izvori od 12 do 15 v..doc

Извори

Nikita Honijat (grč Νικήτας ὁ Χωνιάτης oko 1155ndash1217) poznat i kao Nikita

Akominat bio je vizantijski istoriograf kao i njegov bratMihailo Honijat s kojim je iz rodnoga

grada Honasa u Frigiji došao u Carigrad

Nikita Honijat je jedan od najboljih vizantijskih istoričara Stekao je svestrano obrazovanje koje

mu je kasnije omogućilo blistavu karijeru u državnoj službi Počeo ju je poslednjih godina

vlade Manojla I Komnina da bi je prekinuo u vreme uzurpacije Andronika I Komnina(1183ndash

1185) Kasnije dolaskom na vlast dinastije Anđela 1185 godine Nikita Honijat brzo napreduje

u službi pa je u vreme trećeg krstaškog pohoda 1189 bio upravnik teme Filipopolj U

svojoj monodiji sastavljenoj povodom bratovljeve smrti Mihailo Honijat sa ponosom navodi da

su se menjali carevi na prestolu ali da su svi redom i dalje Nikiti Honijatu ukazivali svoje

poverenje U to vreme je Nikita zauzimao visoke državne položaje da bi na kraju postao veliki

logotet Smenio ga je tek Aleksije V Duka Murzufl 1204 godine Ubrzo zatim doživeo

jekatastrofu Carigrada Krstaško osvajanje prestonice zateklo ga je u gradu Uspeo je da izbegne

najgore zahvaljujući svojim starim vezama samletačkim trgovcima u Carigradu Posle kratkog

boravka u Selimvriji uputio se u [Nikeja|[Nikeju]] gde se priključio caru Teodoru Laskarisu koji

mu je poverio visoki položaj na dvoru Tu je i umro 1217 godine

Raznovrsno je stvaralaštvo Nikite Honijata Ono nam otkriva izuzetno talentovanog pisca

visoko obrazovanog retora Sastavio je više govora jedno teološko i dogmatsko delo pod

naslovom Riznica pravoslavlja (Θησαυρὸς ὀρθοδοξίας) Napisao je i jednu pesmu povodom

braka Isaka II Anđela sa ugarskom princezom kćerkom kralja Bele III Međutim njegovo

najvrednije delo je Hronika (Χρονικὴ διήγησις) ndash istorija epohe Komnina i ANđela u periodu

od 1118 do 1204 godine kojoj je zatim dodao i tekst o događajima između 1204 i 1206

godine Prema vlastitim rečima pisac je želeo da svoje izlaganje nadoveže na dela svojih

prethodnika koji su prikazali vizantijsku istoriju do kraja vlade Aleksija I Komnina Može se

zapaziti da je bogat sadržaj ovog dela pisac postepeno uobličavao i dorađivao smatra se

verovatnim da je pisac u Nikeji u poslednjoj deceniji svog života upotpunio i preradio zabeleške

koje je do tada prikupio i napisao

Свети Сава Улогу зачетника осамостаљене српске књижевности XIII века има Свети Сава

најмлађи син великог жупана Стефана Немање творац и први архиепископ самосталне српске цркве (око 1175-1235)

Још као младић Растко он је напустио управу Хумском облашћу вероватно 1191 и у Светој Гори примио монашки чин Сава је примио расу у Старом Русику а замонашен је

1

у Ватопеду где је 1197 године дочекао оца тада већ монаха и схимонаха Симеона Са очевим ауторитетом и духовним угледом што га је сам за кратко време стекао на Атосу Сава је у намери да заснује српску обитељ у Светој Гори тражио и добио од византијског цара Алексија III Анђела (1195-1203) у Цариграду 1198 године златопечатни сигилиј а нешто касније и хрисовуљу којом се запустели манастирчић Хиландар ставља под управу Симеона и Саве као потпуно самоуправни независни манастир

После смрти Симеонове 1199 године Сава је неко време у обновљеном српском Хиландару окупљајући братство После пада Цариграда и успостављања Латинског царства 1204 он се вратио у Србију са очевим моштима измирио браћу Стефана и Вукана и остао у Студеници као архимандрит све до 1217 Тада поново одлази у Свету Гору можда поводом Стефановог крунисања латинском круном У Никеји 1219 године добија чин архиепископа и статус аутокефалности за српску цркву Организацију српске цркве извео одмах по повратку из Никеје и Солуна 1220 на саборима српске земље и цркве потискујући грчке и латинске епископе и померајући границе источне сфере на запад тиме је био омогућен и виши ступањ интеграције српског народа на основама источно-православне оријентације Сукоб са охридском архиепископијом поводом добијања аутокефалности у Никеји исте године није добио тежину раскола превазиђен је широком дипломатском акцијом Светог Саве на међународном црквеном плану - на путовањима Савиним у Свету земљу и посетама источним патријаршијама (1229-30 1234-35)

Организација цркве у Србији са припојеним подручјима постављена је на сасвим нове основе Развијена је делатност великих манастира старање о мисионарском раду стављено је у дужност протопоповима Правно уређење српске цркве је конституисано зборником нове самосталне Савине компилације Номоканоном или Крмчијом са овом кодификацијом византијског права Србија већ на почетку XIII века добија кодекс чврстога правног поретка и постаје правна држава у коју је уграђено богато наслеђе грчко-римског права Свети Сава је на тај начин више но било чим другим учинио Србију земљом европске и медитеранске цивилизације

Нарочити значај имало је Савино старање о православности цркве и народа у строго византијском ортодоксном духу Монаштво је усмерено светогорским путем Старање о монаштву показује се као једна од главних Савиних преокупација на путовањима по Истоку 1229 и 1234 године Већ за Немање до 1196 (као године његове абдикације) подигнуто је доста манастира у долини Лима Ибра Топлице и Мораве Св Петра и Павла (Бијело Поље) Бистрица Кончул Ђурђеви Ступови Студеница Свети Никола код Куршумлије и Богородица Топличка Међу овим манастирима било је и женских Из ранијег периода наслеђени су такође неки манастири Стара Павлица на Ибру Свети Никола у Дабру и Свети Ђорђе у Дабру Ариље и Градац Ибарски (Богородица Градачка) То значи да је монашка традиција у српским земљама постојала још у XI и XII веку па и раније На другој страни Хиландар ван српског политичког и етничког подручја носилац је и покретач светосавске реформе и организације монаштва у Срба Немањини синови подижу до 1243 године и нове манастире Жича Хвосно Пећ у овај последњи манастир биће премештено и седиште архиепископије после провале Монгола и првог спаљивања Жиче (1284) Осим тога Будимља одн Ђурђеви Стубови у долини Лима Морача а у Приморју Врањина Превлака (Арханђел) и Богородица Стонска

2

Свети Сава је умро 14 јануара 1235 (или 1236) године у Трнову (Бугарска) на повратку са другог ходочашћа у Свету земљу Уочи тога путовања 1234 повукао се са архиепископског престола у корист свог ученика Арсенија Мошти Савине сахрањене најпре у цркви Четрдесет мученика у Трнову пренете су око 1237 године у Милешеву задужбину краља Владислава (око 1234-1243)

У Свету Гору је Сава отишао већ писмен и формиран на делима ранохришћанске византијске и старословенске књижевности Његови биографи истичу нарочиту заокупљеност Растка Немањиног књигом и то свакако није само опште место житија Однос Светог Саве према књижевности огледа се и у његовим манастирским уставима (типицима) где је читању књига и библиотеци дато важно место у духовном животу монаха а можда још више - у саставу првих српских библиотека које се бар донекле могу реконструисати каква је библиотека манастира Хиландара основана када и манастир 1198 године

Прва су Савина дела посвећена испосничком и манастирском животу Карејски типик и Хиландарски типик По својој природи то су црквеноправна дела

Карејски типик је у основи превод са некога стандардног грчког пустињачког скитског типика Тај скитски устав је постао образац српском пустињачком или еремитском монаштву и ван Свете Горе Одликује се тиме што тежњу за усамљеношћу за правим пустињаштвом коригује удруживањем двојице или тројице монаха По томе уставу усамљеник се постаје не само по сопственој жељи него и одлуком читавог манастирског сабора пошто се процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг Овај се пак састоји у скоро непрекидном посту и молитви мада не и у апсолутној изолацији Сава је Карејску ћелију подигао у средишту Свете Горе одмах после подизања Хиландара управо ради таквога условног и духовног плодног осамљивања Црквицу у њој посветио је свом монашком патрону преподобном Сави Јерусалимском (Освећеном) Повлачио се у ту ћелију више пута а у Србији је по обрасцу те исихастирије подигао Студеничку испосницу Типик или устав (уставац како га још зове) Сава је написао за Карејску ћелију 1199 године

Хиландарски типик из исте године (1199) али после Карејског намењен је Хиландару а састављен као превод и адаптација уводног дела грчког Евергетидског типика из Цариграда Он је превео само неке делове није узео тзв синаксар у коме је распоред и правило богослужења током године већ само уводни део или пролог са прописима за устројство и живот манастира па и ту није превео све главе већ само неке (истина већи део) додајући са своје стране нове и друкчије одредбе прилагођене потребама Хиландара У сваком случају то је у овој Савиној верзији први типик једнога великог српског општежића по коме ће се управљати углавном и други српски манастири са мањим прилагођавањем Сава је исти типик прописао и манастиру Студеници 1208 године то је Студенички типик Хиландарски типик садржи прописе за духовни живот у манастиру и организацију разноврсних служби манастирске заједнице општежића Киновијски (општежитељни) манастири организовани су као чврста заједница духовног живота и материјалног привређивања без личне својине и на принципу безусловне послушности и строге поделе рада Манастиром управља игуман са широким овлашћењима али у договору са сабором стараца Свака функција је у манастиру служба и сваки рад послушање па ни власт игумана није могла да буде неограничена Поред дужности да се о свему договара са старцима игуман се морао ослањати и на друге

3

манастирске функционере економа еклисијарха дохијара и др Игумане већих манастира бираће потом краљ и архиепископ заједно из чега проистиче не само висок друштвени углед овог звања него и статус монаштва и манастира у средњовековној Србији какав је изградио Свети Сава и организационо поставио својим типиком Сви су монаси морали строго поштовати своја три завета - девичанства сиромаштва и послушности Истицано је и начело братске љубави Међусобни односи су били под духовним и дисциплинираним надзором игумана односно духовника при чему се нарочито настојало да се однегује дух љубави и помоћи Старање о болеснима довело је и у српским манастирима до стварања првих правих мада затворених болница

Црквеноправним делима припада у пуном смислу речи Савина кодификација номоканонског права Крмчија То је зборник државних (грађанских) закона и црквених правила или канона са тумачењима чувених византијских канониста која су и сама била својеврсни извор права Као и византијски номоканони са тумачењима или без тумачења и српска светосавска Крмчија је представљала капитални извор и споменик права у средњовековној српској држави то је извор првог реда као божанско право тек после тога долази на пример законодавство српских владара укључујући и Законик цара Стефана Душана Крмчија је у својој коначној форми настала трудом Светог Саве у Солуну 1220 године на повратку из Никеје у Србију и ради организовања нове аутокефалне српске архиепископије Савина је иницијатива и старање око израде ове компилације а превод је вероватно дело разних аутора и старијих и Сави савремених Битно је међутим да је избор ове Крмчије јединствен нема га у сачуваној грчкој рукописној традицији

Литургичке прописе садржи Устав за држање псалтира који је Сава превео са грчког или је и овде као у случају номоканонског зборника био само покретач и организатор па и надзорник превођења

Писмо игуману Спиридону упућено са једног од два Савина путовања у Свету земљу вероватније са другог То је прво дело епистоларног жанра које се сачувало у старој српској књижевности

У Хиландарском типику је Кратко житије светог Симеона Немање оснивача (ктитора) манастира Хиландара које се ограничило само на историјат Симеоновог доласка у Свету Гору и сажето казивање о његовој смрти Текст је састављен одмах после смрти св Симеона 1199 или 1200 године По своме жанру ово кратко житије је само једна житијна белешка којом се фиксира дан спомена светог Развијено житије Свети Сава пише тек у уводу Студентског типика у Студеници 1208 године Житије светог Симеона писано је као ктиторско житије оснивача Студенице по свим правилима овога жанра византијске књижевности Житије је један од основних прозних жанрова у Византији назива се још и хагиографија животопис светога

Житије светог Симеона од Светог Саве Усредсређен на монашки лик Симеонов Сава је стварне биографске податке из

живота Немањиног подредио идеји одрицања од престола моћи и величине у овом свету ради небеског царства Симеон је приказан као драматичан пример одрицања основне јеванђелске поуке и темеља сваке а поготову монашке духовности Стога је и уобичајени реторски увод у Савином житијном делу спојио елементе биографске предисторије (освајања тековине Немање владара) са елементима реторичне похвале светоме чија се величина гради на противречности самоодрицања Тек за овом похвалом следи казивање о

4

монашким подвизима Симеоновим и о његовој смрти То је главни биографски део Житија који се не завршава похвалом већ молитвом Савином Врлина је Савиног Житија светог Симеона непосредно и једноставно одмерено причање без развијене реторичности у коме се препознаје блиски сведок и пратилац учесник у животним збивањима Симеона Немање Немањин син Опис Симеонове смрти сав у смењивању слике и дијалога уздржан и узбуђен у исти мах спада у најлепше странице старе српске књижевности

Житије светог Симеона има и своје књижевне изворе Вероватно је да је Сава прави аутор Немањине оснивачке Хиландарске повеље из 1198 године(16) аутобиографски елементи повеље имали су своје место и у генези Савиног житија Још важнију и непосреднију улогу одиграла је друга Хиландарска повеља Стефана Немањића из 1200-02 године чију је композиционо-биографску и реторску схему Сава искористио за конструкцију свога житија Стефан је у аренги и нарацији ове повеље чији је оригинал и данас у Хиландару изложио живот првога хиландарског ктитора св Симеона у историјском и алегоријском светлу на изузетно песнички начин У првом плану су светогорски дани св Симеона

Савина Служба светом Симеону припада по свим својим особинама византијском песничком жанру службе и има све главне елементе те развијене структуре У целини служи литургијском култу (не простој глорификацији) св Симеона Не зна се тачно када је Служба састављена Ако је тачно казивање Доментијана Сава је ову службу саставио делимично још у Хиландару 1200 године о првом годишњем помену светога С обзиром на студеничке мотиве мора се ипак помишљати на то да је она коначно састављена тек по повратку Савином у Студеницу око 1207 године У сваком случају Служба светом Симеону је прво српско књижевно дело овог жанра Њоме започиње низ литургијских целина у којима је мотивисан и формиран култ светих владара династије Немањића и светитеља српске аутокефалне цркве

Житије Св Симеона Пошто је Немања обновио проширио и учврстио дедовину владао је 37 година

Сазидао је манастире у Топлици - Св Николе и Св Богородице затим Св Георгија у Расу (Ђурђеви ступови) и Св Богородице Добротворке (Евергетиде) ndash Студеницу Био је велики пријатељ са византијским царем Алексијем III Анђелом (Сава га грешком назива Комнин) са којим договара брак између свог сина Стефана и Алексијеве кћери (Евдокије) а Стефану оставља престо у наслеђе Након 37 година владавине Немања је осетио потребу да се повуче и посвети Богу па је сазвао државни сабор (1196) На сабору Немања говори о очувању православне вере и нападу туђина на његову земљу и моли сабор да му допусти повлачење а народ га моли да остане Он бира Стефана Немању (Првовенчаног) за наследника и од њега захтева бригу о црквеним лицима Старијег сина Вукана поставља за великог кнеза и даје му Зету на управу Браћи оставља у аманет да живе у братској љубави или ће их оружје уништити Када је сишао с власти Немања је оставио жену и децу а Сава напомиње како је Немања имао само један брак желећи да га прикаже као смерног владара Немања је на Благовештење (2531196) примио монашку ризу и добио име Симеон а његова жена Ана постаје монахиња Анастасија Немања одлази у Студеницу а Ана у цркву Св Богородице у Расу

Симеон је имао 3 сина Сава о себи говори у 3лицу преузимајући библијски мотив из приче о блудном сину и само накратко говори у 1лицу када каже да је отишао далеко у

5

страну земљу Због њега Симеон жели одлазак на Свету Гору Долази до 2сабора након којег Симеон одлази на Свету Гору (8101197) а у Студеници за игумана оставља Дионисија јеромонаха На Свету Гору стиже 2111197 и усељава се у Ватопед где налази Саву

Од Алексија III је измолио пусто место да сагради манастир на Светој Гори и са собом узео Саву са којим се усељава Симеон на Светој Гори остаје годину и 5 месеци Сава не наводи име Хиландар већ само назив места Милеје где Симеон налази разваљен манастир који обнавља и подиже Скупио је довољно монаха и на њихово чело ставио Методија Симеон ту остаје 8 месеци а притом и богато обдарује остале светогорске манастире

721199 Симеон почиње да осећа слабост и позива Саву а већ следећег дана позива духовне оце и старце да остану крај њега до његове смрти и певају црквене песме Након 3 дана Сава је увидевши да се Симеону ближи крај од оца затражио последњи благослов за синове Симеон понавља причу о братској љубави међу браћом а ако неко одступи од тога жели му гнев Божји 1221199 Симеон је осетивши скори тренутак смрти затражио икону Богородице као и да му се простре рогозина на земљу где би легао са каменом испод главе У поноћ се утишао док му се у једном тренутку лице није озарило када је изустио laquoХвалите Богаraquo након чега је испустио душу Окупило се мноштво монаха из многих народа појали су Грци Иверци (Грузијци) Руси Бугари а затим и Срби

Сава је у Хиландару у почетку био са Методијем и 14 монаха а манастир се увећавао и богатио се па је дошао до броја од 90 монаха

Након 8 година (питање је од када Сава рачуна 8 година од доласка Симеона или од тренутка позива да са моштима дође у Србију) су настали метежи у том крају јер су Латини освојили Цариград (1204) а упадају и на Свету Гору (1205) Пошто су у Србији чули за метеже Сави стиже посланство да пренесе мошти Симеона у Србију по жељи његове браће Стефана и Вукана Сава не спомиње грађански рат у Србији Симеоново тело је и после 8 година било цело и неповређено када су га извадили из гроба и Сава га кроз метеже носи у Србију Стиже у Хвосно где долазе Стефан и Вукан са властелом и Симеонове мошти носе у Студеницу где их сахрањују 1921207

Симеон се родио у Зети у Рибници (мисли се на жупу) где је примио свето крштење по католичком обреду јер у то време у Зети није било других свештеника У цркви Св Апостола у Расу је био други пут помазан Његово тело је 2 пута сахрањено па Сава налази светачка својства у томе Симеон је завладао у 46години владао је 37 а 3 године је био монах што износи 86 година живота Умро је 1221200 што представља грешку и треба да стоји 1199

Стефан Првовенчани Велики жупан од 1196-1217 и краљ од 1217-1227 први по реду па отуда и назив

Првовенчани заједно са оцем и братом представља прву познату генерацију писаца

Хиландарском повељом (1198) која је једним делом аутобиографија а другим делом правни акт Немања започиње писање о себи Стефан се са своја два дела ndash Хиландарска повеља (1200-1202) и Живот светог Симеона (1208-1216) надовезао први његов текст понавља садржај и идеје прве Хиландарске повеље али је обогаћен аутобиографским

6

детаљима док је у свом другом делу фиксирао људске владарске и светачке особине свога оцаНајвећи број Стефанових дела су правног карактера (њих 5)

1 Хиландарска повеља (1200-1202) 2 Повеља о пријатељству и трговини са Дубровником (1215) 3 Повеље манастиру Жича око 1219 и 1224-1227 4 Повеља манастиру свете Богородице на Мљету (1220) 5 Житије светог Симеона (1208-1216)

Хиландарска повеља (1200-1202) Издата манастиру Хиландар да потврди постојеће поседе дароване још од оснивача

Немање и региструје оне чији је дародавац Стефан Житије светог Симеона (1208-1216)

Има за циљ да прослави Немању као српског светитеља-писано за потребе култа Стефан преузима идеју власти коју је Немања изнео у Хиландарској повељи а то је да га је Господ поствио за великог жупана као и што је и његовим прецима раније дао на управу српске земље Ипак Стефан мора да употпуни ову идеју не само да је Немања по Божјој вољи владар већ и владар који треба да постане светитељ а да би показао да је Немања то и постао морао је да састави и описе тих његових чуда Из тог разлога се угледа на описе чуда светог Димитрија заштитника Солуна Стефан приступа систематском описивању изградње Немањиних манастира(опис изградње Ђурђевих Ступова)

1 на почетку говори о мотивацији за изградњу (из захвалности за помоћ у невољи) 2 затим говори о почетку градње 3 о називу цркве- храм светог и преславног мученика Христова Ђорђа 4 о завршетку радова 5 о опремаеиу и украшавању цркве 6 о регулисању живота у самом манастиру- односно доношењу типика

Сличан опис градње се запажа код изградње манастира светог Николе и манастира свете Богородице у Топлици док за изградњу Студенице и Хиландара постоје већа одступања од основног модела Побуде за изградњу Студенице су шире изложене него што је то уобичајено Наводно је Немања обузет страхом од страшног суда и жели да му Богородица на том суду буде заступница он се заветује да ће подићи манастир посвећен њој и да ће се ту и замонашити

Стефан систематски описује Немањине ратне подвиге (опис Немањиних освајања у 7поглављу и опис битке код Пантина у 5 поглављу) Следе и описи чуда чудесних

догађаја и исцељења која прошимају читаво дело ( спасавање из заробљеништва уз помоћ светог Ђорђа затим победа у бици код Пантина )

У делу су описана два Немањина значајна сабора (један на коме осуђује богумиле и други на ком се одриче престола) Помиње се и светогорски сабор тј сви монаси Свете Горе на челу са протом који дочекује Немању и који га испраћа у вечни живот Стефан говори о Немањином рођењу под необичним околностима каже да се Немања родио док су његови родитељи били у изгнанству у Дукљи што употпуњује сликом двоструког крштења најпре од латинских свештеника у Рибници а затим и од стране православних свештеника у цркви св Петра и Павла у Расу Говори и о почетку Немањине

7

власти која се одвија под драматичним околностима (нападају га браћа и затварају он се ослобађа оружаним сукобом успева да их победи) Повеља Дубровнику о пријатељству и трговини

Издата је између 1215-1217оригинал се на пергаменту чува у Државном архиву у Дубровнику То је кратак текст којим велики жупан Стефан Немањић гарантује Дубровчанима да под одређеним околностима могу да тргују слободно без икаквих ограничења и безбедно на територји његове државе То је законски акт којим се регулишу трговински односи Издавач повеље се обавезује да ће Дубровчанима изручити њиховог непријатеља уколико пребегне на територију српске државе Повеље манастиру Жича (ово је већ обрађено у питању Жичка хрисовуља) Повеља манастиру Свете Богородице на Мљету

Издата око 1220 Манастир је подигнут крајем XII или почетком XIII века за бенедиктинце који потичу из манастира Свете Марије у Пулсану у Италији Црква је посвећена Богородици Благодатељници као што је то случај са манастиром Студеницом У манастирској повељи у свечаном уводном делу њен састављач Стефан Немањић говори о томе како је њега Бог изабрао да буде наследник престола и над осталом браћом га тиме узвисио али о овоме такође напомиње и у својој Хиландарској повељи У Мљетској повељи истиче да се угледао на свога родитеља у погледу ревносног служења Богу у повељи се налази микропохвала Богу којом се истиче његово човекољубље

Житије Св Симеона Стефан у уводу говори о laquoмилосрђу Божјемraquo и ђаволу Бог је својим милосрђем неке изабрао за свеце некима је дао венце (круне) а трећима је дао да буду земаљски господари међу којима је његов laquoхранилацraquo Симеон (хранилац је израз који потврђује крвно сродство) Стефан говори свештенству које градира као и властели сталежу коме и сам припада тако да на основу овога можемо закључити да је ово дело читано пред државним сабором могуће за дан Симеонове смрти или неки други важан догађај Стефан прича о томе како је слушао о томе како је у Рашкој као и Дукљи Далмацији и Травунији био велики метеж и како су његовом деди браћа отела земљу те се он повукао у своје родно место Дукљу Ту је рођен Симеон laquoсакупилац и обновилацraquo земаља свога laquoотачастваraquo у месту званом Рибница Примио је латинско крштење јер није било других свештеника а кад се његов отац вратио у Рас примио је крштење у цркви Св Апостола у Расу Када је одрастао до младићства (laquoотрокraquo од 15-22 године) примио је део државе на управу Ибар Топлицу Расину и Реке Када је о њему чуо византијски цар Манојло (Комнин) приближивши се нишком крају желео је да га види па је послао по њега Симеон је похитао цару Манојло га је одликовао царским достојанством (laquoцарски санraquo) и дао му је жупу Дубочицу на управу да он и његови потомци лично управљају њоме У Топлици је почео да зида манастир Св Богородице на ушћу реке Косанице коме даје права и успоставља монашку заједницу Манастир предаје својој жени Ани да се стара о њему и монахињама Почео је да зида и храм Св Николе у Топлици на ушћу реке Бањске (код Куршумлије)

Тада на ђавољи подстицај његова браћа долазе да га laquoожалостеraquo и питају га шта то ради без договора с њима Он им мирно одговара Завршио је и храм Св Николе и дао му права Браћа се договарају против њега па га Тихомир велики жупан позива и браћа

8

га хапсе и стављају у пећину Он се ту моли Богу и Св Ђорђу коме обећава да ће саградити храм ако га избави из пећине што Св Ђорђе и чини па му Симеон зида Ђурђеве ступове Бог га извлачи из пећине и доводи на престо отачаства Он одбија браћу и протерује их ван земље а они у Византији добијају помоћ и прикупљају најамничку војску састављену од Фруга (Француза) и Турака (Угара) и упадају у земљу све до места Пантин (1168) Симеон се налазио у близини Звечана па долази до велике битке у којој односи победу а један од браће (Тихомир) се дави у реци Симеон се враћа у своју државу на престо

Један од војника долази да га обавести да се његовом земљом шири јерес (богумилство) Симеон сазива сабор где прво позива свештенство а затим властелу Да би описао јерес Стефан користи лик Арија Док на сабору траје препирка међу властелом долази жена чији је муж јеретик и позива Симеона у борбу против јереси На сабору долази до осуде јереси а Симеон шаље војску на јеретике састављену од властеле па је један део јеретика спаљен другима је одузета земља а трећи су прогнани из државе Њиховом вођи одсеца језик пали његове књиге и протерује га из земље чиме је сасвим искоренио јерес

У Цариграду устаје цар Андроник I Комнин који квари мир са Симеоном Симеон са угарским краљем (Белом III) долази до Средца (Софије) ког руши и пустоши Пошто се Бела III вратио у Угарску Симеон напада и осваја Перник Стоб Велбужд Землн Житомитски Скопље Лешки у Доњем Пологу Градац Призрен Ниш Сврљиг Равно (Ћуприју) и Козли Додао је својој земљи област Ниша Липљан Мораву Врање призренску област и оба Полога Повратио је Дукљу и Далмацију laquoотачаство и рођење својеraquo које је laquoнасиљем држао грчки народraquo и градове Дањ Сард Дриваст Свач Улцињ Бар и Котор где је пренео свој двор и јединог га сачувао док је све остале градове порушио и laquoистребио грчко имеraquo

Гради храм Пресвете Богородице Добротворке ndash Студеницу Шаље дарове Цркви Господњој у Јерусалиму црквама Светог Петра и Павла у Риму Св Николе у Барију Св Богородице Евергетиде у Цариграду Св Димитрија у Солуну Гради храм Св Михајла у Скопљу и Св Пантелејмона у Нишу

Стефан говори о Савином бекству на Свету Гору и потери за њим Симеон сазива сабор на коме проглашава повлачење с престола у корист Стефана

(који о себи говори у 3лицу) да би се замонашио Добија име Симеон а његова жена Ана постаје Анастасија Симеон одлази у Студеницу где је живео с монасима а одатле одлази на Свету Гору у Ватопед Дочекује га светогорско монаштво а он богато дарује светогорске манастире

Нашавши запуштени манастир Хиландар Симеон од Стефана тражи средства да подигну манастир Методије из Србије доноси све што је потребно за довршетакманастира Симеон и Сава су дуго времена боравили у манастиру све док се Симеон није разболео и умро

Симеон је браћи Стефану и Вукану оставио аманет да живе у миру и без метежа Стефан криви Вукана да је оставио заповести свога оца јер доводи странце (угарску војску) у земљу коју му одузима и пустоши Стефан уз Божју и Симеонову помоћ побеђује

Стефан моли Саву да донесе Симеонове мошти што Сава чини и Симеона сахрањују у Студеници

9

Стефан говори о Симеоновим чудима 1048766Из његове раке је потекло миро 1048766Човек обузет бесом долази на Симеонов гроб с молбом да га избави и добија

исцељење 1048766Богаљ коме су прогорела колена и laquoжилеraquo и који је ходао на рукама бива

исцељен (Доментијан и Теодосије ово чудо приписују Сави) 1048766Бугарски цар Борило напада Стефана са својим зетом латинским царом

Хенрихом Фландријским (1213) Стефан их чека код Ниша и призива Симеона у помоћ па се непријатељи дају у бег убијајући се међусобно

1048766Бугарски одметник Стрез бежи од брата Борила на Стефанов двор а Стефан га поставља у Просеку Стрез се одмеће и од Стефана који шаље Саву али Стрез одбија послушност Стрез бива прободен ножем што Стефан приписује Симеону

1048766У Драчу је устао царски рођак Михајло и кренуо у напад на Србију па осваја Скадар Стефан му одговара да је то његова очевина али Михајло за то не мари Стефан опет добија помоћ од Симеона јер један слуга пробада Михајла ножем

1048766Угарски краљ Андрија и латински цар Хенрих Фландријски склапају савез да нападну Србију и подижу војске које је требало да се сретну у Нишу а Стефана позивају на састанак Стефан одлази на Симеонов гроб тражећи помоћ а из Симеоновог гроба потиче миро Стефан тражи благослов од Саве да крене против Андрије али изненада стиже угарско посланство са пријатељским порукама Стефан и Андрија се сусрећу на граници Србије у Равном и сусрет траје 12 дана латински цар на састанку у Нишу тражи део територије али не добија а Стефан му затвара излаз из своје државе док Андрију пушта да се врати у Угарску109

Доментијан

Ни у црквеном ни у световном друштву нема висок положај Своје прво и главно дело посвећује светом Сави који није био влдалац већ управљач цркве први српски архиепископ за разлику од своја два претходника Саве и Стефана који пишу о великом жупану и монаху Симеону Немањи Његов спис настаје у религиозном расположењу и у мистичној атмосфериа не у рационалистичкој Он је моралисттумач монархијске религије и носилац патриотске мисли и његов основни циљ није историографски већ глорификаторски Порекло Доментијана као ни његово световно име и презиме и породица у којој је рођен су непознати и за разлику од Саве и Стефана Првовенчаног нерадо уноси у своје списе своје аутобиографске податке сматрајући да обичном јеромонаху не приличи да о себи говори онолико колико то чине владарева деца Ипак сматра се да је рођен после 1200 прву годину монашког живота проводи у архиепископској Жичи а потом одлази на Свту гору где остаје до смрти иако је био веома цењен и на двору и међу светогорским монасима није заузимао место у врху црквене хијерархије (можда је то један од доказа да није потицао из племићке породице) Био је ученик архиепископа Саве Ι кога је пратио на његовом путу на Истоку хиландарска браћа су га бирала за свог духовника краљ Урош Ι му поручио животописе Саве и Симеона

10

Своје прво дело Живот св Саве писао је у Светој Гори у Кареји у испосници Савинојгде се живело по прописима Карејског устава (служење у црквимолитва и читање Псалтира за дан и ноћ) Доментијан је са великом вољом састављао своје прво дело-због Савине личности коју је толико поштовао и искрено јој се дивиоа и писао је у ћелији коју је Сава основаоЗа тај посао га је одабрао сам краљ Урошвероватно иницијативом свога брата архиепископа Саве ΙΙ који је био Доментијанов сабрат у Хиландару По бечком рукопису ово дело је настало 1242 а по лењинградском 1253 Својим обимом Живот св Саве надмашује све српске средњевековне животописе - то је опсежно хагиографско дело У њему се не износе само догађаји из живота једне једне знамените историјске личностинего се излаже читава једна црквена и државна идеологија

Друго своје књижевно дело Живот св Симеона Дометијан је писао у брдима више манастира Хиландара у пиргу Преображења Спасова где је живео са Теодором Граматиком а то је уствари будући монах Теодосије писац новог не мање доброг Живота св Саве и непоновљеног Живота св Петра Коришког Немањину биографију је такође саставио жељи краља Урошаа написао је 1264 за време владавине виз цара Михаила Палеолога- laquo у треће лето када цар узе Цариград од Латинаraquo Тада је на челу српске цркве био Сава ΙΙ већ поменути краљев брат који је од хумског епископа постао архиепископ Живот св Симеона није толико значајно дело као Живот св Саве јер личност великог жупана Немање који се замонашио пред крај живота није њему била фасцинантна личност као личност св Саве који је са двора одбегао у монахе као младић и постао први српски архиепископ Доментијана мање занимају ратовања дипломатски преговори и политичке интриге Али то не значи да је Доментијаново друго дело слабије од првог већ се о Немањи није имало ништа ново да се каже јер су о њему већ писали његови синови чак је за своје друго дело Житије св Симеона узео из списа Стефана Првовенчаног 438 редака У овом Доментијановом делу нема нових историјских података али има нових идеја нових тумачења догађаја и нових схватања Немањине личности Датуме и географска места који су важни за Саву и Стефана изоставља или их своди на најмању могућу меру Најречитије и најдуже поглавље у Доментијановом Животу св Симеона јесте дитирампска похвала св Симеону а најузбудљивији опис није опис неког Немањиног ратног подвига већ глади која је настала у Србији после сукоба браће Вукана и Стефана Не користи Савино житије св Симеона иако му је било познато и доступно већ користи Стефоново житије који такође глорификује Стефана Немању као светитеља и чудотворца чак четвртину свога дела Доментијан посвећује Немањиним чудима И идејно и у титулама доментијан изједначује Стефана Немању са византијским царевима и ставља их у ред светских владалаца кроз Доментијана не говори историјска истина већ државна потреба да се глорификује српски владар и кућа Немањића Доментијаново дело садржи целу једну идеологију државе и власти и ниједа српски средњевековни извор нам не пружа толико обавештења о идеји световне власти и владару о пореклу и легитимности краљевске власти о благослову који отац даје наследнику о значењу крста у биткама о односу владаоца према цркви и свештенству о значају светитељских чуда Он не говори много о Немањиним ратовима нити наводи поименце градове које је Немања освојио као што то чини Стефан Првовенчани већ приступа величању Немањине личности упоређујући га са старозаветним личностима (као што је праотац Ноје други обновитељ света тако је и Немања обновитељ српског отачаства) Када говори о сукобу са браћом жели да одбрани Немању од могућег прекора да је неком преотео власт својим излагањем

11

жели да покаже да Немања није незаконито узео престо великог жупана твдећи да су се у бици код Пантина у редовима Немањине војске борили анђели и св Ђорђе и да је Немања победио браћу laquoсилом Божјом и молитвама пресвете Богородицеraquo Доментијан више слави Немању зато што је у српским земљама учврстио православље него што је ујединио српске земље и ојачао државу Доментијан тврди да је Симеон Немања канонизован за светитеља и из његове раке потекло миро у Хиландару а не како Првовенчани каже у Студеници

Глорификовање св Саве није ништа мање од глорификовања св Симеона Сава није живео другачије од других монаха напротив давао им је пример био је laquoзрцало својој братијиraquo био им је узор Са поносом прича о Савиним путовањима по Истоку и каже да је Сава куда год да је отишао примљен са највећим почастима (на цариградском двору у Никеји код јерусалимског патријархакод александријског патријарха) На свом путу по Светој Земљи Сава је у Јерусалиму више пута посетио патријарха Анастасија с којим је водио разговоре о реформи црквених закона На молбу брата Стефана преговарао је са мађарским краљемкоји је спремао поход на Србију и тамо је примљен са највећим почастима а наводно га је убедио да одустане од напада на Србију и превео у православље По Доментијану Саву нису поштовали хришћански владари и патријарси на његовом путу по Истоку са највећим почастима дочекао га је и вавилонски султан иако је био паганин а затим и египатски султан Сава је по Доментијану раван старозаветном пророку Мојсију па чак и већи Још док је био жив Сава је по Доментијану био чудотворац (лечио болесне утишао буру на мору поут Христа и св Николе васкрсавао мртве) Сава није умро као сви други обични људи његова смрт се описује и илуструје на фрескама као Богородичина смрт већа почаст се Сави није могла дати од давања сличности са Богородицом Пореди Саву Стефана и Симеона са светом Тројицом Поноси се тиме што је Хиландар на Светој Гори српски манастир раван византијским царским манастирима и што су српски краљеви у сродству са византијским царевима а српски архиепископ у пријатељству са васељенским патријархом Доментијан не помиње ниједну краљицу нити принцезу изузев Немањине жене Ане и то због тога што се замонашила о световним стварима говори из религијских побуда историјске догађаје објашњава етички и теолошки и када говори о Немањином животу више прича о њему као монаху нео као владару- Немања је за њега на првом месту светитељ и чудотворац Српску државо он назива laquoвелико краљевство од почеткаraquo О Радославу говори само да га је Сава крунисао и оженио а о Владиславу да је лишио земље старијег брата Доментијан говори и о сукобу између Стефана и Вукана о томе како је Вукан удруживши се са непријатељима напао Стефана да му отме престо Када су туђини протерани наступила је глад која је по њему била већа катастрофа од грађанског рата у Србији Доментијан ненамерно открива и неке тамне стране манастирског света (о негостољубивим монасима на Светој Гори о незахвалном ватопедском игуману који се не одазива Савиној жељи да подигне Хиландар о монасима који се удружују са разбојницима и пљачкају манастир Каракал и разбојници опљачкане ствари продају другом светогорском манастиру лаври св Анастасија)

- У Доментијановом житију св Симеона коришћена је Похвала кнезу Владимиру од кијевског митрополита Илариона

12

- Централни догађај у животу св Саве је сабор у Жичи на коме су постављени српски архиепископи и где су у великом говору наведени сви општи битни елементи Синодика православља Доментијан са дубоким емоцијама говори о Савиној смрти и о томе како је са

највећим почастима сахрањен у манастиру Четрдесет мученика у Трнову и како су његове мошти неколико година касније пренете у Милешеву инцијативом његовог синовца Владислава који се и заузео код свог таста Јована Асена да се Савине мошти пренесу у Владислављеву задужбину

Теодосије Време живота и рада Теодосија Хиландарца се може сместити у крај ΧΙΙΙ и прве

деценије ΧΙV века он је писац епохе краља Милутина (1282-1321) Његово најзначајније дело је Житије св Саве У српској редакцији постоји 30 сачуваних рукописа Теодосијевог житија св Саве Сматра се да је то дело laquoсказаоraquo Доментијан а да га је Теодосије записао Према томе Доментијан је саопштио садржај животописа тј испричао живот св Саве а Теодосије то записао У уводу свог житија Теодосије напомиње да је у свом раду користио писане изворе које су за собом оставили Савини ученици а имао је при руци и аутентично Доментијаново житије из 1243 тако да се претпоставља да је Теодосије уствари написао Житије св Саве кao прераду Доментијановог текста користећи се њиме као подлогом али му то свакако није био једини извор Сматра се да је дело настало пре 1336 када Теодосијево житије преписује Теодул познато име хиландарско-карејске писарске и књижевне радионице касније постаје игуман Хиландара (1347) али је тај рукопис изгубљен Сматра се да је дело настало пре 1292 када су Жичу спалили Кумани зато што Теодосије говори о Жичи која је у његово доба још увек онаква каква је била по свом подизању Први пут се помиње у Милутиновој повељи Карејској ћелији из 1318 али се односи на време пре издавања повеље тј на 1316 на списку од 25 монаха он се помиње на 8 месту као laquoстарац поп кир Теодосијеraquo а угледни назив laquoкирraquo на властеоско порекло носиоца Помиње се и у повељи краља Стефана Дечанског из 1327 где се помиње као laquoдуховник краљевства ми башта пирга морского кир Теодосијеraquo Башта - старословенска реч и значи отац духовник духовни отац Ова дужност мнастирског дховника се даје најстаријим и најискуснијим јеромонасима представља највећу част и заузима прво место иза игумана Ако је Теодосије био духовник у laquoпиргу морскомеraquo то је заправо Пирг Светог Василија на мору код Хиландарског пристаништа који је краљ Милутин обновио почетком четрнаестог века и ако је уз то био духовник српског краља то значи да је он личност блиска српском двору и да је житије св Саве можда и писао по жељи Двора тј краља Милутина као раније Доментијан по жељи краља Уроша На положају пирга морскога је до 1329 осим житија св Саве сачувана су и два култна састава

1048766Житије Петра Коришког 1048766Служба Петру Коришком

Најстарији препис овог житија датира из ΧVI века дело је настало непосредно после смрти Петра Кoришког а Теодосије je ради упознавања живота Петра Коришког ишао у Србију посетио Петрову испосницу код села Корише изнад Призрена где је прибележио казивања тада још живих Петрових ученика

13

Теодосије Хиландарац је написао 2 житија 3 службе 15 канона и једну похвалу Хагиографском жанру припадају Житије св Саве Житије Петра Коришког Химнографском жанру припрдају Служба Петру Коришком Служба светом Симеону и служба светом Сави и Осмогласни канони затим Ин канон Симеону и Сави гласа четвртог Канон заједнички Христу и Симеону и Сави Енкомијастичном жанру треба придружити Похвалу Симеону и Сави

Житије св Саве је његово најзначајније дело чији је увод преузет из Житија св Саве Јерусалимског и у уводу истиче свој однос према Доментијану и каже да му је он испричао житије да користи писане изворе мада не наовди које као и да житије пише по налогу свештеног сабора манастира Хиландар Карактеристика овог чисто хагиографског списа је у његовој историчности или реализму и захваљујући томе представља прворазредан историјски извор (хагиографија настоји да буде историографија у којој су реалним збивањима дата дубља духовна значења)Трезвенији је од Доментијана кога одликује свечана реторичност док Теодосија одликује експресивно причање

Разлика између Службе Петра Коришког и Житије Петра Коришког је та што служба представља испевано житије- појана хагиографија

Друге две сложене службе Служба Светом Симеону и Службу Светом Сави Теодосије пише крајем првве деценије XIV века које убрзо мењају претходне службе XIII века

Канон заједнички Христу и Симеону и Сави је химнографска целина која изражава Теодосијеву идеју laquoсвештене двојицеraquo химнично здружену са самим Христом који је прави извор њихове светости

Разлика између Доментијана и Теодосија је та што Доментијан дивинизује Саву сматра да је пре рођења преодређен упоређујући Растка са васкрслим Христом а то се најбоље види у примеру Растковог пострига Теодосије ову сцену описује скромно и стварно за њега је Растко laquoмладић бодра окаraquo и не подиже га у равнобожје а Доментијан тројицу првих Немањића упоређује са Светом Тројицом и да је Сав био laquoпрво рођен светим Духомraquo а да су Стефан и Немања laquoуподобљени Оцу и Синуraquo

Душанов законик

У старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је уз Законоправило[2][3][4] Светог Саве најважнији закон (устав) средњовековне Србије Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника одржаном на Вазнесење Господње 21 маја 1349 године у Скопљу и допуњен је на сабору одржаном 31 августа 1354 године у Серу Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6 8 11 101 109 и 196) Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права[5] Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII 1 16-17) које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника[6][7] Првих 38 чланова посвећено је цркви затим следе одредбе које се односе

14

на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности a потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва себара (кметови и земљорадници) У наставку долазе одредбе о судству о казнама за различите врсте кривичних и других преступа Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из 1898 године)[8] али се у зависности од сачуваног преписа састоји од 135 до 201 члана Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник) и скраћена Синтагма Матије Властара Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка (у оригиналу цар Србљем и Грком) 1346 године У самом називу своје титуле цар Душан је истакао своју намеру да буде наследник Византијских царева а Српско царство је требало да наследи Византијско царство Србија је преко Законоправила Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско право а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави Цар Душан јежелео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа као и односи међу сталежима да би се на тај начин увео ред у држави Поред прописа којима је уређивао положај српске цркве и властеле Законик је садржао и прописе брачног права грађанскоправне и кривичноправнепрописе као и правила судског поступка С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао Законик се може сматрати за устав средњовековне Србије Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику Иако јеtimes Душан убрзо после проглашењаtimes Законика умро (1355) a српска држава ускоро дошла под Османско царство (1459) Душанов законик је и даље у народу живео што најбоље доказују многи преписи тог правног споменика све до 18 века Оригинал Душановог законика није сачуван али постоји преко 20 преписа Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге (14 век) После њега следи препис из Призрена (15 век) који је најпознатији а затим низ каснијих преписа који се садржиномудаљавају од старијих Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековнуtimes Србију успоставио као правну државу Прва вест о преписуtimes Душановог законика потиче од митрополита Јована Рајића који га спомиње у својој Историји Њему су морали бити познати и преписи које су израђивали гимназијалци у Карловцима али пошто су то били преписи са очигледним обележјем скорашњости нису му уливали поверења Издавач Историје Стефан Новаковић је безtimes Рајићевог знања прикључио његовом делу и један преписtimes Душановог законика који се налазио у поседу браћеtimes Текелија Ово издање је било на основу лошег преписа али је оставило дубок утисак у тадашњем ученом свету Ово издање је превео на немачки Јохан Кристијан Енгел 1801 Иако Енгел није добро познавао српски језик па му је и превод врло лош пробудио је интересовање код широког круга читалаца ученеtimes Европе У потрази за другим преписимаtimes Душановог законика прво је пронађен раковачки препис који је објавио Георгије Магарашевић И ово издање

15

је било лоше али је дало основу за даље проучавање других преписа Словак Павел Јосеф Шафарик је 1831 описао три преписа Душановог законика (раковачки раванички и ходошки) Ускоро је штампао Законик на ћирилици и латиници као и немачки превод раковачког преписа са извесним допунама из ходошког Ово издање је послужило Стојану Новаковићу као узор за проучавање нових откривених преписа Душановог законика До средине 19 века знало се за десет преписа Нови полет у проучавању Законика је донело откривање Призренског преписа Стојан Новаковић је 1870 штампао Душанов законик према овом препису али не у распореду какав је затекао већ га је сложио у лођички ред чиме је само отежао његово проучавање а своје издање учинио практично неупотребљивим Срећом Теодор Зигељ је већ 1872 штампао Душанов законик на основу истог преписа То је било одлично издање за оно време Призренски препис ће дуго остати главна основа за утврђивање текста Законика Тимотеј Флорински је 1888 написао обимно дело о Душановом законику у коме је штампао Законик према струшком препису уз опширне коментаре Стојан Новаковић је 1898 штампао своје друго издање Законика поново према призренском препису уз додатак 12 чланова из раковачког али и са многим допунама из других преписа (које је сматрао мање вредним од призренског) Теже разумљиве чланове дао је у слободном преводу Ово његово издање је до данас остало основа за проучавање па се увек понавља број чланова и ред којим су поређани јер су се бројеви повезали са прописима Последње је издање Николе Радојчићаиз 1960 који се усредсредио на реконструкцију текста која ће бити што ближа оригиналу Његов превод је одличан Данас је познато да постоји 24 преписа Душановог законика Најстарији је струшки препис из 1373 Није сачуван цео већ само око 100 чланова Следећи је атонски препис (око 1418) а из тог времена је и студенички препис Из 15 века су хиландарски бистрички и призренски препис који има најбогатији текст У Раковачком препису (око 1700) се једино налази последњих 12 чланова и Реч цара Душана уз Законик

Нићифор Григора (грч Νικηφόρος Γρηγοράς рођен око 1295 умро 1360) је био византијски историчар учењак и верски полемичар Григора је био родом из градаtimes Хераклеје на црноморској обали малоазијске области Битиније епископском градићу Са десет година остао је без оба родитеља и 1304 године бригу о његовом одрастању образовању и увођењу у јавни живот преузео његов ујак нама непознатог имена епископtimes Хераклеје Уз ујака је стекао темеље будућег образовања Бавио се теологијом и Платоновом филозофијом Претпоставља се да је још као младић дошао у Цариград где је захваљујући својој учености скренуо на себе пажњу Андроника II Палеолога Цар Андроник II Палеолог му је понуди место хартофилакса тј главног архивисту саборне цркве Пресвете Мудрости али јеtimes Григора то одбио Заштитник и саветодавац му постаје патријарх Јован XIII Гликис а учитељ Теодор Метохит велики логотет и стварни креатор политике током владавине цараtimes Андроника Пријатељство са својим учитељом му отворило пут до двора Григора је био плодан аутор али за византијску историографију

16

његово најважније дело је Римска историја (тј Византијска историја пошто су Византинци себе сматрали Римљанима) Историја је подељена на 37 књига и обухвата период од 1204 до 1359 године Григора се углавном ослањао на историчара Георгија Пахимера чију је Историју која је обухватала период од 1255 до 1310 године парафразирао допунио и продужио у погледу хронолошких граница дела Писао је помпезним тешким стилом и доста пажњеје поклањао верским препиркама и теолошким контроверзама Са друге стране Григора је био противник исхаиста и њиховог заштитника Јована VI Кантакузина тако да је своје теолошко-политичке погледе свесно унео у своју историју Уз Кантакузина Григора је био најзначајнији византијски историчар прве половине и почетка друге половине 14 века Супростављени ставови Григоре и Кантакузина помажу нам данас да објективније сагледамо византијску историју тог периода Григора је поред тога био и разнородан аутор Саставио је и полемичну историју својих расправа са вођом исхаиста атоским монахом Григоријем Паламомом затим биографију свог ујака и првог учитеља Јована епископа Хераклеје и хагиографију мученика Кодрата из Антиохије Поред тога написао је посмртне говоре посвећене Теодору Метохиту и царевима Андронику II и његовом истоименом унуку Своје познавање античке књижевности исказао је у коментарима на Одисејева лутања и филозофском дијалогу О мудрости Као хришћански учењак искоментарисао је спис епископа из 5 века Синесија Киренског о сновима Написао је и дела која су се тицала астрономских знања важних у 14 веку прво о датовању Васкрса друго о подешавању астролаба Нићифор Григора је поред тога за собом оставио и обимну преписку

17

Ускршња хроника Поред обичног назива Chronicon paschale (Ускршња хроника)raquoцитира се понекад и као Chronicon Constantinopolitanuumlm Chro-nicon Alexandrinum Fasti Siculi Хроника je првобитно обрађивалавреме од Адама до 629 Међутим у очуваним рукописима завр-шава се са 627 пошто je крај изгубљен Састављена je између 630mdash640 Тих година водила се жива полемика око црквеногкалендара што се дешавало и раније нарочито у IV веку Једноод главних питања je било израчунавање тачног датума УскрсаИзраз тих полемика јесте и ова хроника Она се међутим одсличних списа одваја по томе што су у њој спојене календарскерасправе са хроничарским забелешкама Састављач чије име није познато припадао je црквеном клиру Његово дело je компила- ција која преписује иако са мање збрке него Малала разнеизворе за најстарије доба пре свега Библију и Јулија Афри-канца a за време римске републике Јевсевијеве Каноне pasti con-sulares (Series consulum) разна Acta martyrum александриске иантиохиске Tabulae paschales итд У садржај ове обимне хронике улазе пре свега суха набрајања библиских отаца пророка све-штеника и краљева асирско-вавилонских персиских александри-ских римских и византиских владара римских конзула свих познатих народа као Ноевих потомака великих река планина градова сибила итд Сем тога иако мање но код Малале бележе се потреси помрачења сунца падање града поплаве јаке грмља-вине епидемије куге глад појаве комета пожари Затим дворскесплетке и убиства женидбе дарови народу од стране разних царева прогони хришћана подвизи и чуда мученика борбе са јеретицима побуне градских дема јавне прославе заседања синодаоткривања споменика владарима преноси светачких моштијуцарске изградње цркава јавних купатила цистерни итд И најзадрелативно мали број миракула и наивних етимологија За разлику од Малале ређе се сусрећу описи ратних победа и пораза и ређесу грубе омашке 1 Стил хронике je доста примитиван и неизгра-ђен Примењен je византиски начин рачунања времена иако санезнатном разликом од праве византиске ере 2 Ускршња хроника као и Малалина била je много читана у византиском свету Била je коришћена и код јужних СловенаКонстантин Презвитер (X в) своју Кратку историју израдио je комбинујући материјал из Ускршње хронике и Никифор За историју јужних Словена од велике je важности описаварско-словенске опсаде Цариграда 626 који се одликује конкрет-ношћу и подробношћу Сем тога за нас je од извесног интереса иизвештај o аварском нападу на Цариград који je претходио опсадипошго претпостављамо да су у њему учествовали и Словени

ГЕОРГИЈЕ ПИСИДА O животу Георгија Писиде (Πισίδης mdash надимак према роднојпокрајини Писидији) мало се зна У време цара Ираклија (610mdash641)и патријарха Сергија (610mdash639) живи у Цариграду и то као ђакон скевофилакс (чувар црквеног посуђа) и хартофилакс (архи-вар) Аја Софије Од његова доста обимног песничког дела очу-вано je OKO десетак мањих и већих спевова теолошко-филозофске догматско-полемичне и историске садржине као и известан бројепиграма У дела са историском тематиком спада пре свегаспев o првој Ираклијевој војни против Персије 622 r (Expeditiopersica) Ова релативно највећа историска поема (1088 стихова)састављена je и читана ускоро a можда и непосредно после догађаја Подељена je на три bdquoрецитације односно ακροάσεις πο угледу на старе софисте Изворну вредност ове поеме умногомеповећава околност што je Писида како се разабире из неких стихова у Ираклијевом походу лично учествовао вероватно као дворски песник Писида je оставио стиховани запис и ο аварско-словенскојопсади Цариграда 626 r (Bellum avaricum) Поема има 541 стих Последњи већи очувани 23 Писидин историски спев носизвучно име Ираклијада (Heraclias) Подељен je на две bdquoрецита-ције са укупно

18

471 стихом Непосредни повод за настанак овепоеме била je како се из уводних стихова разабире вест oсмрти персиског краља Хозроа

Теодор Синкел (Θεόδωρος δ σύγκελλος) живи у време цара Ираклија (610mdash641) и патријарха Сергија (610mdash639) Био je ске-вофилакс (чувар посуђа) презвитер и синкел (секретар) АјаСофије 1 Службује дакле на истом месту и у исто време кад иГеоргије Писида Остале појединости ο његову животу нису нам познате Теодор je написао bdquoСлово ο преносу часне одеће Богоматере у Влахернама Ту се приповеда како je за време аварског нападавероватно оног из 617 извучена риза Богородице из њеног храма у Влахернама и склоњена у Св Софију и како je одатле понововраћена Сем извештаја ο аварском препаду беседа садржи и других корисних података Далеко важнији Теодоров спис претставља хомилија поднасловом bdquoО махнитом насртају безбожних Авара и Персијанацана овај богочувани град и ο њихову захваљујући божјем чове-кољубљу посредовањем Богородице срамном узмаку

Прва збирка Чуда (Miracula s Demetrii I) састављена je y другој деценији VII в најкасније око 620 За разлику од многих сличних списаMir I нису анонимно дело Њихов аутор je Јован солунски митро-полит који живи на прелазу VI у VII век Збирка се састоји одтринаест поглавља односно хомилија у част солунског чудо-творца У прва два поглавља (Mir I 1mdash2) аутор преноси какосам каже bdquoстаре приче док у свим осталим описује bdquoчудесне догађаје свога доба Неке од ових хомилија саопштавају безна-чајне догађаје У том погледу нарочито се истичу вести из Маврикијева времена o нападу пет хиљада Словена (MirI 12) и седмодневној аварско-словенској опсади (Mir I 13mdash15)као и извештаји o избијању грађанског рата (Mir I 10) и глади у Солуну и другим градовима у Фокином добу (Mir I 9)

(Miracula I) наставља се другомзнатно краћом књигом од шест bdquoчуда која се обично назива

Miracula s Demetrii II Име аутора ове збирке није познато Судећипо стилу и духу његова писања закључујемо да je припадаосолунском клиру и то вероватно нижем У последња три поглавља (Mir II 4mdash6) аутор говори наоснову аутопсије као прави савременик Реч je o догађајима у Македонији из друге половине VII в ЦЈШ из периода владеКонстантина IV (668mdash685) Пишчево излагање овде je опширнои богато појединостима чак и онда каца приповеда o догађгјимакоји су се одиграли изван родног Солуна

19

у Ватопеду где је 1197 године дочекао оца тада већ монаха и схимонаха Симеона Са очевим ауторитетом и духовним угледом што га је сам за кратко време стекао на Атосу Сава је у намери да заснује српску обитељ у Светој Гори тражио и добио од византијског цара Алексија III Анђела (1195-1203) у Цариграду 1198 године златопечатни сигилиј а нешто касније и хрисовуљу којом се запустели манастирчић Хиландар ставља под управу Симеона и Саве као потпуно самоуправни независни манастир

После смрти Симеонове 1199 године Сава је неко време у обновљеном српском Хиландару окупљајући братство После пада Цариграда и успостављања Латинског царства 1204 он се вратио у Србију са очевим моштима измирио браћу Стефана и Вукана и остао у Студеници као архимандрит све до 1217 Тада поново одлази у Свету Гору можда поводом Стефановог крунисања латинском круном У Никеји 1219 године добија чин архиепископа и статус аутокефалности за српску цркву Организацију српске цркве извео одмах по повратку из Никеје и Солуна 1220 на саборима српске земље и цркве потискујући грчке и латинске епископе и померајући границе источне сфере на запад тиме је био омогућен и виши ступањ интеграције српског народа на основама источно-православне оријентације Сукоб са охридском архиепископијом поводом добијања аутокефалности у Никеји исте године није добио тежину раскола превазиђен је широком дипломатском акцијом Светог Саве на међународном црквеном плану - на путовањима Савиним у Свету земљу и посетама источним патријаршијама (1229-30 1234-35)

Организација цркве у Србији са припојеним подручјима постављена је на сасвим нове основе Развијена је делатност великих манастира старање о мисионарском раду стављено је у дужност протопоповима Правно уређење српске цркве је конституисано зборником нове самосталне Савине компилације Номоканоном или Крмчијом са овом кодификацијом византијског права Србија већ на почетку XIII века добија кодекс чврстога правног поретка и постаје правна држава у коју је уграђено богато наслеђе грчко-римског права Свети Сава је на тај начин више но било чим другим учинио Србију земљом европске и медитеранске цивилизације

Нарочити значај имало је Савино старање о православности цркве и народа у строго византијском ортодоксном духу Монаштво је усмерено светогорским путем Старање о монаштву показује се као једна од главних Савиних преокупација на путовањима по Истоку 1229 и 1234 године Већ за Немање до 1196 (као године његове абдикације) подигнуто је доста манастира у долини Лима Ибра Топлице и Мораве Св Петра и Павла (Бијело Поље) Бистрица Кончул Ђурђеви Ступови Студеница Свети Никола код Куршумлије и Богородица Топличка Међу овим манастирима било је и женских Из ранијег периода наслеђени су такође неки манастири Стара Павлица на Ибру Свети Никола у Дабру и Свети Ђорђе у Дабру Ариље и Градац Ибарски (Богородица Градачка) То значи да је монашка традиција у српским земљама постојала још у XI и XII веку па и раније На другој страни Хиландар ван српског политичког и етничког подручја носилац је и покретач светосавске реформе и организације монаштва у Срба Немањини синови подижу до 1243 године и нове манастире Жича Хвосно Пећ у овај последњи манастир биће премештено и седиште архиепископије после провале Монгола и првог спаљивања Жиче (1284) Осим тога Будимља одн Ђурђеви Стубови у долини Лима Морача а у Приморју Врањина Превлака (Арханђел) и Богородица Стонска

2






3








4







5










6











7






8










9










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19






3








4







5










6











7






8










9










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19








4







5










6











7






8










9










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19







5










6











7






8










9










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19










6











7






8










9










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19











7






8










9










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19






8










9










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19










9










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19










10



11




12







13









14


15



16


17



18






19



11




12







13









14


15



16


17



18






19




12







13









14


15



16


17



18






19







13









14


15



16


17



18






19









14


15



16


17



18






19


15



16


17



18






19



16


17



18






19


17



18






19



18






19






19

izvori od 12 do 15 v..doc

Documents

Transcript of izvori od 12 do 15 v..doc