BIOLOŠKI VAŢNA ORGANSKA

JEDINJENJA

PROTEINI. AMINOKISELINE

Ključni pojmovi

α - Aminokiseline

Peptidna veza

Vlaknasti i loptasti proteini

Prosti i složeni proteini

Piramida ishrane

BIOLOŠKI VAŢNA ORGANSKA

JEDINJENJA

PROTEINI

AMINOKISELINE

Aminokiseline su gradivne jedinice

proteina (C, H, N, S)

2 funkcionalne grupe :

-AMINO , –NH2 i

-KARBOKSILNA , -COOH

-obe grupe su na 2. C atomu (α-alfa C

atom) pa se proteinske aminokiseline

zovu α-aminokiseline

α

Opšta formula α -aminokiselina R–CH–COOH

| NH2

Najjednostavnija je GLICIN, H-CH–COOH

| NH2

ALANIN, CH3–CH–COOH

| NH2

Razlaganjem proteina nastaje 20 α -AK

Fizičke osobine

-bele, kristalne, rastvorne u vodi

Hemijske osobine

-reaguju kiselo i bazno

GRADJENJE PEPTIDA

R-CH-CO—N-CH-COOH

│ │ │

NH2 H R

PEPTIDNA VEZA

U reakciji između :

2 aminokiseline nastaje DIPEPTID

3 aminokiseline TRIPEPTID

više AK OLIGOPEPTID

više od 100 AK POLIPEPTID

Biuretska reakcija

Rastvor proteina

Natrijum- hidroksid

2% rastvor plavog kamena

Dokazuje se peptidna veza

-CO-NH-

CuSO4

NaOH

REDOSLED vezivanja bitan za biološku ulogu

Reakcijom glicina i alanina mogu nastati 2

različita dipeptida

CH3-CH-CO-N-CH2-COOH

|‌ |

NH2 H , alanil-glicin

CH2-CO-N-CH-COOH

| ‌ | | ‌

NH2 H CH3 , glicil-alanin

NASTAVNI LISTIĆ

* 1. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora:

Aminokiseline izgrađuju:

a) masti

b) šećere

c) kiseline

d) proteine

2. Dopuni tekst:

Aminokiseline imaju _____ funkcionalne grupe: ___________ i

karboksilnu grupu. Samo ___ -aminokiseline ulaze u sastav proteina. Ima ih

brojčano _______. Najjednostavnija α-aminokiselina je __________.

3. α-aminokiseline se medusobno povezuju :

a) estarskom vezom

b) peptidnom vezom?

PROTEINI su prirodni polipeptidi

(od 100 do nekoliko hiljada α -AK vezanih

peptidnom vezom) (proteios - “prvi”)

PODELA

Prema obliku molekula:

1. vlaknasti (fibrilarni): proteini kose,

kože, noktiju, mišića (kolagen,

keratin- gradivni)

2. loptasti (globularni):

enzimi, hormoni, zaštitni, transportni,

rezervni, kontraktilni

(funkcionalni)

Prema složenosti molekula:

1. jednostavni (samo AK)

2. sloţeni (AK i neproteinski deo- metal,

masna kiselina, šećer),

biološki vaţni

Biološka funkcija i fizička svojstva određena su strukturom

molekula

Svako smanjenje ili gubitak aktivnosti proteina usled

narušavanja strukture zove se DENATURACIJA

(solima, kiselinama, bazama, enzimima, temperaturom- pr.

kuvanje jajeta)

VARENJE HRANE BIOLOGIJA VII RAZRED

Veliki biomolekuli koji se unose u organizam hranom

(skrob, masti, proteini) ne mogu da prođu kroz zid

tankog creva, već se prvo razlažu na osnovne sastojke

(aminokiseline, glukozu, glicerol i masne kiseline). Ovi

procesi se odvijaju u digestivnom traktu i zovu se varenje

(digestija).

Proizvodi varenja se resorbuju i putem krvi prenose do

različitih tkiva i organa gde se koriste za dobijanje

energije ili za izgradnju drugih jedinjenja neophodnih za

organizam.

VARENJE PROTEINA BIOLOGIJA VII RAZRED

METABOLIZAM PROTEINA BIOLOGIJA VII RAZRED

Varenje proteina predstavlja njihovu enzimsku

razgradnju do aminokiselina.

Varenje proteina započinje u želucu dejstvom enzima

pepsina (razgradnja peptidnih veza) a nastavlja se u

tankom crevu pod dejstvom enzima koje luči pankreas.

Aminokiseline nastale hidrolizom proteina najvećim

delom se koriste za sintezu telesnih proteina i drugih

važnih biomplekula (vitamina, hormona, alkaloida).

Organizam nema sposobnost da skladišti uneti višak AK

kao što može glukozu i masne kiseline.

INSULIN, hormon izgrađen od 51 AK,

ima 2 lanca vezanih disulfidnim mostom

Kazein, rezervni protein u mleku

Endorfin, hormon

sreće

Invertaza, enzim

transportni protein

Hemoglobin-

Mioglobin-

kontraktilni

Imunoglobulini, zaštitni proteini

Pepsin, enzim

**

1. Proteini su:

a) polisaharidi

b) polipeptidi

2. Dopuni tekst:

Prema obliku molekula postoje ______________ i

_____________ proteini.

Prema složenosti molekula mogu biti ____________ i

_____________ proteini.

3. Navedi bar 3 proteina i njihove funkcije u ljudskom organizmu.

-Biljke i neki mikroorganizmi sintetišu sve

α -AK

-ESENCIJALNE (bitne) α -AK čovek ne

ne moţe da sintetiše

PIRAMIDA ISHRANE

SINTETIČKI PROTEINI

***

1. Zaokruži slovo ispred formule aminokiseline:

a) H2SO4

b) CH3COOH

c) CH2(NH2)COOH

d) CH3NH2

2. Razlike u biološkoj funkciji proteina u ljudskom organizmu potiču od:

a) različite strukture molekula

b) peptidne veze

3. Gde se nalaze esencijalne aminokiseline? Zašto ih moramo uneti putem

hrane?

REŠENJA

* 1. d)

2. 2, amino, α -alfa, 20, glicin

3. b)

** 1. b)

2. vlaknasti, loptasti, jednostavni, složeni

3. hemoglobin– transportni, insulin- hormon, pepsin- enzim

*** 1. c)

2. a)

3. u mesu, ribi, jajima, mleku, pasulju, soji. Esencijalne AK ne

možemo sintetisati. Za normalan rast i razvoj.

Ključni pojmovi

α - Aminokiseline

Peptidna veza

Vlaknasti i loptasti proteini

Prosti i složeni proteini

Piramida ishrane

DOMAĆI ZADATAK

1. Na Internetu pronaći zanimljivosti o

značaju proteina u pravilnoj ishrani

www.zdravahrana.com , www.zdravzivot.in.rs

2. Sastavi piramidu svoje ishrane. Uporedi je sa piramidom

zdrave ishrane. Da li je potrebno da menjaš svoje navike u

ishrani?

3. Ponovi ključne pojmove na blogu o hemiji

hemija024.wordpress.com

4. Uradi kviz o proteinima i aminokiselinama na edmodo

kursu

5. Na linku pogledaj prezentaciju „Metabolizam proteina“

http://prezi.com/go0dzira5h0q/?utm_campaign=share&ut

m_medium=copy&rc=ex0share

Evaluacioni listić za učenike

•Na današnjem času sam dobio/la nova saznanja o proteinima: DA NE DELIMIČNO

•Pojam jedinjenja proteina mi je sada jasniji: DA NE DELIMIČNO

•Svidela mi se prezentacija i rad u paru: DA NE DELIMIČNO

•Šta bih ja promenio/ la:______________________________________________

•Čas je bio zanimljiv: DA NE DELIMIČNO

Hvala na iskrenosti i pažnji! Nastavnica Ivana Minid