacahu po putu.

5. A oni koji i|ahu pred Njim i za Njim, uzvikivahu: "Osana, blagosloven Ti koji dolazi u ime Jehovino: blagosloveno carstvo oca naega Davida, i blagosloven Ti koji dolazi u ime Svevinjega! Osana na visini!"

6. I stiè Isus u Jerusalim i u|e u hram, i poto pogleda sve naokolo, kaza im ovo pore|enje, govorei:

7. "Kad do|e Sin ~ove~ji u slavi Svojoj i svi sveti an|eli s Njime, see tada na presto slave Svoje. I sabrani e biti pred Njim svi narodi, i On e ih razlu~iti kao to pastir razlu~uje ovce svoje od ovnova. I postavie ovce s desne strane Sebi, a ovnove s leve.

462

8. Tada e rei Kralj onima to Mu stoje s desne strane: 'Pri|ite, vi blagosloveni Oca Mojega, nasledite Carstvo koje vam je priprem-ljeno od postanja sveta. Jer Ja bejah gladan, i nahraniste Me. Bejah èdan, i napojiste Me. Stranac bejah, i na konak Me primiste. Nag bejah, i odenuste Me. Bolestan bejah, i posetiste Me. U tamnici bejah, i do|oste Mi.'

9. Tada e Mu odgovoriti pravednici govorei: "Gospode, kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili èdna, i napojismo? Kad Te videsmo stranca, i na konak primismo? Ili naga, i odenusmo? Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i do|osmo Ti?"

10. A Kralj e im odgovoriti i rei: "Gle, Ja se pokazujem u svim oblicima stvorenim, i zaista vam kaèm: to u~iniste i najmanjem od ove Moje brae, Meni u~iniste." (Pogl. 67, 1-10)


Re~ju "`drebe" misli se na magaricu koja Me je nosila kroz masu glasno vi~uih Jevreja, koji su èleli da imaju svog zemaljskog kralja.

Sve dok je ~ovek usmeren samo na svoje materijalno blagostanje, on e misliti, govoriti i postupati sli~no Jevrejima, koji su Me veli~ali svojim usnama u nadi da e Bog njima, grenome narodu, poslati u Meni jednoga ~oveka koji e jo i poja~ati njihove poroke i omoguiti im i pomoi da vode jo poro~niji ìvot: zemaljska zadovoljstva i razvrat, `dranje i pijan~enje - omoguiti im, dakle, sve to budu zahtevali.

Isti oni Jevreji koji su uzvikivali "Osana, blagosloveno carstvo oca naega Davida, i blagosloven Ti koji dolazi u ime Svevinjega", vikali su nekoliko dana kasnije: "Razapnite Ga, oslobodite Varavu".

Prepoznajte ljude i po njihovom jeziku: Ko misli samo na sopstveno blagostanje, on e onoga koji mu to moè omoguiti danas potovati, a sutra ve proklinjati jer mu to nije omoguio.

Preispitajte sebe i svoj ìvot, da li i vi ne mislite, govorite i postupate, kako u malom tako i u velikom, kao Jevreji tadanjeg

463

vremena. Na ovakav na~in mnogi postaju Jude. I mnogi e zbog ovoga morati da pate - ako ne u ovom otelovljenju, onda u carstvima dua ili u jednom od sledeih ìvota u telu; jer to ~ovek seje to e i èti.

Ve gotovo dve hiljade godina, od jednog ìvota u telu do drugog, ànju Jevreji ono to su posejali tada, a i u svojim kasnijim otelovlje-njima - sve dok ne prime i ne prihvate svoga Spasitelja i ne pokaju se za ono to su prouzrokovali.

Shvatite u svojim srcima: Sve to nosi ìvot, poseduje Bo`ju snagu, ljubav i mudrost, i sve to ìvi, ìvi jer Bog boravi u njemu.

Bog je u svemu celina. Njegova snaga u svemu nepodeljena je. Zato je Bog sve u svemu. U svakom stvorenom obliku jeste Bog, jeste Sve-u-svemu. Sve to ìvi na Zemlji, svaki materijalni oblik, nosi u sebi duhovni oblik, ono od Boga stvoreno, i sadrì tako i sve to je u Bogu, dakle Sve-u-svemu.

Ko ovo ne potuje, ne potuje ni Boga, a tako ni svog bli`njeg. Zato ga nije nahranio, niti ga napojio, niti mu pruìo konak, ni obukao ga, i nije mu sluìo. Ko Boga nije potovao u svakom obliku, on Ga nije prepoznao ni u svom bli`njem, te tako Boga nije ni primio niti prihvatio. Njegovo e mesto biti Meni s leve strane.

11. Tada e rei i onima to Mu stoje s leve strane: 'Idite od Mene, vi due zle, u oganj to traje eonima a sami ga sebi pripraviste, dok sedam se puta ne o~istite i od greha se svojih ne oslobodite. (Pogl. 67, 11)


Re~ju "zle" misli se na iskvarenost due koja je svih sedam osnovnih snaga Bo`jih prekrila tekim gresima.

Otplaivanje tekih grehova odvija se u eonskim ciklusima*, jer jedna duboko pala dua svoja optereenja ~esto ne moè da otplati u kraim vremenskim razdobljima. U mnogim slu~ajevima to ne bi mogle podneti ni due u podru~jima ~istilita a ni ~ovek. Uz to, jedna takva dua jo je i vezana za vie dua i ljudi, ili ~ak za mnogo njih, i

464

postae slobodna tek kada joj svi oni oproste. A na svome duevnom telu ova dua e osetiti i razne patnje koje je ona kao ~ovek nanela svojim bli`njima. Ovo otplaivanje i ~ienje, za takvu jednu duu moè biti takozvani pakao, oganj.

12. Jer Ja bejah gladan, i ne nahraniste Me. Bejah èdan, i ne napojiste Me. Stranac bejah, i konak Mi ne dadoste. Nag bejah, i ne odenuste Me. Bolestan u tamnici bejah, i ne posetiste Me.'

13. Tada e Mu odgovoriti, govorei: 'Gospode, kada Te videsmo gladna ili èdna, ili stranca ili naga, ili bolesna i u tamnici, i ne posluìsmo Ti?'

14. A On e im tada odgovoriti i rei: 'Gle, Ja vam se pokazujem u svim oblicima stvorenim, i zaista vam kaèm, to ne u~iniste jednome od najmanjih me|u ovom Mojom braom, ni Meni ne u~iniste. (Pogl. 67, 12-14)


Nesebi~na ljubav je Zakon ìvota. ôvek svesno ìvi u Bogu samo ako su njegova dela nesebi~na. Sve druga~ije usmereno je na ~oveka, na sopstvenu li~nost, i nije povezano sa Bogom koji je svejedinstvo i nesebi~nost. Ko svoga bli`njeg sluì samo zato da bi od njega primio platu, on je time svoju platu ve primio, i nee je vie primati od Boga.

Svi oblici ìvota ìve kroz ve~no strujei Zakon, Boga, koji je -ljubav, ìvot i mudrost. Ko se, u oseanjima, mislima, re~ima ili postupcima, ogreuje o jedan od oblika ìvota, ogreuje se o Zakon, Boga. Svaki je ~ovek oblik stvoren od Boga. Sve zvezde, svaki kamen, svaka biljka i svaka ìvotinja, oblici su stvoreni od Boga.

Bog, @ivot, pokazuje se, dakle, u svim stvorenim oblicima. Ko ne sluì nesebi~no svim snagama Bo`jim koje su postale oblicima, on se ogreuje o njih, i ono to je tako sam sebi natovario morae trpeti i otplaivati. [to, dakle, najmanjem od Moje brae, svojim bli`njima, niste u~inili nesebi~no, to niste ni Meni u~inili.

465

Shvatite: Ko svome bli`njem nanosi bol, iskoriava ga, unajm-ljuje ga da za njega radi za malu platu, gomilajui na taj na~in bogatstvo, on e sve ono to je prouzrokovao kod svog bli`njeg osetiti na vlastitom telu.

Ja suo~avam ljude svakojakog lika i oblika. Ko ne prima i ne prihvata ìvot koji Sam Ja i u liku i obliku, on odbacuje sopstveni ìvot i ~esto ga ponovo nalazi tek nakon eonima duge patnje. Jer nijedna se dua ne gubi - budui Sam u svakoj dui Ja: Hrist, @ivot.

15. I okrutni i nemilosni otii e strogo ka`njeni za eone, i ako se ne pokaju bie sasvim i potpuno uniteni. A pravedni i milosni ui e u ìvot ve~ni i mir ve~ni." (Pogl. 67, 15)


Pojam "sasvim i potpuno uniteni" treba ovako razumeti: Due koje su sebi natovarile najteà optereenja, grehe protiv Svetoga Duha - ogreile se dakle o ve~ni, sveti ìvot uprkos boljem znanju - a za ovo se nisu pokajale ve svesno i dalje gree, na svome e duevnom telu pretrpeti oteenje. A kako svaka dua ima ve~ni ìvot, to se ove due moraju obnoviti u duhovnim razvojnim ravnima, to zna~i ponovo usavriti svoje duhovno telo.

Ovo vaì i za demone, koji se bore protiv Mene sve do ponitenja svih materijalnih oblika i jo dalje. Kao bia Pada, oni su odgovorni za celokupni potencijal optereenja, i odgovarajue i otplauju sve do svretka Pada. Nasuprot tome, pojedina~ne due i ljudi otplauju ono to su sami zgreili.

Sve ove teko optereene due uklju~ie se u duhovni evolutivni proces, kako bi ponovo izgradile svoje duhovne klice ìvota, ~estice svog duhovnog tela i duhovne vrste atoma opet usmerile na Mene. Sa ovim e se duevnim telima doga|ati sli~no onome to se odvija i u duhovnom evolutivnom procesu u ve~nom postojanju - od kamena do biljke, od biljke do ìvotinje i od ìvotinje do bia prirode. Na ovaj na~in ponovo e ovakve due izgra|ivati svoje duhovno telo, te opet svesno ui u detinjstvo Bo`je - kao deca nesebi~ne ljubavi. Dakle ono

466

to im je dato, detinjstvo iz Boga, to im se ostavlja i nee im se oduzeti.

Ponavljam:

Ovakve, najte`e optereene due, koje su otetile delove svog duhovnog tela, odlaze u duhovna evolutivna polja da bi ponovo obnovile ono to su dugotrajnim optereivanjem otetile. Detinjstvo u Bogu, pak, ostavlja im se.

467

68. POGLAVLJE

Pore|enja o Bo`jem sudu

"Carstvo Bo`je uzee se od vas i dae se narodu koji donosi plodove njegove." (1-7). Borba protiv Bo`jih

glasnika koji i ìve ono ~emu u~e (8-10). Ja sam doao u Isusu i dolazim kao Hrist (11). Unutarnje i spoljanje dostojanstvo - Zemaljski e se vlastodrci

razbiti na ugaonom kamenu Hristu, koji e postati zavrni kamen (12-14). Preobratite se na vreme, pre no to sudbina krene svojim tokom - Ljudske re~i, pojmovi, merila i njihovo zna~enje samo su putokaz do Istine

(15-20)

1. I kaza im Isus drugo jedno pore|enje: "Bee jedan domain koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu mesto za presu i sagradi kulu i predade ga vinogradarima, pa otide u zemlju daleku.

2. A kad se pribliì vreme berbe, on posla sluge svoje vinogradarima, da preuzmu od njih plodove. Vinogradari, me|utim, pohvatavi sluge, jednog istukoe, drugog kamenovae, a treeg ubie.

3. I on im opet posla druge sluge, uglednije od prvih, i u~inie im tako isto. A najzad posla im sina svojega, govorei: Priznae bar sina mojega.

4. No vinogradari videvi sina rekoe me|u sobom: Ovo je naslednik, hajde da ga ubijemo, i da prisvojimo nasledstvo njegovo. I uhvativi ga, izbacie ga iz vinograda i umlatie ga.

5. Kada dakle do|e gospodar vinograda, ta e u~initi vinogradarima ovim?" Rekoe Mu: "On e ove zle ljude bednom smru pogubiti, i vinograd e dati drugim vinogradarima, koji e mu predavati plodove kad ovi sazru."

6. Re~e im Isus: "Niste li ~itali u Pismu: Kamen koji odbacie graditelji postade zavrnim kamenom piramide? Ovo je Gospodnje delo i divno je u o~ima naim!

7. Zato vam kaèm: Carstvo Bo`je uzee se od vas, i dae se narodu koji donosi plodove njegove. I ko padne na ovaj kamen, razbie se, a na koga on padne, zdrobie ga u prainu." (Pogl. 68, 1-7)

468


Mnoga pore|enja koja Sam kao Isus iz Nazareta dao Svojim apostolima, u~enicima i narodu, vaè i za dananje vreme (1989).

Iskaz "Carstvo Bo`je uzee se od vas i dae se narodu koji donosi plodove njegove", odnosio se i jo se odnosi na Jevreje, a isto tako i na takozvane "namesnike Hristove".

I danas jo Bog poziva preko Njemu vernih i preko Svojih proroka, i danas jo Bog preko njih opominje "namesnike Hristove" da donose plodove unutarnjeg ìvota. Oni su, dodue, hteli da ire Moje u~enje, no na htenju je i ostalo. A kako ne mogu pokazati plodove unutarnjeg ìvota, jer su im srca duhovno prazna, njima su ovladali i vladaju vlastoljublje i pohlepa, ubijali su Bo`je poslanike, a izrugivaju ih i kleveu jo i danas.

No sada Ja sabirem jedan drugi izabrani narod, sa sve ~etiri strane sveta, koji je posluan Bogu i donosi svoje duhovne plodove, i Ja u sa njim stvoriti ono to Sam objavio preko mnogih pravednih proroka: Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji.

8. I ~uvi prvosvetenici i fariseji pore|enja ova, razumee da On o njima govori. I nastojei da Ga uhvate, pobojae se naroda, jer narod Ga smatrae za proroka.

9. A u~enici Ga onda zapitae o smislu pore|enja, i On im re~e: "Vinograd je svet, vinogradari su vai svetenici, a sluge oni koji sluè zakonu dobrome i proroci.

10. A kad se od svetenika zatraè plodovi rada njihova, ne dobijaju se nikakvi, a oni jo i zlostavljaju poslanike koji u~e Bo`joj istini kako to ~injahu od postanja. (Pogl. 68, 8-10)


I kako je bilo nekada, tako je i danas (1989)! Vinograd je svet, u njemu svetenici jo misle da mogu odre|ivati. Ipak, dolo je vreme u kojem deluju istinske sluge i slukinje i istinski proroci, i oni ljude u~e

469

ìvotu iz Boga, ìvei ga svojim primerom, kako bi ~okoti Meni, Hristu, doneli prave plodove: sebe same.

Shvatite: Uvek su to isti - bezbo`nici, svetenici, pismoznanci i fariseji - koji sude onim mukarcima i ènama koje Bog alje. A bezbo`nici svim silama nastoje da uutkaju istinu. No ko veruje da se istina moè uutkati, njemu treba dati do znanja da i kamenje govori.

U svim su vremenima bezbo`nici preduzimali prve korake protiv pravednih mukaraca i èna. Oni koji su posluni ljudima crkve duvaju u njihov rog, razaraju i unitavaju sve to se suprotstavlja -njihovoj te`nji za ugledom i bogatstvom.

Ljudi koji sabiraju samo u svoje vlastite ambare ne mogu pokazati plodove nesebi~nosti. Zato Bog ukazuje na sebi~nost, koristo-ljublje, na te`nju za moi i pohlepu. I kad se oni okome na satanu ~ula u ~oveku, ovaj se pobuni i postavi se protiv Bo`jih glasnika.

11. I kada Sin ~ove~ji do|e, sami Hrist Bo`ji, oni se udruè protiv Svetoga i udaraju Ga i iz vinograda izbace, jer oni ne podsti~u to je od Duha, ve traè vlastiti uìtak i korist, odbacujui zakon sveti. (Pogl. 68, 11)


Ja, Hrist Bo`ji, doao Sam im u Isusu i dolazim im kao Hrist. Mogli su Me gledati i doìveti u brojnim likovima, jer Ja Sam u Otac-Majka Bogu ìvot u svim oblicima ìvota.

Ja Sam prilazio i prilazim im i sa Svojom svetom re~i, koja je ve~na istina. Ja Sam opominjao i opominjem ih preko Bo`jih proroka da se pridràvaju Bo`jih zakona. No oni su sluali i sluaju samo doaptavanja onoga kome su se privoleli. Ovaj ih zavodi i vodi i tako su mislili i misle samo na sopstveno zadovoljstvo i korist. Tako su oni odbacili Zakon, Boga, i jo ga odbacuju, sve do ove generacije (1989).

12. A da su prihvatili Pomazanog Jednog, koji je ugaoni kamen i vrh krova, dobro bi im bilo i zgrada bi stajala kao hram Bo`ji, u kojem bi boravio Duh.

470

13. Ali doi e dan kad e zakon koji odbacuju kamenom zavrnim postati koga svi vide, i koji se o njega spotaknu razbie se, i oni koji ostanu neposluni bie razbijeni u komade.

14. Jer Bog je an|elima nekolikim vlast dao nad putanjom sveta i zadatak im poverio da vladaju u mudrosti i pravednosti i ljubavi. No oni prezreli su zapovesti Svemogunoga i radili su protiv dobrih Bo`jih zapovesti. I tako u svet u|oe grozote i patnje i brige, dok Majstor ponovo ne do|e i ne zavlada nad svime i sluge Svoje ne pozove da ra~un poloè." (Pogl. 68, 12-14)


Ono to je ovde najavljeno, sada se ostvaruje (1989). Novo Doba e izbaciti greni svet iz njegove kolote~ine i na svetlo dana izneti sve to je do sada bilo skriveno - bilo u vladama ovoga sveta, me|u dràvnicima koji èle da zadrè strukture svoje moi i tako podjarme narod; bilo u strukturama moi crkvenih institucija, koje zloupotreb-ljavaju Moje ime, Hrist, da svoje vernike veù za svoje dogme i pravila.

Da su one primile i prihvatile Mene, Hrista, ljudi bi bili svesno u Meni, Hristu, i svaki bi ~ovek bio svesno hram Bo`ji. Njihove bi crkve onda bile kue molitve za sve ljude, bez raskone opreme. No vlastodrci crkvenih institucija su od kua molitve napravili raskone gra|evine, u kojima izlaù svoje bogatstvo. Onamo usmeravaju poslune im ovce na oboàvanje Boga u spoljanjoj raskoi i spolja-njem sjaju, to je svojstveno Mamonu, satanskome.

Ko je u svom najunutarnjijem hladan, ili siromaan, ko dakle svoj hram nije ukrasio ukrasom unutarnje ljubavi i vrline, njemu je potrebna spoljanja rasko velikih, bogato ukraenih crkvenih gra|evina. On se uz to jo i trudi da u spoljanjem postigne dostojanstvo i ugled i da kao dostojanstvenik briljira u takvoj okolini.

Kome nedostaje unutarnje dostojanstvo, on prisvaja spoljanje dostojanstvo.

471

Zakon glasi: Ko je siromaan u unutarnjem taj nastoji da se kiti u spoljanjem. Ko je u unutarnjem bogat, nosi ukras nesebi~ne -ljubavi, vrline, dobrote i smernosti, njegovo je oko jasno i nije zaslep-ljeno ispraznom uobraènou.

Da su vladari svih naroda, a tako i vlastodrci crkvenih institucija, primili i prihvatili Mene, ugaoni kamen i vrh krova, oni bi bili sluge ìvoga spasenja. Bili bi jednaki svojim bli`njima i ne bi bili visokog poloàja. Ko sebe smatra viim od svog bli`njeg, pae. Tako e se svi koji su na visokom poloàju razbiti o ugaoni kamen koji e postati zavrni kamen. Sve e biti obelodanjeno. To je zakon pravednosti koji sve razotkriva.

Bog, Ve~ni, neprestano je pozivao ljude da budu nesebi~ne sluge sve Njegove dece, kako bi svi ljudi postali nesebi~ni i svi se ujedinili u nesebi~noj ljubavi. Bog, Ve~ni, objavio im je zakone unutarnjeg spase-nja, da bi ìveli ìvotom jednakim ìvotu an|ela i tako na Zemlji delovali kao an|eli u Nebu. Oni su ove zakone samo primali, ali ih u svome ìvotu nisu ostvarivali. Oni su zloupotrebljavali istinu za svoje ciljeve i u ime Presvetoga stvorili su pakao poroka, u kojem se u Moje ime drè mnogi ljudi. Ovako slepo verujui u dobro, oni kao `rtvu prinose svoje talire, koji se onda velikim delom od strane odgovornih koriste za sebi~ne ciljeve.

Sve ovo i jo mnogo toga, Bo`ji Zakon, pravednost, ljubav i mudrost, iznosi na svetlo dana. O to e se razbiti oni koji su dràli narod slepim. Narod treba da prepozna svoje la`ne vo|e i da se, preko spoznaje, po slobodnoj volji preobrati, jer svakom je ~oveku data slobodna volja.

I zato to e ugaoni kamen postati zavrni kamen, mnogima e se otvoriti o~i i oni e shvatiti koga su sledili. Tada e mnogi napustiti ili unititi spoljanju rasko i bogatstvo. Tako e propasti strukture moi koje su se vinule uvis na slepilu i spoljanjem bogatstvu.

Budui da je ova knjiga istorijsko delo, Ja uvek èlim da se obratim i ljudima u Carstvu Bo`jem, u Carstvu Mira Isusa Hrista:

Shvatite: U monoj vremenskoj prekretnici Pioniri su se borili sami sa sobom, kako bi se oslobodili svega ljudskog to je prijanjalo

472

za njih. Istovremeno su se borili protiv struktura moi, izraslih iz -ljudskog "ja". Oni su znali da Sam Ja s njima, kao to Sam i s vama u Carstvu Mira. Oni su se borili protiv svega institucionalnog jer su znali: Bog je sloboda i svim ljudima ostavlja slobodu.

I unutar Zavetne zajednice Novi Jerusalim neprestano se odvijao proces ~ienja: ili za ili protiv Hrista. Svako je imao slobodnu volju da ostane u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim ili da je napusti. Niko nije bio vezan nekom izjavom ili obeanjem. No svako je za ono to radi morao odgovarati, i to jedino pred Bogom a ne pred ljudima.

Pioniri Carstva Mira Isusa Hrista borili su se za novi svet, svet Hrista, u kojem vaè jedino zakoni Neba. Oni su znali - i na tome su gradili.

Ja, Hrist, sve obnavljam.

Oni su znali: Ja u izgraditi takve hramove koji e Mene primati i prihvatati. Ovi e hramovi biti svetlee baklje istinskog hrianskog ìvota. To su hramovi od mesa i kostiju, u kojima e boraviti svetle due, u kojima e biti postavljen oltar Bo`ji, na kojem e plamteti vatra nesebi~ne ljubavi, mudrosti i dobrote. To sam onda Ja, Hrist, u Svojima.

15. I On ispri~a jedno drugo pore|enje: "ôvek neki imae dva sina, i priavi prvome re~e: Sinko, idi danas i radi u vinogradu mome. A ovaj odgovarajui re~e: Neu! Ali se kasnije pokaja i otide. I priavi drugome re~e isto. A on odgovarajui re~e: Hou, o~e. Ali ne otide. Koji je od ove dvojice u~inio po o~evoj volji?"

16. Oni Mu odgovorie: "Prvi." Isus im re~e: "Zaista vam kaèm, da e carinici i bludnice pre vas ui u carstvo Bo`je. Jer vama do|e Jovan putem pravednosti, i ne verovaste mu. A carinici i bludnice poverovae mu, a vi, videvi ovo, ne pokajaste se to mu ne verovaste."

17. I Gospod okupi na jednome mestu sve u~enike Svoje oko Sebe i re~e im: "Moète li u~initi savrenim ono to je nesavreno? Moète li napraviti red iz nereda?" A oni odgovorie: "Ne, Gospode."

18. I On ih pore|a u ~etvorougao, svakoga prema njegovome broju, a na svakoj stranici bee dvanaest manje jedan. A ovo u~ini On

473

jer je znao ko e Ga izdati (kojeg su ljudi trebalo da broje kao jednog od Njegovih, ali to nije bio).

19. Prvoga u sedmome redu odozgo u sredini, a zadnjega u sedmome redu odozdo, a onoga koji nije bio ni prvi ni zadnji u~inio je sredinjom ta~kom, a preostale postavi On prema boànskom redu, i svako je naao svoje mesto, tako da su gornji stajali jednako kao i donji, a donji jednako kao i gornji, i leva je strana bila jednaka desnoj a desna jednaka levoj nakon zbrajanja njihovih brojki.

20. I re~e im: "Vidite li kako stojite? Kaèm vam, isti je takav red u Carstvu Bo`jem, a onaj Jedan koji svime upravlja, usred je vas i On je sredinja ta~ka i s Njime su stotinu i dvadeset njih izabranih od Izrailja, a nakon Njega doi e stotinu i ~etrdeset ~etiri hiljade izabranih me|u neznabocima, koji su njihova braa." (Pogl. 68, 15-20)


Shvatite: Ko blagovremeno spozna i pokaje se, on blagovremeno moè i primiti, pre nego sudbina krene svojim tokom. Zato, preobratite se pre no to vas zahvati to~ak patnje i ne sna|e vas ono to ste prouzrokovali svojim oseajima, mislima, re~ima i delima.

Dani su vam dati da iz toka dana spoznate ono to dan èli da vam saopti. @ivite li tako svesno u danu i nau~ite li da tuma~ite jezik dana, tada ete se u njemu i spoznavati, i ~istiete ono to vas susretne kao opomena, pre no to sudbina krene svojim tokom.

Kao Isus iz Nazareta govorio Sam u brojnim pore|enjima. Osim toga, primenjivao Sam brojeve i mere da bih Svojim vernima objasnio carstvo unutarnjeg ìvota.

Ljudska re~ ima vie zna~enja i svaki ~ovek zapaà samo ona zna~enja koja je u stanju da shvati, u skladu sa svojim trenutnim sta-njem svesti. Zato ne treba da se gr~evito hvatate ni za re~i ni za zna~enja, niti za brojeve i mere, ve sve ovo shvatite kao pomona sredstva, kao putokaze koji vas vode prema Unutarnjem ìvotu, ka

474

Istini, koja nema ni re~i ni pojmova, niti brojki i mera, ve je sama po sebi snaga, ljubav i mudrost - Svesvest.

Kad dua ponovo prona|e O~evu svesvest, dakle postane ~ista, tada je i ~ovek mnogo toga svestan i on pomona sredstva koristi jo samo dok `ivi u svetu re~i, pojmova, brojeva i mera.

Poto je sve vibracija, sve ima neko zna~enje. No i zna~enje stvari mo`e se razumeti samo po smislu, ono nije Istina sama - jer ona je svest koja se objavljuje bez re~i, pojmova, brojeva i mera.

475

69. POGLAVLJE

O smrti, ponovnom ro|enju i ìvotu

Ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem osloba|a od ra|anja u telu (1-2). O to~ku ponovnih ra|anja - Zasenjene due - Dua nalazi svoj mir tek kada su svi gresi otplaeni - Otplaivanje grehova na Zemlji lake je i brè nego u carstvu dua (3-4). ôvekova re~ je re~ zablude (5-6). Delova-nje Otac-Majka principa u dualima (7-10). Ko je dobre volje, razume i ispu-

njava Zakon ìvota i osloba|a se greenja (11-13)

1. Dok Isus se|ae sa u~enicima Svojim na zapadnoj strani hrama, gle, pronesoe na nosilima jednog mrtvaca da ga pokopaju, i jedan od u~enika Mu re~e: "U~itelju, kad ~o- vek umre, da li e opet ìveti?"

2. A On odgovori i re~e: "Ja Sam vaskrsenje i ìvot, Ja Sam ono dobro, ono lepo, istinito, i ko u Mene veruje nikada nee umreti, ve e ìveti ve~no. I, kako u Adamu svi umiru, tako e u Hristu svi opet oìveti. Blagosloveni koji umru u Meni i Meni potpuno jednaki postanu, jer oni se odmaraju od svoga rada a njihova ih dela prate. Oni su savladali zlo i stubovi postali hrama Boga Mojega, i ne odlaze vie napolje, jer ostaju u ve~nosti. (Pogl. 69, 1-2)


"...u Adamu umreti" zna~i, umreti u grehu. U Hristu vaskrsnuti zna~i, biti oslobo|en od greha preko pokajanja, opratanja, moljenja za oprotaj i ispravljanja, i da ~ovek iste i sli~ne grehe vie ne ~ini.

Ko teì ~istoti due i veruje u Mene, Hrista, Spasitelja svih ljudi i dua, on e svesno ìveti u Meni i postii e ponovno ro|enje u Bo`jem Duhu. On ulazi u Najsvetije, u Boga, i u Bogu e i ostati. Bie koje je opet svesno postalo slika i prilika Oca, ostaje u ve~nim nebesima i ne ra|a se vie u telu - sem u slu~aju da bi u zemaljskom ruhu sluìlo Ve~nome.

3. Ali koji su zlo ~inili, za njih nema mira; jer oni e dolaziti i odlaziti i mnoge e vekove morati da pate kako bi se popravljali, sve

476

dok savreni ne postanu. A koji su dobro ~inili i savreni postali, oni imaju mir ve~ni i ulaze u ìvot ve~ni. Oni u ve~nosti po~ivaju.

4. Nad njima, neprestano ponavljanje umiranja i ra|anja nema vie moi, za njih se to~ak Ve~noga vie ne okree, jer oni su dospeli do sredita gde vlada ve~ni mir, a sredite svega je Bog." (Pogl. 69, 3-4)


Ko umre u grehu, nee imati mira, jer najkasnije u podru~jima ~ienja greh e postati bol koji probada.

Ako dua u ovom otelovljenju nije otplatila sa sobom donesene grehe, ve je na njima i dalje gradila, ostaje onda i dalje vezana za to~ak ponovnih ra|anja i on e je povui u novo otelovljenje, jer se zbog optereenja, zbog greha, nije mogla uzdii. Svaki greh sazreva po prethodno utvr|enim zakonima i onda dolazi do otplaivanja. Sve dok je dua vezana za to~ak ponovnih ra|anja, on je vu~e na Zemlju, jer ona tamo ima mogunost da za kratko vreme o~isti ono to je zema-ljsko, dakle ukorenjeno u zemlji.

Jedna dua moè za sobom imati vie otelovljenja ili ~ak mnogo -njih. I to se moè nastavljati sve dok svi gresi koji duu neprestano odvla~e na Zemlju ne budu otplaeni, jer ona je na njoj jo sna`no ukorenjena.

Kad u podru~jima ~ienja na povrinu izbije neki greh due, tada to za tu duu moè izgledati kao "uàrena pe" u kojoj umire. U àru greha koji je izbio - i koji duu isto tako boli kao i ~oveka rane na fizi~kom telu - mnoge due prepoznaju da im se ponovo pruà mogunost da ovaj greh otplate kao ~ovek na Zemlji, a tako i ostale, latentno prisutne grehe. One od an|ela-u~itelja saznaju da u novom otelovljenju postoji mogunost da svoja optereenja otplate brè i lake i da se tako brè oslobode patnje, nastale zbog greha.

Druge pak due prolaze kroz mnoga vremenska razdoblja, dolaze u zemaljsko ruho i opet odlaze - dolaze i opet odlaze. Mnoge od njih se uvek iznova optereuju, jer ni u ravnima ~ienja ni u ìvotima na Zemlji nisu bile voljne da prepoznaju svoje grehe, da ih priznaju kao

477

svoje optereenje, pokaju se i vie ne gree. êsto su to i oni koji r|avo govore o ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju.

Ko tokom dugih vremenskih razdoblja ìvi u grehu, veoma je udaljen od Svetlosti, i na kraju krajeva, protiv Svetlosti je, jer je senka njegova domovina. To su onda i takve due koje u zemaljskom ruhu uvek iznova vrebaju one ljude kojima su u prolim vremenima nanosile zlo. A ve i preko svojih odgovaranja progonitelji mogu prepoznati one koji se trude da senke - svoje grehe - o~iste sa Hristom.

Shvatite: Mnoge otelovljene due, dakle ljudi, susreu u drugim -ljudima na ovoj strani svoje `rtve iz prolih vremena. Tako im se pruà mogunost za spoznaju i preobraenje.

Jedan spoznaje, pokaje se i kao dua ulazi postupno u @ivot i vie se ne vraa. Druga dua pak dolazi ponovo u zemaljski ìvot, jer prethodne inkarnacije nije koristila ve se iznova optereivala gresima.

Shvatite: Kad se u carstvima dua aktiviraju uzroci, dakle gresi, due onda svoje grehe doìvljavaju kao vatru u svom duevnom telu. To je sli~no kao i u ìvotu na Zemlji, kad uzroci postanu delotvorni i ~ovek mora da podnosi svoju sudbinu i bolesti. No, u podru~jima ~ienja dua doìvljava posledice greha mnogo bolnije nego kad ih mora ispatati i trpeti kao ~ovek u ìvotu na Zemlji. Jer ko se u zemaljskom ruhu pokaje i potrudi se da svoje grehe preda Meni, Hristu, i u Meni ih ostavi, ko u Meni ìvi i vie ne grei, on ulazi u ve~ni, ~isti, duhovni ìvot. Za njega se to~ak ponovnih ra|anja vie ne okree. On je oslobo|en ra|anja i smrti jer je dua opet postala bie iz Boga i ìvi u sreditu, Bogu.

5. A jedan od u~enika Njegovih upita Ga: "Kako da u|emo u Carstvo Bo`je?" I On odgovori i re~e: "Ako vam donje nije jednako gornjem i levo desnome, a ono pozadi onome spreda, i ako ne u|ete u sredite i u Duha, neete ui u Carstvo Bo`je."

6. I re~e: "Ne verujte da ima ~oveka bez greke, jer ~ak kod proroka i posveenika hristijanstva na|e se po koja pogrena re~. No postoje mnoge greke koje ljubav pokriva." (Pogl. 69, 5-6)

478


Re~ ~ovekova je re~ zablude. Jer re~i su samo simboli i mogu se razli~ito tuma~iti. Re~ ~ovekovu ljudi razumeju samo onoliko koliko je zrela njihova trenutna svest. Duhovno budni ljudi shvataju smisao re~i, jer oni su uronili u Istinu. Ljudi pak ~ija je svest jo u embrionalnom stanju, ~vrsto se drè slova i u svemu vide samo protivre~nosti.

Re~ istinskih proroka, posveenih i prosvetljenih ~esto se pogreno tuma~i jer se pogreno razume. Na Zemlji ìve ljudi razli~itih stupnjeva svesti i ovu re~ onda svako ~uje prema stanju svoje svesti i prema njemu je i tuma~i sebi i svom bli`njem.

Re~i "...jer ~ak kod proroka i posveenika hristijanstva na|e se po koja pogrena re~. No postoje mnoge greke koje ljubav pokriva" kazuju sledee:

Tobo`nji proroci i posveeni koji Mene, Hrista, uzimaju samo kao sredstvo za postizanje svog cilja, da bi podupirali svoje vlastite interese, zloupotrebljavaju Moje ime kako bi u ovaj svet uneli zabludu. Ovi neprosvetljeni, sa svojim ljudskim predstavama - koje zastupaju kao istinu, a to su ipak zablude - pozivaju se na re~i istinskih proroka i posveenih, pogreno ih razumevajui i tuma~ei, kako bi istakli sebe. Te zablude, koje oni pripisuju istinskim prorocima i posveenima, Ve~ni ne doputa da na ove padnu. On ih, takorei, pokriva dok ne sazre vreme da se otkrije zabluda koja je ula u ovaj svet.

7. I kako ve bee ve~e, On izi|e i krenu sa Dvanaestoricom za Vitaniju, jer tamo behu Lazar i Marija i Marta, koje On ljubljae.

8. I pristupi Mu Saloma i upita Ga: "Gospode, koliko e dugo smrt imati vlast?" A On odgovori i re~e: "Sve dok se vi mukarci optereujete, a vi ène budete ra|ale. Zato Ja do|oh, da okon~am dela lakomislenih."

479

9. A Saloma Mu re~e: "Onda sam dobro u~inila to nisam ra|ala." A Gospod odgovori i re~e: "Jedi sa svakog panjaka koji je dobar, ali ne jedi sa onoga koji nosi gor~inu smrti."

10. I kad Ga Saloma upita kada e ovo o ~emu Ga je pitala, biti shvaeno, Gospod re~e: "Kada odloìte odeu stidljivosti i uzdignete se iznad poùde, kad oboje postanu jedno, i muko sa ènskim ne bude ni muko ni ènsko." (Pogl. 69, 7-10).


Muki i ènski princip se u Bogu nazivaju pozitiv i negativ princip. To su dva pola koji deluju u apsolutnom jedinstvu. To su davajui i primajui pol. Sjedinjeni oni ~ine Otac-Majka princip.

Oba pola, davajui i primajui princip, deluju i u deci Bo`joj. Izme|u ostalog, oni dovode i do zajedni~kog spajanja dva bia, davajueg i primajueg principa. Oni se stapaju u dualitetu i tako aktiviraju Otac-Majka princip, duhovno za~injujuu i primajuu snagu.

Bia u Bo`joj svetlosti ne ène se niti se udavaju. Oni se me|usobno ljube u Bogu i iz Boga, i povezani sa Otac-Majka snagom ra|aju duhovna bia, decu Svetlosti.

Dualni par jeste dualitet. To su dve stopljene snage, davajua i primajua snaga. Duali su dva bia - a ipak ve~no stopljeni u jedinstvo. Svoju duhovnu decu oni prinose Ve~nome i uzdiù ih u detinjstvo Bo`je, u sveporodicu, koja sa~injava veliku porodicu Bo`ju.

11. A jednom drugom u~eniku pak, koji Ga upita: "Kada e svi potovati ovaj zakon?" re~e: "Kada Duh Bo`ji bude ispunio svu Zem-lju i srce svakog mukarca i svake ène.

12. Ja posejah Zakon po Zemlji, i on pusti korenje i u pravo vreme donese dvanaest plodova kao hranu za sve. I bacih Zakon u vodu, i bi o~ien od svakog zla. I bacih Zakon u vatru, i zlato se o~isti od svake ne~istoe. Ja bacih Zakon u vazduh, i postade ìvot kroz Duha ìvoga Jednog, koji ispunjava sve i boravi u sva~ijem srcu."

480

13. I On kaza jo mnoga sli~na pore|enja onima koji imahu ui da ~uju, i duu koja razume. No za mnotvo bi ovo govor nejasan. (Pogl. 69, 11-13)


Ove re~i govore: Ve~ni Otac u Meni, Svome Sinu, doneo je Zakon ìvota u ovaj svet. Svesne i nesvesne ljudske zablude ispreplele su se oko Zakona ljubavi i ìvota. Ove zablude Ja u odstraniti tako da e svaki ~ovek - onaj koji je dobre volje, spoznati i razumeti ve~ni Zakon, i u svakodnevnom ìvotu ga ostvarivati i ispunjavati.

Kad svi ljudi budu ispunili Zakon Bo`ji, onda e videti i svoje vlastite re~i i re~i svojih bli`njih, i zabludama vie nee biti mesta. Ko ìvi u Bogu, on kao dete Bo`je ìvi u sveobuhvatnom okeanu Bogu. Dete Bo`je poznaje i Zakon zemlje, vode, vatre, vazduha, jer ono ìvi u Zakonu. Stoga ono ima i snagu da pokree sva ~etiri elementa.

481

70. POGLAVLJE

Isus prekoreva Petra zbog èstine

Potujte ìvot bilo na kojem da je stupnju razvoja; svaki je oblik ìvota na putu evolucije ka savrenstvu (1-5). Ko ìvi u Meni, svedo~anstvo je u ovome svetu (6-7). Utira~i puta za Hrista od starog, grenog sveta u Novo Doba (8). U borbi izme|u Svetlosti i tame Hrist se uvek iznova razapinje na krst (9-10). U vremenskoj prekretnici sveobuhvatna Svet-

lost postae vidljiva, no tama èli da ga ugasi (11). Boànska Mudrost u vremenskoj prekretnici gradi prazajednice, preko

kojih Hrist, Svetlost sveta, zra~i u sve narode - Zavetna zajednica Novi Jerusalim je svetenica (12-14)

1. Bee upravo svanulo kad stigoe iz Vitanije, i Petar koji bee ogladneo ugleda izdaleka jednu smokvu s listovima i potr~a onamo k -njoj pun radosne nade da e nai koji plod. No, ne na|e nita do samo lie, jer vreme smokvama jo bee daleko.

2. I rasrdi se Petar i re~e: "Prokleto drvo, da vie nikada ~ovek ne okusi plodova tvojih!"; a ~ue ovo i neki od u~enika.

3. A sutradan, kad prolaàe onuda Isus sa u~enicima Svojim, re~e Petar Isusu: "U~itelju, pogledaj onu smokvu koju sam ja prokleo, a gle, ona se zeleni i cvate. Zato se re~ moja ne ispuni?"

4. Isus odgovori: "Ti ne zna od ~ijeg si duha. Zato proklinje ono to Bog ne proklinje?" A Petar re~e: "Eto, Gospode, ogladneh, i kad ne na|oh plodova ve samo lie, rasrdih se i prokleh drvo ono."

5. A Isus re~e: "Sine Jonin, zar ne zna da jo nije vreme smokvama? Pogledaj ìto u polju, kako raste po redu svome - najpre zeleni izdanak, pa stabljika, pa klas; da li bi se rasrdio da do|e u vreme ne`nih izdanaka ili stabljika i ne na|e nijedno zrno u klasu? A ti hoe da prokune drvo koje je puno pupoljaka i cvata ali jo ne donosi zreo plod?" (Pogl. 70, 1-5).


482

Stablo smokve je metafora za evoluciju ìvota. Svi ìvotni oblici nose u sebi ìvot, koji je evolucija - pa tako i dua i ~ovek. Svaka e dua opet dostii punu zrelost preko Mene, Hrista. No svaka dua i svaki ~ovek sazrevae razli~ito - odgovarajue svome stanju svesti i svom miljenju, govorenju i postupanju. Zato potujte ìvot, ma koliko on bio razvijen. Jer Bog, @ivot, u svim je stupnjevima razvoja i vodi duu ka savrenstvu.

Svaka kletva, pak, koja si|e s usana ~ovekovih ili je ~oveku u mislima, postae njegova sopstvena sudbina. To je morao da iskusi i srditi Petar. Morao je da shvati da je, dodue, imao puno znanja, ali jo malo mudrosti.

Onaj mudri zna puteve due. Da je Petar u onim trenucima bio ispunjen Bo`jom mudrou, znao bi onda i za zakon unutarnjeg sazrevanja ìvotnih oblika, za put evolucije, koji Sam Ja svojim apostolima i u~enicima pokazivao u mnogim pore|enjima.

Samo su malobrojni od onih koji su Me sledili razumevali smisao Mojih izlaganja, jer veina je jo i suvie bila zaokupljena samim sobom i svojim starim navikama. Zbog toga su oni ostajali u zabludi, jer su samo sluali re~i, ali smisao Mojih izlaganja nisu mogli da shvate.

6. Uistinu Petre, Ja ti kaèm, jedan od Dvanaestorice Moje tri puta e Me, u strahu svome i preplaenosti odrei, i zaklinjati se da Me ne poznaje, a ostali e Me neko vreme napustiti.

7. Ipak, pokajaete se i gorko zaàliti, jer Me u srcima svojim -ljubite, i treba da budete kao oltar od dvanaest kamenova isklesanih i svedo~anstvo Moga imena i da sluge slugama budete, i klju~eve Zajednice da vam dam, i treba ovce Moje i Moje jaganjce da napasate, i zastupnici Moji da ste na Zemlji. (Pogl. 70, 6-7)


Moje re~i nisu vaìle samo za apostole i u~enike i za tadanji narod Izraela. Moja je re~ bila i jeste re~ O~eva. Ona vaì za sve

483

narode ove Zemlje, od narataja do narataja, kao i za sve due u podru~jima ~ienja.

Bo`ji oltar treba da izgrade mukarci i ène ~iji je ìvot u Meni, Hristu. Ko ìvi u Meni, on e u ovome svetu i svedo~iti o Hristu. On e u Moje ime biti vodi~ pripadnicima zajednica koje ìve u Meni. I u Meni e on biti klju~ koji e za Mene, Hrista, otvarati sve vie srca.

Oni koji ìve u Meni i kroz koje Ja ìvim, treba da sluè svima. Preko njih Ja pokazujem pripadnicima Mojih zajednica, Mojim ovcama i jaganjcima, put ka ve~no rascvetalim livadama unutarnjeg ìvota.

Vreme sazreva. Onako kako zrelost ljudi i Zemlje bude odmicala, tako e i sve vie ovaca pronalaziti jednog Pastira - Mene, Hrista, koji prebiva u svim duama i ljudima.

8. I bie onih me|u njima koji e vas slediti, i od kojih e Me neki uistinu ljubiti, isto kao i ti, a oni naprasiti i nerazumni i nestrp-ljivi proklinjae one koje Bog nije prokleo, i progonie ih u svom neznanju da u njima jo ne mogu nai plodove koje traè. (Pogl. 70, 8)


Svi su ljudi i due plodovi na drvetu @ivota. Svaki plod postepeno sazreva u susret Meni, Hristu. I kad plod dostigne punu zrelost, Ja ga onda donosim Ve~nom Ocu, koji ga uzima i zauvek stavlja tamo gde je njegovo mesto u Carstvu Bo`jem.

No, dok jedan plod ne dostigne unutarnju zrelost, ~esto je potrebno vie ìvota na Zemlji. Zbog toga su mnoge due dolazile i dolaze uvek iznova u zemaljski ìvot. One ulaze u zemaljska tela i prilikom smrti opet iz njih izlaze, dok ne dostignu zrelost koja ih osloba|a to~ka ponovnih ra|anja.

A tek kada dua u ~oveku sazri, moè on nesebi~no davati darove unutarnjeg ìvota i drugim ljudima koji za njima ~eznu, kako bi i oni doli do unutarnje zrelosti.

484

Zbog toga, prema Zakonu ve~nog ìvota, samo ~ovek koji je i sam prete`no postao Istinom moè iriti jevan|elje ljubavi i nositi ga u sve zemlje. Jer on e onda moi da dotakne mnoga srca, budui da daje iz ve~ne istine.

Shvatite: od vremena Mog ìvota na Zemlji kao Isusa iz Nazareta - preko apostola, u~enika i svih pravednih proroka i prosvetljenih - iz generacije u generaciju sazreva Novo Doba, doba Hrista. Iz generacije u generaciju neprekidno su dolazile due koje su u ìvotu na Zemlji doputale da jo vie sazrevaju njihovi plodovi unutarnjeg ìvota. A ono to su od ostvarenoga svaki put donosile sa sobom na ovu stranu, to su i delile, pou~avajui i sluèi. Prilikom svoje fizi~ke smrti odlagale su zemaljsko ruho, i u jednoj drugoj generaciji vraale se ponovo, u novo zemaljsko ruho, donosei sa sobom unutarnju zrelost, svetlost Hristovu, dajui od nje onima koji su se ozbiljno trudili da ~ine korake ka unutarnjoj zrelosti.

Mnoge due koje su se vratile i koje se vraaju, nose u sebi ve uveliko zreo plod, ìvot u Meni, Hristu. One sada Meni pripremaju puteve od starog, grenog sveta u Novo Doba, koje se rascvetava u Meni, Hristu.

Shvatite: svoje bli`nje proklinje samo onaj ~ija je duevna zrelost mala. Ko jo ìvi u grehu, ne moè u svom bli`njem prepoznati zrele plodove, jer on vidi samo sopstvene senke i zato smatra da bi i -njegovi bli`nji kao i on sam, trebalo da su bogati senkama.

9. A drugi, koji same sebe ljube, urotie se s kraljevima i vladarima ovog sveta, i traìe zemaljsku mo, bogatstva i vlast, i og-njem i ma~em donosie smrt onima koji traè istinu i stoga su uistinu Moji u~enici.

10. I u one u dane Ja, Isus, ponovo biti razapinjan na krst i izrugivan javno, jer oni e govoriti da ovo sve ~ine u Moje ime." A Petar re~e: "Daleko bilo od Tebe, Gospode." (Pogl. 70, 9-10)


485

Borba izme|u Svetlosti i tame trajae sve dok se za teko optereene due vrata ponovnih ra|anja ne zatvore. Ova borba izme|u Svetlosti i tame vodi se i u ovoj velikoj vremenskoj prekretnici (1989). Demonske snage jo jednom koriste sva sredstva i stavljaju u pokret sve njima poslune, bilo due ili ljude, kako bi ugasile Svetlost koja na Zemlji biva sve vea i vea.

Danas (1989) doga|a se sli~no kao i onda kada Sam Ja u Isusu hodio ovom Zemljom. Oni koji ljube same sebe i drè se svog zema-ljskog vlasnitva i vrednosti, udruùju se sa vladarima ovoga sveta i sa crkvenim poglavarima, da bi uz pomo zemaljske vlasti isklju~ili one koji su se posvetili Meni, Hristu, i koji u svet donose Moje jevan|elje ljubavi. Jer za sebi~noga, opasnost su svi oni koji jevan|elje ljubavi i ìvota ne samo prenose i ire re~ima, ve i s nesebi~nom -ljubavlju deluju uz pomo Moje snage.

U ranijim su stoleima oni pohlepni za vlau, vladari, crkveni poglavari i njima posluni, u Moje ime ili naokolo s ognjem i ma~em da bi ljudima drugih zemalja doneli jevan|elje ljubavi. Pritom su na svojim bli`njima primenjivali ono to je bilo u njima i na njima samima: okrutnost i smrt.

U dananjem vremenu (1989) putuju opet isti - samo u drugim zemaljskim telima - od mesta do mesta i govore klevetni~ki. Preko sredstava javnog informisanja sadanje generacije, oni u narodu ire svoje neistine, da bi se tako ponovo suprotstavili onima koji sada zapo~inju vremensku prekretnicu i pomaù da prodre Moja svetlost. Tako Me, iz generacije u generaciju, uvek iznova razapinju na krst oni koji pominju Moje ime zloupotrebljavajui ga za svoje ciljeve.

Pioniri Novog Doba, doba Hrista, jesu Hristovi prijatelji u ~itavome svetu. Ko ostane u Meni, on je Moj u~enik i Moja u~enica, kako sada tako i ubudue.

11. A Isus odgovori: "I kao to Mene prikivaju na krst, bie tako i zajednici Mojoj u one dane, jer ona je nevesta Moja i jedno je sa Mnom. Ali doi e i dan kad e tama uzmai a istinska svetlost zasjati." (Pogl. 70, 11)


486

Tama je razorila prve prazajednice. Ali ono to je mogla razoriti bile su samo spoljanje ustanove. @ivot u Meni, pak, razvijao se iz generacije u generaciju. Jer mnoge due koje su bivale sve ispunjenije Svetlou, dolazile su neprekidno u zemaljska tela i, vidljivo i nevid-ljivo, ostvarivale ono to su donosile sa sobom. One su i zasnivale male prazajednice i pou~avale su Zakonu istine. Na ovaj je na~in sve vie ljudi pronalazilo put ka Meni, Hristu, koji prebiva u svim duama i ljudima.

U dananjoj vremenskoj prekretnici (1989), sveobuhvatna Svetlost postaje vidljiva. Nastala je Zavetna zajednica Novi Jerusalim, koja sve vie raste - a tako i druge prazajednice u Univerzalnom ìvotu. Ona je Zavetna zajednica za Carstvo Mira Isusa Hrista. Ona je Moja verenica, a Ja Sam njen ènik. Sve vie pripadnika Zavetne zajednice Novi Jerusalim ispunjava Moju volju, volju Ve~noga.

I oko Zavetne zajednice Novi Jerusalim opet se unjaju vukovi, u Moje ime irei laì o pripadnicima Zajednice. Mene opet razapinju na krst, jer se Moje ime zloupotrebljava. S Mojim imenom, Hrist, oni hoe da ugase Svetlost sveta, Mene dakle.

No, tama e uzmai, jer su joj odbrojani dani. Otvorie se Zem-lja i progutati tminu, nadoi e vode i preplaviti ono mra~no. Tada e na ~itavoj Zemlji svetleti Svetlost koja Ja Jesam: Hrist.

12. I jedan e sedeti na prestolu Mome, ~ovek jedan koji e biti istina i dobrota i snaga, i ljubavlju e i mudrou biti puniji od svih, i on e voditi zajednicu Moju preko ~etvorostruke dvanaestorice i sedamdeset i dvojice kao nekada. I pou~avae samo to je istinito.

13. I zajednica e Moja biti ispunjena svetlou i sijae svim narodima zemaljskim, a na prestolu e sedeti prvosvetenik jedan kao kralj i svetenik.

14. I Moj e Duh biti u njemu, a njegov presto bie trajan i nikada uzdrman, jer e na ljubavi, istini i pravednosti biti utemeljen, i svetlost e k njemu dolaziti i od njega obasjavati sve narode zema-ljske, i njih e istina osloba|ati." (Pogl. 70, 12-14)


487

Iskaz: "I jedan e sedeti na prestolu Mome, ~ovek jedan koji e biti istina i dobrota i snaga, i ljubavlju e i mudrou biti puniji od svih, i on e voditi zajednicu Moju preko ~etvorostruke dvanaestorice i sedamdeset i dvojice kao nekada. I pou~avae samo to je istinito. I zajednica e Moja biti ispunjena svetlou i sijae svim narodima zemaljskim, a na prestolu e sedeti prvosvetenik jedan kao kralj i svetenik", ima sledee zna~enje:

Ove re~i su skrivajue re~i. Skriveno je re~eno ta e doneti vremenska prekretnica.

Ove skrivajue re~i kazuju: Boànska Mudrost e sedeti na Mom prestolu sve dok Ja u Duhu ne budem ponovo doao. Jer Ja Sam postavio presto za Svoj dolazak u ovaj svet. Ja Sam Svetlost sveta. Boànska Mudrost, pozvana od Oca i Mene, Hrista, da predvodi Moje delo Spasenja i pripremi Moj dolazak, jeste istina, dobrota i snaga. Boànska Mudrost, stvorena iz O~eve ljubavi, u vremenskoj e prekretnici izgraditi prazajednice i ispuniti ih ìvotom i snagom. Ona e pou~avati savrenoj istini i svim e ljudima davati ono to ovi mogu da shvate.

Brojevi su simboli, i kao znak bili su davani onima koji su iz -njih mogli da ~itaju. No, ljudi Novog Doba primaju Moju re~, koja je i re~ ve~nog Oca.

Zavetnu zajednicu Novi Jerusalim i njene druge prazajednice, svetlost Istine ispunjava ~vrstinom i snagom za nesebi~na dela u Mome Duhu. Prazajednice u Mome Duhu, u Spasiteljskom delu Isusa Hrista u Univerzalnom ìvotu, svim e narodima Zemlje darivati svetlost i snagu za Novo Doba.

Zavetna zajednica Novi Jerusalim je u Meni instrument @ivota za ovu Zemlju. Ona ima presto u Meni i ona e postepeno sve narode sjediniti u j e d a n narod u Meni, Hristu. Zavetna zajednica Novi Jerusalim, povezana s boànskom Mudrou, svetenica je koja svim -ljudima koji joj pri|u daruje svetlost, ljubav i ìvot. Ona, svetenica, bie u Meni, Hristu, a Ja u delovati kroz nju i kroz druge prazajednice koje su u Meni. Svi su oni utemeljeni na ljubavi, istini i mudrosti, na Bo`joj pravednosti.

Svetlost sveta, koja Ja Jesam, sijae kroz zajednice koje su u Meni, a Ja u kroz njih sijati svim narodima Zemlje. Istina e

488

osloba|ati sve vie ljudi, i oni e onda sa~injavati ono j e d n o stado koje je u Meni, Hristu. Pod ovim jednim stadom misli se na prazajednice u Meni, Hristu, koje se izgra|uju preko Zavetne zaje-dnice Novi Jerusalim u Spasiteljskom delu Univerzalnog `ivota. A Ja u biti njegov Pastir.

489

71. POGLAVLJE

îenje hrama

Udarci bi~em za duu i telo (1-2) Istinska slu`ba Bo`ja (3-4). Jedino smisao re~i oìvljava

(5-7). Svaki ~ovek odslikava samoga sebe (8-11)

1. Bee blizu jevrejski praznik Pashe i Isus opet otide iz Vitanije u Jerusalim. I u hramu na|e gde sede oni to prodavahu volove, ovce i golubove, a i menja~e novca.

2. I On na~ini bi~ od sedam tankih konopaca i sve ih istera iz hrama. Ovce i volove i golubove oslobodi, a menja~ima razbaca novac i ispremeta stolove. (Pogl. 71, 1-2)


Bi~ od sedam tankih konopaca simbolizuje sedam osnovnih snaga Bo`jih, Zakon ìvota. Ko postupa protiv Zakona Bo`jeg, on grei protiv sedam osnovnih snaga Bo`jih, stvarajui tako svoje uzroke. I svaki uzrok koji se na vreme ne okaje i ne ispravi, udarac je bi~em za duu i telo.

Ko grei protiv svih sedam osnovnih snaga, iskusie odgovarajue udarce bi~em. To su posledice koje on mora da iskusi na svome telu.

3. I re~e im: "Nosite sve to napolje i ne pretvarajte kuu Oca Mojega u kuu trgova~ku. Ne stoji li zapisano: Moja kua treba da je kua molitve za sve narode? A vi na~iniste od nje peinu razbojni~ku i napuniste je grozotama svakojakim.

4. I ne dozvoljavae da ko pronese hramom sud napunjen krvlju ili da se ìvotinje ubijaju. A u~enici Njegovi pomiljahu pritom na ono to je napisano: "Briga oko kue Tvoje izjede me." (Pogl. 71, 3-4).


490

"Moja kua treba da je kua molitve za sve narode" zna~i: To treba da bude kua ili vei prostor u kojem e se okupljati svi ljudi - bez obzira koje su konfesije ili rase, iz kojeg su naroda ili dràve i iz kojeg drutvenog sloja poti~u. Oni se tamo sastaju da bi se molili, da bi zahvaljivali Bogu i slavili Ga, te u~ili o zakonima Bo`jim i pridràvali ih se.

Bog je Jedan, Jedini, Otac- Majka Bog svih bia i ljudi, i nema drugog Boga. Zato treba da bude i j e d a n narod, koji oboàva Jednoga, Jedinoga, bez rituala, kultova, dogmi i sopstvenog u~enja.

O Bogu ne treba diskutovati i razmenjivati miljenje.

Bog je u srcima svih bia i ljudi. On je ìvot u svemu to postoji. Ko potuje sebe ~inei svoj ìvot svetim, potovae onda i svog bli`-njeg i bie mio i Bogu. On nee traìti da na|e Boga, jer on ìvi u struji @ivota ne pitajui gde je ta struja.

Zato njemu nisu potrebni ni kultovi ni ceremonije, a ni diskusije. Ko je oslobo|en ovih spoljanjih stvari, svesno je spasen i jedno je sa @ivotom, koji je ve~an.

Bog ne èli `rtvovanje ubijanjem. Ono je za njega strahota. On èli ~ista i iskrena srca Svoje dece, koja ispunjavaju zakone Bo`je, verni su Bogu u svemu, a me|usobno su jedno drugome odani u -ljubavi.

5. A Jevreji Mu se suprotstavie: "[ta nam èli kazati time to vidimo da ~ini?" Isus im odgovori i re~e: "Opet vam kaèm: Sruite ovaj hram i Ja u ga za tri dana podii."

6. A Jevreji uzvratie: "êtrdeset i est godina gra|en je hram ovaj, a Ti e ga za tri dana podii?" A On govorae o hramu Svog tela.

7. I kad On vaskrsnu iz mrtvih, setie se u~enici Njegovi da im re~e ovo, i verovahu Pismu i re~i koju je Isus govorio. (Pogl. 71, 5-7)


491

Ono napisano u Pismu, kao i re~i, mnogo je bolje ne uzimati doslovno i ne verovati im doslovno, a to zna~i - ne dràti se slova, ve razumeti smisao onoga to je napisano i izgovoreno. ôvek ovo u~i preko ostvarivanja Bo`jih zapovesti, a to su prvi koraci u ispunjava-nju ve~nih zakona. Kad ~ovek bude mogao da shvati duboki smisao re~i, tad vie nee biti mogue da bude pogreno vo|en. Slovo samo mrtvo je i ne aktivira unutarnji ìvot. To postiè samo smisao koji leì u slovu, u re~i. Zna~enje re~i oìvljava i duu i ~oveka.

Ko samo slua re~, ~esto ìvi u zabludi. Ko, me|utim, razumeva smisao, zna~enje re~i, on ìvi u re~i i razumeva re~, jer u njoj prepoznaje znak Bo`ji.

8. I ~uvi ovo i videvi pismoznanci i svetenici, uplaie se i stadoe traìti kako da Ga pogube, jer Ga se bojahu videvi kako narod slua u~enje Njegovo.

9. A kad pade ve~e, On izi|e iz grada. Jer po danu u~ae u hramu, a nou odlaàe na goru Maslinsku. I dolaàe narod rano izjutra da Ga slua u dvoritu hramovom.

10. I dok bee u Jerusalimu za praznika Pashe, mnogi poverovahu u Njega jer videe ~uda koja u~ini.

11. No Isus im se nije poveravao, jer ih je sve prepoznavao. Ne bee Mu potrebno da svedo~e jedan za drugog, jer On je dobro znao ta se u ~oveku skriva. (Pogl. 71, 8-11)


U re~ima "...jer On je dobro znao ta se u ~oveku skriva" leì sledei smisao: Sve dok ~ovek samo slua i samo veruje u ono to je ~uo, ali to u svakodnevnom ìvotu ne ostvaruje, on ostaje grean ~ovek koji sudi i osu|uje. On danas uzvikuje: "Osana"- a sutra ve: "Razapnite Ga na krst".

Svaki ~ovek obeleàva samog sebe svojim miljenjem, govorenjem i postupanjem. Njegovo miljenje i njegov ìvot ki~ica su za slikanje kojom on obeleàva svoje telo i oblikuje svoje lice. Tako na licu svakog ~oveka stoji ucrtano ta on misli. ôvek je ono to misli.

492

Ko samo veruje, a svoje verovanje ne ostvaruje, on uprkos svom verovanju ostaje onaj stari ~ovek koji zadràva svoje navike i poroke. Takvi su ljudi nepouzdani. Jer ko ne ispunjava zakone Bo`je, poput trske je koja se povija na vetru.

12. I, kako se bee pribliìo praznik Pashe, posla On dvojicu u~enika Svojih da spreme gornju prostoriju, u kojoj je sa Dvanaestoricom Svojih èleo da jede, i da kupe to je potrebno za sve~anost koju s njima htede da proslavi. (Pogl. 71, 12)

493

72. POGLAVLJE

Isusova oprotajna beseda

Slika i prilika O~eva (1-3). Oni e ~initi vea dela nego to Sam ih Ja kao Isus ~inio (4). Ko nesebi~no sluì, njemu u Ja ispuniti ono za ta se moli (5). Ko

osveuje svoj hram, ìvi u Meni (6-7). Nesebi~na ljubav je komunikacija sa Bogom (8). Zna~enje

re~i: "Otac je vei od Mene" (9-11)

1. Se|ae Isus sa u~enicima Svojim u vrtu Getsimanskom, i obrati im se: "Neka se ne zbunjuje srce vae: verujui u Boga, u Mene verujete. U kui Oca Mojega stanovi su mnogi; a da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripravim mesto. I ako odem i pripravim vam mesto, opet u doi i uzeu vas Sebi, da gde Sam Ja budete i vi. A kuda Ja idem znate, i put znate."

2. Re~e Mu Toma: "Gospode, mi ne znamo kuda ide, i kako moèmo put znati?" A Isus im re~e: "Ja Sam put, istina i ìvot. Niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene. Kad biste Mene znali, i Oca Mojega biste znali; a odsada poznajete Ga i videli ste Ga."

3. Re~e Mu Filip: "Gospode, pokaì nam Oca i bie nam to dovoljno." Isus mu re~e: "Toliko Sam vremena s tobom i nisi Me poznao, Filipe? Ko je Mene video, video je i Oca, i zato onda govori: Pokaì nam Oca? Zar ne veruje da Sam Ja u Ocu, a Otac u Meni? Re~i koje vam govorim, ne govorim od Sebe samoga, ve Otac koji u Meni boravi, On tvori sva dela. (Pogl. 72, 1-3)


Ko je postao hram Bo`ji, slika je i prilika O~eva, A ko vidi sliku i priliku O~evu, doìvljava veli~nastvo Oca. Otac je manifestacija iz praenergije, strujeeg @ivota koji se naziva i Bog.

Bog je sveprisutni @ivot. A sva ~ista bia manifestacije su iz Boga, praenergije, strujeeg @ivota. Ko vidi sliku i priliku O~evu, bie u Bogu; on vidi i svetlost O~evu, koja proìma bie u Bogu.

Bia Svetlosti ne pitaju o O~evom liku. Ona sama su manifestacija, lik O~ev, i zra~e iz sebe ono to i On jeste: ljubav,

494

mudrost, snagu i ìvot. Sveukupno ~isto postojanje kree se u struji @ivota, u Bogu.

Ko je svog bli`njeg primio i u sebi ga prihvatio, ko ga od srca i svojim ~istim biem ljubi, on gleda sliku i priliku Oca, a to je ljubav, mudrost i snaga.

4. Verujte Mi da Sam Ja u Ocu i Otac u Meni, ili Mi makar verujte zbog dela istinskih. Zaista, zaista vam kaèm, oni koji veruju u Mene tvorie dela koja i Ja tvorim, i vea e jo dela od ovih tvoriti; jer Ja idem Ocu Svome. (Pogl. 72, 4)


Samo vera u Mene nije dovoljna. Mnogi u Mene veruju - a ipak misle, govore i ~ine kao nevernici. Iz vere u Boga nastaju dela Bo`ja samo onda kad se dua i ~ovek uzdignu do ìvota u Bogu, preko ostvarivanja ve~nog ìvota koji je ve~ni Zakon.

Ko samo veruje a ne ostvaruje, nema snage da ~ini Bo`ja dela. Ko, me|utim, zakone Bo`je sve vie ostvaruje i pridràva ih se, on dobija tako i snagu da ~ini dela Bo`ja koja Sam ~inio i Ja kao Isus iz Nazareta. On e - s Mojom Delimi~nom snagom, Spasiteljskom snagom, povezanom s Prasnagom - i jo vea dela ~initi. Jer Ja, Hrist - koji Sam od Oca doao u ovaj svet i opet se vratio Ocu, da bih kao Hrist Bo`ji, kao Uteitelj i Spasitelj, delovao u svim duama - delujem sada kroz one koji se pridràvaju zakona @ivota, tako da oni ~ine znatno vea dela od onih koja Sam Ja kao Isus ~inio.

5. I za ta se god u Moje ime budete molili, Ja u to u~initi, da se proslavi Otac u Sinu ~ove~jem. I ako ta zamolite u ime Moje, Ja u u~initi. (Pogl. 72, 5)


Re~i "I za ta se god u Moje ime budete molili, Ja u to u~initi, da se proslavi Otac u Sinu ~ove~jem" zna~e: Ko ìvi u Meni, Hristu,

495

ko nesebi~no sluì, njemu u ispuniti sve za ta se moli. Jer ko ìvi u Meni, moli se jedino za darove Duha, jer ìvi u Duhu Bo`jem a ne teì svetu da bi s njim ìveo.

6. Ako Me ljubite, pridràvajte se Mojih Zapovesti. I Ja u umoliti Oca i dae vam drugog Uteitelja, koji e zauvek ostati uz vas: Duha Istine, koga svet ne moè primiti jer Ga ne vidi i ne poznaje Ga. Ali vi Ga poznajete, jer Duh s vama prebiva i u vama e biti.

7. Ja vas neu ostaviti bez utehe. Doi u vam. Jo malo i svet Me vie nee videti, a vi ete Me videti. I poto Ja ìvim, i vi ete ìveti. U onaj dan znaete da Sam Ja u Ocu Svome a vi u Meni i Ja u vama. (Pogl. 72, 6-7)


ôvek je hram Duha Svetoga, jer u njemu, u najunutarnjijem due prebiva duhovno telo iz Boga. Od Moga dela Spasenja, Ja Sam kao Uteitelj i Spasitelj, kao Duh ìvota, u ovome hramu, u dui i ~oveku. Ko osveuje svoj hram pridràvajui se Zapovesti, on ìvi u Meni a Ja ìvim i delujem kroz njega.

8. Koji imaju Zapovesti Moje i pridràvaju ih se, to su oni koji Me ljube; a koji Mene ljube, ljubie i njih Otac Moj, i Ja u ih ljubiti i objaviu im se" (Pogl. 72, 8)


Ljubav Bo`ja jeste nebeska komunikacija. Ko Boga vie ljubi nego ovaj svet, on ljubi i svog bli`njeg. Ko, me|utim, kaè: "Ja -ljubim Boga" a protiv je svog bli`njeg, on ne ljubi Boga. Njegove re~i nisu ispunjene ljubavlju prema Bogu. To su prazne, sebi~ne re~i, koje u sebi ne nose snagu izraza. Ali ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, on -ljubi i Boga i tako je u komunikaciji s vrhovnom snagom, s Ljubavlju - Bogom. Ova komunikacija s Bogom jeste objava.

496

9. A Juda (ne Iskariotski) upita Ga: "Gospode, zato hoe nama da se objavi a ne svetu?" Isus im odgovori i re~e: "Koji Mene ljube pridràvae se Mojih re~i: I njih e ljubiti Sveti Jedan, i Mi emo -njima doi i s njima emo i ostati.

10. A koji Me ne ljube, nee ni ~uti Moje re~i, a re~i koje ~ujete nisu Moje re~i, ve re~i Oca koji Me je poslao. Ovo vam govorim dok Sam jo s vama. A Uteitelj, koji je Duh Sveti, koga e Otac u Moje ime poslati, On e vas nau~iti svemu i podsetie vas na sve to vam rekoh.

11. Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam: a ne dajem vam kao to svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vae i neka se ne boji. ûste da vam rekoh: Idem, i opet u vam doi. I ako Me ljubite, radovaete se to rekoh: idem Ocu; jer Otac Moj vei je od Mene. (Pogl. 72, 9-11)


Uteitelj i Spasitelj jeste Hrist Bo`ji, koji ìvi u Duhu ve~nog Oca. Ja Sam jedno s Ocem. Otac i Ja Smo jedan Zakon - Istina, koja osloba|a sve due i ljude koji veruju i ispunjavaju volju O~evu.

"...jer Otac Moj vei je od Mene" zna~i: O~ev Duh je Sveduh, Zakon koji se sastoji od sedam osnovnih snaga @ivota. A Zakon je Bog.

U Bogu, Sveduhu, Hrist Bo`ji ìvi i deluje u ~etiri osnovne boànske snage: Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. Otac je, me|utim, Svesnaga. On je ve~ni Zakon koji se sastoji od sedam osnovnih snaga: Reda, Volje, Mudrosti, Ozbiljnosti, Dobrote, Ljubavi i Blagosti. Na Zemlji se ovih sedam osnovnih snaga nazivaju: Red, Volja, Mudrost, Ozbiljnost, Strpljivost, Ljubav i Milo-sr|e.

Otac je, dakle, vei od Sina. On je Svesnaga - Ja Sam Delimi~na snaga u Svesnazi.

12. I Ja Sam vam to sada rekao, pre nego se dogodi, da biste verovali kada se dogodi. A neu vam vie mnogo govoriti, jer doi e knez ovoga sveta i na Meni nee nai nita.

497

13. Ali da bi znao svet da Ja ljubim Oca: kako Mi Otac zapovedi, onako ~inim. Sve do samog svretka." (Pogl. 72, 12-13)

498

73. POGLAVLJE

Pravi ~okot

Svaka loza u Meni daje plod (1-2). Ko ne ostane u Meni, grei (3). @iveti u Hristu (4). Jasno oko due sti~e dar razlikovanja istine od

zablude (5). Verni u Moje ime donose dobre plodove (6-8). Onaj koji vidi, nije vie slep (9). Zato se

Hrist danas ponovo objavljuje (10-11). Poznavanje Zakona obavezuje na ostvarivanje (12). Nijedan ~ovek nee moi da kaè: "O Hristu nisam znao nita" (13)

1. I onda im re~e Isus: "Ja sam pravi ~okot, a Moj Otac je vinogradar. Svaki izdanak koji ne daje ploda bie odse~en, a svaki koji daje ploda bie o~ien, da bi jo vie plodova davao.

2. Ostanite u Meni, i Ja u vama. Kao to ni izdanak ne moè sam od sebe dati ploda ako ne ostane na ~okotu, ne moète ni vi, ako u Meni ne ostanete. Ja Sam ~okot, a vi ste izdanci: Ko ostane u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez Mene ne moète u~initi nita. (Pogl. 73, 1-2)


Plod moè sazrevati samo ako ostane u Meni, Hristu, ako ~ovek, dakle, sve svoje misli i te`nje posveti Meni, trudei se da ispunjava Bo`ju volju, da bi tako postao Zakonom Bo`jim. Svaki izdanak - tj. svaka dua i svaki ~ovek koji preko Mene ostvare svoj Unutarnji ìvot, o~iste se, dakle, preko Moje snage – postaje plodom koji opet donosi plodove, jer dobri plodovi daruju se nesebi~no.

Shvatite: Svaki ~ovek zra~i iz sebe ono to je u njemu; ili boànsko ili neboànsko.

3. Koji u Meni ne ostanu, bie odba~eni kao nekorisni trs, koji se onda osui, i sabere se, i u vatru se baci, i izgori. Ako li ostanete u Meni i re~i Moje u vama ostanu, za ta god zamolite dae vam se. (Pogl. 73, 3)

499


Svi oni koji ìve sa svetom i ìvei svoj greni ìvot odri~u se Hirsta Bo`jeg, propatie vatru svojih sopstvenih misli, re~i i dela. Jer ta ~ovek poseje to e i po`njeti. Svaka neboànska misao, svaka nezakonita re~ i svako sebi~no delo, nekorisni su, jer su bez snage. To je ljudski ukras koji e se osuiti poput trsa.

Ko ne ostane u Meni, taj grei. A greh koji po~ini dua i ~ovek, morae i snositi. Vatra greha doprinosi ~ienju due. Ali ko ostane u Meni, Hristu Bo`jem, taj ostaje i u Ocu, jer Otac i Ja smo jedno. I -njegove e molbe biti ispunjene, jer on e onda moliti samo za ono to je Bo`ja volja.

4. Uistinu, Ja sam pravi hleb koji dolazi s Neba, supstanca Bo`ja koja je jedno sa ìvotom Bo`jim. I kao to je u hlebu vaem mnogo zrna, tako ste i vi koji verujete i radite po volji Oca Mojega jedno u Meni. A ne kao preci vai koji jedoe manu i pomree; jer ko ovaj hleb jede, ìvee ve~no. (Pogl. 73, 4)


@ivot u Bogu jeste duhovni hleb. To je hrana due. Ko se njome hrani, on ni kao ~ovek nee gladovati niti oskudevati.

Ko ispunjava Bo`ju volju i ìvi iz istine, taj prima istinu u svim -njenim fasetama. Onda su njegovo razmiljanje i dela ispunjeni Bo`jom snagom, a i njegov zemaljski ìvot e biti ispunjen ìvot.

Ljudi koji su u Meni, Hristu - ìve, a ne vegetiraju. Vegetira samo ~ovek koji svoj ìvot troi uludo, jer su njegovo razmiljanje i te`nje usmereni na zemaljski svet, pa tako njemu i pripadaju. Nakon zemaljske smrti on e biti i duhovno mrtav, jer je bio samo vezan za svet, a ne posveen Bogu. Njegova dua ne zna odakle je dola i kuda ide.

Ko ìvi u Bogu on je esencija iz Boga i poznaje put svoje due, jer ona ìvi u Meni, Hristu, a Ja Sam put, istina i ìvot.

500

5. Kao to se i penica odvaja od pleve, tako se i vi morate osloboditi od zabluda ovoga sveta. Za ovo pak ne treba da se uda-ljavate od sveta, ve treba da ìvite u svetu, odvojeno, za ìvot sveta (Pogl. 73, 5)


Ko èli da ìvi u Bogu, oslobodie se i zabluda ovoga sveta, koje on utoliko vie prepoznaje ukoliko jasnije biva oko njegove due.

Samo jasno oko due sti~e sposobnost razlikovanja istine od zablude. Jasno oko due postii e ~ovek koji unosi jasnou u svoj ìvot svojim razmiljanjem i ìvotom po Bo`joj volji.

Ko teì Bogu, on e i ìveti sa onima koji se isto tako trude da ispunjavaju Bo`ju volju, jer isto privla~i isto. Iz toga proizlazi zna~e-nje sledeeg iskaza. "Ko je Moja majka, ko su Moja braa? Oni koji ispunjavaju volju Moga Oca."

Ko ìvi u Bogu, on ne izbegava ovaj svet. On ìvi u ovom svetu, ali nije i sa ovim svetom. Ko ìvi u Bogu, on u ovome svetu ìvi za sve one ljude koji traè ìvot u Bogu da bi ga ispunjavali.

6. Zaista, zaista, penica se na vatri sui, a tako i vi, u~enici Moji, morate kroz nevolje prolaziti. Ipak radujte se: jer kao to ste sa Mnom trpeli kao jedno telo, tako ete sa Mnom i vladati u jednome telu i svetu darovati ìvot.

7. Oca ete slaviti donosei mnoge plodove, i tako ete biti Moji u~enici. Kao to Otac ljubi Mene, i Ja ljubim vas: Ostanite u ljubavi Mojoj. Ako Zapovesti Moje odrìte ostaete u ljubavi Mojoj, kao to Sam Ja odrào Zapovesti Oca Mojega i ostajem u Duhu ljubavi.

8. Sve ovo Sam vam kazao da radost Moja u vama ostane i radost vaa da bude potpuna. Ovo je Zapovest Moja, da ljubite jedni druge kao to Ja vas ljubim. Vee ljubavi od ove ~ovek nema, da svoj ìvot `rtvuje svome prijatelju. Vi ste prijatelji Moji ako ~inite to vam Ja zapovedam. (Pogl. 73, 6-8)

501


Ove re~i utehe i ljubavi nisu vaìle samo za apostole i u~enike, ve one vaè za sve ljude u svim generacijama koji se trude da slede Mene.

Mnogi koji Mene slede zapae u nevolje, jer ih protivnik tera da se odreknu Boga, priklone se svetu i njemu povla|uju.

Ko pati zbog jevan|elja, on nosi krst zajedno sa Mnom. On e stajati Meni s desne strane kada se Ja pojavim kao vladar Carstva Mira. A svi koji umru u svojim gresima gledae one kojima su naneli bol i patnju.

Ve~noga, u kome Ja, Hrist, Jesam, slavie Meni verni, i u Moje ime i s Mojom snagom donosie Mu mnoge zrele plodove. Ko ostane u Meni, on se pridràva Zapovesti nesebi~ne ljubavi i svoj e ìvot `rtvovati Zapovesti ljubavi. Oni koji ostanu u Meni ljubie se nesebi~no i zra~ie nesebi~nu ljubav u srca svih ljudi koji traè. Ko ostane u Meni, njega ispunjava istinska radost, i on e radost donositi i onima koji dopuste da se njihova srca ispune nesebi~nom ljubavlju.

9. Vie vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna ta radi gospodar njegov: Nego Sam vas nazvao prijateljima, jer sve to ~uh od Oca Mojega tome i vas pou~avah: Ne izabraste vi Mene, nego Ja vas izabrah i postavih vas da idete i plodove donesete, i da plodovi vai ostanu. I ta god od Oca zamolite u ime Moje, dae vam se. (Pogl. 73, 9)


Istinski sluga je prijatelj Hrista Bo`jeg. Ko nesebi~no sluì i donosi dobre plodove, nije vie neznalica. On poznaje zakone Bo`je, jer u njima ìvi. On onoga slepoga vie nee susretati slepo, ve e slepoga prepoznavati, jer su se ostvarivanjem ve~nih zakona otvorile -njegove duhovne o~i.

502

Onaj koji vidi, nije vie slep. On slepoga vidi onakvog kakav ovaj jeste i za koga se izdaje. Jer ko ispunjava Bo`ju volju, osloba|a se to~ka ponovnih ra|anja i postiè duhovno ro|enje. Za njega Ja onda nisam vie Uteitelj i Spasitelj, ve brat i prijatelj.

10. Ovo vam zapovedam: Da ljubite jedni druge a tako i sva stvorenja Bo`ja. Ako vas mrzi svet, znajte da je i Mene mrzeo pre vas. Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi vas ljubio kao svoje; ali poto niste od ovoga sveta, jer vas Ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet.

11. Seajte se re~i koje vam Ja rekoh: Nije sluga vei od gospodara svojega. Kao to su Mene progonili, tako e i vas proga-njati; i kako su se Mojih re~i dràli, tako e se i vaih dràti. Ali sve e vam ovo ~initi zbog imena Mojega, jer oni ne poznaju Onoga koji je Mene poslao. (Pogl. 73, 10-11)


Ko je izabrao Mene, Hrista, izabrao je samoga sebe iz ovog sveta. Zbog Mene njega svet mrzi.

[to se Meni kao Isusu dogodilo, to e se dogoditi i svima koji Mene ljube, jer oni ne ljube spletkarenje ovoga sveta. Ko je od ovoga sveta, njega ovaj svet i ljubi i prihvata kao svoga. No, ko se posveti Meni, Hristu, njega e svet mrzeti kao to je i Mene mrzeo i jo mrzi.

Shvatite: Sadanja generacija (1989) nije mnogo bolja od prethodnih generacija. Ono to ljudi u prethodnim inkarnacijama nisu prepoznavali, to ne prepoznaju ni u ovoj generaciji, naime, dela -ljubavi. [to su u pre|anjim inkarnacijama pogreno tuma~ili, to i u ovoj generaciji pogreno tuma~e.

Mnogi govore o Mom ìvotu na Zemlji, o Mom delovanju kao Isusa iz Nazareta - a ipak ne razumeju ono ~emu Sam u~io. Mnogi i danas jo tuma~e re~i Ve~noga po svom naho|enju - i one iz Starog i iz Novog zaveta - a tako|e i re~i Bo`je preko Mojsija. Da se svet promenio, Ja se vie ne bih objavljivao. Ali poto se svet nije promenio, Ve~ni i Ja, Hrist, govorili smo ljudima i sada ponovo

503

govorimo, preko Proro~ke re~i, da bismo ispravili ono to je pogreno, i ljude izveli iz zbrke dogmi, predstava i pogreno shvaenih re~i.

Mnoge re~i iz ve~ne istine bile su citirane i jo se citiraju i zloupotrebljavaju radi ljudskog spletkarenja. Mnogi takozvani hriani samo govore hrianski, ali misle kao antihrist. Oni se samo nazivaju hrianima - a iznutra su vukovi grabljivi.

12. Da nisam doao i govorio im, ne bi greha imali. A sad izgovora nemaju za greh svoj. Koji Mene mrzi, i Oca Mojega mrzi. Da ne ~inih me|u njima dela koja niko drugi nije ~inio, ne bi greha imali, ali sada ga imaju; videli su i mrzeli Mene i Oca Mojega. Ali, sve se ovo moralo dogoditi, da se re~ ispuni, zapisana u Zakonu -njihovome: Omrznue Me ni za to. (Pogl. 73, 12)


"Da nisam doao i govorio im, ne bi greha imali" zna~i: Da Ja nisam doao i govorio im, oni svoje grehe ne bi spoznali i smatrali bi se bezgrenima. Ali, Ja sam doao i govorio o O~evom Zakonu, a i ìveo ga, kako bih njima bio primer.

Ko citira ve~nog Oca i Mene, Hrista, i istinske proroke, on je time i primio re~i Ve~noga, Moje re~i i re~i proroka. Ali ko po tome ne ìvi - onako kako mu je zapove|eno - taj grei protiv Zakona Bo`jeg, i grenik je. Za svoja dela on vie nema izgovora zvanog neznanje.

Ve~ni je u svim vremenima davao Svoju Re~: svi su Ga narodi sluali preko proroka i prosvetljenih. Mojsije je doneo Deset Zapovesti, izvode iz ve~nog Zakona. Kao Isus iz Nazareta, Ja Sam -ljude u~io Zakonu, i Svojim ga primerom ìveo.

Zakon koji Sam im doneo glasi: Ljubite Boga, svog Oca, svim srcem i svim svojim snagama, a svog bli`njeg kao sebe same. Nijedan ~ovek, dakle, ne moè rei da nije znao!

Shvatite: Ko svog bli`njeg ne ljubi nesebi~no, taj ne ljubi ni Boga. Ko mrzi svog bli`njeg, on mrzi i Boga, svog ve~nog Oca. Ko prezire svog bli`njeg, prezire i Boga, svog ve~nog Oca.

504

"Da ne ~inih me|u njima dela koja niko drugi nije ~inio, ne bi greha imali, ali sada ga imaju; i videli su i mrzeli Mene i Oca Mojega" zna~i: Da nisam ~inio dela Bo`ja, mnogi ljudi ne bi ni poznavali dela u Bogu i verovali bi da su bezgreni. Ali, poto su Moja dela videli ili su ~uli o njima, tako im je pokazano i kako valja misliti, govoriti i postupati. I ne u~ine li tako, u tome e prepoznati svoje grehe. U Mojoj misli, re~ima i delima kao Isusa, oni su videli i ~uli Moga Oca, i oni Njega, Ve~noga, sluaju u Meni, Hristu, u usmenim ili pismenim predanjima dela koja Sam Ja ~inio.

Ko ne misli, ne govori i ne postupa iz nesebi~ne ljubavi i zadràva svoja dela pohlepe, krtosti i te`nje za moi, umesto da ih uniti, grenik je. U mnogim situacijama on grei i protiv Duha Svetoga.

Ko je, dakle, video Mene, ili o Mojim delima ~uo, on je i Oca video i doìveo Ga u Meni, Hristu.

Ko priznaje dela Bo`ja preko Njegovih proroka, kao i dela Hristova, taj se tako obavezuje da misli i ìvi onako kako Sam to Ja, Hrist, ljudima zapovedio.

13. Ipak doi e Uteitelj, koga u vam Ja poslati od Oca, Duh Istine. On e doi od Oca i svedo~ie o Meni: a i vi ete svi svedo~iti, jer ste od po~etka sa Mnom. (Pogl. 73, 13)


U svim generacijama su mnogi ljudi svedo~ili i jo svedo~e o Meni, a tako i u ovoj (1989). Nijedan ~ovek, dakle, i nikada nee moi kazati: "Ja o Hristu nisam nita znao." Jer pioniri Novog Doba, koji stoje u Mom Nalogu, rairie istinu, koja Ja Jesam, u sve zemlje. I jevan|elje ljubavi bie pruèno mnogim ljudima. Hrist Bo`ji je Uteitelj i Spasitelj, Istina i @ivot u struji ve~nog Zakona.

Vreme ~ini svoje: Kao to dananje vreme ljude tera i goni, tako i uzroci sve brè donose svoje posledice. Mnogi koji sada jo jure za materijalnim podlei e ovim posledicama. Ali oni ljudi koji preostanu

505

na kraju prekretnice vremena ovoga sveta, priznae jevan|elje ljubavi, a mnogi e po njemu i `iveti.

506

74. POGLAVLJE

Isus priprema Svoje u~enike na ono to predstoji

Borba protiv Hrista u ime Hrista (1) Delo Spasenja bie izvreno (2-3). Istina danas te~e poput velike reke (4-5)

1. Sve Sam vam ovo kazao da vas upozorim. Izgonie vas iz sinagoga, da, doi e vreme kada e svaki koji vas ubije misliti da to ~ini Bogu u ~ast. A tako e ~initi jer ne poznae ni Oca ni Mene. (Pogl. 74, 1)


U svim se generacijama deavalo i jo se deava - a tako i oko godine dvehiljadite - ono to Sam govorio Svojim apostolima i u~enicima: Zato to Moga oca i Mene ne poznaju, i vas e prognati iz svoga ìvota i nee vam dopustiti da sudelujete u njihovom bogosluè-nju, jer ne pripadate njihovoj veri. Mnoge od vas e i ubiti, a druge klevetati i pred narodom izvrgavati ruglu. Shvatite: ko se prema svom bli`njem odnosi bez ljubavi i potovanja, on ne ljubi ni ve~nog Oca ni Mene, Hrista.

U proteklim stoleima vlast je stalno nahukavala narod protiv instinskih sledbenika Hrista. I strahujui od posledica narod im je bio posluan. Zato je i bilo mogue da se u Moje ime po~ine strani zlo~ini nad ljudima koji su Me sledili ili bili druga~ijeg uverenja nego crkvene vlasti.

Na sramotan je na~in Moje ime zloupotrebljeno i prodato. Ljudi koji su sebe nazivali hrianima, a nehrianski su ìveli, pokuali su da sa ma~em u ruci pokrtavaju one koji su bili druge vere, i to ne samo u takozvanim krstakim ratovima. Crkveni su vlastodrci zloupotrebljavali i jo zloupotrebljavaju Moje ime, stavljali su ga i jo ga stavljaju u okove svojih dogmi i tvrdili su i tvrde da jedino oni imaju spasonosnu milost, verujui da su Mene, Hrista, upregli u jaram svojih dogmi.

Sli~no onome to su preìvljavali neki apostoli i u~enici, preìvlj-avaju oko godine dvehiljadite pojedini Hristovi prijatelji, istinski

507

pioniri Novog Doba. Opet je crkvena vlast ta koja nahukava narod protiv njih. I to se opet doga|a sa sli~nim argumentima, kako bi se na-hukani ljudi okrenuli protiv Mojih istinskih sledbenika. Kao i nekada, Hristovim se prijateljima, pionirima Novog Doba, uskrauju prava koja ina~e pripadaju svakom gra|aninu u dràvi. Kao i u prolim vremenima, oni koji hukaju i ovo sprovode u delo, nazivaju sebe isto tako hrianima.

Mnogi Moji istinski sledbenici postali su otpadnici u o~ima dràve i crkve i svih onih koji su im posluni. Pravo se na brojne na~ine tuma~i protiv njih kako bi se stekao utisak da Hristovi prijatelji nisu u pravu. Tako oni oteàvaju ìvot ljudima koji teè tome da budu istinski hriani.

Shvatite: Jo i danas (1989) satansko sedi na najviim poloàjima vlasti i upravlja onima koji su mu (satanskome) dopali ruku - ljudima koji se zadovoljavaju onim to im se unapred odredi "odozgo". Umesto da sami preispitaju, oni sud o svojim bli`njima preuzimaju od njih. Ipak ova vlast nee trajno upravljati ~ove~anstvom. Satanskome je dato jedno veliko vremensko razdoblje kao vreme milosti od Boga, da se preobrati. No i ovo vremensko razdoblje ima svoj kraj, i tama stoji pred ovim krajem. Jer dolazim Ja, Hrist, Svetlost sveta, Istina i @ivot!

2. Ali sve Sam vam ovo kazao da se, kad do|e ~as, seate ovoga da vam Ja kazah. A iz po~etka ne kazah vam ovo jer bejah s vama. A sada idem Ocu Svojemu koji Me posla; i nijedan od vas Me ne pita: Kuda ide? I zato to vam sve ovo kazah, zato ste àlosni.

3. Pa ipak vam Ja istinu govorim: bolje je za vas da Ja odem, jer ako Ja ne odem nee vam ni Uteitelj doi. Ali kad Ja odem poslau vam Svoga Duha. A kad On do|e, ukazae svetu na grehe, na pravednost i sud. (Pogl. 74, 2-3)


Uteitelj je Duh Hristov, koji Ja Jesam, ìvot u Bogu, Mome Ocu. Hristov Bo`ji Duh je sveprisutan u ~etiri Bo`je sutine, snage Stvara-nja - koje svaka dua nosi u sebi kao snagu i ìvot.

508

Uteitelj, Moj Duh, jeste Spasiteljska iskra u kojoj deluju uteha i Spasenje. Spasenje je Moje delo koje Sam primio od Oca radi povratka u domovinu svih dua i ljudi.

U Mom Spasiteljskom delu deluju mnogi ljudi i donose Moje svetlo u svet. Uz njihovu nesebi~nu pomo, Moje je delo ve za nekoliko zemaljskih godina naraslo po ~itavoj kugli zemaljskoj. Radi Dela Spasenja mnoga su bia otila i odlaze u zemaljsko ruho, da pou~avaju ljude istini i njima za primer je ìve, sli~no kao to Sam to ~inio i Ja kao Isus iz Nazareta. Mnoga su srca i mnogi ljudi podstaknuti i pokrenuti milju, ìvotom i delovanjem ovih pionira, da razmisle i da ostvaruju ve~ne zakone.

A Delo Spasenja je za nekoliko zemaljskih godina naraslo irom sveta zahvaljujui nadljudskom naporu jedne ène, koja ìvi u Ocu i u Meni, Hristu. Ona ima boànski nalog, da zajedno sa pionirima Novog Doba zove i pou~ava sve ljude koji su dobre volje, da i oni prona|u unutarnje svetlo ljubavi i istinski ìvot, ve~ni Svezakon. Jer Istina, Svezakon, u unutarnjem je svakog ~oveka.

Shvatite: Ve~ni Svezakon je istinski Zakon koji e pobediti sve zakone materije kao i zakon uzroka i posledice, jer je neli~an i apsolutan.

U ovoj monoj vremenskoj prekretnici (1989) mnoga bia deluju u zemaljskom ruhu. I oni neumorno ~ine velika dela za Doba Svetlosti pa tako i za Mene, Hrista Bo`jeg, i za sve generacije koje e za njima doi.

Ko ove re~i bude ~itao u Novom Dobu, kada se mir nastani u -ljudima, poneto od toga jedva e moi da razume. No Moje e re~i zadràti svoje zna~enje, jer mnoga bia koja e se roditi u Novom Dobu nosie, kao seanje, stari svet u sebi, koji su prevladali sa mnogo muke, truda i patnje.

U duama i ljudima Novog Doba ovaj e potencijal seanja ostati ìv sve dok se i u podru~jima ~ienja ne ispuni ono to se izvrilo i na Zemlji, pozornici starog sveta. Jer satansko e na Zemlji tada, dodue, za neko vreme biti svezano, ali ne i u podru~jima ~ienja. Dua e tamo i dalje otplaivati svoje grehe koje je sebi natovarila u zemaljskom ruhu.

509

Ja ljudima prilazim u raznoraznim oblicima, kako bih im ukazao na njihove grehe, na njihov sud i na pravednost Bo`ju.

4. Na greh, dakle, jer ne veruju u Mene; na pravednost pak, jer Ja idem Ocu i vie Me neete videti; a na sud jer je knez ovoga sveta osu|en.

5. Jo vam mnogo toga imam kazati, ali sada jo ne moète shvatiti. A kad do|e Onaj, Duh Istine, On e vas uvesti u svu istinu; jer On nee govoriti od sebe samoga, ve ono to bude ~uo to e govoriti. A On e vam pokazati i ta dolazi i Mene e slaviti. Jer On e ovo od Mene primati i objavljivati vam. (Pogl. 74, 4-5)


Duh Istine jeste Hrist Bo`ji, o kome Sam govorio kao Sin ~ove~ji. U toku gotovo dve hiljade godina Ja Sam ova obeanja i ispunio. Duh Istine dolazio je u svim generacijama i Njegovim su delovanjem sve vie rasli svetlost i snaga u ovome svetu, jer mnogi su ljudi sluali i ~itali iz Zakona ìvota, iz ve~ne istine, i tako su pojedinci po~eli da razvijaju @ivot u sebi.

No, u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) prodire Svetlost - Ja, Hrist, ve~na Istina - i u irokom spektru zra~i u ~itav svet. Poput velike reke te~e Zakon istine kroz Proro~ku re~, jer Ja Sam ljudima poslao boànsku Mudrost, kako bi se objavila istina i tako se prodrmali ljudi koji ìve u grehu i tamnici sveta.

A Istina objavljuje i ta se doga|a u sadanjosti, kao i ta dolazi. Ona doti~e i napaja mnoge due i ljude i ja~a ih ljubavlju, snagom i mudrou. Ko o~isti svoje grehe, prepoznae Mene, Hrista; jer greh zamagljuje duhovno oko. Ko je u stanju da vidi, on Mene, Hrista, prepoznaje u sebi samome i u onima koji Me istinski slede. I koji ìve u Meni, slave Ve~noga u Meni, jer primaju od Mene da bi davali da-lje ljudima.

6. Sve to ima Otac Moje je. Zato vam rekoh - Uteitelj e uzimati od Mene i objavljivati vam. Jo malo i neete Me videti, i opet malo i ugledaete Me, jer Ja idem Ocu. "A neki od u~enika

510

Njegovih rekoe me|u sobom: "[ta zna~i to to nam kaza: Jo malo i neete Me videti, i opet malo i ugledaete Me i: Ja idem Ocu?"

7. A Isus primeti da Ga htedoe pitati, pa im re~e: "Vi se izme|u sebe pitate zbog Mojih re~i: Jo malo i neete Me videti, i opet malo i videete Me. Zaista, zaista vam kaèm, zaplakaete i zaridati, no svet e se radovati: àlosni ete biti, ali e se àlost vaa u radost pretvoriti.

8. @ena kad ra|a àli se, jer do|e ~as njezin; no kad se dete rodi, ona ne misli vie na strah ovaj, zbog radosti to do|e ~ovek na svet. I vi ste tako sada puni àlosti, ali Ja u vas opet videti, i nek se raduje srce vae i radost vau niko vam nee uzeti.

9. I u onaj dan neete Me nita pitati. Zaista, zaista vam kaèm: [ta god budete molili od Oca Mojega u ime Moje, primiete. Do sada ne moliste ni za ta u ime Moje. Molite i primiete, da radost vaa bude potpuna. O svemu ovome Ja Sam vam govorio u pore|enjima, ali doi e vreme kad sa vama vie neu govoriti zagonetno, ve u vam otvoreno objavljivati o Ocu Svojemu.

10. U onaj dan ete u ime Moje zamoliti: I ne kaèm vam da u Ja umoliti Oca Mojega za vas, jer sam On ljubi vas zato to vi ljubite Mene i verujete da Ja od Boga izi|oh. Ja Sam od Boga iziao i doao u ovaj svet i opet svet naputam i odlazim Svome Bogu."

11. I onda rekoe u~enici Njegovi: "Eto, sad otvoreno govori i bez zagonetki. Sada znamo da Ti sve zna i da nije nu`no da Te bilo ko moli, jer verujemo da Ti od Boga izi|e".

12. Isus im odgovori: "Verujete li sada? Evo bliì se i ve je tu ~as kad ete se razbeàti i svaki svojoj kui otii i Mene sama ostaviti: Ali Ja nisam sam jer je Otac sa Mnom.

13. Ovo Sam vam kazao da u Meni mir imate. U svetu ete imati nevolje, ali budite spokojni, Ja Sam savladao svet. Hodite, idemo sada!" (Pogl. 74, 6-13)

511

75. POGLAVLJE

Poslednja pashalna ve~era

Budite ~ista srca (1-2). O izdaji - Tolerancija i razumevanje prema neukima (3-6). U Hristovom Novom Dobu nee vie biti prolivanja krvi (7-9). O~iena Zemlja daruje obilje (10). @ivot u Hristu vodi ka plemstvu due i istinskoj slobodi (11-12). Zakon ìvota, zapovesti ljubavi - Onaj ko prezire bli`njeg, ne pronalazi put do Hrista, Istine, u ve~no Postojanje - Svako sudi sebi samome

(13-16). Novi Izrael i Novi Jerusalim (17). Iz svih naroda i plemena zbratimljuju se oni koji vre dela Bo`ja (18).

1. Nave~e do|e Isus u kuu u kojoj se behu okupila Dvanaestorica sa pratiocima svojim: Petar, Jakov, Toma, Jovan, Simon, Matej, Andrija, Natanail, Jakov, Tadej, Juda, Filip i drugovi -njihovi (a bee tamo i Juda Iskariotski koga ljudi ubrajahu me|u Dvanaestoricu, sve do ~asa kada se razotkri).

2. A behu obu~eni u haljine od ~istog belog lana, jer je lan pravednost svetih. A svako od njih nosae boju svoga plemena. U~itelj, pak, imae na Sebi haljinu sasvim belu, i bez ijednog ava ili mrlje. (Pogl. 75, 1-2)


Od ljudi do|oh kao Sin ~ove~ji. A ponovo dolazim kao Hrist Bo`ji, njihov Spasitelj, Duh Istine.

Ko sabire u Moje ime, ne rasipa. Rasipa samo onaj ko èli da okuplja u sopstveno ime, ~ak i onda kad koristi pritom Moje Ime - i tako ga zloupotrebljava.

Postanite oni ~isti, i u svemu ete videti Boga, @ivot. îsti vidi ono ~isto. On, me|utim, vidi i ono ne~isto, i oslovljava ga kako bi bilo spoznato i savladano.

Shvatite: îsta belina lana u ono vreme je predstavljala simbol unutarnje ~istote. Ja vam kaèm: Ne treba da se ukraavate samo spolja, a ~istotu u Bogu da zapostavljate, ve treba da postanete ~isti u svom srcu. Onda ete nositi i ~istu i svetliju odeu. Ako je srce

512

~isto, to e se onda odraàvati i u spoljanjem, u ponaanju i u odei onoga koji teì Bogu.

3. I oni zapodenue raspru o tome koji bi od njih trebalo da je najvei; stoga im On re~e: "Carevi neznaboàca gospodare nad njima, a one koji vladaju tamo nazivaju dobrotvorima. Ali vi ne budite takvi. Nego ko je najvei me|u vama, nek bude najmanji, a koji je prvi, da sluì."

4. I re~e Isus: "ê`njivo ~ekah da ovu ve~eru pashalnu s vama proslavim, pre nego postradam da i spomen na Moju `rtvu stavim u slu`bu i spasenje svih ljudi. Jer evo, dolazi ~as kad e Sina ~ove~jeg predati u ruke grenika."

5. A jedan od Dvanaestorice upita Ga: "Gospode, jesam li ja taj?" A Isus odgovori: "Onaj je kome dadnem zalogaj."

6. A Juda Iskariotski Mu re~e: "Gle, beskvasni hleb, meano vino, ulje i za~ini, no gde je tu jagnje koje Mojsije zapovedi?" (Jer Juda bee kupio jagnje, no Isus zabrani da se zakolje). (Pogl. 75, 3-6)


Ljudi izdaju ljude, svoje bli`nje. Bog, me|utim, ne izdaje Svoje dete. Niti pak ~ovek koji ìvi u Bogu izdaje svog bli`njeg. Kao to ni Ja, kao Isus iz Nazareta, nisam izdao Judu. Govorio Sam uopteno o izdajniku, koji prvi zalogaj uzima bez unutarnje molitve.

Ni apostoli ni u~enici nisu zahtevali da se zakolje jagnje. No i Meni su, kao i apostolima i u~enicima, bili ponu|eni komadii ve pripremljenog jagnjeta, kao dar ljubavi. Nai su bli`nji, naime, tako èleli da nas daruju, jer bolje nisu znali. Ja Sam blagoslovio dar i po~eo da uzimam meso. Moji apostoli i u~enici u~inili su isto. Odmah posle su Me upitali, shodno smislu: "Mi bi ipak trebalo da se ostavimo jedenja mesa. Tako si nam zapovedio. A sada Si i sam jeo meso."

Pou~io Sam Svoje: "ôvek ne bi trebalo nijednu ìvotinju da namerno ubije, kao to ne bi trebalo ni da jede meso ìvotinja ubijenih radi jela. Ako, me|utim, ljudi koji su jo neuki, za hranu

513

spreme meso i pruè ga svome gostu kao dar u vidu gostinske ve~ere, tada gost ne bi trebalo da odbije ovaj dar. Postoji, dakle, razlika jede li ~ovek meso iz poùde ili iz zahvalnosti svome domainu za njegov trud.

Onaj koji zna, trebalo bi ipak, ukoliko mu je to mogue i ako mu spoljanje okolnosti i vreme to dozvoljavaju, da domaina uopteno uputi, pritom ga ne uveravajui da je to bolje. I kad za to sazre vreme, domain e i sam shvatiti ta uoptena uputstva.

Nesebi~noj ljubavi na ovome svetu pripadaju i razumevanje i tolerancija. Ostavite svakom ~oveku slobodnu volju, bez obzira na to da li on èli ili ne èli da shvati i prihvati vaa uoptena uputstva. Ako budete u svako doba mislili, govorili i postupali nesebi~no, ostaete u ljubavi, i ljubav e vas blagosiljati. Onda e biti blagosloveno i ono to vam se pruì kao dar ljubavi.

7. Tada Jovan predskaza iz Duha: "Gle, jagnje Bo`je, Pastira dobrog koji ìvot Svoj daje za Svoje ovce." A Judu pogodie ove re~i, jer je znao da e Ga izdati. No Juda opet zapita: "U~itelju, ne stoji li napisano u zakonu da za sve~anost Pashe jagnje treba biti zaklano u prostoru ogra|enom?"

8. A Isus odgovori: "Kad budem na krst uzdignut, onda e uistinu jagnje biti zaklano. Ali jao onome koji ga preda u ruke krvnika. Bolje bi mu bilo da se nije ni rodio.

9. Zaista vam kaèm, doao Sam u ovaj svet da ukinem sve `rtve krvne, i jedenje mesa ìvotinja i ptica koje ljudi kolju. (Pogl. 75, 7-9)


Onaj ko ljubi ìvot u Bogu, taj ljubi Boga i jedno je sa ìvotom iz Boga.

Ja Sam doao u ovaj svet da u~im Jevan|elju ljubavi, Zakonu Neba, i za primer ga ìvim. Onaj ko ostvaruje Zakon ljubavi Neba nai e ispunjenje ìvota.

514

@ivot u Bogu ne uklju~uje samo nae bli`nje, ve i sve druge ìvotne oblike kao to su ìvotinje, biljke, minerali i kamenje; jer Bog, @ivot, odràva sve to postoji. Ko ìvi u jedinstvu sa @ivotom, ne ubija ìvotinje iz obesti niti iz obesti unitava biljke. On potuje i @ivot - snage svesti - minerala i kamenja.

Ko potuje @ivot, potuje i svog bli`njeg, jer potuje i samoga sebe. Jer u dui je @ivot, Bog, kao sutina i snaga. Ko potuje svog bli`njeg, taj ìvi u miru sa ~itavim postojanjem i sa svojim bli`njim, jer su sva bia i ljudi deca Otac-Majka Boga.

Shvatite: Ko Zakon ljubavi ostvaruje, taj menja svoje miljenje i ìvot. Tako on oplemenjuje svoja ~ula i postupno naputa i svesno ubijanje ìvotinja, kao i njihovo klanje radi jedenja njihovog mesa.

Onaj kome je stalo do mesa, taj e ga i jesti. Onaj kome je stalo do Duha, hrani se onim to mu zemlja daruje, onako kao to je to nekad i bilo.

Shvatite: Nijedna promena, bilo u ljudima ili u svetu, ne zbiva se preko noi. To je sasvim postupan proces preobraàvanja. Onaj ko se okrene Bogu, taj sasvim postupno menja svoje miljenje i svoj ìvot, oplemenjujui tako svoja ~ula, tavie, ~itavog svog ~oveka. Pritom se sve vie distancira od ishrane mesom i ìvi u miru sa ljudima i carstvima prirode.

Tokom smena generacija prestae i krvne `rtve, jer e ljudi shvatiti da time ne odaju ~ast Bogu, a da njihova izmiljena boànstva ne reaguju na njihova miljenja i postupke.

Shvatite: Onaj ko vie ne zavidi, ko se ne prepire, ko vie ne vezuje i onaj ko vie ne èli da vlada i bude najvei, ~ovek je istinskog mira.

Sve dok u samim ljudima ne bude mira, postojae i krvne `rtve - u vidu ratova ili katastrofa. Kad ljudi postignu unutarnji mir, prestae i ratovi i katastrofe i prolivanje krvi.

Sve e ovo doi; me|utim, jo e do tada potrajati, jer jo nisu svi uzroci okajani i otplaeni. Ovi e se kao posledica vratiti onima koji su ih i posejali. Ipak, polako sazreva vreme u kome e mir ispu-

515

njavati srca ljudi - kako se sve vie bude uzdizalo Novo Doba, doba Hrista.

Sadanje ~ove~anstvo (1989) ìvi na jednoj velikoj vremenskoj prekretnici od starog, grenog sveta prema Novom Dobu. Kada ta promena bude u velikoj meri izvrena, ljudi e sve vie ispunjavati Bo`je zakone i bie onako kao to Sam predskazao kao Isus: Bie j e d a n Pastir i j e d n o stado, i svi narodi e biti j e d a n narod. Tada e biti okon~ane i sve krvne `rtve, tako|e i jedenje mesa ìvotinja.

10. Bog na po~etku svima dade plodove drvea, semenje i bilje za hranu; no oni koji vie ljubie sebe nego Boga ili svoje bli`nje, upropastie svoje obi~aje, i bolesti unee u tela svoja, a Zemlju napunie poùdom i svirepou. (Pogl. 75, 10)


Ono nisko, satansko, bliì se kraju. Ljudi e sve vie oseati potrebu za ìvotom u Bogu i s Bogom. Tako e se i zemlja o~istiti, a deca Bo`ja e se hraniti onako kao to bee u po~etku ljudskog roda: majka Zemlja e ponovo i u izobilju darivati stanovnicima Zemlje ono to im je potrebno za zemaljsko telo. A to e opet biti ono ~isto, za prete`no ~isto telo.

11. Bo`ji mir nai ete samo ìvei ispravno, a ne prolivajui krv nevinu. Vi Me nazivate Hristom Bo`jim, i doista istinu govorite; jer Ja Sam Put, Istina i @ivot. 12. Idite tim putem i nai ete Boga. Traìte Istinu i Istina e vas osloboditi, ìvite u @ivotu i neete videti smrti. Sve ìvi u Bogu i Duh Bo`ji ispunjava sve. (Pogl. 75, 11-12)


Pravedan ìvot je ìvot u Bogu. Ko je pravedan, ne vara bli`nje, ne osu|uje ih niti im sudi. Onaj ko u svemu teì pravednosti, pronai e put istinitosti. On je veran samome sebi u plemenitim mislima,

516

re~ima i delima. Saglasno svom razmiljanju i ìvljenju ophodi se on i pema svojim bli`njima. On nikoga ne vara, ne osu|uje, niti kome sudi, jer je oplemenio samoga sebe.

Shvatite: mir i istinsko hrianstvo u ovaj svet mogu doi samo preko ljudi koji su svoje due oplemenili ukrasima vrline i skromnosti, mislima punim mira, nesebi~nim re~ima i delima.

Ja Sam Put, Istina i @ivot. Ko svoju duu uzdigne k Meni, taj e Me i nai. A ko ìvi u Meni, Istini, bie slobodan od spoljanjih vezanosti i od tri~arija ovog sveta. Onaj ko ìvi u Istini, sve e svoje re~i i sve svoje ispuniti @ivotom, jer je i sam ispunjen Duhom Bo`jim.

13. Drìte se Zapovesti. Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, a bli`njega svoga kao samoga sebe. Na tome se temelji ~itav Zakon i proroci. Sutina Zakona je ovo: Ne ~inite nikome ono to ne èlite da drugi vama ~ine. înite drugima ono to biste èleli da oni vama ~ine.

14. Blagosloveni koji ispunjavaju ovu Zapovest; jer Bog se objav-ljuje u svim stvorenjima. I sva stvorenja ìve u Bogu i Bog je skriveno u njima."

15. Nakon toga Isus umo~i zalogaj, i pruì ga Judi Iskariotskom i re~e: "[to ~ini, ~ini brè!" I ovaj, uzevi zalogaj, odmah izi|e. A bee no.

16. I kad izi|e Juda Iskariotski, re~e Isus: "Sada se proslavi Sin ~ove~ji me|u Dvanaestoricom Svojom, i Bog se proslavi u Njemu. Zaista vam kaèm, oni koji vas prime, Mene e primiti, a koji Mene prime, primaju Oca koji Me je poslao. A vama, koji Me kao izabranici Moji sledite u duhovnoj obnovi, izgradiu Carstvo, kao to se Meni jedno izgradi, i vi, koji ste ostali verni Istini, sedeete na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena izrailjskih." (Pogl. 75, 13-16)


Onome ko ostvaruje Zapovesti nesebi~ne ljubavi srce je puno -ljubavi i mudrosti Bo`je, istine koja je ve~na, jer ova je Zakon ìvota.

517

Ko ispunjava Zapovest: "Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, a bli`njega svoga kao samoga sebe", ìvi u Zakonu Bo`jem, jer nesebi~na ljubav obuhvata sve snage svemira, od Reda do Milosr|a.

Ovaj Zakon Bo`ji ostvarivali su, u svim vremenima i u svim generacijama, pravi proroci i svi pravedni mukarci i ène. Onaj ko ispunjava Zakon Bo`ji, predaje se Bogu i daje ono to je volja Bo`ja: ljubav i mudrost.

Ko èli da postane Zakon ljubavi, neka potuje prvi korak prema Unutarnjem ìvotu, prema nesebi~noj ljubavi: "Ne ~inite nikome ono to ne èlite da drugi vama ~ine. înite drugima ono to èlite da oni vama ~ine."

Onome ko ispunjava Zakon ìvota, Ljubav, Bog se objavljuje u svim ljudima, ìvotinjama, biljkama, mineralima, kamenju i u svim snagama svemira. Nita nije skriveno onome ko se otvori Bogu. Onome, me|utim, koji zbog greha hoe da se sakrije od Boga, skrivene su sve stvari i snage svemira.

Juda je uzeo zalogaj, ali poto se nije iskreno pomolio, ostavio je jedan deo (zalogaja) na stranu i napustio maleni skup. Time je pokazao svoje miljenje, a onda je sproveo ono to je imao na umu.

Ono to Sam govorio ovom malenom skupu, trebalo bi vama i svim buduim generacijama da sluì kao spoznaja za vae miljenje i ìvot. Tako ete imati merilo za spoznavanje svoje duhovne zrelosti.

Ko svoje bli`nje poniàva i osu|uje, taj nije primio ni prihvatio ni njih, ni Mene. On tako odbacuje i osu|uje i Mene, Hrista Bo`jeg, jer Ja ìvim i u vaim bli`njima. Takvim ponaanjem on ne moè pronai ni Istinu, jer Sam Ja, Hrist, Put, Istina i @ivot. Ko odbacuje svog bli`njeg, odbacuje i Mene. On zato ne moè pronai ni ve~nog Oca koji deluje kroz Mene, Hrista.

A onaj koji ne ìvi u Meni, nije ni izabran - ni za carstvo Bo`je na Zemlji, ni za ve~no carstvo, ve~na Nebesa; jer je ve~no Postojanje Otac u Meni. Onaj ko svog bli`njeg prezire, taj ne poznaje ni Njega, Oca.

Ko je naao Istinu, nee ni suditi ni osu|ivati.

518

Re~ "suditi" zna~i:

Plemena izraelska sudie sebi samima, odgovaraju-e svom razmiljanju i delovanju.

Shvatite: Svaki ~ovek sudi samome sebi, jer svaki ne~isti oseaj, svaka nezakonita misao, svaka sebi~na re~ i samoìvi postupak nose u sebi sud. Mera kojom ~ovek meri, njegov je vlastiti sud: To je njegova sebi~nost u oseajima, mislima, re~ima i postupcima.

Ja, Hrist Bo`ji u Isusu, ostao Sam u Ocu, i tako se Otac proslavio kroz Mene, Hrista.

17. A jedan Ga upita: "Gospode, hoe li ponovo podii kraljevstvo Izrailja?" A Isus odgovori: "Moje carstvo nije od ovoga sveta, niti je Izrailj sve ono to se Izrailjom zove." (Pogl. 75, 17)


Moje carstvo nije od ovoga sveta.

Re~ "podii" zna~i: Izrael, sa Jerusalimom u sreditu, Ja u izgraditi tamo gde ljudi ispunjavaju volju Bo`ju. Moje carstvo sa~i-njavaju ljudi koji vre volju Bo`ju u Meni, Hristu.

Shvatite: Izrael i Jerusalim ne odnose se na neko odre|eno mesto. Oni su tamo gde ljudi deluju u Ime Svevinjega i tamo gde ispu-njavaju Zakon nesebi~ne ljubavi. I ovi e s ljubavlju i mudrou Bo`jom osnovati i izgraditi ono to je objavljeno: Carstvo Bo`je na Zemlji, ~iji u vladar biti Ja, Hrist.

Carstvo Bo`je na Zemlji nee biti tamo gde vlada samoìvost tvrdokornih Jevreja i svih onih ljudi koji Me prihvataju samo na re~ima. Novi Izrael i Novi Jerusalim osnovae i izgraditi ljudi koji su primili i prihvatili Oca i Mene, Sina, koji dakle ispunjavaju zakone -ljubavi i mudrosti Bo`je. To su oni koji donose duhovnu obnovu. Oni imaju Moj nalog da osnuju, izgrade i ispune ono to je objavljeno: Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista na ovoj Zemlji.

Shvatite: Izrael i Jerusalim bie tamo gde izvor Bo`ji izvire, a iz njega Istina poput struje proìma ~itav svet.

519

Sudie sebi one due i ljudi koji su sami sebe osudili neispunjava-njem ve~nih zakona.

Mnoga duhovna bia dola su iz Svetlosti Bo`je u zemaljsko ruho. Oni e sagraditi i sa~uvati presto Bo`ji na Zemlji. Stoga e Izrael i Jerusalim biti tamo gde Bo`ji izvor izvire i gde najsna`nije te~e - daleko od starog Izraela. Kada stari Izrael bude ukinut, Novi Izrael bie na mestu staroga Izraela, jer e zbog preobraàvajuih doga|aja irom sveta i zbog promene tzv. Zemljine ose doi do premetanja Zemljinih masa.

18. Izrailjem Bo`jim zvae se koji su neokaljani okrutnou, i pravedni su i ljube milosr|e i slave dela Bo`ja, i koji pomo pruàju slabima i potla~enima, svejedno iz kojeg su naroda." (Pogl. 75, 18)


Sa sve ~etiri strane sveta sakupljam Ja ljude, iz svih naroda i iz plemena ~itave Zemlje, koji se nisu okaljali niti se kaljaju okrutnou, ve su pravedni i milosrdni i nesebi~no pomaù slabima i potla~enima i ~ine dela Bo`ja.

Oni e se zbratimiti i povezati sa onima koji budu izgradili Novi Izrael i Novi Jerusalim, Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji, Carstvo Mira Isusa Hrista kojim e ~itava Zemlja biti obuhvaena.

520

76. POGLAVLJE

Pranje nogu - Poslednja ve~era

Otvaranje sedam osnovnih snaga due zapo~inje od Reda (1-3). Onaj ko ljubi nesebi~no, ispunjava Zakon i vidi Boga u svemu (4-5). Istinski Hristovi borci imaju ~isto srce (6). Cilj i zadatak due je da ponovo

postane Zakon (7). Zna~enje tamjana (8). O ve~eri - Nije ceremonija, ve simbol (9). Isusova molitva za Svoje: Ispunite re~ Bo`ju i Zapovest ljubavi; zra~ite onim ~ime vas Bog daruje (10-19). Molitva jedinstva (20-21). Hleb i

vino (22). Duhovna supstanca u darovima prirode (23-25). Mojsijevim ustupcima nastali su protivzakoniti obi~aji (26-28). Izdaja Hrista - Zato je

Isus mogao da bude uhvaen i zato je razapet. - Hristov ~in za rod Davidov (29-30).

1. A kad se zavri pashalna ve~era, upalie se svetiljke, jer bee ve no. I Isus ustade od trpeze, skide gornju haljinu pa uze prega~u i opasa se njome. Potom usu vodu u umivaonik i opra noge svoj Dva-naestorici po ~etiri puta svakom i osui ih prega~om kojom bee opasan.

2. A jedan od njih re~e: "Zar Ti moje noge da opere?" Re~e mu Isus: "Ako te Ja ne operem, nema udela sa Mnom." A on odgovori: "Gospode, ne samo noge moje, nego i glavu moju i ruke."

3. Re~e mu Isus: "Okupani nema ta da pere osim nogu, jer je sav ~ist." (Pogl. 76, 1-3)


I pranje nogu je bilo simbol. Ono predstavlja unutarnje ~ienje.

Da bi se postiglo savrenstvo, dua i ~ovek moraju zapo~eti s otvaranjem "najdonje" temeljne snage, snage Reda. To zna~i, da najpre treba da o~iste oseaje i misli i tako ih oplemene, da bi i -njihove ljudske re~i bile nadahnute Mojim `ivotom. Onda ~ovek postupno spoznaje volju Bo`ju. Istovremeno e onaj koji te`i Bogu sve vie oplemenjivati svoja ljudska ~ula, kako bi postigao unutarnje plemstvo. To su koraci evolucije koji slede jedan za drugim. Tako dua u sazrevanju i probu|eni ~ovek postaju plemeniti i dobri.

521

Na taj na~in dua i ~ovek postupno otvaraju sedam osnovnih snaga due koje su Zakon Bo`ji. Ukoliko je dua u potpunosti otvorila ovih sedam osnovnih snaga, od Reda do Milosr|a, onda je ona opet besprekorno duhovno telo, kap u okeanu Bogu, u Zakonu ìvota.

4. I uzevi haljine Svoje od naj~ieg belog lana bez mrlje i ava, sede opet za trpezu i re~e im: "Znate li, ta Sam vam u~inio? Vi me zovete Gospodom i U~iteljem, i pravo velite, jer Ja to Jesam. A kao to Ja vama sada oprah noge, tako i vi da perete noge jedni drugima. Jer Sam vam dao primer da, kao to Ja u~inih vama, i vi ~inite.

5. Ja vam dajem jednu novu Zapovest, da ljubite jedni druge i sva stvorenja Bo`ja. Jer ljubav je ispunjavanje Zakona. Ljubav je od Boga, a Bog je ljubav. I ko ne ljubi, ne poznaje Boga. (Pogl. 76, 4-5)


Onaj ko je sposoban da ljubi nesebi~no sve ljude i sve oblike ìvota, ko dakle vie ne vrednuje, ne prosu|uje i ne sudi, taj ispu-njava Zakon.

Zakon, Bog, jeste ljubav, jer Bog je ljubav. Ko ìvi u nesebi~noj -ljubavi, ~ist je. On Boga, Zakon ljubavi vidi u svim ljudima, u svim oblicima ìvota i u svim stvarima, jer poznaje Boga, Zakon ljubavi.

Onaj ko ne poznaje sebe samoga, ne poznaje tako ni Zakon, Boga, a tako onda i ne vidi Boga, Zakon ljubavi, ni u ljudima, ni u ìvotnim oblicima.

6. Sada ste o~ieni Re~ju koju Sam vam govorio. I po tome e vas svi poznati da ste u~enici Moji, ako ljubite jedni druge i milosr|e i ljubav ako pokazujete spram svih stvorenja Bo`jih, a spram slabih i potla~enih i koji nevini pate posebno. Jer Zemlja sva puna je mra~nih mesta zlo~ina, i patnje i straha, zbog sebi~nosti ljudske i neznanja (Pogl. 76, 6)


522

"...o~ieni Re~ju" zna~i: onaj ko ostvaruje Moju Re~, koja je ìvot i snaga, postae ~ist i duom i telom. A ko je ~istog srca, on e i u svetu doprineti da ljudi koji ~eznu za Bogom na|u ispunjenje, kao i da i ona najmra~nija mesta uàsa u kojima vladaju patnja, strah i smrt postanu svetlija. Onda e se i tamo buditi i rascvetavati ìvot u Bogu, a ljudi pronalaziti unutarnji mir.

Onaj ko ìvi u Bogu, postaje istinski, nesebi~ni borac za Carstvo Bo`je, koje je Mir. On se oru`jem ljubavi bori protiv samoljublja i neznanja svojih bli`njih, kako bi se obnovila Zemlja preko Mene, Hrista.

7. Kaèm vam: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu i svetlost im dajite u tami njihovoj i nek se Duh ljubavi nastani u srcima vaim i nek struji prema svima. I opet vam kaèm: Ljubite jedni druge i sva stvorenja Bo`ja." I kad On zavri, rekoe svi: "Slava Bogu!" (Pogl. 76, 7)


Ono to Sam govorio kao Isus iz Nazareta nije vaìlo samo za Moje, koji su bili sa Mnom, Isusom, niti samo za ondanji narod. Vaìlo je i vaì za ljude svih naroda i svih generacija, jer je to Re~ Bo`ja koja je bila i jeste upuena svim ljudima. I ona e vaìti sve dok mnogi od ljudi ne postanu Zakon ìvota, i ne budu i sami govorili Re~, Zakon, Boga. Onda e se ispuniti sve ono to smo Ja, kao Isus, i svi istinski proroci Bo`ji predskazali.

Kad ponovo do|em u Duhu, Zemlja e prete`no biti o~iena i sposobna da prima Moju svetlost, Hristovu svetlost. Tada e svi ljudi koji budu ìveli na o~ienoj Zemlji ispunjavati Zapovesti Bo`je i govoriti Re~, Zakon, jer e i sami ìveti u Zakonu.

Zadatak due je da u svojim razli~itim zemaljskim ìvotima, ìvljenjem u raznim vremenskim epohama, ponovo postane Zakon, Bog, Re~ ìvota. Ljudi koji su postigli vii stepen ~istote, ljubie jedni druge i sva stvorenja Bo`ja, kao to Sam ih Ja ljubio i ljubim.

523

8. Onda On podiè Svoj glas, a oni pak okupie se zajedno i govorahu: "Kao to jelen ~ezne za vodom potoka, tako i dua Moja za Tobom ~ezne, o Boè!" I kad zavrie, donese jedan od njih kadionicu sa ugljevljem uàrenim; i On ga posu tamjanom, istim onim koji mu dade mati Njegova na dan Njegove objave, i slatkoa mirisa ispuni prostor. (Pogl. 76, 8)


Takozvana kadionica stajala je u sobama tadanjih uglednijih gra|ana. Tamjan simbolizuje posveeni ìvot. Ali njega je veina ljudi koristila, i koristi, nesvesna ovog njegovog zna~enja. A tako se tamjan jo upotrebljava i u instituciji crkve, u ceremonijama. No, ipak, malo je ljudi, tako|e i u instituciji crkve, koji ìve posveenim ìvotom. A ono to se ne sprovodi u ìvot, ostaje samo simbol i stoga je bez zna~aja.

9. Onda Isus stavi zdelu preda se, a ~au otraga, i podigavi pogled Svoj k Nebu zahvali Bogu na dobroti Njegovoj u svemu i za sve, uze beskvasni hleb u ruke Svoje i blagoslovi ga. Onda izmea vino sa vodom, blagosiljajui i njega, pa otpevavi priziv sedmorostru-kog svetog Imena, pozva Trojednog da poalje Duha Svetoga i hleb da pretvori u telo Njegovo, telo Hristovo, a vino u krv Njegovu, krv Hristovu, za oprotenje grehova i radi ìvota ve~nog za sve koji posluaju jevan|elje. (Pogl. 76, 9)


Onaj ko u svetu obavlja neku slu`bu, koristi se pritom odre|enim fondom re~i koji mu je za to potreban, kao to su i prevodioci u sta-nju da prevode tekst shodno bogatstvu svog re~nika koje odgovara -njihovom stanju svesti. Stoga i nisu uvek mogli, niti mogu, da uslede prevodi shodno smislu, jer iste re~i za svakoga mogu imati neko drugo zna~enje – odgovarajue ne~ijoj svesti i predstavi. Tako je u mnogim slu~ajevima i Moja Re~ bila vi|ena kroz nao~ari vere onih koji su je

524

prevodili dalje. Zato Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem re~ koja je napisana u knjizi "Jevan|elje Isusovo".

Kao Isus iz Nazareta puno Sam se molio Bogu, Mome Ocu i vodio s Njim poverljive razgovore. Njemu, Ve~nome, molio Sam se i za blagoslov poslednje ve~ere s Mojima.

Govorio Sam im, shodno smislu: "Ono to Ja sada ~inim, to vi ~inite dalje Meni za spomen. Jelo je za telo. Dajem vam ga kao simbol unutarnjeg ja~anja.

Shvatite: Moje e telo biti predato da biste vi postigli ìvot ve~ni. Dopustite da vae telo postane hram Bo`ji, kako bi Duh mogao delovati u vama i kroz vas. Preko uskrsnua Mog duhovnog tela i vi ete uskrsnuti, jer Hrist Bo`ji koji ide k Ocu jeste Duh Istine u Bogu. Duh Istine e o~istiti vae duhovno telo, a Svetlost sveta, Ja Jesam, sjae u vama i kroz vas. Preko Svog uskrsnua Ja Sam Svetlost u vama i o~ienje vaih dua. Onaj ko veruje u Mene i ispunjava zakone Neba postii e, preko Mene, Hrista, ponovno ro|enje u Duhu Mog Oca."

Uzeo Sam vino, dodao neto vode i, shodno smislu, rekao: "Ovo to vam sada govorim, to je simbol. Spoznajte zna~enje - i mislite na Mene kada jedete i pijete, jer u svemu je Duh ìvota, Ja Jesam.

Vino je simbol Moje krvi koju u proliti za sve due i ljude. Dua i ~ovek moraju ponovo probuditi Duha due, tj. uneti ga u svoj zemaljski ìvot. Onaj ko ne prima i ne prihvata Duha Istine - simboli~no, Moju krv - njegova se dua ne moè vratiti u ve~nost, jer ne ìvi u Apsolutnoj istini. Dua ostaje izvan Nebesa sve dok ne primi i ne prihvati Mene, Svetlost sveta, svog Spasitelja. Ko, dakle, ne primi i ne prihvati Mene, svog Spasitelja, Savladara Neba, nee postii potpuno savrenstvo.

Shvatite: Ko Mene ne prima i ne prihvata, ne prima i ne prihvata Oca - jer Otac i Ja Smo jedno."

Kao Isus iz Nazareta izvrio Sam ovaj simboli~ni ~in me|u Svojima da bih im objasnio da je @ivot, Duh Bo`ji, kao sutina i snaga u svim oblicima ìvota, kako u hrani, tako i u piu. Ja Sam umro za sve due i ljude kako bi oni postigli uskrsnue. Bilo da

525

obedujete ili da neto drugo radite, treba da to ~inite uvek mislei na Mene. Jer ono to uistinu ~inite u Moje Ime, dobro je u~injeno.

U dobu monog vremenskog preokreta iskrvarie mnogi ljudi jer Me nisu primili ni prihvatili i tako ostaju u svojim gresima. No onaj ko te`i Bogu, sa Mnom e i obedovati. Zato se molite Bogu da blagoslovi i vae jelo, a pri jedenju mislite na snagu i ljubav Bo`ju, kao i na svog Spasitelja, Hrista Bo`jeg koji je u Ocu.

10. I uzdignu zatim `rtvene darove k Nebu, govorei: "Sin ~ove~ji uzdii e se sa Zemlje, i Ja u sve ljude Sebi privui. I svi e ovde znati da Sam Ja od Boga poslan."

11. I izgovorivi ovo, podi`e Isus o~i Svoje k Nebu govorei: "Ave (jevr. O~e), doao je ~as, proslavi Sina Svojega da i Sin Tvoj u Tebi proslavljen bude.

12. A Ti si Mene ve proslavio, Ti si srce Moje ognjem ispunio, i svetiljke si postavio Meni zdesna i sleva da nijedan deo Mene nije bez svetla. Ljubav Tvoja sija u desnicu Moju, a mudrost Tvoja u levicu Moju. I u Meni se objavljuje ljubav Tvoja, i mudrost, i mo Tvoja.

13. Ja Te proslavih na Zemlji; delo svrih koje si Mi dao da izvrim. Ti Jedini Sveti, Imenom Svojim sa~uvaj Dvanaestoricu i pratioce njihove koje si Mi dao, da budu jedno, kao to i Mi jedno smo. Dok bejah s njima u svetu, Ja ih vodih u Tvoje Ime, i nijedan se ne izgubi; a onaj koji otide od nas, i ne bee na, ali Ja se molim za -njega da se spasi. O~e, oprosti mu jer ne zna ta ~ini.

14. A sada dolazim Tebi, a ovo govorim svetu, da se radost Moja u njima ispuni. Dajem im Tvoju Re~, a svet ih mrzi; jer oni nisu od ovoga sveta, kao to ni Ja nisam od sveta.

15. Ja Te ne molim da ih uzme od sveta, nego da ih sa~uva od zla, dok budu u svetu; a oni nisu od ovoga sveta, kao ni Ja to nisam od sveta. Blagoslovi ih Istinom Tvojom. A Re~ Tvoja je Istina. Kao to Ti Mene posla u svet, tako i Ja njih aljem u svet i Sebe posveujem radi njih, da i oni budu posveeni Istinom.

16. A Ja ne molim samo za njih, ve i za sve koji e prii, i za sedamdesetdvojicu koje tako poslah; i za sve koji e u Istinu poverovati preko Re~i Tvoje, da i oni jedno budu, kao Ti, Presveti, to

526

si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u Tebi jedno budu, i da svet shvati da si Me Ti poslao.

17. O~e Sveti, hou da i svi koje si Mi dao, tavie svi koji ìve, budu sa Mnom gde Sam Ja, da i oni imaju udela u slavi koju Mi Ti daje, jer Ti Me ljubi u svima i sve u Meni, jo pre postanja sveta.

18. Svet Te nije prepoznao u pravednosti Tvojoj, ali Ja Te prepoznajem, i ovi znaju da si Me Ti poslao.

19. I Ja im objavih Ime Tvoje, da ljubav kojom Me ljubi i u -njima bude i od njih struji dalje svim stvorenjima Tvojim, svima." I poto izgovori re~i ove, svi podigoe glasove svoje skupa s Njim i moljahu se kako ih je On u~io: (Pogl. 76, 10-19)


Ova, po smislu prepri~ana molitva, nije bila izgovorena samo za Moje apostole i u~enike; ona je vaìla i vaì za sve ljude, za sve to postoji.

Oni koji sve vie ispunjavaju Bo`ju Volju, nosie tu Re~ Bo`ju koja ih ispunjava, u svet. To se doga|a sada i doga|ae se i ubudue, dok Ja ne do|em ponovo u Duhu.

U boànskom vremenu, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, ìvot ljudi je molitva koja se ìvi, ìvot koji je ve~ni Zakon. Jer ljubav prema Bogu i prema bli`njem, jeste ispunjavanje Zakona.

Ko nesebi~no ljubi, toga u Ja, Hrist, uzdignuti, kao to je Mene ve~ni Otac uzdigao. U isto vreme privui u ga k Sebi, njegovom Bratu, i ìveemo u Bogu kao Deca Bo`ja.

Ja Sam u svet, u sve due i ljude, doneo Delo Spasenja. Spasenje je dovreno u onim duama i ljudima koji su dostigli savrenstvo, dakle ~istotu. Ove su due opet postale jedno sa Ve~nim Ocem i postale su Moja braa. One stoje sa Mnom u tom Bratstvu - a u Otac-Majka Bogu u Sinovstvu i Kerinstvu.

Ne isputajte nikada svog bli`njeg iz svog srca, ~ak ni onda ako vas je izdao i predao (izru~io), kao to je Juda u~inio sa Mnom.

527

Zadrìte ga u svom srcu, ~ak i ako tada nije sa vama ve je protiv vas. On jeste i ostaje va bli`nji. Tako je zapisano u Nebu, u ve~nom Zakonu.

Potujte i ostvarujte Zapovest ljubavi: Ljubite svog Oca svim srcem svojim, svim snagama svojim, ljubite Ga u svakom oseanju, u svakoj misli, svakoj re~i i u svakom postupku, a svoje bli`nje kao same sebe. Ako u vaem oseanju, miljenju govorenju i ~injenju pre-vladava ljubav prema Bogu, onda ete i same sebe potovati kao decu Bo`ju, a tako i svoje bli`nje, koji su i sami deca ve~nog Oca, i koje Bog, na Otac, isto tako ljubi kao to ljubi vas. Jer u Bogu, vaem i Mome Ocu, svi su Njegova deca. I ukoliko to spoznate i prihvatite, neete ni vi praviti nikakve razlike.

Ljubav prema Bogu uklju~uje i opratanje. Onoga ko ìvi u Ocu krasi unutarnja veli~ina, kojom oprata, ne zlopamtei.

Onome koji ispunjava Re~ Bo`ju, dato je da Re~ Bo`ju objavljuje i pou~ava. Onaj, me|utim, ko Re~ Bo`ju i sam ne ostvaruje, neka uti, jer ko o Re~i Bo`joj samo govori, optereuje svoju duu. On grei tako protiv svete Re~i, protiv Boga. Ko Re~ Bo`ju samo propoveda i pou~ava, a ne ostvaruje je, njegove re~i ne dopiru do srca bli`njeg, a postaju i bumerang koji se vraa onome ko ih i odailje. Ko, dakle, Re~ Bo`ju samo propoveda i pou~ava, ne ostvarivi je, ne moè je ni ispuniti snagom i moi, jer je i sam bez snage.

Ko Moju Re~ ispunjava ìvotom i snagom sopstvenog ostvariva-nja i to pou~ava u svetu, ~esto nee biti shvaen od ljudi ovoga sveta, a mnogi e ga i mrzeti zbog jevan|elja.

Onaj ko ispunjava Re~ Bo`ju, nije od ovoga sveta, kao to ni Ja, kao Isus iz Nazareta, nisam bio od ovoga sveta. Ko ispunjava Re~ Bo`ju, ìvi je izvor i struja unutarnjeg spasenja, koja struji svim stvo-renjima i sve proìma, jer Bog je sveproìmajua snaga. Iz onoga koji ìvi u Bogu, struji ono to mu Bog daruje: ljubav, mudrost i snaga, bujica za sve i svakoga.

20. "O~e na, Ti koji si nad nama i u nama, da se sveti Ime Tvoje u Trojstvu. Da do|e Carstvo Tvoje svima u mudrosti i ljubavi i pravednosti. Da bude Volja Tvoja sveta na veke, kako na Nebu, tako i na Zemlji. Od hleba Tvog svetog podaj nam i od ploda Tvog ~okota

528

ìvog svaki dan. I kao to Ti nama oprata dug na, da i mi oprostimo onima koji se o nas ogree. I dok mi nastojimo druge da dovedemo do savrenstva, i Ti nas usavruj u Hristu Tvome. I, daruj nam dobrotu Svoju, da i mi drugima ~inimo tako. I u ~asu iskuenja izbavi nas od zla.

21. Jer Tvoje je Carstvo, i snaga i slava; od po~etka, i sada i na veke. Amin." (Pogl. 76, 20-21)


Od Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta prole su mnoge vremenske epohe. Generacije su dolazile i odlazile. Ljudi su se molili u sva vremena. A sadràji mnogih njihovih molitava bili su isti, samo su se u svakoj generaciji izgovarali druga~ijim re~ima. Stoga ~ovek ne treba da pridaje previe zna~aja zemaljskoj re~i, poto je ona dobijala i moè dobiti druga~iji smisao, od epohe do epohe, i od generacije do generacije. Nastojte, stoga, da shvatite smisao i usvojite pravo zna~e-nje.

Preko unutarnje re~i kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti, dao Sam (1986) ljudima, Molitvu jedinstva kao molitvu zahvalnosti i ljubavi prema Bogu. I, ona moè da se moli shodno smislu. Ona ukazuje na pribliàvanje Carstva Bo`jeg Zemlji i na Moj ponovni, duhovni dolazak. A postala je molitvom Hristovih prijatelja:

O~e na, koji Si na Nebesima,

sveto je Ime Tvoje.

Nae carstvo dolazi, Tvoja se Volja vri

kako na Nebu tako i na Zemlji.

Hleb na nasuni daje nam danas

i oprata nam dugove nae,

i mi opratamo du`nicima svojim;

Ti nas vodi u iskuenju

i izbavlja nas od zla.

Jer nae je carstvo i snaga

529

i slava,

iz ve~nosti u ve~nost.

22. Onda U~itelj na uze hleb sveti i prelomi ga, a uze i od ploda ~okota (vino), pa izmeavi ga, oboje blagoslovi. Zatim pusti da komadi hleba padne u ~au i blagoslovi sveto sjedinjenje. (Pogl. 76, 22)


Re~i "Zatim pusti da komadi hleba padne u ~au i blagoslovi sveto sjedinjenje" ukazuju na pisca ~ije je miljenje oblikovano u ceremonijama.

Shvatite: Sve je jedno u Bogu. Nita ne moè postojati samo bez drugoga, jer je Bog u svemu supstanca i snaga. Iz toga proizlazi sveto sjedinjenje sa ìvotom. Tako su i hleb i vino u Bogu i od Boga dolaze ljudima, pa zato ne mogu ni biti odeljeni. Zemlja je hraniteljka, majka svih ljudi koji primaju od nje preko Duha Bo`jeg. On struji kroz Zemlju i kroz ljude i daje ìvot ~itavom postojanju na Zemlji.

23. I onda hleb koji blagoslovi, davae Svojim u~enicima govorei: "Jedite, jer ovo je telo Moje, telo Hristovo, koje se daje za vas radi spasenja tela i due."

24. A dade im tako i plod ~okota koji je blagoslovio, govorei: "Pijte, jer ovo je krv Moja, krv Hristova koja se proliva za vas i za mnoge radi spasenja due i tela."

25. I kad svi uzee, re~e im: "Kad god se sakupite u Ime Moje, ovu `rtvu u~inite Meni za spomen, pripremite hleb ve~nog ìvota i vino ve~nog spasenja, pa jedite i pijte ~ista srca, i primiete supstancu i ìvot Bo`ji koji u Meni prebiva. (Pogl. 76, 23-25)


530

Hleb i vino sluìli su jedino kao simbol davanja Moga tela i Moje krvi. Ali vi ne treba od toga da pravite nikakvu ceremoniju, ve da se uvek seate Mene u svim vaim oseanjima, mislima, re~ima i postupcima.

I kada uzimate darove ìvota koji su vam od Boga dati iz krila majke Zemlje, seajte se zahvalno Ve~noga, kao i Mog ~ina Spasenja. I ako to ~inite iskrena srca, nee samo vae zemaljsko telo primiti duhovnu sutinu, duhovni ìvot, ve i vaa dua. Jer u svemu to priroda daruje ~oveku jeste ìvot, Bog, duhovna supstanca, snaga.

26. I poto otpojae hvalospev, ustade Isus usred apostola Svojih, i oni stadoe kora~ati oko Njega koji bee sredite njihovo, kao u kakvom sve~anom plesu, radujui se u Njemu. Onda On izi|e na goru Maslinsku, a sle|ahu Ga i u~enici Njegovi.

27. A Juda Iskariotski pak otide u kuu Kajafinu i re~e mu: "Eto, On proslavi pashalnu ve~eru izme|u zidina i sa hlebom beskvasnim umesto jagnjeta. Ja sam kupio jedno jagnje, no On ne dade da se usmrti? Evo, ~ovek od koga ga kupih je svedok."

28. A Kajafa razdera svoje haljine i re~e: "Uistinu, to nije svetkovanje Pashe po zakonu Mojsijevom. Njegov ~in zasluùje smrt; jer to je teka povreda zakona. Zar su nam potrebni i drugi svedoci? Tako su upravo i dvojica razbojnika upali u hram i ukrali knjigu zakona, eto ishoda Njegovog u~enja. Kaìmo ljudima koji Ga slede ta je u~inio; jer se oni boje moi zakona." (Pogl. 76, 26-28)


Re~i "...i oni stadoe kora~ati oko Njega koji bee sredite -njihovo, kao u kakvom sve~anom plesu..." zna~e: Moji apostoli i u~enici pribliìli su Mi se i kretali se oko Mene, jer Sam Ja za njih u tim trenucima bio sredite, poto su oseali bol Moga srca - a i iz straha za svoj vlastiti zemaljski ìvot.

Mojsije je bio primoran da Izrealcima u~ini nekoliko ustupaka jer su oni, kao i sva bia i ljudi, od Boga imali i imaju slobodu volje da Zakone ìvota potuju ili ne. Uprkos Mojsijevim opomenama i

531

upozorenjima da njihovo razmiljanje i ìvot ne odgovaraju volji Bo`joj, mnogi su Izraelci ostali u grehu. Mnogi se od njih nisu dràli Zakona Bo`jih ili su ih se dràli delimi~no.

I zbog toga su mnoge godine proveli u pustinji, jer njihovi obi~aji nisu odgovarali volji Bo`joj, a ìvot mnogih od njih li~io je na pusti-nju. Razmiljanje i ìvot mnogih Izraelaca vrteo se uvek iznova oko zlatnog teleta. Svoje poro~no i samoìvo ponaanje, kao i tvrdoglavo neispunjavanje Bo`jih Zakona doneli su sa sobom delimi~no i u tzv. Obeanu zemlju, a Mojsijeve ustupke u~inili su svojim zakonima - uvereni da su ih takve, preko Mojsija, primili od Boga. Ko je bio protiv primene ovakvih zakona u hramu i protiv njihovih nezakonitih obi~aja - koje je Bog navodno objavio preko Mojsija, taj je, po njima, bio neprijatelj onoga to su oni smatrali pravim i ispravnim.

A sli~no je i u sadanjem vremenu (1989). Onoga koji ìgoe takvo ponaanje predstavnika crkvenih institucija, proglaavaju nehrianinom. Onaj ko ne veruje u njihove dogme i rituale - sli~no kao Izraelci u svoje navike i obi~aje - izloèn je poruzi, ismejavanju i mr`nji. Mnogi predstavnici crkvenih institucija zloupotrebljavaju Moju Re~ - sli~no kao to su Izraelci zloupotrebljavali Re~ Bo`ju datu preko Mojsija, kao i Mojsijeve ustupke.

I u sva je vremena onaj ko se ne slaè sa gleditima i miljenjima koji vladaju me|u ljudima, onaj dakle koji ne misli i ne veruje kao oni, u njihovim o~ima bio izdajnik. Vlasti su u sva vremena hukale narod protiv pravednih mukaraca i èna.

29. A jedan koji stajae blizu kad Juda izi|e, upita ga: "Misli li da e Ga ubiti?"

30. A Juda re~e: "Ne, jer On e u~initi ~udo da se izbavi iz -njihovih ruku. I onomad kad se digoe protiv Njega u sinagogi u Kapernaumu i odvedoe Ga na vrh brda da Ga odozgo bace, ne pro|e li On neokrznut posred njih. Tako e im On sigurno i opet umai, i javno e se oglasiti i izgraditi Carstvo o kome je govorio." (Pogl. 76, 29-30)


532

Izdajui Me, Juda je na nepoten na~in hteo da zaradi srebr-njake.

Pazite se, vi ljudi, da vam se ne dogodi sli~no kao i Judi. Jer u nepunih dve hiljade godina bilo je uvek Juda, koji su izdavali svog Gospoda za nekoliko srebrnjaka.

Izdaja Hrista Bo`jeg je i u sadanjem vremenu (1989) o~ita za one koji se trude da ispunjavaju Zakon Bo`ji: Mnogi dananji pismoznanci, fariseji i odgovorni slu`benici u crkvi, politici i privredi sluè se Mojim imenom radi svojih interesa i privilegija. To je zlou-potreba svetog Imena i tako greh protiv Svetog Duha.

Juda je verovao da u izbei da Me uhvate, kao to Sam to i ranije ~inio u mnogim situacijama. Oni koji su bili protiv Mene, uvek iznova su hteli da Me sveù, kamenuju ili bace sa zidina, ali Ja Sam uvek kao nevidljiv, zatien od ve~ne snage, prolazio izme|u njih i izmicao im.

No sada se moralo dogoditi ono to se dogodilo. Oni koji su bili protiv Mene, mogli su da Me uhvate, predaju Me prvosveteniku i daju da Me razapnu.

Mnogi su ljudi uvek iznova postavljali i postavljaju pitanje: Zato Isus iz Nazareta, koji je toliko puta umakao svojim progoniteljima, nije umakao i te noi? Od onoga to se tada dogodilo, èlim danas (1989) da izloìm samo bitne apsekte, jer je re~ o Spasenju koje Sam doneo svim duama i ljudima:

Delimi~na snaga Prasnage, jedan deo Mog duhovnog sveprisutnog nasle|a, morao je biti izdvojen zato to Me jevrejski narod kao celina nije primio, niti je prihvatio, odnosno ispunio Moje u~enje, Zakon ìvota.

Ja Sam preuzeo jedan deo duga roda Davidova i deo duga nekolicine iz drugih rodova. Ovim energetskim snagama iz zakona setve i ètve, zaogrnuo Sam Svoje ~isto duhovno telo neposredno pred hvatanje. I tim zaogrtanjem postao Sam za tamu vidljiv i dohvatljiv.

Shvatite: Rod Davidov je most za otelovljavanje onih duhovnih bia koja su se uklju~ila u plan Bo`ji na Zemlji, i koja su dolazila i

533

dolaze iz sredita ve~nog postojanja, da bi sa Mnom doveli nazad sve to se ~ini izgubljenim.

Od Davidova vremena oni uvek iznova dolaze da bi Meni pripremili puteve, da bi pripremili sprovo|enje plana iskupljenja, plana Spasenja. Bilo je predvi|eno da ta duhovna bia iz roda Davidova u zemaljskom ruhu, pre svega, i sama ispunjavaju Zakone. Trebalo je da oni tako Jevrejima pribliè Zakone ìvota i da im budu dobri uzori, kako bi i ovi ispunjavali Zakone i mogli da prepoznaju Mene, Hrista, kad kao Isus do|em k njima.

Me|utim, mnoga su se duhovna bia, kao ljudi u zemaljskom ruhu, iz inkarnacije u inkarnaciju sve vie i vie zaplitala, to jest greila i optereivala svoje due, tako da zbog greha nisu vie mogla da doku~e zbog ~ega su "izili". Zbog toga, ni druga otelovljena duhovna bia, iz drugih rodova koja je trebalo da deluju za plan Bo`ji, nisu nalazila oslonac u ljudima iz Davidovog roda.

U toku Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta, morao Sam tako spoznati da duhovna bia - otelovljena kao Jevreji iz Davidova roda - nisu stajala uz Mene, jer su njihova tela bila isuvie zasenjena i zato zapletena u zakonu setve i ètve. Osim toga, morao Sam da spoznam i to da su Jevreji, dodue, govorili o zakonima unutarnjeg ìvota, ali ih se nisu dràli; tavie, podjarmljivali su njima svoje bli`nje. Kao i -ljudi iz Davidova roda, i oni su bili zaslepljeni grehom.

Znao Sam da u morati da propatim radi Dela Spasenja. Znao Sam - a to Mi je bilo objavljeno pri uznesenju i preobraènju, kad su Mi se ukazali heruvimi u duhovnom ruhu - i da bi duhovna bia, u zemaljskom ruhu kao ljudi iz Davidova roda i iz drugih rodova, trebalo da zajedno sa Mnom sprovedu celokupan Bo`ji plan, Spasenje, osnivanje i izgradnju Carstva Bo`jeg na Zemlji. A znao Sam i da u ovome treba da prednja~i Davidov rod.

Da bi sinovi i keri Bo`je mogli ponovo ui u otelovljenje preko Davidova roda, kako bi onda mogli da deluju za plan Bo`ji na Zemlji, zaogrnuo Sam se, pre svega jednim delom duga Davidova roda, tj. dugom onih dua koje su stajale u planu Bo`jem, a u prethodnim inkarnacijama su se toliko opteretile da kroz mnoga naredna otelovlje-nja ne bi vie mogle da deluju za plan Bo`ji. Zaogrtanjem Svog

534

duhovnog tela jednim delom tog duga, postao Sam za tamu vidljiv i dohvatljiv. Stoga su i mogli da Me uhvate.

Ono to je zatim usledilo - sasluanje, bi~evanje, put do Golgote na kojem Sam uvek iznova padao, sve do raspea, podneo Sam za rod Davidov - kao i za sve Jevreje, i kona~no za sve ljude, svih prolih, sadanjih i buduih generacija, sve dok Carstvo Mira ne obuhvati Zemlju.

Da je rod Davidov bio ispunjen Svetlou, a Jevreji od vremena Mojsija sledili Zakone Bo`je, onda bi oni (Jevreji) zajedno sa sinovima i kerima iz roda Davidova `iveli sveobuhvatne Zakone. Do ~ina na Golgoti radi Spasenja nije moralo doi da su ondanji Izrael i onda-nji Jerusalim bili pravi Izrael i pravi Jerusalim - Carstvo Bo`je, koje bi onda moglo da deluje na ~itavoj Zemlji.

Ve pre Mog zemaljskog vremena, iz Duha Mog Oca stvarale su se na Zemlji uvek iznova nove mogunosti za izgradnju Carstva Bo`jeg. Ali ljudi su sve vie padali u greh.

Da je rod Davidov bio postojan, ne bi, dakle, moralo doi do Mog razapinjanja. Da je jevrejski narod bio pravi narod Bo`ji, onda bi celokupan plan Spasenja tekao druga~ije i ne bi bilo potrebe da izdvojim jedan deo Svog nasle|a, Delimi~nu snagu iz Prasnage. No, sada je ovo svreno i slobodan je put svim ljudima i duama sve do srca Bo`jeg.

Davidov rod i ljudi iz drugih rodova po~inju sada sve vie da ispunjavaju svoj nalog u Delu Spasenja, kako bi Carstvo Bo`je moglo da do|e na Zemlju. Svreno je. Zato Ja, krst od tada zovem i Hrist-Davidovim krstom.

535

77. POGLAVLJE

Bol u Getsimanskom vrtu

Spavanje u~enika u Getsimanskom vrtu - Ko duhovno znanje samo sakuplja a ne primenjuje ga, ne mo`e da shvati

situaciju i prespavae nevolju svog bli`njeg - Bo`ja volja i plan bie ispunjeni (1-13)

1. I dok su ili prema gori Maslinskoj, re~e im Isus: "Svi ete se vi sablazniti o Mene ove noi, jer stoji zapisano: Udariu pastira i ovce tog stada razbei e se. Ali kad vaskrsnem, ii u pred vama u Galileju."

2. Simon Mu odgovori, rekavi: "Ako se i svi sablazne o Tebe, ja se neu nikad sablazniti." A Isus mu re~e: "Simone, Simone, evo, Satana htede da te opsedne da bi te vijala kao penicu. A Ja se molih za tebe, da tvoja vera ne popusti. I kad se utvrdi, ja~aj onda i brau svoju."

3. A on Mu re~e: "Gospode, s Tobom sam gotov i u tamnicu i u smrt ii." I re~e mu Isus: "Ka`em ti, Simone, nee noas zapevati petao dok triput ne odrekne da Me poznaje."

4. I kad pre|oe preko potoka Kedrona, u|e Isus s njima u vrt Getsimanski. I On re~e u~enicima Svojim: "Sedite tu dok Ja odem tamo da se pomolim." (A i Juda, koji Ga izdade, zna|ae to mesto, jer je Isus tamo ~esto boravio sa u~enicima Svojim.)

5. Tada im re~e: "@alosna je dua Moja sada do smrti; ostanite ovde i bdijte sa Mnom."

6. I udaljivi se malo, pade ni~ice na zemlju molei se i govorei: "O, O~e Moj, ako je mogue neka Me mimoi|e ~aa ova; ali nek ne bude kako Ja hou, nego kako Ti hoe."

7. A jedan se an|eo s Neba pojavi kraj Njega, hrabrei Ga. I vrativi se u~enicima Svojim, na|e ih gde spavaju i re~e Petru: "Zar ne mogaste makar sat jedan probdeti sa Mnom?

8. Bdijte i molite se da ne padnete u iskuenje: Jer duh je spreman, ali je telo slabo."

536

9. I On se opet, i po drugi put udalji i moljae se: "O, O~e Moj, ako ne moè da Me mimoi|e ~aa ova, neka bude volja Tvoja."

10. I u dubokom bolu, moljae se On s jo veim àrom. A znoj Mu je, poput krupnih graki krvi, padao na zemlju.

11. I vrativi se opet, na|e ih gde spavaju; jer im bejahu o~i oteàle.

12. I ostavivi ih otide opet, te se i trei put pomoli govorei: "O, O~e Moj, neka ne bude Moja volja, ve Tvoja, i na Zemlji kao na Nebu."

13. Zatim se vrati u~enicima Svojim i re~e im: "Spavajte samo i po~ivajte, evo se pribliì ~as da se Sin ~ove~ji preda u ruke grenika. Ustanite, hajdemo: Tu je ve izdajnik Moj." (Pogl. 77, 1-13)


Apostoli i u~enici koji su bili sa Mnom u Getsimanskom vrtu, uvek su iznova zapadali u san. To pokazuje da njihove due nisu bile jo dovoljno budne da bi mogle da shvate dalekose`nost doga|aja koji Mi se pribliàvao.

Mnogi Moji apostoli i u~enici nisu mogli da shvate dubinu Mog u~enja, Zakon ìvota. Kako su isuvie ~esto bili zaokupljeni samima sobom, nisu mogli da shvate veliku celinu, te nisu stekli ni dublji uvid. Uvek iznova morao Sam ih opominjati da o Zakonu, Bogu, kome Sam u~io i ìveo ga za primer, ne treba samo govoriti, ve ga i ostvarivati u svakodnevnom ìvotu. No i oni - kao i mnogi ljudi u svim generacijama - samo su sakupljali i sakupljaju duhovno znanje. Neke Moje apostole i u~enike uvek je iznova obuzimala oholost to idu sa Mnom i zavodila ih do samoprecenjivanja.

Kod nekoga su, tako, Moja ponovljena upozorenja padala na neplodno tle; jer su oni uvek iznova udovoljavali telu umesto Duhu, Bogu. Zato to su bili uz Mene ili to su se uvek iznova okupljali oko Mene, da sluaju o ve~noj Istini, sakupljali su duhovno znanje i mogli su, stoga, i da odgovaraju na mnoga pitanja. Verovali su tako, da je samo znanje o Bo`jim Zakonima dovoljno da ispuni duu ìvotom i

537

snagom. Oni su znanje meali s mudrou, i to je poneke povuklo u vrtlog samoprecenjivanja.

I u Getsimanskom vrtu Sam èleo da im objasnim ta zna~i spavati u jednoj tako odlu~ujuoj situaciji. Zato Sam ih probudio i objasnio im da su jedva bili sposobni da shvate situaciju svog bli`njeg. Njihove fizi~ke o~i bile su oteàle, jer njihove duhovne o~i nisu videle ta se sprema.Tako su bili ravnoduni u odnosu na teàk doga|aj koji je stajao preda Mnom - iako Sam stalno govorio o ve pominjanom ~asu kad u postati vidljiv i dohvatljiv za tamu.

Shvatite: samo duhovno znanje ne budi duu za Unutarnji ìvot, i ne ~ini je budnom i svesnom za stvari i doga|aje koji predstoje njoj i njenim bli`njima.

ôvek koji misli samo na sebe, prespavae patnju svog bli`njeg, jer mu je dua jo slaba, to zna~i da ima premalo duhovne snage jer ~oveku nedostaje ostvarivanje. Samoljubivi ~ovek prespavae i impulse koji mu se daju dan za danom, jer on ulaè samo u telo, a ne u Duh, Boga. Zato on ne spoznaje sebe, a tako je i ravnoduan prema nevolji svog bli`njeg.

Da su Me Moji apostoli i u~enici svesno nosili u sebi, tj. da su Me u svom srcu prihvatili ostvarujui ve~ne zakone, ne bi zaspali i bili bi svesni nadolazeeg doga|aja, jer Sam im ga uvek iznova najav-ljivao u slikovitim pri~ama.

U mnogima je dolo do velikog bu|enja tek nakon Moje telesne smrti, a neki su postali verni sledbenici i po~eli su ispunjavati ono to Sam im kao Isus zapovedio. No, dok su bili uz Mene, mnogi nisu razumeli ta Sam im govorio, ko Sam Ja bio i ko Jesam.

O~eva volja, koja je bila Moja volja u Isusu i koja u Hristu jeste Moja volja, ispunila se. Ja Sam izvrio ono to je trebalo da se dogodi, jer se kao posledica grehova sinova i keri iz roda Davidova, drugih rodova i Jevreja, Zakon, Bog, nije priznao. I poto nisu sa Mnom podigli Carstvo Bo`je na Zemlji, morao je biti podignut Krst. I preko: "Svreno je" bie, uprkos svim preprekama, izgra|eno Moje Carstvo, Carstvo Mira.

Tako je u Bo`jem planu. Bo`ja se volja ispunjava. Bog je bezgrani~an, bezvremen i besprostoran. Iako se Njegova volja nije

538

ispunila u vremenu u kojem Sam Ja u Isusu hodio ovom Zemljom, ipak e se ispuniti kasnije. Svetlost, Bog, je Svesnaga. Svesnaga je pobednica nad tamom.

Bogu nita ne zna~i ~ovekovo vreme. Ono to je za ~oveka danas ili sutra, za Boga je sadanjost. A Bog ostavlja svakoj dui i svakom ~oveku slobodnu volju. Ako se Njegov plan na putu oslobo|enja ne ispuni kroz ostvarivanje Zakona Bo`jeg, ispunie se onda kroz Spase-nje. Ono je dato ljudima i duama kao potpora i pomo i uz njih je da bi se oslobodili robovanju grehu.

539

78. POGLAVLJE

Judino izdajstvo - Petrovo odricanje

Hvatanje: tama je dobila vlast da uhvati Isusa - Ko se ma~a lati, od ma~a e i poginuti - Petao koji kukuri~e, glas savesti (1-

18)

1. I dok On jo govorae, gle, do|e ~eta jedna, a pred njima i|ae Juda zvani Iskariotski. Jer Juda od prvosvetenika i fariseja dobi ovu ~etu naoruànih straàra i zapovednika. I oni do|oe onamo sa svetiljkama, bakljama i oru`jem.

2. No Isus je znao sve to ima da Mu se dogodi. I istupi pred -njih govorei: "Koga traìte?" Odgovorie Mu: "Isusa iz Nazareta." Isus im re~e: "Ja Sam."

3. A ~im im re~e: "Ja Sam", odstupie natrag i popadae na tle. I kad ustadoe, opet ih zapita: "Koga traìte?" A oni rekoe: "Isusa iz Nazareta." Odgovori Isus: "Ja Sam." A kad to ~ue, odstupie i opet popadae na tle. A kad ustadoe, On ih opet zapita: "Koga traìte?" A oni rekoe: "Isusa iz Nazareta." A Isus odgovori: "Rekoh vam da Sam Ja! Ako Mene traìte, pustite ove neka idu."

4. Onda im izdajnik dade znak rekavi: "Koga budem celivao, onaj je, Njega hvatajte."

5. I pristupivi Isusu re~e: "Pozdravljam Te, U~itelju" i celiva Ga. A Isus mu re~e: "Prijatelju, zato si doao? Zar celivom izdaje Sina ~ove~jega?"

6. Onda se Isus obrati prvosvetenicima i stareinama hrama i onima koji do|oe s njima: "Kao na lopova izi|oste na Me s ma~evima i motkama. Kad svaki dan bejah kod vas u hramu, ne digoste ruku na Mene, ali ovo je sada va ~as i vlast tame."

7. Tada pristupivi Mu stavie ruke na Njega. A Simon Petar maivi se rukom izvu~e ma~ te udari slugu prvosvetenikova, i odse~e mu uvo.

8. Tada mu re~e Isus: "Vrati ma~ svoj na mesto njegovo; koji se ma~a late, od ma~a e i poginuti." I dotakavi uvo slugino isceli ga.

540

9. A Petru re~e: "Misli li da ne bih sad mogao umoliti Oca Svojega da Mi odmah poalje i vie od dvanaest legiona an|ela? Ali, kako bi se onda ispunilo Pismo po kome se ovo mora dogoditi?"

10. Tada Ga svi u~enici ostavie i pobegoe. A oni to uhvatie Isusa, odvedoe Ga prvosveteniku Kajafi. Ali najpre Ga odvedoe Ani, tastu Kajafinom, koji bee glavni prvosvetenik one godine.

11. A Kajafa bee onaj to dade savet Jevrejima da bi bilo dobro da jedan ~ovek umre za grehe naroda.

12. I sabrae se pismoznanci i stareine, a Petar, Jovan i Juda i|ahu za njima izdaleka, sve do palate prvosvetenikove. I uavi unutra sedoe sa slugama, da vide kako e se sve okon~ati.

13. A oni behu naloìli vatru usred dvorane; i kad posedae, sede i Petar me|u njih i grejae se.

14. No videvi ga sluàvka jedna gde sedi kraj vatre, zagleda ga dobro i re~e: "I ovaj je ~ovek bio s Njim!" A on odre~e rekavi: "@eno, ja Ga ne poznajem."

15. I malo potom ugleda ga drugi jedan i re~e: "I ti si jedan od -njih." A Simon Petar re~e:"ôve~e, nisam taj."

16. I ne iste~e ni sat jedan, a jedan verodostojno potvrdi, govorei: "Uistinu, ovaj ovde bee s Isusom iz Nazareta. Njegov ga govor izdaje."

17. I Simon i po trei put odre~e, sa zakletvom: "Ne poznajem tog ~oveka." I odmah, dok on jo govorae, zapeva petao."

18. A Gospod se okrenu i pogleda prema Simonu. I Simon se seti re~i Gospodovih, kad mu On kaza: "Pre nego to petao zakukuri~e u danu ovom, triput e me se odrei." I izi|e Simon napolje i zaplaka gorko. (Pogl. 78, 1-18)


Uzmicanje vojnika pokazuje da Me jo nisu bili prepoznali. Oni su ustuknuli pred Mojim svetlom. Poljupcem Sam bio izdan i tako Sam mogao da budem uhvaen. Ovaj (poljubac) simbolizuje izdaju

541

celog jevrejskog naroda i izdaju sinova i keri iz roda Davidova i iz drugih rodova. Ja Sam nosio krst za sve Jevreje i nosim ga za sve due i ljude - jer Moj ~in Spasenja deluje u svim duama i ljudima koji prijanjaju uz to~ak ponovnih otelovljavanja.

"Kad svaki dan bejah kod vas u hramu, ne digoste ruku na Mene, ali ovo je sada va ~as i vlast tame..." zna~i: Tama nije do tada imala nikakvu mo nada Mnom, jer je Moje duhovno telo bilo i jeste besprekorno (~isto, neokaljano). Tek kad Sam se omotao krivicom (dugom) roda Davidova i drugih rodova i tako postao vidljiv za tamu, dobili su mo da Me uhvate.

A vi, ljudi, mislite na to: "Koji se ma~a late, od ma~a e i poginuti!", to zna~i: Onaj ko se sprema protiv svog bli`njeg, pa makar samo i potvr|ivanjem protivzakonitoga, poginue od onoga to je potvr|ivao ili e zbog toga patiti. Jer on je doprineo tome da se to protivzakonito stvori ili da se stvara. Ko to, pak, blagovremeno spozna, okaje svoje pogreno ponaanje i popravi, primie Spasenje, i nee mo`da morati da snosi posledice, ili e pak morati da ih snosi samo delimi~no.

Da li e sve greno ili samo jedan deo toga morati da se snosi, zavisi od kompleksa krivice (duga).

Stoji zapisano: "A Kajafa bee onaj to dade savet Jevrejima da bi bilo dobro da jedan ~ovek umre za grehe naroda."

Shvatite: Umro Sam za grehe naroda.

Stoji zapisano: "...i dok on jo govorae, zapeva petao."

Ono to se tada dogodilo, doga|a se i danas. Ako se ~ovek svesno ogreuje o Zakon `ivota, u njegovom unutarnjem kukuri~e petao. To ga opominje njegova savest. Blago onome koji slua svoju savest i blagovremeno se preobrati.

542

79. POGLAVLJE

Sasluanje pred prvosvetenikom Kajafom

Drànje prilikom optu`bi - Zna~enje re~i: "Ja mogu razoriti hram Bo`ji

i za tri dana ga podii" (1-10)

1. Onda prvosvetenik upita Isusa za u~enike Njegove i za u~enje Njegovo, govorei: "Koliko ti je godina? Jesi li ti Onaj koji kaè da je video oca naega Avrama u njegovo doba?"

2. A Isus odgovori: "Uistinu, pre nego Avram bee, Ja Jesam." A prvosvetenik re~e: "Jo ti nije ni pedeset godina, a kaè da si Avrama video? Ko si Ti onda? Za koga Sebe smatra? êmu Ti u~i?"

3. Isus mu odgovori: "Ja govorih javno svetu, i svagda u~ih u sinagogi i u hramu, gde se sakupljaju svi Jevreji, i nita u tajnosti ne govorih. [to pita Mene? Pitaj one koji su sluali ta im govorih; evo, oni znaju ta rekoh."

4. A kad On ovo re~e, jedan od zapovednika koji stajae onde udari Isusu amar, govorei: "Zar tako odgovara prvosveteniku?" Isus mu odgovori: "Ako krivo rekoh, dokaì da je krivo, no ako pravo rekoh, zato Me udara?"

5. Onda prvosvetenici i stareine i Savet sav traàhu la`na svedo~anstva protiv Isusa, da bi Ga mogli ubiti, ali ne na|oe nijedno. Nastupie, istina, mnogi la`ni svedoci, ali se ne slagahu me|usobno.

6. Najpre do|oe dva la`na svedoka. I jedan od njih re~e: "Ovaj ovde je kazao: 'Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga opet podii.' A drugi pak re~e: "Ovaj je ~ovek rekao: "Ja u ovaj hram razoriti i sagradiu drugi."

7. Onda ustade prvosvetenik i re~e Mu: "Nita ne odgovara? [ta je sa ovim to protiv Tebe iznose svedoci?" Isus utae. A bilo je protiv jevrejskog zakona sasluavati ~oveka nou.

8. I oni Ga upitae: "Jesli li Ti Hristos? Kaì nam." A On im re~e: "Ako vam i kaèm, neete Mi verovati. A kad bih Ja vas zapitao, ne biste Mi odgovorili, niti biste Me pustili."

543

9. No oni Ga dalje ispitivahu: "Odbacuje li Ti zakone i zabra-njuje li jedenje mesa, koje Mojsije zapovedi?" A On odgovori: "Evo, jedan vei od Mojsija stoji ovde."

10. A prvosvetenik odgovarajui re~e Mu: "Zaklinjem Te ìvim Bogom, da nam kaè, jesi li Ti Hristos, Sin Bo`ji?" Re~e mu Isus: "Ti kaza; ali Ja vam kaèm: uskoro ete videti Sina ~ove~jega kako sedi Snazi zdesna i kako dolazi na oblacima nebeskim." (Pogl. 79, 1-10)


Iskaz: "Ako krivo rekoh, dokaì da je krivo, no ako pravo rekoh, zato Me udara?" treba da vas uputi na zakonito ponaanje: Ako se o vama govori la`no, ili se na vas diè ruka, tada situaciju treba da objasnite i ispravno postavite. Ali ne smete se radi istine boriti og-njem, ma~em i klevetom. Tako ~ine samo oni koji ne ìve u Meni. Ja, Hrist, znau da vas zatitim i opravdam - ako ne u ovom zemaljskom ìvotu, onda u onostranim svetovima, u carstvima dua.

Stoji zapisano: "Onda prvosvetenici i stareine i Savet sav traàhu la`na svedo~anstva protiv Isusa, da bi Ga mogli ubiti, ali ne na|oe nijedno. Nastupie, istina, mnogi la`ni svedoci, ali se ne slagahu me|usobno."

Shvatite: Moje je duhovno telo bilo i jeste besprekorno. U njemu nije bio utisnut dug koji Sam preuzeo od Davidova roda i od pojedinaca iz drugih rodova, jer ga Ja nisam ni na~inio. Preuzeti deo ovog duga o m o t a o je samo Moje telo.

Stoji zapisano: "Ovaj ovde je kazao: 'Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga opet podii'."

Shvatite: Onaj ko gleda samo na materiju, vidi samo kamenje zgrade hrama, a ne poznaje unutarnji hram koji vaskrsava u Bogu. Kada se srebrnasta vrpca, koja duu povezuje s telom, odvoji, tada se duhovno telo vraa Ve~nome koji ga je stvorio. Ali to je mogue onda kad je duhovno telo besprekorno.

544

Stoji zapisano: "Uskoro ete videti Sina ~ove~jega kako sedi Snazi zdesna i kako dolazi na oblacima nebeskim." Da, Ja, Hrist, doi u. Ve Sam krenuo. I Ja u preko Svojih i sa Svojima izgraditi Carstvo Bo`je, koje je u planu Ve~noga.

11. Tada prvosvetenik razdera haljine svoje, govorei: "Huli na Boga; ta e nam jo i svedoci? Evo, sad ~uste bogohuljenje Njegovo. [ta vi mislite?" A oni odgovorie: "Zaslu`io je smrt."

12. Tada mu pljuvae u lice i udarahu Ga rukama govorei: "Proreci nam, Hriste, ko Te udari?"

13. A kad bee jutro, veahu prvosvetenici svi i stareine narodne i Savet sav, o Isusu, kako bi Ga pogubili.

14. I donee presudu protiv Isusa, da zaslu`uje smrt i da bude svezan i odveden, i predadoe Ga Pilatu. (Pogl. 79, 11-14)

545

80. POGLAVLJE

Judino pokajanje

Nepravda nanesena bli`njem moè postati sudbinom - Greenje posveenih je greenje protiv Svetog Duha - Ko se namerno ogreuje

o Jevan|elje ljubavi, ponovo razapinje Hrista (1-10)

1. Kad vide Juda da Isusa osudie na smrt, pokaja se to Ga izdade. I povrati onih trideset srebrnjaka prvosvetenicima i stareinama, govorei: "Sagreih to izdadoh krv nevinu."

2. A oni rekoe: "[ta se to nas ti~e? To je tvoja briga!" I on bacivi srebrnjake u hram, otide te se obesi.

3. A prvosvetenici uzevi srebrnjake rekoe: "Nije po zakonu da ih metnemo u riznicu, jer su plata za krv."

4. I posavetovae se me|u sobom, te kupie za to lon~arevu njivu, za groblje strancima. Zato se ova njiva do danas zove "akeldama", to zna~i "krvna njiva".

5. Time se ispuni ono to je re~eno preko proroka Zaharije: "Oni odredie trideset srebrnjaka za Moju cenu. I uzee trideset srebrnjaka, sumu kojom Ga procenie deca Izrailja i dadoe ih za lon~arevu njivu i bacie pred lon~ara u kui Gospodnjoj."

6. Tad re~e Isus Svojim u~enicima:"Jao onome koji primi posveenje i onda padne u greh!

7. Za takve nema mesta za kajanje u ovom ciklusu, kad shvate da su nebeskog Sina, Boga i ~oveka ponovo raspeli ljudima, pri ~emu i u sebi duboko osramotie Hrista.

8. Takvi su gori od ìvotinja koje vi ne znajui osu|ujete na propast, jer u vaem pismu stoji napisano: Ono to se deava ìvotinji, desie se i ljudskoj deci.

9. Oboje jednako diu: i kao to umire jedno, umire i drugo, i nijedan ~ovek nije ispred ìvotinje, jer oboje idu na isto mesto - oboje iz praha dolaze i u prah se opet vraaju."

546

10. Tako govorae Isus onima koji jo nisu bili ponovo ro|eni, koji Duh Bo`ji nisu primili u svoje due, duh boànske ljubavi, koji poto jednom primie Svetlost, ipak iznova razapinjahu Sina Bo`jeg i sramotie Ga duboko. (Pogl. 80, 1-10)


O Judi stoji zapisano: "Sagreih to izdadoh krv nevinu." Mislite na ovo kad ste protiv svojih bli`njih, kad hoete da ih osu|ujete i sudite im!

Onaj ko svog bli`njeg izdaje, osu|uje ili mu sudi, taj sam sebe predaje tami, koja ga onda, jer joj je to u interesu i ako joj je to mogue, tera u smrt, da bi za sebe na duè vreme pridobila njegovu duu.

Iskazom "To je tvoja briga", oterae Judu u smrt. Oni mu vie nisu dali mogunost da ono to je u~inio objasni i popravi.

Zato pazite na svoj govor i postupke! Jedna nepravda moè vrlo brzo da dovede do nesree. Uzrok nosi izaziva~ - ali i oni koji to odobravaju, koji imaju od toga koristi i tako je uveavaju.

Shvatite: U svakoj situaciji koja se odnosi na Mene i Moj ìvot kao Isusa, moète prepoznati simboliku. Tako je sve ono to se sa Mnom kao Isusom dogodilo, i to je Meni u~injeno, simbol za mnoge.

Stoji zapisano: "Jao onome koji primi posveenje i onda padne u greh!" Onaj ko Zakone ìvota ~uje i prihvati, obavezuje se time da ih i ispunjava. U skladu s tim on prima posveenje, blagoslov, da kao glasnik Bo`ji donese Zakone ìvota onim ljudima koji èle da ih ~uju.

Ako posveenik ponovo padne u greh, onda on grei protiv Svetog Duha. Zavisno od intenziteta i opsega, svoju krivicu ~esto ne moè popraviti u jednom ciklusu. Jer onaj ko se svesno ogreuje o Jevan|elje ìvota, taj razapinje Mene, Hrista u sebi - a tako i samoga sebe.

Vi, ljudi svih generacija, zapamtite ovo: "Ono to se deava ìvotinji, desie se i ljudskoj deci."

547

Ono to ~ovek ~ini ìvotinjama, to ~ini samome sebi, jer @ivot, Bog, u svim je ìvotnim oblicima; Bog nije dao ljudima pravo da se stave iznad ìvotinje. On im je dao zapovest da ljube ìvot - svejedno u kojem se obliku o~ituje.

Iskaz: "Tako govorae Isus onima koji jo nisu bili ponovo ro|eni" treba da zna~i: Dui i ~oveku je zapove|eno da postignu ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem. Ko tome teì, primie Duh Ve~noga svesno u sebe i davae ljubav koju prima od Boga.

Onaj ko uprkos boljem znanju ponovo grei, iznova razapinje Mene, Hrista.

548

81. POGLAVLJE

Sasluanje pred Pilatom

Oni koji `ive u Istini, pravedni su u miljenju, govorenju i ~injenju (8-9). Protivne snage pokuale su da spre~e ~in Spasenja -

"Ja ne nalazim na Njemu nikakvu krivicu". U svako doba tama sme da se odmeri sa Svetlom

- Mo prividnog hrianstva prolazi - Pravednik je trpeo zbog nepravde - Krst: znak Spasenja i vaskrsenja

ili znak poraza (10-32)

1. Onda odvedoe Isusa od Kajafe pred sudnicu, Pontiju Pilatu, namesniku. A bee jutro i oni ne u|oe u sudnicu, da se ne bi oskrnavili, kako bi mogli da svetkuju.

2. Zato Pilat izi|e k njima napolje i re~e: "Kakvu optu`bu iznosite protiv ovog ~oveka?" Oni odgovorie: "Da nije zlo~inac ne bismo Ga predavali tebi. Mi imamo Zakon i po naem zakonu On mora umreti; jer On hoe da ukine navike i obi~aje koje nam je Mojsije zapovedio; pa, On samog Sebe smatra Sinom Bo`jim!"

3. Tada im Pilat re~e: "Uzmite Ga onda vi i po zakonu vaemu sudite Mu." Jer on je znao da mu Ga predadoe iz zavisti.

4. Na to mu rekoe Jevreji: "Zakon nam ne dozvoljava da nekoga na smrt osudimo." Tako se ispuni re~ Isusova koji re~e kakvom e smru umreti.

5. I optu`ivahu Ga dalje govorei: "Ovog ~oveka na|osmo gde podbunjuje narod i zabranjuje mu plaati caru danak, a o Sebi govori da je Hristos car."

6. Onda u|e Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i upita Ga: "Jesi li Ti car jevrejski?" Isus mu odgovori:"Govori li ti to sam od sebe ili ti drugi kazae o Meni?"

7. Pilat odgovori: "Zar sam ja Jevrejin? Narod tvoj i prvosvetenici predae Te meni; ta si u~inio?" Isus odgovori: "Carstvo Moje nije od ovoga sveta. Kad bi bilo Carstvo Moje od ovoga sveta, sledbenici Moji bi se borili da ne budem predan Jevrejima; ali Carstvo Moje nije odavde."

549

8. Tada upita Pilat: "Dakle, Ti si ipak car?" Isus odgovori: "Ti kaè da Sam Ja car. Ja Sam ro|en i doao Sam na svet da svedo~im istinu. I svaki koji je od istine, slua glas Moj."

9. Re~e Mu Pilat: "[ta je istina?" Isus re~e: "Istina dolazi s Neba." Pilat re~e: "Onda istina nije na Zemlji." Re~e Isus Pilatu: "Veruj, istina je na Zemlji me|u onima koji je prihvate i posluaju. U istini su oni to pravedno sude." (Pogl. 81, 1-9)


Zaista, "Istina dolazi s Neba". Ona je dolazila na Zemlju preko svih Bogom ispunjenih proroka i preko Mene kao Isusa iz Nazareta, i ona dolazi preko Mene kao Hrista i preko svih koji ìve u istini. Istina osloba|a duu i ~oveka. I oni koji teè istini, poznaju Moj glas, istinu.

Carstvo Bo`je, koje Sam Ja kao Isus iz Nazareta najavio i koje Sam hteo da podignem zajedno sa jevrejskim narodom, dolazi na Zemlju. Kao to je ve objavljeno, tako stoji u planu Bo`jem. Oni koji ìve u istini, donose pravednost Bo`ju i ukidaju osu|ivanje.

Stoji zapisano: "U istini su oni to pravedno sude (o ne~emu/nekome)". Re~ "sude" u ovo doba (1989) vie nema onaj smisao koji je imala pre mnogo generacija. Gledajte u re~i "sude" ovaj smisao: biti pravedan, veran i iskren. Jer oni koji ìve u Bogu bie pravedni u svom miljenju, govorenju i ~injenju.

10. ûvi ovo, izi|e opet Jevrejima i re~e: "Ja ne nalazim krivice na Njemu." I kad Ga optuìvahu prvosvetenici i stareine, nita im ne odgovori.

11. Tada Mu re~e Pilat: "Zar ne ~uje koliko toga iznose protiv Tebe?"

12. Ali On mu ne odgovori vie ni na jednu re~, tako da se namesnik ~u|ae veoma. I on im opet re~e: "Ja nijedne krivice ne nalazim na ovome ~oveku."

550

13. Tada se oni jo vie raèstie i povikae: "On buni narod u~ei po svoj zemlji jevrejskoj, od Galileje pa dovde." A Pilat ~uvi ime Galileja, zapita je li ovaj ~ovek Galilejac.

14. I doznavi da je On iz podru~ja Irodova, posla Ga Irodu koji i sam bee u Jerusalimu onih dana.

15. A Irod videvi Isusa, veoma se obradova; jer je odavno èleo da Ga vidi poto je mnogo sluao o Njemu i nadae se da e videti od Njega neko ~udo.

16. I ispitivae Ga mnogim re~ima, ali mu On nita ne odgovori. Prvosvetenici pak i pismoznanci behu tu blizu i èstoko Ga optuìvahu, i mnotvo la`nih svedoka usta protiv Njega okrivljujui Ga za mnogo ta za ta On ne znae.

17. A Irod sa svojim vojnicima vre|ae Ga i rugae Mu se, i obukavi Mu raskonu odoru, posla Ga natrag Pilatu. I u taj dan pomirie se Pilat i Irod, jer pre bejahu neprijatelji jedan drugome.

18. I Pilat uavi opet u sudnicu upita Isusa: "Odakle si Ti?" A Isus mu ne dade odgovora. Pilat Mu tad re~e: "Zar meni ne odgovara? Ne zna li da imam vlast da Te raspnem i vlast imam da Te pustim?"

19. Re~e mu Isus: "Ne bi imao vlasti nikakve nada Mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji Me predade tebi ima vei greh."

20. Otada gledae Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govorei: "Ako ovoga pusti nisi prijatelj carev. Svaki koji sebe carem ~ini, protiv je cara."

21. I Pilat sazva prvosvetenike i stareine narodne. A kad sede na sudijsku stolicu, do|e poruka od ène njegove: "Ne meaj se ni u ta u vezi sa ovim pravednikom, jer sam noas u snu mnogo propatila zbog Njega."

22. I re~e im Pilat: "Dovedoste mi ovoga ~oveka kao nekoga ko pobunjuje narod, i eto, ja Ga pred svima vama ispitah i ne na|oh na Njemu nijedne krivice od onih za koje Ga vi optuùjete. A ni Irod, kome Ga poslah, ne na|e na Njemu nita to bi zasluìvalo smrt.

551

23. A u vas je obi~aj da vam povodom Pashe jednoga oslobodim. Hoete li, dakle, da vam oslobodim cara jevrejskoga?"

24. Tada opet svi uglas povikae: "Ne Ovoga, nego Varavu!" A Varava pak bee razbojnik ba~en u tamnicu zbog nekakve pubune u gradu i zbog ubistva.

25. No Pilat htede da oslobodi Isusa i upita ih jo jednom: "Koga hoete od ove dvojice da vam pustim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?" A oni povikae: "Varavu!"

26. A Pilat im re~e: "A ta u u~initi sa Isusom, o kome se govori da je Hristos" Tada svi povikae: "Da se razapne!"

27. A namesnik upita: "A kakvo je zlo u~inio?" No oni vikahu sve glasnije: "Razapni Ga! Razapni Ga!"

28. Pilat im pristupi govorei: "Evo, opet vam Ga dovodim i ka`em vam da ne nalazim na Njemu nikakve krivice." Ali oni opet povikae: "Razapni Ga! Razapni Ga!"

29. A Pilat ih i po trei put upita: "Zato? Kakvo je zlo u~inio? Ja na Njemu ne na|oh nikakvu smrtnu krivicu; umesto toga dau da Ga izbi~uju i pustiu Ga."

30. Ali oni vikahu i dalje na sav glas, zahtevajui da se On razapne. I nadja~a vika njihova i prvosvetenika sve druge.

31. I kad vide Pilat da nita ne poma`e i da nastade poprili~an mete`, uze vodu i opravi svoje ruke pred narodom, re~e: "Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika. To je vaa stvar!"

32. I odgovarajui sav narod povika: "Krv Njegova na nas nek padne i na decu nau!" I Pilat naredi da se sve izvri kako oni zahtevahu. Onda im, po njihovoj volji, izru~i Isusa. (Pogl. 81, 10-32)


Pilat je, shodno smislu, govorio: "Ne nalazim na Njemu nikakve krivice." Ja se nisam ogreio ni o Bo`ji zakon ni o zakon ovoga sveta. Moje inkarnirano duhovno telo bilo je bez mrlje; dodue, omotano jednim delom krivice (duga) Davidovog roda i krivicom (dugom) jo

552

nekih pojedinaca. To je ohrabrilo protivne snage da koriste sve mogunosti i iskoriste svako aktivno odgovaranje kod prvosvetenika, pismoznanaca, stareina i naroda, kako bi Me optuìle. Da Sam u~inio samo j e d a n greh, na primer, da Sam izgovorio samo jednu nezakonitu re~ ili da Sam na bilo koji na~in pokuao da se branim, ~in Spasenja ne bi mogao da se izvri.

în Spasenja nije mogla da osujeti delimi~na krivica onih koji su bili i jesu u nalogu Spasenja, a kojom Sam se sam omotao i koja je omoguila Moje hvatanje. Za takvo osujeenje trebalo je da se sam Ja, Hrist ogreim o Svoga Oca. I da bi to postigle, protivne snage su sve pokuale. Svaki Jevrejin, koji je za to bio prijem~iv, od demonskih je snaga bio podstaknut da govori protiv Mene. Sve su optu`be bile izmiljene s ciljem da slome Pilata, ali pre svega Mene.

Kod Pilata su uspeli. I on je, ~ak i ako je sprao krivicu sa svojih ruku, ipak pao u greh. Mene, Nevinoga, izru~io je iako je bio uveren u Moju nevinost. Pilat nije izdrào iskuenje, jer je izdao nare|enja protiv sopstvenog uverenja.

Unutarnja spoznaja od male je koristi ukoliko ~ovek i ne ~ini ono to je spoznao.

U sva vremena - a tako i danas (1989) - podbunjuju narod oni koji veruju da treba da upravljaju Bo`jim zakonima. Oni, dodue, propovedaju re~ Bo`ju po slovu, ali je ne ostvaruju i ne ispunjavaju.

Onaj ko ne ìvi ono to objavljuje, taj neprestano ìvi u strahu od onoga ~emu pou~ava svoje bli`nje a sam ga ne ostvaruje. Takvi se ljudi, dakle, plae sopstvenog "sistema u~enja", jer oseaju da se ono to ne ostvaruju, okree protiv njih. Tako i danas jo izvru Zakon Bo`ji i primenjuju ga u svoju korist.

Iz pismoznanaca, fariseja i stareina, kao i iz jevrejskog naroda vikalo je ono satansko. Protivne snage uticale su na sve one Jevreje koji su dopustili da budu zavedeni, da podbunjuju i la`no svedo~e protiv Mene.

Protivnim snagama je u svim vremenima davana mogunost da se odmere sa Svetlom. Tako je bilo i pre gotovo dve hiljade godina. Tama je mogla da se odmeri sa Svetlom. Ona je mogla primeniti sve

553

mogunosti da spre~i ono to je ve bilo objavljeno u podru~jima ~ienja kao i u atmosferskom omota~u Zemlje: Spasenje preko Mene, Hrista Bo`jeg, koji je postao ~ovek i kao ~ovek se suprotstavio protivnim snagama, da bi one mogle da se odmere s ~ovekom Isusom - i tako sa Hristom Bo`jim, Savladarom Neba u zemljaskom telu.

Proganjanje Isusa i Njegovo izru~ivanje ukazuju na sledee:

Onaj ko Mene sledi, trpee proganjanje kao i Ja, kao Isus iz Nazareta. On e, kao i Ja, morati da podnese sramoenje i patnju. Jer, onako kako su progonili Mene kao Isusa iz Nazareta, tako su gotovo dve hiljade godina uvek iznova progonili, klevetali, a i ubijali one ljude koji su Mene sledili.

Proganjanje Mojih istinskih sledbenika odràlo se sve do dana-njeg vremena (1989). I uvek iznova isti progone Mene u Mojima, jer Ja Sam, uprkos "Svreno je!", jo trn u srcu onih koji odràvaju demonsku dràvu i koji bi hteli da je proire. U dananje vreme (1989) su to opet pismoznanci i njima posluni u crkvenim i svetovnim vlastima. I oni neistinama hukaju narod protiv Isusovih sledbenika.

Ipak, sve ide svome svretku. Ono to se doga|alo gotovo dve hi-ljade godina, to povla~i sada svoje posledice slamajui se na onima koji su se dve hiljade godina ponaali kao u Moje doba, u doba Isusa iz Nazareta. Oni se i danas boje da ne izgube svoj poloàj i ugled. Ipak, njihova mo postupno ide svome kraju - na njih se slamaju posledice njihovih sopstvenih uzroka.

Poloàj protivnih snaga sve je slabiji. Ondanji pismoznanci, fariseji, svetovne i crkvene vlasti zovu poput utopljenika. Oni slute da nadolazi plima koja e ih odneti sa sobom. Ono to se tokom dve hi-ljade godina la`no izgradilo u Moje Ime, nestaje: jedna mo koja se, dodue, nazivala i naziva se hrianskom, ali niti je bila niti jeste hrianska - mo koja je na raznorazne na~ine zloupotrebljavala i zloupotrebljava Moje Ime, Hrist.

Novo se doba budi i nastaje iz ruevina prolosti. Svojim nesebi~nim radom, opustoenu e Zemlju Moji ponovo dovesti do procvata. Ono to se ve gradi sada u dobu preokreta i to se bude izvrilo na Zemlji nakon kraja greenja, jeste Novi Izrael - u -

554

njegovom sreditu Novi Jerusalim, zavetni grad sa svojim zajednicama u Carstvu Mira Isusa Hrista.

Shvatite: iskaz "Ne bi imao nikakve vlasti nada Mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo, zato onaj koji Me predade tebi ima vei greh", zna~i: Tama ima mo samo nad onim ljudima koji su Svetlost Ve~noga zatamnili i drè je zatamnjenom. Moj ve~ni Otac dozvolio je da Me uhvate jer Sam se Ja zauzeo za Davidov rod i za druge i trpeo za mnoge Jevreje koji su èleli da imaju jednog cara ovoga sveta. Kona~no, ovo se dogodilo i radi svih dua i ljudi koji su se ogreili i koji se ogreuju o Zakon ìvota: Pravednik je trpeo zbog nepravde i otrpeo da Mu se dogodi ono to On sam nije prouzrokovao.

Snage Neba nisu Mi priticale u pomo u onoj meri u kojoj je to moglo da bude da Davidov rod i ostali nisu usled svojih grehova spavali i da Me je jevrejski narod prihvatio kao svog Mesiju i gradite-lja Bo`jeg carstva na Zemlji. Ja bih tada bio njihov car - ali ne car ovoga sveta ve Carstva Bo`jeg na Zemlji, car jednog sveta u kome bi se ispunjavali Zakoni Bo`ji.

"Ne ovoga, nego Varavu!" zna~i: slepci i demoni drè slepe slepima. Oni samo mogu duhovno slepe jo vie zaslepeti i pobuniti tako da oni zaslepljeno vi~u i besne i traè pravednoga umesto nepravednoga.

Oni su vikali: "Razapni Ga! Razapni Ga!"

"Razapni Ga! Razapni Ga!" vi~e samo onaj koji i sam jo visi na krstu svog greha. Onaj koji je, grehom, sam sebe razapeo, gleda samo o~ima greha i èli sve da vidi tamo gde i sam jeste - na krstu greha.

Krst je bio podignut s telom Hristovim, no telo je bilo skinuto s krsta, a Vaskrsli se ukazao i objavio. To zna~i da Sam Ja, Hrist, vaskrsli @ivot u svim duama i ljudima.

Istinski hrianin vidi krst bez Raspetoga, kao znak Spasenja i kao Uskrsnue u Bogu. Krst bez tela simbolizuje i put od Zemlje do Neba, do srca Bo`jeg. Na krst sa Raspetim gleda samo o n a j ~ovek koji svoje "ja" jo nije razapeo i koji èli da zadrì svoje ljudsko.

555

Krst s telom stvorili su demoni. Oni tako èle da simbolizuju Moj poraz. Ali, krst i Raspeti postali su i jesu n j i h o v krst i njihov poraz.

Istinski hrianin sea se Mog uskrsnua, jer je on vaskrsao u Meni i kroz Mene. Moju smrt kao Isusa àli samo onaj koji jo nije svesno vaskrsao u Meni, Hristu, dakle onaj ko ìvi u grehu i uvek iznova poziva: "Razapni Ga! Razapni Ga!" Zato, krst s telom podiù samo oni ljudi koji jo potuju svoje grehe i cene svoje nisko "ja".

Na Raspetoga, a ne na Vaskrsloga, misli ~ovek koji ljubi svoj greh i ovaj greni svet, jer jo ni sam nije vaskrsao u Meni.

"Krv Njegova na nas nek padne i na decu nau!" zna~i: Svaki uzrok u sebi ve nosi i svoju posledicu. Svako ko stvara uzroke, sam mora snositi posledicu. Ko dakle seje, èe svoju ètvu - u ovom ili u nekom drugom otelovljenju. Tako, kao deca, na Zemlju dolaze uvek jedni te isti, sve dok ne okaju ono to su prouzrokovali.

556

82. POGLAVLJE

Razapinjanje Isusa na krst

Isus je izdrào sve napade i postao Spasitelj (1-2). Pilat je `rtvovao Nevinoga da bi zadrào svoj poloàj (3-4). Za~ee i ra|anje u

grehu ili u nesebi~noj ljubavi (5-7). ôvek sam odre|uje kakvo e ruho nositi njegova dua

u onostranom (8-13). Skrueni grenik (14-16). Prividni trijumf tame postao je Hristovom pobedom u slavu Oca.

- U Nebo moè ui samo ~isto duhovno telo (17-19). "Boè Moj, Boè Moj, zato si Me ostavio." (20). Zakon

ljubavi i jedinstva (21-23). Zemljotres, znak snage Hristove (24-27). Ne postoji nikakvo pravo na smrtnu

osudu niti na ubijanje (28)

1. Tada im on pusti Varavu. I nakon to dade da Isusa izbi~uju, predade im ga da se razapne. Onda Ga vojnici namesnikovi uvedoe u sudnicu i skupie oko Njega ~etu vojnika.

2. I oni svukavi Ga obukoe Mu purpurni ogrta~. I ispletoe venac od trnja i metnue Mu ga na glavu, i dodae Mu trsku kao èzlo u desnicu, klanjajui se pred Njim i rugahu Mu se, govorei: "Zdravo, care jevrejski!" (Pogl. 82, 1-2)


Demoni su upotrebili sva sredstva koja su im bila na raspolaga-nju da Me iskuaju, kako bih posumnjao u Svoju Misiju. Jer je svaka sumnja u Boga greh.

Ja nisam sumnjao, niti sam greio i tako je moglo biti izgovoreno ono "Svreno je", kako bi delimi~na snaga iz Prasnage, jedan deo Mog duhovnog nasle|a, mogla u vidu iskri da se ulije u due. Na greh Me nisu mogli navesti ni ismejavanje ni ruganje s purpurnim ruhom i trnovim vencem i èzlom od trske. Ja Sam ostao u Ve~nome, u kome Ja Jesam, Hrist.

Niko ne dolazi Ocu u Nebo osim preko Mene, Sina Bo`jeg i Savladara Neba koji je postao Spasitelj svih dua i ljudi.

557

Da su jevrejski narod i rod Davidov bili uz Mene, onda ne bi bilo potrebno da pretrpim smrt raspinjanjem na krst. Ja bih pred -njihovim o~ima uziao u Nebo, a Nebo bi ostalo me|u Mojim narodom, da su ljudi ostvarivali nebeske Zakone - i Ja bih im ponovo doao kao vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji.

Shvatite: Onaj ko o Zakonu ìvota samo slua ali ga ne ostvaruje, ostaje onakav kakav je i bie zloupotrebljen od onoga koji misli da vlada svetom: od satane ~ula, od protivnih snaga.

Ja Sam ostao u Ve~nom Ocu, a u Duhu Sam izvrio Delo Spase-nja koje je bilo zaklju~eno u Nebu: preko dela ljubavi dovesti sve due i ljude njihovom Domu.

3. Tako Isus izi|e napolje nosei trnovi venac i purpurni ogrta~. Re~e im Pilat: "Pogledajte ovog ~oveka!"

4. I videvi Ga onakvog, prvosvetenici i stareine narodne povikae: "Raspni Ga! Raspni Ga!" Pilat im re~e: "Uzmite Ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na Njemu nikakve krivice." (Pogl. 82, 3-4)


Iako je Pilat, shodno smislu, izrekao sledee re~i: "Uzmite Ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na Njemu nikakve krivice", on se ipak ogreio. Pilat je mogao da primeni svoju unutarnju spoznaju i svoj spoljni poloàj i tako da osvesti neke od Jevreja.

Imajte na umu ovo: nije mogue ~itav jedan narod odjednom pokrenuti da se preobrati. Svaki pojedinac je deo nekog naroda i vaàn je za taj narod. Da je Pilat tako razmiljao i shodno tome postupio, onda bi bio za Mene, Hrista. Ovako, on se ipak postavio protiv Mene.

Pilat je pokazao svoju slabost. On se bojao naroda jer je èleo da zadrì svoj poloàj u svetu. I Pilatovo je ponaanje bilo i jeste simbol za mnoge. Onaj ko je okrenut svetu, zavisi od mase da li e u ovom svetu odràti svoju mo i poloàj. Zato i `rtvuje svog bli`njeg, ne bi li tako sa~uvao svoj ugled i zadrào svoju spoljnu mo.

558

5. A oni Ga pljuvahu i uzee tap i udarahu Ga njime po glavi. I kad Mu se narugae, skinue Mu ogrta~ i obukavi Mu Njegove sopstvene haljine odvedoe Ga da Ga razapnu.

6. I dok su Ga vodili, zaustavie ~oveka jednog, Simona Kirinejca, koji se upravo penjae putem. I naterae ga da pomogne Isusu da nosi krst. A za Njim i|ae veliko mnotvo naroda, i mnoge ène plakahu i naricahu za Njim.

7. A Isus obazrevi se na njih re~e: "Keri jerusalimske, ne pla~ite za Mnom, ve za sobom i za decom svojom. Jer evo, dolaze dani u koje e se govoriti: Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|ae i dojkama koje ne dojie! (Pogl. 82, 5-7)


Shvatite: Pljuju i udaraju svoje bli`nje samo oni ljudi koji su i sami popljuvani i izudarani od svojih grehova. Tako Sam Ja kao Isus bio simbol za mnoge. A simbol za mnoge bio je i Simon, koji Mi je pomagao da nosim Svoj krst.

Mnogi jednostavni ljudi koji svoja srca sa~uvaju slobodnim od besmislica, sjaja i raskoi ovoga sveta, bie istinski, nesebi~ni pomaga~i u vinogradu Gospodnjem. Oni e mnogim ljudima pomoi da nose svoj krst.

Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta bie simbol za sve ljude sve dok u svakom ne bude probu|en duhovni ìvot, ìvot u Meni. A Moje e re~i vaìti u svetu sve dok Svetlost sveta ne pro`me sve due i ljude. I sve dok jo mnogi ljudi budu doputali da njima vlada tama, oni sami e uvek iznova zavoditi one koji su poput trske koja se povija na vetru, koji se ~as okreu Duhu Bo`jem a onda opet svetu. Mnogi od -njih uvek iznova stvaraju nove uzroke i tako e uvek iznova i ra|ati decu sa istim ili sli~nim uzrocima.

Zna~enje re~i "Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|ae i dojkama koje ne dojie!" jeste sledee: Svi koji su poput trske koja se povija na vetru i iznova za~inju ili ra|aju iste ili sli~ne kakvi su oni sami, treba da tuguju nad samima sobom. Jer isto stalno privla~i isto.

559

U tim re~ima je zakon privla~enja i ponitavanja uzroka koji roditelje i decu vezuju jedne za druge, a koje oni zajedni~ki imaju da otplate i o~iste.

Re~i: "Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|ae i dojkama koje ne dojie!" kazuju tako|e: Ko za~inje ili zanosi u grehu i razvratu, ra|a opet isto ili sli~no, i taj grenik e i morati da pati zbog tog greha. Ovo se naro~ito odnosi na one dane u kojima e se doga|ati ono to Sam objavio: Materijalni svet propada. Jao onima koji ìve u grehu.

Dodue, ne treba svaku tzv. neplodnost povezivati s krivicom kao uzrokom. Ljudi Svetlosti ra|aju svetlu duu onda kad do|e vreme da ona si|e na Zemlju.

Shvatite: Blaèni su oni koji su ra|ali ili ra|aju svetle due; jer oni nisu za~injali niti za~inju u grehu, poùdi i strasti, i nisu ra|ali niti ra|aju u grehu. Oni su za~injali i za~inju u nesebi~noj ljubavi i ra|aju u nesebi~noj ljubavi; onda e i takve grudi davati nesebi~an ìvot.

8. Tada e po~eti govoriti planinama: Padnite na nas!, i bregovima: Pokrijte nas! Jer ako se ovako ~ini sa zelenim drvetom, ta e biti sa suhim?"

9. Vo|ahu pak i dvojicu razbojnika, da ih pogube zajedno sa Njim. I kad do|oe na mesto koje se zove Kalvarija i Golgota, to zna~i "mesto lobanja", razapee Ga; a tako i razbojnike, jednog Njemu zdesna, a drugog sleva.

10. A bee trei sat kad Ga razapee, i dadoe Mu da pije ocat pomean sa ù~i. I okusivi, ne htede da pije. I re~e Isus: "O~e, oprosti im jer ne znaju ta ~ine!"

11. Vojnici pak, kada razapee Isusa, uzee haljine Njegove i razdelie na ~etiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu. A dolama ne bee ivena, izatkana izjedna. Zato oni rekoe me|u sobom: "Da je ne cepamo, nego bacimo kocku za nju kome e pripasti."

560

12. A ovo se dogodilo da se ispuni Pismo koje kaè: "Razdelie haljine Moje me|u sobom, a za dolamu Moju bacie kocku." Vojnici, dakle, tako u~inie. I posedae onde i dràhu straù.

13. A nad Njim u~vrstie i jedan natpis napisan slovima jelinskim, latinskim i jevrejskim: "Ovo je car jevrejski." (Pogl. 82, 8-13)


Oni su me|u sobom razdelili Moje haljine i za njih bacili kocku. Ljudska pohlepa ne zaustavlja se kod ljudi ni pred haljinama na smrt posu|enoga. Pohlepno "ja", gladno posedovanja, ne potuje nita i nikoga, ~ak ni samo sebe. A ~ovek sa svim svojim imanjem i dobrima, koje je na poten ili nepoten na~in prisvojio, ne moè ui u Carstvo nebesko. On e morati da preda i poslednju svoju haljinu.

Dua, pak, odlazi u onostrani ìvot - u haljinama svog greha ili vrline. Ni dua ni ~ovek ne mogu to spre~iti. Ono to je ~ovek sejao, to dua nosi. Ona to ne moè da sakrije, a ni da odloì - osim putem opratanja, moljenja za oprotenje i popravljanjem i tako to iste grehe vie ne ~i- ni. Samo joj se tada moè oduzeti haljina greha.

Kakvu haljinu ti kao dua nosi ili èli da odloì, ne zavisi ni od kakvog `reba, ve to odre|uje ti sam - zavisno od toga kako se odnosi prema Bo`jem Zakonu.

Re~i: "Ovo je car jevrejski" bile su izre~ene kao poruga, ali je Pilat nasluivao da one zna~e vie: Ovo je car, vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji, Novog Izraela i Novog Jerusalima.

14. Ovaj natpis pro~itae i mnogi Jevreji; jer mesto gde raspee Isusa bee blizu grada. Onda prvosvetenici jevrejski rekoe Pilatu: "Ne pii 'car jevrejski', nego da On re~e: 'Ja Sam car jevrejski'." Pilat odgovori: "[to napisah, napisah."

15. A jedan od obeenih razbojnika rugae Mu se, govorei: "Ako si Ti Hristos, pomozi onda i Sebi i nama!" A onaj drugi ga prekori govorei: "Zar se ti, koji si i sam ovako osu|en, ne boji

561

Boga? A mi smo s pravom osu|eni, jer primamo pravednu platu za svoja dela; a Ovaj nikakve nepravde ne u~ini."

16. I on re~e Isusu: "Gospode, seti me se kad do|e u Carstvo Svoje" I re~e mu Isus: "Zaista ti kaèm: jo danas bie sa Mnom u raju." (Pogl. 82, 14-16)


Re~i koje Sam, kao Isus iz Nazareta, shodno smislu, rekao pokajanome greniku: "Zaista ti kaèm: jo danas bie sa Mnom u raju", bile su re~i oprotenja. On je uao u via podru~ja @ivota, u kojima nije morao da trpi ni bol ni patnju, jer je spoznao samoga sebe, pokajao se i izmirio svoje, i tako bio prihvaen u Meni, Hristu. On je, naime, bio ukrao za svoju porodicu koja je gladovala.

Onaj drugi bio je ubica i primio je svoju platu.

17. A koji prolaàhu pokraj krsta, rugahu Mu se i vrtei glavama govorahu: "Ti htede hram da razori i za tri dana da ga opet sagradi. Pomozi sada sam Sebi! Ako si Sin Bo`ji, si|i s krsta!"

18. A tako i prvosvetenici s pismoznancima i stareinama rugajui Mu se govorahu: "On pomoè jednom jagnjetu, a Sebi samom ne moè. Ako je car Izrailjev, neka si|e sad s krsta pa emo Mu poverovati. Uzdao se u Boga, neka Ga sad On izbavi ako Ga hoe, jer govorae: Ja Sam Sin Bo`ji."

19. A tako govorahu i lihvari i trgovci ìvotinjama: "Ti si iz hrama isterao trgovce volovima, ovcama i golubovima, a sad Si i sam ovca `rtvovana." (Pogl. 82, 17-19)


Sve ovo Sam propatio da bi Spasenje moglo da do|e svim duama i ljudima - i u podru~ja ~ienja i u ovaj svet. Tama je oklevetala, ismejala i usmrtila Moje zemaljsko telo; ali ona time nije postigla ono to je htela, naime: da Me preko sumnje u Boga odvoji od Njega. Ja Sam ostao u Svome Ocu, a Otac je ostao u Meni.

562

Tako Sam Ja proslavio Oca u Sebi. I tako je slava O~eva dola u ovaj svet kao svetlost Spasenja kroz Mene, Hrista. I niko ne moè ugasiti ovu Svetlost sveta. Ona se urodila u sve due i ljude - ~ak i u najmra~nijeg demona. Svejedno, priznao on to ili ne, i on je od Mene primio svetlost Spasenja. I tako e i on biti oslobo|en od svojih grehova.

Ja Sam siao s krsta, ali ne Svojim zemaljskim telom. Zemaljsko telo ne moè ui u Nebo; to moè samo ~isto duhovno telo. Onaj, me|utim, ko zemaljsko telo vidi kao meru svega, taj èli da zadrì fizi~ko telo. I poto ìvi u grehu, on e kroz greh i u grehu i odloìti svoje fizi~ko telo. To moè biti povezano s mnogo patnje, jer on svoj greh èli da zadrì. Greh se vezuje za fizi~ko telo, te tako i za ovaj svet.

Isto ili sli~no kao i Ja morae propatiti svi oni koji Mene slede - sve do svretka ovog grenog sveta. Za njih vaì: Kako su Mene progonili, tako e i vas progoniti. Kako su Mene klevetali i ismejavali, tako e i vas klevetati i rugati vam se. Kako su o Meni r|avo govorili, tako e i o vama govoriti r|avo. Kako su Mene ubili, tako e i mnoge od vas ubiti ili mu~iti - bilo re~ima ili delima, ili oboma.

20. A od estoga do devetoga ~asa bi tama po svoj zemlji. A neki koji stajahu naokolo, zapalie svoje baklje, jer tama bee veoma velika. A oko estoga ~asa povika Isus iz sveg glasa: "Eli, Eli, lama savahtani?", to zna~i: "Boè Moj, Boè Moj, zato Si Me ostavio?" (Pogl. 82, 20)


Re~ima: "Boè Moj, Boè Moj, zato Si Me ostavio?" vapilo je srce Isusovo.

Sa krsta Sam gledao mnoge narode - nebrojene ljude ~ije su due uvek iznova dolazile u zemaljsko ruho i vekovima lutale u tami. Oni su izgubili Unutarnji put. I u svom neznanju, u svojoj patnji, bolesti i usamljenosti dozivali su Boga. Me|utim, oni su mislili samo na svoje materijalno telo, a ne na svoje due. Njih su oni ostavili da zakr`ljaju.

563

Tako je Moj zov s krsta bio zov mnogih generacija koje su verovale i veruju da su izgubljene. Moja patnja i umiranje bili su simbol za patnju i umiranje ljudi. Moje re~i: "Boè Moj, Boè Moj, zato Si Me ostavio?" jesu re~i ljudi svih naroda i generacija koji su u svom neverovanju optuìvali i optuùju Boga za svoje grehe. Ja ove re~i nisam izgovorio zbog Sebe, ve kao simbol za mnoge.

I danas su jo Moje re~i na krstu simbol za mnoge ljude. I danas jo oni zovu u svojoj spoljanjoj patnji: "Bo`je Moj, Boè Moj, zato Si Me ostavio?" Oni ni danas jo (1989) ne shvataju da spasenje, pomo i ozdravljenje dolaze jedino iznutra. Jo i danas mnogi se bore samo za svoj zemaljski ìvot, jer im je njihovo pravo bie jo strano.

Tako je Moj zov na krstu bio zov onih koji su verovali i jo veruju da su izgubljeni. Njihov e zov biti uslien - onda kad svoje srce otvore za Boga i kad svojim ~ulima ne budu vie gr~evito vezani za svoj zemaljski ìvot. Tada e biti uslieni, jer su pronali Put ka srcu Bo`jem.

Uteitelj i Spasitelj, Hrist Bo`ji, Ja koji Jesam Put, Istina i @ivot, doneo Sam i donosim ponovo u ovaj svet Put ljubavi koji vodi ka srcu Bo`jem.

Onako kako se Otac u Meni, Isusu, proslavio i kako se proslavlja u Meni, Hristu, tako u se i Ja proslaviti u onima koji istinski dozivaju Boga, jer e oni pronai ono za ~ime ~ezne njihovo srce: Boga, Ljubav i @ivot, svoje istinsko bie.

21. A neki od onih to stajahu onde, ~uvi to rekoe: "Ovaj ~ovek zove Iliju", a drugi rekoe: "On zove sunce." A ostali govorahu: "Hajde da ostanemo i vidimo hoe li doi Ilija da Ga izbavi."

22. A stojahu kod krsta Isusova mati Njegova i sestra matere Njegove, Marija, èna Kleopova, i Marija Magdalena.

23. A Isus videvi mater Svoju i u~enika kog ljubljae gde stoje u blizini, re~e materi Svojoj: "@eno, eto ti sina!" A u~eniku onome re~e: "Eto ti majke!" I od onog ~asa uze je u~enik k sebi u kuu. (Pogl. 82, 21-23)

564


Re~i upuene Mariji, shodno smislu: "@eno, eto ti sina!", a u~eniku: "Eto ti majke!", simbolizuju Zakon nesebi~ne ljubavi i jedinstva. Ove re~i razumeli su oni kojima su bile upuene. U~enik je ispunio Zakon ljubavi i jedinstva i uzeo je Mariju k sebi. Jedna zapovest iz Bo`jeg Zakona glasi: Jedan za sve - Hrist; i svi za Jednoga - Hrista; svako za svakoga - u dobrim mislima i ispravnoj -ljubavi i brizi.

Onaj ko se pridr`ava Zakona ljubavi i jedinstva, tu je za bli`-njega. On ne samo da ga prima u svoje srce, ve i u svoju kuu, ako je ovome pomo stvarno potrebna.

Onaj ko se pridr`ava Zakona ljubavi i jedinstva, i sam prebivajui u kui Bo`joj, u Bo`jem srcu, taj e i ljude koji su voljni voditi do Bo`je ljubavi i jedinstva.

24. I zna|ae tad Isus da se sve ve svrilo i da se ispuni Pismo. I On re~e: "@edan Sam!" I oni namo~ie sun|er u sudu punom octa i nataknuvi ga na stabljiku isopovu prinesoe Mu ga ustima.

25. A Isus povika iz sveg glasa: "O~e, u ruke Tvoje predajem Duh Svoj!"

26. I poto Isus okusi ocat, uzviknu glasno: "Svreno je!" I preklopivi glavu Svoju, predade Duh Svoj. A bee deveti ~as!

27. I gle, grmelo je i sevalo silno, a pregradni zid svetita pred kojim stajae zavesa, pade i na dvoje se razlomi. I zatrese se Zemlja i pucahu stene. (Pogl. 82, 24-27)


Ovaj zemljotres ne simbolizuje samo slobodu dua, ve pre svega Snagu, @ivot, koje su primile sve due, svejedno da li su bile otelov-ljene ili neotelovljene:

565

To je bila Delimi~na snaga Prasnage, Hristova snaga koja se razdelila u iskre i ulila se u sve due - tako|e i u due demona.

Zbog sna`nog kosmi~kog zra~enja neki su ljudi bili prolazno vidoviti i videli su due koje su preko te snage Spasenja ule u via podru~ja Unutarnjeg ìvota; jer su ove due bile postigle unutarnju zrelost za vie stupnjeve ìvota i prepune ~e`nje ~ekale na snagu Spasenja, na Spasiteljsku iskru, koja im je pokazala i koja im pokazuje Put ka srcu Ve~noga.

28. A kapetan i koji s njim ~uvahu Isusa, videvi da se zemlja trese i ta sve bi, uplaie se veoma i rekoe: "Zaista, Ovaj bee Sin Bo`ji." (Pogl. 82, 28)


Stoji zapisano: "Uplaie se veoma i rekoe: 'Zaista, Ovaj bee Sin Bo`ji'."

Kada spoznaje uteraju ljudima strah, onda bi oni trebalo da ispitaju svoju savest: koliko su ve puta po~inili dela koja sada spoznaju kao nezakonita? Strah i spoznaja bili su, kona~no, grià savesti; oni su tzv. kapetana i one koji su bili uz njega i ~uvali Isusa, hteli da upozore i kaù im, da kao to ~ovek sam ne sme da ubija, tako ne sme ni da bude sukrivac u smrti svog bli`njeg, na primer izdajui naredbu da se usmrti neki ~ovek. Jer, ko ima pravo da nekoga osudi na smrt, ili da ga ubije?

Bog, Ve~ni, nita sli~no nije zapovedio. Naprotiv, On, veliki Svejedan, koji je Zakon ìvota, zapovedio je ljudima: "Ne ubij!", jer On je @ivot, a ne smrt.

Takozvana smrt je odvajanje zemaljskog tela, koje poti~e od zem-lje i zemlji se opet vraa. To je zakoniti proces, uslovljen otelovlje-njem due, i proticae shodno ~ovekovom razmiljanju i ìvljenju i stanju njegove due.

Bog je ìvot. Zato ~ovek nema prava da usmrti zemaljsko telo svog bli`njeg ili da naredi njegovu smrt. Onaj ko svesno ubija ili

566

svesno nare|uje ubijanje, morae, po Zakonu setve i ètve, da pretrpi i propati ono to je prouzrokovao svojim ìvotom udaljenim do Boga.

29. A onde bejahu i mnoge ène koje su Ga pratile od Galileje i sluìle Ga. Me|u njima behu Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zevedejeve dece, i one plakahu i naricahu govorei: "Svetlost sveta sakri se pred naim o~ima. Gospod nae ljubavi raspet je!"

30. A kako bee uo~i sabata, zamolie Jevreji Pilata da se prebiju noge mrtvacima i da ih skinu, da ne bi na krstu ostali preko sabata (jer bee sabat Pashe).

31. Onda do|oe vojnici i prebie noge obojici koji s Njime behu raspeti. A kad do|oe do Isusa i videe da je ve umro, ne prebie Mu noge, nego Mu jedan od vojnika probode srce kopljem, i odmah iz njega pote~e krv i voda.

32. A onaj koji je to video, posvedo~i i istinito je svedo~anstvo -njegovo. I on zna da istinu govori, da i vi verujete. Jer se ovo dogodi da se ispuni Pismo: Vi Mu ne smete polomiti noge, i: Videe Onoga koga probodoe. (Pogl. 82, 29-32)

567

83. POGLAVLJE

Isusov Pogreb

O sahranjivanju mrtvih (1-3) Potovanje mrtvih i bdenje nad mrtvima (4-10)

1. I kad ve bi ve~e, do|e Josif iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam Carstvo Bo`je ~ekae. I skupivi hrabrost, u|e Pilatu i izmoli telo Isusovo. (Bee to dobar i pravedan ~ovek, koji se nije sloìo sa zaklju~kom Saveta.)

2. A Pilat se za~udi to je On ve mrtav, te dozva kapetana i upita ga je li Isus ve odavno umro. I doznavi to od kapetana, prepusti telo Josifu. I ovaj otide te skide s krsta Isusovo telo.

3. Utom pak do|e i Nikodim, koji je ranije nou dolazio Isusu. I on donese pomeane smirne i aloja oko sto litara. Onda uzee Isusovo telo i umotae Ga u laneno platno s mirisnim biljem, kao to je obi~aj u Jevreja kad sahranjuju. (Pogl. 83, 1-3)


Stoji zapisano: "Onda uzee Isusovo telo i umotae Ga u laneno platno s mirisnim biljem, kao to je obi~aj u Jevreja kad sahranjuju." Bio je to jevrejski pogrebni obi~aj - obi~aj, dakle, a ne zapovest. Zato Ja, Hrist, kaèm:

Ukoliko vam va postojei zemaljski zakon to doputa, onda umotavajte mrtva zemaljska tela u platno i predajite ih zemlji; ili, ukoliko spoznate da dua umrloga ìvi u Bogu, jer je ~ovek vodio pravedan i Bogom ispunjen ìvot, onda, nekoliko dana po odvajanju due - predajte prolazno telo vatri. Tako se zemlji brè mogu predati supstance od kojih se ~ovek sastoji.

4. A na onom mestu gde On bi raspet, bee vrt, i u vrtu grob nov, u kojem jo niko ne bee sahranjen. I oni onde poloìe Isusa, a to kad Ga sahranie bee na po~etku druge sedmice zbog jevrejskog Dana pripreme, jer grob bee blizu.

568

5. A Marija Magdalena i druga Marija i Marija majka Josifova razgledahu grob u koji On bee poloèn.

6. A sle|ahu ih i ène koje bejahu dole sa Njim iz Galileje, nosei svetiljke u rukama; i one razgledahu grob i kako je poloèno telo Njegovo, i stadoe plakati i naricati.

7. Pa se vratie i pripremie meavinu mirisnog bilja i masti, ~ekajui na svretak sabata.

8. Sutradan, nakon Dana pripreme, do|oe Pilatu prvosvetenici i fariseji, govorei: "Gospodaru, setismo se da ova varalica kaza jo za ìvota: 'Posle tri dana vaskrsnuu!'

9. Naredi, zato, da se osigura grob, dok trei dan ne pro|e, da ne do|u u~enici Njegovi nou i ne ukradu Ga, i da ne kaù onda narodu: 'Vaskrsao je iz mrtvih', pa e potonja prevara biti gora od prve."

10. Re~e im Pilat: "Evo vam straà, pa idite i osigurajte ga kako znate." otidoe i osigurae grob zape~ativi kamen i postavivi straù ispred njega, dok ne pro|u tri dana. (Pogl. 83, 4-10)


Spoznajte: Vai zemaljski obi~aji pokazuju vam gde ste. Zato bdijete nad vaim mrtvima? Mo`da ete rei: Da umrlome odamo po~ast. Ja, Hrist, pitam vas: Kome hoete da odajete po~ast? U ~iju ~ast?

Ako ~ovek nije ukazivao niti ukazuje ~ast Bogu, onda je on usmeren samo na potovanje ljudi i sve e uloìti u to da i sam bude potovan, za ìvota ili posle smrti. Kad ljudi ukazuju ~ast ljudima, onda ne ukazuju ~ast Bogu koji zna sve, koji je ìvot due.

Ko nad mrtvim bdije iz brige da ne bude ukradeno zemaljsko ruho due, kao to se dogodilo straì na Isusovom grobu, taj je svestan svog vlastitog zlodela pa tako i svog greha.

569

84. POGLAVLJE

Uskrsnue Isusovo

An|eo na grobu (1-5). Svetla, sna`na dua blià je Bogu (6). Vest i vo|enje preko an|ela (7-8). Zadatak Hristovog zemaljskog i

duhovnog tela (9). Preobraàj Isusovog fizi~kog tela - Krst sa telom ili bez tela (10-13).

1. A poto minu sabat, u sam osvit prvog dana nedelje po|e Marija Magdalena ka grobu Isusovom, nosei za~ine koje bee pripremila, a i|ahu s njome i druge ène.

2. I dok su tako ile, govorahu me|u sobom: "Ko e nam odmai kamen sa ulaza u grob?" Jer kamen bee veliki. A kad do|oe tamo, videe da je kamen ve odmaknut.

3. I gle, zemlja se zatrese veoma. I an|eo Gospodnji si|e s Neba, odmaknu kamen s ulaza i sede na nj. Lice njegovo bee kao munja, a haljina njegova bela kao sneg. A straàri se toliko prepadoe da popadae po zemlji kao mrtvi.

4. A an|eo re~e ènama: "Ne bojte se! Znam, vi traìte Isusa koga razapee. Nije ovde; jer vaskrse, kao to je kazao.

5. Hodite da vidite mesto gde je leào Gospod! I idite brzo te recite u~enicima Njegovim da On vaskrse iz mrtvih. I evo, On e pred vama otii u Galileju, i tamo ete Ga videti; eto, kazah vam." (Pogl. 84, 1-5)


Straàri nisu videli an|ela. Zemljotres je delovao na njihovu ne~istu savest, a strah je kratkotrajno delovao na krvotok u njihovim telima, te su zato nemoni popadali na tle.

Shvatite: An|ela Gospodnjeg - jednog od mnogih koji su bili uz Mene kao Isusa - mogle su videti samo one ène koje su ostvariva-njem Zakona ljubavi postigle da im due postanu svetle; njihovo se unutarnje uho otvorilo i one su razumele govor ljubavi. I ove su ène

570

svojim bli`njima saoptile ono to su videle. A oni koji su u ovo poverovali, po~eli su to i da slede.

Onaj ko ìvi u Bogu, ìvi u Zakonu ljubavi i slobode te tako potuje i slobodnu volju. Zato je an|eo, potujui slobodnu volju ljudi, i rekao, shodno smislu; "Ako hoete, pogledajte unutar groba gde je leàlo zemaljsko telo Gospoda, i ako hoete idite i kaìte Njegovim u~enicima da Gospod ne zna za smrt. Sin Ve~noga je uskrsnuo i ako ostanete u veri i oboàvanju Svetoga, On e vas susresti na putu kojim budete ili."

6. I one uavi unutra, ne na|oe telo Isusovo. Onda otr~ae i do|oe Simonu Petru i drugom u~eniku koga ljubljae Isus, i rekoe im: "Oni uzee Gospoda iz groba i ne znamo gde Ga poloìe." (Pogl. 84, 6)


"...koga ljubljae Isus" zna~i: koji Mu je svojim ìvotom i milju bio najbliì.

Bog svu Svoju decu jednako ljubi - ipak, onda kad dete o~isti svoju duu i svoj ìvot posveti Njemu, ono Mu postaje bliè.

Ko Boga vidi kao sredite svog zemaljskog ìvota i ìvi predajui se Bogu, njegova e dua biti sve ~ia. Pro~iena dua e tako pronai duboku, unutarnju komunikaciju s Bogom, svojim Ocem.

Sli~no je bilo i sa pomenutim u~enikom, o kome ovde stoji zapisano. On je bio bliì Bogu jer je njegova dua njegovim neprestanim predavanjem Bogu, Ve~nome, bila svetlija i sna`nija.

Povezanost izme|u Ve~noga i neke svetle due istovremeno stvara unutarnju komunikaciju izme|u ljudi koji teè boànskome. Tako su Moje duhovno telo i svetla dua ovog Mog u~enika bili povezani s Bogom i u Bogu bili svesno sjedinjeni. Tako je on i mogao da razume smisao Mojih re~i i da iz malo re~i shvati o ~emu se radi.

Shvatite: Razumevanje bli`njih i me|usobno razumevanje dovode do zbliàvanja sa Bogom i do zajedni~kih dela u Duhu Gospodnjem.

571

7. I oni tr~ei do|oe do groba, i pogledavi unutra videe samo lanene ~arave gde leè, a maramu za brisanje znoja, koja Isusu bee omotana oko glave, ne videe uz lanene ~arave, nego posebno savijenu na jednom mestu.

8. I dogodi se da sasvim izgubie prisebnost; jer gle, dva an|ela stajahu kraj njih u blistavo beloj odei, govorei: "[to traìte @ivoga me|u mrtvima? On nije ovde, vaskrsao je, i evo, On e pred vama otii u Galileju, i tamo ete Ga videti. (Pogl 84, 7-8)


Grob su pregledali i Jevreji i Rimljani. Na to ih je nagnao strah, jer nisu mogli da protuma~e Moje re~i: "Posle tri dana vaskrsnuu."

Samo su neki od njih u svom srcu videli bia iz Boga, an|ele, o kojima ovde stoji zapisano. Ali nisu svi prisutni verovali u izjave onih koji su u svom srcu videli ta bia iz Boga. I zato je oko groba nastao mete`. Neki su izgubili prisebnost i po~eli su i da sumnjaju. Jedni su, dakle, verovali - drugi su sumnjali. Rasr|eni sumnji~avci, nisu otili na put u Galileju.

Kako me|u ljudima ~esto izbijaju nesuglasice, Bog i bia iz Boga vode ljude posredno. Oni su i onda vodili verne preko njihovih Bogom ispunjenih oseanja, ali ipak nisu imenovali re~ "Galileja".

9. Zar se ne seate kako vam kaza dok bee jo u Galileji, da e On, Sin ~ove~ji, biti raspet i da e vaskrsnuti nakon treega dana?" I oni se setie re~i Njegovih. I iziavi ùrno, pobegoe s groba drhtei od zaprepaenja. I nikome nita o tome ne kazae, jer se bojahu. (Pogl. 84, 9)


Strah i beànje iz praznog groba, kod mnogih jasno ukazuju na sumnju. Mnogi su bili i razo~arani u Mene, ili zaprepaeni Mnome, jer su se nadali takozvanom ~udu. Oni su se, naime, nadali uskrsnuu Mog zemaljskog tela. Zemaljsko je telo, me|utim, samo izvrni organ

572

duhovnog tela. Ako je duhovno telo ~isto i ako je u Bogu, onda je -ljudsko telo, organ, ispunilo svoju ulogu.

I to je tako i bilo. Izvrio Sam: Jedan deo Mog nasle|a, Delimi~na snaga iz Prasnage, mogao je da se izdvoji iz Prasupstance i postane spasiteljska energija, jer je Moje duhovno telo ostalo u Bogu i jer je bilo bez greha.

10. A Marija stajae pla~ui ispred groba. I kako plakae, sagnu se i pogleda u grob, i vide dva an|ela u belim haljinama tamo gde je leàlo telo Isusovo, jednog gde bee glava, a drugog gde behu stopala. I oni joj rekoe: "@eno, to pla~e?"

11. Ona im re~e: "Jer uzee Gospoda mojega, i ne znam gde Ga poloìe." I ovo rekavi, okrenu se i ugleda Isusa gde stoji, no ne prepoznade da je Isus.

12. Re~e joj Isus: "@eno, to pla~e? Koga traì?" Ona pomisli da je vrtlar i re~e Mu: "Gospodine, ako si Ga ti odneo odavde, kaì mi gde si Ga poloìo, i ja u Ga uzeti". Isus joj re~e: "Marija!" I ona okrenuvi se re~e Mu. "Ravuni", to zna~i "U~itelju".

13. Re~e joj Isus: "Ne doti~i Me; jer jo nisam uziao Ocu Svojemu, nego idi brai Mojoj i kaì im: Ja uzlazim Ocu Mojemu i Ocu vaemu; Bogu Mojemu i Bogu vaemu." (Pogl. 84, 10-13)


I Marijine o~i su bile zatvorene sve dok joj nisam, oslovivi je s "Marija", otvorio o~i due. Onda je ona ugledala Moje finotvarno telo. "Ne doti~i Me", izme|u ostalog, zna~i i "Veruj!"

ôvek moè doticati samo materijalno, zemaljsko telo; finotvarno, me|utim, ne moè.

Dok Sam se ukazivao Mariji i nekim apostolima i u~enicima, Moje je zemaljsko telo bilo u procesu preobraàja. Ovaj preobraàj Mog fizi~kog tela ljudima je bio nevidljiv. On se izvrio do uznesenja u Nebo. Kako je Moje duhovno telo u celosti zra~ilo kroz Moje zema-ljsko telo, duhovni su atomi postupno apsorbovali Moje zemaljsko telo.

573

Ve~na snaga Oca, Prasnaga, preobrazila je, dakle, Moje grubotvarno telo, tako to je materija kroz koju Sam Ja zra~io izvu~ena iz grubo-materijalne tvari.

Ko postavlja krst s mrtvim telom i njega obo`ava, taj pokazuje na fizi~ko telo i tako ~ove~anstvu neistinito predstavlja da Sam pora`en. On potuje mrtvo telo, umesto da se moli Vaskrslome, Unutarnjem svetlu, Ocu u Meni, Hristu. Simbol Uskrsnua i Uznese-nja u Nebo je krst bez tela.

14. I Marija Magdalena otide i ispri~a u~enicima da je videla Gospoda i ta joj On re~e, i da joj zapovedi da javi o Njegovom Vaskrsenju iz mrtvih. (Pogl. 84, 14)

574

85. POGLAVLJE

Vaskrsli Isus ukazuje se dvojici u~enika u Emausu

Slepilo onih koji su bili protiv Mene - Promena u satanskim hijerarhijama nakon Uznesenja u Nebo (14-16)

1. U isti onaj dan dvojica u~enika i|ahu u selo Emaus koje je od Jerusalima udaljeno tri sata hoda. I oni govorahu me|u sobom o svemu to se dogodilo.

2. I dok su oni tako razgovarali, dogodi se da im se i sam Isus pribliì i i|ae s njima. Ali njihove o~i behu spre~ene, da Ga prepoznaju.

3. I On im re~e: "O ~emu to razgovarate kad ste tako neveseli?"

4. A jedan od njih, koji se zvae Kleopa, odgovori: "Zar si Ti jedini stranac u Jerusalimu, pa jo nisi saznao ta se u njemu zbilo ovih dana ?" A On im re~e: "A ta to?"

5. I oni Mu ispri~ae o Isusu iz Nazareta koji bee prorok, silan na delu i u re~i pred Bogom i svim narodom, i kako Ga prvosvetenici i njihove vlasti izru~ie da se osudi na smrt, i kako Ga zatim prikovae na krst. "A mi verovasmo da je On taj koji e izbaviti zemlju izrailjsku. I uprkos tome, dogodi se sve ovo u ova poslednja tri dana.

6. Da, nas zaprepastie i mnoge ène, i neke od naih. One behu rano izjutra na grobu, ali ne na|oe telo. I do|oe i ispri~ae nam da su im se ukazali an|eli koji kazae da je On vaskrsao.

7. I neki od naih otidoe na grob i na|oe sve onako kako ène rekoe. Ali, Njega ne videe."

8. A On im re~e: "O, vi ste bezumni i troma srca pa i ne verujete to govorie proroci! Nije li Hrist sve to morao da pretrpi, kako bi uao u Slavu Svoju?"

9. I po~evi od Mojsija i od sviju proroka, On ih podu~i svim spisima koji se odnose na Njega samog.

575

10. I pribliìe se selu u koje i|ahu. I On ~injae se da hoe da ide dalje. Ali oni navaljivahu na Njega, govorei: "Ostani s nama, jer uskoro e ve~e i dan je na izmaku." I On u|e da ostane s njima.

11. A ovo se zbilo dok On se|ae s njima za trpezom: On uze hleb i plod vinove loze, zahvali za njih i blagoslovi ih, pa razlomivi hleb davae im. A njima se otvorie o~i i poznae Ga. I On izma~e pogledima njihovim.

12. I rekoe oni jedan drugome: "Nisu li srca naa gorela dok nam On govorae putem i objanjavae nam Pismo?" I odmah ustadoe i vratie se u Jerusalim, gde na|oe Jedanaestoricu sa sledbenicima njihovim. I ovi rekoe: "Zaista vaskrsnu Gospod, i ukaza se Simonu."

13. I oni ispri~ae ta ih sna|e na putu i kako Ga poznae pri lomljenju hleba.

14. A dok oni pak i|ahu prema Emausu, neki od straàra do|oe u grad i javie Kajafi ta se dogodilo.

15. I oni sastavi se sa stareinama, savetovahu se govorei: "Evo, dok su vojnici spavali, do|oe mnogi Njegovi u~enici i odnee Njegovo telo. Pa nije li i Josif iz Arimateje jedan od Njegovih u~enika?

16. Zato on i moljae Pilata za telo, da bi u svom vrtu mogao da Ga sahrani i u sopstvenoj grobnici. Dajmo, zato, vojnicima novac, da kaù da u~enici Njegovi do|oe nou i ukradoe Njegovo telo dok su oni spavali. A kad vest ova dopre do uiju namesnikovih, mi emo ga ubediti da je tako, a vas emo zatititi." (Pogl. 85, 1-16)


Ova je la` bila jednaka izdaji. Tako Me sve do kraja nisu priznavali i sve do kraja su Me izdavali. Jer oni koji su bili protiv Mene, hteli su, iz straha od Mene, da spre~e da narod poveruje u Moje Uskrsnue.

Nakon smrti na krstu i nakon nestanka Mog zemaljskog tela, za koje su pretpostavljali da je bilo sklonjeno, verovali su da su Me pobedili, jer Me ni njihovi nevidljivi predvodnici u satanskim hijera-

576

rhijama nisu tamo opazili. Oni su verovali da Sam jo u blizini Zem-lje, mo`da ~ak i kao dua vezana za Zemlju koja pokuava da se sakrije od njih.

Oni jo nisu shvatali ta se dogodilo i ta se, za njihova ~ula neopa`eno, izvrilo. Tek nakon Mog uznesenja u Nebo, nakon povratka Domu, Ocu, iskusile su due u svim podru~jima Pada, sve do kapija ~istog Postojanja, kako se odjednom sve izmenilo: satanske hijerarhije postale su pre~age lestava (koje vode) ka Nebu; postale su podru~ja ~ienja. Ona se sastoje od stepenica ~ienja, po~ev od stepenice Reda pa sve do stepenice Ozbiljnosti. Naredne tri ravni - Strpljivost, Ljubav i Milosr|e - postale su razvojna podru~ja. To su predvorja Neba, koja tako|e spadaju u lestve (koje vode) ka Nebu. U njima svetla dua koja je postala duhovno telo, ponovo u~i da prime-njuje ve~ni Zakon u svim pojedinostima.

577

86 POGLAVLJE

Isus se pojavljuje u hramu i prestaju krvne `rtve

Duhovna zbivanja u Jerusalimu i okolini u danima nakon Isusovog odvajanja od tela (1-8)

1. Bee to istoga dana u vreme `rtvovanja u hramu! Me|u onima to prodavahu ìvotinje i ptice pojavi se Jedan u belim haljinama, blistajui poput svetlosti, a u ruci imae bi~ sa sedam konopa.

2. I od Njegova se pogleda trgovci i kupci u strahu razbeàe, a neki popadae po tlu kao mrtvi; jer se prisetie kako ih Isus na isti na~in istera iz hrama pre svoje smrti.

3. I jedni su tvrdili da videe sablast, a drugi da videe Onoga koji bee raspet i vaskrse iz mrtvih.

4. I toga dana prestae `rtvovanja u hramu; jer svi se bojahu prodavati i kupovati; i zato~ene ìvotinje i ptice pustie na slobodu.

5. A svetenici i stareine rairie glas, da oni koji ovo ispri~ae behu pijani i da nita od ovoga ne videe. Ali mnogi potvrdie da Ga sopstvenim o~ima videe i da bi~ na le|ima osetie, ne mogavi se odbraniti. Jer kad neki hrabriji me|u njima ispruìe ruke, ne mogahu uhvatiti lik koji gledahu, niti bi~ ~epati koji ih udarae.

6. I od onoga dana verovahu oni u Isusa, i da bee poslan od Boga da oslobodi potla~ene i izbavi one koji behu vezani. I preobratie se i ne greie vie.

7. A i drugima se ukaza, s ljubavlju i saoseanjem, isceljujui ih svojim dodirom ili izbavljajui iz ruku progonitelja. I jo mnogo ta sli~nog javljahu o Njemu, a mnogi govorahu: "Zaista do|e Carstvo Bo`je."

8. A ukazivahu se i neki koji behu umrli pa ustadoe po vaskrse-nju Isusovom, i videe ih mnogi u Svetom gradu, i zle obuze veliki strah, a srca pravednih ispunie se svetlom i radou. (Pogl. 86, 1-8)


578

Mnogo od onoga to se dogodilo i to se razglaavalo u danima pred Moj odlazak Domu, Ocu, odgovara istini.

Neki su Me ljudi videli o~ima svoje due, drugi su pak videli samo odraz, kao "sliku u ogledalu" koju je njihova aura mogla privui iz atmosferske hronike.

Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta, nije uao samo u srca mnogih -ljudi, ve i u atmosfersku hroniku. U njoj je pohranjen jedan deo misli i ìvota ljudi i on jo deluje na Zemlju. Moje odvajanje od tela uzrokovalo je sna`niju aktivnost i zemaljskih i astralnih snaga. Aktivirala se tada i atmosferska hronika, pa su me tako neki ljudi videli kao odraz (sliku) iz atmosferske hronike. Drugi pak, ~ija su srca bila ispunjena Mojim ìvotom, videli su Me svojim duhovnim o~ima. Neki su, opet, preko atmosferske hronike videli due koje su ulazile u ona podru~ja ~ienja koja su odgovarala stanju njihove duevne svesti.

Mojom patnjom, smru i Mojim uskrsnuem, Jerusalim i okolna mesta, u kojima Sam delovao kao Isus, dovedeni su u povieno zra~e-nje, pa su zato mnogi mogli da duhovno vide, a mnogi i da primaju iz atmosferske hronike.

Potrebno je uopteno naglasiti: Ne treba teìti primanju iz atmosferske hronike, ve jedino primanju iz Duha Bo`jeg, to je mogue samo ostvarivanjem i ispunjavanjem Bo`jih Zakona.

579

87. POGLAVLJE

Isus se ukazuje Svojim u~enicima

Zato su u~enici mogli da vide Vaskrsloga? (1-2). Krst bez tela, simbol uskrsnua i pobede nad tamom

(3-6). Spasenje samo preko vere? (7). Krten Duhom Svetim (8). Nesebi~na -ljubav obuhvata ~itavo Postojanje (9). Voditi Bogu posveen ìvot (10). Bo`ji Duh koristi se bogatstvom re~i i pojmova ljudskih prenosilaca; njihovo zna~e-

nje vremenom podleè promenama - Zajednice u Hristu do Doba Svetlosti (11-15).

1. Uve~e onoga dana, prvog dana sedmice, u~enici behu na okupu, a zbog straha od Jevreja behu zatvorili vrata. I do|e Isus i stade na sredinu me|u njih, rekavi: "Mir vam!" A oni se uplaie, mislei da vide duha.

2. A On im re~e: "Pogledajte, to Sam Ja glavom, kakvog ste Me nekad gledali. Duh se zaista moè ukazati u "mesu i kostima", kao to vidite da ih Ja imam. Pogledajte Moje ake i stopala, dotaknite ih i vidite!" (Pogl. 87, 1-2)


Ja nisam imao telo od mesa i kostiju, ve Sam Svoje duhovno telo prilagodio zemaljskoj vibraciji, uzdigavi istovremeno svest u~enika, tako da su mogli da Me gledaju i oseaju.

3. I rekavi ovo, pokaza im Svoje ruke i stopala. I u~enici se obradovae videvi Gospoda.

4. A Toma, zvani Didim, jedan od u~enika re~e im: "Sve dok ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova i ne metnem u njih prst svoj, i rukom svojom ne dotaknem srce Njegovo, neu verovati." Onda On re~e Tomi: "Evo ruke Moje, i srce Moje i stopala Moja; pruì ruku svoju i metni prst svoj u ranu od klina, a ruku poloì na srce Moje, i ne budi neveran, nego veruj."

5. A Toma Mu re~e: "Gospode Moj i Boè moj!" Re~e mu Isus: "Tomo, poverovao si jer si Me video; blaèni koji ne vide a ipak veruju."

580

6. Onda im Isus opet re~e: "Mir vam! Kao to je Otac Moj poslao Mene, i Ja aljem vas." I ovo rekavi, dunu prema njima govorei: "Primite Duha Svetoga, propovedajte Jevan|elje i objavite svim narodima vaskrsenje Sina Bo`jeg." (Pogl. 87, 3-6)


Zaista: "Blaèni koji ne vide a ipak veruju." Onome koji ìvi u Bogu i iz Boga nisu potrebni spoljanji dokazi unutarnjeg ìvota. Dokaze o ìvotu unutarnjeg traì samo o n a j ~ovek koji ìvi u spoljanjem, koji vie ceni vidljive doga|aje od unutarnjih zbivanja.

Iskaz: "Primite Duha Svetog" zna~i: Primite snagu iz ve~nog Zakona, primite Duha Svetoga, kako biste mogli da govorite i delujete iz Zakona ljubavi i mudrosti, da svim narodima objavite uskrsnue Sina Bo`jeg i donesete Jevan|elje ljubavi i mudrosti.

Zaista, uskrsnue Sina Bo`jeg treba da nosite u srcu, a po Meni, Hristu, Vaskrslome, da uskrsnete iz svojih grehova, kako biste mogli ui u @ivot, koji Sam Ja u Ocu.

Ponavljam: Ko misli na Raspetoga i moli se telu koje visi na krstu Uskrsnua, taj i sam jo visi na krstu greha. On Me u svom srcu jo nije primio ni prihvatio. Ko, dakle, potvr|uje telo na krstu i drì se ~vrsto krsta sa izmu~enim telom, taj jo nije uskrsnuo u Meni, Hristu. On sam o sebi svedo~i da jo ìvi robujui grehu i da doputa da ono greno deluje na njega.

Demoni èle da vide Raspetoga, odnosno krst sa telom. Za njih on predstavlja poraz Nazareanina - a ne Hristovu pobedu. Mrtvim telom na krstu oni èle da ~ove~anstvu usade predstavu da je Sin Bo`ji podlegao grehu.

Ali, Ja Sam uskrsnuo i vratio se Ve~nome. Ja Sam vam doneo Spasenje. Krst bez mrtvog tela simbolizuje Uskrsnue i pobedu nad tamom. Zato e se svi ljudi koji ìve u Meni i kroz koje Ja ìvim, dràti krsta pobede, koji je bez tela. I kao to Sam Ja postigao po-bedu nad tamom, tako su ljudi i due koji svesno u Mene veruju i

581

svakodnevno sve vie vre volju Presvetoga, postigli pobedu nad grehom.

7. U~ite svetom Zakonu ljubavi koji vam Ja dadoh. Onima koji se odreknu svojih grehova, bie oproteni, a koji i dalje gree, ostae im. (Pogl. 87, 7)


Re~i: "onima koji se odreknu svojih grehova, bie oproteni, a koji i dalje gree, ostae im" zna~e: Onaj ko moli za oprotenje i oprata, i ispravi ono to je prouzrokovao ukoliko je to jo mogue, i sli~no onome to je dovelo do greha vie ne ~ini, dakle vie ne grei - odrekao se greha. Onome, me|utim, koji uprkos boljem znanju, uprkos opratanju i moljenju za oprotenje ponovo ~ini iste grehe, ne moè se izbrisati greh, ~ak ni ako je molio za oprotenje.

I ako ti tvoj bli`nji, prema kome si greio, ne oprosti, ni tvoj nebeski Otac ne moè ti oduzeti taj greh. No, Njegova e milost i -ljubav ipak uticati da se tvoj bli`nji brè spozna i oprosti ti - onda kada on po svojoj slobodnoj volji za to bude spreman.

Niko ne moè da kaè da e mu samo verom u Mene, Hrista, biti izbrisani njegovi gresi. Onaj ko ne spozna svoje grehe, ne pokaje se, te jo i dalje grei, taj ostaje grenik. Moj ~in Spasenja nee mu izbrisati greh. Ko ne spozna samoga sebe, nee spoznati ni svoje grehe, nee ih ni okajati niti ispraviti ono to je u~inio svom bli`njem. Onaj, dakle, ko ne u~ini ove korake prema samospoznaji, prema istinskom kajanju i opratanju, moljenju za oprotenje i ispravljanju, taj e uvek iznova padati u iste grehe.

Iako u svim duama sija svetlost blagoslova, Spasenje, savren e ipak postati samo onaj koji svoju duu o~isti i odràva je ~istom. Moj ~in Spasenja nije izbrisao grehe sveta, grehe svih dua i ljudi. On (~in) je snaga i izvor snage za sve koji okaju svoje grehe i koji ih vie ne ~ine. Spasenje je potpora dui i zatita od rastvaranja due. Ono je i svetlo na putu ka Srcu Bo`jem.

582

Nijedan ~ovek i nijedna dua ne moè izbei spoznavanje svojih grehova, njihovo okajavanje i neponavljanje. Dua i ~ovek postae ~isti tek kada budu sve vie i ispunjavali Zakon ljubavi. Spasenje due okon~ano je tek kad dua postigne ~istotu i kad svesno postane dete ~istoga srca.

Sama vera u Mene, Spasitelja svih dua i ljudi, ne donosi ~istotu due i ~oveka.

Spasenje ne moè razreiti greh ukoliko nije prethodila spoznaja i pokajanje grenika. Spasenje predstavlja potporu, snagu i svetlo za duu i omoguuje razreenje greha onda kada grenik spozna svoje grehe, okaje ih i vie ih ne ~ini, a prouzrokovano ispravi ukoliko je to jo mogue. Tako on doputa da svetlo Spasenja postane unutarnji plamen ljubavi koji ga potom osloba|a i vodi na putu u O~evu kuu, ka srcu Bo`jem.

8. Krtavajte one koji veruju i koji se pokaju, blagosiljajte ih i pomazujte, i ~istu `rtvu prinosite od plodova zemlje, koju Ja odredih kao spomen na Mene. (Pogl. 87, 8)


Shvatite: Vaì samo duhovno krtenje. Sve drugo su simboli i kao takvi nemaju nikakvu snagu izraza ni vrednost, jer ne pripadaju Zakonu Bo`jem. Ritualni blagoslov, pomazanje i `rtvovanje plodova zemlje nisam uveo radi spoljanjeg. O tome je govoreno kao o simbolu unutarnjeg ìvota, a nije se pritom mislilo na spoljnu ceremoniju.

Uistinu je duhovno krten samo onaj kroz kojeg deluje Duh Bo`ji i koji vie ne grei. Zato u~ite svoje bli`nje da se drè Zakona Bo`jeg.

Ako se ~ovek odupro grehu i tako postao ~istog srca, i ako se drì Zakona Bo`jeg, onda je i ispunjen Duhom Istine. On je tada i duhovno krten.

Va je zadatak da se drìte zakona Bo`jih - a onda tek da pou~avate. I Duh e Sveti onda krstiti one koji su ~istoga srca. Jer, Ja, Hrist u Ocu, krtavam Duhom Svetim, vatrom Unutarnjeg ìvota.

583

9. Evo, na krstu `rtvovah Svoje telo i krv Svoju za spasenje sveta od greha protiv ljubavi i od krvnih `rtava i gozbi prolosti. (Pogl. 87, 9)


Kako sada tako i ubudue, oni koji iskreno okajavaju svoje grehe i vie ih ne ~ine, odustae i od krvnih `rtava i raskalanih gozbi. Onaj ko vie ne grei protiv nesebi~ne ljubavi, taj je svesno u ljubavi Bo`joj i ljubi nesebi~no sve ljude i ~itavo Postojanje, sve to je iz Boga: ìvotinje, biljke, a i kamenje.

Oplemenjeni ~ovek i dua proèta Bo`jom ljubavlju, nee vie skrnaviti ìvot. Ko je za Boga, taj je i za svog bli`njeg - a tako i za svet ìvotinja, biljaka i minerala.

10. A vi treba hleb @ivota i vino Spasenja zajedno s tamjanom da prinosite u ~istom darovanju, kao to stoji o Meni napisano, i od toga da jedete i pijete za spomen da Ja sve koji u Mene veruju oslobodim starog robovanja praotaca vaih. (Pogl. 87, 10)


"A vi treba hleb @ivota i vino Spasenja zajedno s tamjanom da prinosite u ~istom darovanju", shodno smislu zna~i: Ko vodi posveeni, dakle Bogom ispunjen ìvot, ko svoje misli, re~i i dela posveuje Ve~nome, taj e Mene spominjati u svemu: I svaki njegov obed bie jedan obed sa Mnom, jer on zahvalno prima darove iz ruke Bo`je i svesno ih u sebe prihvata.

Ko veruje u Mene, svog Spasitelja i prihvata i ostvaruje ono ~emu Sam u~io, oslobo|en je od robovanja grehu.

Sve ono to je iz Mojih re~i bilo izvedeno i povrno u~injeno, ne pripada Unutarnjem ìvotu, a ni Mom u~enju.

11. Jer oni svoj trbuh na~inie bogom i ovom bogu `rtvovahu nevina stvorenja zemaljska umesto svoju krvoèdnu prirodu.

584

12. I oni jedoe meso i pie krv na vlastitu propast, tela svoja upropatavahu i ìvot svoj skraivahu kao neznaboci koji ne poznaju istinu, ili je pak poznavahu, no preokrenue je u laì.

13. I kao to Ja aljem vas, tako i vi druge da aljete, da i oni ovo sve ~ine u Moje Ime": i On poloì na njih Svoje ruke.

14. A isto kao apostole, postavi On i proroke, jevan|eliste i svetenike, sveto jedno svetenstvo, i poloì Svoje ruke na sve koje izabrahu za |akone, na svakog od ~etiri puta dvanaestorice.

15. A ovi su za upravljanje i vo|enje univerzalne zajednice, kako bi svi besprekorni bili, svako na svome mestu u jedinstvu tela Hristovog. (Pogl. 87, 11-15)


Shvatite: I re~i u knjizi zvanoj "Jevan|elje Isusovo" treba razumeti shodno smislu:

Moja je Re~ ve~na Istina. Ali kako ve~na Istina nema ljudski govor i re~i, Ja ve~nom Istinom ispunjavam re~i Bogom ispunjenih -ljudi, kako bi ljudi mogli da Me ~uju i shvate - ve prema otvorenosti svoje svesti.

Istina, Svezakon, deluje u svemu, ali ona nije omota~, materija. Sve ono to Zemlja daje kao ìvot: carstva prirode i ìvotinja, kao i ~ovek, samo su odrazi ve~ne Istine, ve~nog Zakona. A tako je i Re~ Bo`ja, izgovorena kroz ljudska usta, samo odraz Istine. Ako ~ovek èli da Me razume, treba da se oseajima unese i prozre smisao re~i, Istinu, koja Ja Jesam u re~i ~oveka ispunjenog Bogom. Re~ Bo`ja, izgovorena preko ljudi, posrednik je Istine, te i treba da se shvati po smislu.

Onako kao to su ljudi od epohe do epohe podlo`ni promeni svog miljenja, govora i delovanja, isto se tako menjaju i njihovi pojmovi i re~i. Duh Istine, Ja Jesam, koristi u svakoj epohi uvek nove re~i i pojmove, svojstvene tada ìvim prorocima i prosvetljenim ljudima.

585

Mnoge re~i i pojmovi imaju danas (1989) druga~ije zna~enje od onog u prethodnim vremenima. Zato Ja objanjavam i ispravljam zapisano, onda kada dananji pojmovi (1989) odstupaju od ondanjih. A tako se mora uzeti u obzir i jezi~ko blago prenosilaca koji su boà-nsku poruku unosili uvek u re~i svoga vremena.

Ukoliko prenosilac inspirativno prima boànsku poruku, tada Duh @ivota za prenoenje Istine koristi jezi~ko blago i pojmove primaoca. Stoga re~i, kao to je objavljeno, treba razumevati samo po smislu - odnosno prihvatati shodno smislu, a ne doslovno. Ko se hvata za slovo, taj Istinom smatra materijalni omota~ i ne moè razumeti smisao ìve re~i. Zato dakle: ostvarite najpre ono to moète razumeti; onda e se vaa duhovna svest proiriti i za druge aspekte iz ve~ne Istine i vi ete postepeno moi da sve vie razumevate i ostvarujete.

Zato i re~i kao npr.: "jevan|elisti", "svetenici", "sveto svetenstvo" i "|akoni", treba razumeti po smislu. Prenosilac, koji je poruku zapisao pre mnogo zemaljskih godina, koristio je svoje jezi~ko blago i pojmove koji su bili uobi~ajeni za tadanja zajednitva i zajednice ljudi u Duhu Bo`jem.

Ponavljam: Duh @ivota polaè Istinu u re~ Bogom ispunjenih -ljudi, a ~ovek tu re~ izgovara na svom maternjem jeziku. Duh, Bog, moè primeniti samo one ~ovekove re~i koje ~ovek i sam upotrebljava. Zato re~i Istine treba razumeti shodno smislu. I zato moram uvek iznova da objanjavam i ispravljam. To je vaìlo i vaì za sve vremenske epohe.

Tuma~im: Shodno smislu, govorio Sam Svojima: Postaviu proroke, i prosvetljeni mukarci i ène svedo~ie o ìvotu u Bogu. U svim e vremenima postojati jedna vojska ostvarenih ljudi koji teè Bogu i sve vie ispunjavaju volju Bo`ju. I oni koji ispunjavaju Bo`ju volju, ìvee u zajednitvu, u bratstvu sa Mnom, Hristom. Mnogi od onih koji su pozvani, osnovae zajednice u Mome Duhu.

Sve dok svi ljudi ne budu ìveli u Meni, Hristu, u zajednicama e biti potrebni: stareine, duhovni u~itelji, voditelji i iscelitelji. Iz prazajednica u Meni, Hristu, treba uvek iznova da proizlaze stareine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, koji e se sa pripadnicima prazajednice o svemu dogovarati i usaglaavati, i onda ono to se zajedni~ki odlu~i i uvoditi i sprovoditi.

586

Ove zajednice su praslika ìvota u zajednitvu ljudi sa Mnom. Stareine, u~itelji, voditelji i iscelitelji izjedna~eni su sa ostalim pripadnicima zajednice. Svi su me|usobno braa i sestre u Meni, Hristu. Ali, sve dok svi ljudi ne postanu jedan narod u Meni, Hristu i dok ne budu ìveli Zakon ljubavi i ìvota i sledili jedinog Pastira, Hrista, bie potrebni stareine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, koji se, me|utim, nee uzdizati iznad ostalih pripadnika zajednice.

A kad Doba Svetlosti preobu~e Zemlju, vie nee biti ni u~itelja, ni voditelja, ni iscelitelja, jer e onda biti obavijeno Carstvo Bo`je na Zemlji finotvarnim carstvom; bie j e d n a zajednica ljudi i bia Svetlosti, bie j e d a n vladar i vo|a - Hrist. I kako gore, sli~no e biti i dole, odnosno na Zemlji i Carstvu Bo`jem.

Kada Moj ìvot bude postao ìvotom svih pripadnika prazajednica, onda e takozvane stareine u prazajednicama preuzeti druge du`nosti. To e onda biti oni Stariji i Mudri koji znaju sve o Unutarnjem ìvotu a poznaju i razvoj sve do Carstva Mira Isusa Hrista; onda e i pripadnici prazajednica moi da ih pitaju za savet.

587

88. POGLAVLJE

Osmi dan posle Uskrsnua

Izrael i Jerusalim su tamo gde ljudi ispunjavaju Bo`ju volju - Greni svet ne prepoznaje istinske sinove i keri Bo`je, a ni

veliku ènu koja priprema put Hristu (1-3). On kroz nju zra~i Svoju svetlost irom zemaljske kugle (4-7). Ljudi dobre volje pronalaze put u unutarnje (8).

U borbi protiv Svetlosti sveta tama e biti pobe|ena (9-10). Hristovo delo Spasenja spre~ilo je zamisao ènskog an|ela: degradacija svih ìvotnih oblika i

razlaganje Stvaranja (11-12).

1. Sedam dana potom sledbenici Njegovi behu opet u onoj gor-njoj prostoriji. A vrata behu zaklju~ana. I do|e Isus i stade usred njih i re~e: "Mir vam!" I oni Ga prepoznae setivi se Svete Ve~ere.

2. I On im govorae: "Ljubite se izme|use i ljubite sva stvorenja Bo`ja! Ipak vam kaèm, nisu svi koji imaju lik ~ove~ji, ljudi. Jesu li po slici i prilici Bo`joj mukarci i ène koji vre nasilje, ugnjetavaju i ~ine nepravdu i ra|e laì govore no istinu?

3. Zaista nisu, sve dok se ponovo ne rode i u srca svoja Duha -ljubavi i mudrosti dok ne prime. Jer samo e onda biti sinovi i keri Izrailjevi, a ako su od Izrailja, onda su, dakle, i deca Bo`ja. I zato Ja do|oh u ovaj svet i zato postradah u rukama grenika." (Pogl. 88, 1-3)


Ko se ne pridràva zapovesti nesebi~ne ljubavi, taj ne voli ni svoje bli`nje, a ni ìvotinjski, biljni i mineralni svet.

Samo onaj ko voli nesebi~no, volee nesebi~no i svoje bli`nje i ~itavo Postojanje, pa tako i ìvotinje, biljke i kamenje. Ko ne ìvi iz Bo`je ljubavi, taj i ne daje iz struje nesebi~ne ljubavi i stoga je slep za istinu. Onaj slepi je takav da udara oko sebe naslepo - poto je slep. On misli samo na sebe i tako postaje sin ili ker okrutnosti.

Zato nisu svi koji imaju ljudski oblik svesne slike i prilike Bo`je. Istinskim Bo`jim sinovima i kerima zvae se samo oni koji teè

588

nesebi~nom ìvotu i u jedinstvu su sa bli`njima i sa svim ìvotnim oblicima. I istinskim sinovima i kerima Izraela zvae se samo oni koji ìve u istinskom Izraelu i istinskom Jerusalimu i ispunjavaju Bo`ju volju u Istinskom Izraelu i u istinskom Jerusalimu. Jer Izrael i Jerusalim su tamo gde se ljudi trude da ispunjavaju Bo`ju volju. Izrael i Jerusalim su tamo gde blagoslov u irokoj struji te~e ovom Zemljom.

Ko veruje da e Izrael i Jerusalim u kojima Sam Ja kao Isus iz Nazareta delovao pre dve hiljade godina, biti i Izrael i Jerusalim dolazeeg "vremena Duha", taj se vara: ne zavisi to od mesta, ve od zra~enja zemlje. Iz zemlje izbija zra~enje za Carstvo Bo`je na Zemlji. Ono e se izgraditi tamo gde su ljudi koji se odista zovu sinovima i kerima Bo`jim.

Ja Sam postradao u rukama grenika jer Me sinovi i keri starog Izraela nisu prihvatili. A stari Izrael i stari Jerusalim su ostali u svom grehu, i oni e propasti.

Iz ruevina starog, grenog sveta izrasta Novi Izrael i Novi Jerusalim, Carstvo Bo`je na Zemlji. Bo`ji sinovi i keri koji izgra|uju Novi Izrael i Novi Jerusalim, bie - sli~no kao i Ja, kao Isus iz Nazareta - progonjeni, ismejavani i klevetani. Greni svet, koji se sastoji od sinova i keri okrutnosti, nee prepoznati svesne sinove i keri Bo`je, kao to ni Mene, Bo`jeg Sina, svog Spasitelja nisu prepoznali.

A i velika èna, duhovno bie u zemaljskom ruhu, koja boravi me|u ljudima da bi Meni, Hristu pripremila puteve, bie kao i Ja, Isus iz Nazareta, prepoznata samo od malobrojnih, a ne od sveta, pa ni od svih iz unutarnjeg kruga. Mnogi sinovi i keri sveta su protiv -nje jer je ona postojano u Jevan|elju ljubavi i ìvi u Meni, Hristu - i sa Mnom u Ocu, za Novo Doba, doba Hrista, koji Ja Jesam.

Onako kao to Jevreji jo i danas ~ekaju Mesiju, i kao to Mene, Hrista, Mesiju, ne prihvataju, tako isto je i èni koja ide preda Mnom, Hristom, da bi pripremila Moj dolazak.

Mnogi su ljudi govorili o Mesiji, ali Me nisu prepoznali dok Sam kao Isus iz Nazareta boravio me|u ljudima. A mnogi ljudi govore i o jednoj velikoj èni koja - kako je to davno predskazano - prethodi

589

Gospodu da bi Mu pripremila puteve. Ona je kao ~ovek me|u -ljudima, ali oni je ipak ne prepoznaju. Onako kao to Sam Ja neprepoznat otiao sa Zemlje, sli~no e i ona neprepoznata otii sa Zemlje. I mnogi e i dalje ~ekati na veliku ènu koja Meni, Hristu treba da pripremi puteve; a ona je ve bila me|u njima.

I tek kad sazre vreme i prodre istina, ljudi e shvatiti da je me|u njima bio deo Zraka boànske Mudrosti, u zemaljskom ruhu: velika èna u Meni, Hristu, i mi u Bogu, naem ve~nom Ocu, za Novo Doba, za Hristovo carstvo.

Re~ima "velika èna" ne misli sa na ~oveka, ve na boànsko bie koje boravi u zemaljskom ruhu (1989).

4. I govorae Isus: "Ja Sam stajao usred sveta i videe Me i ~ue Me u telu od mesa, i Ja sve ljude na|oh prezasiene sopstvenom poùdom i sopstvenim ludostima opijene, i nikoga ne na|oh da je gladan i èdan mudrosti Bo`je. I dua Moja tugovae nad decom -ljudskom: jer su slepi u srcima svojim i gluvi u duama svojim i ne ~uju glas Moj.

5. Ovo su re~i koje vam govorih dok jo bejah s vama, da se ispuni to je napisano za Mene u zakonu Mojsijevom i kod proroka i u psalmima."

6. I On otvori um njihov, da mogu da shvate Pismo, i re~e im: "Tako je napisano i tako je odre|eno Hristu, da postrada i vaskrsne iz smrti treega dana. I pokajanje i oprotaj grehova da se propovedaju u ime Moje me|u svim narodima, po~ev od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome.

7. I evo, Ja u vam poslati obeanje Oca Mojega koga ne videste na Zemlji. Jer zaista vam kaèm, kao to je ~itav svet razoren zbog greha i oholosti jedne ène, tako e on biti spasen bezazlenou i istinom druge jedne ène, a i kroz vas treba da se spase." (Pogl. 88, 4-7)


590

Stoji napisano: "Ja Sam stajao usred sveta i videe Me i ~ue Me u telu od mesa, i Ja sve ljude na|oh prezasiene sopstvenom poùdom i sopstvenim ludostima opijene, i nikoga ne na|oh da je gladan i èdan mudrosti Bo`je."

Prole su gotovo dve hiljade godina. A jo su mnogi ljudi prezasieni sopstvenim strastima i opijeni sopstvenim ludostima. Ja Sam zaista stajao usred sveta - i malo Sam ljudi naao koji su bili gladni i èdni Bo`je mudrosti.

A sli~no doìvljava i èna koja Mi priprema puteve. Ona stoji usred sveta. I Moja re~, re~ Spasenja, zvoni kroz nju kao Proro~ka re~ i prodire u ~itav svet (1989). Mnogi ~uju Moje re~i kroz nju - a ipak ostaju grenici. Ali, i mnogi se preobraaju i trude se da napuste greni svet, dakle da vie ne gree, da bi stupili u vojsku onih koji grade Novo Doba, doba Hrista, koje Ja Jesam.

Zato to je stari svet ostao grean, on e i umreti u svojim gresima - a sa njim i svi oni ljudi koji su ostali privrèni tim gresima.

Stoji zapisano: "...Kao to je ~itav svet razoren zbog greha i oholosti jedne ène, tako e on biti spasen bezazlenou i istinom druge jedne ène, a i kroz vas treba da se spase."

Shvatite: Jedna èna, tj. ènsko duhovno bie, manifestacija ènskog dela Boga, prouzrokovala je "Pad". Bog, Ve~ni, je i muko i ènsko; tj. On je i davajui i primajui. @enski princip, manifestovani ènski deo Boga, hteo je da bude isti kao muki princip, kao Bog u Svojoj sveprisutnosti, muko i ènsko, davajui i primajui, Svestruja, Postojanje.

@ena o kojoj stoji zapisano "...tako e on (svet) biti spasen bezazlenou i istinom druge jedne ène, a i kroz vas treba da se spase", jeste deo Zraka - Serafim - boànske Mudrosti, visoko duhovno bie pred prestoljem Svemogueg - sada (1989) u zemaljskom ruhu. Sa sinovima i kerima Bo`jim ona doprinosi spasenju mnogih. Zajedno sa njima ona izgra|uje novi svet, Carstvo Bo`je na Zemlji.

Re~ "bezazlenost" zna~i: jednostavna. Uistinu jednostavna, bez drutvenog poloàja i ugleda u svetu, bez velikog imena ona ide ovom Zemljom, a Ja, Hrist kroz nju zra~im Svoju svetlost na ~itavu Zemlju, svim ljudima koji su spremni da prihvate i ispunje Moju svetu re~. I

591

kao to Sam ~inio i pre kao Isus iz Nazareta, tako Ja i sada donosim Istinu, Put i @ivot, Ja Jesam, onima koji veruju u Mene, koji ostvaruju i ispunjavaju ono ~emu ih Ja u~im i ono to im dajem kroz Proro~ku re~: Zakon Bo`ji.

Ono ~emu Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io, tome Ja opet u~im i produbljujem ga kao Hrist kroz nju, koja ide ispred Mene, kroz ènu pred prestolom Bo`jim. Ona e ostati neprepoznata dok se u ljudskim srcima ne rodi istina. I koji onda budu ispunjeni istinom i budu govorili i davali iz istine, oni e je prepoznati i svedo~ie o toj èni, koju svet nije prepoznao u zemaljskom ruhu, da je zaista ìvela i delovala za Istinu i Istinu u Meni, Hristu, donela ~itavom svetu.

Mnoga bia Svetlosti stoje u Mome nalogu Spasenja, da bi zakon ljubavi doneli u svet i omoguili da bude vidljivo - Bo`je Carstvo na Zemlji. Za ljude nevidljiva bia iz Boga pripremaju ljubljenoj keri Mudrosti i sinovima i kerima Bo`jim puteve u Novo Doba.

Re~i poslanja, koje Sam Ja govorio Svojim apostolima i sledbenicima, nisu vaìle samo za njih, nego su bile govorene za sve -ljude i za sve Bo`je sinove i keri na Zemlji koji sve vie ispunjavaju volju Ve~noga.

8. Radujte se, dakle, i veselite se; jer ste blagosloveniji od svih drugih na Zemlji; jer ste vi Dvanaest hiljada Mojih koji e spasti svet. (Pog. 88, 8)


Re~i "...jer ste vi Dvanaest hiljada Mojih koji e spasti svet" treba razumeti po smislu.

Brojevi su u ondanjem vremenu imali druga~ije zna~enje nego u dananjem, vremenu uùrbanog ìvota (1989), koje je Ve~ni ve skratio. Ne drìte se brojeva, ve jedino Mene, Hrista.

Shvatite: Oni koji ìve u Meni, Hristu, i stoje u Mome nalogu, nee spasti svet, ali e doprineti tome da ljudi dobre volje prepoznaju Mene, svog Spasitelja i da putem unutarnjeg, kojem ih Ja u~im, do|u do srca Bo`jeg.

592

9. I jo vam ka`em, kada veliki tiranin i svih sedam tirana po~ee uzaludno da se bore protiv Svetlosti, ne zna|ahu s kime i protiv koga se bore.

10. Jer oni ne videe nita do Svetlosti blistave, i jer borei se, svoje snage troahu jedan protiv drugog, i tako dakle bee. (Pogl. 88, 9-10)


"Veliki tiranin" bio je predvodnik demona. Drugih sedam tiranina su zajedno sa njim ~inili glavu tame, jer tama je pokuala, i jo pokuava da izgradi svoju teritoriju sli~no kao to je izgra|eno i Carstvo Bo`je: Ve~ni, i sedam vladara neba.

Kada Sam Ja, Savladar, iziao iz Neba, Moje Svetlo bilo je zastrto. Ja Sam iao kroz satanske hijerarhije - koje su posle spasite-ljskog ~ina postale ravnima ~ienja - i ostao Sam neprepoznat. Tek kada Sam stupio u ruho materije, kada Sam se, dakle, utelovio, bio Sam prepoznat od tame. Od tog trenutka sila tame se borila protiv Mene kako bi na Mene stavila ruku.

Shvatite: Ko se bori protiv bli`njeg, taj rasipa svoju duevnu i fizi~ku snagu i tako postaje sve slabiji. Tako i tama, po~ev od Pada, sve vie slabi i gubi tlo pod nogama. Svetlost sveta, koja Ja Jesam, pobedie i obasjati ~itavu Zemlju i mir e vladati u ljudima koji `ive u zraku Svetlosti.

11. I zato im oduzeh ~etvrtinu njihove snage, da nemaju toliku snagu i da ne ustraju u svojim zlim delima.

12. Jer kroz involuciju i evoluciju izvrie se spasenje sveta: kroz silazak Duha u materiju i uzdizanje materije u Duh za sva vremena." (Pogl. 88, 11-12)


593

Ja ispravljam sledei iskaz: "I zato im oduzeh ~etvrtinu njihove snage, da nemaju toliku snagu i da ne ustraju u svojim zlim delima." Nisam Ja oduzeo, niti oduzimam ljudima snagu. Oni sami rasipaju svoju ìvotnu snagu, svojim nezakonitim miljenjem, govorenjem i postupanjem i borbom sa svojim bli`njima.

Shvatite: Da su due na taj na~in sve vie gubile ìvotnu snagu, onda bi nastupilo ono to je èna koja je htela da bude kao Bog pokuala da postigne: razlaganje boànskog Stvaranja, tako da bi svi ìvotni oblici bili rastvoreni i preli u prastruju, u praenergiju. Svako duhovno bie, svaka dua i svi drugi ìvotni oblici postepeno bi se rastvorili. Jer je ènski princip, ènski an|eo, ènska manifestacija Boga htela opet prastanje: svestrujea, sveprisutna praenergija bez du-hovnih ìvotnih oblika. Onda bi ona opet bila u sveprisutnoj struji, i tako bi pobedila Otac-Majka Boga i, kao sveprisutna boginja, stvorila bi samu sebe i sve ìvotne oblike.

To je, dakle, bila njena èlja: da sve due sve vie gube ìvotnu snagu kako bi se oblikovana supstanca, dua i duhovno telo, degradirali i uli u prastruju. Iz prastruje bi ona onda iznova crpla i stvarala.

Svojim Delom Spasenja i ucepljivanjem spasiteljske svetlosti u sve due i ljude, Ja Sam zaustavio tu degradaciju. Od Mog Spasiteljskog dela naovamo, vie nije mogue da se od Boga stvoreni ìvotni oblici rastvore i uliju u praenergiju, u tekuu struju, u struju stvaranja. Svaka dua se, dodue, moè opteretiti, ali ne i rastvoriti. U Spasite-ljskom ~inu zasnovana je evolucija due.

Bo`ji Duh u Meni, Hristu, siao je u materiju: to je ta Delimi~na snaga Prasnage. Ta Delimi~na snaga Prasnage u duama, uzdii e se opet zajedno sa duama u ve~no Postojanje. To se, kroz transformaciju i evoluciju, i doga|a i doga|ae se "kroz sva vremena" - dok svaka dua opet ne postane ~isti duhovni oblik, onakvo duhovno bie u Bogu kakvo je i proizilo iz Boga.

Otac-Majka Bog u Svom Sinu, koji Ja Jesam, Hrist, jeste pobeda nad tamom i materijom.

594

89. POGLAVLJE

Isusovo ukazivanje na jezeru Genisaretskom

Vaskrsli sree Svoje sledbenike (1-5). Istinski sledbenici: vodi~i, a ne pastiri; stene vere i ispunjenosti Bogom - Prazajednice su ono jedno stado Pastira

Hrista (6-8). Klju~evi Nebeskog carstva (9). Opasni i vo|eni od ljudskog "ja" ili od Ve~nog (10). [ta tvoj bli`nji ~ini,

to nije tvoja briga (11-12)

1. Potom se Isus na ovaj na~in opet ukaza sledbenicima Svojim, na jezeru kod Tiverija: Behu zajedno Simon Petar i Toma, zvani Didim, i Natanailo iz Kane Galilejske, i Jakov i Jovan, i jo druga dvojica sledbenika Njegovih.

2. Re~e im Petar: "Idem da lovim ribu." Oni mu rekoe: "Idemo i mi s tobom." I izi|oe i u|oe u ~amac, ali te noi ne ulovie nita. A kad ve bi jutro, stajae Isus na obali; ali sledbenici ne poznae da je to Isus.

3. I Isus im re~e: "Deco, imate li togod za jelo?" Odgovorie Mu: "Nemamo dovoljno za sve. Samo veknicu hleba, malo ulja i neto suenog voa." A On im re~e: "Dovoljno je. Do|ite i jedite!"

4. I On ih blagoslovi, i oni jedoe i nasitie se. A bee tu i kr~ag pun vode i On u isti mah i njega blagoslovi, i gle, ona postade plodom vinove loze.

5. I oni se za~udie i rekoe: "To je Gospod." A nijedan se ne usudi da Ga upita: "Ko si Ti?" Jer su znali da je to Gospod. (Pogl. 89, 1-5)


Za Moje apostole i u~enike postao Sam vidljiv transformiui nani`e vibraciju Svog duhovnog tela i podi`ui vibraciju njihovih dua. Tako Sam im pokazao da Sam sa njima. Mi smo se, dakle, susreli na viem stupnju vibracija. Me|utim, oni su Me prepoznali tek kada Sam progovorio i postupio sli~no kao kad Sam bio Isus iz Nazareta. Ono to ih je podsealo na Mene, to Sam i mogao podstai

595

u njima, jer su ove slike bile pohranjene u njihovom unutarnjem, tako da su Me po tome prepoznali.

Sa njima, me|utim, nisam jeo ni pio materijalnu supstancu, jer duhovno telo ìvi isklju~ivo od ~iste supstance, od Boga.

6. A ovo bee esti put da se Isus ukaza sledbenicima Svojim poto vaskrse iz mrtvih. A kad obedovae, re~e Isus Petru: "Sine Jonin, ljubi li Me vie od ovih?" On Mu odgovori: "Da, Gospode, Ti zna da Te ljubim." Re~e mu: "Napasaj jaganjce Moje!" I On mu i po drugi put re~e: "Petre, sine Jonin, ljubi li Me?" On Mu odgovori: "Da, Gospode, Ti zna da Te ljubim. "I On mu re~e: "Napasaj ovce Moje!"

7. I onda mu i po trei put re~e: "Petre, sine Jonin, ljubi li Me?" A Petar se raàlosti to mu On i po trei put re~e: ljubi li Me? I odgovori Mu: "Gospode, Ti sve zna, Ti zna da Te ljubim."

8. Isus mu re~e: "Napasaj stado Moje. Zaista, zaista ti kaèm: Ti si stena iz velike stene, i na toj steni izgradiu Zajednicu Svoju, i Ja u tebe uzdii izme|u dvanestorice Svojih za namesnika Svog na Zem-lji, da bude sredite jedinstva dvanaestorice ove, i jedan drugi bie pozvan i izabran da zauzme tvoje mesto me|u dvanaestoricom, a ti treba sluga slugama da bude i ovnove Moje, i ovce Moje i jaganjce Moje da napasa. (Pogl. 89, 6-8)


Pitanje upueno Petru postavlja se svim ljudima koji sve vie izvravaju Bo`ju volju i bivaju Zakonom ljubavi.

Ja, Vaskrsli, nisam govorio glasom ljudi, jer Ja vie nisam bio ~ovek. Moje duhovno ruho, duhovno telo, bilo je i jeste slika i prilika Oca. Ja Sam glasom univerzuma govorio u glas srca onih koji su mogli da Me ~uju. Moje boànske re~i "Ljubi li Me vie od ovih?" nisu bile upuene samo Petru, nego i prisutnim sledbenicima i, na kraju krajeva, svim ljudima. Jer, najvie ljubi onaj koji u velikoj meri ispunjava Bo`ji zakon i Mene vie ljubi nego svet.

596

Takvi ljudi su stene o koje udaraju talasi, jaki u veri i svesni Boga, Njima je dato da tuma~e jevan|elje ljubavi i da u~e zakonima ìvota - jer oni sami napajaju se iz Bo`jeg Duha i ìve u Duhu Gospodnjem. Takvi ljudi i mogu da se iz Duha Ve~noga brinu o Mojim jaganjcima na panjacima ve~nog ìvota i da ih vode u cvetne livade duhovnog postojanja, jer Ja ìvim i delujem kroz njih, koji ìve u Duhu ljubavi i u Bo`jem zakonu i poznaju ga. Njima je data snaga da u~e Moje ovce i da im pribliè Zakon ìvota, kako bi i one pronale put ka panjacima @ivota i postali jaganjci, i sjedinili se sa Ve~nim.

Ko ìvi u Zakonu ìvota, u Bogu, taj e ovce voditi jednome stadu, ~iji Sam pastir Ja, Hrist. On e se truditi da se ovce ne ratrkaju i ne razdvajaju. On sam, pak, bie samo vodi~ - a ne pastir.

Iz ovakvih ljudi, koji su u Meni postali stenom vere i ispunjenosti Bogom, proizii e univerzalne zajednice u Meni, Hristu.

Re~i "namesnik" i "sredite" imaju danas (1989) druga~ije zna~e-nje. Ovo sredite me|u prazajednicama je prva prazajednica, Zavetna zajednica Novi Jerusalim sa svojim stareinama, u~iteljima, voditeljima i isceliteljima, te je ona i namesnica za sve druge prazajednice. Ona je centralno svetlo svih ovih zajednica i ona ovaplouje jedinstvo.

Pripadnici prazajednica trude se da me|u sobom odràvaju ono to Sam im Ja zapovedio: da u nesebi~noj ljubavi budu odani jedni drugima, kao i svim drugim biima na Zemlji. I, ~ovek ~ija je duhovna svest najzrelija, treba u Mojim zajednicama da bude sluga svih i da sluì pripadnicima zajednica. Zajedno sa drugim pripadnicima prazajednica, on treba ovnove, ovce i jaganjce da vodi u visine ìvota, kako bi oni bili jedno stado ~iji Sam pastir Ja, Hrist.

9. I jo jedan drugi ustae, i on e mnogo ~emu u~iti ~emu vas Ja ve u~ih, i jevan|elje irie me|u neznabocima s revnou velikom. Ali klju~eve Carstva nebeskog dau onima koji tebe budu sledili u Mome Duhu i pokoravali se budu Mome zakonu." (Pogl. 89, 9)


597

"I jo jedan drugi ustae, i on e mnogo ~emu u~iti ~emu vas Ja ve u~ih, i jevan|elje irie me|u neznabocima s revnou velikom" zna~i:

Posle Mog uskrsnua, u dolazeim e vremenskim epohama i drugi izii u svet i iriti jevan|elje, Zakon ljubavi, kome Sam Ja u~io. Klju~evi Nebeskog carstva su, me|utim, u Meni i u onima koji vre Moju volju. Ja u delovati kroz onoga koji Me sledi pridràvajui se zakona ljubavi i ìvota. I Ja u kroz njega mnogim ljudima otvoriti Nebo za spasenje i ìvot njihovih dua.

Te re~i nisu vaìle samo za Petra, nego i za sve prisutne sledbenike, a one vaè i za sve ljude koji su u epohama iza toga postajali ili postaju Moji istinski sledbenici i koji su ìveli ili ìve u bratstvu sa Mnom. Jer ko ostvaruje i ispunjava Bo`je zakone, taj ìvi svesno u Meni i Ja ìvim kroz njega. On e biti istinski vodi~ unutar-njeg ìvota, koji vodi ovce k Meni, jednome pastiru, Hristu.

Jer jedino Ja Sam Put, Istina i @ivot. I Ja, Hrist, klju~ Sam kapija Neba, klju~ od vrata @ivota.

10. I opet ti kaèm: kad si bio mlad, opasivao si se sam i iao kuda si hteo; ali kad ostari, ispruìe ruku svoju i jedan drugi e te opasati i voditi, ali ne kuda ti hoe." A ovo re~e ukazujui kakvom e on smru proslaviti Boga. (Pogl. 89, 10)


Sve dok se ~ovek opasuje svojim ljudskim, on ide kuda ga uprav-lja njegovo ljudsko "ja". Me|utim, kad postane zreliji i ispuì ruku prema Ve~nome, njega e opasati Ve~ni i On e ga voditi - ali ne tamo kuda ~ovek hoe, ve za ~im dua ~ezne.

On e postati pravednik koji e u svetu iriti jevan|elje ljubavi, Bo`ji zakon, okupljajui tako ljude oko sebe. Me|u njima e opet biti takvih koji su ~ista srca i koji e dalje iriti jevan|elje ljubavi i ìvota. Ovakvi ljudi opasani su ukrasom ljubavi, lepote, vrline i ~istote.

598

11. I kazavi ovo, re~e mu: "Sledi me!" I Petar osvrnuvi se vide sledbenika koga Isus ljubljae. I kad ga vide, re~e Isusu: "Gospode, a ta treba on da ~ini?" Odgovori mu Isus: "Ako Ja hou da on ostane dok ne do|em, ta je tebi do toga? Ti Me sledi!"

12. I pronese se glas me|u braom da onaj sledbenik nee umreti. Ali, Isus mu ne re~e: "On nee umreti" nego: "Ako Ja hou da on ostane dok ne do|em, ta je tebi do toga?" (Pogl. 89, 11-12)


Re~i "Ako Ja hou da on ostane dok ne do|em, ta je tebi do toga?" po smislu zna~e: ^ak i ako on u nastupajuim vremenima uvek iznova bude dolazio u zemaljsko ruho, da bi Meni slu`io na Zemlji - ta je to tebe briga?

Re~i: "...ta je tebi do toga?" govore i ovo: Ne vodi brigu o tome da li tvoj bli`nji hoe da Me sledi ili ne. Ti Me sledi, i svojim ostvarivanjem, svojim dobrim primerom, pomozi slabijima da i oni u|u u ovo sledbenitvo. A kad i kako - to prepusti Meni i tvojim bli`njima. Jer, za ono to tvoj bli`nji ~ini, on sam e odgovarati pred Bogom, i to se ti~e jedino Boga i Njegovog deteta - a ne tebe.

599

90. POGLAVLJE

[ta je Istina?

O sposobnosti razumevanja ve~ne istine (1-3) Sve je svest (4-5). ôvek moè shvatati samo ostvarenu istinu - Postizanje

savrenstva (6-11). Ko je u posedu istine? (12). Ko ne ljubi nesebi~no, ne ìvi u istini i ne prepoznaje

je - Svaki ~ovek vo|en je u skladu sa njegovim stanjem svesti (13-16)

1. I Dvanaestorica behu opet okupljeni u krugu palmi i jedan od njih, Toma, govorae ostalima: "[ta je istina? Jer iste stvari raznoliko izgledaju razli~itim ljudima i ~ak istim ljudima u razli~itim vremenima. [ta je onda istina?"

2. I dok oni tako razgovarahu, pojavi se Isus u njihovom sreditu i re~e: "Istina, jedna i apsolutna, samo je u Bogu; jer niko, ni jedan jedini ~ovek ne zna ono to samo Bog zna, koji je u svemu. A ljudima se istina otkriva koliko su sami sposobni da je razumeju i shvate.

3. Istina, koja je jedna, ima mnogo strana i jedan vidi samo jednu stranu, a drugi pak drugu, a poneki vide vie od drugih, ve kako im je dano. (Pogl. 90, 1-3)


Ve~na istina zra~i u ovaj svet mnogim fasetama. Me|utim, iz nje svako moè primiti i razumeti samo onoliko koliko je sam ostvario iz ve~ne istine, koliko je otvorena njegova duhovna svest.

"Sposobni da je razumeju i shvate" zna~i: ostvarivanjem i ispu-njavanjem Bo`jih zakona svoju duhovnu svest otvoriti toliko - da bi se na ispravan na~in mogao razumeti Zakon, Bog, Istina, kao i mnoge fasete Istine koje zra~e u ovaj svet.

Ljudi se pou~avaju boànskim zakonima i tako im se oni otkrivaju. ôveku koji po njima ìvi, fasete istine otkrivaju se jedna za drugom. Tako se razvija njegova duhovna svest i on iz istine moè sve vie primati i razumevati.

600

"...kako im je dano" zna~i: ôvekova duhovna svest razvijena je onoliko koliko je i ostvario iz ve~ne istine, iz Bo`jeg Zakona. Otvorenim delom svoje duhovne svesti on vidi fasetu istine koja mu se objavljuje ve prema stupnju njegovog ostvarivanja. Onaj koji je ostvario vie faseta iz ve~ne istine, vidi dalje; drugi, koji je otkrio ma-nje faseta, manje i vidi. ôvek, dakle, iz ve~ne istine razumeva srazmerno otvorenosti svoje duhovne svesti, vie ili manje.

4. Pogledajte ovaj kristal: kako se u njemu vidi svetlost u dvanaest ploha, ~ak u ~etiri put po dvanaest, i svaka od njih odraàva po jedan zrak svetlosti, i jedan vidi jednu a drugi drugu plohu; a ipak je to jedan kristal i jedna svetlost koja sja u svima.

5. I gledajte, kad se neko penje uz brdo i do|e do neke visine, on onda kaè: Tamo je vrh brdu, hajde da se do njega popnemo; i kad do|e do vrha, gle, ima jo jedan iznad njega, i tako sve dok ne stigne do visine s koje se vie nijedan vrh ne vidi, a to ukoliko je moè dosei. (Pogl. 90, 4-5)


Beskona~nost se moè uporediti s monim kristalom koji zra~i razli~ite aspekte ve~ne istine. Sve je svest. Stoga je u svemu, u svakom sastavnom delu beskona~nosti, sadràna sva istina.

Svaki ~ovek posmatra istinu iz drugog ugla, ili s druge stepenice, to jest s drugog stepena zrelosti due. Istinski mudrac, pak, otkrio je sve fasete istine i u svemu vidi ve~nu istinu.

Ko ìvi u istini taj ima i oko istine. Njime on gleda i ono ljudsko. Ko ìvi u istini, on oslovljava ono ljudsko, ali ne ìvi u ljudskome.

6. A tako je i sa Istinom. Ja Sam Istina, Put i @ivot, i Ja vam dadoh istinu koju odozgo primih. I to jedan vidi i primi, nee videti ni primiti drugi. I to jednima izgleda istinito, drugima nee izgledati kao istina. I oni koji su u dolini, ne vide to i oni koji stoje na vrhu brda.

601

7. A za svakoga je istina onakva kakvu je vidi njegov razum, sve dok mu se via jedna istina od ove ne objavi; i dui koja vie svetlosti moè da primi, vie e se svetlosti i dati. I zato ne osu|ujte druge, da i sami ne budete osu|eni.

8. I budete li se dràli svetog zakona ljubavi koji vam Ja dadoh, istina e vam se sve vie i vie otkrivati, i Duh Istine, koji dolazi odozgo, uvee vas u svu istinu, pa makar to bilo i preko stranputica mnogih, kao to je oblak ognjeni decu Izrailjevu kroz pustinju proveo.

9. Verujte svetlosti koju imate, dok vam se ne dadne vea svetlost. Traìte vie svetlosti i imaete izobilje. I ne smirite se dok je ne na|ete.

10. Bog vam daje svu istinu radi oslobo|enja i usavravanja due, kao lestve s mnogo pre~aga. I dananju istinu vi ete napustiti radi vie istine od sutra. Trudite se, dakle, da postanete savreni.

11. Koji se drè svetoga zakona koji Sam Ja dao, spasie svoje due, svejedno kako razli~ito vide istinu koju im Ja dadoh. (Pogl. 90, 6-11)


Iskaz "A to jedan vidi i primi, nee videti ni primiti drugi", ima sledee zna~enje. Ve~na istina u bezbroj faseta zra~i u beskona~nost. Iz ve~ne istine ìvi ~itav univerzum, sve to postoji. Stoga boànsko-finotvarni univerzum, ~isto postojanje jeste opet i istina. I svi aspekti svesti ìve iz ìvota koji je istina, a opet i svi boànski aspekti svesti su istina.

Shodno svom miljenju i ìvotu, svaki je ~ovek svoju duhovnu svest ili zasenio negativnim, sebi~nim, ili proirio pozitivnim, Bogu posveenim ìvotom.

Ve prema svome stanju svesti, ~ovek prepoznaje mnoge ili samo neke fasete iz ve~ne istine, ili pak - ako je samo svetovno orijentisan - nikakve. Ono, dakle, to jedan ~ovek moè primiti iz ve~ne istine, drugi, ~ija svest jo nema dalekovidost unutarnjeg ìvota, to ne moè primiti, pa tako ni razumeti. Svetlost njegove svesti jo ne doseè tako

602

daleko kao svetlost njegovog bli`njeg. [to onome koji je proirio svoju duhovnu svest izgleda kao istinito, to njegovom bli`njem ~ija svest jo ima malo duhovne svetlosti, izgleda kao neistinito. Otuda iskaz: "I oni koji su u dolini, ne vide to i oni koji stoje na vrhu brda."

Dalji iskazi: "A za svakoga je istina onakva kakvu je vidi njegov razum sve dok mu se via jedna istina od ove ne objavi"; i - "dui koja vie svetlosti moè da primi, vie e se svetlosti i dati", imaju sledee zna~enje: Sve dok neko ne ostvari njemu objavljenu fasetu iz ve~ne istine, ne mogu mu se otkriti ni naredne fasete istine. To zna~i: on ih, dodue, moè ~uti, ali ne i ispuniti, jer jo nije na~inio prvi korak, ostvarenje prve fasete. ôvek e njemu objavljene fasete ve~ne istine posmatrati i prosu|ivati svojim razumom sve dok ono to svaki put spozna, korak po korak, ne sprovede u delo. Tek tada e on biti sposoban da primi viu istinu. A kada mu se objavi me|usobna povezanost svih faseta ve~ne istine, on e onda uroniti u Zakon ìvota, u Istinu.

Bog, ve~na svetlost, samoga Sebe, svu ve~nu istinu, zra~i u beskona~nost kao nebrojene fasete svesti.

Lestvama savrenstva moè se uspinjati samo ~ovek koji se iz dana u dan trudi da spozna i o~isti ono to mu dan i dnevna energija pokaù. Dani predo~avaju ~oveku njegovo vlastito miljenje i ìvot - a ne miljenje i ìvot njegovog bli`njeg. Jer ~ovek, pre nego to potraì trun u oku svog brata, najpre treba da prepozna i obradi brvno u vlastitom oku.

Ko ne ìvi u danu, taj rasipa dane. On onda ne moè ni da se uspinje narednim pre~agama lestava koje vode ka savrenstvu. Ali ko se trudi da savrenstvo svog duhovnog ìvota postigne spoznavajui sebe u danu i ~istei ono to je za ~ienje, on e ga i postii.

12. Mnogi e Mi rei: Gospode, Gospode, verno sluìsmo istini Tvojoj. Ali Ja u im rei: Ne, vi joj sluìste samo da bi je drugi videli kako je vi vidite, i nikakve druge sem vae da ne vide. Vera bez -ljubavi za bli`nje, mrtva je. Ljubav, pak, ispunjavanje je zakona. (Pogl. 90,12)


603

Ko o istini samo govori, smatrajui da je i njegovi bli`nji moraju videti kako je on vidi, taj jo nije stupio na lestve (koje vode) ka ve~noj istini. Ko fasetu istine koja mu se objavljuje i koju on prihvata kao istinitu, ne sprovodi u delo - njemu se nee otkrivati ni druge fasete iz ve~ne istine.

Ko, dakle, o istini samo govori, on ni svome bli`njem ne moè otkriti istinu, jer ne poznaje put ostvarivanja.

A ko veruje da je jedino ispravno ono to on kaè i ne priznaje nijednu drugu fasetu istine, nerazumnik je i slep je za istinu.

Ko, dakle, veruje samo u ono to je sam u stanju da razume i na tome insistira, smatrajui da je u posedu cele istine, taj se postavlja protiv onih koji ostvaruju jednu fasetu ve~ne istine za drugom kako bi doli do same ve~ne istine.

Shvatite: Ko je protiv svog bli`njeg, svejedno iz kojeg razloga, taj je protiv Boga. A ko je protiv Boga, taj nije u istini, u ispunjavanju Bo`jeg zakona, u ljubavi.

13. Kako im vera, koju su prihvatili, moè koristiti ako je u pravednosti ne sprovode? Koji imaju ljubavi, sve imaju, i nema ni~eg vrednog bez ljubavi. Pustite nek se svako drì onoga to sam spozna kao istinu, s ljubavlju i znajui da gde nema ljubavi tamo je istina tek mrtvo slovo i ni~emu ne koristi.

14. Ostaju, dakle, dobrota i istina i lepota; ali najvea od njih je dobrota. Mrze li neki brau svoju i srca su im otvrdnula za stvorenja iz ruke Bo`je, kako onda da vide istinu, radi spasenja svojega, kad su im slepe o~i i tvrda srca za stvaranje Bo`je?

15. Onako kako Ja primih istinu, tako vam je i dadoh. Pustite svakome da je primi prema prosvetljenosti svojoj i da je razume prema sposobnostima svojim, i ne progonite one koji je primaju prema druga~ijem tuma~enju.

16. Jer je istina mo Bo`ja i ona e na kraju nadvladati svaku zabludu. A sveti zakon, koji Ja dadoh, za sve je razumljiv, pravedan i dobar. I pustite svima da ga slede radi spasenja dua svojih!" (Pogl. 90, 13-16)

604


Verovanje u istinu nije i sama istina, Zakon ìvota. Ko se zadovoljava samo verovanjem u istinu, taj nikada nee spoznati istinu niti e u njoj ìveti.

Istinsko verovanje je preduslov za ostvarivanje spoznate fasete iz ve~ne istine. Ko, me|utim, ne iri svoju svest ostvarivanjem, taj ne moè prepoznati pravednost Bo`ju pa tako onda ne moè ni biti pravedan.

On ne moè ni nesebi~no davati, jer u sebi samome jo nije otkrio nesebi~nu ljubav, Zakon ìvota, istinu. ôvek moè nesebi~no dati samo ono to je od Bo`jih zakonitosti ostvario, jer jedino iz ostvarivanja spoznatih faseta istine raste nesebi~na ljubav, koja se opet nesebi~no daruje. Ko ne ljubi nesebi~no, taj i ne ìvi u istini. On je usmeren samo na sebe samoga; on ljubi sebe samoga, ali ne i istinu, jer ona je slobodna od ljudskog "ja".

Ono to se ne daje iz nesebi~ne ljubavi, to nema nikakve vrednosti. âk i ako ~ovek puno govori o ve~noj istini i njoj èli da pou~ava svog bli`njeg, to ostaju prazne re~i, poput mrtvih ~aura, jer su bez duhovnog ìvota, mrtva slova dakle.

Ko ne daje iz ostvarivanja Zakona, iz Boga, ve iri samo ono to je ~itao i to smatra istinom, taj nije u~itelj istine - pa bio on teolog, svetenik, ùpnik ili onaj koji veruje u Bibliju, ~ak i ako ima visoku titulu.

îje je srce otvrdnulo, taj je slep za ìvot. On nema ljubavi - ni prema ljudima ni prema ìvotinjama, biljkama ili kamenju.

îje je srce otvrdnulo i ~ije su o~i slepe, taj govori i postupa protiv svog bli`njeg i protiv Stvaranja.

Zato proveravajte o~ima pravednosti, i onda ete pravedne od la`nih u~itelja prepoznati po njihovim plodovima.

Ko ìvi u istini, taj vidi to drugi ne vide i ~uje to drugi ne ~uju, zato e on i svakome ostaviti njegovo verovanje.

605

Ljudi u Duhu Gospodnjem nee osu|ivati ni progoniti svoje bli`-nje koji primaju duhovno znanje iz drugih izvora i u tom smislu ga i tuma~e.

Svaki ~ovek vo|en je saobrazno njegovom stupnju svesti, ~esto preko brojnih prepreka ili preko drugih izvora, sve dok sam ne bude u stanju da spozna izvor istine.

Istina je ìvot, Bog, ljubav, mo beskona~nosti. Nakon povratka svih palih duhovnih bia ona e (istina) sve u potpunosti proèti. Tada e se due opet nai u Bogu kao ~ista bia iz Boga i sve grubotvarno bie prasupstanca, tj. boànska sutina. Onda nee biti ni ljudi ni dua, ni materije ni delimi~no zgusnutoga. Sve e biti sjedinjeno u Ve~nome. îtavo postojanje opet e postati Apsolutni Zakon, Bog, -ljubav, ìvot. A dok sve due opet ne postignu svesno detinjstvo u Bogu, Ja ostajem Spasitelj svih dua i ljudi: Hrist, klju~ od vrata @ivota.

606

Predgovor Redu zajednice∗

Ja, Hrist, tuma~im:

Red Zajednice, koji sada sledi vaìe sve dok ljudi koji ìve na Zemlji koja se sve vie ~isti, ne postanu u velikoj meri ~istoga srca i dok ne budu ispunjavali Bo`ji Zakon. A to e biti u Carstvu Mira Isusa Hrista, u Carstvu Bo`jem na Zemlji koje e tada obuhvatati ~itavu zemaljsku kuglu.

Red Zajednice vaì za sve prazajednice u Univerzalnom ìvotu i za Carstvo Mira koje sve vie raste i usavrava se.∗∗

Osim toga, Red Zajednice bie ljudima u svetlom Carstvu Mira, u carstvu Bo`jem na Zemlji, dokument iz kojeg e moi da vide da je ljudima koji su bili greni ali su sve vie teìli ~istoti, ovaj Red Zajednice bio kao merilo. Oni e spoznati da je ljudima u nastajuem Carstvu Mira ovaj red jo bio potreban da bi sve vie mogli da ispunjavaju zakone Unutarnjeg @ivota.

I razne knjige Zajednice, u kojima su zabeleèni i "za" i "protiv" prazajednica i njihovih pripadnika, daju uvid u borbu pojedinih pripadnika i prazajednica za zakoniti ìvot, za ìvot u Bogu.

∗ Tuma~enja u fusnotama za poglavlja 91.-94., uklju~ivi i ovaj predgovor, dobili smo u Hristovoj objavi preko nae sestre Gabrijele i iz njene boànske svesti. Prva fusnota za 91. poglavlje zasniva se na odluci ~lanova-osniva~a prve prazajednice u Univerzalnom ìvotu, zajednice Novi Jerusalim, koja je utemeljena 8.11.1987. god. u Vircburgu (Würzburg). ∗∗ Zavetna zajednica Novi Jerusalim, kao odgovorna zajednica u Carstvu Mira Isusa Hrista, moè donositi i druge odluke koje su obavezujue i za ostale prazajednice. Ovo ne zna~i da pripadnici prazajednica nisu du`ni da se pridràvaju i svetovnih Zakona, ukoliko ovi nisu protiv boànskom zakonu, jer zapisano je: "Dajte caru carevo, a Bogu Bo`je."

607

91. POGLAVLJE

Red Zajednice (1. deo)

Jezik koji je vibracija (1-4). Davanje imena i krtavanje novoro|en~adi - Odgajanje u ~estitosti (5-6). Odgajanje dece u razvoju (7). Uklapanje u ìvotni princip zajednice: mir i harmonija (8). Duhovno krtenje - Zapovest "Moli se i radi" - An|eo zajednice - Stareina - Savet stareina - Knjiga zajednice (9).

Pomazanik (10)

1. Posle Svog vaskrsenja iz mrtvih bee Isus jo devedeset dana s Marijom, majkom Svojom, i Marijom Magdalenom, koja pomaza telo Njegovo, i Marijom Kleopovom, i s Dvanaestoricom i pristalicama nji-hovim; u~ae ih i odgovarae im na pitanja njihova o Carstvu Bo`jem.

2. I kad behu za ve~erom, upita Ga Marija Magdalena; "U~itelju, hoe li nam sada objasniti red u Carstvu Bo`jem?"

3. A Isus odgovori: "Zaista ti kaèm, o Marija, i svakom u~eniku Svome, Carstvo nebesko je u vaem unutarnjem. Ali e doi vreme kad e ono to je unutra biti i spolja vidljivo, radi spasenja sveta.

4. Red je zaista dobar i od koristi je; ali je ljubav povrh svega. Ljubite se izme|use i ljubite sva stvorenja Bo`ja, i po tome e svi -ljudi znati da ste u~enici Moji." (Pogl. 91, 1-4)


Ja Sam se stalno i uvek iznova ukazivao Svojima i u~io ih preko Unutarnje re~i, jer ko vie nije u telu, taj i ne govori vie glasom ovoga sveta. Postoji jezik koji je vibracija u ~ovekovo unutarnje, tako da onaj ~ija je dua o~iena i usmerena na Mene, moè da Me ~uje. Na ovaj su na~in Moji ~uli Moju re~.

5. Onda Ga upita jedan: "U~itelju, treba li deca da se u zajednicu primaju obrezivanjem, kao to Mojsije zapovedi?" A Isus odgovori: "Za one koji su u Hristu nema ni obrezivanja ni prolivanja krvi.

6. Posle osam dana, dete sa zahvalnou i molitvom prinesite Ocu koji je na Nebu. I nek mu roditelji daju ime, a stareine nek mu na

608

teme izliju ~istu vodu, kako stoji napisano kod proroka. I nek roditelji potom nastoje dete odgajati u ~estitosti, da ne jede meso nit pije jaka pia, i da ne povre|uje stvorenja koja Bog predade ljudima da ih tite." (Pogl. 91, 5-6)


Novoro|en~e bi trebalo nakon nekoliko dana da bude posveeno ve~nom Ocu, Otac-Majka Bogu u Nebu. Roditelji bi trebalo da zahvale Ve~nome za svoje dete i da mu daju ime koje proizlazi iz njihovih oseaja i oseanja. Jer dete je jedan deo majke pod ~ijim srcem je leàlo, i jedan deo oca koji ga je za~eo. Nasledne osobine deteta sli~ne su naslednim osobinama oca i majke. Tako je i vibracija detetove due povezana s duama majke i oca. Proizi|e li ime iz sveta oseaja majke i oca, i sloè li se oni oko imena, onda i vibracija imena novoro|en~eta moè biti ispravna, i odgovarae detetovoj dui.

Dananja zvanja za saoptavanje poruke Bo`je, slu`be kao to su svetenici, prvosvetenici i crkvenjaci, ne odgovaraju boànskom zakonu. Zato re~ "svetenik" zamenite re~ju "stareina", jer u Mojoj zajednici postoje samo stareine koje su joj zajedno na ~elu.

Spoljni znak unutarnje snage - izlivanje vode na teme - moète zadràti. Ali to nije neophodno.∗ Ako to ipak primenjujete, pridràvajte se sledeeg:

Jedan od stareina izliva vodu na teme novoro|en~eta, to zna~i: Bog je pokreta~ki, ve~ni element, @ivot. Pokreni se, dete, i spoznaj da kroz tebe te~e pokreta~ki element, strujei Duh. Ti si blagosloveno i prihvaeno od Boga, koji je tvoj Otac i Majka.

A roditeljima stareine govore, shodno smislu: "Ako ìvite ~estito, onda ete i svoje dete, koje je dete Otac-Majka Boga, odgajati na ispravan na~in. U~iete ga da ne jede meso i ne pije jaka pia, da ne povre|uje i ne ubija stvorenja neba, zemlje i voda, da ìvi u jedinstvu

∗ Prvi ~lanovi Zajednice hteli su veu va`nost da daju onom duhovnome nego spoljanjem ritualu. Zato su odlu~ili da se odreknu ove spoljanje forme.

609

s kamenjem i biljkama i prepoznaje svetlosno zra~enje zvezda kao Bo`ju Svetlost. Ako ste vi ~estiti, onda e i vae dete postati mudro.

7. A drugi Ga upita: "U~itelju, ta je volja Tvoja kad oni odrastu?" Isus re~e: "Kad pro|e sedam godina ili kad po~nu razlikovati zlo od dobra, i po~nu u~iti da traè dobro, neka do|u Meni; da blagoslov prime iz ruku stareine ili an|ela zajednice, sa zahvalnou i molitvom, i opomenite ih da se klone mesa i jakih pia, i lova na nedu`na stvorenja Bo`ja; jer, jesu li oni mo`da na nièm stupnju od konja i ovaca, kojima je takvo neto nepriro|eno?" (Pogl. 91, 7)


Ako ste svoju decu odgajali prema zakonu nesebi~ne ljubavi i u|u li oni u godine kad u~e da razlikuju dobro od zla, tada se trudite da vaa deca - koja su deca Otac-Majka Boga - pronalaze dobro u svojim bli`njima. Povedite svoje dete ili svoju decu u kuu zajednice na Unutarnju crkvu. Zajedno s mnogima koji teè Bogu oni treba da prime Moj blagoslov preko stareine zajednice, koga je zajednica izabrala i koga Sam Ja posvetio.

Pravi stareina zra~i s puno duhovnosti i time je on onaj pravedni. On je ostvaren ~ovek; njegova nesebi~nost je znak posveenosti.

Zajednica Mi donosi vau brau i sestre koji rastu; i Ja u preko stareine, koji ima poverenje zajednice, blagosloviti Svoju decu - darovati im, dakle, poveanu snagu.

Onda roditelji i stareina predaju decu Bogom ispunjenim vaspita~ima i u~iteljima, koji e ih u~iti svetovnim obavezama i koji e im u toku prvih godina kolovanja objasniti Bo`je zakone - onoliko koliko ona mogu razumeti na svoj de~ji na~in.

U~ite ih, tako|e, da se klone ishrane ìvotinjskom hranom.

A roditeljima treba rei: Ako vae dete ima nagon da jede meso, onda mu to dopustite, jer vi ne znate kako je njegova dua ìvela u pre|anjoj inkarnaciji i ta je on kao ~ovek jeo. No vi budite uzor

610

svojoj deci u razvoju. Pouka i ostvarivanje ve~nih zakona istan~ae postupno detetova ~ula i ono e samo odustati od toga.

U Mojoj zajednici ìvotinje ne treba ni da se kolju niti da se jedu. Ako je neko jo na prelasku od mesne ka zakonitoj hrani, i jo ponekad ima potrebu da jede meso, neka to on onda - izvan zajednice - i ~ini. Ovo, me|utim, vaì samo za mesnu hranu, ali ne i za èstoka pia.∗

îja ~ula vie ne traè mesnu hranu, taj ìvi zakon "Ne ubij"; on nee jesti ìvotinju koja je njegov sabli`nji. Onome ~ija su ~ula jo zamuena, zapove|eno je da napusti ono to dovodi do te zamuenosti.

U Mojoj zajednici ne treba da bude ni èstokih pia ni ìvoti-njskog mesa.

U~ite decu da ne love i ne gaze namerno nedu`na stvorenja, ìvotinje. Jer ko lovi nedu`na stvorenja, toga e proganjati njegova vlastita ~ula i svi oni koji uti~u na njegova ~ula. Ko ìvotinje namerno gazi ili ih namerno mu~i i ubija, taj e biti mu~en od svojih ~ula i misli, i vegetirae kao duhovno mrtav me|u ìvima, a bie duhovno mrtav i u carstvu dua.

Zato, u~ite svoju decu Zakonu ìvota; da sve to ìvi - osea i ima pravo na ìvot, sve dok se prasupstanca, Duh, ne povu~e iz materijalne forme i ne u|e u zakon sveopte harmonije.

I u~ite svoju decu, koja su (tako|e) i Moja, da vole prirodu, da potuju biljke i budu u komunikaciji sa esencijom ìvota u njima. Na taj na~in primae ìvot prirode u svoje telo i ostae jaki i zdravi.

Svoju decu u~ite i da zahvalno primaju hranu koju im daruje Sve-Otac iz Svojih ruku.

U~ite ih i da pravilno jedu; da hranu uzimaju u miru, povezani sa boànskom esencijom u darovima, kako bi telo moglo da ih na ispravan na~in probavi. A kada piju, ne treba da se nalivaju, ve da

∗ @estoka pia, na~elno, nisu doputena pripadnicima zajednice. Pod tim se podrazumevaju pia koja opijaju ljude i oduzimaju im jasno miljenje. To dakle, zna~i: alcohol ne treba koristiti za zamuivanje ~ula.

611

pie uzimaju u gutljajima, kako bi i njega telo moglo da probavi na ispravan na~in.

ôvek jedino tako postiè plemenitost svoje due i postaje svesni, duhovno ìvi ~ovek, ~ija je domovina Carstvo Bo`je u njemu i oko -njega.

8. I onaj Ga jo upita: "Ako nam do|e neko ko jede meso i pije jaka pia, treba li da ga primimo?" Re~e mu Isus. "Takvi nek ostanu u predvorju dok se ne o~iste od grubljih greaka; jer ne mogu primiti vee mudrosti dok ne shvate svoje greke i ne pokaju se za njih." (Pogl. 91, 8)


Ko ne èli da se prilagodi ìvotu zajednice, taj treba da ostane tamo gde je i do tada ìveo, ~itajui i ostvarujui zakone zajednice koji treba da mu se uru~e. Njemu je, po zakonu, doputeno da spolja poseuje kolovanje u zajednici, sve dok se ne o~isti i dok ne prihvati i ne po~ne ostvarivati zakone ìvota.

U zajednici ìvotno na~elo treba da budu mir i harmonija, i ovo treba da sjedinjuje svu Moju ljudsku decu.

Ko, pak, unutar zajednice pravi probleme svojim bli`njima, sva|a se s njima i u sva|i ìvi, ometajui tako red zajednice, mir i harmoniju, on treba da napusti zajednicu i da stanuje izvan nje, dok ne postigne jedinstvo s Bo`jim zakonima za zajednicu - a i harmoniju sa bli`njima.∗

9. A jedan drugi Ga upita: "Kada hoe da budu krteni?" A Isus odgovori: "Posle drugih sedam godina, ili pak kad spoznaju u~e-nje i stanu ~initi to je dobro, i zanat kad izu~e od kojeg se mogu izdràvati, te putem ispravnim po|u ~vrstim korakom. Tad im dopustite da zamole za posveenje, i proverite ih preko an|ela ili stareine zajednice i vidite jesu li dostojni, i nek onda zahvale i

∗ Ova zakonitost vaì za sve prazajednice u Univerzalnom ìvotu, ali ne i za Zavetnu zajednicu Novi Jerusalim. Njoj su data via uputstva.

612

pomole se i neka urone u vodu o~ienja, da se uzdignu ka ìvotu novom i Boga za Oca svog da priznaju, i da sve~ano obeaju da e potovati zakon sveti i daleko se od zala ovog sveta dràti." (Pogl. 91, 9)


Pod krtenjem se podrazumeva duhovno krtenje. Posveen je i krten Duhom ìvota samo onaj ~ovek koji je Njime i ispunjen i koji je, ostvarivanjem ve~nog Zakona, u znatnoj meri postao Mojom re~ju.

Ko ostvaruje ve~ne zakone, taj e se pridràvati i zapovesti "Moli se i radi" koju je Otac-Majka Bog dao Svojoj zemaljskoj deci.

Da bi se pridràvalo ove zapovesti, potrebno je ispravno zanima-nje, koje ljudsko dete treba da izabere prema svojim sposobnostima, talentima i kvalitetima.

Ve~nih se zakona pridràva i krten je Zakonom ìvota onaj koji ~vrstim korakom i pravo ide ka srcu Bo`jem.

Krtenje vodom je stari ritual. U Mojoj zajednici se on ne mora obavljati.∗

An|eo zajednice je ~ovek koji je postao Mojom re~ju, koji ovu Re~ objavljuje i sam je se umnogome ve pridràva. Onaj ko je postao Bo`jom re~ju, u velikoj meri je ve savren; on je ve u znatnoj meri postao Zakonom. To mogu biti stareine ili drugi prosvetljeni mukarci i ène.

Ko ima slu`bu proroka-u~itelja∗ ili proroka-vesnika moè tako|e biti Mojom re~ju: Bog govori kroz proroke kako bi se neposredno

∗ Vidi primedbu na str. 779 ∗ Ove re~i Gospodove odnose se na Bo`ju proro~icu-u~iteljicu Gabrijelu iz Vircburga, za vreme njenog u~iteljevanja. Bog je govorio: "Nakon njenog delovanja neu vie pozivati nijednog stvarala~kog proroka-u~itelja, poto je Moja re~ preko nje darovana svetu u irokom spektru. Posle njenog zemaljskog ìvota ljudi e Me sami pronalaziti i sami e za sebe sluati Moju re~ i u daljem toku postae Mojom re~ju, Zakonom. Sve se ovo odvija u Mojoj zajednici. Tu ~ovek uzrasta ka bogo~oveku."

613

obratio zajednici. Ako je prorok postao Re~ju, tada je on vesnik Carstva Bo`jeg. No prorok i vesnik Carstva Bo`jeg samo je onaj koji ima boànski nalog, koji je siao s Neba da bi svetu doneo i objavio Moju re~.

Stareina u sebi ~uje Re~ Bo`ju, poznaje ve~ni Zakon i ispunjen je njime kroz ostvarivanje ve~nih zakona.

An|eo zajednice ili stareina ispituju ljudsko dete koje za sebe kaè: "Ja sam duhovno krten, poto je moj ìvot zakon Bo`ji", ili o kojem pak ovako govore njegovi bli`nji. An|eo ili stareina proveravaju da li je pripadnik zajednice dostojan da bude primljen u savet stareina ili u sredite duhovno krtenih.

An|eo ili stareina, ili pak oboje, zajedno sa zajednicom hvale i slave Otac-Majka Boga i zahvaljuju Mu, Njemu ~ija su svi oni deca. Posveeni, koga je zajednica primila, sve~ano obeava da e se pridràvati zakona, da e svoj ìvot posvetiti Bogu u oseanjima, mislima, re~ima i delima.

Nije svako pogodan za savet∗ stareina. Njega ~ine samo oni mukarci i ène koji su, ostvarivanjem ve~nih zakona i svojom duhovnom aktivnou i sposobnostima u zajednici, postali mudri, a to zna~i: govore i daju iz istine i odgovorno deluju u zajednici.

U svetite, u sredite duhovno krtenih, bie primljeni samo oni koji su, ostvarivanjem ve~nih zakona i nesebi~nim delima, ispunjeni Duhom ljubavi.∗∗ Oni e postati stareine, iscelitelji verom i duhovni u~itelji.

∗ Savet podrazumeva delovanje stareina u saradnji sa zajednicom. ∗∗ Bo`jom ljubavlju ispunjeni su svi oni koji nesebi~no deluju za Carstvo Bo`je. To zna~i, oni koji ne odràvaju svoje ljudsko "ja" kako bi sebe istakli, ve su u znatnoj meri postali neli~ni, dakle zakon Bo`ji. Ko postupno postaje zakonom Bo`jim, taj ~uje Bo`ji glas, a ko je postao Bo`jim zakonom, njegova su oseanja, misli, re~i i postupci – Zakon i jesu Re~. Ko veruje da poseduje ove nesebi~ne darove, nek samog sebe ispita. Veruje li da mu Bog govori, da ga Bog, dakle, oslovljava, onda neka ispita je li to to mu Bog govori ve ostvario ili pak veim delom ispunio. Bog oslovljava onog ko je u sebi prosvetlio prva ~etiri nivoa svesti. Ipak, onaj koga Bog oslovljava, jo nije postao samom Bo`jom re~ju. On Boga moè ~uti kroz omota~e svoje due koji su

614

Ko postigne visok stupanj ostvarenja, taj moè biti voditelj razli~itih aktivnosti unutar zajednice. U krug an|ela i stareina postupno dolazi samo onaj ko je, srazmerno svojim sposobnostima, ostvario razli~ite stupnjeve nesebi~nog sluènja; ko je, dakle, na razne na~ine bio aktivan u zajednici.

Sve to se doga|a u zajednici, - ìvotno krtenje novoro|en~eta i duhovno krtenje nakon unutarnje zrelosti, zatim sklapanje braka, ra|anje dece, i uopte sva bitna zbivanja, treba da se ubeleè u knjigu zajednice, koju ~uvaju stareine a vodi je jedan od stareina.

10. A jedan, opet, upita Ga: "U~itelju, a kada da prime pomaza-nje?" I Isus odgovori: "Kad u|u u zrelu dob i u njima se sedmostruki darovi Duha objave, nek se onda an|eo za njih moli i zahvaljuje, i neka im dadne pe~at pomazanja. Dobro je da svi, na svakom stupnju budu oprobavani sedam godina. Ali, pustite da se to kod svakoga prema rastu njegovom odvija, u ljubavi i u mudrosti Gospodnjoj." (Pogl. 91, 10)


Pomazanik je ~ovek koji u sebi razabire sedam osnovnih snaga ve~nog ìvota kao darove ljubavi - onaj kroz koga Sam Ja postao Re~ju.

postali svetliji, dakle, kroz svoje jo postojee – iako sad svetlije – senke. Ovo oslovljavanje – tj. sluanje re~i Bo`je – namenjeno je isklju~ivo onome kome Bog govori, a ne nekom drugom ili treem. Sve dok Bog Svojom re~ju oslovljava ~oveka, dua nije prete`no ~ista, pa tako nije ~ista ni re~ Gospodnja koja dolazi do ~oveka. To jo zna~i: Bog, naravno, moè Svoje dete oslovljavati, me|utim, zato to ~ovek jo mora da oslukuje, u svest mu dolaze i ljudski aspekti. Re~ Bo`ja je, dodue, jasna, ali kad dospe u svest jo optereenog ~oveka, postaje meavina informacija, i zato namenjena samo njemu samome. Ko je postao re~ju Bo`jom, taj je ostavio iza sebe ~etiri stupnja ~ienja; on uranja u Apsolutni Zakon. Do|e li neko u zajednicu i za sebe kaè: "Ja sam prorok i Bog me je poslao k vama", tada stareine treba da mu kaù: "Ostavi se proro~ke re~i. Do|i u zajednicu, ìvi u zajednici, radi u njoj i dopusti da te zajednica nekoliko godina proverava."

615

Ko je svoju svest uzdigao k Meni i ~ija oseanja, misli i ~ula po~ivaju u Meni, on je an|eo zajednice o kome Sam ve govorio. On je Moja re~ i re~ Otac-Majka Boga. Onaj koji je postao Zakonom, ~ija oseanja, misli, re~i i dela Jesam Ja sam, Zakon, taj je pomazanik, to jest posveen kroz Boga, kroz Zakon. On moè onda da postane i an|eo zajednice.

Ima li me|u vama takvog, koji je, dakle, postigao stupanj pomazanja, onda an|eo zajednice i jedan stareina treba da zahvale Bogu to je probudio jo jednog an|ela za ovu ili neku drugu zajednicu.

Ko je od zajednice prihvaen kao pomazanik, taj najpre treba da se nekoliko godina dokazuje, i da svojim ìvotom, koji treba da proti~e mudro, unese u zajednicu sedam osnovnih snaga ìvota.

Ispitivanje zna~i: Pomazanik je Zakon, i on zato mora sedam osnovnih Bo`jih snaga, ve~ni Zakon, da poznaje, ìvi i unosi ih u zajednicu. Po tome zajednica prepoznaje njegovu unutarnju zrelost i -njegovu duhovnu probu|enost u ljubavi i mudrosti Ve~noga.

Ako ga je zajednica primila i prihvatila, onda e ga ona u slavi i hvali preporu~iti Bogu-Ocu i Meni, Hristu, i starae se da se on pridràva zakona Bo`jih za zajednicu, i u zajednici da ih ispunjava.

616

92. POGLAVLJE


Brak i partnerstvo, povezanost prema zakonu nesebi~ne ljubavi i vernosti - Sklapanje braka u

Zajednici savez je sa Bogom (1-3). Roditelji pred Bogom snose odgovornost za svoju decu - "Otac-Majka kua" - Ne smatrati decu vlasnitvom - O duhovnim dual-parovima i nastajanju "duhovne dece" (4). O ve~eri u

Zajednici - Pregled sedmice - Bez ceremonija (5). Spoljne forme i postupci, ustupci su a ne zakonitosti (6-7)

1. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, hoe li da se me|u nama sklapaju brakovi kao i kod naroda Zemlje?" A Isus odgovarajui re~e: "Kod nekih je obi~aj da se jedna èna udaje za vie mukaraca, koji joj govore: budi nam èna i uzmi poniènje nae. Kod drugih pak obi~aj je da jedan mukarac èni vie èna, koje mu govore: Budi nam mu` i uzmi poniènje nae; jer oni koji ljube oseaju da je mana ne biti ljubljen.

2. No vama, u~enici Moji, bolji jedan i savreniji put èlim pokazati: Izme|u mukarca i ène, sjedinjenih savrenom ljubavlju i naklonou, brak treba da je u slobodi potpunoj, i sve dok je ljubavi i ìvota. Upozorite ih ipak, da treba da su savreno zdravi i me|usobno da se istinski ljube u svoj ~istoti svojoj, a ne samo zbog prednosti svetovnih. I onda nek se na vernost zavetuju, pred svedocima.

3. I onda, kad do|e ~as, an|eo ili stareina nek se pomole i zahvale, i nek ih àrkocrvenom niti poveù - ako hoete - i nek im krune na glavu metnu. I triput ih provedite oko oltara i dajte im od istog hleba da jedu i iz iste ~ae da piju. A tad nek an|eo ili stareina govori, drèi ruke njihove zajedno: Oboje jedno budite, nek je blagoslovena sveta povezanost. Vi, koje Bog u jedno sastavi, ne dajte da vas iko razdvoji, sve dok vam ìvota i ljubavi ima." (Pogl. 92, 1-3)


Nije po ve~nom Zakonu da jedan mukarac ima vie èna, niti jedna èna vie mukaraca.

617

Na Zemlji treba da je kao i u Nebu: mukarac bira jednu ènu, i ako izabrana potvrdi povezanost s tim mukarcem, onda oboje treba da sebi postave pitanje ta ih to povezuje.

U Nebu se dva bia: duhovni mukarac - nazvan pozitiv, i duhovna èna - nazvana negativ, povezuju na osnovu istog mentaliteta. To zna~i da oboje imaju sli~ne crte bia. Oni se dopunjuju u zajedni~kom delovanju poto su im sposobnosti me|usobno uskla|ene. Jer zakon Bo`ji glasi: "Isto se povezuje sa istim." Ovo se odnosi i na mentalitet. A nit pak, koja sjedinjuje sva ~ista bia za svu ve~nost, jeste ljubav preba Bogu i ~itavom Postojanju. Li~e li, dakle, dva bia jedno na drugo u nekim osnovnim snagama ìvota, npr. u osnovnim snagama Strpljivosti i Reda, onda se ona mogu i dualno povezati. Jedinstvo u ljubavi Bo`joj, pak, povezuje me|usobno sva bia kao brau i sestre.

Sjedinjujua ljubav izraz je polariteta i ona povezuje dva bia, me|usobno uskla|ena svojim mentalitetom. Isto privla~i isto. To je ve~ni zakon privla~enja. Iz toga proizlazi dualna povezanost.

Za Moju zajednicu na Zemlji vaì jo i ovo:

Ako su neka èna ili neki mukarac usamljeni i nisu voljeni, onda to zna~i da su se ona ili on ogreili o Zakon ljubavi.

To zna~i: Usamljeni, koji nije voljen, sam nije u stanju da pruì -ljubav. Posledica ovoga je da on zra~i iz sebe malo ljubavi - i zato moè privui malo ljudi koji nesebi~no ljube. On, ili ostaje sam ili privla~i ljude sa istom vibracijom, koji su, kao i on, jedva sposobni za ljubav. Takvi ljudi su vezani jedni za druge svetovnim èljama, idejama i telesnom privla~nou.

Ako su, me|utim, dvoje ljudi, èna i mukarac, privrèni jedno drugome u nesebi~noj ljubavi, naklonosti i dubokom poverenju, onda e se i slobodno sretati, ne prisiljavajui jedno drugo na ispunjavanje sopstvenih èlja. Takvi brakovi i partnerstva opstajae sve dok traje zemaljski ìvot, i ti partneri e i u Duhu biti braa i sestre - kako na Zemlji tako i u Nebu.

Poveù li se dvoje ljudi, onda an|eo - ~ovek koji je postao Mojom Re~ju - i stareina, treba da im objasni Zakon nesebi~ne -

618

ljubavi i vernosti. Ako u zajednici jo nema an|ela, dakle ~oveka koji je postao Mojom Re~ju, onda tu slu`bu treba da preuzme nekoliko stareina.

Ako se dvoje ljudi u ime Otac-Majka Boga poveù u brak∗ - a moè to biti i partnerstvo∗∗ - onda oni sklapaju savez sa Bogom. Ovo povezivanje treba da se odvija pred svedocima unutar Zajednice.

Ovim se zajednica obavezuje da e tom paru biti kum. Ona tako|e pazi da se njihovo sve~ano obeanje pred Bogom - da e ostati povezani u nesebi~noj ljubavi - i odrì.

Ako jedan partner napusti onog drugog jer u njihovom ìvotu i miljenju vie nema me|usobne saglasnosti, i izme|u njih vie ne moè biti nikakvog mosta, a oni se pak mogu toliko sporazumeti da bi odràli povezanost bratsko-sestrinskom niti, onda oboje mogu stupiti u drugi brak ili partnerstvo, ukoliko im je oboma prethodna zajednica bila prvi brak ili prvo partnerstvo. Trei brak ili partnerstvo ne mogu se odobriti.∗ Ko to ipak u~ini, neka napusti Zajednicu. Kod smrti jednog od partnera ovo pravilo ne vaì.

∗/** Partnerstvo je povezivanje pred Bogom bez slu`benog ven~anja. Brak je pak povezivanje pred Bogom koje se izraàva i u spoljanjem, slu`benom ven~anju. ∗∗ Ovo pravilo odgovara boànskom Zakonu. Ono e na Zemlji u potpunosti vaìti kad na njoj Carstvo Mira Isusa Hrista dobije svoj oblik. U nekim dràvama, prema njihovom svetovnom zakonu, takva povezanost u partnerstvu unutar Zajednice nije dozvoljena bez prethodnog slu`benog ven~anja. Pripadnici prahrianskih zajednica u Ubiverzalnom ìvotu, naravno, i u ovoj se ta~ki pridràvaju dràvnih zakona, koji zahtevaju dakle, da par, pre nego to sklopi savez sa Bogom unutar Zajednice, treba da se i slu`beno ven~a. ∗ Ako u prvom braku ili partnerstvu vie nije zajedno mogua duhovna evolucija jer partneri idu razli~itim putevima – jedan ~ezne za svetovnim, drugi za viim idealima i vrednostima – onda se mogu odobriti drugi brak ili partnerstvo, ako se sklope i odvijaju po biànskim zakonima, na jednom viem duhovnom nivou, s ciljem duhovnog sjedinjenja i jedinstva sa svim ljudima i biima. Ko èli da ìvi po dualnom principu Neba, moè i nakon razreenog drugog braka ili partnerstva ui u jo jedan takav odnos – ali u boànskoj povezanosti, u kojoj vie nema telesnog vezivanja. Trei brak ili partnerstvo vezani za telesno, prema zakonima Bo`jim nisu dozvoljeni. Odlu~i li se neko za ulazak u Zajednicu, za njega onda po~inje novi period ìvota, ìvot po ve~nom Zakonu. On e o svojoj doti~noj situaciji, iz ovog ugla razgovarati sa stareinama i od njih dobiti saveet i podrku za svoj novi ìvotni put.

619

Povezivanju jednog para po zakonima nesebi~ne ljubavi nisu potrebne nikakve ceremnoije: an|eo, koji je postao Mojom Re~ju, stareine i zajednica mole se ve~nom Ocu u Nebu i zahvaljuju Mu za ljubav koju je On poloìo u ljude koji se nesebi~no ljube. Oni mole i za snagu da mukarac iz nesebi~ne ljubavi prema èni za~ne dete, a èna iz nesebi~ne ljubavi prema mukarcu da rodi dete. Zajednica se zatim moli, da oni postanu ~lanovi ìvota Zajednice i da sudeluju u velikoj porodici Bo`joj.

Ko za ènidbu ili udaju kao merilo hoe da uzme zemaljske zakone, to mu nije zabranjeno. Ali on bi na prvo mesto, kao merilo, trebalo da stavi re~ koju je dao Bogu.

Ko pak brak ili partnerstvo sklapa zbog svetovnih privilegija, ne treba to da ~ini pred Bogom, ve pred onima koji to i sami zagovaraju. Ovakav par, me|utim, ne bi trebalo da svoj sebi~ni ìvot vodi pred zajednicom, ve izvan nje, kako zajednica zbog toga ne bi negodovala i kako ovaj par ne bi postao sablazan.

Ko brak sklopi da bi njime zadobio svetovne prednosti, nee ipak biti odba~en. Zajednica oboje bra~nih partrnera nosi u molitvi, molei Ve~noga da On sve vodi kako bi oni postepeno nau~ili da nesebi~no -ljube i postali ~vrsta karika u lancu velike porodice.

4. "I kad decu za~inju, nek to promiljeno i razumno ~ine, prema mogunostima svojim da ih ishrane. Onima pak koji hoe da su savreni i kojima je to dano, kaèm: Pustite nek budu kao an|eli Bo`ji na Nebu, koji niti se ène nit udaju, niti dece imaju, niti se za sutra brinu, ve su slobodni od svih vezanosti, kao i Ja to Sam, i nek odràvaju u sebi i pohranjuju snage Bo`je radi slu`be svoje i radi dela isceljenja kao to to i Ja ~inih. Ali, ne moè mnotvo razumeti re~i ove, ve samo kojima je dano." (Pogl. 92, 4)


Ko za~inje decu, treba pred Bogom da nosi odgovornost da ona postanu ljudi ispunjeni Bogom, koji se drè Mojih Zakona i za zajednicu su velika potpora i snaga.

620

Mnogi koji za~inju i ra|aju decu bude se za slu`bu bli`njemu, videvi u tome svoj zadatak. Oni ne bi trebalo da zapuste decu, ve da ih povere Otac-Majka kui, u kojoj e biti odgajana na ispravan na~in, prema zakonima nesebi~ne ljubavi.

Roditelji, me|utim, ostaju povezani sa svojom decom i ne naputaju ih. Ko je u nesebi~noj slu`bi, taj i ~uva zapovesti nesebi~ne ljubavi:

Roditelji e, to je mogue ~ee, uzimati decu sebi. Oni e podràvati Otac-Majka kuu i putae da u nju te~e pozitivna snaga kako bi se sva deca u Otac-Majka kui oseala dobro i oseala je kao svoj dom.

Bog se brine za due i ljude koji ispunjavaju Njegovu volju. Ko sebe i svoju decu poveri Bogu i nesebi~no sluì bli`njem, taj nije vezan za ljude i nee se onda vezivati ni za svoje dete i smatrati ga svojim vlasnitvom. On e ga odgajati po zakonu ve~ne ljubavi i bie detetu dobar savetnik, pomaga~ i prijatelj.

Ko, me|utim, svoju decu u~ini svojim vlasnitvom, taj se mora brinuti za sutra, poto se on oslanja samo na svoje ljudske snage. On sve to ima, uklju~ujui suprugu, odnosno muà, i decu, vidi kao svoje vlasnitvo i svojom je samovoljom vezan za svoj posed - za muà, odnosno suprugu, ili za dete.

Onaj ko je vezan, ne moè slobodno i nesebi~no da ljubi i deluje, kao to to ~ine an|eli Bo`ji. On je oènjen materijom - telom ène, odnosno udat za materiju - za telo mukarca, i njegova deca moraju ispunjavati njegovu volju. Tako oni postaju robovi, vezani za njega. On ih smatra vlasnitvom.

Ljudi ~ija je domovina ovaj svet, ~ije su misli usmerene samo -ljudskim tvorevinama i dobrima, zemaljskim "uìcima" i ljudima koji misle i ìve kao i oni, ne mogu da shvate smisao sledeeg iskaza iz "Jevan|elja Isusovog":

"Pustite neka budu kao an|eli Bo`ji na Nebu, koji nit se ène nit udaju, niti dece imaju, niti se za sutra brinu, ve su slobodni od svih vezanosti, kao i Ja to Sam, i nek odràvaju u sebi i pohranjuju snage Bo`je radi slu`be svoje i radi dela isceljenja kao to to i Ja ~inih."

621

Moju re~ razume samo onaj ko je postigao unutarnju slobodu, ko sve vie ostvaruje zakone beskona~nosti; za njega se Nebo ne otvara samo u re~ima, nego i u delima. Oni kroz koje delujem na Zemlji, razumeju i sledee Moje re~i, koje govorim iz Neba:

An|eli u Nebu, nebeska bia, ne ène se i ne udaju u smislu u kojem to ljudi ~ine. Oni se pronalaze kroz ve~ni Zakon ljubavi, koji ih sjedinjuje. Jedni druge ne prose i ne bivaju proeni. Ne za~inju dete kao to to ~ovek ~ini. Oni nemaju pola, ve su u Duhu Otac-Majka Boga dva polaritetna bia: duhovna èna - negativni princip, i duhovni mukarac - pozitivni princip, dva bia polaritetnih snaga koja se povezuju: pozitiv i negativ.∗

Kako bi Moja ljudska deca bolje razumela, Ja duhovni pozitivni princip uvek nazivam "mukarcem", a duhovni negativni princip "ènom".

Iz izlivajue ljubavi ènskog i mukog principa, dual-para, iz duhovnog mukarca i duhovne ène, nastaju opet duhovni principi - radi boljeg razumevanja nazvani "duhovna deca". Duali, duhovni mukarac i duhovna èna, svoje duhovno dete posveuju Otac-Majka Bogu, jer je Bog, Otac-Majka princip, dopustio da ovo duhovno telo nastane iz jednog od Njegovih zraka ljubavi.

Dual-par daje sazreloj duhovno-telesnoj supstanci, darovanoj od Boga, svoju dualnu snagu ljubavi i uzdiè je do Detinjstva. Da bi Me Moja zemaljska deca bolje razumela: dual-par uzdiè sazrelo bie prirode do detinjstva u Bogu.

Za duhovno uzdignuto bie, za duhovno dete koje je pozitiv ili negativ princip - de~ak ili devoj~ica - dualni par je ìvot koji ga nosi i odràva. Dual-par koji je uzdigao jedno bie prirode do Detinjstva, kroz Otac-Majka-Boga i za Njega, duhovni je roditeljski par. Kroz duhovni roditeljski par Otac-Majka Bog prenosi biima prirode osobine Deteta.

∗ Ko se samo oèni/uda, vezan je za telo i tako za ~oveka. Ko se pak ven~a pred Bogom, taj je povezan s Bogom i s onim kog je izabrao. Zato neka svako shvati razliku: ven~an i oènjen/udata. Ko samo oèni/uda, ne moè ìveti kao an|eli u Nebu, koji se pronalaze i ljube u Bogu, naem Ocu.

622

5. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, kako da prinosimo svetu `rtvu?" A Isus odgovarajui re~e: "@rtva, koju Bog skriveno ljubi, jeste ~isto srce. Ali za spomen i kao znak pobo`nosti, `rtvujte beskvasni hleb, meano vino, ulje i tamjan. I kad se skupite na kakvom mestu da prinese svetu `rtvu, pri zapaljenim svetiljkama, nek onaj koji prinosi `rtvu, an|eo zajednice ili stareina dakle, ~istih ruku i ~ista srca uzme od `rtvenih darova, beskvasnog hleba, meanog vina i tamjana. (Pogl. 92, 5)


U Mojoj zajednici nisu potrebne nikakve cere-monije. Njih Sam dopustio Jevrejima jer oni jo nisu poznavali, kao vi u ovo vreme (1989), neposredni put ka srcu Bo`jem i jo nisu nosili Spasenje u sebi.

Moja zajednica, me|utim, treba da se okuplja jednom sedmi~no; to bi trebalo da bude subota uve~e. Moji se sastaju u ~istoj odei, ako je mogue sve~ano odeveni, kako bi za postavljenim stolom, sa zapa-ljenim sveama, ve~erali u ~ast Onoga koji ih hrani i odr`ava zdravima. Ko u Moje ime i u Duhu istine uzima jelo, tome Sam Ja gost.

Pre ve~ere, jedan ili dvoje stareina vode pregled sedmice. Sve bitno, kao i ono "za" i "protiv", treba da bude otvoreno izneseno.

Stareine, koje vode zajednicu, postavljaju zajednici pitanje: [ta je u proloj sedmici bilo opte pozitivno i izgra|ujue, i zbog ~ega? I: [ta ili ko je tome doprineo?

Zajednica izvetava o onom "za". Stareine koje vode zajednicu, unose onda u Knjigu zajednice odre|ene zabeleke. U Knjigu zajednice treba ubele`iti i dela vredna pa`nje koja su ~lanovi Zajednice u~inili za Duha Hristovog, koja su doprinela dobrobiti i rastu zajednice.

Isto se ~ini i kod "protiv". Ko ili ta su bili uzroci negativnih aspekata u protekloj sedmici? I o tome se tako|e unose zabeleke u Knjigu sedmice, koja je deo Knjige zajednice; isto tako, ko je bio

623

uzro~nik ili ko su bili sauzro~nici - i zbog ~ega su imali tekoa i problema, ili ih jo imaju.

Nakon zajedni~ke ve~ere, stareine, koji su zaduèni za to, govore sa onima koji su jo mo`da optereeni tekoama i problemima. A ako je re~ o nekom drugom ili treem, onda i ovi treba da prisustvuju razgovoru.∗

Zapaljene svee simbolizuju unutarnje svetlo oko kojeg se okup-ljaju ljudi ispunjeni Bogom.

Ve~eru, kao i svako jelo, treba uzimati u tiini - sa sveu da ~ovek prima i prihvata darove Bo`je.

Jedan od vas, koji je iskrena srca - tj. ispunjen ljubavlju prema Bogu, treba pre i posle ve~ere da izgovori molitvu zahvalnosti i da zajednicu preporu~i Gospodu, kako bi i naredna sedmica bila u znaku nesebi~ne ljubavi i kako bi jo optereena braa i sestre prepoznali i dobili snagu da o~iste ono to im jo predstoji da o~iste. Jer nova sedmica svakome ponovo donosi ono to on treba da o~isti.

U Mojoj zajednici svako treba svakome da sluì.

Svake sedmice treba drugi ~lanovi zajednice, smenjujui se, da postavljaju stolove, iznose jelo i nesebi~no posluùju svoje bli`nje koji sede za stolom. A ovako se treba smenjivati i kod pripremanja hrane, tako da bi svako mogao, manje ili vie, sluìti svakome.

Zajednica Hristova, Moja zajednica, treba da je ispunjena duhovnim ìvotom. Zato bi svaki pripadnik zajednice, na po~etku svakog dana, trebalo sebe da predaje Otac-Majka Bogu, molei da mu Ve~ni da snagu da postane ~ista srca; jer e oni koji su ~ista srca gledati Boga i posedovati carstvo zemaljsko. Svako bi trebalo da u svoj dan unosi smisao sledeih re~i: @rtva koju Bog ljubi jeste ~isto srce Njegove dece.

∗ Posle ve~ere, s jednim ili vie stareina treba razgovarati samo o tekim problemima, za koje je potrebno puno vremena da se ree. O jednostavnim problemima i tekoama, me|utim, za koje je potrebno kratko vreme da sse ree, treba razgovarati p r e ve~ere s jednim od stareina.

624

Pod `rtvom se ne misli na "`rtvovanje", nego na ~ovekovu unutarnju èlju da se s radou preda Onome koji ga ljubi, i bivanje s onima koji Njega ljube.

Ponavljam: ceremonije nisu bile potrebne ni u prolosti, a nisu potrebne ni danas ili u budunosti. Re~i koje ~itate u knjizi "Jevan|e-lje Isusovo", simboli su ìvota u Duhu, simboli jela i na~ina jedenja onih koji su Boga prihvatili u svoje srce.

Ko svesno pije - prima esenciju ìvota, i ko svesno jede - prima hleb Neba. Zato izvravajte sve iz srca; tako ete sve ~initi svesno, i nisu vam potrebna nikakva posveenja ili ceremonije.

Ko sve ~ini svesno, usmeren na Mene, Hrista, ~ini to Meni u spomen.

6. I nek zahvali za ove darove i blagoslovi ih, i nek zamoli Oca na Nebu da poalje Duha Svog Svetog, da se On na njih spusti i telom i krvlju ih u~ini, supstancom i ìvotom Ve~noga, koji se neprekidno lome i izlivaju za sve.

7. I neka ih uzdigne k Nebu i moli se za sve: za one to su otili, za one koji jo ìve i za one koji e tek doi. Kao to vas Ja u~ih tako se i molite; nek hleb razlomi i komadi jedan u ~au metne, i nek blagoslovi onda Svetu povezanost, i nek to onda vernicima razda go-vorei: Ovo je telo Hristovo, supstanca Bo`ja. Ovo je krv Hristova, ìvot Bo`ji, koji se bez prestanka lomi i izliva za vas i za sve radi ìvota ve~nog. I kao to videste Mene da ~inim, ~inite tako i vi u Duhu -ljubavi; jer re~i koje vam govorim Duh su i @ivot." (Pogl. 92, 6-7)


Ovo ovde izloèno tako|e su ustupci, pa dakle, nisu zakonitosti. Ljudi ondanjeg vremena traìli su spoljni oslonac i bilo im je potrebno spoljanje ukraavanje. Shodno njihovom mentalitetu, iziao Sam u susret njihovoj èlji. Ali, ko u sebi traì i prona|e Duh @ivota, tome se otvaraju vrata unutarnjeg hrama. On e sa strahopotovanjem posveivati svoj ìvot Bogu, pa tako i sve to ~ini.

625

93. POGLAVLJE


O opratanju i moljenju za oprotenje (1-2). Isceljivanje iz Duha Bo`jeg (3-4). Odgovorni u Zajednici (5-10)

1. I jedan drugi upita: "U~itelju, ako neko po~ini greh, moè li ~ovek da mu oprosti grehe njegove ili ne?" A Isus re~e: "Bog oprata sve grehe onima koji se pokaju, ali to ste sami posejali, to sami morate i po`njeti. Ni Bog ni ~ovek ne mogu oprostiti grehe onima koji se ne pokaju i ne odreknu greha, a ne mogu ih ni ostaviti onima koji ih se odreknu. Ali ko je u Duhu i jasno prepoznaje da se neko kaje za svoje grehe i odri~e ih se, uistinu moè pokajanom greniku da kaè: Oproteni su ti gresi tvoji; jer svaki e greh biti oproten kroz pokajanje i ispravljanje, i koji ga se odreknu oslobodie ga se, ali koji dalje gree ostae za greh vezani.

2. Ipak, plodovi greha traju jo neko vreme; mi sejemo, pa tako moramo i èti. Jer Bog se ne da izrugivati; oni koji seju u telu, ànju propast, ali koji u Duhu seju, ànju ìvot ve~ni. Ko se, dakle, odrekne greha svojih i prizna ih, njemu stareina ovako neka kaè: Bog nek ti oprosti grehe tvoje i nek te vodi ìvotu ve~nom. Sve grehe protiv Boga oprata Bog, a sve grehe protiv ljudi oprataju ljudi." (Pogl. 93, 1-2)


Greh moè oprostiti samo onaj o koga se bli`nji ogreio. Neko drugi ili trei, ko u tome ne u~estvuje, ne moè ni oprostiti greh.

[to ~ovek seje, to e i po`njeti - osim ako se pravovremeno ne pokaje za svoje grehe, za dela protiv Zakona, i preko Mene, Hrista, ne zamoli bli`njeg za oprotenje. Ako mu ovaj oprosti, greh mu je izbrisan - jer Bog brie sve to je okajano i oproteno, ako se ~ovek trudi da isto vie ne ~ini.

Ono pak to nije okajano i oproteno, to mora biti otplaeno - ili u ovom ili u jednom od narednih zemaljskih ìvota, ili pak u podru~jima ~ienja, kuda dua ide posle naputanja tela.

626

I ako neko moli za oprotenje svog greha i ne dobije ga, onda mu ga ni Bog ne moè izbrisati. Ali e Bo`ja ljubav i milost svojim svetlom poja~ano zra~iti na onoga koji nee da oprosti, kako bi i on spoznao sopstveno pogreno ponaanje, oprostio bli`njem te i sam molio za oprotenje. Jer, nije uvek samo jedno krivo kod nekog prestupa. U mnogim slu~ajevima oboje snose krivicu zbog svog pogrenog ponaanja.

Dok uzroci jo nisu postali delotvorni na telu, ljubav i milost Bo`ja uvek iznova doti~u srce grenika i podsti~u ga da pravovremeno o~isti greh, opratanjem i moljenjem za oprotenje, jer svaki greh je krivica, dakle, prestup protiv boànskog Zakona.

U Carstvo nebesko moè ui samo onaj kome je njegov bli`nji oprostio. Zato, o ~ove~e, pazi na svoje misli i svoj govor, da ti misli i govor odgovaraju Mome Zakonu.

ôvek, dodue, moè oprostiti, ali mrlju na dui moè samo Bog da izbrie. Onome koji moli za oprotenje ili koji prata, stareina moè objasniti da se po zakonu ispravljanja briu samo oni gresi koji se ubudue vie nee ponavljati. Od greha razreiti ne moè nijedan ~ovek, ve samo Bog.

Ako se dvoje posva|aju i ne mogu otkloniti svoje razmirice jer ne poznaju boànske zakone, onda ih, ako to èle, jedan mudri stareina ili an|eo zajednice mogu pou~iti kako ve~ni zakoni glase - kako bi oboje opet mogli da ispravno misle i postupaju.

3. A drugi Ga upita: "Ako kogod me|u nama oboli, hoemo li i mi imati snagu da isceljujemo kao Ti?" A Isus odgovori: "Snaga ova dolazi iz ~istote savrene i iz vere. Oni koji su ro|eni iz Boga, zadràvaju seme svoje u sebi.

4. Oboli li pak neko izme|u vas, nek zovne stareinu zajednice da ga ovaj maslinovim uljem pomaè, u ime Gospodnje. I molitva vere i izlivanje snage, zajedno s molitvom zahvalnosti, dii e ga na noge, ako ga gresi iz ovog ili ranijih ìvota ne pritiskaju." (Pogl. 93, 3-4)


627

U Mojoj zajednici bie i ljudi koji imaju dar isceljivanja. Da bi mogli isceljivati iz Duha Bo`jeg, njihove due moraju biti prete`no ~iste, kako bi Moja isceliteljska struja mogla da te~e prema oslab-ljenoj dui i telu koje pati.∗ Ali ozdravie samo onaj ko teret svoga tela, greh koji se tako odraàva, preda Meni. Onda e uslediti iscelje-nje, preko due, ukoliko je to dobro za duu i za telo. îni li ~ovek, me|utim, i dalje iste greke, za njegovu duu je onda bolje da podnosi svoju patnju i u njoj sazre, pa bilo to tek u jednom od narednih zemaljskih ìvota - jer greke su jednake njegovoj patnji.

U Nebu nema ceremonija. Njih Sam u mnogim slu~ajevima doputao neukima, koji su poznavali samo jedan deo Zakona ìvota, budui da su se oni jo ~vrsto dràli rituala i kroz rituale pronalazili mir i spoznaju.

Mojima, koji poznaju Zakon i koji ìve u Mojoj zajednici - kamenu temeljcu Carstva Mira, nisu potrebne ceremonije, niti pomazanje. Nebo je Zakon ljubavi i tako treba da bude i na Zemlji me|u Mojima.

Ko Me moli za isceljenje, on istovremeno treba i da zahvaljuje za isceljenje; jer ko od srca moli i ~ini dela nesebi~ne ljubavi - te vie ne ~ini iste grehe - taj je ve isceljen u svojoj dui. Zahvaljujte i budite sigurni: ko od srca zahvaljuje i svoje greke vie ne ponavlja, taj je ve primio.

5. A jedan Ga pak upita: "U~itelju, kako sveta zajednica treba da je ure|ena i ko u njoj da sluì?" I Isus odgovori: "Kad se u~enici Moji sakupe u Moje ime, nek iz svojih redova izaberu verne mukarce i ène koji e u svetovnim stvarima preuzeti zadatke i savetovati, i brinuti se o potrebama siromanih i o onima koji ne mogu da rade, i nek oni upravljaju dobrima zajednice i pomaù kod `rtve, i uz pomo vau nek postanu pomaga~i vai.

∗ Verski iscelitelji, nazvani i Hristovi iscelitelji ili iscelitelji molitvom, moraju, po Zakonu ìvota, duè vreme da sluè u zajednici. I u ovom slu~aju zajednica procenjuje da li je doti~ni pripadnik zajednice razvio unutarnje kvalitete za ovaj zadatak. Versko isceljivanje ne isklju~uje i konsultovanje lekara ili travara.

628

6. I dokaù li se u slu`bi svojoj, izaberite izme|u njih one koji imaju duhovne darove: ili vo|enja, ili prorokovanja, ili drànja propovedi, pou~avanja ili isceljivanja, da stado duhovno podiù, svetu `rtvu da prinose i misterije Bo`je da slave, i oni nek budu stareine vae ili pomonici njihovi.

7. I izme|u onih koji poloàj svoj zaista zasluè, izaberite najdostojniji koji je, i on nek stoji iznad svih, da bude an|eo va. I nek an|eo postavi pomonike i blagoslovi stareine, i nek ih pomaè i poloì na njih ruke svoje, i nek ih nadahne, da prime Duha Svetoga radi slu`be svoje za koju su pozvani. An|elu pak nek pomaè i blagoslovi ga ko od vieg vo|stva, neko iz najvieg saveta.

8. I kao to poslah apostole i proroke, tako aljem i jevan|eliste i pastire - ~etrdeset i osam stubova hrama - da kroz slu`bu êtvorke podignem i usavrim Zajednicu Svoju. I oni u Jerusalimu treba da sede, u skupu svetome, svaki sa pomonikom svojim i pomaga~em, a zborovi napolju da ih izvetavaju o svemu to je va`no za odràvanje Zajednice. I kao to svetlost dolazi, tako oni treba Zajednicom Mojom svetom da upravljaju i vode je, i da je izgra|uju i pou~avaju. Oni treba da primaju svetlost od svih, i svima da daju vie svetlosti.

9. A pri molitvama svojim i pozivima, pri molbama i zahvaljiva-njima, ne zaboravite ni tamjan da `rtvujete, kao to stoji napisano kod poslednjeg od proroka vaih: Odakle sunce izlazi pa do zalaska -njegova, svuda da se u Ime Moje tamjan prinosi kao ~isti `rtveni dar, da Ime Moje veliko bude me|u neznabocima.

10. Jer zaista vam kaèm, tamjan je spomen na molitvu Svetih u skrivenome, re~ima koje se ne mogu iskazati." (Pogl. 93, 5-10)


U Mojoj zajednici sluè svi oni koji su - na Unutarnjem putu ka carstvu srca - spoznali i ostvarili drugi stepen, stepen boànske Volje. Oni postaju zreli za dela u Mome Duhu.

U Mojoj slu`bi su: an|eo zajednice, stareine, iscelitelji verom, duhovni u~itelji i u~itelji Unutarnjih Duh =Hristovih crkava i oni koji nesebi~no sluè bli`njem.

629

@ivot u zajednici ne poznaje krute forme. Jer ìvot u Mome Duhu je evolucija. Nema nadre|enih i podre|enih.

Iz zajednice se uvek iznova izabiru u Duhu sazreli mukarci i ène, koji vode rastuu zajednicu ili osnivaju nove zajednice, kako bi Zemlja bila nastanjena ljudima koji ispunjavaju volju Otac-Majka Boga.

Izabrani se najpre postavljaju uz duhovne u~itelje i voditelje Unutarnjih Duh=Hristovih crkava i uz one koji obavljaju razli~ite zadatke, kao npr. u oblasti obrazovanja ili u socijalnoj, poslovnoj i privrednoj oblasti, ili pak uz one koji se brinu o siromanima i uprav-ljaju dobrima zajednice. Na ovaj na~in oni postaju zreli za dalje, samostalne zadatke u Mome Duhu, kako bi se Zajednica - a u najirem smislu, zajednice - uveala, a tako i Carstvo Mira na Zemlji raslo.

Izabrani mukarci i ène tako|e treba da uveavaju jato stareina. Zato dopustite nekima koji su obdareni milou, da pod nadzorom jednog stareine vode ìvot zajednice, bilo na ve~erima zajednice, ve~erima molitve, na Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama i u svemu drugom to je du`nost stareine.∗

Nekoliko pozvanih stareina ili an|eo nastajue zajednice, otvaraju za buduu zajednicu Knjigu zajednice, ~uvaju je i vode ra~una da se u nju zabeleì sve bitno to se odvija unutar zajednice.

A ako se jedan od izabranih istakne dobrim, nesebi~nim delima, potovanjem ve~nih zakona, omoguite mu da postane an|eo zajednice. Njega stareine i zajednica postavljaju za an|ela tek onda kad je uspeno proao godine dokazivanja i uistinu ostvario ~etvrti stupanj - stupanj boànske Ozbiljnosti, i postao Mojom Re~ju, Zakonom.

Nek se zna: Ja u~im Svoje Mome Zakonu da bi i na Zemlji bilo kao i u Nebu.

∗ Stareine imaju obavezu i zadatak da se staraju o zajednici u svim podru~jima, da je vode i paze da se njeni pripadnici pridràvaju ve~nih zakona i po njima ìve.

630

Mojima, koji poznaju Moje zakone i drè ih se, jer idu unutar-njim putem prema carstvu unutarnjeg, prema Zakonu ìvota, nisu potrebne ceremonije - a tako ni jevan|elisti ni pastiri:

Ko Moju volju vri, on poznaje Zakon. Pastir je onda Zakon: a to je Hrist u vama, preko ~oveka koji je Moja re~ i koji Moju re~ ~uje u sebi.

Onaj ko je Moja re~ - an|eo, i oni koji Moju re~ ~uju - stareine, i koji su blizu Mojoj re~i - iscelitelji verom, i duhovni u~ite-lji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava, i svi koji nesebi~no sluè Mojoj zajednici - odgovorni su za Moju zajednicu.

631

94. POGLAVLJE


O sahranjivanju mrtvih - Svesni ìvot - Duhovno mrtvi - Bog ne èli da se ponovo otelovljavamo (1-4). Ko je pronaao put do svog unutarnjeg Boga ne

trebaju mu zemaljske vo|e - Kriterijumi za istinski odgovorne: nesebi~no sluènje - O odei: unutarnja lepota postaje vidljiva u spoljanjem (5-7). Rast

i odràvanje ìvota Zajednice; zajedni~ki zadatak (8-10).

1. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, kako hoe da pokopavamo svoje mrtve?" A Isus odgovori: "Savet o tome traìte od pomonika stareine; jer se to odnosi samo na telo. Zaista vam kaèm, nema smrti za one koji veruju u ìvot budui. [to vi smatrate smru, vrata su ka @ivotu, a grob je pak kapija uskrsnua za one koji veruju i sluaju. Ne tugujte i ne pla~ite za onima koji vas napuste, nego se ra|e radujte ulasku njihovom u @ivot.

2. I kao to sva bia iz nevidljivog dolaze u ovaj svet, u nevid-ljivo se opet vraaju, i dolaze ponovo sve dok se ne o~iste. Tela -njihova predajite elementima, a Otac, koji sve obnavlja, ovlastie an|ele da ih prihvate. Stareina, pak, neka se moli da tela njihova po~ivaju u miru, a due njihove u uskrsnuu radosnom da se probude.

3. A uskrsnua ima, pak, i iz tela i u telo. I ima izlaska iz ìvota telesnog i ulaska u ìvot telesni. Govorite molitve za one koji tamo ve otidoe, i za one koji su jo tu i za one koji e tek doi; jer svi su porodica u Bogu. U Bogu ìve, kreu se i postoje.

4. Telo koje danas polaète u grob ili se vatrom saèè, nije telo koje e ubudue biti; jer oni to dolaze, druga tela dobijaju, a ipak svoja vlastita, i to su u ovom ìvotu posejali to e u drugom jednom po`njeti. Blaèni su koji u ovom ìvotu trpe nepravdu; jer e veu radost imati u ìvotu buduem. Blaèni su koji su ~estiti bili u ovom ìvotu jer e primiti venac ìvota." (Pogl. 94, 1-4)


Samo je jedno raspadljivo telo; to je materijalno telo, koje je od zemlje i ponovo e postati zemlja.

632

Zato vam savetujem da mrtvo telo, ono to je od zemlje, ponovo zemlji predate. Kao to se lie drvea, koje u jesen pada na tle, ponovo vraa zemlji, tako se i prolazno telo ponovo vraa zemlji.

Vai grobovi ne treba da budu ukraeni nadgrobnim spomenicima i svim moguim ukrasima. Cvee koje zemlja daje najlepi je ukras. A ako to ipak èlite, ili je to pak uobi~ajeno po svetovnim zakonima, jedan manji kamen ili manja drvena plo~a moè da nosi ime raspadljivog tela koje je predato zemlji.

Preda li se raspadljivo telo vatri, tada pohranite pepeo u neku posudu. Posudu ~uvajte u grobnici dok ne do|e vreme da se i pepeo raspadne i opet postane ono od ~ega je i nastao. Za ove ostatke tela bile bi dobre posude od gline.

Ako je to prema jo postojeim svetovnim zakonima, pepeo tela moète predati i vetrovima, elementu vazduh. Vetar razvejava pepeo nekadanjeg tela i vraa ga tako zemlji.

Nema smrti due. Ono to dolazi iz Boga, ìvi ve~no - a to dolazi iz zemlje, ponovo postaje zemlja.

Zato nastojte da ispunjavate ve~ni Zakon i da ìvite u zakonu -ljubavi, kako bi vaa dua ve u telu postigla uskrsnue iz duhovne smrti, naime svesni ìvot koji dua jo u ~oveku ostvaruje i na re~i i na delu.

Svesni ìvot zna~i: ostvarivati i ispunjavati Zakone ljubavi. ôvek tako postiè jasnou i zakonito e misliti i delovati. Dua e onda posle telesne smrti odmah uskrsnuti i ui u svetlija podru~ja, u ono koje odgovara ìvotu due i tela, ili e pak ui u samu Svetlost, u Nebo.

Sve dok postoje zemaljski zakoni, vaè re~i: Dajte caru to je carevo, a Bogu to pripada Bogu. Nastojte, dakle, da se drìte zakona Bo`jih, ali i da ispunjavate zemaljske zakone - ukoliko se ovi ne protive boànskom Zakonu. Jer ko prestupi protiv Boga, univerzalnog Zakona, optereuje se.

633

Ko ne poznaje ve~ni Zakon ìvota, a i nee da ga upozna i po -njemu ìvi, duhovno je mrtav. Zato samo duhovno mrtvi àle za svojim mrtvima - jer veruju da ovi zauvek odlaze od njih. A oni su, me|utim, samo preli u finiji ìvot, koji ne moè da se opazi telesnim o~ima.

Radujte se kad jedna svetla dua izi|e iz groba ljudskog "ja" i posle smrti tela u|e u svetlo carstvo, u Nebo - u ìvot koji sleduje onima koji ve u zemaljskoj odei ìve u Duhu, u pravom ìvotu.

Volja Otac-Majka Boga i Sina, koji Ja Jesam, jeste da se dua u zemaljskom ruhu o~isti toliko da vie ne mora da se vraa u telo, u novo telo od zemlje, koje za~inje zemaljski mukarac a zemaljska èna donosi na svet. Vrati li se dua ponovo na Zemlju, njeno e novo telo opet odgovarati njenom stanju i crtama njenog bia. Zemaljsko telo, dakle, obeleàvaju i svetle i zasenjene strane due. Materijalno telo ponovo otelovljene due, kua je u kojoj se ona nastanila da bi na Zemlji, u ìvotnoj koli otelovljenih dua, otklonila svoje senke.

Svetlost dana pokazuje ~oveku ta on mora svakog dana da savlada. Tako su, dakle, sekunde i minuti dragocena energija za samospoznaju. Ko koristi sekunde, minute i sate, ìvei tako u sada-njosti, savladao je samog sebe. On poseduje dragocenu ìvotnu energiju u svojoj dui i u svom telu.

Dua e èleti da se vraa u telo sve dok ne bude imala vie svetlosti nego senki.

Zemlji teè i svetle due, ali da bi sluìle onima koji se bore sa svojim senkama. I ako one u svetlosti i ostanu, nee se uvezati u Zakon setve i ètve; one se posle smrti tela ponovo vraaju u Svetlost. Postoje, dakle, izlazak iz telesnog ìvota i ulazak u telesni ìvot.

Molite se Otac-Majka Bogu da vam On svakodnevno daruje novu ìvotnu energiju, da biste prepoznavali ta sve u odre|enom danu treba da savladate - da biste se posle telesne smrti vratili u svetlija carstva i da vie ne silazite u telesni ìvot.

Molite se za umrle da spoznaju svoj put i kora~aju stazom ka boànskome, ka Carstvu Mira. Ali molite se i za one koji e tek doi,

634

da ve u podru~jima ~ienja spoznaju ta e za njih biti va`no u zemaljskom ruhu.

Ko ìvi u Bogu, u Bogu se i kree i u Njemu ima svoje bivstvovanje.

Ko pak ìvi u svetu, i sa svetom, on u svetu uvek iznova i bivstvuje i u svetu e ìveti sve dok ne bude koristio dane da dostigne ono duhovno, koje je, na kraju krajeva, sam ìvot.

Ko kao ~ovek, uprkos svim napadima tame, izdrì i ostane u svetlu istine, u Bogu, i u Bogu istrpi nepravdu koja mu se nanosi, taj e se u ve~nom postojanju radovati, jer on ne mora vie da oprata niti da moli za oprotenje. On je ìveo i ìvi u Bogu. Ko je uprkos napastima ostao ~estit, pridràvao se, dakle, ve~nih zakona, taj e u ve~nom @ivotu nositi venac ljubavi.

5. A jedan, opet, upita Ga: "U~itelju, Mojsije je svetenike, prema zakonu, u raskone odore zaodevao za slu`bu njihovu u hramu. Treba li i mi tako da obla~imo one kojima poveravamo svete slu`be kojima si nas Ti u~io?" A Isus odgovori: "Belo platno je pravednost svetih; ali zaista, doi e vreme kad e Sion opustoen biti, i kad mine vreme àlosti njegove uskrsnue i zaodenuti se u lepe odore svoje, kao to je napisano.

6. Ali traìte najpre da pravednost zavlada, a drugo sve dodae vam se. U svemu traìte jednostavnost, a ne rasko ispraznu. I gledajte najpre milosr|em da se zaogrnete i ruhom Spasenja i ogrta~em pravednosti.

7. Od kakve vam koristi sve drugo ako odore ove nemate? Bez -ljubavi ste kao zvuk bronze ili zvuk cimbala. Traìte pravednost, -ljubav i mir, i sve e vam se to je lepo dodati." (Pogl. 94, 5-7)


Shvatite: u Zakonu ljubavi nema mu~enja. Zakon ne oduzima ~oveku nita to on jo èli da zadrì. Zakon izvodi ~oveka iz njegovih

635

navika, tradicije, miljenja i sebi~nosti, ali i doputa jo dosta toga, dok se ~ovek ne prona|e u Meni, Zakonu. Tako je ~inio i Mojsije.

Ko, me|utim, gleda jedino na Mene i ostvaruje zakone, njemu nisu potrebni ni spoljanja rasko ni ljudski vo|a. On je svog Vo|u i Spasitelja pronaao u sebi. To je Hrist, koji Ja Jesam, Dobri Pastir svih vernih ovaca.

Zato, ne traìte spoljni ugled niti ljudske vo|e. U Bogu vlada jednakost. Zato ni u Mojoj Zajednici an|eo i stareine ne treba da budu vii ili manji od Zajednice. U Meni postoji samo jedan narod, koji se drì ve~nih zakona ljubavi.

Zato ljudi stalno biraju svoje zemaljske vo|e? Jer nisu Duh Hristov postavili u sredite svog ìvota. ôve~anstvu e zemaljski idoli biti potrebni sve dok ne prona|e unutarnju istinu. Ako je ~ovek pronaao put do svog unutarnjeg Boga, Otac-Majka Boga, on vie nee imati ljudskih idola, ve e ispunjavati ve~ne zakone i biti drag Bogu. On onda s istomiljenicima ~ini porodicu Bo`ju na Zemlji.

Sve dok ljudi koji grade zajednicu ili zajednice u Meni, Hristu, budu jo u evoluciji, me|u njima e uvek biti onih koji su dostigli veu duhovnu zrelost. Oni su onda an|eli ili stareine, iscelitelji verom, duhovni u~itelji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava u zajednici. Ali ko je u Duhu sazreo, on se nee praviti da je bolji od svog bli`njeg.

Jedan od kriterijuma istinitosti an|ela i stareina, kao i svih drugih koji vode zajednicu, jeste nesebi~nost, nesebi~no sluènje, bez traènja plate ili priznanja.

Ovo, pak, ne odnosi se na delovanje u Hristovim preduzeima i socijalnim ustanovama. Tamo ~ovek ispunjava zakon "Moli se i radi" i za svoj rad dobija platu da bi se mogao odràti u materijalnom ìvotu. Ali i ovde vaì: Delaj nesebi~no u slu`bi svog bli`njeg. I onda e i primati.

Nesebi~nost pak u slu`bama zajednice, kao npr. u slu`bi an|ela ili stareine, ne treba uvrtavati u zakon "Moli se i radi". To je nesebi~no sluènje bez plate.

636

Nastojte najpre da postignete pravednost i nesebi~nu ljubav, i onda ete primati i imati sve to vam je potrebno, - i vie od toga. Ko nesebi~no sluì, taj e i zasluèno primati. Jer je volja Bo`ja s njime i Otac-Majka Bog brinue o tome da mu nita ne nedostaje.

Zaodevajte se ukrasima vrline, snagom ljubavi i milosr|a - i oslobodiete se onoga to svetovni ~ovek jo ima na sebi: svog ljudskog "ja", koje se odraàva u mnogim fasetama: u sjaju i raskoi, u spo-ljnom bogatstvu, u te`nji za priznanjem i posedovanjem, u zavisti, mr`nji i neprijateljstvu.

Mojsije je svetenicima dopustio raskone odore jer jo nisu bili dostigli milosr|e, a i narod je tako hteo.

Ko je proèt ljubavlju, milosr|em i pravednou, taj je spasen. On e se i odevati i ponaati saobrazno svom unutarnjem zra~enju.

Ko se drì ve~nih zakona, on e se i odevati u boje koje su saglasne harmonijama boànskog Zakona. Osnovne snage Duha i sedam su osnovnih boja Neba. One su istovetne bojama duge.*

Onaj nesebi~ni odeva se uredno, ~isto i jednostavno, u jednu od boja duginog spektra. On se, me|utim, nee odevati u sjaj i rasko.

Nesebi~ni nee glumiti, niti se ponaati upadljivo. On iz sebe zra~i ono to je ostvario - i kroz svoju odeu.

Kako ~ovek osea, misli, govori i postupa, onakav i jeste - i tako se on ponaa i u svojoj porodici i u javnosti.

Onakav kakav je, tako se on i hrani. A kakav je i kako se hrani - tako se i ponaa i odeva.

ôvek moè dugo da skriva svoje "ja" i da zavarava neprosvetljenoga. Ali svakome do|e vreme kad njegovo "ja" postaje vidljivo i on se pokazuje onakav kakav zaista jeste.

Svako na sebi samom prepoznaje kakav je, svako je sam sebi merilo; njegov bli`nji mu je u tome samo ogledalo: jer, to mu se ne svi|a na njegovom bli`njem, to ga uznemiri i o ~emu s uznemirenjem razmilja i govori - isto ili sli~no ima i on na sebi i u sebi. Svako uznemirenje povodom bli`njeg jeste vlastito merilo.

637

Prona|ite unutarnju lepotu, kroz nesebi~nu ljubav, mir i pravednost - i sve e vam biti dato od Oca u Nebu!

Bog èli, ne da Njegova deca oskudevaju, ve da su bogata u Duhu. Tada e i kao ljudi imati sve to im treba, i jo mnogo vie - da bi podelili onima koji su jo na putu od spoljanjeg siromatva i optereenja due ka unutarnjoj lepoti i unutarnjem bogatstvu.

Zato, teìte najpre Carstvu Bo`jem i Njegovoj pravednosti, i primaete sve to vam je potrebno, i vie od toga. Me|utim, to ne zna~i da treba da sedite skrtenih ruku. Zakon za ljude glasi "Moli se i radi".

8. I jo Ga jedan upita: "U~itelju, koliko e bogatih i monih ui u @ivot i zaduìti se s nama, siromanima i prezrenima? Kako da sprovodimo Delo Bo`je u duhovnoj obnovi ~ove~anstva?" A Isus re~e: "I ovo je stvar pomonika stareina Zajednice u savetu stareina

9. A kad se u~enici Moji skupe na sabat uve~e ili ujutro prvoga dana sedmice, neka svaki `rtvuje po jedan gro, pa bio to i najmanji deo imetka njihova to im ga dade Bog, i metnite ga na `rtvenik za odràvanje zajednice, njenih slu`bi i njenog delovanja. Jer, kaèm vam: davanje je blagoslovenije od primanja.

10. Ovako, dakle, sve da bude u~injeno, kako dolikuje i kako je red. A ostalo sve uredie Duh koji dolazi od Oca u Nebu. Sad Sam vas, eto, pou~io pravilima osnovnim, a evo, s vama Sam ve~no, do svr-etka vremena." (Pogl. 94, 8-10)


Nijedan bogata koji svoj imetak i dobra naziva svojim vlasnitvom, nee ui u Carstvo Bo`je; i nijedan monik koji primenjuje silu nad Mojim narodom, nee ui u Nebo.

Oboje, bogata i monik, siromani su u Duhu ljubavi i u delima milosr|a. I tek kad pognu svoje glave i svoj imetak i dobra na ispravan na~in uloè za zajedni~ko dobro, za narod, i budu kao oni koji Mene ljube vie nego ~itav ovaj svet sa njegovim draìma i

638

zadovoljstvima - uzrae u Mome Duhu i bie s vama koji ete biti bogati unutarnjim vrednostima.

Ko se pokaje za svoje te`nje za moi i vladanjem, za netolerantnost i oholost, i popravi ono to je prouzrokovao - tamo, naime, gde je nevolja i gde je to potrebno - ko se, dakle, podredi ve~nim zakonima, on e biti s Mojima i Moji s njim.

Zato ne govorite da ste siromani, vi koji ste izabrali Carstvo Bo`je. Jer oni koji vre volju Mog i svog Oca, istinski su bogatai.

Blizu je vreme u kojem e Moji posedovati Carstvo zemaljsko. Jer, u Hristovom dobu nee biti ni bogatih ni siromanih, ni monika ni podre|enih. U Meni su svi jednaki: Moja braa i sestre - a mi svi sinovi smo i keri Bo`je.

Sve dok unutarnje carstvo bude postepeno raslo i prema spolja, dakle i na Zemlji postajalo vidljivo preko onih koji vre O~evu volju - i preko onih koji su zapo~eli put prema carstvu unutarnjeg da bi spoznali i ispunili O~evu volju - jo e u Mojoj Zajednici biti potrebne sluge: an|eli, stareine, verski iscelitelji, duhovni u~itelji, voditelji unutarnjih Duh=Hristovih crkava i druge nesebi~ne sluge Bo`je, u stambenim zajednicama, kolama, vrtiima, Hristovim ustanovama (od vas nazvanim "Hristova preduzea" i "Imanja za ìvot"), u "Kuama zdravlja", "Kuama ka unutarnjoj domovini" (domovi za stare) i u drugim ustanovama koje su ~oveku potrebne da bi ìveo u vremenskom.

Da bi se Zajednica odràla i uveavala, potrebna je pomo svakog pojedinca. Zato bi svako trebalo svake sedmice ili svakog meseca, da doprinosi desetinom (prilogom), zahvaljujui Bogu to je zdrav i snaàn i to tako moè da sluì Ve~nome, Zajednici i svom bli`njem.

Nesebi~ni e dobrovoljno tome doprinositi, jer on zna: sve dolazi od Boga i sve se ponovo vraa Bogu.

Kao to more hrani jezera, reke i potoke, a ovi opet more; kao to se voda pretvara u paru i oblake, i oni opet kao voda napajaju zemlju - tako bi i Moji trebalo da puste da teku energije. Samo zdrav kru`ni tok, proticanje snage, omoguava i zdrav rast i poveanje energije. I ko je priklju~en na ovaj nesebi~ni kru`ni tok, nee nikada oskudevati. On

639

potuje strujei, ve~ni Zakon nesebi~ne ljubavi i drì se zapovesti "Moli se i radi".

Ko se drì Zakona i zapovesti, koji su izvodi iz ve~nog Zakona, taj pripada Hristovom narodu koji ima samo jednog Vo|u i Spasite-lja: Hrista, koji Ja Jesam kao Sin u Otac-Majka Bogu, ve~no.

Sve dok svi ljudi i bia ne budu jedno u Bogu, Mom Ocu, za ìvot Zajednice treba da vaì ovo pravilo Reda Zajednice.

Ne klonite. Ja Sam uz vas do svretka vremena - a kao Brat u svu ve~nost.

Ne klonite. An|eli Neba su s Mojima i Moji su s an|elima Neba, s boànskim biima - kako bi na Zemlji bilo kao i u Nebu, gde vladaju ljubav i mir.

Ko je sa Mnom, on kora~a pod Hristovim barjakom koji simbolizuje unutarnje carstvo, Carstvo Mira: slobodu, jedinstvo i bratstvo.

Svi ljudi su jedan narod u Meni, Hristu.

640

95. POGLAVLJE

Uznesenje

Vaskrsli pou~ava Svoje u~enike o ispunjavanju Spasiteljskog naloga i o uticajima negativnih snaga

- U monom kosmi~kom kompjuteru, kao i u atmosferskoj hronici, pohranjeni su, kao pozitivna energija, vraanje u Domovinu i Carstvo Bo`je na Zemlji, i oni se sve vie izgra|uju (1). Zemaljska vladavina u ime Hristovo preko oru|a

demona (2-3). U ovoj monoj vremenskoj prekretnici na videlo izlazi sve protivzakonito - Tama u sopstvenim posledicama i samostvorenim okovima (4). Obeanje Svetog Duha (5). Nosi Hrista u sebi (6). Ja dolazim ponovo u svoj slavi (7). Nesebi~na ljubav je neraskidiva nit (8). Isus je kao ~ovek doìveo i

kroz patnju iskusio ta zna~i biti ~ovek (9-10)

1. Posle Svog uskrsnua pokaza Isus Sebe ìva u~enicima Svojim i provede s njima dana devedeset. I pou~avae i govorae o Carstvu Bo`jem i o svemu to je povezano s njim, i privede kraju to je jo imao da u~ini. Onda posla Dvanaestoricu, s kojima behu Marija Magdalena, Josif otac Njegov i Marija majka Njegova i druge jo verne ène, u Vitaniju na goru Maslinsku na koju im ukaza. (Pogl. 95, 1)


Stoji napisano: "Posle Svog uskrsnua pokaza Isus Sebe ìva u~enicima Svojim i provede s njima dana devedeset. I pou~avae i govorae o Carstvu Bo`jem i o svemu to je povezano s njim, i privede kraju to je jo imao da u~ini". I ove re~i treba razumeti po smislu.

U spomenuto vreme Moji u~enici bili su zajedno. Molili su se, predajui se potpuno Onome koji je otiao od njih, a ipak je s njima bio i jeste - Hrist Bo`ji u ve~nom Ocu.

U ovim danima molitve i predavanja, Ja, Vaskrsli, pokazivao Sam se uvek iznova onima koji su se molili. Preko onih koji su primali Moju Unutarnju re~ pou~avao Sam Svoje u~enike da se pridràvaju zakona Bo`jih koje Sam im Ja objasnio i primerom ìveo. Jer, oni su trebalo da ispunjavaju ono to Ja kao Isus nisam vie

641

mogao sprovesti zbog udaljenosti Jevreja od Boga, koji u Meni nisu hteli da vide nita drugo do cara ovoga sveta.

Ono to Sam objavio Mojim u~enicima, vaìlo je - i vaì - za sve naredne generacije, jer uvek su iznova dolazili i dolaze ljudi ispunjeni Bogom da bi to ostvarivali. Moja misao, ìvot i delovanje kao Isusa uli su i u veliko kosmi~ko spremite - izvor i u atmosfersku hroniku, da bi otuda uvek iznova zra~ili na Zemlju.

Ovo mono kosmi~ko spremite - izvor i atmosferska hronika registruju sve energije koje proizlaze od ljudi, a tako i ono to je objavljeno i to se objavljuje iz ~istog Postojanja. Jer se ne gubi nita od onog to se misli, govori, objavljuje i ~ini.

Objavio Sam u~enicima Carstvo Bo`je, ve~no Postojanje, i govorio Sam o Carstvu Bo`jem na Zemlji. Objavio Sam im i ono "za" i "protiv", uticaje i borbe negativnih snaga ovog sveta, koji e potrajati sve dok ono ~isto, Zakon ìvota, ne prona|e put u srca mnogih ljudi i ne bude od njih ostvareno. Jer kad ~ovek postane ~ist, plemenit i dobar, on e sa Mnom, Hristom, osnovati Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji.

Kao Isus iz Nazareta nisam mogao ispuniti ovaj zadatak jer Moji nisu bili uz Mene. Ja Sam ga zbog toga, kroz objave, uneo u kosmi~ki kompjuter i u atmosfersku hroniku. Tamo se izgra|ivao, nevidljivo za ljude, ~itav Nalog Spasenja: povratak dece Bo`je i Carstvo Bo`je na Zemlji. To je mono delo Spasenja u koje su uklju~ena mnoga ~ista duhovna bia, kao i duhovna bia u zemaljskom ruhu, dakle ljudi.

U sva vremena odlazila su bia - verna svom nalogu - u zema-ljsko ruho, donosei u svet delove tog naloga. Oni su vodili nesebi~ni ìvot u slu`bi bli`njega ili su uvek iznova preuzimali manje ili vee delove duhovnog naloga doprinosei da on tako postane vidljiv. U jednom ìvotu za zajednicu i za bli`njega, oni su stvarali ustanove u kojima su se trudili da ìve istinsko hrianstvo; ali uvek iznova dolazio je onaj mra~ni, da unitava ono spoljanje ovih ustanova.

Generacijama su se mra~ne due utelovljavale da bi u zema-ljskom ruhu sluìle demonima kao oru|e. Sve dok je demonsko jo

642

imalo mo, moglo je unitavati spoljanjost istinskih hrianskih ustanova - ali ne i ono to se kao pozitivna energija sve vie izgra|ivalo u kosmi~kom spremitu - izvoru, atmosferskoj hronici i na Zemlji: Carstvo Bo`je na Zemlji.

U monoj vremenskoj prekretnici (1989) mnoge od ovih otelov-ljenih mra~nih dua iskuavaju posledice svojih ranijih nedela, postajui tako slabe. Zato demoni imaju sve manje pristupa aktivnostima usmerenim na izgradnju Carstva Bo`jeg na Zemlji. Posledica ovoga je da su oni me|usobno nejedinstveni i jedva sposobni za opse`na negativna dela, za razaranja i za ubijanje ljudi koji im se ~ine opasni jer se trude da ìve u Meni, Hristu.

Negativne snage, tako, gube sve vie tle pod nogama, a time i uticaj i snagu. Istovremeno, u mnogim ljudima, a time i na Zemlji, narasta Svetlost Neba. Mra~na sila e ustuknuti.

Stoji napisano: "Onda posla Dvanaestoricu, s kojima behu Marija Magdalena, Josif otac Njegov, Marija majka Njegova i druge jo verne ène, u Vitaniju na goru Maslinsku na koju im ukaza."

Molio sam Svoje verne da prisustvuju Mome uznesenju kako bi taj doga|aj urastao u njihove due i oni spoznali da e prema Nebu krenuti svi oni koji Mene, Hrista, uistinu priznaju i prihvate. I oni su poli na goru koju Sam im nazna~io.

Mome uznesenju prisustvovala su mnoga duhovna bia. Ona su Me pratila do ve~nog Oca, kome Sam se vratio kao Sin i Savladar Neba.

Ja ispravljam: Me|u ovim duhovnim biima nalazilo se i duhovno bie koje je ranije, u zemaljskom ruhu, bilo moj poo~im Josif, ~iji sin je bilo Moje zemaljsko telo Isus. Josif je ve bio umro. I njegovo duhovno telo, bie iz Boga, bilo je, dakle, me|u ovim mnogim Bo`jim glasnicima.

2. A Isus im re~e: "Eto, Ja vas izme|u ljudi izrabrah i dadoh vam Zakon i re~ istine.

3. Ja vas postavih za svetlost svetu i kao grad koji ne moè ostati sakriven. Ali dolazi vreme kad e Zemlju prekriti mrak, a velika tama

643

narode. I neprijatelji istine i pravednosti vladae u Moje ime i vladavinu ovog sveta osnovae. Oni e podjarmiti narode i neprijatelja podstai na klevetu, u~enje Moje zamenjujui miljenjima ljudi i u Moje ime u~ei ~emu Ja nisam u~io, a tradicijama svojim zamra~ujui ono ~emu Sam u~io." (Pogl. 95, 2-3)


Stoji napisano: "Eto, Ja vas izme|u ljudi izabrah i dadoh vam Zakon i re~ istine. Ja vas postavih za svetlost svetu i kao grad koji ne moè ostati sakriven."

Ovo Sam, po smislu, govorio ne samo vernima u zemaljskom ruhu, ve istovremeno i mnogim prisutnim Bo`jim glasnicima - a i onima koji su se u carstvima dua spremali za dalja otelovljenja kako bi u smenama doba i generacija ispunili svoj zadatak u delu povratka u Domovinu, u Spasenju, da bi to delo najavili i podigli Carstvo Mira na Zemlji. Danas (1989) opet je utelovljeno puno bia iz Boga da bi rairili poruku ljubavi, koju Sam iznova objavio i objavljujem, i da bi osnovali Carstvo Bo`je na Zemlji.

Ono to Sam objavio Svojima pre Mog uznesenja, dogodilo se.

"Ali dolazi vreme kad e Zemlju prekriti mrak, a velika tama narode. I neprijatelji istine i pravednosti vladae u Moje ime i vladavinu ovog sveta osnovae. Oni e podjarmiti narode i neprijatelja podstai na klevetu, u~enje Moje zamenjujui miljenjima ljudi, u Moje ime u~ei ~emu Ja nisam u~io, a tradicijama svojim zamra~ujui ono ~emu Sam u~io."

Demoni su uzeli svoja oru|a i u Moje ime, Hrist, uspostavili svoju vladavinu u ovom svetu. S Mojim imenom, Hrist, podjarmili su ~itave narode i jo podjarmljuju mnoge ljude. U Moje ime vodili su krstake ratove i pobili mnogo ljudi. Druge su prisilno u~inili hrianima, tako da su i ovi zloupotrebljavali Moje ime, kao to su to ~inile vojske tame i kao to to jo ~ine.

Svetu re~, koja vaì za Zemlju i za ljude, podlagali su i podlaù svojoj vlasti i svojoj cenzuri i iz toga su napravili svoju knjigu, svoje "Sveto pismo". Oni dodue, pou~avaju u Moje ime, u ime Isusa i

644

Hrista; oni svoju knjigu predstavljaju kao istinu - me|utim, sami ne ìve to to objavljuju kao istinu. Kako bi ljude podloìli svojoj vlasti, postavljaju pravila koja su izmislili ljudi. Ova pravila nisu Zakon ìvota kojem Sam Ja u~io kao Isus iz Nazareta i koji ponovo objav-ljujem kao Hrist Bo`ji. Oni su uveli paganske obi~aje, uspostavili "tradicije" i tako prekrili, a i danas jo prekrivaju, istinu.

Ovaj ljudski svet predstava, koji nema nikakve veze s Bo`jim svetom, oni su okitili i kite ga Mojim imenom kao "hrianstvo" i zamra~uju Moje u~enje kako bi narod i dalje vezivali za sebe i dràli ga slepim za istinu. U Moje ime, Hrist, zavedeni osnivaju ~ak i politi~ke partije da bi s Mojim imenom, Hrist, naveli narod da bira za njihove nehrianske ciljeve.

Tako se Moje ime izvrgava ruglu na mnoge na~ine, a svi oni koji istinski èle da Me slede bivaju klevetani, ismejavani i okrivljuju se za pogreno u~enje. Ono to su oni sami - naime, oru|a tame koja zloupotrebljavaju Moje ime - to tvrde za istinske sledbenike.

Tako sve do dananje generacije (1989) vaè Moje re~i: Kako su Mene progonili, tako e progoniti i vas. Kako su Mene izrugivali, prezirali i ismejavali, tako e i vas javno izrugivati, prezirati i ismejavati u ~itavoj javnosti. Kako su mene pogubili, tako e i mnoge od vas pogubiti.

4. Ali radujte se; jer dolazi vreme kad e istina koju su skrivali na videlo izii, i svetlost e sjati i nestae tame, i pravo e se Carstvo podii, koje e u ovom svetu biti ali ne i od ovoga sveta. I re~ prave-dnosti i ljubavi izlazie iz sredita, iz Svetog grada na brdu Sionovom, i brdo ovo, koje je u zemlji egipatskoj, priznae se kao oltar svedo~anstava Gospodnjih. (Pogl. 95, 4)


Mono nastupa Novo Doba, doba Hrista. ôve~anstvo je u jednoj, u materiji jo nedoìvljenoj vremenskoj prekretnici. Dolazim Ja, Hrist, - i sa Mnom oni koji svoju veru u Mene iskazuju svojim delima istinske i nesebi~ne ljubavi.

645

U ovoj monoj vremenskoj prekretnici sve ono protivzakonito izlazi na videlo, kako bi svi ljudi koji su se ogreili o Zakon ìvota mogli to i spoznati, pokajati se i popraviti sve greno.

Ja Sam Gospod ljubavi i ìvota i Ja ne unitavam. Samo duh vremena unitava. Ja izgra|ujem i podièm sve one koji se od srca kaju i ispravljaju ono to su prouzrokovali. Tako e mogunost za samospoznaju, pokajanje i ispravljanje biti data i onima koji su Moju svetu re~, Istinu, prekrili svojim satanskim delima i tradicijama. Oni e imati mogunost da pred ~itavom javnou, pred svim narodima, priznaju da su Moje ime, Hrist, zloupotrebljavali za satanske ciljeve da bi stvorili sebi ime u svetu i zavodili one koji su im pot~injeni.

Zakon uzroka i posledice zahvata sve vie i crkvene institucije, u kojima su se mnogi nosioci odgovornosti kitili, i jo i danas se kite Mojim imenom, zloupotrebljavajui ga, a i danas ga jo zloupotreb-ljavaju - radi vlastitog ugleda u svetu.

Zakon uzroka i posledice zahvata sve vie i takozvane hrianske partije, poga|ajui ljude koji su se stavili pod njihov barjak i koji ne ìve i ne ostvaruju ono ~emu Sam kao Isus u~io.

Ko se pokaje, prizna i moli za oprotenje, srui ono to je izgradio zloupotrebljavajui Moje ime, ime Hrist, on e dostii milost i pomo Ve~noga.

Ko s Mojim imenom, me|utim, uporno gradi svoju zgradu -ljudskog "ja", bie sruen - sa svim onim to je izgradio i ~ega se ~vrsto drì.

Znajte: Ja, Hrist, obnavljam sve. Radujte se i veselite se. Protivnik sebe vezuje sve vie. On je u Zakonu setve i ètve iskovao svoje vlastite okove, a u njih sami sebe okivaju i oni koji su mu posluni, ili mu ostaju posluni.

Ko pominje Moje ime, ali ne ostvaruje Moja u~enja, koja su Zakon ìvota, taj je protiv Mene; on je onda za protivnika i okiva sebe njegovim okovima.

Ko pominje Moje ime, Hrist, obavezuje se pred Zakonom ìvota da ostvaruje i ispunjava ono ~emu Sam Ja u~io kao Isus i ~emu u~im kao Hrist Bo`ji. Ko tako ne ~ini, protiv Mene je i neprijatelj je istine.

646

A dok tama sebe, svojim posledicama, sve vie i vie okiva u sopstvene okove, u ovaj svet sve ja~e zra~i svetlost Bo`ja u Meni, Hristu. I na o~ienoj Zemlji nastae jedan novi svet, svet Hrista.

Ve i sada, dok se Zemlja jo nije o~istila i Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista jo nije obuhvatilo Zemlju, nastaje, sasvim postepeno, Moje Carstvo u starom, grenom svetu koji se pribliàva svretku - a ipak, ono nije sa ovim svetom.

Stoji zapisano: "I re~ pravednosti i ljubavi izlazie iz sredita, iz Svetog grada na brdu Sion, a brdo ovo, koje je u zemlji egipatskoj, priznae se kao oltar svedo~anstva Gospodnjih."

Ja, Hrist, kaèm vam: Izraelci su od Ve~noga dobili jedno dugo vreme milosti da bi se predomislili i odlu~ili za Zakon ljubavi i pravednosti i za Mene, njihovog Spasitelja. Ali, poto se oni nisu predomislili ni do ove mone vremenske prekretnice i jo se ~vrsto drè svog sveta predstava i svojih tradicija, i jo vode borbe sa svojim bli`njima umesto da dopuste da ljubav i pravednost vladaju, i jo ~ekaju na svog Mesiju - koji je, me|utim, kao Isus ve bio me|u -njima - Ve~ni je oduzeo Izraelu spasiteljsku misiju i dao je drugom narodu. Tako e Spasenje dolaziti iz Novog Jerusalima i iz nastajueg Novog Izraela. A brdo Gospodnje bie onde gde ljudi ìve po objavi Spasenja. I ti ljudi e svedo~iti da je mogue da se Carstvo Bo`je ìvi i na Zemlji, u materiji, i da se zakoni ìvota i tu mogu ispunjavati do u detalje.

U Novom Jerusalimu, koji se postupno izgra|uje i koji obuhvata sve ustanove za ìvot u Bogu, ìve i rade ljudi po zakonima Besede na Gori. Oni sve vie ispunjavaju zakone nesebi~ne ljubavi, doputajui tako da svetlost Bo`ja u Meni, Hristu, zra~i u ovaj svet.

Tako e sve vidljivije biti i sve ono to nije izgra|eno na Meni, Hristu. A ljudi koji su zloupotrebljavali Moje sveto ime a za to se nisu pokajali niti su o~istili ono na ta im je svetlost jasno ukazivala, bie raskrinkani i pae jo vie u okove tame. Svetlost im pokazuje -njihov niski, sebi~ni ìvot, koji su okitili Mojim imenom da bi zavodili ljude, vezivali ih za sebe i punili svoje crkve - a pokazuje im i da su u ranijim zemaljskim ìvotima, u krstakim ratovima, prisiljavali ljude da budu hriani ili su ih u Moje ime i s krstom Spasenja mu~ili i

647

ubijali. Sve e ovo izii na videlo pre nego to propadne ovaj greni svet.

5. A sada idem Ocu Svom i vaem, Bogu Mom i vaem. A vi u Jerusalimu ostanite i molite se, i posle sedam dana primiete silu odozgo, i obeanje Duha Svetoga ispunie se na vama, i iz Jerusalima idite svim plemenima izrailjskim i u najudaljenije krajeve Zemlje." (Pogl. 95, 5)


Re~i: "...i posle sedam dana primiete silu odozgo, i obeanje Duha Svetog ispunie se na vama, i iz Jerusalima idite svim plemenima izrailjskim i u najudaljenije krajeve Zemlje", zna~e:

Ja, Hrist, idem Mome i vaem Ocu, Mome i vaem Bogu, jer Ja, Hrist, ostao Sam u Bogu - bez mrlje greha.

Ja, Hrist, Jesam u Ocu, koji je ljubav i istina, Zakon ìvota. Zakon, Bog, sadrì sedam osnovnih snaga Bo`jih. One su Sve-struja, Zakon i Duh ìvota, koji sve proìma. Ja idem kroz svih sedam osnovnih snaga ìvota k Ocu ìvota i aljem vam snagu, Duha, @ivot - sedam osnovnih snaga Neba. Posle vaznesenja delujem ponovo u sedam osnovnih snaga u Bogu, Duhu ìvota, i u svim ìvotnim oblicima, budui da su sve snage sadràne u svim snagama - tako|e i u ~etiri sutinske snage, stvarala~ke i delatne snage, u kojima Sam Ja sveprisutan.

Sveti Duh, koga vam aljem, jeste Otac u Meni, Hristu. On e dopustiti da se na vama, u vama i kroz vas, kao i u svima koji Me verno slede - ispuni ono to Sam vam obeao. Ja u kroz vas i kroz -ljude narednih generacija koji Me budu sledili podii Carstvo Bo`je na Zemlji.

Ovo, i jo drugo, govorio Sam re~ju srca onima koji su tada bili prisutni u zemaljskom i u duhovnom ruhu. Jer mnogi koji su tada bili u duhovnom ruhu, pripremali su se za utelovljenje, da bi ono to Sam pou~avao kao Isus iz Nazareta mogli nastaviti onoliko koliko im to u generaciji u kojoj se otelove bude mogue.

648

To se i ostvarilo:

Istina, koja Ja Jesam, pou~ava se u svim delovima Zemlje. I ko je prihvati i po njoj ìvi, sluga je svih i najmanji je me|u Mojima. Jer ~ovek koji nesebi~no sluì i sluga je svih - bez po~asti, titule i priznanja - veliki je u Duhu.

Ko je velik u Duhu, Bogu, taj i ìvi u Bogu, a ko ìvi u Bogu - ìvi u Istini, koja je Zakon, Bog. Ko ìvi u Istini, taj ìvi i u ispunje-nju: on vidi ono to drugi ne vide i ~uje ono to drugi ne ~uju. On deluje i daje iz Zakona ìvota ono to drugi jo ne mogu da shvate. On je bogat unutarnjim vrednostima jer ìvi u carstvu unutarnjeg.

6. I ovo rekavi, On podiè Svoje ~iste i svete ruke i blagoslovi ih. I kad ih blagoslovi, udalji se od njih, i oblak jedan koji se sijae kao sunce, uze Ga ispred o~iju njihovih. I dok se On jo uznosae, nekoliko njih dràhu Ga za noge, a drugi se moljahu i padoe licem na zemlju. (Pogl. 95, 6)


"Oblak", o kojem stoji zapisano, koji je sijao kao sunce, bila su zra~enja sedam osnovnih snaga Bo`jih, ve~nog Zakona koji Me je obavio - a koji je mogao da shvati samo onaj koji je ìveo u Zakonu, Bogu.

Iskaz: "...nekoliko njih dràhu Ga za noge" pokazuje: ~ovek èli da zadrì, gleda i doti~e ono to u sebi jo nije razvio. Ali, ko Mene, Hrista Bo`jeg, svesno nosi u sebi kao Zakon ìvota i istine, tome nije potrebno da Ja kao ~ovek budem uz njega. On je jedno sa Mnom u svom srcu. Zato, molite se i ìvite Zakon i postanite Zakonom ìvota, koji Sam Ja u Ocu. Tada ete svesno biti jedno sa Mnom, Hristom Bo`jim.

7. I dok gledahu u Nebo za Njim, gle, stadoe kraj njih dvoje u haljinama belim i rekoe: "Muèvi izrailjski, to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus, koga vam uze oblak, doi e ponovo iz jednog oblaka. I tako kao to Ga videste da odlazi na nebo, tako e isto doi ponovo na Zemlju." (Pogl. 95, 7)

649


Ja, Hrist, ponovo u doi na sedam zraka, na sedam osnovnih snaga Bo`jih, i vladau Carstvom Bo`jim na Zemlji koje Sam osnovao sa Svojima kao Hrist Bo`ji, njihov boànski brat. To Sam obeao Svojima. I Moja re~ vaì.

Ja dolazim ponovo u svoj Svojoj slavi, onima koji ìve u Meni. To e, nakon ~ienja i prosvetljivanja Zemlje, biti svi oni koji tada budu na Zemlji. Ja, Hrist ne dolazim Svojima u zemaljskom, ve u duhovnom ruhu. Pa ipak e Me videti, jer su u sebi otvorili unutarnje Nebo ostvarivanjem ve~nog Zakona.

8. Tada se vratie u Jerusalim sa gore Maslinske, koja je od grada udaljena jedan subotni dan hoda. A kad stigoe, gle, nedostajae im Marija Magdalena, i traàhu je, ali je ne na|oe. I neki od u~enika rekoe: "U~itelj je uze sa Sobom", i za~udie se svi veoma i veliko ih strahopotovanje obuze. (Pogl. 95, 8)


Marija Magdalena je otila da se moli na mesto na kojem Sam bio zajedno s njom i sa jo nekoliko vernih u~enika i u~enica kad Sam govorio o Zakonu ljubavi, koji je ve~ni Otac u nama. Ona je osetila Moju unutarnju blizinu i èlela ja da bude tamo gde je spoznala najsvetija oseanja, nesebi~nu ljubav, koja nas je sjedinjavala i ve~no nas sjedinjuje.

Nesebi~na ljubav je neraskidiva, bratsko-sestrinska nit koja povezuje sve koji su u ~istoti i zajednitvu jedan za drugoga. Jer ko ìvi u bli`njemu, on osea ta je bli`njem potrebno i sluì mu nesebi~no.

Marija Magdalena oseala je ~e`nju. No, kad Sam u nju poloìo Svoje zrake uskrsnua, ta ~e`nja se preobrazila u bliskost, radost i re~ srca, koja Ja Jesam.

650

9. A bee pak sredina leta kad se Isus uznese u Nebo, a ne napuni On jo ni pedesetu; jer bee potrebno da se sa sedam puta sedam godina ispuni ìvot Njegov.

10. Da, kako bi savren postao kroz patnju svih iskustava i uzor bio za sve: za decu i roditelje, ven~ane i neven~ane, za mlade i stare, za sve dakle, u vremenima svim i svim situacijama ìvota zemaljskog. (Pogl. 95, 9-10)


Sedam puta sedam godina simbolizuje sedam osnovnih zraka. U svakom osnovnom zraku, kao snaga sadràno je i est ostalih zraka. Oni ~ine podregije u osnovnim zracima. Tako, dakle, postoji sedam puta sedam snaga, zraka koji proizlaze iz sedam osnovnih zraka - nazvanih jo i osnovno zra~enje ili prazra~enje.

Kao Isus iz Nazareta iskusio Sam i ostvario ono to je bilo zna~ajno za spasenje svih ljudi: Ja Sam doìveo i kroz patnju iskusio ta zna~i biti ~ovek i trpeo Sam zbog ljudi. Tako Sam u sedam puta sedam zraka primio kao seanje ono doìvljeno i propaeno, ono ~ovekovo "za" i "protiv".

U spasiteljskoj iskri Ja oseam radost i patnju svake due i svakog ~oveka - bilo da su to deca u sazrevanju ili njihovi roditelji, ven~ani ili neven~ani, mladi ili stari. Puni broj ~ovekovih godina nisam do~ekao, ali Sam osetio svu njihovu patnju i kako se ona nastavlja ako ~ovek i dalje grei.

Ja Sam ljude gledao, video i oseao. Doìveo Sam ih i upoznao. Ja Sam upoznao i ènski i muki princip i video Sam brak kao prisilu i vezanost, i kao ~ovek Sam iskusio sjedinjenje, dakle duhovnu povezanost. Ja Sam to sve prihvatio u spasiteljskoj iskri, kako bih svakoj dui i svakom ~oveku mogao pruìti pomo, spasenje i re~i koje mu mogu biti uteha i putokaz na putu u unutarnji ìvot, u Carstvo Bo`je unutarnjeg, ako on ìvot u Meni, Hristu, prihvati i ostvaruje.

651

96. POGLAVLJE

Izlivanje Svetog Duha

O zadacima i poloàju u~enika (1-3). Ko je veliki u Duhu on sluì i daje sa smernou i zahvalnou (4-5). Po~eci

crkvene hijerarhije preko ljudi na visokim poloàjima i dostojanstvenika - Oni koji nesebi~no sluè svima, daju od srca (6-7). [ta se dogodilo pri silasku Svetog Duha? (8-9). Istinsko bratstvo Hristovo u slu`bi optem dobru (10). Jedan za sve, Hrist (11). Ljudsko ponaanje u prazajednicama - Cepanje

prazajednica zbog nesuglasica i vlastoljublja (12-13). Ceremonije i sli~ni ljudski ~inovi ne spadaju u u~enje Nazareaninovo (14-15). Iz saglasnosti u miljenju proizlaze sloboda i jedinstvo (16). Objanjenje ispovedanja vere (17-23). Ko

Mene sledi postaje hram ljubavi (24-25). Ja Sam istina (26). Preko dela "Ovo je Moja Re~" u svet e potei ìvot.

1. Vrativi se u~enici sa Gore, okupie se u gornjoj odaji i pristupie zajedni~koj molitvi i zahvaljivanju, a bee ih oko stodvadeset na broju.

2. I tog dana ustade Jakov i re~e: "Ljudi i brao, vi znate da Gospod, pre nego nas ostavi, izabra Petra da nas predvodi i u ime -Njegovo nad nama da bdije, rekavi uz to da treba izabrati jednog od onih to s nama zajedno behu svedoci uskrsnua Njegova, i postaviti ga na njegovo mesto."

3. I oni izabrae dvojicu, Varsavu i Matiju, i pomolie se govorei: "O Boè, Ti to poznaje srca svih ljudi, pokaì nam kojeg si od ove dvojice izabrao da primi udel apostolstva, iz kojeg Ti uzdiè slugu Svojega Petra da nas predvodi." (Pogl. 96, 1-3)


Ja nisam nijednog ~oveka uzdigao da bdi nad Mojima. Pogledajte dublje u re~i "...izabra Petra da nas predvodi i u ime Njegovo nad nama da bdije", i shvatite smisao.

Svima koji su Me sledili - pa tako i Petru koji Me je pitao ko bi trebalo da bude predvodnik - izme|u ostalog Sam, shodno smislu, rekao: Ko je najvei me|u vama, treba da bude najmanji, a kome se moè najvie svetlosti i snage dati kroz njegov ìvot u ljubavi Bo`joj, on za mnoge treba da bude vodi~ ka ljubavi Bo`joj.

652

Ja Sam sve vas izabrao da budete nosioci svetlosti, da zajedno s onima koji e posle vas doi i s kojima ete mo`da opet biti zajedno, ostvarujete ono to Sam Ja, Hrist Bo`ji, kao Isus hteo da donesem u ovaj svet. Pripadnicima buduih zajednica budite predvodnici samo onoliko koliko to odgovara vodi~u, i nikada ne dopustite da vas uzdiù i kao najvie potuju. Jer ko doputa da ga uzdiù i odaju mu ~ast, taj ne ìvi u Mome Duhu, a i unizie se. A unutarnje kole, koje vode unutarnjoj misteriji ìvota, a koje Meni vie nije mogue da osnivam - ali koje e ipak nastajati - treba da budu izgra|ivane i proìmane Mojim Duhom od onih koji ìve u Meni, Hristu.

Tako, dakle, svi Moji u~enici i u~enice, sada i ubudue, imaju zadatak da ostvaruju ono to Sam Ja kao Isus iz Nazareta pou~avao i ostvarivao. Jer ete vi, i jo mnogi zajedno s vama, tokom vremena vie puta dolaziti, da biste pripremali i izgra|ivali ono to Ja kao Isus nisam mogao - zbog neverovanja i tvrdoglavosti i greha jevrejskog naroda i onih koji je trebalo da Me podràvaju.

No kad ponovo do|em Ja, Duh istine u Bogu, vaem i Mome Ocu, na Zemlji e se zbiti sve ovo to Sam vam rekao i u Duhu pripremio. Jer Ja u tada s Mojima biti u Duhu i s njima osnovati i izgraditi sve to Meni kao Isusu iz Nazareta nije bilo mogue.

4. I pristupie glasanju, i izbor pade na Matiju. I prihvatie ga Dvanaestorica, i od tada se i on brojae me|u apostole.

5. Onda Jovan i Jakov izme|u njih dvanaestorice polaganjem ruku izabrae Petra da ih on u ime Gospodnje predvodi, govorei pri tom: "Brate, da bude kao kamen isklesan sa est strana, ti, Petros, Petra si i svedo~anstvo istine nosi na svakoj strani." (Pogl. 96, 4-5)


Kao to su u~enici glasali, isto se doga|alo i u prazajednicama koje su osnivane nakon Moga odlaska Domu, Ocu. A sli~no se ponovo doga|a i u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim i u svim prazajednicama u Mome delu Spasenja, Univerzalnom ìvotu (1989).

653

Ali, pripadnici prazajednica nisu polagali, niti polaù, ruke na glave onih koje su birali ili i biraju u svoje zajednice. Oni nove pripadnike prazajednice uz molitvu preporu~uju Ve~nome i Meni, Hristu.

Ko dopusti da od pripadnika prazajednice bude izabran, on se obavezuje da e postati "isklesan kamen" - brueni kamen, koji Bo`ju istinu u brojnim fasetama zra~i u svet i donosi je svima koji za njom ~eznu. Ko postane isklesani kamen, pronaao je u sebi "kamen mudrosti" i u ovaj svet zra~i smernou i zahvalnou, ne isti~ui sebe samoga.

Jer ko je veliki u Duhu Ve~noga, bie najmanji me|u Mojima. Ne isti~ui sebe, on daje ono to je u sebi razvio: istinu iz izvora Istine - Boga. On nee biti poglavar, ve e jedino kao svedo~anstvo unutarnjeg ìvota sluìti pripadnicima zajednice koji sazrevaju, pou~avajui ih i dajui im ono to im je jo potrebno za njihovo unutarnje zrenje, kako bi se i u njima u potpunosti razvio kamen mudrosti, ve~na svest, te tako i oni iz sebe zra~ili ono to je Nebo: Zakon ljubavi.

6. I apostolima se dadoe tapovi da upravljaju korake svoje na putu istine, i uz to jo krune slave, a prorocima svetiljke zapaljene da put svetlou obasjavaju, i kadionice sa àrom; a jevan|elistima knjiga i sveti zakon, da podseaju narod na prva na~ela; i pastirima ~aa i zdela da stado hrane i poje.

7. Ali nita se ne dade jednome a da se i svima ne dade, jer svi behu jedno svetenstvo, pod Hristom kao U~iteljem svojim i prvosvetenikom u hramu Bo`jem. A |akonima (pomonicima pri slu`bi), pak, dadoe se kotarice da meu u njih stvari potrebne za svetu `rtvu. A svega ih bee sto i dvadeset na broju i predvo|ae ih Petar. (Pogl. 96, 6-7)


Ono to je ovde izloèno, ne odgovara Mome u~enju kao Isusa iz Nazareta.

654

Posle Moga uznesenja u Nebo, nastali su tokom vremena takozvani upravitelji slu`bi koji su isticali zna~aj svoje slu`be, jer se mnogi koji su se priklju~ili apostolima i u~enicima i tokom vremena osnivali zajednice, jo traìli da budu vo|eni. Neki u~enici su se priseali obi~aja iz svoje mladosti, koji su u tadanjim religijskim ustanovama smatrani zakonitim, a ustvari su poticali iz paganizma. Ove paganske aspekte oni su tokom vremena unosili i u nastajue hrianske zajednice.

Tako se sve vie razvijalo tobo`nje hrianstvo, sa spoljanjim ritualima i ceremonijama i jednom hijerarhijom s takozvanim ~inovima, a to zna~i s visokim slu`benicima i dostojanstvenicima. Takvom ne~emu Ja kao Isus iz Nazareta i kao Hrist Bo`ji nisam pou~avao.

Shvatite: Me|u Mojima najvei je onaj koji je pronaao "kamen mudrosti" - a to je sveta svest u dubini due. On je nesebi~ni sluga svih. On nije pastir, ve samo vodi~ ka unutarnjem ìvotu, koji je on sam ostvario ispunjavanjem ve~nih zakona. Kao Isus iz Nazareta, Ja nisam govorio o krunisanju ni o po~astima a ni o dostojanstvenicima. Ovo su obele`ja pojedinaca koji su hteli da se izdvoje od naroda.

Ono to Sam Ja govorio kao Isus, jeste Zakon. A tako govorim i kao Hrist. Nisam Ja postavljao jevan|eliste, |akone i svetenike. Ja Sam hteo i hou j e d n o stado, ~iji Sam pastir Ja, Hrist.

Ja Sam Petru govorio mislei na sve koji Me verno slede. Oni su trebalo i treba da budu vodi~i ka unutarnjem ìvotu, ali ne da se isti~u kako bi uticali presudno na narod.

Ono to ovde stoji zapisano u takozvanom "Jevan|elju Isusovom", dodato je tek kasnije. To su u nastajue zajednice doneli u~enici koji su hteli da se istaknu.

Ja nisam oìvotvorio ni takozvano svetenstvo, ve ~etu nesebi~nih slugu koji su sluge svih. Pravi proroci ne nose svetiljke; oni su sami svetiljke, jer su svetlost istine koju donose u svet - radi spasenja svih koji ~eznu za istinom, za unutarnjim ìvotom.

Ja Sam pou~avao da treba da se donosi jevan|elje srca - a to je ono to neko i ostvari - ali nikada nisam u~io da se donosi slovo.

655

Onima koji su zaista hteli da Me slede, data je i oprema za -njihov put - ono to im je kao ljudima bilo potrebno. Jer, oni su ili daleko da bi pou~avali ono ~emu Sam ih Ja u~io i to Sam i ìveo -njima za primer. Oni nisu imali knjige. Ono to Sam Ja pou~avao, istinski su sledbenici nosili u svojim srcima. I iz toga su nesebi~no davali dalje. Jer put do srca pronalazi jedino ono to i samo dolazi iz srca - a ne ono to kao miljenje dolazi od razuma ili pak iz knji- kog znanja.

Istina koja je zapisana u re~i, moè ukazivati na put onima koji ~eznu za istinom. Ali ipak, slovo samo nije istina, ve samo odraz istine.

8. I kad do|e sedmi dan i behu slo`no svi jedan uz drugog u istoj kui, dok se moljahu, gle, do|e zvuk s neba kao hujanje silnoga vetra, i zatrese se odaja u kojoj behu okupljeni i sva se kua njime ispuni.

9. I pojavie se jezici razdvojeni, kao jezi~ci ognjeni, lebdei nad glavom svakog od njih. I ispunie se svi Duhom Svetim i stadoe govoriti jezicima kao to im Duh davae da kazuju. Onda ustade Petar i mnotvu naroda iz zemalja svih i jezika, koji se tu bee okupio, propovedae zakon Hristov. A po svedo~enju onih koji videe ovo i ~ue, svaki je ~uo re~ na svome jeziku u kojem je ro|en. (Pogl. 96, 8-9)


Kada su se u nazna~eno vreme mnogi okupili u molitvi, u duama koje su se uzdigle k Bogu poveala se sveta snaga, Sveti Duh. Mnogi su verovali da su ~uli "zvuk s neba kao hujanje silnoga vetra", koji je ispunio ~itavu prostoriju, ~itavu kuu.

Shvatite: Ve~ni Duh, Sveti Duh, nema ljudski glas koji prodire u ljudske ui. Ulivanje Svetog Duha u mnoge pravedne mukarce i ène uzburkalo je u njima krv, jer srca onih koji su tako bili ispunjeni, udarala su sna`no. Tada su u svojim srcima ~uli glas istine - svaki na svome maternjem jeziku. U ovom unutarnjem uzbu|enju i spoljanjoj zapa- njenosti, verovali su i da vide vatrene jezike. Oni koji su ih

656

zaista videli, videli su ustvari ulivanje Svetog Duha u njihove due i srca. A oni koji su ~uli re~ Bo`ju preko ljudskih usta, osetili su je u svojim srcima kao da je izgovorena na njihovom jeziku. Ali ono to su razumeli bilo je ono to su shodno zrelosti svoje duhovne svesti mogli razumeti. A poto su re~ Bo`ju preko ljudskih usta mogli razumeti u svom najunutarnjijem, verovali su da je to njihov jezik.

Shvatite: Mnogim je iskazima bilo dodavano ili oduzimano, uvek prema razumevanju onoga koji je pisao ili prevodio. A u prevodima su se upotrebljavale re~i koje su prevodiocima bile dobro poznate i koje su odgovarale njihovom razumevanju istine.

10. A onih koji ~ue ovo bee tog dana u Zajednici okupljeno tri hiljade dua, i oni primie Zakon sveti, pokajae se za svoje grehe i krstie se, i ostadoe u bratstvu apostola da ìve, u `rtvi i molitvi neprestanoj. (Pogl. 96, 10)


Shvatite: Nisu svi koji su toga dana bili okupljeni ispravno okajali svoje grehe, oprostili i molili za oprotenje i prestali da gree. Mnogi su samo verovali da su to u~inili. Oni su ponovo padali u svoje stare grehe i postajali opet onakvi kakvi su bili i pre tog boànskog doga|aja.

Nijedan od njih nije bio krten - ali su svi bili blagoslovljeni od Duha Istine. A svi koji su ostali verni istini, svakodnevno ostvarujui svoje molitve i zakone ìvota sve vie sprovodei u delo, postali su postepeno sam Zakon ìvota. Tako su postigli duhovno krtenje, jer su uronili u ve~ni Zakon, u Boga, i postali Zakon ljubavi.

Svi koji su teìli ìvotu u Meni i savesno se usavravali, stupili su u bratstvo Hristovo, u ìvot u Duhu Bo`jem. A to podrazumeva ostvarivanje ve~nog Zakona, kako radi sopstvenog unutarnjeg razvoja, tako i kroz zapovest "Moli se i radi". "Moli se i radi" nije se odnosilo, i ne odnosi se samo na li~ne interese, ve obuhvata i istinsko, nesebi~no sluènje bli`njima.

657

Kako je bilo tada, tako se nastavilo i tokom vekova: ljudi su neprestano stupali u Moje sledbenitvo - u istinsko bratstvo Hristovo, koje se ne za~auruje manastirski, ve raste usred sveta, me|u ljudima koji se trude da ìve u Meni, Hristu, radi svih ljudi dobre volje. Istinsko bratstvo u Meni i sa Mnom, Hristom, ispunjavanje je ve~nih zakona usred sveta.

11. I oni koji verovahu, odrekoe se sveg imetka svoga i sve imahu zajedni~ko i ìvljahu zajedno na mestu istome, ljubav i dobrotu Bo`ju ukazujui svoj brai svojoj i sestrama, i stvorenjima svim. I rukama svojim radie za dobrobit svih. (Pogl. 96, 11)


Svi koji su ispunjavali Zakon Bo`ji, jednakost, slobodu, jedinstvo, bratstvo i pravednost, udruìvali su svoju imovinu i svime upravljali zajedni~ki, ostvarujui tako zakon @ivota: Jedan za sve - Hrist, svi za Jednoga - Hrista, i svi sa Hristom - za sve ljude dobre volje. Kao i bia svetlosti, i oni su ìveli zajedno u nesebi~noj ljubavi, kao braa i sestre, i sluèi zajedni~kom dobru.

Ovo bratstvo u Mome Duhu, nastalo posle Mog vaznesenja u Nebo me|u onima koji su Me zaista sledili, odràlo se i u svim kasnijim epohama. Ljudi su se neprestano udruìvali u Moje ime, da bi ìveli u Meni i sa Mnom u istinskom bratstvu - sluèi zajedni~kom dobru, za bli`njega. Jer samo je ovo istinsko, apsolutno sledbenitvo.

A kako je nekad bilo, tako je i danas (1989):

Sve je vie ljudi koji se trude da Me slede, da ìve u Meni i ostvaruju bratstvo sa Mnom, da kao jedinstvo potpomaù zajedni~ko dobro - da bi tako na Zemlju doneli Nebo, Carstvo Mira Isusa Hrista.

Osnova bratstva u Meni jeste nesebi~na ljubav u zajedni~kom delovanju za opte dobro, jer kako je u Nebu, sli~no e biti i na Zem-lji - u materiji, u trodimenzionalnom svetu.

A ko ìvi u Meni, Hristu, on ìvi u miru sa svojim bli`njima i sa carstvima prirode, ìvotinjama, biljkama i kamenjem.

658

12. A od ovih, dvanaest njih behu pozvani da budu proroci, i uz njih jevan|elista dvanaest i pastira dvanaest s pomaga~ima njihovim, i jo |akoni univerzalne zajednice, svega dakle sto i dvadeset ih na broju. I tako bee podignut hram Davidov, od ìvih ljudi ispunjenih dobrotom, onako kako im to U~itelj pokaza.

13. A za upravitelja i an|ela Zajednice u Jerusalimu postavie Jakova, brata Gospodovog, i uz njega dvadeset i ~etiri svetenika u slu`bi ~etvorostrukoj, i |akoni i pomaga~i njihovi. I posle est dana okupie se mnogi, a do|e k' tome jo est hiljada ljudi i èna koji primie sveti Zakon ljubavi, i radosno primie re~. (Pogl. 96, 12-13)


Kao Isus iz Nazareta govorio Sam, istina, o univerzalnim zajednicama, koje su univerzalni ìvot, ìvot iz Duha Bo`jeg - ali ne i o jevan|elistima, pastirima i |akonima ili drugim nosiocima slu`be. Ono to Sam Ja doneo u ovaj svet kao u~enje i snagu, obavile su -ljudske predstave.

Ono to Sam kao Isus hteo da izgradim sa onima koji su bili i jo su u Nalogu - na prvom mestu s ljudima iz roda Davidova i iz drugih rodova - to je posle Mog uskrsnua, sasvim jednostavno i skromno, trebalo da izgrade Moji zajedno sa Mnom - sa Mnom, jer Ja Sam posle uskrsnua bio s njima u Duhu.

Mnogi od onih koji su primili blagoslov ali nisu ispunili ono to Sam svima zapovedio, unosili su s v o j e predstave u jednostavnu unutarnju strukturu, koja je trebalo da bude vidljiva i u spoljanjem, u svetu. Oni su svoje miljenje vezano za tradiciju i optereeno podelom na nadre|ene i podre|ene, pomeali s Mojim u~enjem. Postavljali su slu`benike i jezikoslovce, poveravajui njima nastajue zajednice. Njima su preputali vo|stvo, a re~ Bo`ju, kao i re~ an|ela zajednice, sve manje su sluali. Prevladala je te`nja za vlau i iz toga su proizili nejedinstvo i sva|e.

To razmiljanje o vlasti izazvalo je cvetanje ljudskog ponaanja, jer je svako hteo da bude najvei. Posledice su bile razmirice i zava|enost me|u ~lanovima prvih prazajednica, iz ~ega je proiziao

659

raskol. Moja je èlja bila da Moji izgrade unutarnji hram, i ostvare ono to je bilo i jo je ponu|eno rodu Davidovom i pojedincima iz drugih rodova: osnivanje i izgra|ivanje Carstva Bo`jeg, Carstva Mira Isusa Hrista.

Dolo je, dakle, do nesloge. Ali svi koji su bili istinski sledbenici i ostali verni Mome u~enju, primili su pravednu re~, Zakon ìvota. Oni koji su mogli da je shvate, primili su je s unutarnjom radou i zahvalnou.

Jedan odre|eni red bie neophodan sve dok ljudi ne ispune ve~ni Zakon Bo`ji. Zato je potrebno da u prazajednicama jo deluju stareine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, sve dok svi ~lanovi prazajednice ne budu prete`no ìveli u zakonu unutarnjeg ìvota. Ipak, niko ne bi trebalo da se isti~e kao neto posebno. Najvei me|u njima treba da bude najmanji. Stareine, u~itelji, voditelji i iscelitelji treba da budu -ljudi koji su duboko uronili u Moje sledbenitvo. Oni treba samo da budu vodi~i, a nikako i da vladaju.

I kao to je tada trebalo da bude, tako treba da bude i sada (1989) u prazajednicama Univerzalnog ìvota, u prazajednicama u ~ijem je sreditu Zavetna zajednica Novi Jerusalim u Novom Izraelu koji nastaje.

14. I dok bejahu okupljeni na dan Gospodnji, kad sabat ve minu, dok su prinosili svetu `rtvu, gle, nedostajahu im Marija i Josif, roditelji Isusovi. I traìe ih, ali ih ne na|oe.

15. A neki me|u njima rekoe: "Sigurno ih Gospod uze sa Sobom kao i Magdalenu." I ispuni ih strah i zapojae hvalu Bogu. (Pogl. 96, 14-15)


U ovo je vreme Moj poo~im ve bio bie u Bogu, a ne vie ~ovek. Bio je me|u mnogim nevidljivima koji su se spremali dalje za ispu-njavanje Naloga. Jedni su ostali u Duhu, sluèi Meni u Duhu i nevid-

660

ljivo onima koji su bili u zemaljskom ruhu. Drugi su se pripremali za utelovljenje, da bi kao ljudi sluìli Meni, Hristu.

Mariju Sam poverio Jovanu. Na jednom tihom mestu ona je u molitvi bila povezana sa Mnom i sa svima koji su je u Duhu okruìvali.

Neposredno nakon Mog uskrsnua i uznesenja, a i nakon izliva-nja Duha Svetog, me|u apostolima i u~enicima i me|u onima koji su im se pridruìli, zavladala je velika nesigurnost, koja je dovela do nesuglasica.

A svaka nesuglasica ima svoje glasove. Jedni su Moje u~enje i Moja pore|enja razumeli po smislu, onako kako su ih mogli shvatiti shodno svojoj duhovnoj svesti; drugi su se pak ~vrsto dràli svojih predstava, verujui da istina mora izgledati ba onako kako su oni svojim razumom shvatili Moje u~enje i Moja pore|enja.

Ove su nesuglasice trajale od Mog uspenja, sve do raspada prvih prazajednica. Iz toga su onda nastale vlasti. One su odlu~ivale o tome ta je ispravno, a od Moga u~enja - ~iji je sadràj Zakon ìvota i sloboda volje - stvorile su jedno versko u~enje koje vezuje. Tako su re~i koje su najpre bile simboli koji su unutarnji ìvot ~inile razum-ljivim, svrstane u svet ljudskog miljenja. Pod platom Moga imena, Hrist, one su birale nosioce vlasti kao to su pastiri, svetenici i mnogi drugi. U Moje su ime, tokom vremena, izgra|ivale versku hijerarhiju s raskonim Bo`jim kuama, katedralama i palatama, u kojima su same stolovale. Tako je hrianstvo postalo kruto i pretvorilo se u instituciju s dogmama, verskim pravilima, kultovima, svetovnom vlau, crkvenim davanjima i porezima, i s jo mnogo toga drugog.

A kako su u svojim srcima bili siromani, u svoj su sistem verskog u~enja sve vie prihvatali paganske kultove, da bi ljudima tako pruìli spoljne svetkovine, koje su radi stimulisanja svojih vernika kitili brojnim ceremonijama. To su nazivali hrianskim proslavama koje su navodno trebalo da sluè slavljenju Boga. A u stvari su to bile - a delimi~no su to i danas (1989) - zamke u koje su hvatali svoje vernike i vezivali ih za sebe, i jo ih vezuju. Crkveni zakoni, dogme, verska pravila, strukture i obi~aji, za mnoge su postali zatvor iz kojeg je teko izii.

661

Zapovest slobode niti su potovali niti potuju; oni su, na primer, odre|ivali, i jo odre|uju, da ljudi moraju da se krste jo kao deca pre nego se pou~e i prime blagoslov crkve.

Zapovest slobode, me|utim, glasi: Najpre pou~ite. To zna~i: u~ite svoju decu zakonima ìvota - i budu li ih se pridràvali i ispunjavali ih u svakodnevnom ìvotu, njih u Ja, Duh Hristov, krstiti Duhom Istine, jer su uronili u Istinu, u Zakon ìvota. Ali ko sam vie ne moè da razlikuje izme|u istine i narodnog obi~aja, ko gleda na koprene tradicija, on vidi samo jo crkvene zapovesti i pravila, ceremonije i kultove, verujui da ~itava ova ljudska tvorevina spada u u~enje Nazareaninovo, jer se sve ovo kitilo i jo se (1989) kiti Mojim imenom.

U Meni, Hristu, postoji j e d n o stado, a Ja Sam j e d a n Pastir.

U Meni, Hristu, nema vlasti niti misli o vlasti - pa stoga ni ropskog pot~injavanja. U Meni, Hristu, postoje samo braa i sestre koji ìve u ve~nom Ocu i u Meni i koji su jednog Duha.

U univerzalnim prazajednicama (1989) jo postoje stareine, u~ite-lji, voditelji i iscelitelji, ali to su samo obele`ja za odre|ene zadatke pripadnika prazajednica. Ove pripadnike zajednica odlikuje istinsko sledbenitvo. Stareine, u~itelji, voditelji i iselitelji su sa svim pripadnicima zajednice braa i sestre u j e d n o m Duhu.

Nazivi kao stareina, u~itelj, voditelj i iscelitelj ne smeju smatrati vlastodrà~kim titulama. Ko one koji ispunjavaju ove zadatke uzdiè na poloàj vlasti, ogreuje se o zakon slobode - kao to su se nekada, posle Mog uspenja, ogreivali oni koji su stvaranjem struktura vlasti rasputali nastajue prazajednice.

U ve~nom Postojanju ima sedam heruvima i serafima, prin~eva Neba, i stareine. Ali, oni su jednaki svim duhovnim biima: jer svi su O~eva deca - bez izuzetka. Nazivi kao heruvim, serafim i stareina samo upuuju na odgovarajue, Stvaranjem uslovljene zadatke.

662

16. Duh Bo`ji si|e na apostole i proroke me|u njima, i poto se prisetie ta ih je Gospod pou~avao, stadoe svi u jedan glas potvr|ivati i slaviti Boga, govorei: (Pogl. 96, 16)


"...u jedan glas" zna~i: oni su bili jednog uverenja. Saglasje uverenja razvija postepeno slobodu i jedinstvo u Meni, Hristu.

17. "Mi verujemo u Jednog Boga. Beskona~nog, tajnoga porekla, ve~nog Oca iz kog je sve, nevidljivo i vidljivo; koji je sve u svemu kroz sve i oko svega. U Svetog Jednog u kome je sve to je bilo, to jeste i to e biti.

18. Mi verujemo u jednog Gospoda, u Gospodaricu nau, i u savrenog svetog Hrista: Boga od Boga, svetlost ro|enu iz svetlosti. Gospod na, Otac, @enik i Sin. Gospodarica naa, Majka, Nevesta i Ki. Tri obli~ja u Jednom bivstvu nepodeljenom. Dvostruko troje-dinstvo. Da se Bog objavljuje kao Otac, @enik i Sin svake due, i da e svaka dua postati savrena kao Majka, Nevesta i Ki Bo`ja.

19. A ovo, uzlaènjem due u Duh i silaènjem Duha u duu. Jer Duh si|e s Neba i postade telo od ve~no blagoslovene device, u Isusu i svakom Hristu Bo`jem, i bee ro|en i pou~avae putu @ivota, i propati od vladara ovoga sveta, i bee raspet na krst i pokopan, i si|e u pakao. I koji opet uskrsnu i uznese se u blaènstvo, odakle svima svetlost i ìvot daruje.

20. Mi verujemo u sedmostrukog Duha Bo`jeg, darovaoca @ivota, koji proizlazi iz Svetog Dvojstva, koji dolazi kroz Isusa i kroz sve koji su verni unutarnjem svetlu; koji boravi u Zajednici, u od Boga izabranome Izraelu. Koji ve~ito dolazi u svet i obasjava svaku duu koja traì, koji daje zakon to sudi ìvima i mrtvima, koji govori kroz proroke u svim dobima i u zemljama svim.

21. Mi verujemo u jednu svetu, sveoptu i apostolsku Zajednicu: svedokinju sve istine, koju ona odràva i daruje. Stvorenu od Duha i vatre Bo`je, hranjenu vodom i setvom i plodovima zemlje. Koja preko Duha ìvota, svojih dvanaest knjiga i sakramenata, svojih svetih re~i i

663

dela sjedinjuje odabrane u jedno misti~no sjedinjenje i ~ove~anstvo ujedinjuje s Bogom, koja nas ~ini u~esnicima boànskog ìvota i bia, svedo~ei o ovome svetim simbolima.

22. I mi o~ekujemo ponovni povratak sveobuhvatnog Hrista i Carstva Bo`jeg, u kojem pravednost vlada. I sveti grad sa dvanaest kapija; u kojem je hram i oltar Bo`ji. I iz njih e proizii tri reda u ~evorostrukoj slu`bi, radi pou~avanja sve istine i prinoenja sva-kodnevne `rtve zahvalnosti.

23. I kako u unutarnjem tako i u spoljanjem. U velikome kao i u malome. Kako gore tako i dole, kako na Nebu tako i na Zemlji. Mi verujemo u ~ienje due preko mnogih ro|enja i iskustava, u uskrsnue iz mrtvih, u ve~ni ìvot svih pravednih, ve~no, i u mir u Bogu zauvek. Amin." (Pogl. 96, 17-23)

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem ovo ispovedanja vere

prema zakonima ìvota:

(17. stih) "... tajnoga porekla" treba da zna~i: svetoga porekla. Jer u Bogu nema tajni.

(18. stih) Re~ima "Gospodarica naa" misli se na Majka-prncip u Otac-Majka Bogu.

"Boga od Boga, svetlost ro|enu iz svetlosti" zna~i: Hrist je Sin Bo`ji, proiziao iz Otac-Majka Boga, Ugledani, koji je po pojedinim aspektima unutarnjeg ìvota ro|en, a po ostalim aspektima unutarnjeg ìvota duhovno za~et, Sin iz svetog, ve~nog Oca i Majke.

U Otac-Majka prinicipu tako|e je i ki, ènski princip, u kojem je prete`niji udeo Majke.

@enik i nevesta simbolizuju povezivanje - nazvano jo i ven~anje - dveju snaga: pozitiva i negativa, mukog i ènskog, Oca i Majke.

"Tri obli~ja" zna~i tri snage: pozitivna snaga, pozitivni pol, davajui princip, O~eva snaga; negativna snaga, negativni pol, primajui prinicip, Maj~ina snaga. Obe snage zajedno, Otac-Majka princip, nazivaju se jo i Prasnaga, ili Duh Sveti, u kojem deluje Delimi~na snaga, sveprisutna snaga Savladara, Hrista Bo`jeg. A kako

664

su sve snage sadràne u svemu, tako su tri snage - Otac-Majka snage i Delimi~na snaga u Prasnazi, Hristova-Bo`ja snaga - kao nerazdvojne sadràne u svakom biu.

Poto su sve snage sadràne u svim biima iz Boga, onda Otac-princip ovaplouje Sina, a Sin Oca. Majka-princip ovaplouje Ker, a Ki Majku.

@enik i Nevesta simbolizuju unutarnju povezanost, sjedinjenje.

(19. stih) "A ovo, uzlaènjem due u Duh i silaènjem Duha u duu" govori: Ko ~ini prvi korak prema Duhu ìvota, njemu Duh i dolazi u susret. Dua na putu ka savrenstvu uspinje se ka Duhu ìvota, ka Otac-Majka Bogu - a Duh, Otac-Majka Bog, dolazi joj u susret.

Onoliko koliko dua ponovo prihvata svoje nasle|e, snage beskona~nosti, u toj se meri uliva u nju Duh, Bog, Otac-Majka princip, i tako ona ponovo postiè savrenstvo u Bogu, Otac-Majka principu.

"Jer Duh do|e s Neba i postade telo od ve~no blagoslovene device" zna~i: Duh Hrista Bo`jeg doao je u Sinu Bo`jem u ovaj svet. On je bio i jeste Savladar Neba, Sin, koji je u Isusu postao Hrist, Spasitelj.

Prirodni zakoni su plemeniti zakoni ukoliko ih ~ovek odràva ~istima. Ja, Sin Bo`ji urodio Sam se ~istim za~eem u jednu mladu ènu, koja je postala majka Isusova. "Devica" zna~i: mlada devojka.

Kao Isus iz Nazareta Ja sam pou~avao svete zakone Bo`je i ìveo ih ljudima za primer. Takvim Svojim u~enjem i ìvotom, Ja Sam im pokazao put u ve~ni ìvot. Propatio Sam od svetovnih vladara i bio raspet na krst jer Me Moji, kojima Sam bio doao, nisu primili ni prihvatili.

Telo Isusovo bilo je poloèno u grob, i onda, preobraàjem materije u boànsku supstancu, u~injeno boànskim.

Kao Hrist Bo`ji, Spasitelj, siao Sam i u pakao - Svojim Sam zra~enjem tako proèo sva carstva Pada i u~inio ih ravnima ~ienja.

665

Vaskrsli, koji je uziao k Bogu, ve~nom Ocu, i kao Savladar Neba ponovo ìvi u Bogu, doi e ponovo u svoj Svojoj slavi kad se na Zemlji izgradi Carstvo Bo`je.

Moj Duh, spasiteljska snaga, u svim je duama i ljudima. Ko se, ispunjavajui zakone, posveti Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju, on e primati sve vie svetlosti i snage i ui e u ìvot koji Ja Jesam.

(20. stih) "...sedmostrukog Duha Bo`jeg" zna~i: Sedam osnovnih snaga Bo`jih daruju ìvot ~itavom postojanju. Ovih sedam osnovnih snaga Bo`jih sveprisutni su Zakon, Bog, ìvot u svemu to jeste.

"Sveto Dvojstvo" zna~i: dve prasnage; davajua i primajua snaga - muko, Otac i ènsko, Majka.

Dve prasnage sa~injavaju jezgro Centralnog Prasunca, koje je generator ìvota Stvaranja, i iz kojeg struji @ivot - sedam osnovnih snaga - u sedam prizmati~nih sunaca. U sedam se prizmati~nih sunaca razlaè prasvetlo - sedam osnovnih snaga, prasnaga - i zra~i kao sedam puta sedam snaga u Svemir. Ovih sedam puta sedam snaga nazivaju se jo i zra~enja svesti. Jer one svojim zra~enjem proìmaju sve aspekte svesti i beskona~nosti, uklju~ujui i materiju.

To je Duh, Bog, u Meni, Hristu, koji boravi i deluje u pravim hrianskim zajednicama i u pripadnicima zajednica koji ispunjavaju volju Ve~noga u Meni, Hristu.

Duh, Bog, u Meni, Hristu, odabrao je i osnovao Novi Jerusalim u Novom Izraelu. Iz njega zra~i ìvot irom Zemlje, a iz svetlom proètih ljudi i iz pro~iene Zemlje u podru~ja ~istilita ka svim duama.

Duh, Bog, Istina, zra~i u Meni, Hristu, u ovaj svet. Ko traì, teèi zapovestima unutarnjeg ìvota, pronai e Zakon, Boga, i sam postajui ve~nim Zakonom koji Sam Ja, Hrist, u Bogu, Mom i vaem Ocu.

"...koji daje zakon to sudi ìvima i mrtvima" zna~i: Ko ìvi Zakon, Boga, on ulazi u Zakon, Boga, u ve~nu istinu.

666

Zakon unutarnjeg ìvota ne uzmi~e ni pred ljudima ni pred preminulima, takozvanim "mrtvima", duama u carstvima s onu stranu velova svesti, koji leè izme|u ovostranog i onostranog.

Ko se ogreuje o Zakon, Boga, sudi samome sebi u onoj meri u kojoj se ogreio o Zakon ìvota, o ve~nu istinu.

Zaista, u svim vremenima - u prolim i u sadanjim - Duh, Bog, govorio je i govori preko istinskih proroka.

Moja re~, re~ Duha, ne poznaje granice. Ona te~e kroz sva vremena i u sve zemlje. I ko se probudio u Duhu ìvota on poznaje Moj glas. Da, Moje ovce poznaju Moj glas, svejedno u kojoj zemlji ìve kao ljudi.

(21. stih) "Mi verujemo u jednu svetu, sveoptu i apostolsku zajednicu" zna~i:

Treba graditi na temeljnim stubovima unutarnjeg ìvota, na kojima su Moji istinski apostoli i u~enici osnivali prazajednice. Duh zajednice je onaj jedini Sveti. Ispunjavaju li ~lanovi zajednice Zakon ìvota, i sami ìvei u istini, tada su oni blaèni. Ovi blaèni, braa i sestre koji ìve u Mome Duhu, ~ine istinsku zajednicu.

Oni su svedoci istine, a zajednica koju sa~injavaju odràva i daruje istinu. Sve drugo su samo ljudske predstave i mahinacije koje sa Mnom, Hristom, nemaju ni~eg zajedni~kog.

Ko ìvi u Meni, Hristu, on ìvi u Bogu i izvrava dela Bo`ja - i u ovome svetu.

U istinskim zajednicama u Meni, Hristu, nema ni nadre|enih ni podre|enih. Istinske su zajednice u Meni, Hristu, sa~injene od brae i sestara koji se trude da ispunjavaju volju Bo`ju, ili je ve ispunjavaju. Ove zajednice u Meni, Hristu, stvorene su iz Duha ìvota i proète su plamenom Bo`jim.

A ko je plamenom Bo`jim proèt, on ispunjava Zakone Bo`je. On je onda za sve ljude, a tako i za carstva prirode. Sa svim ljudima on ìvi u srcu. On ceni i potuje ìvot u prirodi, i njega e Bog preko zemlje odràvati i hraniti, vodom, usevima i plodovima.

Sledei zapis: "Koja preko Duha ìvota, svojih dvanaest knjiga i sakramenata, svojih svetih re~i i dala sjedinjuje odabrane u jedno

667

misti~no sjedinjenje i ~ove~anstvo ujedinjuje s Bogom, koja nas ~ini u~esnicima boànskog ìvota i bia, svedo~ei o ovome svetim si-mbolima", u prazajednice su uneli l j u d i . On ne odgovara ve~nom Zakonu.

Ko zaista ìvi po Zakonu Bo`jem, ~isti je hram Bo`ji. Njemu k-njige, sakramenti i simboli nisu potrebni. On je sam postao sveta re~, Zakon, Bog.

Ko je postao Zakonom Bo`jim njemu nita nije nedostupno. @ivot u Bogu je Zakon, Bog, i ko ìvi u ve~nom Zakonu on poznaje i sve zakonitosti Bo`je - jer on je proèt prasvetlom, sa sedam osnovnih snaga @ivota, koje mu sve objavljuju. Otuda se on napaja i daje.

To su ljudi koji se uistinu okupljaju u Moje ime, istinski u~esnici boànskog ìvota. Oni su bia u zemaljskom ruhu koja su zasnovala i neguju unutarnju religiju i koja ne znaju ni za vlasti ni za pot~injene, a ni za ceremonije, rituale, kultove ili dogme. To je Unutarnja Duh=Hristova crkva, unutarnja religija u kojoj su svi ljudi braa i sestre, koja sve ljude ujedinjuje u Bogu i prima i prihvata. U njoj su nastajali i nastaju istinski sledbenici koji se u unutarnjem nalaze u Meni. Oni su osnovali i osnivaju prazajednice unutarnjeg ìvota, u kojima Sam jedini pastir Ja, Hrist, Jer Ja Sam u Ocu njihov ìvot.

Misti~ni ìvot podrazumeva unutarnju povezanost u hramu unutarnjeg sa svima koji teè Bogu. To je bila Moja èlja kao Isusa iz Nazareta, a to je Moja èlja i kao Hrista Bo`jeg. S ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju ili je ve svojim ìvotom ispunja-vaju, Ja u u Carstvu Bo`jem na Zemlji, koje se razvija u nastajuem Carstvu Mira Isusa Hrista, Svoje upoznati sa unutarnjim ìvotom. A kad se Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista proiri i obuhvati ~itavu Zemlju, u njemu e ìveti ljudi kojima nee biti potrebne ni religijske knjige ni ceremonije, ni kultovi, rituali, sakramenti i tome sli~no. Oni e biti sjedinjeni u Bogu jer e ìveti u Meni, Hristu. I ispunjavajui ve~ni Zakon znae sve o ìvotu.

Knjiga "Ovo je Moja Re~" za njih e biti istorijski priru~nik i sluìe im za razumevanje minulih doga|aja, iz kojih e spoznavati ono "za" i "protiv" ~ove~anstva, a koje ("za" i "protiv") e se jo nastaviti u duama i me|u duama u carstvima dua.

668

(22. stih) Predstoji ponovni dolazak Hrista Bo`jeg, koji Ja Jesam. U dananjem vremenu (1989) i tokom narednih epoha Ja u postupno izgra|ivati i izgraditi Carstvo Bo`je na Zemlji, u kojem e vladati mir, jedinstvo i pravednost.

"I sveti grad sa dvanaest kapija" jeste Novi Jerusalim na Zemlji. On predstavlja unutarnji oltar za sve univerzalne prazajednice ~itave Zemlje. Jer odatle e svetlost Ve~noga u Meni, Hristu, zra~iti zakone Unutarnjeg ìvota ka svim zajednicama. Stanovnici Carstva Bo`jeg na Zemlji prepoznavae ih, prihvatati i pridràvati ih se, i nastae Red. Du`nost svakog pripadnika zajednice ponaosob bie nesebi~no sluè-nje, kojim svi pripadnici zajednica hvale i slave Boga.

Oni kojima je data sposobnost da pou~avaju, pou~avae decu - koja e proizlaziti iz misti~nog povezivanja, iz sjedinjenja dvoje ljudi, mukarca i ène u Bogu - zakonima Bo`jim, upuujui ih da ih se pridràvaju u bratstvu sa Mnom, koje e ujedinjavati sve ljude u Carstvu Bo`jem na Zemlji.

(23. stih) "I kako u unutarnjem tako i u spoljanjem. U Velikome kao i u malome. Kako gore tako i dole, kako na Nebu tako i na Zem-lji", zna~i:

Bog je sveprisutan. Onako kako je u najunutarnjijem, u ~istome, tako je i u spoljanjem postojanju. Onako kako je gore, tj. u Nebu, tako e biti i na Zemlji: ~isto.

Zemlja je u svojoj zemaljskoj strukturi samo odraz Neba, ali ne i Nebo samo. Ali snagom ljubavi Nebo e ipak doi i na Zemlju, ~isto ~istome. Jer due e se o~istiti snagom Hristovom, koja Ja Jesam - makar prolazile kroz mnoga zemaljska ro|enja i iskustva sve dok same sebe ne spoznaju i ne okaju svoje spoznato ljudsko, svoj greh, ne uzmole za oprotenje i ne oproste i dok ne poprave ono to su prouzrokovale, i zatim vie ne budu greile. One e se probuditi iz duhovne smrti i uskrsnuti u ve~ni ìvot i kao ~ista bia iz Boga opet se vratiti Bogu, svome Ocu, od kog su se, kao ~ista bia, i odvojile. U ve~nom Postojanju one e onda ìveti i delovati sa svim ~istim biima u ljubavi, mudrosti i pravednosti, i ljubavi i lepoti nee biti kraja. Jer ve~na Svetlost, Bog, u kome one ìve, Jeste, kao to i one sve Jesu - ve~no.

669

Ko ìvi u Meni, njemu nije potrebna veroispovest, jer on ìvi Zakon - onako kao to sama bia Neba jesu Zakon i ìve ga.

24. I kako se uzdizahu oblaci tamjana, za~u se zvuk zvona mnogih, i mnotvo nebeskih ~eta slavljae Boga govorei:

25. "Sva slava, i ~ast, i hvala i zahvalnost Bogu, Ocu, @eniku i Sinu, koji je jedno s Majkom, Nevestom i Keri, iz koga ve~ni Duh proizlazi, i koji je sva bia stvorio. Iz sve ve~nosti, sada i u svu ve~nost - amin - aleluja, aleluja, aleluja. (Pogl. 96, 24-25)


ôveku u Bogu nisu potrebne spoljne forme i rituali. Zvuk takozvanih zvona su onda melodije Neba koje proìmaju svetlu duu, ~isto srce, jer bie iz Otac-Majka Boga opet ìvi u Bogu, Ocu i Majci. To je put svake due, u kojoj Sam Ja, Hrist. Ja sam Put, Istina i @ivot.

Ko Mene sledi, postae hram ljubavi. Ovaj hram ne poznaje spo-ljanje obi~aje. U njemu su prihvaeni svi ljudi i bia i ~itavo Stvara-nje. Ko ìvi u ovom hramu, u svom najunutarnjijem, u svetitu Bo`jem, on e zajedno s biima iz Boga veli~ati, hvaliti i slaviti Ve~noga ispunjavanjem svetog Zakona, koji je Bog, Otac-Majka Bog. Ve~ni je ugledao i gleda sva bia i davao je i daje Nebo, u kojem ona ìve ve~no.

26. I oduzme li kogod ta od re~i ovog jevan|elja ili pak ta doda, ili sakrije i pokrije ~ime svetlost njegovu, koju Duh Sveti dade nama dvanaestorici svedoka, izabranih od Boga za prosvetljenje sveta, i za njegovo spasenje: anatema maranata na njega, dok ne do|e Hrist Isus, Spasitelj na, sa svim svetima. Amin."


Ja Sam Hrist Bo`ji, Put, Istina i @ivot.

670

Ja Sam Istina, a Istina, koja Ja Jesam, sjaji u bezbroj faseta u ovaj svet.

Takozvano "Jevan|elje Isusovo" jedna je od brojnih faseta Istine. Njega nije uzeo da protuma~i neki ~ovek, ve Ja, Hrist Bo`ji - protuma~io Sam ga, ispravio i produbio i uneo novo svetlo, dakle nove fasete Istine, kako bi ljudi sadanje generacije (1989) i buduih generacija videli ve~nu Istinu, Mene, Hrista Bo`jeg, kako zra~im iz mnogih faseta Istine.

Ja Sam Istina, a Istina daje deci Istine - i tako je to opet Istina.

Ja, Hrist, ne proklinjem i ne zavodim nijednog ~oveka. To samima sebi ~ine oni koji Mene, Hrista, Istinu, zloupotrebljavaju za svoje ljudske ciljeve.

Ja Sam Jevan|elje Istine, a Istina, koja Ja Jesam, daje generacijama onako kako ga one danas i ubudue mogu razumeti u svetlu istine.

Ovde se zavrava sveto jevan|elje savrenog ìvota Isusovog, Hrista, sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po Duhu.

A ovde se zavrava i jevan|elje svete Dvanaestorice, koje su izvorno zapisali apostoli, i kasnije ga preneli istinskim sledbenicima U~itelja, u ranim danima Zajednice Jerusalimske.

Slava Bogu, ~ijom je snagom ovo bilo zapisano!


"Ovde se zavrava sveto jevan|elje savrenog ìvota Isusovog, Hrista, sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po Duhu", zna~i: Ovde se zavrava knjiga "Jevan|elje Isusovo", ugra|ena u delo "Ovo je Moja Re~" koje je dato iz Istine.

Zavriti se moè samo ono spoljanje, ali ne i ono to je boànsko. Ono te~e i te~e i uvek ima neto da saopti. To je Zakon ìvota koji je neprekidna objava.

671

Zato dopustite da preko dela "Ovo je Moja Re~" te~e @ivot, jer ono je istovremeno istorijski priru~nik. I ne budete li se dràli slova ve budete shvatali smisao, otvorie vam se Nebesa, jer njih vam objavljujem Svojim re~ima datim preko ljudskih usta, svima koji teè Nebu istinski Me sledei.

Blaèna oseanja Isusa - sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po Duhu - ne prestaju nikada. Ona su bila ~ista u Meni kao Isusu, a u Meni kao Hristu jedno su sa svima koji oseaju sli~no kao i Isus.

Preko Zavetne zajednice Novi Jerusalim i preko svih univerzalnih prazajednica, ovo delo - "Ovo je Moja Re~" odlazi u ovaj svet, deci Bo`joj i deci sveta. Kao deca Bo`ja, svi e se sjediniti u Meni, Hristu. I to je istina. Jer nijedna se ovca nee izgubiti. I deca sveta svesno e postati deca Svetlosti, jer i ona u sebi nose svetlost Ve~noga, ve~ni ìvot.

Ja Sam Hrist Bo`ji, koji je kao Isus doao u ovaj svet i izvrio ono to e dovesti do jedinstva svih naroda, do ~ienja Zemlje i profi-njavanja i prilago|avanja svih grubomaterijalnih oblika. Jer Bog je Duh, finotvarni ~isti ìvot. Sve e biti opet vraeno u ~isto Postojanje preko Prasnage, Boga, Otac-Majka principa, i preko Delimi~ne snage Prasnage, preko Sina i Savladara Neba, koji Svojima u Carstvu Mira Isusa Hrista dolazi kao Jehova, kao brat brai i sestrama, koja se nalaze u zemaljskom ruhu.

Ja Sam Hrist u Bogu, vaem i Mome Ocu,

@ivot iz ve~nosti u ve~nost.

672

Pogovor

Ovo jeste, bilo je i bie:

`ivot u Duhu Bo`jem.

Moja Re~ data je za ju~e, za danas i za sutra.

U Meni, Hristu, sve je sadanjost, jer Ja Sam neprolazan,

U Meni je sve dovreno i za Moje vidljivo.

Ono to je za ljude jo budunost, u Meni je

sadanjost.

Moja Re~ je re~ sadanjosti. Ono to e biti, u Meni je i

u Meni je ve dovreno.

Svaka borba protiv tvog bli`njeg ve je tvoj kraj.

Ko se bori protiv svog bli`njeg, on je ve propao.

Zato je svet, po zakonu Unutarnjeg `ivota, ve propao,

i Ja Jesam ve deluje:

mir.

Ja Sam mir.

673

Zakoni Bo`ji

za Carstvo Mira Isusa Hrista

Ja Sam Gospod, va Bog, Jedan-Jedini ve~no

Iz ve~nog Zakona Ja objavljujem ljudima zakone ìvota

za Carstvo Mira Isusa Hrista

Carstvo Bo`je na Zemlji u Meni je, vaem Ocu, i u Hristu, vladaru Carstva Mira.

Ja Sam Gospod, Bog va, Ve~ni, Jedan, Zakon @ivota. Va Bog, koji Ja Jesam, sa vama je.

Sin Moj, Hrist Bo`ji, vladar je Carstva Bo`jeg na ovoj Zemlji. Kao Isus iz Nazareta doneo je On ljudima zakone @ivota i ìveo ih pre njih, njima za primer. Kao Hrist, Spasitelj svih ljudi i dua, On ih je ponovo objavio preko inkarniranog dela Zraka boànske Mu-drosti.

Vladar je sa Svojima, a Njegovi se pridràvaju ve~nih zakona.

Zakoni Carstva Mira Isusa Hrista izvodi su iz ve~nih zakona. Ovi izvodi vaè za trodimenzionalni svet, u kojem Moja deca ìve u zema-ljskom ruhu, dakle u ruhu materije. Ljudi e postojati sve dok Zemlja bude davala plodove za prehranu ~oveka i ìvotinje.

Shvatite: Beskona~nost je apsolutni red. Ona je sva od bezbrojnih sunaca, planeta-spremita i nastanjenih planeta. Svaka nastanjena planeta Neba nosi ~ista bia; svaka nastanjena planeta u ravnima ~ienja nosi due - a materijalna nastanjena planeta Zemlja nosi -ljude.

Moj Apsolutni Zakon je dajui i primajui ìvot. Svaka planeta od ~iste pramaterije vibrira u Mom Apsolutnom Zakonu. Bia Svetlosti, koja borave na ~istim finotvarnim planetama, zajedno sa svojim planetama-stanitima ~ine apsolutno jedinstvo u jedinstvu velike celine, u Zakonu zra~enja, Bogu. Ovo, pojanjeno vam ljudskim re~ima, zna~i: Jedan za sve, svi za Jednoga.

674

Evolutivni proces odvija se u ~istilinim ravnima i u pripremnim ravnima, kao i u materijalnim sazve`|ima, uklju~ujui i naseljenu planetu Zemlju. On se uliva u Zakon jedinstva, u boànski Zakon zra~enja.

Po~ev od planete Zemlje sa njenim stanovnicima, postepeno e se produhovljavati sva materijalna sazve`|a, sve dok ~isti delovi u planetama - "due planeta", ne budu mogli da se oslobode bez velikih tekoa, kad za to sazre vreme, da bi se onda ponovo uklju~ili u Zakon zra~enja, u ve~ni Zakon.

Ovaj moni preobraàj materije u finiju supstancu viih vibracija, odvijae se po~ev od Zemlje. A to zna~i: najpre se profi-njava vibracija dua i tela ljudi, a onda - proizlazei iz ljudi - odvija se preobraàj najgrublje strukture, zemlje. Usled profinjavanja ~oveka i Zemlje, odvijae se onda - korak po korak - i prosvetljavanje materije svih materijalnih sazve`|a. Profinjavanje e se vriti ~ie-njem ljudi i Zemlje - preko ljudi koji se posvete Meni, Duhu Istine, i koji budu sledili ono to Sam im Ja zapovedio: da spoznaju svoje greke i grehove, mole za oprotenje, oproste bli`njem, i, ako je potrebno, poprave ono to je do greha dovelo, kao i da iste ili sli~ne grehe vie ne ~ine. Tek onda e Mi biti mogue da kroz njih delujem, jer e ispunjavati Moju volju: Zakon ljubavi, ìvota i slobode.

Ko se uklju~i u ovaj evolutivni proces, u~estvovae u obnovi ukupnog Zakona zra~enja Zemlje i u podizanju vibracije Zemlje, kako bi se njena svetlost i snaga poveali. Jer ko se ~isti u Mome Duhu, obnavlja se i postepeno opet postaje sami ve~ni Zakon - dakle boànski. On e onda i u~estvovati u ovom velikom evolutivnom zbiva-nju, kako bi se Spasenje u svim podru~jima izvan ve~nih Nebesa, ~istog Postojanja, dovrilo za krae vreme, u to kraem ciklusu.

Zemlja e po~eti da se ~isti, otresajui najpre sa sebe sve to je spre~ava da povieno vibrira. Tako e ona ljudima pruìti mogunost da na njoj ìve prema Mojoj volji, Mom Zakonu. Ova mona vremenska prekretnica ve je otpo~ela. I Ja, Duh Istine, sve u obnoviti.

U ovom vremenu preokreta od starog sveta ka dobu Svetlosti, usledie i preokret u mnogima od Moje ljudske dece. Ona oseaju

675

pokretanje Mog Duha u sebi i trude se da Moje snage, zakone ìvota u svakodnevnici pretvaraju u delo. Ipak, u njima jo deluju i energije uzroka i posledice, tako da se mnogi jo kolebaju izme|u Mene, Duha ve~nosti, i materije: izme|u ispunjavanja ve~nih zakona i udovoljava-nja ljudskome, ljudskim èljama i strastima. Ovo tamo-amo i izaziva kolebanja Moje ljudske dece.

Faza preobraàvanja bia Moje ljudske dece, a i preobraàvanja u Zemlji i na njoj, doi e i do svog kraja. U vremenu preokreta tama stalno napada, ne bi li svoju teritoriju, Zemlju, spasila za sebe. Otuda u svim narodima i me|u njima stalni upadi tame, borba pa mir, ono tamo-amo, "za" i "protiv".

A prodor demonskih snaga bie jo èi, jer ljudi jo nisu dovo-ljno u~vreni u Meni, Duhu. Dizae se narodi uvek iznova jedni protiv drugih. Ljude e odnositi borbe, nevolje, bolesti, patnje i poasti. Mnogi e beàti iz centara nagomilavanja negativne energije - dakle iz o n i h naroda u kojima haraju ratovi, nemiri, katastrofe, bolesti i poasti. Ipak, iz ovog haosa uzroka i posledica izrastae Novo Doba, Doba Svetlosti. Ono e na Zemlji koja se sve vie ~isti, poprimati sve jasniju i sveobuhvatniju formu i obli~je.

Na isti na~in kao to se Zemlja bude ~istila, i uzdizalo se Doba Svetlosti, produhovljavae se i ljudi koji ozbiljno i dosledno idu putem ka Meni, Ve~nome. Iz ruevina ljudskog "ja" izrae jedan novi -ljudski rod - ljudi u Hristu i sa Hristom, Hristov rod.

Hristov rod, ~iji su koreni u rodu Davidovom, sa~injavae boànsko ~ove~anstvo, koje e odlikovati pridràvanje ve~nih zakona. Vladar ovih boànskih ljudi, Hristovog roda, bie Hrist, Moj prvougledani i prvoro|eni Sin, Savladar Neba. On e biti vladar Ca-rstva Bo`jeg na Zemlji, Carstva Mira. Vladar Carstva Bo`jeg, Moj Sin, boànskim ljudima je istovremeno brat i prijatelj. Oni e Ga zvati Jehova, Boànski.

Ja, va Gospod i Bog, objavljujem sada iz Svog ve~nog Zakona izvode za Carstvo Mira Isusa Hrista u trodimenzionalnom svetu.

Ve sada se ljudi koji teè boànskom ~ove~anstvu upravljaju prema ovim zakonitostima za Carstvo Bo`je na Zemlji.

676

Boànski ljudi e po~ivati u sebi, u svom o~ienom hramu. Oni e biti verni Meni, Bogu, svom Gospodu, tako to e se pridràvati ve~nih zakona. Vernost Meni podrazumeva i vernost bli`njemu - u mislima, govoru i postupanju prema bli`njima.

Ovo je Zapovest i glasi: sa~uvaj iskrenost u svakoj situaciji, neguj otvorenost i tako e i svom bli`njem u Bogu biti veran.

Boànskom ~oveku Nebo e biti otvoreno i dostupno, jer je ono u njemu aktivno i delotvorno: kao zakon ~istote, pravednosti, apsolutne nesebi~ne ljubavi. Zato u tvom srcu ne sme biti ni zlobe ni zatvorenosti.

Boànski ljudi e ljubiti jedni druge nesebi~no, kao to Ja, njihov Gospod i Bog, ljubim njih. Svaka misao, svaka re~, a i svaki postupak boànskih ljudi bie boànska akcija.

A svaka zakonita akcija nosi ve u sebi i zakonitu reakciju, ve~no strujei ìvot, ono Ja Jesam.

U Carstvu Mira Isusa Hrista Moji nee rasipati energiju ne~istim oseanjima, mislima, re~ima i postupcima. Oni e doputati da ve~ni Zakon struji, jer e njihova oseanja, misli, re~i i postupci biti Apsolutni Zakon - bilo da govore o stvarima i doga|ajima, bilo da razgovaraju u slobodno vreme ili pak pre ili posle sve~anog obeda. Oni e po~ivati u Meni, a Ja, ve~ni Zakon, tei u kroz njih, kroz svako njihovo oseanje, svaku misao, svaku re~, svaki postupak.

I boànski ljudi u Carstvu Mira Isusa Hrista ìvee u vremenu i prostoru. Tako e svako od njih imati utvr|eno vreme, svoje radne sate i svoje slobodno vreme.

I dok budu radili, oni e zakonitim oseanjima, mislima, re~ima i postupcima aktivirati ve~ni Zakon koji te~e kroz njih. Ovaj e onda kroz njih i kroz rad njihovih ruku poja~ano delovati i izvravati ono to su oni uneli u tekuu struju, u Zakon. Njihov ìvot bie davanje i primanje.

Boànski ljudi e ispunjavati zakon koji glasi: svako oseanje, svaka misao, svaka re~ i svaka delatnost zakoniti su i stoga su

677

molitva. Boànski ljudi, dakle, nee vie "zara|ivati svoj hleb u znoju lica svog".

Rad je aktivna molitva.

Boànski ljudi ìvee zajedno, delovae i radie zajedno, jer je Jedan za sve i svi za Jednoga: Hrista. Zato se oni nee odvajati jedni od drugih, a i svoje slobodno vreme organizovae zajedni~ki, zakonito.

Prema ovoj visokoj etici i moralu ìvee oni i u svojim stambenim zajednicama, tako da e u svako doba moi da izi|u pred Mene kao plemenita, ~ista bia.

Boànski ljudi e ìveti u jedinstvu sa carstvima prirode, a njima e sluìti ìvotinje i biljke. Zato e oni zakonito posedovati Zemlju.

Boànski ljudi u Carstvu Mira Isusa Hrista delovae sa svojim razvijenim duhovnim talentima i sposobnostima na Zemlji i za Zemlju, za trodimenzionalni svet. îtava Zemlja, planeta Bo`ja, Stvoriteljeva, bie jedan jedinstveni vrt Bo`ji u kojem se mesta naseljena boànskim ljudima harmoni~no uklapaju u predeo. Tamo e oni raditi i delovati sluèi bli`njima.

U boànskom ~oveku, dakle, bie razvijene stvarala~ke snage sluènja, davanja i primanja: boànski ~ovek imae smisao za zajednitvo. On e biti u jedinstvu sa Bogom i sa svojim bli`njima i negovae zajednitvo sa svom braom i sestrama. Njegov ìvot bie davanje i primanje. Boànski ~ovek nee imati èlje za posedovanjem, jer e ìveti u obilju; jer sve e mu pripasti.

On nee raditi zbog talira, zbog takozvanog novca, ve za zajednicu, za veliku Celinu.

Boànski ~ovek bie posednik beskona~nosti, jer je obilje iz Boga ìvo u njemu, i on, dakle, veliku Celinu, beskona~nost, zna kao svoju. On e sve nazivati svojim vlasnitvom, odràvati ga i negovati po ve~nim zakonima jedinstva i zajednitva jer zna: posed obavezuje.

Boànski ~ovek bie blag i iz sebe e zra~iti ljubav. U svim stvarima svog ìvota on e ovaploivati svog boànskog Brata, vladara Carstva Mira, Hrista, kroz zakonite oseaje, miljenje, ìvljenje i postupanje.

678

Misli boànskih ljudi bie misli Svetlosti i nee znati za ograni~e-nja. Zato ni njihova mesta za stanovanje nee biti ome|ena ogradama ili zidovima. I kao to su jedno sa Bogom, Ve~nim, koji Ja Jesam, i sa vladarem Carstva Mira, svojim bratom Jehovom, sa Boànskim, tako e i me|usobno biti povezani u nesebi~noj ljubavi.

Oni e se oseati kao veliko jedinstvo u Bogu, kao Bo`ja porodica na Zemlji, u kojoj e ìveti pojedina~ne porodice. Oni nee prositi jedni druge.

Boànski ljudi e nalaziti jedno drugo prema ve~nim zakonima; tj. povezivae se kao mu` i èna prema svom zra~enju - a to su obostrano istovibrirajue energetske snage koje se zasnivaju na vibraciji njihovog mentaliteta. Ove istovibrirajue energije ispoljavaju se: u mukom principu kao pozitivno zra~enje, davajui element, a u ènskom principu kao negativno zra~enje, primajui element. Obe energije su me|usobno uskla|eni polovi; njihova osnovna tendencija je istovibrirajua.

Oni e se sastavljati dodirivanjem vibracija svojih mentaliteta. Ven~avae se u Mome Duhu i zavetovanjem na vernost zaklju~ivae savez sa Mnom, Ve~nim, i jedni sa drugima. Oni e stupati u veliku porodicu Bo`ju, da bi ìveli i delovali u Zakonu jedinstva, u velikoj Celini.

Sjedinjenje mukarca i ène usle|ivae samo onda kad budu èleli dete. A ovu èlju za detetom, u oboma istovremeno, podsti~e jedino ~isti zakon zra~enja. Za~injanje e se doga|ati po prirodnim zakonima za ljudsko telo; ono e biti ~isto i izvravae se u ~istom zra~enju Zakona u kojem e oni ìveti i u kojem e se kretati.

I mu` i èna sluìe svojim bli`njima; svoje sposobnosti i talente ulagae za opte dobro.

Oni e ìveti u Meni, Otac-Majka Bogu. Ono to budu ~inili, ~inie potpuno. U sve to ~ine i stvaraju ulagae Bo`ju energiju.

Sve je energija. Ja, va Gospod i Bog, koristim vae re~i i vaim re~ima govorim o energiji. Tako, recimo, energija nekog komada odee nije manje vredna od energije ljuske neke voke, jer sveukupna je energija nadahnuta Mojim ìvotom, Mojom snagom. Svako daje odgovarajue kvantumu energije koju je primio.

679

Boànski ~ovek e oseati potencijal energije koji zra~i iz stvari i dela. Prema njima e on i odailjati odgovarajui potencijal energije. Za gradnju kue, na primer, on e davati odgovarajui potencijal energije u vidu radne snage ili materijala. Taj energetski potencijal e moi, re~eno vaim ljudskim jezikom, da se meri i po koli~ini i po opsegu. Odgovarajue tom opsegu tei e, dakle, koli~ina energetskog potencijala.

Ako ~ovek ìvi u Meni, Duhu Bo`jem, onda je on mudar i on daje iz Mene, Bo`je Inteligencije. On onda nee vie ljudski vrednovati i odmeravati ta je manje ili vie vredno. On to u sebi zna iz Mene, Inteligencije, Boga, i iz toga crpi. To nije nikakva razmena, ve dava-nje i primanje energije. On u svemu postiè pravednu ravnoteù. Ne postoji ni "moje" ni "tvoje".

Talenti boànskih ljudi bie energetski potencijali visokih vibracija. Boànski ljudi e postizati visok kvalitet rada, jer e njihova duhovna svest sve proìmati. Njihova roba i njihova postignua bie darovi Duha Bo`jeg. Iz svoje otvorene svesti oni e znati, da ve~ne energije moraju da teku, da Zemlja i sve to je na njoj, kao i u svetlijem materijalnom kosmosu, mogu da uveaju svoju svetlost i snagu samo ako se sjedine jednake energije. Oni e znati da preko ve~ne strujee energije oni sami, a i slojevi Zemlje, dospevaju u sve viu energetsku vibraciju - i da se materija tako malo po malo sve vie profinjuje, da bi najzad opet ula u prasupstancu, u sedmodimenzionalno, ve~no Stvaranje.

Ko, na primer, bude sluìo kao vaspita~ dece ili kao u~itelj u koli, primae odgovarajue darove, robu ili bonove za vaspita~e, od porodica o ~ijoj se deci on kao u~itelj ili pomonik u vaspitanju stara i koju uvodi u zakoniti ìvot. Pou~avajui mlade ljude da se sluè jezikom i brojevima, u~itelj e im pomagati da razviju svoje sposobnosti i talente, uvodei ih istovremeno i u Zakon Bo`ji.

U slu`bu pomoi bie uklju~eni i pomo i zbrinjavanje starih -ljudi. Stariji ljudi ostajae u porodici Bo`joj koja i njih vodi u finomaterijalni ìvot. Bilo da je dua u mla|em ili starijem telu, ljudi Duha e se me|usobno pomagati.

680

Na ovaj na~in boànski ljudi ostvarivae zakon duhovne evolucije, vieg razvoja. Njihovi e se misao, ìvot i rad odvijati u struji ve~nog Zakona. Tako e oni doprinositi da se Zemlja - a i ~itav materijalni univerzum - sve vie produhovljuju.

U Carstvu Mira, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, zakon zra~enja Zemlje bie i duhovni ìvot dece Bo`je. Ona e biti povezana sa ~itavom beskona~nou, jer su jedno sa Mnom, Ve~nim. I Zemljina atmosfera, koja je ogledalo Zemlje, bie ~ista i sposobna da prima vie energije i oblike ìvota.

Kao to e me|u ljudima biti ~istih nebeskih glasnika, sa svojom e se ljudskom braom i sestrama povezati i delimi~no materijalna bia iz viih izvora svetlosti, koja sluè u Hristovom spasiteljskom delu, jer su i oni, kao i njihova ljudska braa i sestre jednoga Duha u Hristu, svome boànskom bratu – nazvanom Jehova, Boànski - vladaru Bo`jeg Carstva Mira na Zemlji.

Na kraju Carstva Mira Isusa Hrista, demoni e jo jednom moi da se odmere sa ~ovekom i Zemljom. Oni e jo nastojati da ponovo osvoje Zemlju, svoje nekadanje uporite. I Ja u im to dopustiti, kako bi sebe spoznali i u Hristu, Mome Sinu, prihvatili Mene, ve~nog Boga, poklonili se pred moi i snagom i ljubavlju. Ovaj prodor demonskoga u ona podru~ja Zemlje i atmosfere u kojima e se jo nalaziti centri nagomilavanja negativne energije, bie - kao i nagli prodori ljudskog "ja" - jo samo jedan pokuaj, i vie se nee prostirati ~itavom Zemljom. Svaki pokuaj da se zaposedne ~itava Zemlja, propae, jer e boànski ljudi ve proèti Zemlju svetlou i snagom.

Posle ovog prodora usledie dalji preobraàj: Zemljin omota~ postae propusniji jer u Ja kroz delovanje duhovnih ljudi slojeve grubomaterijalnog pretvoriti u energije viih vibracija. On e se iriti i rasprsnue se, a duu Zemlje, duhovni deo planete iz ve~nog Jerusa-lima, apsorbovae ~isto Postojanje. Raspadajui omota~ Zemlje, pak, u univerzumu e se i dalje profinjavati i ulie se u ve~no strujeu energiju.

Istovremeno e biti uzdrmana i druga materijalna sunca i sazve`|a. I njihovi duhovni delimi~ni aspekti postepeno e biti

681

dovedeni u ve~no Postojanje. I tako e se ra~initi svi materijalni oblici i energije.

Ko ove Moje Re~i ~uje ili pro~ita, upuen je, dakle, u ovo predstojee zbivanje i u Postojanje. Hoe li on u to poverovati ili e odbaciti Mene, Istinu @ivota, Boga, svoga Gospoda - to ostavljam na volju svakom Svom detetu, jer Ja Sam svoj Svojoj deci dao slobodnu volju. Zato svako snosi odgovornost za sebe samoga - za svoje verova-nje ili neverovanje, za svoje "za" ili "protiv" Mene.

Ko ima o~i neka vidi, ko ima ui neka ~uje. ^ija dua osea svetlost Ve~noga, on zna da su ovi Zakoni Carstva Mira Isusa Hrista, dati iz Mene, Boga, iz ve~ne Istine, koja Ja ve~no Jesam - Praotac sve Svoje dece, u svu ve~nost.

682

Izvetaj Prahriana

Zavetne zajednice Novi Jerusalim

u Univerzalnom ìvotu

za istorijsko Hristovo Delo otkrivenja

"Ovo je Moja Re~"

o razvoju, izgradnji i strukturi

Carstva Mira Isusa Hrista (stanje 1992)

Uvod

Univerzalni ìvot je dinami~na verska zajednica koja prihvata tradiciju prahrianstva i, kao i ova, crpi iz izvora Proro~ke re~i. U Univerzalnom ìvotu nastavlja se neposredno delovanje Bo`je na Zem-lji; kao to se doga|alo preko jevrejskih proroka Starog zaveta i preko Isusa iz Nazareta.

Ova unutarnja dinamika Univerzalnog ìvota prouzrokovala je jedan snaàn razvoj i u spoljanjem: iz Duha Bo`jeg nastao je, tokom 15 godina, jedan pokret svetskih razmera, sa hiljadama Bo`jih prijate-lja i sledbenika, i raste neprekidno i dalje. Svi koji ~ista srca slede Isusa iz Nazareta, ostvarujui boànske zakone, temelj su na kojem se gradi Carstvo Mira Isusa Hrista.

Za ovo je do danas stvoren ve ~itav niz ustanova, koje su osnova za dalju izgradnju tog duhovnog dela, Carstva Mira Isusa Hrista, a koje (ustanove) nosi Zavetna zajednica Novi Jerusalim, koja je za kratko vreme dostigla broj od vie stotina ~lanova (dublji uvid u ovo daje broura "Delo Spasenja - Alfa i Omega", izdava~ka kua Univerzalni ìvot, 3-89371-110-4).

Mi, prahriani u Univerzalnom ìvotu, u svim svojim ustanovama sledimo zapovest Hristovu; "Dajte caru ono to je carevo, a Bogu ono to pripada Bogu"; tako je Zavetna zajednica Novi Jerusalim zemaljski nosilac duhovnog dela Univerzalnog ìvota.

683

Struktura Univerzalnog ìvota, spasiteljskog dela Isusa Hrista, teko se moè razumeti bez duhovne pozadine i bez istorijata njegovog dosadanjeg razvoja. Opse`ne aktivnosti, kao i duhovna i spoljanja struktura Univerzalnog ìvota bie objanjeni kasnije, a bie prikazani i svi bitni duhovni i zemaljski aspekti.

Razvoj Univerzalnog ìvota od 1975. do 1992. (Pregled)

Temelj Univerzalnog ìvota je "Isus Hristova misija vo|enja u Domovinu", koja je nastala preko Hristove Proro~ke re~i.

Za nas, Hristove prijatelje, prahriane u Univerzalnom ìvotu, to je ~injenica; Bog je u sva vremena govorio ljudima preko usta proroka, a ~ini to i danas.

Tako je Hrist 1975. godine uao u ìvot jedne supruge i majke i otkrio joj Svoj moni plan, u ~ijem ispunjavanju ona od tada sluì Njemu kao Njegov proro~ki instrument. To je vraanje Njegove dece natrag u Ve~nu Domovinu i izgradnja Njegovog Carstva Mira za Zemlji.

Na po~etku je bilo samo nekoliko ljudi koji su znali za to. Tek nakon duèg perioda pripreme, sazrelo je vreme da se Bo`ji plan u~ini dostupnim jednom veem krugu ljudi. Godine 1977, volja Hristova je bila da naa sestra Gabrijela izi|e u javnost i izgovori ono to je Bog hteo da saopti ljudima. Preko Proro~ke re~i Hrist je osnovao "Isus - Hristovu misiju povratka u Domovinu", kao Svoje sveobuhvatno delo pou~avanja i prosveivanja u ovoj monoj vremenskoj prekretnici.

Godine 1980. nastala su prva stecita za sve ljude koji traè na ovoj Zemlji - Unutarnje Duh=Hristove crkve, u kojima se ljudi okup-ljaju kao u prahrianstvu, sluaju Proro~ku re~, zajedno se mole i otvoreno razgovaraju o svim pitanjima ìvota, pri ~emu kao temelj uzimaju Besedu na Gori. U Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama negovani su i neguju se isceljivanje verom i molitve za snagu i pomo bolesnima.

684

Godine 1980. Hrist je, u Svojoj Isus-Hristovoj misiji povrataka u Domovinu, oìveo i hriansku kolu misterija - visoku kolu Duha Bo`jeg. U ovoj koli, sve one koji traè na ovoj Zemlji, Duh Bo`ji pou~ava Unutarnjem putu, stazi koja vodi doìvljavanju Boga u svom unutarnjem. Na ovom Unutarnjem putu ~ovek korak po korak u~i da prevlada svoje "ja" i kako da ostvaruje zakone Bo`je u svom ìvotu.

Godine koje su usledile bile su obeleène osnivanjem Unutarnjih Duh=Hristovih crkava u Nema~koj i u drugim zemljama, kao i velikim objavama Hrista, Duha Bo`jeg, u mnogim gradovima u svetu, i irenjem boànskih objava o do tada nepoznatim duhovnim istinama i zakonima - u knjigama, brourama, a i na kasetama.

Rad Isus-Hristove misije povratka u Domovinu, imao je u prvoj polovini 80-tih godina ova ~etiri teìta: boànske objave, Unutarnje Duh=Hristove crkve, isceliteljska zra~enja i u~enje Unutarnjeg puta.

Na ovom temelju Hrist je zatim, 1984. godine, preko Svoje Proro~ke re~i osnovao Univerzalni ìvot. Osnova, u~enje koje je Duh Bo`ji darovao ~ove~anstvu u Isus - Hristovoj Misiji povratka u Domovinu, sada se, u Univerzalnom ìvotu, ostvaruje na delu, jer istinski hrianin ne treba samo da slua ta mu Bog govori - on ovo znanje treba i da primenjuje u svakodnevnom ìvotu. Beseda na Gori, stoga, za prahriane nije utopija; za njih ona moè i treba da se ostvaruje u praksi, i to u svim podru~jima ìvota, pa tako i na poslu i u domainstvu. Tako su ljudi koji su ovo duhovno znanje u~inili teme-ljem svog ìvota i rada, osnovali, 1984. godine, prva "Hristova preduzea".

Za sve ove, kao i druge ustanove, kao prva vaì zapovest: "Neprestano orijentisanje prema merilima Besede na Gori". Zato prahriani ove ustanove nazivaju Hristovim preduzeima. Univerzalni ìvot je duhovni staratelj Hristovih preduzea, kako bi se u njima svakodnevno primenjivala Beseda na Gori. Univerzalni ìvot nema nikakvog svetovnog vlasnitva, pa tako ni Hristova preduzea nisu -njegovo vlasnitvo. Ona su uvek vlasnitvo Hristovih prijatelja koji u -njih ulaù finansijska sredstva, i podleù drugim dràvnim zakonima i propisima. Hristova preduzea su, dakle, samostalna preduzea koja ostvaruju duhovno i idejno dobro Univerzalnog ìvota.

685

U godinama koje su usledile nakon toga, nastale su, do danas jedno za drugim: poljoprivredna gazdinstva, pekare, radnje, pija~ni tandovi, zanatska i uslu`na preduzea, jedna socijalna ustanova i jedna klinika za prirodno le~enje, kao i Otac-Majka kue, obdanita i de~je jaslice. Po èlji Hrista, Duha Bo`jeg osnovane, su 1991. godine, jedna kola i druge vaspitne ustanove.

Dok su u Vircburgu i oko njega sve ove ustanove nastajale, i jo nastaju, oja~alo je irenje Univerzalnog ìvota. U me|uvremenu, ve hiljade ljudi u ~itavom svetu poha|aju Unutarnji put; oni se okupljaju na Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama, u grupama za molitvu i na duhovnim kolovanjima. Knjige i kasete prevode se na preko 20 jezika.

Kao naredni korak, Hristovi prijatelji su, po volji Hrista, Duha Bo`jeg, 1987. godine osnovali prvu hriansku prazajednicu u Univerzalnom ìvotu: Zajednicu Novi Jerusalim, koja je zaklju~enjem saveza sa Bogom, naim ve~nim Ocem, postala Zavetna zajednica za Carstvo Mira Isusa Hrista. ^lanovi ove Zajednice odgovorni su za izgradnju Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji. Carstvo Mira nije "dràva u dràvi" - to je duhovno carstvo, zajednica ljudi koji volju Bo`ju uzimaju za osnovu svog ìvota. U me|uvremenu su nastale i nove prazajednice.

Hristovi se prijatelji sastaju vie puta godinje ne samo na festivalima, seminarima i kolovanjima, ve mnogi i ìve zajedno u stambenim zajednicama u Vircburgu i oko njega, zajedni~ki organizujui svoje ìvote.

Razvoj Univerzalnog ìvota sledio je i sledi princip dinami~nog i organskog rasta - to je postupna izgradnja Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji, preko ljudi koji ovo Carstvo otkrivaju u svojim srcima. Ova postupna izgradnja opisana je pregledno u dodatku broure "Delo spasenja - Alfa i Omega".

Mi, prahriani u Univerzalnom ìvotu, potujemo zakone dràve, jer sledimo Hristov zahtev: "Dajte caru ono to je carevo!" A potujemo i slobodu volje i savesti svakog ~oveka, jer Bog je svakom Svom detetu dao slobodnu volju. Na nae sastanke svako moè slobodno doi ili sa njih otii. Poto zemaljsko pravo ima propise za

686

sve oblike zajednica, kod nas postoji samo upisivanje ~lanstva u odgovarajuem propisanom minimalnom obimu.

Ovaj oblik zajednitva, koji se temelji samo na unutarnjem oseanju zajedni~ke pripadnosti i na potpunoj dobrovoljnosti, pokazao se u proteklih 15 godina potpuno ispravnim. Dolazi samo onaj ko stvarno èli da u~estvuje; ko to pak ne èli, ne dolazi. Sve aktivnosti i ostvarenja Hristovih prijatelja slede ovo na~elo dobrovoljnosti. Niko se ne prisiljava na ~lanstvo u zajednici ili na plaanje priloga. Koliko god ovo izgledalo neverovatno za nekoga ko ovo posmatra sa strane, ovaj princip dobro funkcionie. Na ovaj se na~in svake godine odrì nekoliko hiljada skupova - uklju~ujui i velike skupove sa vie hiljada posetilaca.

Nastanak i zadatak Zavetne zajednice Novi Jerusalim

Po nalogu Hrista-Duha Bo`jeg, datog preko Proro~ke re~i, ljudi su, 8.11.1987. godine u Vircburgu, osnovali prvu hriansku prazajednicu u Univerzalnom ìvotu, Zajednicu Novi Jerusalim. ^lanovi-osniva~i ove zajednice bili su, pre svega, saradnici prvih Hristovih preduzea, kao i drugi aktivni saradnici Univerzalnog ìvota iz mnogih gradova, uglavnom sa nema~kog govornog podru~ja.

Osnivanje ove prazajednice vaàn je korak u Univerzalnom ìvotu i za izgradnju Carstva Mira Isusa Hrista. Ovim korakom, odgovornost za Univerzalni ìvot postavljena je na jednu mnogo iru personalnu osnovu. ^lanovi Zajednice obavezali su se da e se potpuno posvetiti izgradnji duhovnog Carstva Mira Isusa Hrista i da e zajedno preuzeti odgovornost za sve aktivnosti Univerzalnog ìvota. A ~lanovi svih zajednica trude se da deluju za Carstvo Mira Isusa Hrista i da ìve po Deset zapovesti i Besedi na Gori.

Godine 1989, Ve~ni, na Nebeski Otac, zaklju~io je preko Proro~ke re~i, sa Zajednicom Novi Jerusalim zavet za Carstvo Mira Isusa Hrista. Ovo zaklju~ivanje saveza zna~i da e se svaki ~lan Zajednice truditi da u svakodnevnom ìvotu ostvaruje zakone Bo`je - pre svega Deset zapovesti i u~enje Besede na Gori - i tako odgovorno sudelovati u izgradnji Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji.

687

I udruìvanje u ostalim prazajednicama Univerzalnog ìvota duhovno je udruìvanje. ^lanovi slobodnom voljom daju obeanje da e Boga staviti na prvo mesto u svom ìvotu. Zato su oni odgovorni samo pred Bogom, a ne pred ljudima.

Primanje ~lanova Zajednice vri se glasanjem ~itave Zajednice; svaki ~lan Zajednice unosi se u odgovarajuu Knjigu Zajednice.

O zaklju~cima, u svim prazajednicama Univerzalnog ìvota savetuju se svi zajedni~ki i na prademokratski na~in ih donose. U zajednicama postoje stareine, duhovni u~itelji za Unutarnji put, duhovni u~itelji za vie stepene kolovanja Unutarnjih Duh=Hristovih crkava i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava. Tako se preko instrumenta Bo`jeg, preko Njegove proro~ice-u~iteljice, nae sestre Gabrijele, koluju svi ~lanovi zajednice, a naro~ito stareine, duhovni u~itelji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava. Sva ova podru~ja zadataka i odgovornosti nisu nikakve privilegije, jer u duhu Univerzalnog ìvota svi su ljudi braa i sestre; nema nadre|enih i podre|enih.

Zavetna zajednica Novi Jerusalim zauzima posebno mesto u Univerzalnom ìvotu. ^lanovi Zavetne zajednice zajedni~ki su odgovorni za sve aktivnosti Univerzalnog ìvota. To uslovljava jednu ìvu radnu aktivnost, koja se iz nedelje u nedelju sprovodi u radnim grupama.

^lanovi Zajednice snose i odgovornost da svi koje su oni birali ispunjavaju svoje zadatke i da misle, ìve i postupaju po boànskim zakonima. Svi ~lanovi Zajednice obavezuju se da e se pridràvati prinicipa Carstva Mira Isusa Hrista: jednakost, sloboda, jedinstvo, bratstvo. Savetujui se u svim odlukama i glasajui na prademokratski na~in ~lanovi Zajednice, tako|e, zajedni~ki snose odgovornost za ono to se deava u Zajednici i u Univerzalnom ìvotu.

Pojedina podru~ja odgovornosti unutar Zajednice i sva pravila za uspean zajedni~ki ìvot dati su u "Redu zajednice" za prazajednice u Univerzalnom ìvotu, u brouri "Pastir i Njegovo stado". U njima su izloèni i kriterijumi za razna podru~ja odgovornosti.

688

Univerzalni ìvot irom sveta

Biro Univerzalnog ìvota

Biro Univerzalnog ìvota je sredinje mesto za raznovrsne kontakte sa gotovo svim zemljama sveta. U Vircburg svakodnevno pristiè na stotine pisama i isto toliko napisanih odgovara odlazi iz Biroa. U nadle`nost Biroa spada i izdava~ka delatnost Univerzalnog ìvota, kao i redakcija ~asopisa CHRISTUSSTAAT WELTWEIT i CHRISTUSSTAAT INTERNATIONAL.

Odavde se irom sveta alju i boànske objave u vidu knjiga, broura i kaseta na preko 20 jezika, a u pripremi su i prevodi na druge jezike. Trenutno se (1992) u Kui Univerzalnog ìvota, Universelles Leben, Haugerring 7, W - 97070 Würzburg (Postfach 5643), moè naru~iti preko 400 naslova na vie od 30 jezika.

Unutarnji put

Sve vei broj ljudi stupa na hriansko-misti~ni put kolovanja u Univerzalnom ìvotu: u nekim gradovima u Nema~koj i u inostranstvu, u redovnim vremenskim razmacima sastaju se ve hi-ljade u~enika na ~asovima kolovanja i razgovora. Ovo se kolovanje dopunjava posebnim sastancima na kojima se razmenjuju miljenja, kao i nedeljnim seminarima.

Tekstovi Unutarnjeg puta trenutno (1992) mogu se dobiti na 11 jezika u vidu kaseta i na 15 jezika u vidu knjiga.

Sve knjige i kasete o Unutarnjem putu u Univerzalnom ìvotu, ukju~ujui pripremne meditacione kurseve I i II, svakome su dostupni.

[kolovanje

U radnim grupama Zavetne zajednice Novi Jerusalim i u birou Univerzalnog ìvota koordiniraju se i pripremaju brojna kolovanja koja se odràvaju svake nedelje. Ovde naro~ito treba pomenuti:

689

susrete saradnika Hristovih preduzea, kolovanje duhovnih u~itelja i voditelja Unutarnjih Duh=Hristovih crkava, razmene iskustava izme|u roditelja i staratelja dece, kao i kolovanje stareina.

Unutarnje Duh=Hristove crkve

Zavetna zajednica Novi Jerusalim stalno brine o Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama, kako u duhovnom tako i u organizacionom pogledu. Sa sastanaka Unutarnje Duh=Hristove crkve u Vircburgu, koja se svake nedelje odràva u prostorijama Univerzalnog ìvota, redovno se vre radio-prenosi u mnoge gradove u Nema~koj i u inostranstvu. Ovo vaì i za ve~eri kad je na programu kola Unutar-njeg puta.

Velike priredbe

Da bi omoguila razmenu iskustava, upoznavanje i zbliàvanje -ljudi bliskih Univerzalnom ìvotu, Zavetna zajednica Novi Jerusalim redovno organizuje velike priredbe. Tu spadaju susreti polaznika meditacionih kurseva i Intenzivne kole, zatim velike nadregionalne Unutarnje Duh=Hristove crkve i, na kraju, veliki internacionalni festivali koji, po pravilu, privuku vie hiljada ljudi iz ~itavog sveta. I sa ovih se skupova vre radio-prenosi u mnoge gradove, pre svega u inostranstvo.

Organizovanje seminara

Podru~je rada Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice Novi Jerusalim je i organizovanje seminara, na kojima se iz nedelje u nede-lju susreu polaznici Unutarnjeg puta, aktivni saradnici Univerzalnog ìvota ili drugi zainteresovani ljudi, da bi zajedni~ki razgovarali o svojim iskustvima i razra|ivali dalje korake svog ìvotnog puta.

Preduzea u Univerzalnom ìvotu

690

Prerastanjem "Isus-Hristove Misije vraanja u Domovinu" u "Univerzalni ìvot" (1984. godine) po~elo je i osnivanje Hristovih preduzea. Univerzalni ìvot zna~i ìvot u Bogu. Univerzalni ìvot osnovao je Hrist preko Proro~ke re~i, kako bi ljudima omoguio da zakonitosti Besede na Gori sprovode u delo u svim podru~jima ìvota. Tu nije izuzeto ni podru~je ekonomije i socijalnog rada.

Kao to je ve re~eno, Hristova preduzea ekonomski su samostalna i ne pripadaju Univerzalnom ìvotu, ve su vlasnitvo pojedinih ili nekoliko Hristovih prijatelja, koji su preduzee zajedno osnovali i zajedno ga vode.

Nazivaju se Hristovim preduzeima jer se ravnaju prema hrianskom pravilniku za preduzea po na~elima Besede na Gori, koju uzimaju kao smernicu svog zajedni~kog ìvota i rada u preduzeu. Po svemu ostalom, u svojoj pravnoj i ekonomskoj strukturi, Hristova su preduzea istovetna svim ostalim preduzeima u Nema~koj. To zna~i, da podleù konkurenciji, trìnom na~inu privre|ivanja, plaanju poreza, davanju plata i socijalnih prinadle`nosti, onako kako je to zakonom propisano. Za njih vaì: "Daj caru carevo, a Bogu to Bogu pripada". Njihov se privredni uspeh zasniva na ostvarivanju boànskih zakona Besede na Gori. Odgovorni i saodgovorni u Hristovim preduzeima koluju se na Unutarnjem putu, da bi ìveli i delovali u Bogu i sa Bogom, Ve~nim Zakonom. Oni u svom razmiljanju, ìvotu i radu sve vie ispunjavaju na~ela Besede na Gori. U svim podru~jima ìvota primenjuju Besedu na Gori, koja, shodno smislu govori:

Primi i prihvati bli`njeg u svom srcu i onda e radi njega biti dobar zanatlija, doktor, prodavac, savetnik ili staratelj. Ljudi Duha trude se i da prirodnim na~inom obra|ivanja zemljita ponude visok kvalitet plodova, i da nudei svoju robu ne zakidaju svojim bli`njima. Isto vaì i u uslu`nim preduzeima, u zanatskim delatnostima i u zdravstvu.

Temelj Carstva Mira Isusa Hrista je Zakon Bo`ji, kome nas naa sestra Gabrijela, Bo`ja proro~ica-u~iteljica, pou~ava u svim pojedinostima.

Trenutno deluju sledea Hristova preduzea:

691

Kua Univerzalnog ìvota sa svojom Unutarnjom Duh=Hristovom crkvom i Biro Univerzalnog ìvota.

Preduzee "Mi smo tu radi Vas", sa svojim razli~itim odeljenjima zanatskih delatnosti i usluga: moleri, zidari, prevoznici, vrtlari (batovani), instalateri, slu`be za ~ienje i stolarija.

Sledei ogranak je udruènje elektri~ara i uslu`nog preduzea za elektronsku obradu podataka, te gra|evinsko preduzee. A u njemu je i centralno knjigovodstvo za sva Hristova preduzea.

U drugom udruènju su seoska imanja na kojima se primenjuju bioloki (prirodni) metodi rada, zatim pekare i proizvodnja testa, kao i tandovi na pijacama, pokretne prodavnice, prodavnice delikatesnih proizvoda i restoran sa vegetarijanskom kuhinjom.

Od 1986. godine postoji i "Kua zdravlja", klinika na bazi prirodnog le~enja, u kojoj se praktikuje terapija celovitog le~enja.

Dalje su prahriani osnivali socijalne ustanove koje su ekonomski izdràvane od prodavnica korienih stvari.

Hristova preduzea postoje i u oblasti vaspitanja; to su trenutno de~ji vrtii, de~ja obdanita i ustanove za krai boravak dece, gde se naa mala braa i sestre odgajaju prema zakonima Besede na Gori. U osnivanju su jo jedna kola i druge vaspitne ustanove.

Kao to je ve re~eno, sva Hristova preduzea i prahrianske ustanove obuhvata i nosi Zavetna zajednica Novi Jerusalim.

Zajedni~ko stanovanje i ìvljenje

Sedite svih ustanova Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice Novi Jerusalim je u irem podru~ju Vircburga. Tu se u praksi sprovode svi podsticaji iz Duhovnog sveta za zemaljski ìvot prema zakonima Besede na Gori. Mnoga braa i sestre u Univerzalnom ìvotu teè zajedni~kom ìvotu prema zakonitostima Besede na Gori.

Tako su brojni Hristovi prijatelji, u Vircburgu i oko njega, stekli ili izgradili stanove u kojima udruène ìve naj~ee dve do tri porodice, kao u doba prahrianstva. Ovaj zajedni~ki ìvot u

692

prahrianskim stambenim zajednicama pojedincu iri vidokrug i, pre svega deci, pruà oseaj zatienosti u jednoj veoj porodici.

Upravo se na polju stanovanja i naseljavanja dokazuje da prahriani u svim podru~jima ìvota sprovode u delo podsticaje dobijene preko Proro~ke re~i - u vaspitanju dece, u braku i porodici, kao i u zajedni~kom ìvotu ljudi koji dele isto uverenje.

Arhitektura novosagra|enih kua sa njihovim oblim, skladnim gra|evinskim oblicima, na poseban na~in izraàva povezanost sa prirodom.

Rezime i izgledi za budunost

îtaocu je sigurno ve jasno da se prahriani u Univerzalnom ìvotu ne ograni~avaju na to da o svom verovanju samo govore. Obi-lje i raznovrsnost opisanih aktivnosti omoguavaju nam da shvatimo sa kojom spremnou i odlu~nou oni Besedu na Gori sprovode u delo.

Hiljade ljudi irom sveta upoznati su ve sa Univerzalnim ìvotom; oni ~itaju boànske objave, sluaju re~ Bo`ju preko kaseta i idu Unutarnjim putem. Hiljade ljudi poseuju svake godine stotine priredbi u Nema~koj i inostranstvu. U Vircburgu i njegovoj okolini mnogi ljudi ìve prema principima Besede na Gori.

Ovo je stanje Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice Novi Jerusalim 1992. godine - kao osnove za Carstvo Mira Isusa Hrista.

Vircburg, avgust 1992.

Hristovi prijatelji,

prahriani


693

Za bolje razumevanje ovog dela:

Bo`je prorotvo

[ta je prorok? Njegovo pozivanje i njegov zadatak - Proro~ka re~ Hrista Bo`jeg u naem vremenu

"Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje", knjiga je ~iji sadràj dolazi neposredno iz Praizvora, Boga: Hrist, Spasitelj svih ljudi i dua, objavljuje se preko Proro~ke re~i ~oveka Gabrijele - preko nae sestre, proro~ice i glasnika Bo`jeg u ovoj monoj vremenskoj prekretnici.

Iako je Bog u svim vremenima govorio preko proro~kih usta i obraao se ljudima, prosveivao ih, opominjao, teio ih i vodio - dakle bio sa Svojom decom - mnogi ljudi dananjeg vremena ipak ne znaju za ovu blizinu Boga koji govori; prorotvu gotovo da nema mesta u ovostranom, materijalisti~kom miljenju i ìvotu. Zato je potrebno razjasniti ta je to prorotvo. Ova e objanjenja biti zna~ajna i za -ljude buduih epoha, kao i za one koji e na Zemlji ìveti nakon ove mone vremenske prekretnice, za stanovnike Carstva Mira Isusa Hrista. Ona e sluìti i kao podsetnik, jer u Dobu Svetlosti vie nee biti Proro~ke re~i. Ljudi e tada sami biti Re~, jer e ìveti Zakon Bo`ji.

Bog je govorio ljudima i u Starom zavetu: preko proro~kih usta obraao im se u Svojim "Ja Jesam". Imena nekih od najpoznatijih proroka su: Isaija, Ilija, Jeremija, Danilo, Jov. A najvei od svih proroka bio je Isus iz Nazareta, inkarnirani Sin Bo`ji. Proroci Bo`ji pojavljivali su se neprestano i u hrianstvu, za proteklih dve hiljade godina. U njihovim su ljudskim telima bila inkarnirana svetla bia Neba koja su u sebi nosila zadatak da budu instrumenti preko kojih govori Bog.

Prorok je sli~an trubi u koju duva Bog, Ve~ni Duh. Pri tom, instrument - ~ovek kroz koga On govori proro~kim jezikom - uvek je pri punoj, budnoj svesti; u njemu se Bo`ji jezik svetlosti preobraàva u njegov maternji jezik, kako bi ljudi mogli da ~uju i razumeju ve~nu Istinu, Boga. Istinski Bo`ji proroci, dakle, tokom primanja jezika Bo`jeg Duha, ostaju pri budnoj svesti. Primer za ovo je i sam Isus iz

694

Nazareta, najvei od svih proroka. Bog, Ve~ni, govorio je kroz Njega pri Njegovoj budnoj svesti - kao i kroz sve istinske proroke, kako u Starom zavetu, tako i nakon Isusovog vremena. ôvek pada u trans samo onda kad prima onostrane snage, koje nisu neposredno Bo`je zra~enje. Kod istinskih Bo`jih proroka ovo nije slu~aj.

Prorokova dua se dugo priprema za predstojei zadatak u -ljudskom telu, ~esto i tokom vie inkarnacija. I najzad, Bog u odre|enom trenutku podseti ~oveka na nalog u njegovoj dui; i to je to takozvano pozivanje.

Put Bo`jeg proroka je put patnje. On je apsolutno obavezan prema Bogu i mora da izgovara ono to Bog unosi u njega. Ozbiljne i opominjue Bo`je re~i koje pozivaju na preobraanje, ljudima ovog sveta uvek su neugodne, i zato su proroci, gotovo po pravilu, trpeli izrugivanje, podsmeh, klevetanje i progon, a neretko su bili i ubijani.

Postoje dve kategorije proroka: Proroci vesnici - uopteno nazvani prorocima, i proroci u~itelji. Preko proroka-vesnika Bog je davao i daje ~ove~anstvu duhovno znanje i osnovne duhovne zakonitosti koje su -ljudima potrebne kako bi svoj ìvot usmerili na boànsko i korak po korak dospeli u zakonit ìvot. On je opominjao i opominje ljude da ispunjavaju ono to je Bo`ja volja. Proroci-vesnici prizivaju ljudima u svest da su oni Bo`ja deca; pomaù im da razumeju Njegovu ljubav i mudrost i ukazuju na put povratka Domu, k Njemu.

Preko proroka-u~itelja pak koji se pojavljuju u velikim vremenskim prekretnicama, Ve~ni Duh, osim to u svest ljudi dublje usa|uje duhovno dobro koje je ve ranije objavljeno, otkriva i vie zakonitosti i aspekte svetog Prazakona koji vode dalje. Prorok-u~itelj izlaè Bo`je zakone do u detalje, a i tuma~i ih. Preko njega Duh Bo`ji pou~ava ljude Unutarnjem putu, putu povratka u Ve~nu Domovinu, iz koje svaka dua poti~e. Preko proroka-u~itelja Bog neprestano pou~ava duhovnom dobru koje prevazilazi ono do tada poznato.

Prorok-u~itelj mora sve ono to Bog, Gospod, preko njega èli da pou~ava, najpre sam u sebi da iskusi, razvije i ostvari. On mora Unutarnjim putem, putem samospoznaje i ~ienja, i sam da pro|e, pre drugih. Nakon prili~no dugog vremena, ovaj ~ovek, koji je direktno pou~avan i kolovan iz Bo`jeg Duha, dostiè vrhunac misti~nog razvoja, cilj sedmostepene staze ka Bogu, to za posledicu

695

ima sjedinjenje sa Svesveu, Bogom. Takav ~ovek onda, u trenutku spoznaje vidi i zna stvari i doga|aje koji su skriveni onome koji jo ìvi u svetu ~ula.

Tako prorok-u~itelj postaje Bo`ji glasnik, koji crpi iz svoje otvorene i s boànskim sjedinjene svesti. On vie ne vidi stvari i ljude onakvima kakvi oni izgledaju, ve onakvima kakvi i jesu. On svemu to jeste vidi uzrok.

U Starom zavetu Bog je na ovu Zemlju slao pre svega proroke-vesnike, preko kojih je hteo da izvede ~ove~anstvo iz njegove vezanosti za materiju, na pravi put ka viem duhovnom razvoju.

Nakon toga je Hrist, Delimi~na snaga Prasnage i Savladar Neba, delovao me|u ljudima kao Spasitelj i prorok-u~itelj. Ali Ga ljudi kao Isusa iz Nazareta - kao ni mnoge druge pravedne proroke - nisu ni prepoznali ni prihvatili, i u~inili su Njegovom ìvotu prevremeni kraj. On je na Golgoti, re~ima "Svreno je", doneo Spasenje: usadivi u svaku duu iskru Spasiteljske Delimi~ne snage Prasnage, kao potpornu snagu koja ponovo vodi ka Bogu.

Sad je Bog opet poslao jedno bie u ovaj svet. Ono se utelovilo u ~oveka - ènu zvanu Gabrijela. U ovom svetu ona sluì Ve~nome kao Njegova proro~ica-u~iteljica. Njena otvorena duhovna svest, koja po~iva u Svemonome i proèta je Njegovom snagom, poznaje ve~ne zakone i zna put ka ve~nom Zakonu, Bogu. Naa sestra Gabrijela vidi u svojoj boànskoj svesti i preko nje prima od Ve~noga sveobuhvatni put ka srcu Bo`jem. Jednostavnim re~ima ona moè da objasni sveobuhvatni Unutarnji put, da vodi ~oveka ka njegovim uzrocima i da mu pomogne da ih otkloni, i da ga, ukoliko on to èli, dovede Hristu. Ona ima uvid u ~ovekovu dubinu, u osobine njegove due. Njen zadatak kao proro~ice-u~iteljice je i da u ovaj svet donese poje-dinosti ve~nog Zakona Bo`jeg za sva podru~ja ìvota, detalje boànskih zakona za zajedni~ki ìvot ljudi u porodici i poslu, u domainstvu i drutvu, za vaspitanje dece i socijalne slu`be, te za le~e-nje due i tela. Istovremeno, ona korak po korak pou~ava primeni ve~nih zakona u svim podru~jima ìvota.

Proroci-u~itelji imaju, dakle - pored naloga da budu neposredna Bo`ja truba - i zadatak da svoje bli`nje pou~avaju svim zakonima duhovnog ìvota i da im pomaù u svim pitanjima Unutarnjeg ìvota.

696

Zbog toga je naa sestra Gabrijela sama morala mnogo toga da doìvi, iskusi, propati i savlada - tokom vie ìvota na Zemlji - kako bi mogla da razume ljude i pokaè im pravi put.

U ovoj velikoj vremenskoj prekretnici u kojoj se sada nalazimo, Hrist je preko Svoje Proro~ke re~i i preko hrianske prazajednice Novi Jerusalim, poloìo temelj Svog Carstva Mira na ovoj Zemlji.

Da bi pripremio ~ove~anstvo za Carstvo Bo`je na Zemlji, Ve~ni sada daje objanjenja i pouke o svim osnovnim pitanjima ljudi ovog vremena. Tako se Hrist, preko Svoje Proro~ke re~i, 1989. godine objavio i govorio i o Svom ìvotu, Svojoj misli i delovanju kao Isusa iz Nazareta; istovremeno je objasnio i odnose i zna~aj Svog ìvota na Zemlji za ovo i nastupajue doba. Tuma~enja, ispravke i produbljiva-nja u knjizi "Ovo je Moja Re~" izvorna su Re~ Hristova. Ono to je zapisano u ve postojeoj knjizi "Jevan|elje Isusovo" kao i Hristova tuma~enja, ispravke i produbljivanja ovde zapisanoga, predstavljaju zna~ajno osvetljavanje Njegovog ìvota, misli i delovanja kao Isusa iz Nazareta - da bi se razumeli i sluìli kao uzor ljudima ovog vremena, a i stanovnicima Carstva Mira, Hristovog carstva Svetlosti na Zemlji.

U ovoj monoj vremenskoj prekretnici Hrist nas, tavie, uvodi u svu istinu: Kao to je ve izneseno, On sada objavljuje Bo`je zakone za sva podru~ja ìvota na Zemlji, izgra|ujui tako na njoj veliko Carstvo Bo`je.

Prahriani


697

Knjige i kasete

Univerzalnog `ivota

698

Unutarnji put

Unutarnji put u Univerzalnom ìvotu duhovni je put kolovanja koji preko samospoznaje vodi doìvljavanju Boga. Objavio ga je tokom proteklih godina sam Hrist i od Njega ovlaeni sluga, brat Emanuel, Heruvim boànske Mudrosti, i to prvi put u istoriji hrianstva u svim stupnjevima i do u detalje - kao to je najavio Isus re~ima: "Jo vam mnogo toga imam kazati, ali to sada ne moète nositi. Ali kad do|e Onaj, Duh Istine, uvee vas u svu istinu." (Jov 16, 12)

Ovaj put kolovanja po~inje prvim, estomese~nim meditacionim kursem za proirivanje i stabilizovanje svesti. Na njega se nadovezuje drugi, devetomese~ni meditacioni kurs - koji priprema duu za Unutarnji put. Gradei na ova dva meditaciona kursa, sledi zatim pravi Unutarnji put, intenzivno kolovanje.

Ovaj hrianski misti~ni put kolovanja Intenzivne kole sadrì ~etiri stepena (Red, Volja, Mudrost, Ozbiljnost), u kojima mi korak po korak, uz pomo konkretnih zadataka i prakti~nih ve`bi, spoznajemo i sa Hristovom snagom savladavamo ono to nas jo odvaja od Boga i -ljudi. Po zavretku Intenzivne kole po~inje neposredno unutarnje vo|enje Hristovog u~enika preko njegove otvorene duhovne svesti.

Ovim putem kolovanja unutarnjeg moè se ii individualno ili u grupi.

I bez prijave za kurs, u slobodnoj prodaji se sada mogu nabaviti sve knjige i kasete Unutarnjeg puta u Univerzalnom ìvotu, uk-lju~ujui pripremne meditacione kurseve I i II, i na sprskom jeziku.

Molimo, obratite nam se za bliè informacije.

699

Knjige

Beseda na Gori

Izvodi iz opse`nog dela

"Ovo je Moja Re~.

Alfa i Omega.

Jevan|elje Isusovo.

Hristovo otkrivenje

koje svet ne poznaje"

104 str, broura

Konkretna ìvotna uputstva za ìvot po zakonima Bo`jim u svakodnevnici:

Kako da se ispravno ponaam prema bli`njem?

Kako da se pribliìm Bogu u svom bli`njem?

Kako mogu da promenim svoj ìvot da bih bio ispunjen mirom i da bih bio staloèn i dinami~an?

Jednostavna ìvotna pravila kao:

"Ono to o~ekuje od bli`njeg, to najpre u~ini sam."

Ko ih ostvari, iskusie njihovo revolucionarno pozitivno delovanje u svom ìvotu.

Opasnosti od "u~itelja" sa Istoka

Knjiga koju su sastavili prahriani u Univerzalnom ìvotu - 48 strana, broura

Duhovne tehnike isto~nja~kog porekla tvrde, izme|u ostalog, da razvijaju Hristovu snagu u ~oveku.

700

Ali ta se zaista deava?

U ovoj brouri prahriani u Univerzalnom ìvotu ukazuju na opasnosti kojima se izlaè onaj ko se usmeri na "u~itelja" - a to zna~i: na ~oveka, umesto na Boga svog Stvoritelja, i na Hrista, koji je od pre dve hiljade godina njegov Spasitelj.

Meditacije

iz Bo`jeg Duha

kasete

Meditacije iz mudrosti Bo`je vode nas unutarnjoj struji, Boànskome u nama. Iz Njega nam se otkrivaju snage unutarnjeg, koje onda postaju delotvorne u dui i u naem ìvotu.

Prvi meditacioni krus

Drugi meditacioni kurs

Meditativno razmatranje uz O~ena

Meditativna molitva uz O~ena

Meditacija tiine

Sa sveìnom u novi dan

Meditacija oputanja

sa muzikom za poniranje u unutarnje

"Velika kosmi~ka u~enja Isusa iz Nazareta njegovim

apostolima i u~enicima koji su to mogli da shvate.

@ivot ljudi uistinu ispunjenih Bogom."

701

Sadrìna ove knjige ima dubinu postojanja: ona nam pribliàva Ve~nu Domovinu, na pravi, ve~ni ìvot.

Ono to nam je ovde darovano jo nikada nije bilo na Zemlji i nee nikada ni doi ponovo na Zemlju, jer mi ìvimo u jednom monom vremenu preokreta.

Ovom knjigom dato nam je jedno mono duhovno u~enje. On, Veliki Duh, Hrist, kroz Svoja najvia otkrivenja preko nae sestre Gabrijele, vodi nas naem duhovno-boànskom nasle|u, u ve~ni Zakon ljubavi. Iz njega On je protuma~io i zakon setve i ètve, kauzalni zakon, i time nam daje putokaz kako da korak po korak prona|emo put iz sku~enosti ljudskog "ja", iz vezanosti i upletenosti u sudbinu.

291 str. tvrd povez, zlatotisk.

702

CIP

Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

146497521 Hristovo Otkrivenje Koje Svet Ne Poznaje Ovo Je Moja Rec

Documents

Transcript of 146497521 Hristovo Otkrivenje Koje Svet Ne Poznaje Ovo Je Moja Rec