Milan Vidojevi

DOSIJE MEGA

Ilustracija na koricama:

Detalj murala sa aerodroma Denver, USA

BIBLIOTEKA "OTPOR", KNJIGA BR. 1

UREDNIK

Aleksandar Dramianin

"Osvajanje jo nije zavreno, a nije zavren ni otpor osvajanju"

Huan Adolfo Vaskes

Milan Vidojevi DOSIJE OMEGA za SR Jugoslaviju No limit books Beograd 2001

Milan Vidojevi

DOSIJE OMEGANOVI SVETSKI POREDAK KAO NOVI SATANIZAM

Beograd. 2001

Novi svetski poredak frontalno gura oveanstvo u ropstvo kroz kontrole hrane, energije, kredita, finansija i slinih sloboda, kako bi se ostvarila sutina Novog svetskog poretka, da poremeti i destabilizuje ljudsko drutvo, pritom konstantno punei ui oveanstvu kako je to za njegovo dobro, kako je to "civilizacija". dok one koji im se suprotstavljaju igou da su ekscentrici i bolesnici koji ive u svetu svojih fiks ideja o navodnom neljudskom poretku i globalnom nacizmu koji je pred vratima. Svi koji ele da glasno kau da se sa neim ne slau izvrgnuti su ruglu kroz mehanizme medijske manipulacije i sistem kriterijuma koji ih predstavlja kao subverzivne i destruktivne osobe. Tako patriotizam i nacionalizam postaju arhaina i negativna svojstva karatkera, a odricanje od svega to je lino i posebno postaje obrazac nove filozofije ivljenja, gde je Evropa postala merilo svih stvari i cilj svih napora "zaostalih" zemalja. Novi kriterijumi etikih vrednosti pretvorili su ove principe u uplje ljuture, a rei kao to su "ljubav" i "saoseanje" su rei kojih se treba stideti. Kao lideri su nam se nametnuli ambiciozni egoisti, iji su ivotni horizonti omeeni tenjom ka bezobzirnoj dominaciji. a neleeni kompleksi inferiornosti su opasan reagens kojim su spremni da zapale vatru osvetoljubivosti prema svemu to je drugaije ili iznad njihovih diktata, ispunjavajui tako zadatak zbog kog im je i data mo.

"Na kraju e oni (ljudi) poloiti svoju slobodu pred nae noge i

rei nam: uini od nas svoje robove, ali nas nahrani.

("Vrli novi svet ", Oldos Haksli)

SADRAJ

I Deo

Red etvrtog Rajha

Zloupotreba dece u Bazi Prezidio

Nacisti i crna magija

Afera u Nebraski

Pedofili i homosekaualci na slobodi, rtve na robiji

Lane banke

Satanisticki rituali pod kontrolom CIA i FBI

Robotizovanje dece

Keti O'Brajen

U "igri" i Atlantida

Najekskluzivniji klub na svetu

Dosije Bu

Veze sa nacistima

Rat sa Irakom

Grupa

Grupa koja eli da kontrolie svet

Ko je ko

Koreni Grupe

Nacistika Nemaka

Arijevci kontroliu drutvo

Subvenija zapadnih religija

Subverzija demokratije

FEMA

Eliminacija komunistike filozofije

Kontrola tampe

Ekonomski rat

Kontrola kroz obavetajne agencije

Povezanost sa organizovanim kriminalom

Dosije Omega

Nestanak dece

Napad na pravni sistem

Politika i drutvena manipulacija

Istovetni metodi ubistva

Najvaniji ameriki agent Grupe

Ubistvo Dona Kenedija

Uee dr Jozefa Mengelea

Ubistvo Roberta Kenedija

Uloga Lindona Donsona

Prava Votergejt zavera

Obuka "Mandurijskog kandidata"

Vetako stvaranje nemakog identiteta

Identifikacija dr Mengelea i Helge Laro

Stvaranje ljudskog oruja - "podmornica"

Tajna proizvodnja neutronske bombe

Dogaaji koji potvruju Smitova otkria

Smit nije usamljena rtva

Ameriki eksperimenti sa radijacijom

Nuklearni testovi u Nevadi

Britanski nuklearni eksperimenti

Biolokim ratom protiv graana

Prisilna sterilizacija u demokratskim dravama

II Deo

Komitet 300

Put heroina

eenija

Put kokaina

Organizacija pod kontrolom Komiteta

Rimski klub

Bilderberg

Bilderberg i Jugoslavija

Trilateralna komisija

Savet za meunarodne odnose

Kraljevski institut za meunarodne odnose (RIIA)

Okrugli sto

Henri Kisinder

Tavistok institut

Antidefamacijska liga

Izrael

Mosad

Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija

Atentati i zavere

Bil Klinton

Adolf Hitler i Rotildi

Oma krivice oko vrata sveta

Propaganda Masonica Due (P2)

Masoni

Drutvo Mrtvaka glava

Malteki vitezovi

Crno plemstvo i engleska kraljevska kua

Kultovi kao mono oruje

Zver 666

Svet budunosti

Dodatak I

Bibliografija

Uvod

"Ne moe biti svetskog mira bez smirenog uma,

i nema smirenog uma pod kontrolom uma"

Keti O'Brajen

Jo pre raspada Jugoslavije zainteresovao sam se za politiki fenomen, poznat u javnosti pod dosta neodreenom sintagmom "novi svetski poredak". Intuitivno sam znao da se pojavljuju obrisi novog, mranog koncepta svetske dominacije, ve osmiljenog i sada spremnog za realizaciju. Zalivski rat, raspad Sovjetskog Saveza i stvaranje novih drava u Aziji, kao i raspad Varavskog pakta i nastanak novih drava u Evropi, razbijanje Jugoslavije, pa zatim pritisak da se ona dalje usitnjava, uz injenicu da Sjedinjene Amerike Drave u poslednjih dvadeset godina naglo jaaju vojno-industrijski kompleks sa ciljem da preuzmu ulogu neporecive svetske sile, novog Rimskog carstva, su bili neka vrsta iznudice da sada ponem da objavljujem prikupljeni materijal.

Oigledno je da su stare vrednosti pravnog sistema sveta pale u vodu, postale podlone manipulaciji i relativizaciji prema trenutnoj potrebi. Pravda se pretvorila u karikaturu legitimnosti. U ovoj travestiji, licemernom zaklanjanju iza navodno slobodno izglasanih odluka Ujedinjenih Nacija, Saveta bezbednosti i Evropske zajednice, i dalje stoji ogoljena sila i interesi nadnacionalnog centra moi, konglomerata politike, tajnih drutava, bankarskog kapitala i itave pratee medijske bulumente u slubi takozvanog Novog svetskog poretka. Aktivnu ulogu u njegovom stvaranju je odigrala i Katolika crkva, od trenutka kada se na njenom elu naao Jovan Pavle II. Oivelo papstvo se ponovo nalo u svojoj omiljenoj ulozi aktivnog politikog aktera u svetovnoj areni.

Izbor Jovana Pavla II, 1978 godine, bio je signalni dogaaj. Njegovo uee u ruenju komunizma u Poljskoj imalo je efekat domina koje padaju i u nizu rue ceo red. Pri tom je u susretu sa Ronaldom Reganom, 7 juna 1982 godine, formalizovan ovaj pakt sveopte kampanje za ruenje komunistikog carstva. Riard Alen, Reganov savetnik za nacionalnu bezbednost, nazvao je ovaj savez Svetom Alijansom. Kljuni lanovi i uesnici iz amerike administracije bili su svi od reda poboni katolici i lanovi Maltekih vitezova: ef CIA, Vilijam Kejsi; Aleksandar Hejg; Alen, Klark; Volters i Vilijam Vilson, Reganov ambasador u Rimu. Ova imena spominjem zato to e se mnogi od njih pojaviti kasnije u naoj prii, kao lanovi tajnih i polujavnih drutava koja ine okosnicu "vlade u senci" Amerike i osnovnu snagu Novog svetskog poretka. Ne moe se rei da nagovetaja nije bilo. Dems Varburg, u svedoenju pred Senatskim komitetom za inostrane poslove, 17 februara 1950 godine, otvoreno je pripretio:

"Imaemo svetsku vladu, svialo se to vama ili ne, milom ili silom."

U vesti agencije "Asoijeted Pres", od 26 jula 1968 godine, se kae:

"Guverner Njujorka, Nelson A. Rokfeler, izjavljuje da e kao predsednik raditi na meunarodnom stvaranju 'Novog svetskog poretka'."

U listu "Sijetl Post Intelidens", od 18 aprila 1975 godine, Henri Kisinder je izjavio:

"Naa nacija je jedinstveno nadarena da igra stvaralaku i presudnu ulogu u Novom svetskom poretku koji se uobliava oko nas."

Vrlo brzo nakon ove izjave, u Americi je obnarodovana inicijativa trideset i dva lana Senata i devedeset i dva lana predstavnikog doma. Ovaj dokument od 30 januara 1976 godine, poznat kao "Deklaracija o meuzavisnosti", nedvosmisleno kae:

"Pre dve stotine godina nai preci stvorili su novu naciju. Mi sada moramo da se udruimo sa drugima i da stvorimo Novi svetski poredak."

Ameriki predsednik Dord Bu je, 12 maja 1989 godine, u je-dnom javnom istupu rekao:

"Konano, naa stvarnost je da ponovo primimo Sovjetski Savez u Svetski poredak. Moda e Svetski poredak u budunosti biti istinska porodica nacija."

Da podsetim koliko je pamenje sveta kratko i koliko se istorija sveta zaista ponavlja, pogotovo onda kada neki procesi nisu dovedeni do kraja, citirau Adolfa Hitlera koji je rekao:

"Nacional-sociializam e iskoristiti svoju revoluciju za uspostavljanje Novog svetskog poretka."

I Deo

Moj prvi pokuaj, objavljivanje materijala o Redu etvrtog Rajha,

bio je vie nego ohrabrujui. itaoci su sa zanimanjem, i esto nevericom,

propratili pojavljivanje ovog teksta i zato sam ga ukljuio u ovu knjigu

kao neku vrstu "prvog poglavlja", a u daljim poglavljima u se vraati

na neke od tema, produbljivati ih i iriti novim podacima.RED ETVRTOG RAJHA

Pred Apelacionim sudom etvrtog distrikta, krajem 1991 godine, pojavio se neobian sluaj. Tuitelj je bio Majkl Akvino, potpukovnik amerike armije u rezervi, a tueni, tadanji vojni sekretar, Majkl Stoun. Razlog za tubu je bio taj to je protiv Akvina voena istraga od strane Vojne kriminalistike istrane slube, CID (Criminal Investigation Division). u vezi optube za seksualnu zloupotrebu dece, a taj izvetaj je naneo moralnu tetu Akvinu, koji je traio da se njegovo ime brie iz dokumenata u vezi sa ovim sluajem. Sud je procenio da se pod lanove zakona o zatiti privatnosti ne moe svrstati relevantna istraga CID-a, jer ostaju osnovane sumnje da je Akvino umean u delovanje satanskog kulta i seksualnu zloupotrebu dece. Novinari su se odmah bacili u sopstvenu istragu ovog sluaja i uskoro su se pojavili obrisi monstruoznih aktivnosti povezanih ne samo sa pedofilijom, ve i sa satanizmom, neonacizmom, ispiranjem mozga i drugim zloupotrebama koje su ile do najviih instanci CIA, Pentagona i Bele kue, a predstavljale su deo svesne, koordinirane akcije na irokom planu, sa ciljem osvajanja svetske vlasti.

Zloupotreba dece u bazi Prezidio

Naa pria poinje u novembru 1986 godine. Tada su policija San Franciska, FBI i CID zapoeli istragu na osnovu optube da je Geri Hembrajt seksualno zloupotrebljavao decu koja su mu bila poverena na uvanje, u "Deijem centru za razvoj", pri vojnoj bazi "Prezidio". Kapetan amerike armije, Leri Adams Tomson, je 12 avgusta 1987 godine prijavio vlastima da se njegova trogodinja erka, koja je pohaala centar u vreme kada je tamo radio Hembrajt, vidljivo prestraila kada je ugledala Akvina i njegovu enu prilikom sluajnog susreta u poti vojne baze. Tada je ocu rekla da je plae Miki i embi (Akvino i njegova ena). U razgovoru sa agentom FBI, devojica je ponovila da su nju i drugu decu, Miki, embi i gospodin Geri vodili u stan gospodina Gerija i tamo se sa njima "igrali". Tako je policijska istraga proirena i na visokog oficira amerike armije. Policijski inspektor Glen Pamfilov je 14 avgusta 1987 godine izvrio pretres Akvinovog stana, zaplenio fotografsku opremu, filmove, dnevnike i telefonske adresare. Potom je obavio seriju razgovora sa roditeljima i osumnjienima, i sastavio policijski izvetaj, iju kopiju imam i iz kojeg u vam citirati jedan deo. Specijalni agent Klajd Formen obavio je razgovor sa Leri Tomsonom, njegovom enom Miel i njenom erkom Kinsi Adams i zabeleio sledee:

"U vreme kada je datirano udno zbivanje u deijem centru (1986 godine), Leri Tomson je dolazio da uzme malu Kinsi i u dva maha mu je Geri Hembrajt rekao da se Kinsi upikila u gaice, to je bilo neobino, jer je Kinsi to prestala da radi godinu dana pre toga i to joj se vie nije deavalo. U to vreme, Kinsi je poela da doivljava none more i upikila bi se pri tom od straha. U januaru 1987 godine Kinsi je zapoela sa medicinskom terapijom, a u februaru 1987 godine, posle etiri seanse, terapeutu je postalo jasno da je bila seksualno zloupotrebljena od strane ljudi ije je nadimke znala. Bili su to Miki i embi. U sredu, 12 avgusta 1987 godine, Lari, Miel i Kinsi su bili u poti baze Prezidio, kada je Kinsi pritrala Leriju i grevito se uhvatila za njegovu nogu. Leri je podigao pogled i ugledao Majkla Akvina. Leri je upitao Kinsi da li poznaje tog oveka u beloj koulji. Kinsi je rekla:

'Da, to je Miki'. Zatim je dodala; 'On je lo ovek i ja ga se bojim'. Leri je pratio kolima Akvina do njegove kue, gde su ugledali njegovu enu. Kada je Leri upitao Kinsi da li poznaje tu enu, ona je odgovorila: 'Da, to je embi'. Zatim se Leri odvezao svojoj kui i pozvao nas. Sledeeg jutra, agent Formen je obavio razgovor sa Kinsi, koja je prvo prepoznala na fotografiji Gerija Hembrajta i rekla da joj je Geri stavljao svoj penis u usta, vaginu i zadnjicu, da ju je odvezao svojoj kul i da ju je tu fotografisao. U stanu su bili prisutni Miki i embi. Miki je radio isto to i Geri. Miki i Geri su bili obueni u ensku odeu, a embi u muku. Kinsi je izjavila da se u kupatilu nalazi kada sa lavljim apama. Policijskom proverom je utvreno da se na adresi gde ih je Kinsi odvela zapravo nalazi stan Majkla Akvina, u kome postoji kada sa lavljim apama. U razgovoru koji je agent Formen obavio sledeeg dana, Kinsi je izjavila da je snimana filmskom kamerom dok se kupala u kadi. Takoe je izjavila da dnevna soba ima crne zidove, a na plafonu sobe je naslikan krst."

Istraga se otegla tri godine. Armija se finansijski nagodila sa porodicama navodnih rtava, kako je cinino reeno, a Geri Hembrajt je nekako u isto vreme umro od side, ili je bar tako reeno.

Nacisti i crna magija

Akvino je ne samo ostao na slobodi, ve je tuio sudu sve one koji su naneli tetu njegovom ugledu. Naravno, niko se nije potrudio da razjasni tajnu satanistikog kulta Hram Seta, kojeg je osnovao Akvino, niti ko su bili njegovi lanovi i ime su se bavili. Ali tragovi aktivnosti ovog oveka se ipak otkrivaju. U jednom privatnom pismu Akvino opisuje svoj boravak u Londonu. Pre toga je bio u delegaciji Saveta za meunarodne odnose koja je obilazila instalacije NATO pakta u Engleskoj, Belgiji i Nemakoj. Privatni deo posete u Engleskoj je posvetio obilasku knjiara sa okultnom literaturom i bio oduevljen to je naao retku knjigu pod naslovom "Set, bog konfuzije". Kao oduevljeni pristalica nacistikog okultizma, o emu je pisao u amerikim okultnim asopisima, odluio je da posle Engleske otputuje u Nemaku i poseti Himlerov zamak "Vevelsburg", koji je bio ureen prema crnomagijskim ritualnim potrebama SS-a. Akvino u pismu detaljno opisuje svoj put i boravak u Nemakoj, a posebno istie da je uz uvarevu dozvolu nekoliko sati sam proveo u Sali mrtvih. Ono to je manje poznato je da je Majkl Akvino (dok je bio u slubi) radio za "Odelenje psiholokog rata" amerike armije, kao programer "kontrole uma" i slinih projekata, i da je jezuita sa otvorenim pronacistikim stavovima!

U isto vreme, na drugom kraju Amerike, izbila je nova afera sa decom. Februara 1987 godine u gradu Talahasi, Florida, uhapena su dvojica ljudi u ijem drutvu je bilo estoro dece, od kojih je najstarije imalo sedam, a najmlae dve godine. Deca su bila gladna, zaputena i neuredna. Dvojica elegantnih belaca su identifikovani kao Daglas Emerman i Dems Havel. Ono to je bilo interesantno je to da su pripadali misterioznoj organizaciji Nalazai (The Finders), za koju se predpostavljalo da ne radi samostalno, ve za neku drugu organizaciju. U stanu, koji je pripadao grupi, naena su uputstva kako da se obezbede deca za nepoznate svrhe, fotografije gole dece i ostali materijal koji je ukazivao na razvijen posao kidnapovanja dece, deije pornografije, ritualnog zloupotrebljavanja dece i deijeg ropstva. Bilo je potrebno sedam godina da se otkrije da iza Nalazaa stoje CIA i FCIA (Foreign Counter Intelligence Agency, autonomna organizacija u okviru FBI). Istraga je utvrdila da postoji globalna, svetska mrea za trgovinu decom. U kompjuterima je naena kompletna ema kupovine, transporta i isporuke dece, kao i uputstva kako se izbegavaju carinske i druge slube. Naeni su foto-albumi sa fotografijama odraslih i dece u seksualnim pozama, kao i fotografije dece i odraslih kako uestvuju u krvavim ritualima rtvovanja ivotinja, u ovom sluaju dve koze. Fotografije pokazuju klanje, otvaranje utrobe ivotinja, dranje koe i ereenje ivotinja izvedeno od strane dece. itava serija fotografija pokazuje u detalje uklanjanje testisa kod jarca, "otkrie materice kod koze i male koze unutar materice". Sve to je pronaeno govorilo je ne samo o rairenosti mree, jer su filijale postojale u Londonu, Nemakoj, na Bahamima, Japanu, Hong Kongu, Maleziji, Africi i Kostariki, ve i o njenim dubljim ciljevima, jer je jedna fascikla nosila naziv "Palestinac", a druga "Prodor u Pentagon". Pritisnuta otkriem, CIA je priznala da je nadlena za organizaciju Nalazai, koju je osnovala kao paravan za obuku na kompjuterima za svoje lanove, ali su se Nalazai navodno oteli kontroli. CIA je stoga prekinula odnose sa FCIA i na taj nain pokuala da opere ruke. Ali, Pandorina kutija je bila otvorena...

Uee dece u seksualnim i magijskim ritualima izazvalo je reakciju svih onih koji se bave fenomenom kontrole uma (mind control). Mnogo se pekulie sa fenomenom ispiranja mozga i kontrole uma, a sve to je preuveliano u filmovima i knjigama do fantastinih proporcija, esto i namerno kako bi se zavarali tragovi. Meutim, neke stvari su se zadnjih dvadeset godina preesto ponavljale da bi se reklo kako je re o istim koincidencijama. Poele su da krue prie o projektu Mk Ultra i projektu Monarh u okviru njega. Od 1977 godine odrano je vie sasluanja pred senatskim komitetima na ove teme. Nije se mnogo saznalo, nije se mnogo objavilo, ali neto se ipak zna. Mk Ultra je program CIA, koji je trajao od 1953 godine do ezdesetih godina veka, u svom osnovnom vidu. Nastao je kao reakcija na mnogo naprednije programe ispiranja mozga koje su imali Rusi i Kinezi. a cilj mu je bio otkrivanje tehnika ispitivanja uhvaenih pijuna i izvlaenje tajni iz njih. Agencija je ubrzo shvatila da se tehnike kontrole uma mogu proiriti na programiranje atentatora ili nepoeljnih politiara (sa sopstvene ili protivnike strane) i poslovnih ljudi, kako bi sluili ciljevima i interesima nalogodavca. ezdesetih godina su vreni eksperimenti na bolesnicima u psihijatrijskim bolnicama i na kriminalcima u zatvorima, uglavnom bez njihovog znanja i pristanka. Sredstva su u poetku bila primitivna (droga i elektrookovi), tako da su mnoge rtve ovih eksperimenata zavrile tragino.

Jedan od najmramjih rukovodilaca eksperimentima bio je kanadski psihijatar dr D. Iven Kameron. Iz jednog njegovog memoranduma "Drutvu za istraivanje ljudske ekologije" (paravan za CIA, finansiran program kontrole ljudskog ponaanja) vidi se procedura slamanja tekueg ponaanja pacijenta, sa vrlo jakim elektrookovima i u nekim sluajevima ponovljenim davanjem jakih doza LSD-a. Ovu proceduru je pratilo intenzivno ponavljanje poruke snimljene na traci, do esnaest asova dnevno, est do sedam dana uzastopce, dok se pacijent nalazio u deliminoj ulnoj izolaciji. Kameron je predlagao isprobavanje raznih vrsta droga, ukljuujui kurare (paralitik), kao deo nove tehnike. Jedan od najdrastinijih sluajeva je Kameronova pacijentkinja Rita Cimerman, koja je "razgraena" sa trideset elektrookova, koje je pratilo pedeset i est dana davanja droge koja izaziva san. Eksperiment ju je ostavio dezorijentisanom. Drugi pacijenti su doiveli oteenje mozga, imali problem adaptacije, gubili posao. Oni koji su preiveli su podneli tube protiv CIA u Americi i Kanadi, a 1988 godine CIA je platila velike sume kao odtetu nekim rtvama ovih eksperimenata. Sluajevi u kojima su zatvorenicima i vojnicima davane razne droge bez njihovog znanja, na sudu su bili odbaeni sa presudom da tuioci, iako nisu znali da su subjekt eksperimenta, nisu potraili pravnu pomo odmah poto su poeli da doivljavaju negativne efekte i "flebekove", te posle dvadeset godina nemaju pravo na kompenzaciju.

Zvanini predstavnici CIA priznali su na suenjima da je od stotina ljudi, na kojima su vreni eksperimenti iz programa Mk Ultra, samo etrnaestoro unapred obaveteno o tome. Njima je agent CIA u San Francisku dao LSD, kako bi se ispitalo delovanje droge u operativno realistikom okruenju. Danas programi iz oblasti kontrole uma funkcioniu na mnogo suptilnijem i mranijem planu. Program Monarh ima za cilj stvaranje dece pijuna, koja e biti podmetnuta pedofilima na visokim funkcijama u vladi, armiji i velikim firmama, to e te ljude dovesti u poziciju da budu ucenjeni. Kao i u nacistikom programu Lebensborn. postoje dokazi o selektivnom odabiranju dece, davanju dece u posebno odabrane porodice, gde se odgajaju po posebnom programu, do uzrasta kada prelaze u centre CIA ili vojne baze, gde se radi na tajnim programima i gde se obuka kompletira. Ima dokaza da su zaetnici ovog programa u Americi bivi nacisti, ma koliko to udno zvualo u dananje vreme.

Vratimo se Nalazaima. Oni se ne bave samo trgovinom dece, ve i obavetajnim radom. Ima ih u Los Anelesu, San Francisku i mnogim drugim amerikim gradovima. Naroito su brojni u Vaingtonu. Sem to rade u kongresnoj biblioteci i kancelarijama kongresmena kao saradnici i slubenici, odlaze i na aktuelna mesta irom sveta. Osniva Nalazaa je Marion Peti, penzionisani podoficir amerikog vazduhoplovstva. koji ivi na velikom imanju u Virdiniji i koga sledbenici smatraju guruom, a daju mu imena kao to su "Student", "eta", "Proziva", "Nalaza staze" i slino. Voli da dri predavanja u rasponu od naina ivota u Nju Ejdu (New Age) do istonog misticizma. Ono to su Nalazai zapoeli kao eksperimentalni ivot u komuni, zavrilo se kao kult koji je imao za cilj obuavanje dece koja e biti podmetana radi ucene politiarima, diplomatama, poslovnim ljudima i slubenicima organizacija koje uvaju red i zakon. Podmetanje dece bogatim perverznjacima ima za cilj prikupljanje novca za tajne operacije, kao i obuku dece da budu operativci i profesionalne ubice, tuni proizvod "poremeaja viestruke linosti" ("multiple-personality disorder"), koji ovu decu pretvara u bezoseajne robote pod punom kontrolom i koja se koriste za nepojmljivo mrane ciljeve.

Afera u Nebraski

Zatvaranje "Frenklin Komjuniti Federal Kredit Junion" u Omahi, Nebraska, novembra 1988 godine, od strane federalnih organa, izazvalo je ok sve do Vaingtona. Nedostajalo je etrdeset miliona dolara. Uhapen je direktor Lorens E. King mlai, poznatiji kao Leri, iza ijeg je munjevitog uspona do uspeha i slave stajao itav niz monih linosti iz politike i biznisa Nebraske. Ono to je u poetku izgledalo kao finansijski skandal, eskaliralo je u gnusnu priu o seksualnoj zloupotrebi dece, trgovini drogom, pranju novca i ritualnom ubistvu. Leri King (tada etrdeset i etiri godine star) je bio prominentni aktivista Republikanske stranke, "zvezda" u politikom usponu, koji je na konvencijama stranke 1984 i 1988 godine pevao nacionalnu himnu prilikom otvaranja. Mnogi su bili okirani saznanjem da je King pedofil i homoseksualac, da je rukovodio organizacijom koja je decu etala po Americi, od prijema do prijema, gde su ona seksualno zloupotrebljavana od strane bogatih i uticajnih lanova Republikanske stranke. Skandal je uporno istraivao, i napisao knjigu o njemu, senator iz Nebraske Don De Kemp, koji je esnaest godina bio jedan od najuspenijih zakonodavaca ove amerike drave. Istrani tim drave Nebraska, koji je radio na ovom sluaju, na svom elu je imao odgovornog i upornog efa, Gerija Karadorija. Uskoro poto je preuzeo ovaj posao, poele su da mu se dogaaju neprijatne stvari. U septembru 1989 godine neko mu je provalio u kuu. U aprilu 1990 godine je otkriveno da mu se telefon prislukuje, a 11. jula 1990 godine njegov mali privatni avion, u kome je leteo sa sinom, misteriozno se sruio, usled ega su obojica poginuli u toj nesrei. Oevidci nesree su tvrdili da su pre pada aviona uli eksploziju. Zvanini izvetaj o nesrei nikada nije objavljen. Ve sutradan po smrti G. Karadorija, FBI je zaplenio svu dokumentaciju iz njegove slubene kancelarije.

Seksualna zloupotreba dece, uee dece u satanskim ritualima i njihovo nestajanje je jedna od najee zatakavanih istina u Americi, u emu zduno uestvuju i sudovi i istrani organi. Ted Ganderson, bivi visoki funkcioner FBI, koji je posle dvadeset i osam godina slube napustio ovu organizaciju i osnovao sopstvenu konsalting firmu za pitanja sigumosti, ovako je prokomentarisao podatak iz "Riders Dajdesta" da u Americi svake godine nestane oko sto hiljada dece:

"FBI ima precizne podatke o broju ukradenih automobila. Znaju broj ubistava, silovanja i pljaki, ali nemaju pojma koliko dece nestane svake godine! Jednostavno ne trae te podatke. Svakog meseca, svako veliko policijsko odelenje u Americi popunjava standardne formulare radi kriminalistike statistike i alje ih u FBI. Birou bi bilo lako da doda jo jednu rubriku ovoj statistici i tako uini preokret u korist svakog prijavljenog nestanka deteta, da ne spominjemo sluajeve kidnapovanja dece u ritualne svrhe, ili u nekim sluajevima i ubistva dece.

Ubeen sam da FBI ne trai ove podatke, jer ne eli da ih vidi. Suoili bi se sa trenutnim zahtevom javnosti za akcijom, jer bi cifre pokazale da je re o velikom drutvenom problemu. Taj problem bi zahtevao akciju. Ono to oteava akciju pronalaenja dece, sem neadekvatne zakonske regulative, je i podatak da u novije vreme pedofili rade plastine operacije kidnapovanoj deci kako bi zaturili trag."

Pedofili i homoseksualci na slobodi, rtve na robiji

Koristei vlast u dravi Nebraska, rukovodei tim, uz znanje guvernera Boba Kerija, je u nekoliko godina poinio neverovatne zloupotrebe. Ukrali su, finansijskim malverzacijama, izmeu etiri i deset miliona dolara kroz "Stejt sikjuriti sejvings", i oko etrdeset miliona dolara kroz "Komonvelt sejvings kompani". Osnovali su novu dravnu agenciju, "Nebraska Investment Fajnens Autoriti", preko koje su uzimali milione dolara kredita sa malim kamatama. Prevarili su farmere u dravi za dve stotine miliona dolara u neisplaenim kompenzacijama, kroz onemoguavanje dobijanja povlaenih zajmova, a pri tom su koristili sva sredstva da se zatakaju afere sa drogom, skandali sa zloupotrebom dece u pornografskoj industriji, pedofilsku zloupotrebu i prostituciju maloletnika. Vrhunac te osionosti je suenje koje je odrano 1991 godine, po tubi devojke Alie Oven i deaka Pola Bonaija. Alia Oven je tvrdila da je bila rtva seksualnih zloupotreba od strane oblasnog sudije, efa policije grada Omaha, Lerija Kinga i drugih. Sud je na kraju, umesto osude ovih ljudi, osudio Aliu Oven za osam dela krivokletstva, na kaznu od devet do dvadeset i sedam godina zatvora! Pol Bonai, ije je svedoenje bilo okantno, proglaen je takoe krivim, pa je otiao u zatvor zbog "napastvovanja deaka"! Lari King je dobio petnaest godina zatvora, ali zbog finansijskih malverzacija! I ostali sluajevi, devojice Lorete.Smit i Neli Veb, koje su silovali ljudi koji su ih usvojili, su odbaeni kao fantazija.

Javno mnjenje je bilo zgroeno ovim zatakavanjem. Anketa je pokazala da devedeset i tri odsto ispitanika veruje da su deca govorila istinu. Po zvaninim podacima, u reonu Omahe je registrovano oko pet stotina pedofila. Svaki pedofil iskoristi u proseku sedamdeset i sedmoro dece pre nego to ga uhvate. U zatvorenoj, provincijskoj sredini kao to je Omaha, ovo nije razlog za zabrinutost. Pogotovo to se kroz sva svedoenja dece provlae imena lokalne elite: Bob Vadmen, ef policije u Omahi, homoseksualac pedofiliar, uvek dobro opskrbljen drogom koju je donosio na zabave i verovatni otac deteta koje je rodila maloletna Alia Oven; Alan Ber, naslednik velikih robnih kua i finansijer elitnog kluba "Ak Sar Ben" koji ine najbogatiji i najuticajniji graani Omahe i ija je godinja skuptina i njeni rituali "dogaaj sezone" u gradu; Harold Anderson, izdava "Omaha Vorld Heralda"; Duar Fin, bivi direktor kole; Teodor Karlson, sudija, pedofil povezan sa trgovinom droge; P. J. Morgan, gradonaelnik Omahe, umean u poslove sa drogom; Tom Mekini, pomonik oblasnog tuioca, umean u poslove sa drogom. U zakljuku svog izvetaja, De Kemp je konstatovao da je ovde bila posredi ne samo pedofilija i pornografija, ve i trgovina drogom koju su deca raznosila na svojim brojnim putovanjima irom SAD-a.

Lane banke

Ostalo je nerazjanjeno pitanje ta je bilo sa etrdeset miliona dolara. Prozirna je konstatacija suda da je tu sumu King potroio na automobile, cvee, zlatne satove za svoje ljubavnike i slino. Zbog zatakavanja ovog sluaja i umeanosti visokih linosti FBI iz Vaingtona, De Kemp nudi drugi scenario kao objanjenje. Prema istraivanjima nezavisnih organizacija, Leri King je jedan od mnogobrojmh vlasnika i direktora tedno-kreditnih firmi i drugih finansijskih institucija koje je CIA koristila za finansiranje tajnih operacija. ema je bila vrlo prosta. King bi pozajmio novac ulagaa na rok od trideset dana. CIA je novac prebacivala u vajcarsku ili na Bahame, gde bi se ove velike sume kratkorono pozajmljivale drugima, ili bi ile u rizine berzanske transakcije koje su potencijalno nudile velike profite. Pozajmljeni novac se zatim vraao u Amerilcu, u male tedionice kao to je Kingova, pre nego to bi kontrola ustanovila da ga nema, a zaraena razlika je ila u tajne fondove.

Na sasluanju odranom pred "Bankarskim komitetom" Predstavnikog doma 1989 godine, u vezi poslovanja "Frenklin Kredit Juniona", nepobitno je utvreno da je osamdesetih godina King putovao na Jamajku, gde je potpukovnik Oliver Nort imao centar iz koga se krijumarilo oruje za "kontrae" u Nikaragvi! Takoe je utvreno da je glavni knjigovoa "Frenklina" nekoliko puta putovao u vajcarsku, upravo u vreme kada su velike sume novca nestajale sa rauna tedionice, kao i da je King imao brojne telefonske razgovore sa vajcarskom.

Pretpostavka je da je King donosio novac na Jamajku, a njegov knjigovoa Tom Harvi ga je nosio dalje u vajcarsku i paniju. Sve je sjajno funkcionisalo dok je CIA vraala novac tedionicama. Kongresni komitet je 1990 godine morao da zapone sa istragom, jer su uestali glasovi da su operacije CIA uzrok propasti i bankrotstva najmanje dvadeset i dve finansijske institucije.

Jedna od imenovanih finansijskih zadruga bila je i "Silverado Sejvings end Loan" iz Denvera, u ijem je upravnom odboru sedeo Nil Bu, sin tadanjeg amerikog predsednika Dorda Bua. Takoe je ustanovljeno da je firma "Karmen, Karmen end Hjugel", koju je King angaovao za odnose sa javnou, bila u direktnoj vezi sa CIA, jer je Maks Hjugel bio zamenik direktora CIA za tajne operacije, u vreme kada je Vilijem Kejsi bio ef CIA, a Derald Karmen je bio ameriki ambasador u enevi. Bilo je to vreme najvee aktivnosti operacije Iran-Kontra, od 1984 do 1986 godine.

Jo jedan ovek iz Nebraske bio je predmet skandala i istrage osamdesetih godina. Robert Kejt Grej, direktor jedne od najveih svetskih firmi za odnose sa javnou, "Hil end Nolton", jedno je vreme radio za CIA. Poeo je karijeru 1976 godine u izbornom tabu Ronalda Regana, a 1980 godine bio je zamenik direktora za komunikcije kod Bila Kejsija u CIA. Sem toga, Grej je bio specijalista za operacije homoseksualnih ucena u CIA. U vreme afere Votergejt, radio je u konsultantskoj firmi "Konsultants interneenel", koju je osnovao CIA agent Edvin Vilson. Kako je izjavio bivi agent CIA, Frenk Terpil, upravo u to vreme Vilson je rukovodio operacijama seksualnih ucena. Zadatak je bio usmeren na lanove Kongresa, koje je trebalo uceniti svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Kamere i tehnike usluge je obezbeivala TSD (Technical Services Division), tehnika sluba CIA. Po reima Terpila, mnogi tada ucenjeni politiari su napredovali u karijeri i danas zauzimaju visoke poloaje u administraciji.

Satanistiki rituali pod kontrolom CIA i FBI

Pred smrt, Geri Karadori je svoju istragu vodio na dva nivoa - vezi sa Vaingtonom i satanizmu. Satanske aktivnosti nisu bile novost u Nebraski i okolnim dravama Srednjeg zapada. Jo 1974 godine nairoko se pisalo o satanskom kultu iji su lanovi hvatali stoku na ispai i vadili joj krv, koju su koristili u satanskim ritualima. Prema svedoenju Pola Bonaija, Leri King je pristupio satanistikom kultu krajem 1980 godine. Bonai svedoi da ga je King odveo na sastanak satanista i da je tom prilikom u ritualu rtvovan jedan deak. Poto su iskasapili deaka, svi prisutni (i Bonai s njima) su pili krv rtve pomeanu sa urinom i recitovali:

"Satana je na bog i kralj. Carstvo mraka je dolo i daje snagu nama, tvojim robovima."

Da ovo nije plod Bonaijeve mate, potvruje i intervju Ketlin Sorensen na "Hrianskoj TV", 1989 godine. Njena saznanja su rezultat razgovora sa devojicama Neli i Kimberli Veb, koje je preuzela posle hapenja Vebovih zbog seksualnih zloupotreba usvojenih devojica. Iz intervjua je jasno da, sem seksualnih zloupotreba od najranijeg detinjstva, paralelno ide i uvoenje dece u krvave satanske rituale. Sve je povezano sa pretnjama da ako ikome kau neto o onome to su videli, bie sledee rtve rituala! Ovo ima razorni uticaj na deiju psihu. Njihov ivot se pretvara u komar, veina njih zavravaju na klinikama kao psihiki obolele linosti. Kako i da ostanu normalna kada uestvuju u ritualima gde ubadaju rtve noevima i u kojima ima kanibalizma, ili se rtve polivaju benzinom, pa ih deca sa sveama zapale, a ono to preostane od skeleta se samelje i razbaca kako ne bi bilo fizikih tragova ubistva!

U oktobru 1989 godine, Ketlin Sorensen je poginula u saobraajnoj nesrei. Bivi funkcioner FBI, Ted Ganderson, koji je istraivao okolnosti ove nesree. tvrdi da je nesrea namerno izazvana i da je re o ubistvu Sorensenove. Doktor Densen Gerber, koja je kao psihijatar ispitala Pola Bonaija, izjavila je pred istranim senatskim komitetom Nebraske da Bonai ima izuzetnu memoriju, da ne lae i da je sa izuzetno mnogo detalja opisao satanske rituale, koje inae ne bi mogao da izmisli, ve je jasno da im je prisustvovao. Ova tvrdnja ugledne doktorke, specijaliste za nasilje nad decom, imala je posebnu teinu, jer je Bonai znaajan deo svog svedoenja posvetio projektu Monarh.

Robotizovanje dece

Bonai je ispriao da je vie puta voen u Vaington, jednom ak i u Belu Kuu, gde je lobista po imenu Krejg Spens organizovao zabave sa maloletnim mukim prostitutkama. Takoe, spomenuo je Majkla Akvina i svog "komandira" Bila Plemonsa iz vojne vazduhoplovne baze "Ofut", gde se odvijao program kontrole uma koji je imao razraenu metodiku i podprograme (Master Programmer i Black master). Ovi programi koristili su likove iz deije knjige "arobnjak iz Oza", ili Miki Mausa i bia iz svemira, u koja su se programeri preruavali kako bi izazvali potpunu zbrku u deijoj psihi i osigurali programe od "provaljivanja", jer ko e verovati deci da su ih seksualno zloupotrebljavali Miki Maus i vanzemaljci.

Kao obueni proizvod programa Monarh, Bonai je radio kao kurir za prenos droge i novca, ne samo irom Amerike. ve i u Holandiju i Englesku, dok je u Nemaku nosio pornografski materijal. Usput je obavljao i kurirske aktivnosti za organizaciju "NAMBLA" ("North American Man-Boy Love Association"), pedofilsku organizaciju koja ima poluzvanian status i u Ujedinjenim Nacijama, a iji reklamni slogan sve govori o njenom karakteru:

"Seks pre osme godine, jer je posle kasno!"

Na sasluanju, Bonai je objasnio da je re "monarh" u isto vreme bila ne samo ime programa, ve i kljuna re, "obara" - deo ifre koja samim izgovaranjem brie seanja na aktivnosti programa Monarh. Tragino zvui Bonaijeva pria, koja kao da se ne tie oveka, ve maine kojom se brie program. ifra - re koja slui u ove svrhe, aktivira sve viestruke linosti njegove psihe, koje poinju da se "oglaavaju" jedna po jedna, priajui bez reda. jer misle da je dolo vreme deprogramiranja i da je vreme da ispriaju sve. Bonai kae da je u poetku njegovo izlaganje bilo potpuno zbrkano i bez smisla, jer jednostavno nije uspevao da organizuje svoj iskaz. Njegovo programiranje je poelo kada je imao pet godina, a trajalo je do njegove dvadeset i druge godine.

"Ovo je zbog toga to u tom periodu zavravate sa kolovanjem i spremni ste za vojnu slubu u kojoj ima mnogo onih koji su bili obuavani kroz ove programe."

Ova izjava ne udi. Jo etrdesetih godina obavetajna sluba amerike mornarice je zapoela eksperimente sa hipnozom i ova istraivanja su dostigla vrhunac u programu Artioka, u kome se pokualo da se hipnozom programira atentator. U poverljivom izvetaju iz 1966 godine, pod naslovom "Tehniki izvetaj - hipnoza u obavetajnom radu", daje se niz dokaza o radu na takozvanoj posthipnotikoj sugestiji, iji je nedostatak taj to je njeno trajanje bilo mogue odrati samo nekoliko meseci, a ako su se eleli dui efekti, morala se redovno obnavljati. CIA je takoe posvetila punu panju tehnikama samohipnoze i autosugestije. O ovim istraivanjima javnost je vie saznala krajem 1986 godine, kada je protiv izvesnog Riarda Bandlera podignuta optunica za ubistvo Korine Kristensen, prostitutke i dilerke kokaina. Bandler je na sudu osloboen, jer je ocenjeno da je re o nesrenom sluaju koji je izazvala rtva. Bandler je bio jedan od osnivaa kontraverzne discipline, "Neuro-lingvistikog programiranja" ("Neuro-lingvistics Programming"), meavine hipnoze i lingvistike, koja je prouavala kako ljudi mogu uticati jedni na druge na podsvesnom planu. Bandler je u javnim nastupima govorio kako je uz pomo ove tehnike, primenjene u terapeutske svrhe, leio ljude od zavisnosti prema alkoholu, duvanu, hrani, drogama i drugim ljudskim slabostima. Ono to je manje poznato, Bandler je radio na primeni ovih programa za potrebe amerike armije i CIA. Projekti su bili u rasponu od postvijetnamskog stres sindroma, preko obuke strelaca radi poboljanja preciznosti gaanja, do uklanjanja stranog akcenta iz govora, krajnje osetljivih programa za CIA i treninga potencijalnih talaca da izdre torturu i ispitivanje. Nije li onda jasnije zato je ovakav ekspert osloboen optube za ubistvo?

Keti O'Brajen

Vrhunac ovih optubi je program Mk Ultra, o kome je svedoila i o kome govori Keti O'Brajen koja je kroz njega prola i jedina je za sada deprogramirana rtva. Ovaj traumatski bazirani program je zamiljen kao samounitavajui mehanizam, usaen svima onima to znaju tajne koje se ne smeju otkriti ni po koju cenu. Ovi programi su zamenili kapsule cijanida, koje su nosili svi pijuni, pre nego to su razvijene tehnike kontrole uma koje utiu i kontroliu najdublje, najprimitivnije delove mozga - one koji reguliu disanje i rad srca. Pre nego to spijun odlui da oda tajne koje zna, njegov mozak signalizira srcu da prestane da kuca ili njegovim pluima da prestanu da rade. Tvorac programa kroz koji je prola O'Brajenova je ve spomenuti Majkl Akvino. O'Brajenova potie iz porodice koja je viegeneracijski incestuozna i sa muke i sa enske strane. Njen otac, Erl O'Brajen, pedofil koji je prvi seksualno zloupotrebljavao Keti i ostalu svoju decu, poticao je iz porodice u kojoj su se deca, pa i on, sistematski seksualno i okultno zloupotrebljavala. Ketina majka, Kerol Tenis, potie iz bogatije, ali takoe pedofilske porodice, koja je seksualno zloupotrebljavala svoju decu, pa je Ketina majka to radila sa svojom decom. Kao posledica ovih zloupotreba, Keti je obolela od sindroma viestruke linosti, ime se njena psiha branila od trauma kojima je bila izloena, ali u isto vreme je to postalo i preduslov da se kasnije primeni programiranje na ovako podeljenu psihu, gde su razni programi "slagani u pregrade". Obuku je zapoela kod Akvina, koji je programirao devojice za ulogu seksualnih robinja u "koli arma" u Jangstaunu, Ohajo.

Uvod u programiranje je totalno fiziko iscrpljivanje organizma, uskraivanje hrane, vode i sna koje traje danima, kako bi ego kao odbrambeni mehanizam popustio i program se lake implementirao. Program se bazirao na likovima iz deijih knjiga, kao to je "arobnjak iz Oza" ili "Alisa u zemlji uda", zbog njihovog kriptikog, dvosmislenog jezika i igri rei, kojih je u engleskom jeziku mnogo, jer se rei razliitog znaenja izgovaraju istovetno, a samo piu razliito. U knjigama se esto kao bitan predmet spominje ogledalo, koje slui kao druga stvarnost, kao neto u ta se moe uroniti, prei u drugu dimenziju postojanja ili u drugu realnost. I voda (okean) slui kao ogledalo, kojim se kod programiranih osoba, kao to je bila Keti, brisao oseaj za vreme i prostorne dimenzije. Programe kontrole uma Akvino je nad Keti sprovodio u bazi "Fort Kembel" u Kentakiju, gde je bio potpukovnik u "Psi ops" ("Operacije psiholokog rata" - "Defense Intelligence Agency's Psychological Warfare Division"), zatim u bazama "Fort Meklilan" u Anistonu (Alabama), u "Redstoun Arsenal" i "Maral Spejs flajt centar" Hantsvil (Alabama), kao i u centru NASA, "Kenedijevom vasionskom centru" u Titusvilu na Floridi. Akvino je O'Brajenovu programirao koristei ideju bezvremenog, interdimenzionalnog putovanja. Akvinova teza je da vreme postoji samo u glavi ljudi i stoga se njime moe manipulisati kao i samim umom:

"Bez obzira, konkretno ili u teoriji, rezultatl su isti, poto je koncept vremena sam po sebi apstraktan."

Ovaj program, smeten u bezvremenost, onemoguavao je O'Brajenovu da shvati da je vreme zaista prolo i da se dogaaj desio. Njeno zbrkano seanje "interdimenzionalnih" iskustava bi zauvek ostalo nepoznato javnosti, da nije uspeno deprogramirana od strane Marka Filipsa i shvatila da su njena seanja doivljeno iskustvo i da su fotografski registrovana upravo u ovoj dimenziji.

U "igri" i Atlantida

U trinaestoj godini, poto je iskusila nebrojena seksualna iskustva od strane oca, ujaka, njihovih prijatelja, Akvina i drugih "programera", meu kojima je bilo poznatih linosti iz sveta ou biznisa, naroito poznatih pevaa kantri muzike, pedofiliara i satanista iz krugova politiara,* Keti O'Brajen je "poklonjena" da bude seksualna robinja amerikom senatoru Robertu C. Birdu. On je znao kako da aktivira njene seksualne programe, a kao primer interdimenzionalnog programiranja neka poslui pria Roberta C. Birda, kako je navodi Keti O'Brajen:

* Spisak ovih ljudi dat je u Dodatku I.

"Atlantida je dugo vremenu bila epicentar aktivnosti vanzemaljaca. Staza je bila tako dobro utabana da su postojale rupe u tkivu vremena i prostora, u kojima su avioni i brodovi, ak i ljudi, nestajali, transformisani u drugu dimenziju, stranu ovom svetu. Isto tako smo dolazili kroz odsjaj ogledala, rupe u prostoru dubokog plavog mora. Neki od nas su uli u zemaljsku dimenziju kao kitovi i delfini. I kada smo se pojavili iz mora, neki od nas su izleteli napolje. Ili je to bilo uletanje unutra? U svakom sluaju, ovde smo! Pokuaj da vidi leteu ribu kad bude posmatrala more. Kad ugleda neku, znaes da je sa mnom u srodstvu.**"

** Teko prevodiva igra rei sa engleskog; stalno preplitanje glagola "see" - videti, imenice "sea" - more, i srednjeg slova njegovog imena "C" - koje se izgovara "si"

Po reima Keti O'Brajen, druga mrana linost iz ovog kruga je Derald Ford, alias Lesli Lin King mlai, koji je, pre nego to je postao predsednik SAD-a, bio lan "Podkomiteta za sredstva" amerikog kongresa (iz kojih se finansira rad CIA), lan Vorenove komisije za istraivanje Kenedijevog ubistva, a u isto vreme i ef organizacije koja je u dravi Miigen kontrolisala pornografiju. O'Brajenova nadugako i nairoko pie o njegovim mranim pedofilskim sklonostima. Jedan od mranih programatora kontrole uma nad Keti O'Brajen, bio je ameriki kongresmen Gaj Vander Jagt, koji je Keti uveo u program Zavet utanja. Ovaj program baziran je na zavetu koji daju jezuiti, "ne samo da uvaju tajne, ve i da bi umirili svoj um i uli glas unutranjeg voenja". Evo kako je Vander Jagt, posle Ketinog priea u crkvi Svetog Franje Asikog u gradiu Muskegon, uz pomo svog saradnika jezuite, oca Dona, zapoeo programiranje:

"Ja radim za Vatikan, a sada i ti. Upravo si ula u savez sa svetom katolikom crkvom. Nikada ne sme da raskine taj savez. Savez je obeanje da se uvaju tajne koje crkva zna. Papa je sve tajne zakljuao u Vatikanu. Dolo je vreme da stupi u sveti savez i sazna tajne crkve koje sa napisane mnogo pre nego to je Hrist postojao. Monasi dominikanci sauvali su ugovor koji je Noje doneo u novi svet. Bio je napisan na pergamentu i uvan na tajnom mestu u Vatikanu. Dali su zavet utanja da nikada ne otkriju mesto ili njegov sadraj. I ti mora ui u ovaj savez. Nosie tajnu do groba."

Drugi deo se odnosi na interdimenzionalno programiranje, koje u jezuitskoj varijanti zvui ovako:

"Hrist ih je sve video. To su dimenzije, mesta koja moe da vidi na svom putu ka smrti. Zato se zovu dimenzije. Seas se da je Hrist umro i vratio se da nam ispria sve sto je video na svom putu u nebo. Nije ga bilo tri dana, ali tamo gde je bio to je mnogo due, jer vreme nije isto u drugim dimenzijama. istilite je jedna od tih dimenzija. Pakao je jedna od dimenzija. Izmeu njih ima mnogo drugih dimenzija. Oz je jedna dimenzija. Nebo nije granica svetovima koji ekaju da budu istraeni. Moe putovati iz jedne u drugu dimenziju, uei tajne svemira. Ti si izabrana* da istrai druge svetove za crkvu. Sluaj u tiini i ues glas koji te vodi** u tvojim mislima. Nikada ne skidaj svoj ruin krst, Keti, kada putuje drugim dlmenzijama i uvek e biti u stanju da se vrati kui."

* Robovi projekta Monarh su oznaavani kao "izabrani".

** Glas koji uje su instrukcije programera.

Sledei korak u programiranju Keti je doivela 1974 godine, u amerikoj vojnoj bazi "Mekdil", gde je na njoj raen program koji je oznaen kao "Top secret high tech behavioral modification programming", prevedeno na na jezik: "Tajni visoko-tehnoloki program modifikacije ponaanja", koji je bio tretiran kao vrhunska tajna. Bez obzira kako se program kodirano zvao, uvek je imao neke osnovne elemente: fiziku i psiholoku traumu, uskraivanje vode, hrane i sna, elektrookove od dvanaest hiljada volti, zadate pomou specijalnog pitolja po genitalijama, potiljku, leima, licu, i hipnotiko i harmonino programiranje specifinih delova memorije i stvaranje viestrukih linosti od kojih je svaka obavljala zadatke za koje je programirana. Ovakvo programiranje je dovelo do potpunog gubljenja slobodne volje, svesnog miljenja i sposobnosti za rasuivanje. Keti je postojala samo kroz programiranu podsvest i radila je sve ono to se od nje trailo kada bi se aktivirao odreeni program. Interesantno je da je Sajentoloka crkva i njen osniva L. Ron Habard tvrdio da je otkrio optu terapiju za leenje mentalnih bolesti kroz modifikaciju ponaanja. Habard, uspeni pisac naune fantastike, navodno je stekao znanja o tehnikama podsvesne kontrole uma u toku svoje slube u Obavetajnoj slubi amerike mornarice. Svoj program modifikacije ponaanja nazvao je Dijanetika. po svojoj prvoj eni Dijani.

U amerikoj javnosti, veliku buru je izazvao proces protiv Lerija Flinta, izdavaa magazina "Hastler", zbog trgovine drogom. Keti O'Brajen je Flinta oznaila kao osobu koja je za CIA rukovodila proizvodnjom pornografskih asopisa i filmova u kojima je i Keti igrala. Uskoro je bila ukljuena u krug poznatih muziara i pevaa kantri muzike u Nevilu, koji su zbog svoje ogromne popularnosti i veza sa visokim krugovima amerikog drutva bili idealni za nesmetan transport i rasturanje droge irom Amerike i za uvlaenje poznatih linosti u razne oblike perverzije, to je omoguavalo kasnije ucenjivanje.*

* Dodatak 1

U tom svetu je upoznala i lana muzike grupe "Desperado", Vejna Koksa. ef grupe je bio Dek Grin, operativac CIA umean u trgovinu kokainom i belim robljem. Koks je proao obuku za lana plaenikih paravojnih formacija, pod vostvom amerikog senatora iz Lujzijane, Beneta Donstona. Senator J. Benet Donston, takoe ekspert za kontrolu uma, iz rivporta, Lujzijana, priao je Keti da je uestvovao u Filadelfija eksperimentu, bio na drugoj planeti i vratio se sa vanzemaljcem, a sve to koristio za kontrolisanje Ketinih programa. Vejn Koks, okultni, serijalni ubica, po reima O'Brajenove ima na dui preko trideset ubistava za raun CIA. Njegova majka, Meri Koks Farmer, svetenica je okultne grupe i umeana u trgovinu belim robljem. Dek Grin je bio na elu onoga to se kriptiki zvalo "Voz slobode", a svi koji su umeani u projekt Monarh znaju da se ova ifra odnosi na robove koji se koriste u ovom projektu. Keti O'Brajen su udali za Vejna Koksa, a februara 1980 godine rodila je devojicu koja je dobila ime Keli. Vejn Koks, potpuno pod uticajem svoje demonske majke, razvio je sistem verovanja koji ga svrstava u opasne ludake. Oboava Satanu, veruje u komunikaciju sa duhovima prirode i demone, smatra da je Isus vanzemaljac, a da je Bermudski trougao kapija za drugu dimenziju. Njegovi idoli su bili arli Menson i Dim Dons, a za masakr u Donstaunu javno je izjavio da je najbolji primer moi CIA u kontroli uma. U strukturi projekta Monarh, senator Bird je bio "vlasnik" Keti O'Brajen, a njen mu Koks bio je primarni "hendler", koji je sprovodio Birdova nareenja kada je bilo potrebno da Keti bude na odreenim mestima u odreeno vreme i da je dri u programu kontrole uma. Koks i njegova majka satanista su iveli u gradiu atam, na ivici velikih movara Lujzijane. Tu je u krvavim ritualima ubijao ljude brojnim ubodima noem, jer je verovao da su mu "odlazei duh" umirueg i krv rtava kojom je bio isprskan davali snagu da kontrolie Keti.

U toku tri godine, koliko je bila sa Koksom, Keti je ostala est puta trudna i naterana na pobaaj, a fetuse je Koks zadrao i prodavao onima kojima su trebali za satanske rituale. Takoe je svim svojim rtvama odsecao ake, koje je njegova majka suila i koristila u magijskim ritualima, a tela rtava je bacao u movaru gde su ih jeli aligatori, tako da nije ostajao trag njegovih zloina. Posle Koksa, Ketin "hendler" postaje Aleks Hjuston, zabavlja, trbuhozborac koji nastupa sa lutkom koja "govori", a u stvari je umean u CIA operacije sa drogom, pranjem novca, prostitucijom dece i trgovinom belim robljem. Hjuston je voleo male, crne deake, a njegove veze su sezale do Bele Kue. Jedna od obaveza Aleksa Hjustona bila je da dovede Keti i njenu erku Keli u "Bohemijan Grouv", tajni i zatvoreni centar elite Novog svetskog poretka, radi prostituisanja. Kada je Mark Filips, poslovni ovek koji je bio uvuen u saradnju sa Aleksom Hjustonom, ne znajui da treba da poslui kao paravan za prljave poslove, otkrio mrani svet kontrolora uma, odluio je da deprogramira Keti O'Brajen i spasi nju i njenu erku mrane sudbine. Raskrstio je sa prethodnim ivotom uspenog poslovnog oveka i posvetio se borbi protiv "vladara u senci", koji ne prezaju ni od jednog zla radi ostvarenja svojih ciljeva. Poetak je bio teak, jer nita nije znao o tehnikama kontrole uma i mehanizmima funkcionisanja robova iz programa Monarh. Od prijatelja, generala u penziji, koji je radio u Obavetajnoj slubi amerikog vazduhoplovstva, saznao je tehniku kako da stupi u vezu sa Keti O'Brajen. General mu je rekao:

"Pozovi je telefonom, zazvoni dva puta, prekini vezu. Pozovi ponovo, zazvoni jednom, prekini. Pozvoni ponovo. Reci joj da si Bog. Izgovori neki biblijski odeljak jer su svi programirani preko hrianstva. Sve to joj kae, uradie."

Interesantno je da su i nacisti, Himler i nacistiki krug okultista, napadali najece katolike u svojim eksperimentima kontrole uma. Iskreni katolici su potencijalno lake rtve, zbog ugraenog oseaja krivice koji katolika crkva veto usauje u svoje vernike. Keti je prvo bila katolik, a onda je Koks naterao da pree u mormonsku veru, kako bi dokazao da je Satana prisutan, posebno u mormonskoj crkvi u Munrou, Lujzijana, gde je izvodio okultne rituale. Meu pripadnicima mormonske crkve ima dosta incestuoznih afera, to ih ini vrlo podlonim programiranju i ucenama. Mormonski biskup Glen Pejs je jula 1990 godine napisao izvetaj biskupskom komitetu u Solt Lejk sitiju sa temom o ritualnoj zloupotrebi dece, vernicima i pripadnicima mormonske crkve. Od ezdeset rtava sa kojima je razgovarao, a misli da je broj traumatizovanih bar tri puta vei, pedeset i troje su bile devojice, a sedmoro deaci. Bili su uesnici u satanskim ritualima kojima su sistematski i metodino zloupotrebljavani, mueni i terorisani, esto u prisustvu roditelja i esto od strane roditelja i roaka. Policija u Solt Lejk sitiju je pokuala da istrai ove zloine, ali deca su utala, jer su oni koji su ih zloupotrebljavali verovatno bili pripadnici crkvene hijerarhije. a decu su toliko muili da su ona razvijala sindrom viestruke linosti i nisu mogla da se sete detalja onda kada je to od njih traeno.

Posle "kidnapovanja" robova CIA, Keti i njene erke Keli, zapoela je borba za preivljavanje, Ketino leenje i vraanje u normalan ivot koji e "otkljuati" program. Sa Keli su stvari bile tee. Programiranje je bilo uraeno na nepoznat nain, a svaka greka je mogla devojicu da kota ivota. Njen otac, Vejn Koks, ju je programirao (uz pomo Hjustona) da umre, koristei kliniku tehniku poznatu kao "hipnosan". Keli je kroz program dobila astmu, iji su je povremeni napadi strano muili, onemoguavajui deprogramiranje. Postepeno je iz Ketine podsvesti poela da izlazi pria van ljudskog poimanja. U programiranje i korienje seksualnih robova bile su ukljuene mnoge poznate linosti iz sveta politike. Jedan od njih bio je Pjer Trido, izabrani premijer Kanade 1968 godine. Bio je programer i umean u katoliko-jezuitski aspekt programa Monarh. On je koristio seksualne usluge Keti O'Brajen, koje su bile deo njenog treninga.

Keti se posebno plaila Dika ejnija, koji je bio ef predsednikog osoblja Deralda Forda, a kasnije ministar odbrane Dorda Bua, lan Saveta za meunarodne odnose, ak potencijalni predsedniki kandidat 1996 godine. Bio je veliki ljubitelj "Najopasnije igre", koja je smiljena da obuava vojno osoblje u uslovima borbe i preivljavanja. Zabavni deo predstavljao je lov na robove iz programa Monarh. koje su progonili kroz umu, dok su ovi goli beali i pokuavali da se spasu. I Keti je bila "lovina" u ovim igrama koje su se odravale u Grejbulu (Vajoming). Maunt asti (Kalifonija) i "Svis Vila" u Lampeu (Misuri). Sem kao seksualna robinja, Keti je, kao i Bonai, prenosila drogu. Put droge, koji kontrolie CIA u Americi, bio je: luka Majami, vazduhoplovna vojna baza "Vorner-Robins" u Makonu (Dordija), zatim Mormonska crkva u Hendersonvilu (Tenesi) i Nevil (Tenesi). Keti je prenosila drogu i poruke izmeu senatora Birda, haianskog diktatora Bejbi Doka Divalijea i portorikanskog narko bosa Hoze Busta, putujui na Haiti, Bahame, Devianska ostrva i u Meksiko. I amerika vojna baza "Tinker" bila je mesto preko koga je u Ameriku stizao kokain. Keti O'Brajen jc bila programirana kao Zvonica* iz "Petra Pana" i lino je predala kokain Bilu Klintonu kao poklon senatora Donstona. Pria o narkomanskim sklonostima Bila Klintona potvrena je iz vie izvora. Jedna od njih je otkrivena 19 jula 1993 godine kada je policija u Danknu, Teksas, u kamionu otkrila dve tone kokaina. Meu zaplenjenim paketima bio je i jedan (verovatno lina poiljka) na kome je pisalo "Klinton".

* Zvonica, na engleskom - Tinker-belle, sto se podudara sa imenom baze i slui kao "okidac" za Keti.

Sem to je bio ljubitelj kokaina, od 1983 godine, kada je ve bio guverner Arkanzasa. koristio je i devojke - robove iz programa Monarh, a nisu mu bile strane ni biseksualne orgije u "Svis Vila". Jedan od najveih donatora i prijatelja Bila Klintona bio je poznati biseksualac Bil Hol. Da su CIA i amerika armija direktno ukljueni u krijumarenje droge, dokumentovala je Keti u toku procesa deprogramiranja, kada je opisala i precizno nacrtala mesta na koja je odnosila drogu. Jedno od tih mesta je naputeni zabavni park na putu izmeu gradova Kanton i Akron u Ohaju. Keti i Keli su, pod vostvom Aleksa Hjustona, u zabavni park dolazile nekoliko puta, donosei kokain, a odnosei novac. Kokain je bio spakovan u turistike ruksake koje su nosile na leima, a na njima je bila izvezena ptica kao znak raspoznavanja. Sem toga, Keli je oko glave nosila traku za kosu koja je takode imala amblem ptice. Ponekad bi videle dip pun naoruanih ljudi, sa straarima naoruanim mainskim pukama, koji su obezbeivali primopredaju, koju bi obavio Hjuston. Zabavni park je korien od 1984 do 1985 godine. kao mesto isporuke kokaina. Posle 1986 godine koricno je drugo mesto, farma u Dajmond Kavernsu, Kentaki. Tu se nalazio CIA centar za kontrolu uma. u kome se radilo izuzetno sloeno programiranjc, poznato kao Trauma bliske smrti (Near Death Truumu). Posle izmetanja centra, zabaena farma je sluila kao mesto isporuke kokaina, gde je Hjuston dovodio Keti i Keli. Poto bi stigli, u roku od petnaest do dvadeset minuta bi se pojavio vojni helikopter koji je preuzimao drogu. Kao vodi, na farmi ih je doekivala Li En Gilon. koja je biia zaposlena u "Trauma Centru", a moda je bila i rtva koja je prola program u njemu. Posle izvrene pnmopredaje. Hjuston je svoje "robove" odvodio u jednu od peina, koja je bila preuredena u muilite sa elektrinom stolicom, gde su Keti i njena erka traumatizovane elektrookovima kako bi zaboravile operaciju u kojoj su uestvovale.

Umeanost SAD-a u svetsku trgovinu drogom see u sredinu prolog veka. Mnoge danas bogate i uticajne porodice ("amerika aristokratija") su se obogatile na drogi. Jedna od takvih je i porodica Rasel, iji su lanovi studirali na "Jelu" i bili deo tajnog drutva Skal and Boun. Svoje bogatstvo stekli su kroz nezakonitu trgovinu opijumom. Semjuel Rasel je 1823 godine osnovao lirmu "Rasel and Ko." koja je brzim jedrenjacima odvozila u Kinu opijum kupljen u Turskoj. Do 1830 godine Rasel je otkupio bostonski opijumski sindikat i postao najvei vercer opijuma u Konektikatu. Njegov ovek u Kini bio je Voren Delano mlai, deda Frenklina Ruzvelta, amerikog predsednika u vreme Drugog svetskog rata. Ostali Raselovi partneri bile su porodice Kulid, Perkins, Sterdis, Forbs i Lou, koje se smatraju "stubovima drutva". Roak Semjuela Rasela, Vilijem Hantington, osnovao je prvu ameriku granu drutva Skal and Boun i u nju privukao lanove najuticajnijih amerikih porodica koji su studirali na "Jelu": Lord, Vitni, Taft, Dej, Bandi, Hariman, Vejerhauzer, Pinot, Rokfeler, Gudjir, Sloun, Simpson, Felps, Pilsburi, Perkins, Kelog, Vanderbilt, Bu i Lavet. Interesantno je da su lanovi drutva uvek bili bliski amerikoj pijunskoj strukturi. lan drutva, Dord Bu, pre nego to je postao ameriki predsednik, bio je direktor CIA od 1974 do 1975 godine. Do 1903 godine, "Diviniti" (kola univerziteta "Jel") je osnovala veliki broj kola i bolnica u Kini. Mao Cedung je bio jedan od zaposlenih u koli. Do 1930 godine, uticaj ove "kineske veze" bio je toliki da je amerika administracija molila da lanovi ovih misija obavljaju obavetajne zadatke za ameriku dravu.

Prodaja opijata u Americi bila je slobodna. Zna se da je prvi sastojak koka-kole (kako samo ime kaze) bilo lie koke, preko koga se prelivala eerna vodica. Tek u vreme uvoenja prohibicije na alkohol. 1920 godine, kokain i heroin su stavljeni van zakona, i to ne zbog razvijene svesti o tetnosti droga, ve zbog pritiska Lige naroda. Jugoistonu Aziju, centar proizvodnje droge u ovom veku, na poetku je kontrolisala Francuska, jer je njeno kolonijalno carstvo obuhvatalo Vijetnam, Kambodu, Laos i Tajland. U ovim zemljama Francuska je imala razgranatu obavetajnu mreu koju je finansirala opijumom. Moris Bel, nekadanji ef SDECE, francuske obavetajne slube, opisao je kako je sistem funkcionisao. Francuski padobranci, koji su neprekidno bili u ratu sa nepokornim brdskim plemenima, sluili su kao skupljai sirovog opijuma. Ovaj je francuskim vojnim avionima transportovan u Sajgon, gde ga je preuzimala kinesko-vijetnamska mafija radi prerade i dalje distribucije. Znaajan krak trgovine drogom u to vreme je bila korzikanska mafija, koja je u Marseju imala fabrike za proizvodnju heroina, koji je odatle iao u SAD. Ova mrea je bila poznata kao Francuska veza, o kojoj je kasnije snimljen i film posle njenog razbijanja. Nakon gubitka Indokine, 1954 godine, francuske poslove sa drogom preuzimaju Amerikanci. Rat protiv Vijetnama, Kambode i Laosa bio je lini rat CIA za ovladavanje "sirovinskom bazom". Monici Novog svetskog poretka nisu se rukovodili pobedom u vijetnamskom ratu, a jedan od razloga je to su im bila potrebna ogromna sredstva koja su se van budeta drave mogla obezbediti samo trgovinom drogom. I zaista, CIA Je vrlo brzo razvila ovaj biznis do nesluenih granica. Proizvodnja, a samim tim i broj ovisnika, se drastino poveavao u Evropi, Severnoj Americi, pa i u samom Vijetnamu, meu amerikim vojnicima. Po nekim podacima, ak treinu amerikih vojnika su inili heroinski ovisnici. Prodaja droge je bila glavni biznis junovijetnamskih generala. Jedna od glavnih figura bio je general Dang Van Kuang, pomonik bezbednosti predsednika Ngujen Van Tija. Kuang je razvio mreu preko vijetnamskih specijalnih snaga koje su operisale u Laosu.

Laos je bio najvei proizvoa opijuma, pod upravom generala Vang Paoa, voe plemena Meo, koje je ratovalo na strani CIA. Vang Pao je skupljao sirovi opijum uzgajan u severnom Laosu i transportovao ga helikopterima "Er Amerike" (vazduhoplovne kompanije koju je osnovala CIA) do Long Tijena, ogromnog kompleksa koji su izgradili Amerikanci, poznatog kao "Raj droge" ili "Altemativa 20". Ovde je sirovi opijum generala Paoa preraivan u kineski "beli heroin broj 4", vrhunske istoe. U meuvremenu, CIA je generalu obezbedila i avione, koje su neki u ali zvali "Er Opijum", i kojima se droga transportovala direktno u Sajgon, u veliku ameriku vazduhoplovnu bazu "Ton Son Nat". Ovde je deo istovarivan radi prodaje amerikim vojnicima, a ostatak je brodovima odlazio korzikanskom sindikatu u Marseju. Odatle je droga odlazila na Kubu, ije aerodrome je kontrolisao ef mafije sa Floride, Santos Trafikante. Posle gubitka Kube i dolaska Fidela Kastra na vlast, rute su promenjene, pa i taktika. Tako da je deo droge stizao direktno u Ameriku, uiven u trbune duplje poginulih amerikih vojnika, koji su transportovani u Ameriku kako bi bili sahranjeni sa svim vojnim poastima. U SAD-u, protagonisti i zagovomici rata nisu bili zabrinuti zbog porasta upotrebe droge meu amerikim vojnicima. Bio je to deo plana grupe ljudi, usmeren na potkopavanje ukupne odbrambene moi zemlje. Ogromni prihodi od droge prali su se kroz australijsku banku "Nugan Hend" i koristili za subverzivni rat koji je CIA neprestano proirivala. U maju 1970 godine izvrena je invazija na Kambodu. Tako je formiran jo jedan heroinski kanal. Oblasti pogodne za gajenje opijuma, pritom nedostupne, odmah su ukljuene u lanac proizvodnje. vercersku mreu kontrolisala je vijetnamska ratna mornarica iz baza u Pnom Penu i reke Mekong. Samo nedelju dana nakon invazije stiglo je stotinu i etrdeset vijetnamskih i amerikih brodova pod komandom Ngujen Taana aua. Pozdravljeni su kao "velika vojna humanitarna flota". Odmah su se bacili na posao i poeli da prebacuju velike koliine opijuma u Juni Vijetnam. Kada su se SAD povukle iz Junog Vijetnama, general Kuang, najvei diler Junog Vijetnama, preselio se u Montreal, preko amerike vojne baze "Fort afi" u Arkanzasu. Amerika je izvrila potajni, ali vrlo snani pritisak na Kanadu da ga primi.

Naizgled paradoksalna situacija, da CIA finansira svoje operacije kroz svetsku kontrolu trita drogom, a s druge strane velike kampanije za borbu protiv droge u Americi i borbe koju vodi DEA ("Agencija za borbu protiv droge") samo je prividno nespojiva. Profesor Alfred Mekoj je ovaj nesklad okarakterisao kao "institucionalni odnos izmeu CIA i DEA". Jo tridesetih godina ovog veka osnovan je "Federalni biro za borbu protiv narkotika" (FBN), prethodnik DEA, iji su agenti radili na tajnim zadacima radi suzbijanja trgovine drogom. Poetkom Drugog svetskog rata, agenti FBN-a su ukljueni u OSS ("Kancelariju stratekih slubi"), prethodnicu CIA, da bi se nauili njihovom sistemu rada. Ovaj odnos se zadrao do dananjih dana. Iz ovoga se moe zakljuiti da je osnovni zadatak DEA da sprei priliv droge iz izvora koje nije odobrila CIA, a da akcije, spektakularno nazivane "ratovima protiv droge" u Americi, nisu nita drugo do istrebljivanje konkurencije. Logian zakljuak je da e dileri koji imaju odobrenje CIA, kontrolisati u sve veoj meri globalne poslove s drogom, to e vladu SAD-a staviti na mesto najveeg dilera heroina na svetu. Ovo je ve odavno zacrtani strateki cilj "vladara iz senke", jer je trgovina i monopol nad drogom jedan od najunosnijih, neoporezovanih poslova na svetu, iji profiti konstantno rastu.

Voe Novog svetskog poretka kontroliu priliv droge u Ameriku, jer iz njene prodaje finansiraju svoju subverzivnu delatnost. Jedan od takvih efova je bio i ameriki kongresmen Geri Akerman, koji je kontrolisao ulazak droge u Long Ajlend, a koga je Keti upoznala 1981 godine. U to vreme je bio lan senatskog "Komiteta pota i javnih usluga" i "Komiteta za azijske i pacifike poslove". Akerman je za svoje poslove koristio Keti i poznatu pevaicu Loretu Lin. Loreta je takode bila rtva CIA programa kontrole uma, a njen menader i hendler bio je neonacista i pedofil Ken Rili, najbolji prijatelj Aleksa Hjustona. Kakva sluajnost.

Heroin stie u SAD iz dva glavna opijumska monopola, jednog u Jugoistonoj Aziji, a drugog u Turskoj. Jo 1949 godine, oblast Jugoistone Azije postala je uporite poraenih snaga ang Kaj eka, poto ih je Maova Crvena armija isterala iz Kine. CIA je organizovala veliku obavetajnu mreu u kojoj je upotrebila ove snage da prikupljaju obavetajne podatke o Kini, da se povremeno sukobe sa vojskom komunistike Kine i da slue kao "kamen spoticanja" u Jugoistonoj Aziji, kako bi Amerika opravdala svoje angaovanje u ovom delu sveta. Ovako zamiljeni subverzivni rat finansiran je crnim fondovima od prodaje droge. Upravo tada je OSS obavio svoj najznaajniji zadatak, tako to je ovaj region pretvorio u najveeg proizvodaa opijuma na svetu, sa godinjom proizvodnjom od hiljadu tona.

Interesantna je pria iz perioda posle vijetnamskog rata, u koju je bio umean jedan od zapovednika Specijalnih snaga SAD-a u regionu June komande, potpukovnik Dejms Bo Gric. On je bio jedan od oficira koji je istraivao misterioznu smrt pukovnika Edvarda P. Kutola, koji je pod zakletvom svedoio da je bio umean u verc kokaina iz Kolumbije do Paname, pod kontrolom vojske SAD-a. On i neki drugi oficiri su kasnije poginuli pod udnim okolnostima. Sa ovog zadatka

Gric je prebaen da vodi kampanju za oslobaanje amerikih vojnika nestalih u akcijama u toku vijetnamskog rata. Naime, teksaki milijarder i predsedniki kandidat Ros Pero, obavestio je ameriku vojsku da ima saznanja da se tri amerika vojnika nalaze u rukama Huna Saa i da je ovaj spreman da ih vrati. Preko kontakata sa kineskom vladom, ugovoren je kontakt sa Hun Saom, u nepristupanim brdima oblasti San. Meutim, Gric je znao da moe mnogo bre da ue i izae iz te oblasti ako iskoristi svoju mreu kontakata u regionu, pa je poao na put u novembru 1986 godine, sa nekolicinom pripadnika specijalnih snaga koje je sam odabrao. Gricovom timu su trebala tri dana da prou kroz an. Kada se sreo sa zauenim Hun Saom, saznao je da Sa nikada nije drao amerike ratne zarobljenike. Meutim, Gric ga je tokom razgovora pitao zato je toliko umean u trgovinu opijumom i objasnio mu kakve probleme ovo stvara u Americi. Odgovor ga je zabezeknuo. Hun Sa je izjavio da sav opijum koji on proizvede, otprilike devet stotina tona godinje, otkupi vlada SAD-a! Time je krug bio zatvoren. Hun Sa je ak ponudio da prestane sa proizvodnjom opijuma ako mu amerika vlada pomogne da ovu kulturu zameni nekom drugom, to nee prei deset odsto sume koju troi na "borbu protiv droge". Iznenaeni Gric je preneo predlog amerikoj vladi i bio je jo vie iznenaen kada je predlog odbijen. Potpukovnik Zelenih beretki je takoe upozoren da e postati meta raznih podmetanja ako ne odustane od ove teme. Gric je ponovo otputovao u Burmu i u maju 1987 godine ponovo se sreo sa Hun Saom. Ovaj put je Hun Sa u video kameru izdiktirao imena ljudi iz amerike administracije sa kojima obavlja transakcije. Prvi na spisku je bio Riard Armitid, visoki funkcioner zaduen za kupovinu opijuma. Za transport je bio zaduen ef mafije, Santos Trafikante. Gric je pokuao da za ovaj problem zainteresuje lino tadanjeg potpredsednika SAD-a, Dorda Bua, ali nije uspeo. I na drugim mestima su odbili da ga sasluaju. Bio je to i suvie dobar biznis da bi ga ometao zabrinuti oficir. U toku jednog predavanja, 1991 godine, Gric je opisao Hun Saov "posao" sa amerikom admimstracijom. CIA je plaala Hun Sau tri stotine hiljada dolara po toni, a vrednost droge na ulicama Amerike je bila dva miliona dolara po kilogramu!

Gric nije odustao od svoje borbe protiv ovakve nezamislive prakse amerike administracije i malo po malo, obrisi delovanja Riarda Armitida su poeli da se ocrtavaju. Ovaj vrlo moni "igra u senci" je otiao tako daleko da je manipulisao i amerikog predsednika Regana. Uspeo je da ubaci svog oveka, pukovnika Dejva Brauna, na mesto oficira za vezu u najui krug predsednika SAD-a. Cilj ovog poteza bio je da se svakodnevno suptilno utie na predsednikove stavove. Sline operacije sprovedene su i u drugim telima i agencijama administracije. Na ovaj nain Armitid i njegov krug saradnika su bili nedodirljivi. Bar za izvesno vreme.

Mada je ve bio na funkciji pomonika sekretara odbrane. Armitid je februara 1989 godine, posle Buovog izbora za predsednika. nominovan za dravnog podsekretara za dalekoistone poslove. Ovaj predlog je blokiran, a umesto toga Armitid je predloen za mesto ministra vojske. Iza scene, vodio se pravi rat u kome su ministarstvo pravde i FBI pokuavali da optue Armitida za njegove narko i druge kriminalne aktivnosti. Ovome se otro suprotstavljao dravni javni tuilac Tomburg, koga je na ovu funkciju naimenovao predsednik Bu. Protiv Armitida se vodila istraga od strane predsednike "Komisije za istraivanje organizovanog kriminala", a fokus je bio na istraivanju stranog organizovanog kriminala povezanog sa krijumarenjcm droge i kockom.

Osnov za istragu je bila Armitidova bliska saradnja sa Vijetnamkom Ndijet Tui O'Rurk, poznatijom po nadimku Nanet. Nanet je bila centar izuzetno velikog lanca kocke kojim su upravljali Vijetnamci u Americi. Za nju je jedan izvor tvrdio da je dobila ameriko dravljanstvo pod veoma sumnjivim okolnostima. Takoe se sumnjalo da se bavi prostitucijom. Pretpostavka je da Armitidovo poznanstvo sa Nanet datira iz vremena vijetnamskog rata, kada se prialo da njih dvoje imaju bar u Sajgonu. Takoe se sumnjalo da nanet radi kao njegov "kurir". Drugi izvor koji je uestvovao u istrazi, primetio je kako je skoro svaka Vijetnamka, umeana u rad tajnih kockarnica na istonoj obali (SAD), udata za Amerikanca koji je u CIA ili ima veze sa Agencijom, ukljuujui Nanetinog mua. Zbog ometanja istrage sa visokog nivoa, istraga o Armitidovim kriminalnim aktivnostima je zaustavljena, ali ne pre nego to je prikupljeno dovoljno neprijatnih dokaza. Bilo je jasno da su uticajni politiki faktori iznutra, moda i Armitid, bili ucenjivani, pogotovo to je pronaena fotografija razodevene Nanet i delimino svuenog Armitida iz vremena rata u Vijetnamu, pa su neki tvrdili da je Armitid bio prinuen da radi za severnovijetnamsku obavetajnu slubu. Ros Pero, predsedniki kandidat, bio je uveren da je Armitid pijun. Ova fotografija je bila dovoljna da Armitid odustane od nominacije za mesto ministra, ali su njegovi zatitnici bili dovoljno moni da zaustave krivinu istragu. Poznat kao "Mister Fu" ("Bogati gospodin") meu Vijetnamcima. Armitid je znao dovoljno o prljavim poslovima amerike vlade, u kojima je igrao aklivnu ulogu skoro tri dekade, pa je lako izbegao zatvor. Procenjuje se da je u periodu od 1991 do 1992 godine etva opijuma u regionu Zlatnog trougla, koju kontrolie Hun Sa, dostigla neverovatnih tri hiljade tona. Ovo je toliko dobar biznis za CIA, da je do planina izgraden asvaltirani put, kako bi kamioni mogli da priu i kako bi droga brzo stigla do aerodroma u Tajlandu. Odatle, heroin je spreman za put direktno u SAD i druge destinacije u svetu.

Ali. vratimo se prii o Keti O'Brajen. Ketin ivot je postao jo komplikovaniji kada je 1982 godine. na prijemu u Beloj Kui, predstavljena Ronaldu Reganu. "ika Roni" je bio dobro upoznat sa kriptikim iframa za ukljuivanje Ketinog seksualnog programa, a sem to je bila njegova rtva, Keti je glumila u mnogim porno filmovima koje je za Regana snimao njegov omiljeni pornograf Majkl Dante. Regan je voleo da gleda te filmove dok se iivljavao na Keti. Dante je bio veza izmeu mafije, Bele Kue, porno industrije i ozbiljnih poslova klaenja na bejzbol timove. Naime, velika zabava i ljubav Ronalda Regana je bio bejzbol. a posebno tim "Dodersi", sa ijim je menaderom Tomi Lasordom bio lini prijatelj. Keti O'Brajen. kao i druge devojke, sem to su bile podvoene menaderima i igraima, bile su programirane kao ivi kompjuteri sa bezbroj podataka o timovima i igraima, pogotovo onim koji su bili na programu kontrole uma i na koje se moglo, po potrebi, uticati da igraju dobro ili loe, kako bi se opklade u velike sume mogle ostvariti u korist onih koji su to kontrolisali. Iako je Dante bio porno ef Bele Kue, nije bio toliko poznat u javnosti kao Lari Flint, izdava "Hastlera", jer se bavio tajnim snimanjima perverzija poznatih politiara radi ucenjivanja, ali je zato krug njegovih klijenata bio impresivan.

Sem predsednika Regana, Bua i Forda, to su bili ef CIA Bil Kejsi, zatim tadanji ambasador UN-a, Madlen Olbrajt, kojoj je Keti O'Brajen pruala oralne usluge, pa senatori Bird i Spektor, kongresmeni Trafikant i Vander Jagt, guverner Tornborou iz Pensilvanije, koji je bio na kokainu i duboko umean u program Monarh, pa samim tim i kontrolor prostitucije, pomografije i prodaje kokaina u svojoj dravi, zatim Blanar, Aleksander i mnogi svetski lideri kao to su bili premijer Kanade Malruni, predsednik Meksika de la Madrid, saudijski kralj Fahd i drugi. Sve ove linosti, kao i mnoge druge, mogu se sresti u ve spomenutom "Bohemijan Grouvu", gde se lako stie helikopterom iz vojne

baze "Prezidio" kod San Pranciska. Tu se nalazi odmaralite za visoke amerike funkcionere i njihove goste iz celog sveta, gde je obezbeena diskrecija i mogunost da se ljudi "zabavljaju" bez straha u drutvu seksualnih robova kao to je bila Keti O'Brajen.

Najekskluzivniji klub na svetu

Jasno je da se ovde nalazi jedan od centara svetske moi, mesto gde se donose vane, strategijske odluke. Po mestu odravanja, ovaj ekskluzivni klub dobio je ime "Bohemijanski klub". Za postojanje ovog kluba saznalo se poetkom sedamdesetih godina, jer su njegovi lanovi imali poseban doprinos u kreiranju strategije poraza svetskog komunizma, odnosno slamanja tadanjeg Sovjetskog Saveza i Varavskog pakta. "Bohemijanski klub" ima dve do tri hiljade lanova, koji se okupljaju u kampu, u umi, na obalama Ruske reke u blizini kalifornijskog gradia Monte Riu, nedaleko od San Franciska. Okupljanje je svakog jula, to nije sluajno, poto je taj mesec posveen Crnbogu. O najznaajnijim stvarima se diskutuje tokom vikenda, kada u kamp dolaze i specijalni gosti - predsednik "Svetske banke", izvrni direktor "Meunarodnog monetarnog fonda", lanovi najueg taba amerikog predsednika, direktori FBI i CIA, vlasnici i predsednici najmonijih multinacionalnih kompanija.

Kompleks "Bohemijanskog kluba" se sastoji od stotinu i dvadeset i dva kamp odmaralita, koja se nalaze du puta to prolazi kroz umu sekvoja. Novinari su 1982 godine uspeli da dou do mape sa preciznim lokacijama ovih kampova u umi, a tada je ustanovljeno da na kompleksu postoji i malo jezero na ijim obalama se vode "jezerske diskusije". Na obali jezera se obavlja ceremonija spaljivanja "rnranih briga", odnosno statue sove, koja je i simbol "Bohemijanskog kluba". Od svih kampova, verovatno je najpoznatiji, najznaajniji i najprestiniji "Mendelej kamp", iji su lanovi, meu ostalima, Ford, Pajerston, Behtel, Kajzer, Kisinder, Mekoun, ulc i Fren Smit. Ceremonijalno spaljivanje simbola "mranih briga" je misteriozni ritual koji izvode svetenici nalik na keltske druide, odeveni u crvene mantije. Svetenici se kreu sa upaljenim bakljama u procesiji du obale jezera, pevajui himne Velikoj sovi. Sa sredine jezera potom prilazi barka na kojoj su simbolika tela "mranih briga". Vrhovni svetenik tada zapoinje pogrebni in spaljivanja, ime se kamperi oslobaaju svojih svetskih problema. lanovi kluba mogu biti samo mukarci, a sve to se radi u ovom kampu, koji se prostire na oko dve hiljade i sedam stotina hektara, predstavlja tajnu i lanovi su obavezni da se ponaaju u skladu sa tim. Obezbeenje u ovom ekskluzivnom kampu je izuzetno, posebno od kada se nekolicina novinara infiltrirala u kamp, sredinom osamdesetih godina. Poslugu u kampu ine, takoe, samo mukarci, koji brinu da se "Bohemijanci" oseaju prijatno.

Od najpoznatijih lanova "Bohemijanskog kluba" svakako treba spomenuti Dorda Bua, Vilijema Baklija, Riarda Niksona, Ronalda Regana, Dorda ulca, Henrija Kisindera, Kaspara Vajnbergera, Vilijema Kolbija, Dejvida Pakarda, Deralda Forda, Aleksandra Hejga, Pola Vokera i Dejmsa Bejkera. U "Bohemijanskom klubu" okupljeni su i najuticajniji biznismeni sveta: Tom Klauzen, Dejvid Rokfeler, Leonard Fajerston, Edgar Kajzer, Don Dipon, Stiven Behtel, Edvard Teler i Alen Furta. Prema poslednjem dostupnom spisku lanova "Bohemijanskog kluba", iz 1993 godine, u njemu se nalazi i nekoliko ljudi naeg porekla: Sava Ateljevi u kampu "Band", Tomas Kosti u kampu "Talija" i Stiven Franji u kampu "Rand Redi". Kao to se rad odvija po "komisijama" (kampovima), tako se i seksualne orgije, po svedoenju Keti O'Brajen, odvijaju prema afinitetima. Postoji sobe, kao to je soba zvana "Nekrofilija", opremljena potrebnim rekvizitima i "Tamna soba". U "Konoj sobi", Keti O'Brajen je imala brutalni sadomazohistiki odnos sa Dikom ejnijem, sekretarom odbrane u vladi Dorda Bua.

Dosije Bu

Bez sumnje, najuticajnija i najmonija politika linost u tom trenutku je bio potpredsednik SAD-a, Dord Bu. Nije bilo potrebno biti veliki vidovnjak, pa shvatiti da je Regan bio figura iza koje je mrani potpredsednik, pre toga ef CIA, vukao konce politike, ne samo SAD-a. ve i "vladara u senci". On je znao, kao i ostali monici, da koristi programe robova iz programa Monarh, pa je Keti O'Brajen i dalje igrala ulogu prenosioca kodiranih poruka svetskim liderima, usput im bila podvoena, a u povratku donosila drogu. Tako je bila podvedena meksikom predsedniku Salinasu Gortariju, koji je, kao i njegov prethodnik de la Madrid, imao vrlo tesnu saradnju sa potpredsednikom Buom. Svi zajedno su radili na potpisivanju sporazuma NAFTA. o slobodnoj trgovini, to je naroito bilo vano za razvoj Meksika, koji se nalazi u susedstvu Novog svetskog poretka. Naravno, nikome nije palo na pamet da se slobodna trgovina odnosi i na unos droge iz Meksika u Ameriku, kao i priliv robovske radne snage koja toboe ilegalno ulazi u Ameriku, gde ivi i radi bez ikakvih prava i zloupotrebljava se na sve mogue naine.

Za mnoge neobavetene, obraun sa panamskim diktatorom Manuelom Ortegom liio je na obraun demokratije sa diktaturom. U stvari, razlozi za vojnu intervenciju, hapenje i suenje Norijegi su drugaiji. Norijega je bio aktivni saradnik CIA u krijumarenju narkotika u Ameriku. Medutim, poeo je da grei u raspodeli. Izgleda da je "greio" u svoju korist, pa je morao da bude kanjen kada su greke postale prevelike. CIA i njeni efovi ne prataju.

Od trenutka kada ga je tadanji predsednik, Derald Ford, 1975 godine naimenovao za efa CIA, pa do danas, Bu ostaje jedan od najmonijih i najmranijih voa Novog svetskog poretka. Iako je njegova politika karijera prepuna kikseva, poev od totalnog neuspeha dravnih organizacija za suzbijanje krijumarenja droge, do situacije da se u vreme njegovog rukovoenja koliina unete droge u Ameriku udvostruila, bio je toliko moan da niko nije mogao da uzdrma njegov poloaj. Odravao je bliske veze sa antisemitima koji su izraavali otvorene pronacistike stavove. Pomogao je "Deneral Motorsu" da se blokiraju sve zakonske inicijative za zatitu ovekove sredine. Aktivno je uestvovao, 1980 godine, u operaciji Oktobarsko iznenaenje, u grupi koja je sabotirala napore Dimija Kartera da uslobodi amerike taoce u Iranu. Igrao je aktivnu ulogu u ometanju istrage u aferi Votergejt, poto ga je Nikson stavio na elo "Republikanskog nacionalnog komiteta". Ponovo je aktivirao uee CIA u tajnim i prljavim operacijama irom sveta. Dao je jaku podrku tajnim poiljkama oruja Iranu, 1986 godine, i odigrao misterioznu ulogu u Kenedijevom ubistvu. Za one manje upuene, prvo to pada u oi je optuba za veze sa neonacistima. Ko poznaje zbivanja u ovom veku, na planu stvaranja tajnih saveza monih svetskih politikih i poslovnih krugova, zna da su nacisti imali partnere irom sveta, od dolaska na vlast do kraja Drugog svetskog rata, a i posle toga. Najblii Buov prijatelj osamdesetih godina, bio je teksaki milijarder Vilijem Stemps Feri III, koji je vodio Buove finansije, to je bio pravi izbor za Bua, jer je Peri jako dobro krio poreklo ogromnog novca kojim raspolae njegova porodica, pa je to dobro radio i za Bua. Otkriveno je da je Feriov deda jedva izbegao suenje po optubi da je poslovao sa nacistima. Kao direktor "Standard oila Nju Dersi". deda Feri je kontrolisao kartel koji su osnovali "Standard oil" i nemaki koncern "I. G. Farben". Zajednika firma je 1940 godine otvorila logor Auvic, radi proizvodnje vetake gume i sintetikog benzina iz uglja. Saradnja ova dva koncerna se nastavila do propasti Treeg Rajha.

Veze sa nacistima

Hemiar "I. G. Farbena" bio je i Karol Vojtila, sadanji papa, a najvaniji pronalazak koncerna bio je gas Ciklon B. koji je korien u gasnim komorama Auvica. Otkrie da se u predsednikom komitetu za izbore 1988 godine nalaze najekstremniji desniari, poreklom iz Istone Evrope, sa otvorenim pronacistikim simpatijama i prolou, dovelo je do otputanja sedmoro aktivista. Bili su organizovani u "Heritid Kaunsilu", iji je politiki kredo bio poznat od 1949 godine. Bu je imao njihovu podrku jo od sedamdesetih godina, jer se njihova delatnost jako dobro uklapala u tvrdu antikomunistiku platformu Republikanske stranke. Dvojica od njih su bili poznati od ranije. Filip Gvarino, bivi katoliki svetenik, bio je optuen da je lan italijanske masonske grupe P2. Drugi, Laslo Pastor, priznao je da je bio lan maarske faistike partije Strela-Krst, a Drugi svetski rat je proveo kao njen izaslanik u Nemakoj. Buov saveznik sa neskrivenom prolou bio je Jaroslav Stecko*.

* Umro je 1985 godine.

Kao ekstremni ukrajinski nacionalista, bio je jedno vreme predsednik vlade u Galiciji, a zaplenjeni nacistiki dokumenti pokazuju da je u Lvovu za dve godine likvidirano sto hiljada Jevreja. U predsednikoj kampanji 1988 i 1992 godine, u Buovom timu je bio Fred Malek, poznati nacistiki kolaboracionista. Stvari postaju sasvim jasne ako se pogleda biografija Buovog oca, Preskota Bua. Roen je 1885 godine u porodici industrijalca. Studirao je na "Jelu", gde je postao lan tajnog bratstva Mrtvaka glava. Oenio se erkom Dorda Vokera, predsednika privatne banke "M. A. Hariman & Co.", a sa njegovim partnerima, Averelom i Rolandom, bio je blizak prijatelj. Koristei proteiranje tasta, Preskot Bu je tridesetih godina postao direktor najmonije privatne bankarske kue tog doba, "Braun, Braders, Hariman". U to vreme poelo je kreditiranje nacistike partije u Nemakoj, uz posredovanje nekih holandskih banaka, o emu je na sudu 1945 godine svedoio Fric Tisen. Sline poslove Hariman je imao i sa SSSR-om. Jo od 1922 godine, finansirao je kopanje rude mangana u SSSR-u i ostvario ogromne profite. Iako je predsednik SAD-a. Hari Truman, ove poslove nazvao "poslovima na granici izdajstva", Preskot Bu i Hariman su se iz svega elegantno izvukli bez posledica. Preskot je nastavio sa uspenom karijerom i dva puta bio biran u ameriki Senat. U takvoj atmosferi je rastao i formirao se Dord Bu. Neka istraivanja pokazuju da je Preskot Bu trea generacija Amerikanaca, a njegovi preci su se doselili iz Engleske, to nije beznaajno kada se vidi kakvu je podrku kasnije imao. Iz Drugog svetskog rata. Dord izlazi kao porunik i eni se Barbarom Pirs. erkom izdavaa Marvina Pirsa. Njegov urak, Skot Pirs, direktor firme "F. F. Haton", bie umean u velike finansijske prevare, koje e Dord Bu, tada potpredsednik SAD-a, 1985 godine zatakati, a krivci e se izvui sa smenim kaznama. Naravno, ne treba zaboraviti da je i Dord Bu, kao i njegov otac, postao lan tajnog bratstva Mrtvaka glava, to je nezaobilazni stepenik u uspinjanju ka vrhovima moi i vlasti.

Dord Bu je svoju karijeru poslovnog oveka zapoeo u industriji nafte, to e ostati njegova ljubav do dananjih dana. Prvo je radio u firmi u kojoj je njegov otac bio lan upravnog odbora, a 1953 godine osniva sopstvenu firmu, "Zapata petroleum corp." u.Hjustonu, Teksas. Kasnije e ova firma ui u "Penzoil", jednu od danas najmonijih naftakih kompanija. "Zapata" je 1985 godine prijavila prihod od preko dve stotine i pedeset miliona dolara. Nije loe za nepoznatu kompaniju! Dok je Bu bio potpredsednik, njegov sin, Dord mlai, postao je predsednik kompanije "Zapata Ofor". Toj kompaniji je bio potreban vei prihod, pa je zbog toga potpredsednik Amerike odleteo poetkom 1986 godine na Bliski Islok, da arapskim zemljama, proizvoaima nafte sugerie poveanje cene sirove nafte, jer amerika bezbednost zavisi od toga! Cene su odmah porasle dva dolara po barelu, to je izazvalo konsternaciju u Beloj Kui. Meutim, Bu je ve toliko politiki bio moan, da ovakav potez nije imao nikakvih posledica za njega. Naprotiv. zadobio je verne prijatelje i finansijere iz redova naftake oligarhije u Americi. "Zapata oil" je Dordu Buu sluila ne samo za zgrtanje novca, ve i kao dobar paravan za delovanje CIA (iji je agent bio pre 1961 godine), odnosno invazije na Kubu u Zalivu svinja. To nije bilo udno, jer je "Zapata" imala bliske veze sa kubanskim diktatorom Batistom.

U vezi ubistva Dona Kenedija, ime Dorda Bua se pojavilo u vrlo nejasnom kontekstu, to je Derald Ford, lan "Vorenove komisije", znao i definmitivno zatakao onog trenutka kada je Bua imenovao za efa CIA. Interesantan je izvetaj Edgara Huvera, napisan samo nedelju dana posle Kenedijevog ubistva, upuen "Birou za obavetajni rad" Stejt departmenta, u kome Huver opisuje brifing sa Dordom Buom iz CIA, odran samo jedan dan posle ubistva Dona Kenedija. Razgovor je odran, prema zapisu direktora FBI, zbog straha Stejt departmenta da bi "neke zabludele anti-Kastro grupe mogle profitirati iz sadanje situacije i preduzeti neodobren napad na Kubu. verujui da je ubistvo predsednika Kenedija znak promene amerike politike, to nije istina". Bu je opisao naimenovanje za efa CIA kao pravi ok:

"Znao sam o radu CIA samo uoptene stvari, a moje iskustvo sa inostranstvom potie iz sfere biznisa."

Kada ga je ameriki novinar Mekbrajd, 1988 godine, upitao za Huverov memorandum, Bu je odgovorio da je u to vreme bio samo biznismen koji se bavio naftom i da je u to vreme za CIA radio "neki drugi Dord Bu". I zaista, postojao je ovek u Agenciji istog imena, Dord Vilijam Bu, ali je imao jako nizak rang u organizaciji (GS-5), odnosno, radio je kao analitiar i nije bilo anse da ga agent FBI, poslat od strane Huvera, brifuje o bilo emu! Novootkrivena dokumenta FBI potvruju da je Dord Bu, iako je iveo formalno u Hjustonu, u toku 1960 i 1961 godine esto boravio u Majamiju, gde je vrbovao Kubance desniare za eventualnu invaziju na Kubu. Tu je upoznao Feliksa Rodrigeza, koji je postao lan "tima strelaca" u CIA i uvebavao "paljbi u trouglu"*, u Meksiku, u bazi koju je formalno dralo "Odelenje 5"**, a koje formacijski pripada FBI.

* Paljba u trouglu" - termin koji oznaava tri atentatora, koji unakrsnom vatrom gaaju isti cilj.

** "Odelenje 5" - deo slube FBI koje se bavi poslovima u inostranstvu, iako po ustavu SAD-a FBI ima

ovlaenja za delovanje samo u SAD-u.

Feliks Rodrigez je u oktobru 1986 godine priz-nao da se kao agent CIA bavio prevozom oruja iz Irana u Nikaragvu. Prilikom pada jednog od tih aviona, Rodrigez je napravio greku i pozvao svog CIA supervizora Donalda Grega, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost potpredsednika Bua. Bu je negirao da je umean u ove operacije, ali kada je poela kongresna istraga protiv potpukovnika Olivera Norta, postalo je jasno da je Bu ne samo znao za ove ilegalne operacije, ve da je i uestvovao u njihovom kreiranju. I preko ovih Buovih lai olako se prelo, iako je bilo jasno da je u izjavi pred Kongresom, 1988 godine, Bu svesno lagao o svom ueu u operaciji pomaganja "kontraa" u Nikaragvi.

Rat sa Irakom

Sledea velika afera u koju je Bu bio umean je sa Irakom. Neki sjajni ameriki novinari, koje masni honorari i velike plate u uticajnim novinama i televizijama nisu otupeli, u svojim analizama tvrde da je amerika administracija ohrabrivala Sadama Huseina u njegovim pogledima ka bogatim naftonosnim poljima Al Rumcilah. Bu je aktivno ohrabrivao Sadama da trai vee cene nafte na sastanku OPEC-a, sedam meseci pre invazije Kuvajta. Tajming je bio odlian. U januaru 1990 godine Sadam Husein je bankrotirao i borio se za opstanak. Bila je to posledica dugotrajnog rata sa Iranom. Godinji prihod od nafte, dvanaest do trinaest milijardi dolara, nije bio dovoljan. Uvoz za civilne potrebe je preao jedanaest milijardi u 1990 godini, od toga tri milijarde za hranu. Vojni uvoz je doao do sedam milijardi dolara, a ostali trokovi prema inostranstvu iznosili su jednu milijardu dolara. Dodatnih sedam milijardi bilo je potrebno da se pokriju tekui trokovi. Dug prema inostranstvu, koji je 1979 godine iznosio jednu milijardu dolara, sada je narastao na sto milijardi. Istovremeno, Sadam je trebalo da demobilie sedam stotina hiljada ljudi koji nisu mogli da nau civilni posao, a buntovniki oficirski hor kovao je zaveru za njegovo ruenje. 6 januara, atentat na njega zamalo da nije uspeo. Politiki, bio je pod opsadom. Ratom iscrpljeni Iraani su oekivali, a bilo im je to i obeano, ustavne i demokratske reforme. Ali Sadam ne bi politiki preiveo proces demokratizacije, pa je stega reima postala jo vea, rezultirajui krajem te godine naimenovanjem njegovog sina i polubrata za efove snaga bezbednosti.

U ovim kritinim okolnostima, Amerika j