PREVENCIJOM DO ZDRAVLJA

i zglobovii zglobovi

kostikosti

BESPLATNI PRIMJERAK

KOSTI I ZGLOBOVI

2

organazaπtita

oslonac tijela

i

Najmanja kost u tijelu je stremen uuhu, koja je duga oko 3 mm. NajveÊakost je femur (bedrena kost) Ëija duljinavarira od osobe do osobe, no uvijek Ëini

otprilike jednu Ëetvrtinu visine.

Kosti Ëine noseÊu okosnicu naπeg tijela. Osimπto omoguÊuju uspravno dræanje tijela, onepredstavljaju zaπtitnu konstrukciju za unutar-nje organe i mozak.

Kosti imaju vrlo vaæan, ali i nezahvalan zada-tak. Tako bi npr. bez kostiju lubanje mozakbio potpuno nezaπtiÊen. Bez rebara koje Ëineprsni koπ ne bismo pak mogli disati. Bez kostijunogu ne bismo mogli hodati... No, zadatakkostiju je utoliko nezahvalan πto se veÊinanas uopÊe o njima ne brine. Naime, kostinaπeg tijela svoj posao uglavnom obavljaju utiπini. Za razliku od npr. srca, moglo bi se Ëakpomisliti da su graene od neæive materije.Meutim, to je tek privid koji vara, jer su kostipodvrgnute stalnim procesima izgradnje irazgradnje.

KOSTI SU PRILAGODLJIVEMnogi ljudi misle da su kosti nepromjenjivei - poput kamena - uvijek jednako Ëvrste.Meutim, najkasnije kada pretrpimo neki lomkosti, zapaæamo da je ona itekako æiva. Stalnaizgradnja i razgradnja koπtanog tkiva brineza to da se skelet moæe neprestano pri-lagoavati promjenjivim zahtjevima tijela.

Pri roenju je tek mali broj kostiju gotovoizgraen. Skeletni se sustav, grubo uzevπi,sastoji od hrskavice koja tek postupno prelaziu kosti. One rastu sve do svrπetka puberteta.Tek je tada skelet Ëovjeka konaËno izgraen.No, to ne znaËi da se od tada na kostima viπeniπta ne mijenja.One se, πtoviπe, stalno pregrauju radi - kaoπto smo rekli - stalne prilagodbe promje-njivim uvjetima i potrebama organizma.Zbog Ëega je potrebna ta prilagodljivost?Pogledajmo npr. osobu koja se bavi sportskimaktivnostima: snaæni i raznoliki pokreti tijela

kod sporta moguÊi su samo uzajamnim sud-jelovanjem muskulature i kostiju. MiπiÊ proizvodisnagu koja pokreÊe kosti. Kada miπiÊ ojaËa,mora ojaËati i kost, jer bi je inaËe snaga miπiÊarazorila. Dakle, kost se neprestano prilagoavasnazi miπiÊa koji ju pokreÊu. Drugim rijeËima:

KOST ÆIVISpomenutoj stalnoj prilagodbi kosti pomaæudvije skupine koπtanih stanica. Prva skupinastanica razgrauje kost. To su tzv. osteoklastikoji razgradnjom rade mjesto za novu koπtanutvar koja se stvara pomoÊu stanica za izgradnjukostiju, tzv. osteoblasta. Oba tipa stanica tvores koπtanim stanicama, osteocitima, koπtanotkivo. Osteoklasti i osteoblasti normalno radezajedno. Meutim, kod oboljenja kostiju moæedoÊi do ozbiljnih smetnji u njihovu timskomradu.

Pokreti πtite od razgradnje. BuduÊi da se kostprilagouje snazi miπiÊa, koπtana se masa, kada

miπiÊe manje koristimo, poËinje smanjivati.Stoga je za oËuvanje zdravlja kostiju potrebnoredovito kretanje, odnosno fiziËka aktivnost.

GRA–A KOSTIJULjudski se kostur sastoji od oko 220 kostiju.Odrastao Ëovjek ima 206, a novoroenËe Ëak300 kostiju! Razlog je tome πto se mnogekosti tijekom svoga rasta spajaju - neke veÊu majËinoj utrobi, a druge nakon roenjadjeteta. Najbolji primjer za to su kosti lubanjei kraljeænice.

Kosti su obavijene pokosnicom. Krvne æile iæivci malim kanaliÊima vode iz poko-snice u unutraπnjost kosti. To vanjsko, vrlogusto ustrojeno podruËje naziva se kompakta.

VeÊ sam vanjski oblik kosti upuÊuje na njenuarhitekturu. Neke su kosti πuplje poput cijevi,kao πto su to duge kosti naπeg skeleta s dvaveÊinom zadebljala kraja, npr. bedrena kosti nadlaktica. Taj princip nosivih cijeviËesto se oponaπa u suvremenoj arhitekturi.

DrugaËiju pak arhitekturu nalazimo kod kostijukraljeænice ili bedrenog vrata. One nisu πupljeveÊ su ispunjene koπtanom sræi i poput spuæveokruæene Ëvrstom opnom. Stoga i nosemedicinski naziv spongioza. Na prvi pogledse Ëini kao da su pojedine koπtane gredice odkojih se sastoji ta spuæva, poredane bez reda.Tek pri paæljivijem promatranju otkrivamo dasu te gredice vrlo uredno sloæene u vidukrakova neke dizalice. One imaju i sliËnefunkcije. Naime, takva izrazito stabilna kon-strukcija daje im ËvrstoÊu i nosivost. Time suvrlo dobro osposobljene za obavljanje me-haniËkih zadataka.

Tkivo kostiju i hrskavice tvori stabilnu okosnicu

stremen: 3 mm

bedrena kost:1/4 visine

KOSTI:

tijela koja utjeËe na izgled stasa te zajedno smiπiÊima omoguÊuje pokretanje pojedinihdijelova tijela. Ta okosnica predstavlja tjelesniskeletni sustav.

Skelet tijelu ne osigurava samo stabilnost izaπtitu unutarnjih organa od povreda negosluæi i kao vaæan rezervoar minerala, posebicekalcija i fosfata. KonaËno predstavlja skeletnisustav u unutraπnjosti mnogih kostiju i mjestogdje se proizvodi veÊina krvnih stanica.

Tjelesne kretnje ne odvijaju se samim kostimanego na spojnim mjestima vezivnog tkivaizmeu kostiju. To su:

ZGLOBOVIU tijelu ima Ëak 230 zglobova. U njima sejedna nasuprot drugoj nalaze dvije bjelkas-te zglobne povrπine. Tu graniËnu povrπinuizmeu dvije kosti tvori zglobna hrskavica.

Nisu svi zglobovi jednako pokretljivi. NekiomoguÊuju kretnje u viπe razina, drugi samou jednoj, dok neki zglobovi uopÊe ne dozvo-ljavaju pomicanje.

Zglobovi sa zglobnom πupljinom i izrazi-tom pokretljivoπÊu u najmanje jednoj razininazivaju se slobodnim zglobovima (diartroze).VeÊina zglobova spada u tu skupinu.Zglobovi male pokretljivosti nazivaju se krutimzglobovima (amfiartroze). Meu njih spadanpr. zglob izmeu crijevne i kriæne kosti.Postoje i posve nepokretni koπtani zglobovi(sinartroze) koji ne tvore zglobnu pukotinu,nego su ispunjeni hrskaviËavim ili krutimvezivnim tkivom. Oni osiguravaju Ëvrsti spojkako ne bi doπlo do nepoæeljnog pomicanjakostiju.

CIJENA POKRETLJIVOSTIAko je zglobni spoj labav, pokretljivost je veÊa,ali time istovremeno raste i opasnost odiπËaπenja zgloba (luksacija, dislokacija). Takoje npr. rameni zglob vrlo pokretljiv te je kodnjega iπËaπenje vrlo Ëesto.Kako bi se sprijeËila iπËaπenja, veÊinu slobodnih

zglobova obavija napeta zglobna Ëahura.U zglobnoj Ëahuri upletene su i tetive,gruba pojaËanja koja neposrednopovezuju dvije kosti te u nepo-voljnim stanjima optereÊenjazglobu daju stabilnost.Naæalost je naπe visoko teh-nizirano i civilizirano dobaËovjeku na njegovu πtetuomoguÊilo veliku æivotnuudobnost kretanjem uraznim prijevoznimsredstvima, ljenËa-renjem u udobnimnaslonjaËima predTV ekranima, te gaveÊinom i tijekom

radnog vre-mena priko-

valo pred kom-pjutorske ekrane

u kancelarijama.Prirodno pjeπaËenje,

kretanje zbog sva-kodnevnih æivotnih

potreba gotovo odumire...Tako skeletni sustav sa

svojim zglobovima sve viπemiruje, pa se niti troπi, a niti

obnavlja. Time ubrzano stari ipropada. Sve ËeπÊe se spominju

rane osteoporotske promjene nakostima, degenerativne promjene

na zglobovima...

3

Stoga i ne zaËuuje da jeprvo desetljeÊe novog tisuÊljeÊa

proglaπeno kao

DesetljeÊe kostiju i zglobova(The Bone and Joint Decade

2000 - 2010).

4

Magnezij 300® πumeÊe tableteomoguÊuju jednostavnu i sigurnu

nadoknadu magnezija. Taj svestranimineral sudjeluje u viπe od 300

enzimatskih reakcija naπeg tijela, aneophodan je i za pravilnu

mineralizaciju kosti.Potrebe za magnezijem naroËito supoveÊane tijekom rasta i razvoja.

KOSTI:

djetinjstvaod

dobizreledo

SADRÆAJ KALCIJA U NEKIM NAMIRNICAMA

Namirnica mg kalcija / 100 g

mlijeko 120jogurt, meki sir 120ementaler 1020gauda 820edamer 678sezamove sjemenke 783soja u zrnu 255perπin 245kupus 230ljeπnjaci 225luk 120srdela sa kostima 350govedina 18teleÊi kotleti 13svinjski kotlet 11gazirana piÊa 4

Na putu od djetinjstva do zrele dobi svimoramo proÊi period izrazitih tjelesnih, ali ipsihiËkih promjena. Medicinske knjige tajkomplicirani dio æivota suhoparno dijele napubertet - doba spolnog sazrijevanja iadolescenciju (mladenaπtvo) - doba odnastupa spolne zrelosti do zavrπetka rasta irazvoja. U praksi su ti pojmovi nedjeljivi izajedno Ëine period kada se pod dirigent-skom palicom hormona cijeli naπ organizamËudesno mijenja iz dana u dan.

To je i period brzog rasta i razvoja koπtanogskeleta kada se, takoer pod utjecajemhormona, kalcij i ostali minerali i mikronutri-jenti najlakπe ugrauju u kosti. Znanstvenestudije pokazuju da 40-65% æena maksimalnumineralnu gustoÊu kostiju postiæe upravo urazdoblju mladenaπtva!Od roenja, pa sve do starosti, naπe se kostineprekidno obnavljaju. Stara kost se razgraujete je postupno zamjenjuje nova, tek izgraenakost. U kasnijoj æivotnoj dobi proces stvaranjakosti sporiji je od procesa razgradnje. Smatrase da takve promjene kod æena poËinju veÊnakon 35. godine, a rezultiraju postupnim,ali trajnim smanjenjem koπtane mase. Kostkoja u mlaem æivotnom razdoblju nije uspjeladoseÊi adekvatnu mineralnu gustoÊu, sklonijaje nastanku osteoporoze - sistemske bolestikostiju.

Za pravilan razvoj kosti struËnjaci preporuËujupaæljivo izbalansiranu i kvalitetnu prehranubogatu kalcijem i vitaminom D, redovnutjelesnu aktivnost, najmanje 8 sati sna...VeÊina adolescenata to dobro zna, ali... komeje vaæno kakve Êe imati kosti u “dubokojstarosti”, iza 35-te! Zanimljiv je podatak dasu 1932. godine djevojke pubertetske dobiprehranom unosile u prosjeku 2300 kcal nadan. Danas je unos kalorija smanjen na 1700-1800 kcal na dan, dok je prosjeËna tjelesnateæina sve veÊa! Razlog treba potraæitiu bezbrojnim satima pred TV ekranomi kompjuterom, uz potpuni nedostataktjelovjeæbe. Osim toga, sve ËeπÊe se jede u

©TO »INITI I NA ©TO PAZITIU MLADOSTI?Znanstveno je dokazano da je za zdravljekostiju nuæan trajan primjeren unos kalcija idrugih mikronutrijenata kao πto su magnezij,fosfor, cink i vitamin D. Ipak, vaæno je zapamtitida je za postizanje potrebne gustoÊe kostijumeu njima najvaæniji mineral kalcij, koji seuz pomoÊ hormona i vitamina D u kostinajlakπe ugrauje upravo u mlaoj æivotnojdobi! Idealno bi bilo sve potrebne hranjivetvari unositi u organizam putem hrane.Prirodni izvori bogati kalcijem su mlijeko imlijeËni proizvodi, zeleno povrÊe, soja, kvasac,orasi i jaja. Naæalost, danaπnji naËin æivota nedozvoljava nam paæljiv izbor i pripremu hrane.©toviπe, sve ËeπÊe poseæemo za industrijskiobraenim namirnicama. Industrijska pripremahrane ukljuËuje Ëitav niz tehnoloπkih pos-tupaka koji loπe djeluju na sadræaj hranjivihsastojaka.

“fast food” restoranima, gdje je hrana previπejednostrana i preraena, premasna i preslatka.NaroËito su izgubile znaËaj namirnice bogatevitaminima i mineralnim tvarima kao πto suæitarice, krumpir, svjeæe voÊe i povrÊe i mlijeËniproizvodi. S druge strane, mlade djevojke suputem medija bombardirane anoreksiËnim“uzorima ljepote”, zbog Ëega se Ëesto ne-kontrolirano upuπtaju u iscrpljujuÊe dijete, kojemogu dovesti do poremeÊaja hormonalneravnoteæe i ozbiljnih zdravstvenih problema.U pubertetskoj dobi je Ëesto i eksperimentiranjes alkoholom koji smanjuje resorpciju hranjivihtvari, a aktiviranjem razliËitih enzima ubrzavanjihovu razgradnju.Takva ponaπanja u veÊini sluËajeva dovode doozbiljnih poremeÊaja u razvoju Ëitavogorganizma, a dokazano je da negativno utjeËui na razvoj koπtanog skeleta.

KOSTI I ZGLOBOVI

5

• jesti πto viπe mlijeka i mlijeËnih proizvoda, voÊa i povrÊa

• izbjegavati gotova jela, “fast-food” hranu, gazirana piÊa, jaku kavu

• priprema hrane: - voda u kojoj se kuha povrÊe trebala bi seiskoristiti, jer sadræi dosta kalcija

- povrÊe pirjati s vrlo malo vode, izbjegavati dugotrajno kuhanje i namakanje povrÊa

Kalcipan® tablete za ævakanjeSpecijalna formula za mladeæ, trudnicei dojilje sa kalcijem, folnom kiselinom,

vitaminom C i vitaminom E.

Calcium 600® πumeÊe tableteOsiguravaju dnevnu nadopunu kalcija.Svega 1 πumeÊa tableta Calcium 600®

na dan, uz uobiËajenu prehranu, dajekostima potrebnu ËvrstoÊu i pomaæe

u oËuvanju njihova zdravlja.Calcium 600® πumeÊe tablete

predstavljaju i pouzdanu pomoÊ kodalergija.

KAKOOSIGURATI

©TO VE∆I UNOSKALCIJA PUTEM

HRANE?

nadoknaditi.BuduÊi da tijelo moæe iskoristiti svega oko40% unijetog kalcija, a prosjeËna dnevnapotreba (ovisno o dobi) iznosi 800-1000 mg,jasno je da se ta koliËina kalcija ne moæenadoknaditi iskljuËivo hranom. Kako ipak doÊido potrebnog kalcija? Osim svakodnevne brigeza dovoljan unos hranom (mlijeko, mlijeËniproizvodi) preostali dio potrebnog kalcijanajbolje je unijeti u obliku tableta ili πumeÊihtableta.Unoπenje kalcija u obliku suplemenata nemoæe dovesti do “ovapnjivanja” krvnih æila,kao πto se Ëesto pogreπno misli. Upravosuprotno, nedostatak kalcija dovodi do takvihporemeÊaja. Naime, kod njegova nedostatkakalcij izlazi iz svog rezervoara - kostiju da bise taloæio na stijenkama krvnih æila!

KOSTIMA JE POTREBANKALCIJ

Kalcij je osnovni izgradni sastojakkosti. Za odræavanje normalne ravnoteæekalcija u organizmu, dnevna potreba udjetinjstvu iznosi 800 mg, u doba adolescencije1200 mg, a u odrasloj dobi 1000 mg. Æene upostmenopauzi koje su na hormonskomnadomjesnom lijeËenju trebaju 1200 mg, abez tog lijeËenja 1500 mg. Za muπkarce mlaeod 65 godina potrebno je 1000 mg kalcija nadan, a za oba spola starija od 65 godina 1500mg kalcija na dan.

Dnevno se razliËitim fizioloπkimprocesima (znojenje, urin, stolica) iz organizmagubi oko 300 mg kalcija. Taj se gubitak mora

OPTIMALNI DNEVNI UNOS KALCIJA(HRVATSKO DRU©TVO ZA OSTEOPOROZU)

Dobna skupina Optimalni dnevniunos kalcija u mg

Roenje-6 mj. æivota6 mj.-1 god.1-10 god.11-24 god.

ÆENE

25-30 god.>50 god. koje uzimaju HNL>50 god. koje ne uzimaju HNL>65 god.Trudnice i dojilje

MU©KARCI

25-65 god.>65 god.

4006008001200 - 1500

10001000150015001200

10001500

KOSTI I ZGLOBOVI

6

©TO JO© OSIGURAVAZDRAVLJE KOSTIJU?

Vitamin DZa normalan rast i mineralizaciju kostijuneophodan je i vitamin D koji pomaæe kodugradnje kalcija u kost.Vitamin D poboljπava apsorpciju kalcija ismanjuje razinu paratireoidnog hormona.Nedovoljan unos vitamina D, koji je najËeπÊeuzrokovan nedovoljnim izlaganjem sunËevojsvjetlosti, izaziva sekundarni hiperpara-tireoidizam, Ëime se potiËe gubitak kosti.Normalna dnevna doza vitamina D nuæna zaapsorpciju kalcija iznosi 400 do 800 I.J. Najviπe

nasljee

muπkarci imaju veÊu koπtanu masu od æena

ljudi s veÊom prosjeËnom tjelesnom teæinom imaju iËvrπÊe kosti

kalcij i vitamin D su najvaæniji za zdravlje kostiju

umjerena tjelesna aktivnost potiËe rad osteoblasta -stanica koje izgrauju kosti

kod æena je hormon estrogen vaæan za ugradnju kalcijau kosti

vitamina D ima u ribljem ulju i ribljem mesu,mlijeku, mlijeËnim proizvodima i æitaricama.

TjelovjeæbaUmjerena, ali redovita tjelesna aktivnost jed-nako je vaæna kao i zdrava prehrana! BlagooptereÊenje koπtanog sustava potiËe radosteoblasta - stanica koje izgrauju kosti.Redovitim vjeæbanjem osjetljivu ravnoteæuizmeu razgradnje i izgradnje kosti sigurnopomiËemo u korist izgradnje.

Zdrav naËin æivotaPuπenje, alkohol ili prekomjerno uæivanje crnekave πtete cijelom naπem organizmu, viπestrukopoveÊavajuÊi rizik nastanka kroniËnih bolesti.Jedna od posljedica tih πtetnih i nezdravihnavika je smanjena resorpcija minerala,a time i njihova ugradnja u koπtani sustav.

Tjelesna teæinaNa koπtanu masu utjeËe i tjelesna teæina, me-haniËki optereÊujuÊi kosti.Utvrena je i meusobna povezanost razineleptina, hormona koji proizvode masne stanicei gustoÊe kostiju. Zbog toga osobe s manjomtjelesnom teæinom tijekom æivota imaju veÊirizik za nastanak i razvoj osteoporoze u zrelojæivotnoj dobi.

Dakle, recept za zdrave i Ëvrste kosti je jednos-tavan! Potrebno je zdravo se hraniti, sa πtomanje preraene hrane, πto viπe mlijeka, mli-jeËnih proizvoda, ribe i æitarica. Zaboravite nadizalo - uspinjanje stepenicama dobro Êe doÊivaπim kostima kao i duge πetnje na suncu, iliËak ples! Izbacite alkohol i cigarete, crnu kavupijte umjereno.Osim nezaobilaznog kalcija, pripazite i na do-voljan unos drugih vaænih minerala i vitamina.

Centravit® tableteSadræe 27 paæljivo meusobno usklaenihvitamina, minerala i oligoelemenata. Timikronutrijenti potpomaæu gotovo svefunkcionalne procese naπeg tijela. Naπe

ih tijelo ne moæe samo izgraditi, nitizamijeniti drugim tvarima. Stoga se re-

dovito moraju unositi u organizam.Dovoljna opskrba tim tvarima neophodna

je za naπe zdravlje, dobro osjeÊanjei radnu sposobnost.

Centravit® se preporuËuje kao sigurnanadopuna prehrane svim osobama.

Bio-C 500® tabletepreporuËuju se kod svih stanja nedostatkaili poveÊanih potreba za vitaminom C.

Vitamin C sudjeluje u izgradnjikompleksne strukture kolagena potrebnogza elastiËnost i ËvrstoÊu hrskavica, tetiva,

kostiju i zubi.

Bio-C 500® tablete sadræe bioflavonoide,prirodne biljne tvari iz plodova citrusa,koje izrazito pojaËavaju æeljene uËinke

vitamina C. Zbog produljenog djelovanjadovoljno je uzeti jednu Bio-C 500® tabletu

na dan. Bio-C 500® tablete ne sadræeπeÊer, pa ih mogu uzimati i dijabetiËari.

Svaki od njih utjeËe na specifiËan naËin nanaπe zdravlje i dobro osjeÊanje! Dodatni unosvitamina i minerala koristan je svima, a poseb-no se preporuËuje mlaim osobama, trudni-cama i dojiljama, sportaπima, starijima, kaoi svim osobama koje se nepravilno hrane ilisu pod stresom.Sve su to zdrave navike koje se najlakπe us-vajaju u ranoj mladosti, kada takav naËinæivota donosi i najviπe rezultata. Nikada nijepreviπe rano, ali ni previπe kasno, poËeti brinutio kostima!

genetski faktor:spol:

tjelesna teæina:

prehrana:tjelesna aktivnost:

hormoni:

O»EMU OVISI»VRSTO∆AKOSTIJU?

NORMALAN NALAZ

OSTEOPENIJA

OSTEOPOROZA

TE©KA OSTEOPOROZA

T-vrijednost do -1.0 SD ispod normale

T-vrijednost izmeu -1.0 SD i -2.5 SD

T-vrijednost -2.5 SD i viπe ispod normale

T-vrijednost -2.5 SD i viπe ispod normale uz prijelome

Prema preporuci Svjetske zdravstvene organizacije osteoporoza je definirana smanjenjemmineralne gustoÊe kosti (BMD - "bone mineral density").

Izmjerena mineralna gustoÊa kosti usporeujese s referentnim vrijednostima mlade odrasle populacije.................................................................... T - vrijednostMineralna gustoÊa kosti moæe se usporeivatii s referentnim vrijednostima iste dobne skupine................................................................................... Z - vrijednostNalaz se iskazuje kao veliËina prosjeËnog odstupanjaod referentnih vrijednosti........................................................................................................ SD - standardna devijacija

Osteopan® tableteDokazano je da nadoknada kalcija

smanjuje gubitak koπtane mase i brojprijeloma kostiju kod starijih osoba.

Ipak, za uredan metabolizam kalcija iodræavanje njegove razine u krvi odposebne su vaænosti i vitamin D, te

minerali cink i magnezij.Osteopan® tablete sadræe kalcij,

magnezij, cink i D vitamin u meusobnousklaenom odnosu te predstavljaju

dragocjenu pomoÊ u prevenciji ilijeËenju osteoporoze.

7

tiha epidemija

osteoporoza

Danas, na poËetku 21. stoljeÊa, u veÊini zemaljaπirom svijeta, suvremena medicinska znanostsuoËava se s nizom novih izazova. Nakonpobjede nad brojnim zaraznim bolestima,kroniËne i maligne bolesti te poremeÊaji me-tabolizma postali su vodeÊi zdravstveni prob-lem. Stanovniπtvo razvijenih zemalja æivi duæei postaje starije. »eπÊe pobolijeva od bolestipovezanih sa starijom æivotnom dobi: bolestisrca i krvnih æila, tumora, dijabetesa, artroza,osteoporoze i sliËno.

Osteoporoza veÊ danas ima u svijetu epide-mijske razmjere, ali je teπko toËno odrediti opsegtog problema. Naime, gubitak koπtane masezapoËinje Ëak dvadesetak godina prije pojaveprvih kliniËkih simptoma. Procjenjuje se daosteoporoza zahvaÊa oko 8-10% svjetskepopulacije. Statistika neumoljivo upozoravada su gotovo svaka treÊa æena i svaki osmimuπkarac tijekom æivota izloæeni riziku odnastanka najteæe komplikacije osteoporoze,osteoporotiËnog prijeloma. Nakon takvogdogaaja Ëak se manje od 1/3 bolesnika vraÊaranijim aktivnostima, dok 15-20% bolesnika

Zaπto se kost pregrauje? Jer bi u protivnomnastao “zamor materijala”, kost bi izgubilasvoju kvalitetu i postala bi podloænija prijelo-mima. Pregradnja kosti sastoji se od nekolikofaza. Prva faza je resorpcija stare, oπteÊeneili mrtve kosti pomoÊu specifiËnih stanica -osteoklasta. Iza toga slijedi viπe ili manjeuspjeπna zamjena novom kosti posredstvomstanica koje izgrauju kost - osteoblasta.Slikovito, smanjenje koπtane mase posljedicaje nedovoljnog djelovanja osteoblasta, tj.njihove nesposobnosti da popune πupljinekoje stvaraju osteoklasti. U normalnim uvjeti-ma osteoblasti i osteoklasti u meusobnojsu ravnoteæi. Smanjivanjem broja osteoblastai poveÊanjem aktivnosti osteoklasta ta seravnoteæa remeti, pa dolazi do smanjenjakoπtane mase.

nakon prijeloma vrata bedrene kosti (koji sesmatra jednim od najteæih prijeloma) umireveÊ tijekom prve godine, bez obzira na kvalitetupruæene zdravstvene zaπtite.

Danas je prosjeËno trajanje æivota duæe, astarija populacija brojnija nego prije, pa setijekom prvih 25 godina treÊeg tisuÊljeÊaoËekuje gotovo dvostruki porast broja oboljelihod osteoporoze. Zbog toga se osteoporoza srazlogom naziva “tiha epidemija” 21. stoljeÊate predstavlja svjetski javnozdravstveni i so-cijalnoekonomski problem.

BOLEST KRHKIH KOSTIJUOpÊe je poznata Ëinjenica da je osteoporozabolest gubitka koπtane mase i jedna odnajËeπÊih metaboliËkih bolesti razvijenogsvijeta. Karakterizira je smanjenje mineralnegustoÊe skeleta, πto za posljedicu ima krhkekosti, sklone prijelomima.

Kost je vrlo dinamiËan sustav i u stalnoj jepregradnji, Ëime je omoguÊeno neprestanostvaranje novog koπtanog tkiva. Bez obzirana æivotnu dob, najstarija kost u naπem tijeluima samo 10 godina!

broja prijeloma kod muπkaraca.Neka istraæivanja upuÊuju na to

da su prehrana s nedovoljno kalcija,slaba miπiÊna masa i niska tjelesna teæina

riziËni Ëimbenici za manju koπtanu gustoÊui kod muπkaraca.

Nedostatak spolnih hormona i starija dobnisu jedini uzroci gubitka koπtane mase. Po-stoje brojna stanja i bolesti koja uzrokujugubitak koπtane mase, pa je stupanj osteo-poroze posljedica meusobnog djelovanjasvih prisutnih Ëimbenika. NajËeπÊe su to:dugotrajna primjena lijekova kao πto su kor-tikosteroidi, antiepileptici, antikoagulansi(heparin), bolest πtitnjaËe (tireotoksikoza),anoreksija nervosa, bubreæne i gastrointesti-nalne bolesti (malapsorpcija), alkoholizam,dugotrajna imobilizacija, hiperkalcijurija, boles-ti vezivnog tkiva, neki tipovi malignih bolesti,itd.

Smatra se da puπenje i pretjerani unos alko-hola takoer negativno utjeËu na gustoÊukosti. Puπenje kod æena ubrzava metabolizamestrogena, a kod muπkaraca remeti funkcijutestosterona te pridonosi smanjenju koπtanemase. PojaËan ili prekomjeran unos alkoholautjeËe na pregradnju kosti jer sprjeËava um-naæanje osteoblasta.

OSTEOPOROZA - BOLESTÆENA?Nekada se osteoporoza opisivala kao popratnapojava menopauze, pa se Ëak i u lijeËniËkimkrugovima smatrala boleπÊu æena. To je toËnokada je rijeË o primarnoj osteoporozi, odnosnoo gubitku koπtane mase koji se razvio kaoposljedica manjka spolnih hormona - estro-gena.

Gubitak koπtane mase zapoËinje i kodmuπkaraca i kod æena veÊ u 4. desetljeÊuæivota. Za razliku od muπkaraca, æene gubekoπtanu masu puno bræe u ranoj postmeno-pauzi (prvih 5-10 godina nakon prestankaredovite mjeseËnice) zbog niske razine estro-gena. Koπtana masa se zbog gubitka estrogenagodiπnje smanjuje za 1-2%. Kako æene æiveduæe, upravo je kod njih gubitak koπtane masenaglaπeniji. Æene tijekom faze rasta i razvojapostiæu manju ukupnu koπtanu masu od mu-πkaraca, zbog Ëega imaju i sitniji kostur. Uzto bræe gube koπtanu masu, a njezin deficitu postmenopauzi iznosi Ëak do 50%.Spori i postepeni gubitak spolnih hormonarazlog je dosta dobro oËuvane kosti muπkaracaiste dobi. To je osnovni razlog veÊe uËestalostiprijeloma kod æena (2-3 puta). S obzirom nasve dulje trajanje æivota, oËekuje se i poveÊanje

KOSTI I ZGLOBOVI

8

ZNACIUPOZORENJA

!

Osteoporozaje tiha, podmukla bolest,

koja ne boli.

Za veÊinu ljudi prvi je znak da neπtonije u redu s njihovim kostima pojava

prijeloma, najËeπÊe podlaktice ilibedrene kosti, nakon neznatnog udarca

ili pada.

Kod nekih ljudi smanjenje tjelesnevisine ili pojava grbavih lea, gotovosu siguran znak osteoporoze. Naime,

zbog osteoporotiËnih promjena,kraljeπci se slijeæu, gube na visini,

zakrivljuje se prsni dio kraljeænice istvara grba.

Prepoznatljivi simptomi osteoporozesu bolovi u kraljeænici i leima,

smanjenje tjelesne visine bolesnika,stvaranje grbe na leima te Ëesti

prijelomi kostiju.

9

Calcium 600® πumeÊe tableteKod osoba koje se manjkavo hrane

i ne unose hranom potrebne koliËinekalcija, Calcium 600® πumeÊe tablete

izvrsna su nadopuna Osteopan®

tabletama u prevenciji i lijeËenjuosteoporoze.

Na 1. hrvatskom kongresu o osteoporozioptimalan unos kalcija prepoznat je kao

najvaænija smjernica za lijeËenjeosteoporoze!

PREVENCIJA PRIJE SVEGANeki struËnjaci osteoporozu opisuju kao bolests poËetkom u mladosti, a posljedicama ustarijoj æivotnoj dobi. Na nastanak i razvojosteoporoze utjeËu mnogi Ëimbenici od kojihvodeÊu ulogu ima nasljee u kombinaciji sutjecajima iz okoline (prehrana i fiziËka ak-tivnost). Zbog toga je potrebno omoguÊitiprimjeren razvoj skeleta u fazi rasta, πto Êeumanjiti posljedice gubitka koπtanog tkivakod osoba starije æivotne dobi.S razlogom. 90% koπtanog rasta ostvaruje seizmeu 10. i 20. godine æivota, a maksimumkoπtane mase postiæe se oko 30. godine æivota.UËestalost osteoporoze znatno je veÊa u raz-vijenim zemljama, πto se moæe protumaËitinaËinom æivota i nedostatkom fiziËke ak-tivnosti. Danaπnji naËin æivota veÊ u mladostistvara predispoziciju za nastanak osteoporoze,jer ne osigurava stvaranje dovoljne ukupnekoπtane mase. Ako mlade ljude pouËimo kakoda izgrade svoje kosti πto bolje mogu uzpomoÊ pravilne prehrane i fiziËke aktivnosti,mnogi sluËajevi osteoporoze bit Êe sprijeËeni.PoveÊanje miπiÊne snage vaæan je stimulatorza izgradnju kosti, poveÊava se takoer imiπiÊna potpora, a samim time se smanjujerizik od prijeloma. Vjeæbanjem se poboljπavai kordinacija pokreta, a time se smanjujemoguÊnost pada. Rekreativni sportovi(pjeπaËenje, plivanje, voænja biciklom, bo-Êanje, streliËarstvo, minigolf), svakodnevnovjeæbanje ili ples dovode do bolje kvalitetekosti, odnosno optimalne gustoÊe kostiju.Zdravlje kostiju takoer ovisi i o stanju ukupneprehrane. Kalcij, vitamin D, bjelanËevine teenergetski sastav hrane imaju odluËujuÊeznaËenje za oËuvanje zdravlja kostiju. Fosfor,odreeni elementi u tragovima (mangan,bakar, cink) i vitamini (C i K) takoer su vaæniza zdravlje kostiju, iako njihova uloga joπ nijeposve razjaπnjena.

KALCIJ - NEIZOSTAVANDODATAK LIJE»ENJUOSTEOPOROZEU lijeËenju osteoporoze, osnovni je cilj zaus-taviti gubitak koπtane mase i sprijeËiti nastanakprijeloma. Uz razliËite lijekove (estrogeni,bisfosfonati, selektivni modulatori estrogen-skih receptora, kalcitonin, parathormon) koji

su danas na raspolaganju za lijeËenje oste-oporoze, odluËujuÊu ulogu ima prehrana,osobito vitamin D i kalcij. Dokazano je danadoknada kalcija smanjuje gubitak koπtanemase i broj prijeloma kostiju kod starijih osoba.Dodatak vitamina D njihovoj prehrani, takoersmanjuje broj osteoporotiËnih prijeloma.NjemaËka studija (Minne i suradnici) pokazalaje da vitamin D i kalcij smanjuju uËestalostpadova kod starijih æena, smanjuju nesigurnosthoda i normaliziraju krvni tlak.OdgovarajuÊa prehrana bogata kalcijem (mli-jeko, mlijeËni prozvodi, sitna morska riba skostima, zeleno lisnato povrÊe) ili koriπtenjeposebnih proizvoda, dodataka prehrani, osig-urati Êe potrebne koliËine kalcija. Lijekovi zapoveÊanje koπtane mase ne mogu postiÊi puniterapijski uËinak u osoba s nedostatnim uno-som kalcija, zbog Ëega je kalcij obavezandodatak bilo kojem lijeËenju osteoporoze.

1. ................ optimalan unos kalcija

2. ................ hormonsko nadomjesno lijeËenje

3. ................ bisfosfonati

4. ................ kalcitonin

5. ................ vitamin D

6. ................ selektivni modulatori estrogenskih receptora (SERM)

7. ................ tjelesna aktivnost

Smjerniceza lijeËenjeosteoporoze

(1. hrvatski kongreso osteoporozi)

Osteopan® tableteSigurna nadopuna kalcija, magnezija,

cinka i D vitamina u prevencijii lijeËenju osteoporoze.

4 oblika kalcija garancija su njegoveuspjeπne apsorpcije.

Hrvatsko druπtvo za osteoporozu stogaVam preporuËuje Osteopan!

KOSTI I ZGLOBOVI

10

NE ZABORAVITE!

se izdvajaju Osteopan® tablete koje sadræespomenute esencijalne tvari: kalcij, magnezij,cink i vitamin D, i to u optimalnim omjerima!Od posebnog je znaËenja i to πto se kalcij uOsteopan® tabletama nalazi u nekoliko oblika:prisutni su kalcij-karbonat, kalcij-hidro-genfosfat, kalcij-laktat i kalcij-citrat, te je nataj naËin u potpunosti osigurana njegova ap-sorpcija.

Upotrebu Osteopan® tableta preporuËuje iHrvatsko druπtvo za osteoporozu, udruga kojase bavi prevencijom nastanka osteoporoze injenih posljedica, pa tako od svake prodanekutije Osteopan®-a jedna kuna odlazi za pot-poru tog druπtva.

HRVATSKODRU©TVO ZA OSTEOPOROZU

PREPORU»UJE VAM - OSTEOPAN®!

Uzimanje Osteopan® tableta vrlo je jedno-stavno. U preventivne svrhe uzimaju se 1 - 2tablete na dan, najbolje sa Ëaπom mlijeka ilisoka, a kod uznapredovalih osteoporotskihpromjena, miπiÊne slabosti i tupih bolova umiπiÊno-koπtanom sustavu, Osteopan® se uzi-ma po 2 tablete odmah ujutro i 1 tabletanaveËer.

Primjena Osteopan®-a opravdana je i u kom-binaciji s drugim lijekovima koje se koriste uterapiji osteoporoze (npr. bisfosfonati ili hor-monska nadomjesna terapija), jer on viπestrukopotpomaæe njihovo djelovanje i olakπava iz-gradnju kosti!

Danas su na træiπtu prisutni brojni preparatikalcija, pa je ponekad teπko snaÊi se i ispravnoodabrati. Preparati postoje u obliku tableta,kapsula ili πumeÊih tableta. U njima sadræankalcij prisutan je u obliku kalcij karbonata ilikalcij citrata.

Radi naËina njegova uzimanja, vaæno je znatiu kojem je obliku kalcij sadræan u preparatu.Naime, kalcij karbonat najbolje je uzimati uzjelo, dok se preparati koji sadræe kalcij citratuzimaju neovisno o jelu (zbog veÊe sposob-nosti apsorpcije kalcij citrata).

Meu brojnim pripravcima, svojim paæljivoodabranim i izbalansiranim sastavom posebno

30%æena nakon

menopauze bolujeod osteoporoze

12-20%pacijenata umire

tijekom prve godine nakonprijeloma kuka

8-10%stanovniπtva svijeta

boluje od osteoporoze

40-50%æena u menopauzi

doæivjet Êe osteoporotskiprijelom

?11

kuk

ruËni zglob

kraljeænica

rame

drugdje

Koliko imate godina?

Koliko ste dugo u menopauzi?

Hormonsko nadomjesno lijeËenje

(tablete, flasteri, gel)?

Prijelom kosti nakon 45. god. (osim u

prometnoj nesreÊi)?

Tjelesna teæina?

Neprekidno lijeËenje kortikosteroidima

(tablete ili injekcije) duæe od

godinu dana?

Popratne bolesti: hipertireoza, kroniËni

proljevi i opstipacija, crijevna

malapsorpcija, hiperparatireoidizam,

Cushingova bolest i bubreæni kamenci?

0123

012

01

30

10

20

20

10

012

10

10

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

*modificirano prema UpitnikuHrvatskog druπtva za osteoporozu Ukupni rizik:

0 - 4 slabiji rizik za osteoporozu5 - 6 poveÊani rizik za osteoporozu >6 javite se svome lijeËniku

PROVJERITE OPASNOST ZA NASTANAK OSTEOPOROZE*:

ispod 60 god.

60-69 god.

70-79 god.

iznad 79 god.

manje od 10 god.

11-17 god.

viπe od 18 god.

Da

Ne

Da

Ne

Da

Ne

Da

Ne

Da

Ne

Da

Ne

iznad 60 kg

57-60 kg

ispod 57 kg

Da

Ne

Da

Ne

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

INTERVIEW

12

mr.sc.

Zlatko GiljeviÊdr.med.

internist endokrinolog, Zavod zaendokrinologiju, dijabetes i meta-bolizam, Klinika za unutarnje bolesti

KliniËkog bolniËkog centra"Zagreb".

Cijenjeni doktore GiljeviÊ, pripadate skupinivodeÊih struËnjaka za podruËje oste-oporoze. Zaπto osteoporoza pobuuje tolikozanimanje struËnjaka?

Osteoporoza je jedna od najËeπÊih metabo-liËkih bolesti danaπnjice i zahvaÊa 8-10%populacije razvijenog svijeta, a radi se o pro-gresivnom smanjenju mineralne gustoÊe kostirazliËitih uzroka. S obzirom na svoju uËe-stalost i posljedice, predstavlja vrlo vaæandruπtvenoekonomski i javnozdravstveni prob-lem. Stoga vrlo Ëesto uz osteoporozu ide inaziv "tiha epidemija", dok "vrh sante leda"upozorava kako se tek mali broj bolesnikakontrolira. »ovjeËanstvo je danas sve brojnijei starije, jer je i medicina naprednija i populacijazdravija. OËekivano prosjeËno trajanje æivotaproduæilo se od 50 godina poËetkom dvade-setog stoljeÊa, na viπe od 80 godina danas,za æene. Uza sve to, i napredak tehnike omo-guÊio je precizno mjerenje mineralne gustoÊekosti, pa bolest osteoporoze struËno medicin-ski, danas postaje sve manja nepoznanica.

Koje su osobe posebno ugroæene od oste-oporoze?

Osobito riziËna populacija su æene u dobipostmenopauze. One danas Ëine oko 1/3 pop-ulacije æena s rizikom da svaka druga imaosteoporotiËni prijelom sa svim njenim komp-likacijama. U SAD-u, Japanu i Europi je 2000.g. bilo 75 milijuna bolesnika od osteoporoze,a samo u SAD i Europi je bilo 2,3 mil. oste-oporotiËnih prijeloma. Prema zadnjem popisustanovnika i epidemioloπkim podacima, uHrvatskoj se oËekuje 700.000 æena starijih od50 godina i 320.000 starijih od 65 godina.Slijedom statistiËkih analiza predvia se400.000 æena sa slabijom mineralnom gus-toÊom kosti (osteopenijom), dok 250.000 æenaima osteoporozu. To podrazumijeva viπe od100.000 prijeloma uzrokovanih osteoporozomu Hrvatskoj tijekom godinu dana. Kako 15-20% bolesnika s prijelomom vrata bedrenekosti usprkos najboljoj medicinskoj pomoÊiumire tijekom prve godine po prijelomu, amanje od 1/3 bolesnika se vraÊa u normalnufunkciju kao prije prijeloma, dok 1/4 zahtijevadugotrajnu kuÊnu njegu, jasno je da oste-oporoza predstavlja vrlo veliki javnozdravstve-ni problem.

Sve to upuÊuje na to da su, i kad je osteo-poroza u pitanju, vaæni rano otkrivanje iprevencija?

Pravodobno otkrivanje i lijeËenje bolesnikasmanjuje smrtnost za oko 50%, a joπ znaËajnijiuËinak ima preventivno djelovanje u viduedukacije graana radi postizanja Ëim boljekvalitete gustoÊe kosti tijekom æivota. OsimznaËajnog smanjenja smrtnosti od komplika-cija, joπ su znaËajnija postignuÊa u poveÊanjukvalitete æivota kod lijeËenih bolesnika s os-teporozom te u odræavanju radne sposobnostii æivotne vitalnosti ugroæene populacije. Sveto znaËajno popravlja sliku javnozdravstvenihpoteπkoÊa u Hrvatskoj.

Poznato je da ste dopresjednik Hrvatskogdruπtva za osteoporozu. ©to nam moæetereÊi o njegovu radu?

Hrvatsko druπtvo za osteoporozu je udrugagraana, bolesnika i lijeËnika, koja okupljasve zainteresirane u lijeËenju osteoporoze,ukljuËujuÊi i vrhunske medicinske struËnjake.Temeljni zadaci druπtva su πirenje zdravstvenekulture, unapreenje i promicanje znanja oosteoporozi, praÊenje i izvjeπtavanje o naj-novijim dostignuÊima u prevenciji, dijagnosticii lijeËenju osteoporoze, pravodobno otkrivanjebolesnika s osteoporozom, suradnja s doma-Êim i stranim znanstvenim i strukovnim or-ganizacijama i ustanovama, izdavanje bro-πura, biltena, Ëasopisa, priruËnika i drugeliterature. Od 1998. godine kada je u Zagrebuosnovano, Hrvatsko druπtvo za osteoporozupreraslo je u udrugu s brojnim podruænicamaπirom Hrvatske. Druπtvo organizira i provodistruËne sastanke, predavanja, simpozije, tri-bine, kongrese i druge skupove radi predstav-ljanja spoznaja o osteoporozi, πto pridonosiboljem shvaÊanju i prihvaÊenosti problemaosteoporoze od strane druπtva i njegovihinstitucija. U aktivnostima druπtva sudjelujubrojni ugledni struËnjaci iz podruËja medicinekao i javni radnici iz kulturnog i politiËkogæivota.

Svi zainteresirani mogu postati Ëlanovi druπtva iukljuËiti se u njegov rad. (Adresa Hrvatskog druπtva

za osteoporozu: ©varcova 20, 10 000 Zagreb,tel/fax 01/23 32 723).

HRVATSKO DRU©TVOZA OSTEOPOROZU

rijeË struËnjaka

Poloæaj sjedeÊi na stolici:Savijte ruke u laktovima i dubokoudiπuÊi potiskujte unazad ruke iramena. Ostanite u tom poloæajudok lagano ne izbrojite do 3.Opustite se izdiπuÊi.Vjeæbu ponoviti 8 puta.

1.

13

Vjeæbati trebasvakodnevno u trajanju

od 30 minuta. Vjeæbe trebaraditi polagano. U poËetku se

preporuËuje svaku vjeæbu ponoviti2 do 3 puta, a zatim postupnopoveÊavati broj ponavljanja.Vjeæbe se rade po preporuci

lijeËnika.

VJEÆBE

Poloæaj leæeÊi na boku:Glavu poloæite na ispruæenu ruku,a drugom se rukom oslonite napodlogu. Podignite ispruæenu nogu.Spustite ispruæenu nogu.Vjeæbu ponoviti 8 puta.Vjeæbu ponoviti s drugom nogom.

7.

Poloæaj leæeÊi na leima sasavijenim koljenima:Stavite laktove u visinu ramena. Utom poloæaju pritisnite laktove uzpodlogu, udiπuÊi. Ostanite u tompoloæaju dok lagano ne izbrojitedo 3. Opustite se izdiπuÊi.Vjeæbu ponoviti 8 puta.

6.

Poloæaj leæeÊi na leima:Privucite koljena na prsa, udiπuÊi.Ostanite u tom poloæaju doklagano ne izbrojite do 3. Opustitese izdiπuÊi.Vjeæbu ponoviti 8 puta.

5.

4. Poloæaj leæeÊi na leima:Ispruæite ruke iznad glave. UdiπuÊiisteæite ruke i noge, a kriæapotiskujte na podlogu. Ostanite utom poloæaju dok lagano neizbrojite do 3. Opustite se izdiπuÊi.Vjeæbu ponoviti 8 puta.

3. Poloæaj leæeÊi na trbuhu s malimjastukom ispod trbuha:Ispruæite ruke i udiπuÊi odiæite rukeod poda, zajedno s glavom.Ostanite u tom poloæaju doklagano ne izbrojite do 3. Opustitese izdiπuÊi.Vjeæbu ponoviti 8 puta.

Poloæaj kleËeÊi, oslonjeni na rukei koljena:Podignite nogu, savijenu u koljenu.Spustite nogu.Vjeæbu ponoviti 8 puta.Vjeæbu ponoviti s drugom nogom.

2.

ZA PREVENCIJU I LIJE»ENJE OSTEOPOROZE*

Izbjegavajte ove vjeæbeako imate osteoporozu:

1.

2.

3.

* u suradnji sHrvatskim druπtvom za osteoporozu

KAKO PREPOZNATIOSTEOARTRITIS?

Bol je najËeπÊi i najvaæniji znakosteoartritisa: pojavljuje se na poËetkuizvoenja pokreta, a potom se postupno

smanjuje. Razvojem bolesti gibljivostzgloba postaje sve manja.

Bolest se razvija sporo, a gubitakgibljivosti u bolesnom zglobu je postupan,

ali naæalost i nepovratan.IzobliËenja u podruËju zgloba mogunastati zbog njegova promijenjenog

oblika, odebljanja zglobne Ëahure ili izljevatekuÊine u zglob. ©kripanje pri izvoenjupokreta u bolesnom zglobu uzrokovanoje trenjem neravnih povrπina zglobne

hrskavice.Zglob vremenom postaje nestabilan, a

miπiÊi vezani za taj zglob postupno slabe.KonaËna slika osteoartritisa je deformacija

zgloba.

KOSTI I ZGLOBOVI

14

Mjesta na kojima seosteoartritis najËeπÊe javlja:

NajËeπÊereumatske bolesti:

zaπkripe

OsteoartritisUpalne reumatske bolestiFibromialgijaDrugi oblici

63%16%13%8%

33%30%27%25%24%11%9%

Slabinski dio kraljeæniceVratni dio kraljeæniceKoljenaKukoviCijela kraljeænicaRukeNoge

OsjeÊate li bol u kraljeænici, kuku, koljenu,laktu?Na to pitanje potvrdno Êe odgovoriti 10%svjetskog stanovniπtva i Ëak 40% Evropljana.Svi oni vjerojatno boluju od neke reumatskebolesti.Iako reumatske bolesti (osobito osteoartritis)pogaaju preteæno osobe treÊe æivotne dobi,sve je viπe mladih i osoba srednje dobi koji seæale na sliËne tegobe.RijeË reuma grËkog je porijekla, a oznaËavastrujanje. Svim reumatskim bolestimazajedniËka su dva simptoma: karakteristiËnabol i ograniËenje pokreta u zahvaÊenomzglobu.Reumatske bolesti meu najËeπÊim surazlozima za posjet lijeËniku u razvijenimzemljama, a pravodobna dijagnoza prvi jekorak u njihovu lijeËenju. Zanemarivanje togproblema nije preporuËljivo, jer Êe se kod Ëak50% nelijeËenih bolesnika javiti neki oblikinvalidnosti!

OSTEOARTRITISOsteoartritis je najËeπÊa reumatska bolest, apripada skupini degenerativnih oboljenja.Njena uËestalost moæe se objasniti sve duæimæivotnim vijekom, ali i suvremenim nezdravimnaËinom æivota te πtetnim utjecajima izokoline.Osteoartritis karakterizira propadanje zglobnehrskavice. Iako moæe zahvatiti bilo koji zglob,

najËeπÊe su ipak pogoeni veliki zglobovikao πto su zglobovi kraljeænice, kuk, koljeno(zbog najveÊeg optereÊenja tih zglobova).

Osim zglobne hrskavice, artrotski dege-nerativni procesi oπteÊuju i sinovijalnu ovoj-nicu, kao i druge vezivne strukture zgloba,koje se u normalnim okolnostima “troπe”kretanjem, ali i neprestano obnavljaju. U zglo-bu koji je zahvaÊen osteoartritisom obnovapostaje sporijom od troπenja: vlakna hrskaviceslabe i na kraju nestaju. Time dolazi i dopromjena u kostima: kost u blizini oboljelogzgloba postaje ËvrπÊa (zbog taloæenja mine-ralnih soli), a na njenoj povrπini nastajuizrasline - osteofiti. Znak uznapredovalih de-generativnih promjena su cistiËne πupljinekoje se stvaraju zbog propadanja koπtanogtkiva.

Osteoartritis se najËeπÊe javlja nakon 40. go-dine æivota, a nakon 55. godine njezina seuËestalost poveÊava geometrijskom pro-gresijom. Do 45. godine æivota ËeπÊe obo-lijevaju muπkarci, a nakon 55. godine æene.

LIJE»ENJEOsteoartritis se ne moæe lijeËiti, ali usprkostome moramo teæiti poboljπanju kvaliteteæivota oboljelih osoba: ukloniti bol, smanjitioteËenost, odræati pokretljivost zglobova.Pri tome su na prvom mjestu svakako vjeæberastereÊenja, koje poboljπavaju pokretljivostzglobova, potiËu procese obnavljanja hrska-vice, jaËaju miπiÊe i poveÊavaju stabilnostzglobova.

U lijeËenju osteoartritisa primjenjuju se ilijekovi za ublaæavanje boli, koji suzbijajusekundarne upalne promjene, te lijekovi kojismanjuju napetost miπiÊa.U teæim sluËajevima ponekad je potrebankirurπki zahvat. Zamjena bolesnog zglobaumjetnom protezom pokazala se uspjeπnom,osobito kod osteoartritisa noseÊih zglobova(kuk, koljeno).

Novost koja se istraæuje u brojnim istra-æivaËkim centrima (pa tako i kod nas) jepresaivanje hrskavice. No, Ëini se da Êerezultati tih istraæivanja biti praktiËno pri-mjenjivi tek za desetak godina.

zglobovikad

Kondroin® plus kapsules glukozaminom i kondroitinom iz

hrskavice morskog psa.

KliniËka ispitivanja dokazuju da seprimjenom preparata koji sadræekombinaciju kondroitin sulfata i

glukozamin sulfata postiæu znaËajnirezultati u lijeËenju degenerativnih,artrotskih promjena na zglobovima.

Kondroitin sulfat i glukozamin sulfatsmanjuju i potrebu za uzimanjem

protuupalnih antireumatskih lijekova!Kondroin® plus kapsule uzimaju se 3

puta na dan, po 1 kapsula uz jelo.

15

- POMO∆ BOLESNICIMA,ALI I LIJE»NICIMA!

Meu velikim brojem razliËitih prirodnih tva-ri koje se koriste za ublaæavanje tegoba reu-matskih bolesti, dvije su uspjele postiÊi najveÊupopularnost, kako kod bolesnika, tako i kodzdravstvenih djelatnika!

Nije teπko pogoditi da su to upravo kondroitinsulfat i glukozamin sulfat. Posljednjih desetakgodina proveden je velik broj kliniËkihispitivanja, koja su pokazala na koji naËinkondroitin sulfat i glukozamin sulfat pomaæuoboljelom, artrotski promijenjenom zglobu.

Kondroitin sulfat je sloæeni ugljikohidratkoji je bogato zastupljen u zglobnoj hrskavici.Stvaraju ga stanice hrskavice - kondrociti.Upravo taj spoj je od velikog znaËaja zaoËuvanje zdravlja zglobova.U zglobnoj hrskavici kondroitin ima nekolikovaænih uloga: osigurava dotok zglobnetekuÊine u zglobu, prehranu zglobnih struk-tura, zaπtitu od mehaniËkih oπteÊenja, te πtitizdravu hrskavicu od preranog propadanja.Kondroitin sulfat sprjeËava i stvaranje enzimakoji oπteÊuju vezivna tkiva.

Starenjem se njegova prirodna proizvodnja,a time i koncentracija u zglobnim struk-turama znaËajno smanjuju, πto se bolnoodraæava na naπu pokretljivost.

Glukozamin sulfat je sloæena molekulagraena od πeÊera (glukoze) i amina, koja setakoer stvara u stanicama zglobnehrskavice. Kao bioloπka izgradna tvar nalazise u brojnim tjelesnim tkivima i organimakao πto su veziva, tetive, ligamenti, zglobnetekuÊine, hrskavice, kosti, koæa, nokti, kosa,a ima ga i u arterijama, oËima i srËanimzaliscima... Osobito velike koncentracijeglukozamina prisutne su u zglobnoj hrskavici.

Sposobnost organizma da stvara glukozamins godinama se smanjuje, a njegova smanjenakoncentracija u zglobnoj hrskavici ograniËavai sintezu kondroitina!

I bolesnici i lijeËnici danas znaju: preparatikoji sadræe kombinaciju kondroitin sulfatai glukozamin sulfata neizostavna su pomoÊu ublaæavanju tegoba reumatskih bolesti!

Dodatnim unosom tih tvari (koje su,naravno, u odgovarajuÊem omjeru i pri-kladnoj dozi) moæe se odgoditi pojava iusporiti razvoj osteoartritisa. Joπ je zna-Ëajniji njihov uspjeh u smanjenju sub-jektivnih simptoma bolesnika: kondroitinsulfat i glukozamin sulfat ublaæavajubolove u koπtano-zglobnom sustavu,smanjuju otekline i poveÊavaju pokretljivostzglobova.

LijeËnici takve preparate cijene jer senjihovom primjenom znaËajno smanjujepotreba za uzimanjem analgetika (lijekovaprotiv bolova). Danas znamo da dugotrajnouzimanje analgetika moæe ostaviti brojnenegativne posljedice na razliËitim organimai tjelesnim sustavima.

Uz to, kondroitin sulfat i glukozamin sulfatpospjeπuju i oporavak zglobnih strukturakod razliËitih ozljeda, pa ih Ëesto koriste isportaπi!

Brojna ispitivanja pokazuju da i kondroitini glukozamin imaju neosporno dobro djelo-vanje na zglobne strukture.

Ukoliko se uzimaju istovremeno u oblikukoji osigurava njihov uravnoteæen omjer,pruæaju bez sumnje optimalno rjeπenjekojim se na prirodan naËin moæe saËuvatizdravlje i prevenirati propadanje zglobova.

PRIRODNIPREPARATI

Jedan od najveÊih i naj-uglednijih medicinskih Ëasopisa u svijetu“The Journal of the American MedicalAssociation” (JAMA) piπe o kombinacijikondroitin sulfata i glukozamin sulfatau terapiji osteoartritisa koljena. U tomcijenjenom Ëasopisu su objavljeni rezul-tati 15 kliniËkih studija, sa zakljuËkom dase istovremenom primjenom kondroitin

sulfata i glukozamin sulfatapostiæu znaËajni rezultati u li-

jeËenju degenerativnih promjena zglobova.

Poznati medicinski Ëasopis "TheJournal of Rheumatology" objavio jerezultate kliniËkog istraæivanja u kojem seprocjenjivao uËinak kondroitin sulfata kodosoba sa osteoartritisom koljena. Istra-

æivanje je provedeno na 130 pacijenata,a trajalo je 3 mjeseca.

Rezultati pokazuju da je kod pacijenatakoji su dobivali kondroitin sulfat zabi-ljeæeno znaËajno smanjenje subjektivnihtegoba, a posebno bolova u koπtano-zglobnom sustavu (J Rheumatol 2001Jan;28(1):173-81).

16

Bolujete liod

OSTEOARTRITISA?Bolest pogorπava:

Dugotrajno sjedenje u nepravilnompoloæaju.

Prekomjerna tjelesna teæina.

Vlaga, nagle promjene vremena.

MetaboliËke bolesti (npr. πeÊernabolest).

Tegobe ublaæava:

Vjeæbanje (vjeæbe istezanja i vjeæbezagrijavanja).

Prehrana bogata voÊem i povrÊem.

Suha klima.

Preparati sa kondroitin-sulfatomi glukozamin-sulfatom.

Omega-3 masne kiseline.

Miosan® ulje za masaæu- sadræi ulje japanske metvice i ulje

borovice.

Miosan® eteriËno ulje brza je prirodnapomoÊ za glavobolje te bolove u miπiÊima

i zglobovima.Miosan® eteriËno ulje namijenjeno je

za vanjsku primjenu.

Vitamin E 200® kapsuleJedan od najsnaænijih antioksidansa -

vitamin E - smanjuje i simptome upalnihreakcija pa se posebno preporuËuje kaopreventivno sredstvo i dodatak terapijiosobama koje boluju od osteoartritisa.

Dovoljno je uzeti1 Vitamin E 200® kapsulu na dan.

Vezivin® kapsule- s visokim sadræajem silicija, u

kombinaciji s kalcijem.Oligoelement silicij prisutan je u svim

vezivnim tkivima naπeg tijela.Posebno vaænu ulogu ima kod

uËvrπÊivanja i jaËanja vezivnog i koπtanogtkiva - tetiva, ligamenata, zglobova,

hrskavica i krvnih æila.

Vezivin® kapsule uzimaju se 3 puta nadan po 1 kapsula, s dosta tekuÊine.

Ribasan forte® kapsule- standardizirane omega-3 masne kiseline

iz ulja lososa i vitamin E.

Istraæivanja pokazuju da omega-3 masnekiseline povoljno djeluju na artrotske

promjene zglobova, pa ih lijeËnici sve viπepreporuËuju i takvim pacijentima!

PreporuËuje se uzimati1-2 Ribasan forte® kapsule

na dan, uz obrok.

©TO SUPOKAZALAKLINI»KA

ISTRAÆIVANJA?

VJEÆBE KOJE SE PREPORU»UJU KOD OSTEOARTRITISA KOLJENA

17

Ispruæanje koljena:LeÊi na lea s jednom savijenomnogom. Drugu nogu potpunoispruæenu u koljenu diÊi oko 20cm iznad zemlje. Zadræati poloæajoko 5 sekundi. Vratiti se u poËetnipoloæaj i opustiti se.

1.

Ispruæanje koljena:LeÊi na lea s jednom savijenomnogom. Ispod bolesnog koljenastaviti spuævasti jastuËiÊ. Odizatistopalo i koljenom gurati jastuËiÊprema podlozi. Zadræati poloæajoko 5 sekundi. Vratiti se u poËetnipoloæaj i opustiti se.

2.

Ispruæanje koljena:Uspravno sjesti na stolicupridræavajuÊi se za ruke. Jednunogu podiÊi u vodoravni poloæaj ipotpuno ispruæiti u koljenu.Zadræati poloæaj oko 5 sekundi.Vratiti se u poËetni poloæaj iopustiti se.

3.

Savijanje koljena:LeÊi na trbuh s jastukom ispodzdjelice. Savijati jedno koljeno iodiÊi ga od podloge.Zadræati poloæaj oko 5 sekundi.Vratiti se u poËetni poloæaj iopustiti se.

4.

Vjeæbati trebasvakodnevno u trajanju

od 30 minuta. Vjeæbe trebaraditi polagano. U poËetku se

preporuËuje svaku vjeæbu ponoviti2 do 3 puta, a zatim postupnopoveÊavati broj ponavljanja.Vjeæbe se rade po preporuci

lijeËnika.

Doc. dr. sc.–urica BabiÊ-NagliÊ,

Klinika za reumatske bolestii rehabilitaciju,

KBC Rebro, Zagreb

18

sluËajevima i zaustaviti. Uz poπtedu zahva-Êenih zglobova i vjeæbe medicinske gimnastike(kineziterapija), veÊina bolesnika mora uzimatii lijekove: protuupalne "antireumatike", solizlata, hidroksiklorokin, sulfasalazin, kortiko-steroide, citostatike, imunosupresive. Prva inezaobilazna stepenica u lijeËenju reuma-toidnog artritisa su lijekovi iz skupine protu-upalnih antireumatika. Oni uËinkovito suz-bijaju simptome upale, a ublaæavaju i nekedruge manifestacije reumatoidnog artritisa.Na æalost, zbog brojnih nuspojava tih lijekova,ne preporuËuje se uzimati ih tijekom duljegvremenskog perioda.Postoje li izrazita oπteÊenja nekog zgloba,treba poduzeti kirurπko lijeËenje.

Ribasan forte® kapsule sadræe ulje lososa sa standariziranomkoliËinom omega-3 masnih kiselina.

Najnoviji znanstveni dokazi potvrujusaznanja iz prakse: omega-3 masnekiseline ublaæavaju upalne simptome

reumatoidnog artritisa i smanjujuotok zglobova.

Metabolan® kapsulesadræe ulje boreËa sa gama-linolenskom

kiselinom (GLA) i vitamin E.

Metabolan® kapsule na posve prirodannaËin nadomjeπtaju GLA u tijelu, Ëime

osiguravaju stvaranje dovoljnihkoliËina prostaglandina E.

Metabolan® kapsule snaæan su aktivatormetabolizma, jaËaju psihofiziËku i

obrambenu sposobnost organizma!PreporuËuje se uzeti 1 kapsulu ujutro i

1 kapsulu naveËer, neovisno o jelu.

Dodatak prirodnih supstancijastandardnom lijeËenju moæe olakπati

tegobe reumatoidnog artritisa!

Sve je viπe kliniËkih ispitivanja koja govoreo koristi primjene omega-3 i omega-6

masnih kiselina kod osoba koje boluju odreumatoidnog artritisa. Pretvorbom tihviπestruko nezasiÊenih masnih kiselina uorganizmu nastaju prostaglandini (tvari

sliËne hormonima), koji imajuprotuupalno djelovanje.

Na taj naËin, omega-3 i omega-6 masnekiseline ublaæavaju upalne simptome

reumatoidnog artritisa, πto je uispitivanjima objektivno zabiljeæeno kao

smanjenje otoka bolesnih zglobova. Prema rezultatima ispitivanja objavljenog

u uglednom struËnom medicinskomËasopisu "Annals of Internal Medicine"(Leventhal LJ, Boyce EG, Zurier RB; 1993 Nov1;119(9):867-73), primjena tih prirodnih

supstancija rezultirala je 30%-tnimsmanjenjem otokabolesnih zglobova!

NAJNOVIJA ISTRAÆIVANJAPOKAZUJU:

artritisreumatoidni

Bolest poËinje postupno uz poremeÊajopÊeg stanja zdravlja. Potom se javljakarakteristiËna jutarnja ukoËenost uzglobovima, koja je obiËno najizraæenijana malim zglobovima πake. Slijedi pojavaboli u zahvaÊenim zglobovima, a nakonnekog vremena i prve vidljive promjene- otekline zglobova (obiËno malihzglobova prstiju).

Upala moæe zahvatiti sve zglobove ukojima buja bolesno, upalno tkivo. Dolazido razaranja zglobne hrskavice, a javljajuse i deformacije zahvaÊenih zglobova.Upala zahvaÊa i tetive i miπiÊe u okolicizglobova, pa se Ëesto stvaraju i ËvoriÊi upotkoænom tkivu (najËeπÊe oko lakta).

Reumatoidni artritis obiËno napreduje“u mahovima”: razdoblja brzog na-predovanja bolesti izmjenjuju se srazdobljima njenog smirivanja. No,razorne promjene u zglobovima ostaju isvakim se novim naletom bolestipogorπavaju, pa se postupno razvijajudeformacije i invalidnost.

KAKOPREPOZNATI

REUMATOIDNIARTRITIS?

Reumatoidni artritis je najËeπÊa autoimunareumatska bolest upalnog karaktera. U praviluse javlja izmeu 20. i 45. godine æivota, neπtoËeπÊe kod æena, ali od nje mogu oboljeti i djecai starije osobe.

Bolest je kroniËna, traje cijeli æivot, a bez pravo-dobnog i odgovarajuÊeg lijeËenja postupno sepogorπava. Karakterizira je upala koja zahvaÊasve zglobove osim kraljeænice. BoleπÊu mogubiti zahvaÊeni Ëak i zglobovi grkljana (glaspostaje promukao) i zglobovi meu sluπnimkoπÊicama (slabi sluh).Reumatoidni artritis posljedica je neprimjereneaktivnosti imunoloπkog sustava: tijelo stvaraprotutijela usmjerena protiv vlastitih bjelan-Ëevina.Iako za nju postoji genetska predispozicija,bolest nije ni nasljedna niti zarazna. U nekimsluËajevima emotivni stres pospjeπuje razvojbolesti.

LIJE»ENJELijeËenje treba zapoËeti πto je prije moguÊe!U terapiji se najËeπÊe primjenjuju lijekovi kojimase razvoj bolesti moæe usporiti, a u nekim

Eucel® kapsule- visokodozirani koncentrat bakterija

mlijeËne kiseline (Lactobacilus acidophilusi Lactobacilus bifidus). Posebno se

preporuËuju kod poremeÊaja crijevnemikroflore, kod uzimanja antibiotika,

oslabljenog imuniteta te pojave nadutostii proljeva.

KOSTI I ZGLOBOVI

19

Ankilozantni spondilitis je autoimuna bolestkoja primarno zahvaÊa zglobove kraljeænicei sakroilijakalne zglobove, ali i rame, kuk,koljeno te zglobove stopala.

KroniËna upala spomenutih zglobova najËeπÊeuzrokuje bol i ukoËenost kraljeænice, avremenom dovodi do sraπtavanja zglobovakraljeænice (ankiloza).Ponekad su boleπÊu zahvaÊeni i drugi organi(oËi, srce, pluÊa, bubrezi).

Ankilozantni spondilitis je tri puta ËeπÊi umuπkaraca nego u æena, a obiËno poËinjeizmeu 20. i 40. godine æivota. »eπÊi je 10-20 puta u prvih roaka bolesnika s ankilozan-tnim spondilitisom nego u opÊoj populaciji.Smatra se da je kod osoba sa genetskompredispozicijom pojava bolesti najËeπÊepotaknuta crijevnom ili urinarnom bakter-ijskom infekcijom.

LIJE»ENJETerapija ankilozantnog spondilitisa ukljuËujeprimjenu specifiËnih lijekova (nesteroidniprotuupalni lijekovi, sulfasalazin, kortiko-steroidi), mjera fizikalne terapije, kao i svako-dnevno razgibavanje i vjeæbanje.

Osobama koje boluju od ankilozantnog spon-dilitisa strogo se zabranjuje puπenje, jercigaretni dim moæe ubrzati stvaranje oæiljakana pluÊnom tkivu te dodatno oteæati disanje.

Novija istraæivanja su pokazala da neki prirodnipreparati mogu biti korisni u prevenciji i ubla-æavanju tegoba te neugodne bolesti. Danasse osobama koje boluju od ankilozantnogspondilitisa Ëesto preporuËuje uzimati sup-lemente probavnih enzima - pepsina, bro-melaina, papaina, kao i preparate koji sadræebakterije mlijeËnog vrenja - radi odræavanjazdravlja probavnog sustava i ravnoteæecrijevnih bakterija.

Rezultati nekolicine radova govore u prilogteoriji da se na taj naËin moæe odgoditi ilismanjiti rizik podraæaja organizma razliËitimbakterijama, pa tako vjerojatno i smanjitijaËinu njegovog autoimunog odgovora.

spondilitisankilozantni

Digestin® tabletesadræe dragocjene biljne enzime

(bromelain, papain, laktoenzimi, celulaza)koji u æelucu i crijevima snaæno potiËu

probavljanje hrane.

Digestin® tablete zaustavljaju procesetrulenja te sprjeËavaju neugodno

nadimanje i podrigivanje.

KAKO PREPOZNATIANKILOZANTNI SPONDILITIS?

NajËeπÊi simptom je bol u leima, premdabolest moæe poËeti atipiËno - naperifernim zglobovima, osobito u

djece i æena, a vrlo rijetko i upalomπarenice oka.

Bol i ukoËenost u podruËju kraljeænice idrugih zglobova progresivnog je tijeka,te se postupno pogorπava. Simptomi suobiËno najizraæeniji ujutro ili nakon duæeg

perioda fiziËke neaktivnosti. Bol iukoËenost mogu se ublaæiti

razgibavanjem, grijanjem ili tuπiranjemtoplom vodom nakon ustajanja.

BuduÊi da od ankilozantnog spondilitisaËesto obolijevaju i adolescenti, pravi uzrokboli u donjem dijelu lea ponekad dugo

ostaje neprepoznat, jer se pripisujesportskim ozljedama.

Kada doe do fuzije (sraπtavanja)zglobova kraljeænice, bol u potpunostinestaje, ali se gubi i svaka sposobnost

pokreta u tim zglobovima. Tako sraπtenizglobovi su krhki i podloæni frakturama,osobito nakon razliËitih trauma. Nagla

pojava boli i ponovna moguÊnost pokretau zahvaÊenim zglobovima ukazuje na

prisutstvo frakture.

Drugi rani simptomi su: ograniËenoπirenje prsnog koπa zbog difuznog

zahvaÊanja zglobova koji povezuju rebrai kraljeænicu, lagano poviπena tjelesnatemperatura, umor, anoreksija, gubitak

teæine i anemija.

Giht nastajekao posljedica prekomjernog

stvaranja ili nedovoljnog odstranjivanjamokraÊne kiseline. Viπak mokraÊne

kiseline u organizmu dovodi dodugotrajnog odlaganja soli mokraÊnekiseline (urata) u hrskavicu i oko nje.U akutnoj fazi bolesti javlja se bol,oteËenost, crvenilo, toplina i slaba

pokretljivost zahvaÊenog zgloba (najËeπÊeje pogoen noæni palac). U kroniËnomobliku bolesti moæe doÊi i do oπteÊenja

bubreæne funkcije.Giht se uspjeπno lijeËi lijekovima kojisnizuju razinu mokraÊne kiseline u

organizmu.Osobama koje boluju od gihta

preporuËuje se i posebna prehrana, ukojoj naroËito treba izbjegavati namirnice

æivotinjskog porijekla.

Prijedlog dijete kod gihta, kao i drugesavjete o zdravoj prehrani moæetepronaÊi na slijedeÊim adresama:Dietpharm-Fidifarm, Medicinskoinformativna sluæba, Podolje 10,Zagreb ili www.dietpharm.hr ili

e-mail: savjetovaliste@dietpharm.hr

ULOZI(GIHT)

OpÊe je poznata Ëinjenica da postoji velikarazlika izmeu obiËnih ljudi koji kod

obavljanja svakodnevnih poslovauglavnog sjede te aktivnih sportaπa Ëijeje tijelo podrvgnuto redovitim treninzima

pa ima i veÊe zahtjeve.Naime, aktivni su sportaπi zbog intenzivnefiziËke aktivnosti izloæeni metaboliËkom,fiziËkom i psihiËkom stresu. Zbog togaimaju i veÊu energetsku potroπnju, πto

znaËi da trebaju viπe hrane s viπe hranjivihsastojaka.

Za dobre sportske rezultate nuæan jesvakodnevan trening, trening poveÊavaoksigenaciju, a ona poveÊava proizvodnjuslobodnih radikala koji oπteÊuju staniËnemembrane tijela. Pod velikim pritiskompoveÊanih zahtjeva, tkiva i organi sportaπase viπe troπe i oπteÊuju, pa im je potrebno

i redovno obnavljanje.

BuduÊi da se tijekom intezivnog treningakoji se stalno ponavlja, oslobaa velikakoliËina slobodnih radikala, zbog jake

oksigenacije stanica i tkiva (10-15 putaveÊe od oksigenacije stanica i tkivaobiËnih ljudi), u prehrani sportaπa

antioksidansi moraju biti stalno prisutni,a poæeljne su i njihove kombinacije.

KOSTI I ZGLOBOVI

20

Protektin® kapsulesadræe koncentrat najvaænijih

antioksidansa za zaπtitu organizma oddjelovanja slobodnih radikala. Gama-linolenska kiselina, omega-3 masne

kiseline, vitamini C i E, selen i beta-karotenneizostavan su dodatak u prehrani

sportaπa.Protektin® kapsule predstavljaju

uËinkovitu zaπtitu od ubrzanog starenjai πtetnih oksidativnih utjecaja.

svakodnevica?

Koencim 10 plus® kapsule - orkestar 5 antioksidansa (koenzim Q10,vitamin E, vitamin C, beta-karoten, selen).Koenzim Q10 prirodni je sastojak hrane,

koji sudjeluje u stvaranju energije uljudskom tijelu. Djeluje i kao katalizator

koji ubrzava i usmjerava vaænebiokemijske procese.

Koencim 10 plus® kapsule πtite organizamod oksidativnog oπteÊenja, te osiguravaju

dodatnu energiju za srce, krvne æile ibrojne tjelesne sustave.

OZLJEDE: Sportska

©TOSE DOGA–A

U TIJELUSPORTA©A?

tipa II. Tjelesna aktivnost pomaæe u odr-æavanju normalnih vrijednosti glukoze u krvikod zdravih osoba, ali i kod osoba koje bolujuod πeÊerne bolesti. Vjeæbanjem se od-gaaju neugodne komplikacije πeÊernebolesti, a smanjuje se i potreba za inzulinom.

Brojna su istraæivanja pokazala da vjeæbemogu pomoÊi u prevenciji osteoporoze.Redovito vjeæbanje poveÊava gustoÊu kosti.Æenama koje veÊ boluju od osteoporoze lijeËnikÊe uz lijekove preporuËiti i adekvatne vjeæbe.

Neaktivnost i debljina doprinose razvojuartroze. Vjeæbe Êe poveÊati snagu miπiÊa ipokretljivost zglobova, πto Êe smanjiti bol iukoËenost koji se u njima javljaju. .

Bavljenje sportom najbolja je anti-stresterapija!Sport poboljπava raspoloæenje, smanjuje umor,razdraæljivost i depresiju. Sport ne utjeËesamo na srce i krvotok, nego i na mozak - onpozitivno utjeËe na sposobnost snalaæenja unovim situacijama, kreativnost i osobnost.

Kada danas govorimo o oËuvanju zdravlja, uprvi plan stavljamo zdrav naËin æivota. ©to toznaËi?To u prvom redu obuhvaÊa znanje i brigu ozdravoj prehrani te o nuænosti tjelesneaktivnosti, odnosno kretanja. Naime, naπe jetijelo svojom graom tako ustrojeno da je zaispravno odvijanje veÊine njegovih vitalnihprocesa vaæna fiziËka aktivnost. To se posebnoodnosi na zdravlje kostiju i zglobova naπegtijela.Zato je upravo sport danas vaæan sastavni dioæivota mnogih ljudi u cijelom svijetu i sve seviπe nameÊe kao stil æivota.

ZA©TO SE BAVIMOSPORTOM? Redovitom tjelovjeæbom postiæe se sma-njenje razine kolesterola i triglicerida u krvi.Kolesterol i trigliceridi vodeÊi su riziËni Ëimbenici

nastanka ateroskleroze i brojnih srËanihoboljenja, pa ne iznenauje podatak da Êeredovito tjelesno vjeæbanje smanjiti rizik odsmrti od srËanih bolesti za 40 posto! Vjeæbanjese preporuËuje i osobama koje veÊ boluju odnekih bolesti, uz lijeËniËki savjet i prilagodbuvjeæbi zdravstvenom stanju.

Bavljenje sportom snizuje krvni tlak i puls.

Vjeæbanje i odræavanje optimalne tjelesneteæine najbolja su prevencija nastanka dijabetesa

21

KAKO ODABRATI IDEALANSPORT?Ispravno odabrana vrsta sporta moæe sprijeËitirazvoj razliËitih zdravstvenih tegoba. Meutim,sport naæalost moæe i πtetno djelovati. .

Zato, prije nego se zapoËne bavljenjem bilokojom aktivnoπÊu, treba provjeriti zdravstvenostanje i procijeniti svoje tjelesne sposobnosti!Kao πto svaki lijek nije dobar za svaku zdrav-stvenu tegobu, tako ni svaka sportska aktiv-nost nije idealna za svaku osobu. Odabrati

centracije), oblikovanje pojedinih miπiÊnihskupina (miπiÊi lea, trbuha, ruku i nogu),terapijski uËinak u prvenciji bolesti kao iopasnost od ozljeda kod svakog testiranogsporta (ozljede oËiju i vida, ozljede ramena,ruku i prstiju, kraljeæaka, zglobova, tetiva iligamenata, koljena i meniskusa kao i ozljedemiπiÊa).

Tablica prikazuje bodovanje nekih od spo-menutih 40 sportova prema parametrima kojise odnose na prevenciju bolesti:

sport prema vlastitim potrebama nije, meu-tim, jednostavno i zahtjeva suradnju lijeËnika.Ovisno o zdravstvenom stanju, dobi i osobnomcilju, u suradnji sa struËnjakom svatko moæeodabrati svoj idealan sport.

Najnoviji rezultati testiranja 40 sportova, πtosu ga proveli ponajbolji svjetski struËnjaci,pomaæu nam da pravilnim odabirom sportaunaprijedimo vlastito zdravlje. ParametripraÊeni u navedenom testiranju odnosili suse na poveÊanje psihofiziËkih sposobnosti(poveÊanje izdræljivosti, brzine, maksimalnesnage, poboljπanje koordinacije kao i kon-

Objaπnjenje:

***VEOMAU»INKOVITO

**U»INKOVITO

*NEU»INKOVITO

Napomena:

Rezultati su opÊi,te je u interesupacijenta da seza detaljnijeinformacijeposavjetuje salijeËnikom.

aerobik * * * * * * * * * * * * * * *body building * * * * * * * * *nogomet * * * * * * * * * * *hodanje * * * * * * * * * * * * * * *veslanje * * * * * * * * * * * * * * * *biciklizam * * * * * * * * * * * * * * * * *ples * * * * * * * * * * * * * *jahanje * * * * * * * * * * * *gimnastika * * * * * * * * * * * * * *golf * * * * * * * * * * * *jogging * * * * * * * * * * * * * * *judo * * * * * * * * * *karate * * * * * * * * * *plivanje * * * * * * * * * * * * * * * * * *koπarka * * * * * * * * * * *rukomet * * * * * * * * * * *vaterpolo * * * * * * * * * * * *odbojka * * * * * * * * * * * *odb. na pijesku * * * * * * * * * * * *klizanje * * * * * * * * * * *stolni tenis * * * * * * * * * * * *boks * * * * * * *skijanje * * * * * * * * * * *ronjenje * * * * * * *tenis * * * * * * * * * * * * *jedrenje * * * * * * * * *

SmanjenjerazinemasnoÊa u krvi

SprjeËavanjepojave tegobakrvoæilnogsustava

SprjeËavanjepojaveortopedskihtegoba

PsihiËkoopuπtanje

Sportoviprikladni zadjecu i mlade

Sportoviprikladni zastarije osobe

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.............................................................................................................

.............................................................................................................

.............................................................................................................

.............................................................................................................

.............................................................................................................

Silicijeva zemlja®

- suπena na suncu i sterilizirana.

Kod sportskih aktivnosti na otvorenomËesto se javljaju:

sunËane opekotine, ubodi insekata,alergijski osipi, svrbeæ koæe razliËitog

uzroka.Oblozi od silicijeve zemlje blagotvorno

djeluju na nadraæenu i upaljenu koæu kojasvrbi, te ublaæavaju bol i otok koji se

javljaju pri uganuÊu zgloba.

Kondroin plus® kapsulesadræe kondroitin sulfat

i glukozamin sulfat.

Brojna kliniËka ispitivanja pokazuju dase primjenom preparata koji sadræe

glukozamin sulfat i kondroitin sulfatublaæavaju bolovi u koπtano-zglobnomsustavu, smanjuju otekline te poveÊava

pokretljivost zglobova.Kondroitin sulfat i glukozamin sulfat

pospjeπuju i oporavak zglobnih strukturakod razliËitih sportskih ozljeda.

Miosan® ulje za masaæuMiosan® je smjesa eteriËnih ulja,

namijenjena za lokalnu, tj. vanjskuprimjenu kod glavobolja i bolova u

miπiÊima.

Djelotvorni sastojci Miosan® uljalokalnom primjenom dobro prodiru

kroz koæu i potkoæna tkiva, gdje djelujuprotuupalno, analgetski, spazmolitiËki

i rashlaujuÊe.

22

KliniËka istraæivanja su dokazala da se isto-vremenom primjenom kondroitin sulfata iglukozamin sulfata postiæu znaËajni rezultatiu lijeËenju degenerativnih promjena zglobova:dolazi do postupnog i progresivnog smanjenjaboli u zglobovima, kao i poveÊanja njihovepokretljivosti.

Ti su se prirodni spojevi pokazali korisnim ikod akutnih, svakodnevnih sportskih ozljeda:

• uganuÊa i iπËaπenja zglobova, i• ozljeda tetiva i ligamenata.

Neznanje i nedovoljna priprema -koja treba biti postupna tako da omoguÊizagrijavanje - najËeπÊi su razlozi ozlje-ivanja pri rekreativnom bavljenju sportom.

Kod profesionalnih sportaπa najËeπÊi su uzrociozljeda dugotrajna nefizioloπka optereÊenja iizlaganje pretjeranom naporu, koji Ëesto graniËis potpunom iscrpljenoπÊu.

Nefizioloπka optereÊenja su Ëesto uzrok nas-tanka degenerativnih bolesti zglobova. Zglobnahrskavica je prva na udaru i to na mjestima

najjaËeg optereÊenja: javljaju se ulceracije kojedovode do oπteÊenja i stanjenja hrskavice.Zbog nestajanja hrskaviËnog tkiva, ogoljelokoπtano tkivo sklerozira uz stvaranje cistiËnihπupljina. U kasnijoj fazi moæe doÊi do skvrËenjazglobne Ëahure, πto dovodi do kontrakture, tj.ograniËenja pokreta zgloba. NestajanjemhrskaviËnog tkiva smanjena je i apsorpcijaudaraca, a kao posljedica toga javlja sekarakteristiËna bol u zglobu i okolnim tkivima.

U podlozi degenerativnih promjena zglobnehrskavice nalazi se gubitak proteoglikana(glukozamina i kondroitina).

• Ozljede zglobova prstiju, ruku i ramena - posebno su Ëeste u skupnim sportovima poput VATERPOLA, KO©ARKE I ODBOJKE.SliËne ozljede mogu se javljati i u pojedinaËnim sportovima. Tako je npr. za TENIS karakteristiËna pojava tzv. teniskog lakta (bol u laktukoja se javlja zbog prejakog naprezanja miπiÊa podlaktice).

• Kod VESLANJA Ëesto dolazi do ozljeda gornjih ekstremiteta i lea.

• Ozljede gleænja u vidu uganuÊa te ozljede koljena najËeπÊe su u sportovima kod kojih se koriste donji ekstremiteti: TR»ANJE, NOGOMET,SKIJANJE, NEKE ATLETSKE DISCIPLINE.

• Kod NOGOMETA©A je poznat pojam sindroma bolnih prepona, kod SKAKA»A skakaËko koljeno, a kod TRKA»A trkaËka potkoljenica,πto se sve ubraja u sindrome prenaprezanja koji nastaju nakon ponavljane traume.

• Ozljede kraljeænice su naroËito teπke ozljede. »este su kod JAHANJA, pri padu s konja, kao i prilikom SKOKOVA U VODU.

• Upale tetivnih ovojnica, kao i prsnuÊe tetiva kod jakih i naglih pokreta, Ëesta su sportska oπteÊenja.

• Ozljede miπiÊa u vidu nagnjeËenja i istegnuÊa javljaju se kod gotovo svih sportova. Kod jaËih ili naglih pokreta moæe doÊi do rastrgnuÊaili potpunog razdora miπiÊa. Posebna vrsta miπiÊnog oπteÊenja su tzv. miogeloze, bolne nakupine u miπiÊima, netraumatska oπteÊenjakoja nastaju kao posljedica dugotrajnije poveÊane napetosti u miπiÊima. NajËeπÊe se javljaju u miπiÊima lea.

NAJ»E©∆ESPORTSKEOZLJEDE:

DIETPHARM-FIDIFARM

23

moæete postavljati pitanja o svim zdravstvenimproblemima koji Vas muËe i na koje traæiteodgovor.

PostavljajuÊi pitanja direktno u program,ujedno pomaæete i drugim sluπateljima urjeπavanju njihovih zdravstvenih problema.

Sluπajte nas:

Svakog ponedjeljka:HR OSIJEK 10:30-11:00HR ZADAR 11:00-11:30HR PULA 11:30-12:00HR SPLIT 12:00-12:30HR DUBROVNIK 12:30-13:00

Svakog petka:NARODNI RADIO 11:20-11:40OBITELJSKI RADIO 12:15-12:35

Svakog drugog Ëetvrtka:RADIO »AKOVEC 13:15-14:00ÆUPANIJSKI RADIO VARAÆDIN 11:00-12:00

SAVJETOVALI©TENaπe telefonsko Savjetovaliπte otvoreno jesvakog radnog dana od 9-15 sati na telefonubr.: 01/ 37 68 544. LijeËnici s bogatimiskustvom stoje Vam na raspolaganju zaopπirniji razgovor o Vaπem zdravlju.O kvaliteti rada Savjetovaliπta i onjegovoj popularnosti najbolje govoripodatak da je tijekom 2001. gdineprimljeno viπe od 10.000 Vaπihpoziva.

ZDRAVLJEOd samog osnutka naπe tvrtke, velike naporeulaæemo u zdravstveno prosvjeÊivanje i edu-kaciju stanovniπtva. VodeÊi se geslom “Zdravljeje jedina glavnica vrijedna ulaganja“ ne-prekidnim radom naglaπavamo vaænostprimjerene brige o zdravlju, uvjereni da binam upravo briga o zdravlju trebala biti naprvom mjestu u svakodnevnom æivotu.

Uvjereni da je jedini put u ostvarenju æivotnesreÊe zdrav naËin æivota i oËuvanje zdravlja,jednostavnim i svima razumljivim jezikomgovorimo o najrazliËitijim zdravstvenim pro-blemima i moguÊnostima njihovog ublaæa-vanja ili rjeπavanja.

Ponosni smo da je takav pristup urodio plo-dom. Danas je naπe ime sinonim za prevenciju,lijeËenje i oËuvanje zdravlja prirodnim i biljnimpripravcima, a korisnici naπih proizvoda doæi-vljavaju nas kao tvrtku- prijatelja, koja, vodeÊiraËuna o æeljama i potrebama stanovniπtva,nudi program prirodnih proizvoda koji pruæajucjelovitu zaπtitu organizma.

Naπu uspjeπnost velikim djelom temeljimo naneposrednom kontaktu s Vama, korisnicimanaπih proizvoda. Zbog toga smo, svakodnevno,otvoreni za sva Vaπa pitanja i sugestije kojeshvaÊamo kao putokaz za naπ daljnji rad.

RADIO EMISIJEVeÊ dugi niz godina, gostujemo na valovimaradio stanica sa svojom zdravstveno eduka-tivnom emisijom "Prevencijom do zdravlja".Veliku sluπanost ove emisije duguju neposred-nom kontaktu izmeu sluπatelja i naπih lijeËni-ka i farmaceuta. Nakon kratkog stuËnog uvodau odreeni zdravstveni problem, otvara Vamse moguÊnost telefonskog razgovora u kojem

Æelite li nam se obratiti pismeno, svoja pi-tanja moæete uputiti poπtom na adresu:

Dietpharm Fidifarm, Podolje 10, Zagreb,ili na e-mail:savjetovaliste@dietpharm.hr

Brzi i detaljni odgovori naπe lijeËniËkofarmaceutske sluæbe pomoÊi Êe Vam u rjeπenjuVaπih nedoumica i ponuditi neke od mo-guÊnosti odabira pravog puta k dobromzdravlju.

INTERNETZdravlje na internetu Ëeka Vas na naπimadresama:www.dietpharm.hr iwww.fidifarm.hr

Dietpharmov zdravstveni centar na WEB-usadræi opπirne tekstove o zdravlju i naËinimakako ga saËuvati, informacije o naπojdjelatnosti, prikaz naπeg cjelokupnogprograma i svih noviteta koje Vam nudimo...

Telefonskosavjetovaliπte

2001:viπe od

10.000poziva!

radio,savjetovaliπte,

internetemisije

Oslonite se na Dietpharm!

Ako

meh

anizam

Vaπeg zdravlja posustaje...

...ne Ëekajte 5 do 12!

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

»itate li dnevne novine? Ako da, koje?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kupujete li dnevne novine nekim posebnimdanom u tjednu? Ako da, kojim?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

»itate li tjedne Ëasopise? Ako da, koje?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Volite li u novinama i Ëasopisima Ëitati rubrike

i Ëlanke o zdravlju?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

»itate li mjeseËnike o zdravlju? Ako da, koje?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Da li redovito sluπate neku radio stanicu?

Ako da, koju?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Godina roenja: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Da li ste veÊ koristili proizvode Dietpharma?

Ako jeste, koji su to proizvodi bili?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Po Ëijoj preporuci ste ih poËeli koristiti?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Da li neke proizvode Dietpharma koristite

redovito?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Da li koristite sliËne proizvode drugih

proizvoaËa?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Moæete li se sjetiti imena drugih proizvoaËa

ili imena proizvoda?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Da li ste do sada sluπali naπu radio emisiju

"Prevencijom do zdravlja"?

Ako jeste, πto mislite o toj emisiji?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Imate li svoju omiljenu TV emisiju? Koju?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Koristite li se Internetom?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Koje su Vaπe omiljene hrvatske WEB stranice?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Imate li primjedbe na naπ dosadaπnji rad ili

neku sugestiju za buduÊnost?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Molimo Vasda odgovore na anketu

poπaljete na adresu:

DIETPHARM FIDIFARMPodolje 10,

10 000 Zagreb

Ukoliko æelite ubuduÊe besplatno na Vaπu kuÊnuadresu dobivati informacije o naπim proizvodima,

poπaljite svoje podatke na adresu:

Dietpharm - Fidifarm,Podolje 10, 10 000 Zagreb

Ime i prezime:

Ulica i broj:

Mjesto:

foto

: Fot

o Sp

ring

diz

ajn:

Priæ

miÊ

tis

ak: R

adin

Rep

ro i R

oto

br. 4

BuduÊi da se naπ rad temeljina vaπim potrebama, molimoVas (da odvojite nekolikotrenutaka i) odgovorite napitanja u anketi.

NeobiËno nam je vaænosaznati Vaπe miπljenje jer Êe

nam ono posluæiti kao puto-kaz za buduÊi rad.Napominjemo da Êe se odgo-vori koristiti iskljuËivo unutartvrtke Dietpharm-Fidifarm,i neÊe se dati na uvid treÊimosobama.Unaprijed Vam zahvaljujemo.