Tipik Sevastokratora Isaka Komnina za manastir Bogorodice Kosmosoteira (Ἡ Θεοτόκος ἡ Κοσμοσώτειρα - spasiteljka sveta) kod mesta Vira (Bera)

Datum: 1152.

Korišćeno izdanje: L. Peti (Petit), "Tipik manastira Kosmosotire kod Aenosa (1152)", IRAIK (Izvestiia Russkago Archeologicheskago Instituta v Konstantinople) 13 (1908), 17-75, sa tekstom na str. 19-751.

Rukopis: Prepis je izradio Ilias Cicelis (Elias Tsit(s)elis - tako bi trebalo da piše - prim. prev.) (pre 1904.) iz kodeksa sa kraja 16. veka.

Drugi prevodi: nema

A. Život osnivača2

Isak Komnin je rođen 1093. kao šesto dete Aleksija I Komnina i Irine Dukene Komnine. Godine 1118. podržao je najstarijeg brata u osiguravanju prestola kao Jovana II Komnina (1118-43), a protiv njihove sestre Ane Komnine. Postao je patron manastira Hora u Carigradu i bio je odgovoran za veoma značajnu rekonstrukciju (manastirske) crkve3. Prema poglavlju [89] tipika (29) Kosmosoteira, on je prvobitno nameravao da bude tamo sahranjen i bila mu je pripremljena i bogato opremljena grobnica. Bio je takođe i pokrovitelj umetnosti, budući da je poručio izradu bogato ukrašenog Osmoknjižja koje se sada nalazi u biblioteci istambulskog Saraja4. Isak je došao u sukob sa novim carom 1122. ili početkom 1123. i otišao u dobrovoljno progonstvo dugo četrnaest godina.5 Za to vreme je posetio Svetu Zemlju, gde je dao novac da se izgradi akvadukt za manastir Sv. Jovana Krstitelja koji se nalazio u blizini reke Jordan.6 Njegovi ponovljeni pokušaji da dobije podršku od susednih vladara i napravi savez protiv svoga brata nisu uspeli. Pomirio se sa Jovanom II 1136. g.7

Nakon kratkog perioda dobrih odnosa, Isak je ponovo počeo da spletkari protiv Jovana II, pa je bio proteran u Herakleju na Pontu (Crnom moru - prim. prev.), gde se zatekao kada je car iznenada umro

1 Nakon što je ova knjiga otišla u štampu, izišlo je novo izdanje tipika Kosmosotire koje je objavio G. K. Papazoglu (Papazoglou) zasnovano na rukopisu sa kraja 16. veka koji je nedavno otkriven u biblioteci manastira Sv. Gerasima na Kefaleniji (Typikon Isaakiou Alexiou Komnenou tes mones Theotokou tes Kosmosoteiras [Komotene, 1994]). Ovaj rukopis se smatrao izgubljenim početkom veka (vidi niže Istoriju institucije, D: Identifikacija lokacije i objavljivanje tipika i Petit, “Kosmosotira” str. 17–18). Želimo da se zahvalimo Dr. Nancy P. Sevcenko što nam je ukazala na ovo izdanje i izrazimo žaljenje što se pojavilo suviše kasno da bismo se njime okoristili.2 O Isaku Komninu vidi Ferjančić, “Sevastokratori” str. 156–57; Jurevič (Jurewicz), Andronikos I, str. 28–35; Kazdan (Kazhdan), “Isaac Komnenos” str. 1146; Varzos, Genealogia, vol. 1, str. 238–54.3 U vezi sa ovom institucijom vidi see Janin, Géographie, vol. 3, str. 531–38; Austerhaut (Ousterhout), Kariye Camii; i and Andervud (Underwood), Kariye Djami, vol. 1, str. 3–23.4 Uspensky, “Seralskii kodeks”.5 Nikita Honijat (Niketas Choniates), Historia, izd. J. A. Van Dieten (Berlin, 1975), str. 32; u vezi sa datovanjem vidi Sinos, Kosmosoteira, str. 9, br. 24.6 Kurc, „Neobjavljeni tekstovi“ (Kurtz, “Unedierte Texte”), str. 102.7 Honijat (Choniates), Historia, izd. Van Dieten, str. 32; za datovanje vidi Sinos, Kosmosoteira, str. 10, br. 29.

nesrećnim slučajem u lovu 1143.g.8 Čim je sin Jovana II, Manojlo I Komnin (1143-80) uspeo da se izbori za presto, pozvao je svog strica iz izgnanastva. Isak se nakon toga pojavjuje na svom od oca nasleđenom imanja u tračkoj Viri (Bera), gde 1152. počinje da sastavlja tipik. Kako sam piše u poglavlju [5] tipika (29) Kosmosoteira, namera mu je bila da manastiru daruje doslovno celo svoje imanje. Prema njegovim rečima, on je bio "obnovitelj" ove manastirske institucije [5], jer napominje da je na tom mestu pre toga bila nekakva građevina. Temelji hrama, međutim, sačuvani na tom mestu potiču iz 12. veka. U vreme kada je tipik bio završen, na lokaciji manastira još je bilo pomoćnih zgrada koje nisu bile dovršene, uključujući i kapelu za sahranjivanje monaha [118], a moguće i cisterna [73], uporedi [113]. Ne zna se vreme Isakove smrti, ali na velikoj slomljenoj mermernoj tabli, koja se sada nalazi u Episkopskom muzeju u Aleksandrupolisu, sačuvao se natpis koji je možda bio uklesan za njegovu grobnicu.9

B. Kratki istorijat manastira u doba VizantijeTrideset godina pošto je napisan tipik, Isakov sin postaje car kao Andronik I (1183-85). Ovaj nadareni ali okrutni car posetio je manastir Kosmosoteira 1183. da bi odao poštu očevom grobu.10 Manastir je verovatno bio konfiskovan od strane vlade Isaka I Anđela (1195-1203).11

Posle pada Carigrada u vreme Četvrtog krstaškog rata, manastir je bio dat na poklon maršalu Žofroa de Vilarduenu (Geoffroi de Villehardouin), autoru čuvene istorije Četvrtog krstaškog rata.12 Ta oblast, međutim, nije ostala dugo u rukama Latina, već ju je, 1205. osvojio bugarski vladar Kalojan (1197-1207). Vraćena je pod grčku upravu u vreme nikejskog cara Jovana III Duke Vataca (1221-54) koji je kratko boravio u manastiru 1246.13

U vreme dinastije Paleologa, manastir je postao utvrđenje i, kao i mnogi carski manastiri, povremena tamnica.14 Godine 1341. manastir su branili sami monasi i grupa seljaka od Jovana IV Kantakuzina, tadašnjeg pobunjenika, a budućeg cara (1347-54).15 U vreme abdikacije Jovana VI Kantakuzina (1354), monasi su napustili manastir.16

[Manastirski hram Osmanlije pretvaraju u džamiju, kojoj kasnije Bugari vraćaju prvoitni izgled i namenu. Samo mesto Feredžik menja ime u Fere kada, posle Balkanskih ratova (1912-13.) taj deo Trakije ponovo ulazi u sastav Grčke - skraćeno]****Analiza

8 John Kinnamos (Jovan Kinam - Ἰωάννης Κίνναμος – viz. istoričar iz 12. veka), Historia, izd. A. Majneke (A. Meineke), CSHB [Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae] (Bonn, 1836), str. 32.9 Izd. Uspensky, “Seralskii kodeks” str. 26, i Patterson (Sevcenko), “Frescos” dtr. 47 (sa prevodom na engleski); vidi i raspravu kod Austerhauta (Ousterhout), rev. Sinos, Kosmosoteira, str. 230. 10 Choniates, Historia, str. 280.11 Choniates, Historia, str. 452.12 Geoffroi de Villehardouin, Osvajanje Konstantinopolja (La conquête de Constantinople), izd. Edmond Faral, 2 toma (Paris, 1938–39), tom 2, str. 190.13 Georgije Akropolit, Hronički zapis (Chronike Syngraphe), izd. A. Hajzenberg (A. Heisenberg), Dela Georgija Akropolita (Georgii Acropolitae opera) (Leipzig, 1903), corr. P. Wirth (Stuttgart, 1978), tom 1, str. 72.14 Jovan Kantakuzin, Istorija u četiri knjige (Ίστορίαι - Historiarum libri IV), izd. L. Schopen, CSHB (Bonn, 1828–32), tom 2, str. 111, 348; vidi i Sinos, Kosmosoteira, str. 22–23.15 Kantakuzin, Istorija (Kantakouzenos, Historiarum libri IV), CSHB, tom 2, str. 196.16 Na istom mestu, tom 3, str. 310.

Ovaj značajni dokument se nalazi među reformskim tipicima evergetidske tradicije, premda se njegovom autoru, kao ni njegovoj majci Irini Dukeni Komnini, nisu dopadale neke egalističke tendencije reformskog pokreta. Uopšteno govoreći, Isak Komnin je prilagodio ideologiju i strukturu manastira vizantijskog reformskog pokreta iz 12. veka sebi bližim normama tradicionalno privatnog patronatstva, koje su u daleko manjoj meri ograničavale privilegije osnivača.

A. Upotreba tipika - modelaKao i tipik (27) Kecharitomene, i ovo je evergetidski tipik. Ali, dok je poglavlja pomenutog tipika bilo neohodno sortirati u sasvim nove analitičke grupe radi različitog odnosa prema evergetidskim tekstovima, dotle se poglavlja tipika (29) Kosmosoteira mogu odmah podeliti u pet grupa prema različitim stepenima originalnosti, odnosno zavisnosti od tipika koji mu je poslužio kao model.

1. Grupa - originalna uvodna građaAutor je od samog početka nameravao da primeni evergetidski model za svoj manastir. On otvoreno identifikuje [8] svoj izvor kao (22) Evergetis. Njegova regulatorna poglavlja od [1]-[12] trebalo je da budu samo kao dopuna prepisima iz izvora.

2. Grupa - evergetidski prepisiOvu grupu čine poglavlja od [13] do [29] i ona su, kako autor sam kaže, uglavnom prepisi iz tipika (22) Evergetis namenjeni da služe kao vodič za bogoslužbena pitanja i pitanja režima ishrane. Ovi prepisi su pretežno doslovni ili gotovo doslovni; Samo na kraju poglavlja [27] postoji značajan autorov dodatak.

3. Grupa - pomešana originalna i evergetidska građaU zaključku poglavlja [30] sam autor kaže: "ono što sada sledi su moje sopstvene želje". U stvari, međutim, on nastavlja u značajnoj meri da se oslanja na tipik (22) Evergetis tako što ga obimno citira ili parafrazira od poglavlja [30], pa sve do poglavlja [61], s tim što umeće nešto od sopstvene građe, a nešto od građe iz drugog evergetidskog tipika. To je neuobičajen postupak; autori dva ranija tipika koja se oslanjaju na tipik (22) Evergetis, a to su tipici (30) Phpberos i (27) Kecharitomene, sa više doslednosti se odnose prema tekstu tipika-modela (uzora), baš kao što čini i naš autor u prethodnim grupama poglavlja svog tipika. Međutim, u ovoj trećoj grupi poglavlja Isak, čini se, kao eho ponavlja (premda suštinski ne citira) tipik svoje majke.17 Naš autor se koristi ovim tipikom, ili možda nekim drugim evergetidskim dokumentom, kao što je, možda, izgubljeni tipik manastira Philanthropos, da bi ideologiju svoga tipika učinio savremenom. Tako nalazimo odredbu (pogl. [45]) o prinudnoj prodaji (u nekom hitnom slučaju) pokretne imovine drugim crkvama, izričitu zapovest (pogl. [57]) da se očuva kinovijalni ustav čak i u krajnje teškim okolnostima ( in extremis), zabranu (pogl. [58]) unosnih prodaja ili zamene imovine i opis (pogl. [60]) postupka čuvanja riznice, što se sve nalazi u tipiku (27) Kecharitomene, ali ne i u ranijem tipiku (22) Evergetis.

4. Grupa - svojstvena originalna građaOva grupa, od poglavlja [62] do poglavlja [116], sadrži veliki broj često veoma kratkih poglavlja, koja je autor očigledno sam sastavio. Jedino poglavlje [81], u kome se monasima oduzima pravo da u bilo čemu preispituju svog igumana, činise svoju inspiraciju duguje poglavlju [18] tipika (22) Evergetis, no ipak u ovoj drupi poglavlja ima mnogo ponavljanja i pojašnjavanja, koja su većinom rezultat autorovog ponovnog razmišljanja o nekim odredbama koje je prethodno prepisao ili parafrazirao iz tipika (22) Evergetis. U nekom pažljivije uređenom dokumentu, kao što je, na primer, (30) Phoberos ili dokument 17 Tipik (27) Kecharitomene [2], [9], [10], [24], [55]; uporedi tipik (29) Kosmosoteira [57], [58], [45], [60], [57].

njegove majke, (27) Kecharitomene, autorove lične sklonosti su prikrivene odgovarajućim prepisima iz dokumenta (22) Evergetis. Možda je autorova bolest [70] ako ne čak i bliskost smrti sprečila autora da sa više reda i konvencionalnosti pristupi sastavljanju jednog evergetidskog tipika.

5. Grupa - opravdavanja ranijih odredbiPoslednja grupa, poglavlja [117] do [119], su očigledno sastavljena kao odgovor na kritiku ostatka dokumenta, koju mu je uputio možda iguman manastira ili čak i cela monaška zajednica. Tu susrećemo izrazito odbrambeni ton kojim autor brani svoju odredbu [117] o privilegijama nekih svojih laičkih prijatelja i planovima [118] za sahranjivanje upokojenih monaha.

6. Neposredni uzor (model) ovog dokumentaKao Jovan, autor tipika (30) Phoberos, Isak Komnin je dosledno prepisao dokument (22) Evergetis, svakako u još većoj meri nego što je to činila njegova majka u svom tipiku (27) Kecharitomene, a da ne pominjemo autore kasnijih dokumenata evergetidske tradicije. Tipici (30) Phoberos i (29) Kosmosoteira često su jedini sačuvani dokumenti koji su prihvatili neke od arhaičnijih institucionalnih formi iz tipika (22) Evergetis, kao što su, na primer, tri rizničara. Oni često na isti način razbijaju duga i glomazna poglavlja tipika (22) Evergetis, po istom redosledu se oslanjaju na svoj model i u nekoliko slučajeva imaju čak i istu numeraciju poglavlja (vidi Apendiks C).

Nije toliko značajno što je dokument (30) Phoberos, koji je napisan ili ubrzo posle, ili možda čak i pre konačnog oblika dokumenta (22) Evergetis, dosledna kopija svog modela. Ali veoma iznenađuje što je dokument (29) Kosmosoteira takođe dosledna kopija tipika (22) Evergetis, a što ima tako malo vidljivih veza (izuzev onih nekoliko poglavlja u 3. grupi) sa dokumentom (27) Kecharitomene. Ovaj zanimljiv sklop odnosa između ova četiri dokumenta sugeriše da je morala postojati neka "vulgarna" verzija tipika (22) Evergetis koja je bila u opticaju tokom 12. veka, a koja je bila nešto drugačija od sačuvanog teksta ovog važnog dokumenta. Možda bi taj "vulgarni" dokument mogao, recimo, da se identifikuje ili kao "izgubljeni tipik" pretpostavljen ranije kao izvor post-evergetidske sadržine dokumenta (27) Keharitomene, ili možda kao neka druga karika u lancu reformskih tipika proizašlih iz originalnog dokumenta (22) Evergetis.18 Kakav god da je njegov tačan identitet, izgleda da je on najverovatnije bio model (uzor) prvo tipika (30) Phoberos, a potom, i to u nešto savremenijoj verziji, model tipika (29) Kosmosoteira.****

C. Život monaha1. Broj monaha

Isak Komnin je očigledno nekoliko puta menjao mišljenje o broju monaha koje manastir treba da izdržava. Prvobitno, on utvrđuje [3] taj broj na 50; njih je trebalo da da služe još 24 slugu. Trebalo je da svi imaju preko 30 godina starosti, ali kasnije on smanjuje minimalnu starost [49] na 24 ili 26 godina (to čini u pogl. [50]) za rođake i poznanike koji su prethodno primljeni. Evnusima nije bilo dopušteno da budu primljeni, izuzev u slučaju kada se pojavljuju kao darodavci vredne imovine. Igumanu se zapoveda [3] da bira monahe "vrlinom ukrašene, a ne proste i nedisciplonovane i bez ikakvog obrazovanja", što je moglo da znači da je autor očekivao da oni budu poreklom iz više klase. Potom autor izraža [48] svoja predviđanja o porastu broja monaha u budućnosti, ukoliko to okolnosti dopuste; ali pod uticajem poglavlja [23] iz dokumenta (22) Evergetis on podržava i ideju o nepovećavanju broja blagočestivih 18 U vezi sa predloženim posrednicima, vidi raspravu kod (27) Kecharitomene, Analiza, B. Tipik - Model.

monaha koji su dostupni. Prema kraju tipika, autor gotovo apeluje [88] na igumana da "pohita da uveća" broj monaha koliko god manastirski prihod dopušta. ****

3. Fizički radObavljanje dužnosti slugu treba smatrati [81] "himnom Bogorodici", što će reći da je njihov rad jednako vredan kao i pojanje drugih monaha u hramu. Jedina specifična odgovornost koja se spominje jeste obaveza nekih da služe [61], [70] kao negovatelji u bolnici. Premda autor nalaže [97] igumanu da unutar manastirskog kruga organizuje zanatlije koji bi radili na projektima izgradnje, oni su ipak verovatno posebna grupa laičkih radnika koji su bili na raspolaganju manastiru.****

5. Svetotajinski životSvetotajinski život monaha bio je organizovan sasvim po uzoru na odredbe u pogl. [13] iz tipika (22) Evergetis, uključujući "prvu i sveobuhvatnu ispovest" [18] prilikom postrizavanja, svakodnevno ispovedanje [16] igumanu posle toga i pristupanje pričešću [14] prema igumanovom rasuđivanju.

6. Opštežiteljni (kinovijalni) način životaOsnivač se zalaže [6] za kinovijalni način života, koji je on pre svega shvatao kao zajedničko učestvovanje u obedovanju. Kasnije u tipiku, parafrazirajući pogl. [25] iz dokumenta (22) Evergetis, obezbeđuje [52] zajedničko snabdevanje odećom (sa listom specifičnih odevnih predmeta u pogl. [62]); podržavanje ključne odredbe u pogl. [26] iz tipika (22) Evergetis u kojoj se govori o jednakosti u hrani, piću i odevanju za sve [53] odmah nakon toga, što je podržano, baš kao i u tipiku-modelu, mesečnim igumanovim obilaskom monaških kelija radi oduzimanja neodobrenih ličnih predmeta. Na način tipičan za ovog autora, u tipiku se ponavlja [57] podsticanje na zajednički život, što je parafraza poglavlja [42] iz tipika (22) Evergetis. Značajni darodavci, međutim, mogu biti izuzeti (uporedi pogl. [55]) iz obaveze da boravi u zajedničkoj keliji.****

D. Ustavna pitanja 1. Nezavisni i samoupravni status

Isak Komnin objavljuje [12] da Kosmosoteira treba da bude nezavisni manastir, nikada "potčinjen carskoj, privatnoj ili patrijarhalnoj vlasti" niti bilo kome od njegovih naslednika. U oštećenom delu teksta čini se da se aludira na haristiku (charistike) ili neku kasniju formu institucionalnog iskorišćavanja; autor nalaže igumanu da izbegava "takvu vrstu štetnog upravljanja koje vodi u propast".

Nešto dalje u tipiku, autor se vraća na tu temu u poglavlju [31] koje se više bavi pravnim temama i koje podseća na terminologiju u pogl. [12] tipika (22) Evergetis, ali je u stvari bliže post-evergetidskoj formulaciji (uporedi pogl. [33] tipika (30) Phoberos, pogl. [1] tipika (27) Kecharitomene, pogl. [69] tipika Pantokrator i pogl. [4] tipika Mamas) koja izričito zabranjuje u budućnosti bilo kakvo učešće u charistike, epidosis i ephoreia kao i u ostalim oblicima institucionalnog iskorišćavanja.

Isak takođe ističe da je on [108] dobio od patrijarha na dar teško oštećenu Aurelijanovu crkvu sv. Stefana u Carigradu, koja sada, pošto ju je on obnovio, služi kao metoh manastira Kosmosoteira i koristi se za privremeni boravak monaha koji odu u prestonicu.

2. RukovođenjeAtor apeluje [31] na cara da pomogne monasima ako bi se u budućnosti našli u teškoćama, ali se uzdržava od toga da cara odredi za protektora manastira. S obzirom na to, autor je bliži evergetidskim reformskim principima nego njegova majka, carica Irina Dukena, autorka tipika (27) Kecharitomene, ili njegov brat, car Jovan II, autor tipika (28) Pantokrator.

Umesto toga, Isak pobožno određuje [12] samu Bogorodicu za zaštitnicu manastira, pokroviteljku i saveznicu u zaštiti (ephoreia) i pomoći (epikouria) manastiru. To je u stvari značilo da je iguman, pridržavajući se evergetidskih principa, bio stvarni gospodar manastira: "on ima slobodnu vlast u upravljanju manastirom u svemu". Nešto kasnije Isak ovu vlast detaljnije definiše [31] da bi u nju uključio primanje monaha u manastir i udaljavanje iz njega, kao i kontrolu nad prihodima i rashodima. Pored toga, iguman je imao pravo (ukoliko je pred smrt potpuno svestan) da izabere [12] svog naslednika, pošto prethodno sazove sve monahe i posavetuje se sa njima. Čak i ukoliko se iguman sprema da se povuče sa položaja, on još uvek ima preavo da uz pomoć ostalih monaha odredi svog naslednika.

Kao što čini sa mnogim drugim temama, autor se vraća [32] i na ovu. Ovde on preuzima voćstvo od tipika (22) Evergetis (to jest njegovog pogl. [14]) i predviđa da novi iguman bude izabran "bez uticaja podmićivanja ili pristrasnog glasanja", najbolje jednoglasno ili bar složnim glasanjem "važnijih i istaknutih monaha". Ova naknadna obrada ove teme predstavlja autorov pokušaj da pomiri evergetidsku tradiciju sa sopstvenim idejama, koje su predviđale veću ulogu igumana u biranju naslednika.

Kasnije u tipiku Isak Komnin dodaje [78] odredbu da niko spolja ne može da bude izabran za igumana, već da za igumana mora da bude izabran jedan od monaha monaške obitelji.

Obred postavljenja igumana bio je ustanovljen tako da istakne da igumanova vlast proističe iz samog tipika koji se to prilikom nalazi u oltaru zajedno sa pastirskim štapom.

3. Izbor ostalih službenikaIguman, zajedno sa "nekim istaknutim" monasima bratstva trebalo je glasanjem da izabere [34] ekonoma. On bi onda bio postavljen obredom preuzetim iz pogl. [13] tipika (22) Evergetis. Ostali manastirski službenici su bili birani [35] na isti način, a potom postavljeni na svoj položaj kao u pogl. [29] tipika (22) Evergetis. U opisu ostalih manasirskih službenika Isak se ograničava na one koji su opisani u odgovarajućim poglavljima tipika (22) Evergetis, tj. [30], [31] i [34], odnosno na tri rizničara [36], službenika koji brine o disciplini (epistimonarh), trpeznika (trapezarios) [37] i upravnike imanja [40]. On ne pravi širi popis službenika i dužnosti koje se nalaze u tipiku njegove majke ((27) Kecharitomeni [19] do [29]). Kao u pogl. [38] tipika (22) Evergetis, službenici su bili birani doživotno [38] ukoliko se ne bi pokazali nepodobnima.

4. Iguman vlada uz savetovanje sa istaknutim monasimaDržeći se čvrsto primera tipika (22) Evergetis (poglavlja [13], [14] i [19]), autor namerno, ili ne, oživljava značaj istaknutih monaha u pitanjima kao što je izbor ekonoma [34] i, ako je potrebno, njegovog uklanjanja [41], kao i svedočenja o dopuštenim otuđenjma (imovine) [45]. Oni su takođe, zajedno sa igumanom, bili odgovorni [78] za sigurnost manastirskog inventara. Nema odredbe o uklanjanju igumana. Sledeći dosledno pogl. [18] tipika (22) Evergetis, koje je igumana oslobađalo bilo kakve finansijske odgovornosti pred monasima, Isak nije bio voljan da dopusti [81] monasima da u bilo čemu

preispituju igumana, uz značajan izuzetak ukoliko on "želi ono što [bi moglo da dovede] do propasti manastira" ili ukoliko bi on "mislio i delovao u tajnosti" (tj. ne bi se savetovao).

5. Privilegije patronaPrivilegije patrona smišljene su za osobu blisku autorovom srcu. Tokom svog života Isak Komnin za sebe rezerviše pravo da odredi igumana [12] i, očigledno, ekonoma [5]. Isak je živeo u manastiru u posebnoj zgradi koju iguman, po njegovoj zapovesti [115], treba posle njegove smrti da sruši ukoliko bi postala neprijatnost za manastir zbog putnika koji bi u njoj eventualno boravili. Isak je takođe očekivao [89] da bude sahranjen [89] u manastirskom hramu, nakon što njegovi ostaci budu sakupljeni iz njegove prvobitne grobnice u crkvi Hora u Carigradu i prevezeni u manastir Kosmosoteira. Trebalo je da se monasi svakodnevno [90] mole na njegovom grobu u narteksu hrama za spasenje njegove duše. Isak podseća igumana i monahe najmanje pet puta na njihovu obavezu da ne zanemare ovu svoju obavezu.19

Uostalom, on izjavljuje [11]: "Svoju imovinu i imanja ostavio sam manastiru i njima", podsećajući stoga igumana i monaha na suštinsko patronsko quid pro quo (usluga za uslugu) u 12. veku. Nije hteo da dopusti [77] monasima da naprave njegov portret, jer bi "učiniti to bilo na osudu moje duše". Međutim, ikone (Hristova i Bogorodičina - prim. prev) na njegovom grobu trebalo je održavati [109] i popraviti ako bude potrebno.

Čak je i nezavisnost manastira bila uslovljena [12] zapošljavanjem osnivačevog sekretara Mihaila i i pratioca Leona Kastamonita. Prvi, za koga se kaže da je igrao važnu ulogu u oblikovanju izgradnje manastira, trebalo je u njemu da bude smešten [107] unutar manastirskih zidina "kao [da je] unutrašnji monah20 i štićenik (thremma) manastira".

Obojica (Mihailo i Leon Kastamonit) trebalo je da budu sahranjeni u crkvi [107] a uporedi i [54] i da im se služi pomen. Leona je trebalo smatrati "integralnim delom" manastira što može da znači da je i njega, kao Mihaila, trebalo smatrati unutrašnjim monahom.

Treći osobiti korisnik povlastica trebalo je da bude [107] osnivačev usvojeni sin Konsticis (Konstitzes). I on je trebalo da bude štićenik manastira. Osnivač je njega i Mihaila snabdeo [110] prihodom od nekoliko sela za izdržavanje. Kao i Mihailo i Konsticis je trebalo da bude sahranjen [107]. upor. [86] "na posebnom počasnom mestu" u manastiru.

Osnivač pokušava pri kraju tipika da objasni [117] ove privilegije. Tom kojim to čini ukazuje na to da je osnivač pokušavao da odgovori na prigovore (možda igumana ili nekog drugog predstavnika manastira) na prevelike ustupke njegovim prijateljima u poglavlju [107]. On ide čak dotle da ističe uzajamnost odnosa između njegovih prijatelja Mihaila i Leona s jedne i manastira sa druge strane. Mihajlo i Leon "treba da budu od pomoći i da na svaki način podržavaju" manastir, "da paze na njega i smatraju ga nečim što živi umesto mene". Što se Konsticisa tiče, manastir je trebalo da plaća za njega izdržavanje sve dok ne napuni 24 godine i oženi se.

Tako je odgovor na pitanje "Ko bi se usudio da pošalje nametnutog gosta (katapemptos) nezavisnom manastiru?", koje postavljaju autori tipika (27) Kecharitomene [53] i (32) Mamas [26], ovde i glasi "osnivač". Isak Komnin je, međutim, dobro pazio da isključi mogućnost [107] da rođaci Leona Kastamonita posle smrti ovoga traže imovinu i imanja njegovog prijatelja. Pretpostavlja se da je sve to trebalo da nasledi manastir. Zahtevanje nasledstva, kao što je ovo, koje je ovde onemogućeno, bilo je

19 (29) Kosmosoteira [7], [11], [64], [72], [91].20 To jest esomonites; upor. (28) Pantokrator [28].

možda jedan od razloga što su osnivači, koji su se više trudili da reformišu principe nego naš autor, gledali da što bolje iskorene instituciju "nametnutih gostiju" (upor. (27) Kecharitomene [79]).

Osnivačevim roditeljima, Aleksiju Komninu i Irini Dukeni, trebalo je služiti pomen u dane njihove smrti [54], a upor. [95]. Dvoje jevrejskih preobraćenika (prozelita), Irina i njen neimenovani muž, trebalo je i dalje da primaju [93] od manastira rentu u gotovini i u naturi koju im je osnivač prvobitno obezbedio u obliku menice. On takođe nalaže igumanu da ispoštuje i druge menice koje bi se mogle pojaviti.

6. Čitanje i čuvanje tipikaSledeći poglavlje [43] tipika (22) Evergetis, osnivač predviđa [59] da se tipik čita jednom mesečno za trpezom. Fizička bezbednost tipika i drugih važnik dokumenata takođe je bila osnivačeva briga, kao i ostalih osnivača 12. veka. On jasno predviđa [69] da neka institucija može da izgubi dragocena dokumenta o vlasništvu ako ih preda nekim zvaničnicima koji istražuju prava i privilegije manastira. Tipik, inventarski popis i dokumenta o vlasništvu treba da se čuvaju [99] u sigurnoj spremnici (a u pogl. [78] kaže u đakoniku); radni prepisi overeni od strane lokalnog arhiepiskopa trebalo je da služe umesto originala za svakodnevne potrebe. Zvaničnicima koji sprovode istraživanja treba dati [69] prepise samo određenih paragrafa. Dokumente koji se odnose na manastirski metoh Sv. Stefan u Carigradu, takođe treba čuvati [108] u đakoniku Kosmosoteire. Isak Komnin nalaže [92] igumanu da povrati neka dokumenta o vlasništvu od igumana manastira Hora (Chora) u Carigradu, što daje mogućnost za pretpostavku da je Isak prvobitno nameravao imovinu iz tih dokumenata da daruje onom manastiru. Očekivao je da đakonik bude mesto [116] čuvanja i njegove zapečaćene Darovnice (Gift and Grant Ordinance) koja je bila namenjena konačnom prenosu njegove lične imovine u manastir.

E. Finansijska pitanja1. Finansijska uprava

Iz poglavlja [13], [30] i [34] tipika (22) Evergetis, Isak Komnin pozajmljuje uređenje finansijske uprave za svoj manastir. Službenici su ekonom [34], tri rizničara [36] i upravnici imanja [40]. Očekivao je da posle njegove smrti iguman, zajedno sa "nekim istaknjutim [monasima] u manastiru", izabere [34] ekonoma. Istaknuti monasi su se mogli složiti oko toga da uklone [41] nepodobnog ekonoma, pa čak i onog koji bi uživao zaštitu igumana. Da bi držao korak sa zahtevima svoga vremena, Isak zapoveda [46], a uporedi [36], da službenici precizno vode knjige o manastirskim prihodima i rashodima. On odbija da sledi poglavlje [42] tipika (22) Evergetis u tvrdnji da su finansijski gubici manastira do kojih dođe zbog nepažnje njegovih službenika moralno ravni krađi ili profiterstvu. Odredbe [60] kojima on nalaže da kovčegom sa gotovinom zajedno upravljaju iguman i neki od njegovih finansijskih administratora, nalazimo i u drugim post-evergetidskim manastirima u okviru reformskog pokreta. On isto tako usvaja još jednu praksu karakterističnu za osnivače u 12. veku (na pr. za njegovu majku, autorku tipika (27) Kecharitomene), a to je odredba o uspostavljanju [94] posebne rezervne riznice za slučaj ako manastir zadesi neka katastrofa.

2. Neotuđivost imovineIsak Komnin se koristi poglavljem [19] tipika (22) Evergetis da bi potvrdio i osigurao neotuđivost imovine svog manastira, koja se može povrediti samo u okolnostima neke katastrofe, kao što je požar, zemljotres ili razaranje u neprijateljskom napadu. Na tu temu se vraća i kasnije u tipiku da bi ponovo zabranio [58] otuđivanje, čak i ako "bi cena ili vrednost ponuđena u zamenu bila dvostruko, trostruko, pa čak i

desetostruko veća" (uporedi (27) Kecharitomene [9]). Knjige koje je osnivač dao manastiru na dar i koje se nalaze na inventarskom popisu takođe su uključene [106] u zabranu otuđenja imovine. Očigledno da je neki vinograd, oko koga se vodio spor i koji je bio posvećen Pantokratoru, bio smatran posebnim slučajem, jer Isak određuje [106] da iguman treba da pristane na poravnanje u novcu i kupi neko drugo korisno imanje, ukoliko Kosmosoteira u sporu ne dobije taj vinograd.

3. Darovi pri ulasku u manastir nisu obavezniKao i u drugim reformskim manastirima, kandidati za prijem u Kosmosoteiru nisu bili obavezni da daju [55] prilog (apotage) ili prinos (prosnexix) da bi sebi obezbedili prijem. Kao i drugde, međutim, darovi prineti slobodnom voljom su bili prihvatljivi, a takve darove, kada ih je jednom prineo, darodavac, koji bi izabrao da napusti manastir, nije mogao da traži nazad.

4. Drugi izvori prihodaTipik sadrži [69] popis osvećene nepokretne imovine uključujući i neku atipičnu, kao što su prava nad godšnjim sajmovima, jednom tržnicom i 12 brodova izuzetih iz poreza na prevoz tereta (robe). Ispostavlja se da je Isak Komnin bio veoma otvoren i za druge moguće izvore prihoda za svoj manastir. Bio je voljan da zaobiđe [86] svoje pravilo protiv sahranjivanja u manastirskom krugu, da bi dozvolio da se u njemu sahrani neko "ko je veoma bogat" u zamenu za poveliku donaciju pokretne i nepokretne imovine. Isto tako, veoma imućna osoba koja traži da primi postrig treba da bude primljena kao povlašćena i da dobije "posebnu keliju koja je pogodna da u njoj boravi sam" u zamenu za značajnu donaciju. Isak Komnin predviđa [103] mogućnost proširenja i uvećanja manastirskog zemljišnog imanja kroz postepenu kupovinu susednih sela. Javno kupatilo [97] i ribarenje na reci Marici [66] predstavljali su za manastir izvesno dodatni izvori prihoda; mostovi [67] koje je osnivač sagradio radi pogodnosti za putnike verovatno je takođe bio izvesni izvor prihoda.

5. Odredbe o održavanju zgradaIsak Komnin je delio brige svoje majke, Irine Dukene, autorke tipika (27) Kecharitomene koja se u pogl. [73] svoga tipika postarala za održavanje zgrada. Njegova najveća briga u tom smislu bilo je strukturno jedinstvo manastirskog hrama. Krov je trebalo prepokrivati crepom [79] da bi se izbeglo oštećenje ukrasa u hramu od vode. Tražio je da monasi svakodnevno čiste [82] mermerni pod. A ukoliko bi zgradu razorio zemljotres ili neka druga nesreća, iguman je bio obavezan da je neodložno odmah ponovo podigne [102], ali da očuva postojeći kvalitet boje i materijala. Osnivač se takođe postarao za održavanje ili popravku monaške spavaonice i bolnice za stare [70], cisterne [73], a uporedi [113], za mostove [67], hram sv. Prokopija [104] za seljake i metoha Sv. Stefana [108] u Carigradu.

Prevod****

4. Želim da svakog sledećeg igumana u taj položaj uvede njegovo visoko preosveštenstvo mitropolit Trajanopolja - a da igumana uvek biraju svi monasi, jer mitropolit ne sme ni na koji način da ugrozi slobodu manastira. Budući da se često dešava da dođe do razmirica među ljudima, pa čak, pod dejstvom

đavolove zlobe, i među samim monasima, ja želim da one nerešive i mučne razmirice među monasima budu razrešene tako što će se oni sabrati, a mnogopoštovani iguman će doneti svoj sud. Na taj način će oni ponovo steći spokojstvo i međusobni mir koji Gospod Stvoritelj s ljubavlju svagda nalaže da bude među svima nama koji verujemo u Njega. Ali ako se monasi dignu protiv samog igumana i ako je taj problem nerešiv, onda neka monasi svoj problem, zajedno sa mnogopoštovanim igumanom, snabdeveni zvaničnim izveštajem mitropolita Trajanopoljskog, iznesu pred njegovom svetošću Vaseljenskim patrijarhom i neka prihvate ono rešenje koje im on da u skladu sa kanonima.

Njegova svetost patrijarh neka ne šalje svoga predstavnika da istraži kako stoje stvari u manastiru Kosmosoteia. Bolje je da se istraga i presuda sprovede i okonča u prisustvu i zahvaljujući autoritetu samog patrijarha. A patrijarha sa suzama molim da probleme koji se tiču ovog manastira ne shvata olako i da ne dopusti da se sud [o njima] odlaže zbog prezauzetosti njegove Svetosti [str. 22], kako monasi svoj boravak [u prestonici] ne bi previše odužili i ostali predugo van manastira baveći se pravnim pitanjima. Tražim da se te stvari rešavaju saglasno pastirskom dostojanstvu gospodina Vaseljenskog patrijarha, a zarad večne nagradu njegovoj duši i spokojstva i mira među monasima.

5. Pošto sam praktično svu svoju imovinu, pokretnu i nepokretnu, položio ovde pred Bogomaterom zarad spasenja svoje duše - zbog čega ja, nesrećnik, žudno iščekujem [njeno] posredovanje kod njenog Sina Boga našega za moju bednu dušu - hoću i želim da monasi Bogorodice Kosmosoteire budu međusobno jednodušni što se tiče ovih mojih pravila i da nepokolebljivo pomažu. Naučili smo, naime, da je podela u svakom pogledu uzrok propasti. Jer naš Stvoritelj nam bogodolično zapoveda "da ljubite jedni druge" (Jn. 13, 34) imajući svagda pred sobom praobraz ove zapovesti u koji treba pogled da upiremo i da težimo dobrim delima. Stoga sam odredio besprekornog ekonoma za manastir i u njemu ustoličio Bogomajku. Jer moji dugotrajni napori u životu i moje očinsko nasledstvo - a ne nepravedan načina života, Bog mi pomogao! - pribavili su sve ovo što sam s pravom podario manastiru. O Mati Božija, primi s radošću sve ovo što ti prinosim.****9. Stoga na svaki praznik - mislim Bogorodičin tokom cele godine, tako da [počinjuči] sa njom mogu da načinim prigodan uvod u svoju nameru - želim da monasi budu spremni da dva puta glasno zazvone [sopstvenim] rukama pre pojanja - mislim na ona dva zvona koja sam okačio gore u kulu, a pre njih neka udare u drveno klepalo, a potom da sveštenodostojno uđu u hram i da bodro i radosno savrše službu i pojanje himni Bogorodici određene za taj praznik. Treba da budu upaljene četiri svetiljke u samoj sredini hrama i dva svećnjaka sa po osam sveća treba da budu postavljena kod obe ikone izložene za klanjanje, to jest u ona dva dela hrama u kojima su moj preblagi Hristos i Bogomajka Kosmosotira veoma vešto i tako lepo izobraženi, [str. 24] da se onima koji gledaju ta izobraženja čine živa i kao da čuju umilni glas njihovih usta. Jer je zaista čudesno videti taj živopis, njihove likove kao da su živi a nepomični i stoga hvaliti živopisca kome je prvi Tvorac i Vladika podario mudrost živopisanja na novi način. Jer ko ga ne bi blaženim nazvao kada je svojim okom i srcem izobrazio ove likove kao da su živi.

Želim, dakle, da kod obe ove ikone budu upaljene i trostruke srebrne svetiljke, a uz njih, koliko god bronzana lamna mogu da izdrže, ona koja se protežu iznad ulaznih vrata u svetinju. Pored toga treba upaliti i sve svetiljke koje vise o gredama hrama i sve svećnjake - mislim unutar narteksa. Takvo blistavo osvetljenje želim da bude uređeno o praznicima moje Bogorodice koja mi je dala nadu da će za mene posredovati i nadu u moje spasenje. Ja zaista želim pored svega ovoga da se njoj odaje čast i skupim

uljima i tamjanom i, koliko god je moguće, deljenjem milostinje siromašnima kod kapije - uvek onako i onoliko koliko prosudi igumanova razumnost i proizvoljenje imajući uvek na umu da je korisnik te milostinje Sam Bog. ****12. Stoga određujem da ovaj manastir koji sam ponovo podigao bude sve u svemu potpuno nezavisan (slobodan) za navek, da niko ne posegne za njim i da nikada ne bude podređen ni carskoj ni privatnoj ni patrijarhalnoj vlasti, niti bilo kom nasledniku moje imovine. Ne želim da on bude prepušten bilo čijoj eforiji (ephoreia), a kao saradnici (pomoćnici) moraju da budu unajmljeni samo moj sekretar Mihailo21, zbog njegove dugogodišnje vere u mene i prijateljstva prema meni, jer me je verno služio mnogo godina savesno i pažljivo i mog čoveka Leona Kastamonita22, kome nema ravnog među mojim podanicima. Za njegovo verno služenje od mladosti neka mu Bog ne uskrati pravednu nagradu.

Zahtev da manastir ne bude potčinjen ničijem nadzoru je njegova zaštita, odmah posle Boga, koja [mu garantuje] očuvanje i stavlja manastir van domašaja nepravednih i [sprečava] očiglednu štetu koju bi pretrpeo. Jer neki igumani su se prevarili u svojin nadama i dozvolili da manastiri pod njihovim voćstvom, kao i manastirska imanja, padnu u pohlepne ruke možda..... [oštećenje u tekstu] i tako su se svojevoljno - premda naizgled nevoljno - upustili više u neke novotarije nego što su pomogli svojim manastirima.

Hajde, onda, da izbegnemo, mnogopoštovani igumane, ko god ti bio, tu vrstu štetmog upravljanja koje vodi u propast. Pustimo da ovaj božanski manastir moje Vladičice i Bogorodice Kosmosotire ostane potpuno nezavisan (slobodan) od bilo kakve eforije (ephoreia), da ne bismo u njenim očima izgledali grabljivi i istinski grešni. Pozivam se na Bogorodicu koju sam, kako i ovaj tipik pokazuje, postavio umesto svih drugih kao efora (ephoros), pokroviteljku i pomoćnicu ovog manastira i svih imanja i poseda kojima on upravlja i neka samo ona bude u svemu neuporedivo dovoljna umesto svih ostalih u eforiji nad manastirom i u pomoći kao nepobediva i nepokolebljiva. Stavljanje neke druge ličnosti na njeno mesto, smatram da je [otvoreni] akt protivljenja veri i da uzrokuje prokletstvo. Izbegavajući tako što mogli bismo svakako zadobiti milost Božiju i Bogorodičinu (Bogomajčinu).

Zato želim da dve velike sveće neprestano gore tokom cele godine pred ikonama preblagog i predobrog Hrista i Bogorodice - to jest jedna pred Hristovom ikonom kojoj se klanjamo i jedna pred Bogorodičinom. A što se tiče paljenja malih sveća u vreme svakodnevnih bogosluženja, to prepuštam rasuđivanju mnogopoštovanog igumana.

Budući da on ima samovlasnost (autexousion) nad upravom manastira u svemu, ukoliko je pri zdravoj pameti u vreme svog odlaska iz ovog sveta, sam je dužan (mora), pošto sazove sve monahe i posavetuje se, onoga koga svi izaberu, da postavi za igumana manastira; i ako, možda, ikada poželi iz nekog razloga da se povuče sa položaja igumana, on sa ostalim monasima neka nepristrasno izabere iz manastira jednog uglednijeg od ostalih i neka ga promoviše u igumana. Dok sam ja živ želim da izaberem i ustoličim igumana po svojoj volji. **** 31. [upor. (22) Evergetis [12], red 538-43]: Želim dakle i određujem pred Bogom Svedržateljem i Njegovom sveprečistom Materom da ovaj sveti manastir, kao što sam već rekao, treba da bude od svih nezavisan, slobodan i samoupravan (autodespotos, idiodespotos) i da ne bude potčinjen pravima bilo

21 O Isakovom ličnom sekretaru vidi pogl. [107] niže; upor. pogl. [69], [86], [107], [110], [117].22 O Isakovom “najvernijem i najdražem podaniku” vidi pogl. [107] niže; upor. [54], [69], [86], [107], [117].

koje ličnosti ni carske ni crkvene ni privatne bilo da je službeno ili privatno lice, da ni pod kojim izgovorom nemože biti dat u zalog ili poklonjen ni na ime dara, niti kao epidosis, ephoreia ili oikonomia bilo kojoj ličnosti, pa ni bilo kom manastiru, čovekoljubivoj instituciji, niti vladinoj kancelariji ili bolnici. Treba da ga nadzire, njime da upravlja, vlada i da ga vodi jedino preslavna Bogorodica Kosmosoteira i iguman.

Taj iguman će prema sopstvenom rasuđivanju i nahođenju uvoditi monahe u manastir i izbacivati ih iz njega, starati se o prihodu i rashodu. Njemu i monasima njemu potčinjenim Božijom pomoću poveravam sve ovo.

Budući da su ove moje reči ovde i moje zapovesti isključile sve one ličnosti koje sam več naveo od iz bilo kakve vlasti nad manastirom (izuzimajući igumana i oszaloh monaha) - premda je srž celog ovog dokumenta sažeto i zgusnuto izložena u onome što je malopre rečeno - ja ponavljam: onaj ko [str. 38] poželi da oduzme mali ili veliki deo mojih zapovesti neće izbeći sudbinu Judejaca i anatemu onih koji su raspeli Gospoda našega Isusa Hrista, jer sam sa mnogo znoja i napora i troška, koji ni izmeriti ne mogu, ponovo podigao ovo mesto iz ruševina i pomoću Božijom sagradio manastir. To je svima jasno.

Može se nekada desiti da monasima zatreba svemoćni car23, koji je zaista hristoljubiv, povodom neke pretnje koja može da se nadvije nad manastirom od zluradih ljudi, pa stoga sa toplim suzama molim njegovo veličanstvo da hristoljubivo i blagonaklono primi one monahe iz manastira koji bi došli povodom takve nevolje i da sasluša njihove žalbe u duhu ljubavi Gospodnje. Jer on (tj. car) može čvrstom rukom svoga carskog dostojanstva da odagna pokušaje takvih da svoje pohlepne ruke stave na manastir i da ih razbaca vranama, kao ljude koji prave planove protivne Bogu i Njegovom pravednom sudu, ne bi li za sebe stekli dobitak na štetu manastira. Jer ako ga tako zaštiti car bi zbog toga mogao otkriti milost u svepravednom oku Božijem na dan Njegovog strašnog Suda.

32. O tome smo, dakle, već dovoljno rekli. Prethodno sam dao neke zapovesti 24 o postavljenju igumana - što sam sve lično ustrojio - kako, nakon mog odlaska Gospodu i kada se bude spremao k Njemu da ode i iguman, treba oko njega da se sabere celo monaško bratstvo i kako on zajedno sa njima treba da izabere budućeg pastira koji će ga naslediti, ali ne potkupljivim i pristrasnim glasanjem i izborom već jednodušnom saglasnošću sve braće, ili glasom većine [što uključuje] i po poretku (tj. rangu) i vrlini uglednije i istaknutije monahe.

Jer je neophodno izabrati čoveka načinom života, rečju, delom i umnim delanjem ukrašenog i duhovnijeg u rukovođenju i isceljivanju duša, mudrijeg i iskusnijeg od ostalih, čoveka koji je kao takav poznat i priznat. A takvog i ekonoma treba izabrati. Ali ako iguman ode iz života pre izbora, onda to bratstvo mora samo (da učini), a postavljenje mora da izvrši tadašnji presveti mitropolit Trajanopolja, onako kako smo prethodno rekli. **** 34. [= (22) Evergetis [13], red 610-24]: Kao što sam prethodno već zapovedio u vezi sa izborom i postavljenjem ekonoma, želim da njega neprostrasno izabere iguman zajedno sa nekim istaknutim (monasima) iz bratstva, neka se stoga pristupi biranju i taj (tj. ekonom) neka bude onaj koji se ističe među ostalim monasima karakterom, rečju, moralom i rangom i, ako je moguće, neka bude sličan

23 U ovom slučaju Isakov bratanac Manojlo I Komnin (1143–80).24 U pogl. [12] gore.

igumanu, to jest neka se ističe svojim duhovnim osobinama. Njega treba ustoličiti (postaviti) nakon otpusta na jutrenju i uobičajene sveštenikove molitve i pošto svi otpoju trisveto neka načini tri duboka kolenopreklonjenja pored sveštene pregrade ispred Svetog Žrtvenika, a potom neka celiva ikone Spasitelja našeg Boga i Njegove sveprečiste Matere, a posle toga neka načini pred igumanom veliku metaniju (neka padne ničice) da bi mu svoju nepokrivenu glavu priklonio, a onaj (tj. iguman) je časnim krstom blagosilja i pobožno izgovara: "Posredovanje Presvete Bogorodice molitvama svetih Otaca naših naznačuje (postavlja) te za ekonoma manastira". Potom, davši mu celov u Gospodu, neka stane na mesto određeno za ekonoma i tada neka ga svi odmah celivaju. Nakon celivanja neka uznesu slavu Bogu, a potom neka usledi otust sa uobičajenom sveštenikovom molitvom. 35. [= (22) Evergetis [29]]: Potrebno je pristupiti postavljenju drugih službenika na isti način kao što je postaveljen ekonom. Ključevi treba da budu položeni pred ikonama Hrista i Bogorodice i treba otpojati trisveto. Onaj ko se postavlja na dužnost, pošto načini tri kolenopreklonjenja, svojim rukama uzima ključeve, zatim se klanja igumanu i prima od njega blagoslov, koji iguman izgovara kako je gore rečeno. A za postavljenja na dužnosti koje ne uključuju ključeve, biće dovoljno celivanje ikona i blagoslov igumana. 36. [upor. (22) Evergetis [30]]: Dolikuje, dakle da budu trojica rizničara (docheiarios), od kojih jedan čuva manastirke sveštene sasude i ostale sveštene predmete i njega treba nazivati sasudohranitelj (skevofilaks, crkvenjak). Drugi rukuje novcem, prihodima i rashodima, sa punim znanjem i pod kontrolom igumana i pod budnim okom druge istaknute i vrlinske braće i sav novac koji se unese i iznese neka detaljno zapisuje, a kovčeg u kome se drži novac otvara se pred njihovim očima, a zatvara i opet zapečaćuje njihovim pečatima. Jer pri takvom postupanju [str. 40] niko se na čiste prljavštinom neće bacati, nego će svetlost njihovog služenja jasno sjati pred bratstvom i raspršiće oblak podozrenja i uveriće ga (tj. bratstvo) da takvim dobrim delom proslavlja našega Oca Koji je na nebesima. Treći [rizničar] će braći deliti potrepštine iz spremnice odeće, hoću da kažem odeću i obuću itd. i staraće se koliko god može o udobnosti braće koja su u poseti u njihovim spavaonicama, a staraće se i o njihovim potrebama što se tiče jela za zajedničkom trpezom, zavisno od vremena i ličnosti.

37. [= (22) Evergetis [31]]: Neophodan je i službenik koji se brine za disciplinu (epistimonarhis - epistemonarhes) na sabranjima za psalmopojanje u hramu i pri zajedničkim obedima, a isto tako i za to da svakoga časa bratoljubivo savetuje i popravlja svakoga ko bez pravog razloga sedi, praznoslovi i dokoliči, ili čini nešto neprilično i bezumno i da ga ubedi da ode u svoju keliju na molitvu i rukodelje.

Pored toga, potreban je i trpeznik da služi za trpezom što god mu dopusti podrumar (kelaritis, kellarites), da obilazi trpezariju u vreme obeda i da braću koja možda prave nered šapućući opominje na tišinu i da svako u sebi isgovara pedeseti psalm. On takođe treba da se raspita za posetioce i da ih kako dolikuje posadi za trpezu, da nadgleda ulazak braće u trpezariju i beleži ko je od njih propustio blagodarenje pre obeda i ko ne prisustvuje obedu i da o svima njima izvesti igumana. Jer ako tako ne učini, on će biti kažnjen kao neko ko ne svoju službu ne obavlja od sveg srca. 38. [= (22) Evergetis [32]]: Prirodno je i pravedno ostaviti nepromenjene one koji su bili postavljeni na svaku od (ovih) službi sve dok ih obavljaju pažljivo i sa bogopoštovanjem, ali treba ukloniti one koji

služenje zanemaruju ili nipodaštavaju ili se možda službujući ponašaju čak i dvolično (podmuklo) i postaviti druge. Ako bi neko od tih ljudi nešto prisvojio, bilo šta da je, on će biti kriv Gospodu našemu Isusu Hristu i sveprečistoj Materi Njegovoj i Bogorodici, od kojih je u stvari i primio ključeve, obećavajući da će svoju službu obavljati usrdno i čestito. ****40. [= (22) Evergetis [34]]: Pošto sam manastiru dao nepokretnu imovinu, iguman mora i o njoj da se stara, pa bi trebalo da vodi računa što je moguće više o tome kakvi ljudi se šalju da se staraju o njima, to jest oni treba uvek da budu blagočestivi, celomudreni i ako je moguće stariji, mrtvi za strasti kojima napada Veliar (upor. 2. Kor. 6, 15). To je sve uopšteno rečeno.

41. [= (22) Evergetis [14], red 661-73, 675-76, 701-7]: Ako ekonom ostane nepromenjen, te i dalje čuva vrlinu zahvaljujući kojoj je bio dostojan svoga položaja, on neće biti uklonjen iz službe, nego će u njoj ostati. Štaviše, on će napredovati do službe igumana, to jest ukoliko nije neuk i neiskusan što se tiče znanja i veštine pastirstvovanja duša i ako se smatra takvim kakvog smo ga i rečju opisali. Ali ako vreme pokaže da je za to (tj. za službu ekonoma) nepodoban i nepogodan, bilo zato što je svoju službu obavljao nemarno i ravnodušno, ili zato što je činio usluge svojim rođacima, ili ja pak prisvajao nešto od manastirske imovine, ili se pokazalo da je izazivač nevolja i da protivreči blagorazumnim zapovestima igumana, ili je izdavao i prepuštao manastirsku imovinu bilo čijoj kontroli ili je sasvim zanemarivao bilo koje od pravila i sledio sopstvenu volju, ili je podlegao telesnim strastima, ili postao bezrazložno privržen nekome dajući mu prvenstvo u odnosu na ostatak monaške zajednice i stoga se pokazalo da je nepogodan za rukovođenje dušama, pa prema tome i za vođenje poslova, on će biti uklonjen sa svog položaja i ponovo će postati potčinjen, a umesto njega će biti izabran i postavljen drugi, onako kako smo već rekli i utvrdili.

Ako je rđav ekonom pod zaštitom privrženosti tadašnjeg igumana [njemu] i ako je njegovom podrškom utvrđen kao jakim zidinama, pa ostane na položaju - [premda] se svojim delima pokazao nedostojnim - onda izabrana grupa najčasnijih monaha može da se obrati igumanu i sa njim se posavetuje jednom, dva ili tri puta o tom pitanju. Ukoliko zaključe da je on nepopustljiv što se tiče zamene ekonoma, neka se odmah posavetuju o njemu sa tadašnjim preosvećenim mitropolitom Trajanopoljskim, koji je dobar savetodavac [što se tiče] razrešenja ekonoma sa položaja, [buduću da je] bio odgovoran za ustoličenje igumana našeg manastira Kosmosoteira. Ja znam da onaj koji je ustoličen neće zanemariti dobar savet onoga ko ga je ustoličio, nego će se postideti pred tim čovekom i pred ovim mojim zapovestima. Neka onda na mesto nesposobnog ekonoma postavi nekoga ko je očigledno dobar i ukrašen vrlinom - onakav kako sam već opisao [str. 42] gore. Ali ako iguman, u svojoj želji da vlada, izabere da insistira na svom rđavom izboru, bez ikakve promene, (što tako često biva među ljudima), onda se vi monasi stecite k njemu sa jednim jedinim ciljem i razrešite rđavog nastojatelja kome ste dali poverenje dok Bog odozgo (sviše) gleda savest onih koji to čine, izvedite onoga za koga ste vi prosudili da je dostojan igumanovog položaja. A onaj koji je uklonjen sa vlasti, ako hoće, neka boravi u jednoj keliji manastira i bude sveden na položaj i mesto drugo pored igumana, to jest u trpezariji i na drugim sabranjima, zadovoljan hranom i pićem i ostalim u opštežiteljnom načinu života. Međutim, ne dopuštamo mu da napusti manastir i sledi svoje proizvoljenje, da ide kuda želi, ali neka o toj stvari odluči iguman. ****

45. [upor. (22) Evergetis [19]]: Budući da sam sve sasude i sveštene predmete u hramu i svu nepokretnu imovinu prepisanu njemu stekao sa velikim naporom i trudom u teškim okolnostima svog nesrećnog života, želim [da sve to] bude apsolutno neotuđivo, da se čuva krajnje bezbedno, i da nikada, kao što sam na drugom mestu rekao, ne bude otuđeno. Jer svu tu imovinu ja sam posvetio kao prinos mojoj Vladičici i Bogorodici Kosmosotiri. Jer ko god odnese bilo koji od tih predmeta odgovaraće za zločin svetotatstva (jerosilije) - osim ako su monasi u stanju da navedu neko sasvim blagorazumno i besprekorno opravdanje za otuđenje, kao što je neki iznenadni događaj, možda požar ili napad nekih neprijatelja, ili zemljotres - [koji bi doveo do] rušenja manastira, koji je već bio rušen, pa bi bila neophodna obnova onoga što se srušilo za vreme katastrofe. Jer u tom slučaju bi otuđenje imalo dobar razlog; ti predmeti bi zakonski bili prodati drugim crkvama.25 Nekih se stvari, međutim, manastir može lišiti, ako je novac u to vreme preko potreban, a nema ga. Odnošenje ne treba da [str. 44] obavi jedan ili dva čoveka, nego otvoreno (javno) zajedno sa igumanom, ekonomom, eklisiarhom i drugim istaknutim monasima okupljenim sa tim ciljem. Odnošenje onoga što je neophodno (prodati) treba da se obavi u prisustvu svih tih ljudi, sa inventarskim popisom pred njima i pošto za svaki od odnetih predmeta iguman stavi potpis na inventarski popis. Nalažem da se pored toga napravi detaljan popis onih predmeta koji su odneti (na prodaju) koji treba da potpišu svi prisutni, s tim što na tom dokumentu još treba detaljno obrazložiti zbog čega su ti predmeti odneti iz manastira; taj dokumebt treba odložiti u đakonik kao dokaz.

46. [upor. (22) Evergetis [20]]: Određujem da oni službenici koji sakupljaju i isplaćuju proizvode manastira, kao što je žito, ječam, vino, masline i dr. moraju pažljivo da beleže odakle i kada dolaze prihodi i kuda odlaze troškovi, sabirajući i isplaćujući tako da bratstvo bude zadovoljno a ne zapanjeno. Gore sam izneo odluke koje se odnose na novac i želim da te odluke ostanu na snazi, da se nikada ne pogaze. ****55. [upor. (22) Evergetis [37], red 1127-29; 1137-60]: Iguman, stoga, budući da je bogato obdaren razumnošću, novopridošle ne treba odmah da ošiša kao za postrig, već da ih obuče u [iskušeničke] rite i snabde ih [str. 47] monaškim kukuljem (perikefalaia), i da potom nadgleda kako obavljaju poslušanja koja im se u skladu sa njihovim sposobnostima daju, da vidi da li su ostali čvrsto pri nameri koja ih je ovamo dovela, pa prema tome, treba li ili ne da prime monaški postrig. Određujem da period njihovog trpljenja i istrajnosti treba da traje šest meseci.

A onda oni za koje se prosudi da su dostojni da budu primljeni ne treba da budu izloženi nikakvom pritisku oko prinosa (priloga) za prijem (prosenexis) ili odricanja (apotage). Jer mi znamo da se blagodaću Božijom ne trguje i da se ona ne prodaje za novac - daleko bilo - i neka se iguman nikada ne saglasi sa tako nepriličnom pomišlju koja se iz te navike rađa, da je onaj ko položi prinos (prilog) važniji od onog ko to ne učini. Neka se, dakle, ne dogodi sve do kraja veka da na takav način postupate. Ako neko svojevoljno prinese nešto, neka bude primljeno. Jer je prilog za umilostivljenje (exilasmos) Boga onda prinet kao rezultat slobodnog izbora, a ne prisile.

Ako bi neko nekada poželeo da istupi iz manastira - ima mnogo primera takve nerasudnosti - pa bi hteo da uzme sa sobom ono što je dao na dar, ne treba mu dati, što god to bilo. Jer se ne sme uzeti ono što je jednom posvećeno Bogu, a onaj ko to učini počinio je svetotatstvo.25 Upor. (27) Kecharitomene [10].

Ako nekada neko veoma imućan dođe u manastir da primi postrig, pa za dobrobit manastira želi da priloži i prepiše manastiru nešto od svoje pokretne ili nepokretne imovine i želi da se pridruži monaškoj zajednici i zauzme unutar manastira kelije prigodne za odmor (povučen život), takvog čoveka iguman ne treba da odbije, nego da ga primi na dobrobit ovog svetog manastira, kako je rečeno, pa čak i ako je on evnuh, čuven po svom položaju u životu i svome bogatstvu. ****57. [upor. (22) Evergetis [42]]: I još, ako manastir svoje blagostanje svede na dvojicu ili trojicu monaha, želim da se nikada ništa ne menje niti preinačuje zbog toga, ili nekih drugih okolnosti, u njegovom opštežiteljnom (kinovijalnom) ustrojstvu.26 Želim da svi monasi u manastiru žive kao jedno telo i da dišu jednim dahom i da se svi zajedno međusobno trude u svemu, kao udovi jednoga tela, da ne začinju razmirice niti stvaraju neprilična prijateljstva i da se uzdržavaju od traženja prvog mesta.

Treba iz sebe da iskorenite izvor zla, to jest ljubav prema novcu, koje ste se odrekli Gospoda radi, i ne smete za sebe da izvlačite dobit od manastirske imovine, ili da uopšte na bilo koji drugi način bilo šta za sebe sabirate, bez obzira što nam razum kaže da gubitak iz nemarnosti bilo čega [što pripada] manastiru nije isto što i pomenuti zločini; a treba isto tako izbegavati i nepriličnu slobodu u ophođenju.

Braćo moja, niša od pravila koja sam vam dao nije teško postići, ali je sve lakše ako posedujete vrlinu. Jer svet nismo napustili radi udobnosti i raskoši, pa ako malo sami sebe prisiljavamo, osvojićemo Carstvo nebesko, budući da se ono s naporom osvaja (upor. Mt. 11, 12). Niko nije zahvaljući nemarnosti likovao, niko spavajući nije svog neprijatelja nagnao u bekstvo. Vence zaslužuju oni koji se trude i likuju oni koji trpeljivo podnose napore borbi (podvizavanja). Prema tome, molim vas da svi to postignete u ime Gospoda Svedržatelja.

58. Uz ostalo, želim da dodam nešto što mi je izuzetno važno. Nikada ne sme biti otuđeno bilo šta od onog što sam manastiru bezuslovno dao ja ili neko drugi. To se odnosi i na one pokretnosti i nepokretnosti koje će u budućnosti biti date na poklon manastiru. Ništa od svega toga ne sme da se otuđi, niti da promeni vlasnika, nikada, ni prodajom, ni zamenom, ni darivanjem, niti bilo kojim drugim oblikom otuđenja, pa čak i ako je cena ili ponuđena protivrednost dvostruka, trostruka, pa čak i desetostruka.27

Ko bi god, stoga, pokušao da izopači, ošteti, izmeni ili prekrši ovu moju želju i zapovest o otuđenju na bilo koji način, bilo kakvim blagorazumnim ili zlonamernim razlogom - pa bio on car, arhijerej, vlastelin, privatno lice, ili bilo ko drugi, iguman manastira ili neki od monaha u njemu - svrstaće se uz otpadnika i đavola i biće mu suđeno zajedno sa ozdajnikom i onima koji su raspeli Gospoda i biće u večni oganj bačeni, a u ovom životu imaće za protivnika Bogorodicu i Kosmosotiru koja je vladarka svega ovoga što pripada manastiru.****60. Određujem da dvojici rizničara i ekonomu bude povereno čuvanje novca i sa znanjem igumana. Novčani prihodi i rashodi da se detaljno upisuju i kovčeg sa novcem oni da otvaraju i zapečaćuju. Što se tiče sklonjenog zlata, ukoliko ga ima u manastiru, iguman mora da ga zapečati zajedno sa ekonomom, sasudohraniteljem (skevofilaksom, crkvenjakom) i dvojicom rizničara. Ako se ukaže potreba, [on] treba da ukloni pečate opet u njihovom prisustvu, tako da to bude besprekorno i bez razloga za podozrenje.

26 Upor. (27) Kecharitomene [2] i [55].27 Upor. (27) Kecharitomene [9].

61. Neka u manastiru uvek bude sposoban i iskusan lekar, koji će primati od njega (manastira) primerenu (godišnju) naknadu (annona) i platu (rhoga). Njegova dužnost, koju treba da obavlja usrdno i neprekidno, jeste da se stara za bolesne sa svom svojom veštinom i da svesrdno leči i monahe iz manastira i svu onu bolesnu braću koja su po mojoj želji, zarad umilostivljenja Boga, smeštena u manastirskoj bolnici za stare.

Iguman je odgovoran za dobavljanje medicinskih sredstava i njihovo odlaganje u spremnicu [str. 49] svake godine u manastiru kad god je za to vreme, uz to i za (dobavljanje i spremanje) badema, šećera i drugih potrepština korisnih za bolesne. Iguman ne sme da štedi na novcu čak i kada je prihod manastira veoma mali, niti sme iz bilo kog razloga da kasni [u ispunjenju] moje volje i zapovesti koje se tiču bolesnih. Štaviše, treba da odredi deset slugu da služe bolesne i za postelju prikovane, jer braće koju služe mora uvek da bude do 36. On prema njima mora uvek da bude brižan, jer onoj braći u manastiru, koja su u bolnici zarad spasenja moje duše, zaista je neophodno - a to im i dugujemo - njihovo služenje, kao i briga i pažnja stalnog lekara. Ako je iz nekog razloga iguman nemaran u ispunjenju ovih mojih zapovesti, odgovaraće za to Sudiji svih u dan Suda.

62. To je, dakle, ono što sam naložio i kao podstrek i doličnu molbu uputio monasima i izložio u ovom tipiku pred Bogorodicom. A sada moram da izložim i definišem [od čega se sastoji] odgovarajuća odeća za ove monahe, da bi i ona (tj.) odeća bila mojim pravilima određena. Svaki od monaha u manastiru treba da dobije na ime odevanja jednu dvostruku donju košulju (imation) svake godine, dve potkošulje (ypokamison) i dva para obuće koju jednom treba popraviti kožom (pendžetirati). Za nazuvke (ortaria) preko obuće [zimi] jedan par od šišane vune (pokarion)28. Svake tri godine treba da dobiju dva prsluka (peristethion), jedan postavljen pamukom (vatom) pogodan za zimu, a drugi bez postave, da se koristi leti. Isto tako i dve mandije (mandya), jednu za leto i drugu za zimu. Svakog meseca za paljenje kandila u keliji neka se da jedna litra (libra, funta, oko 1/2 kilograma) ulja i sapuna jedna litra za pranje onoga što je neophodno.

Neka iguman uzme nazad od monaha oveštale donje košulje i smesti ih u spremnicu za odeću i neka ih da onim monasima koji uđu u manastir kasno, pa nisu bili prisutni kada se delila nova odeća. Svaki od onih koji se brinu o monaškim mazgama, kao i svaki od pekara i ratara treba da dobiju dvostruku donju košulju, jedan par obuće i dva para čizama (tzangia), jedne nazuvke za zimu (pokarion) i dovoljno kozijih koža (ili kozje dlake – filca (?))29 za jedan par dokolenica i svake dve godine dva prsluka (peristethion), zimski i letnji. Svi ovi predmeti koje sam nabrojao treba da budu sasvim dovoljni i za radnike i za monahe.

63. Pošto im je svakako potrebna i svakodnevna hrana da zadovolji prirodne potrebe, određujem da ponedeljkom, sredom i petkom dobijaju čorbu koja se zove "sveta čorba" (hagiozomion)30 i mahunarke (leguminoze tj. pasulj, sočivo, naut), a ostalim danima u sedmici svako dobija dva jela, ribu kakvu donese

28 Pokarion; izraz za koji vidi Demetrakos, Lexikon, pod tom odrednicom: za “zimske” cipele, to su pokrivači (nazuvci) preko redovne obuće za hladnih zima. Vidi Demetrakos, s.v. (sub voce = pod odrednicom) ortarion.29 lounikion (ovako piše u originalu – prim. prev); vidi (28) Pantokrator, n. 68: losnikion (? to uopšte nije ta reč (greška) – prim prev); 30 hagiozomion; čorba od vode, luka i ulja koja se služi u činijama sa komadićima hleba. Vidi Koukoules, BBP, tom 5, str. 37–38. [Fedon Kukules, Vizantijski način života i kultura (Phaidon Koukoules, Byzantinon bios kai politismos), 6 tomova (Athens, 1948–57)]

dan i dovoljno sira i svakoga dana dve kaluđerske čaše vina, osim u vreme Velikog posta, kada svako dobija svakoga dana po jednu čašu U vreme posta svetih Apostola i u vreme božićnog posta, kao i u dane moga pomena, trpeza neka bude po igumanovoj savesti što se tiče poslužene hrane i [str. 50] pića.

Mora da se vodi računa da iguman nađe najpogodnije vreme za jeftiniju nabavku ulja koje se prodaje u Enosu i da ga kupi odjednom za potrebe cele godine - i ne od bilo kog trgovca, nego sa brodova koji transportuju ulje u Enos. Igumanova razboritost će se postarati za to da i vino bude kupljeno u pravo vreme - ukoliko monasi ne zasade vinograd na manastirskom zemljištu, jer je u oblasti pogodnoj za gajenje grožđa. ****66. Sada iguman treba da ima čamac (sandalion (?)) na [onom delu] reke Marice koja nam pripada, da bi lovio ribe i donosio ih [str. 51] monasima za hranu, ili da bi ih često dovozio iz Enosa, zavisno od prilika. Budući da ima velikih riba, u šta sam s i sam uverio, u reci Samia gotovo u samom predgrađu Neokastra, iguman manastira mora da ima na umu čuvanje i održavanje reke da se ribe ne bi od bilo kog namernika izlovile, jer se lako mogu izloviti, budući da se lako love, što ja dobro znam. 67. Pošto je lokacija manastira prirodno veoma pogodna i prilaz njoj je lak i dobro ugažen, iguman treba da vodi računa o tome i na drugi način. Svojim delanjem i aktivnošću misleći uvek na dobro, treba da se stara i za održavanje dodatnih prihoda uz sve ono što sam manastiru ostavio. Božijom pomoću treba da nadgleda i dugi lako prelazni most, koji sam za spasenje svoje duše sagradio od najtežeg kamenja sa mnogo znoja, borbe i novotarija, koji me je Bog udostojio da vidim dovršenog. Taj most sam, zajedno sa ostalom svojom imovinom, poverio rukama Bogomaterinim da bi njime dolazili gosti (stranci), koji su ranije nailazili na ozbiljne opasnosti, prelazeći preko široke vode po kamenim pločama, na mestu gde sada stoji most. Na mostu je postavljena i kamena ploča sa Bogorodičinom (Bogomaterinom) ikonom, da bi joj se klanjali oni koji prelaze most i molili za moju bednu dušu.

Želim da iguman manastira bude dobro pripremljen i spreman tako da odmah ponovo podigne taj most od manastirskog prihoda, ako nekad podlegne vremenu kome sve podleže, ili pak onaj drugi koji sam podigao u blizini, na mestu koje mnogi nazivaju Aidaropniktis (Aeidaropniktes). Trošak za takav slučaj neka saopšti i ostalim monasima zarad večnog i nerazorivog trajanja tih mostova da bih ja ovaj most, molitvama onih koji ga prelaze, zatekao netaknutog i lakše, nadam se, prešao onaj most koji vodi u večnost.

Otuda licem u lice sa Sveprečistom Vladičicom našom Bogorodicom aktuelnog igumana i sve koji su sa njim zaklinjem i zapovedam im da nikada, dokle god je ovoga sveta, ne prestanu sa tim duhovnim delanjem i da ne budu nemarni, već krajnje trezveni, baš kao da sam još uvek u životu i podsećam igumana na to dobro delanje (tj. molitvu). Jer sam taj most, pomoću Božijom, podigao zarad spasenja mnogih na mestu koje sam opisao. Stoga, ako ovu moju zapovest zanemare iguman i ostali monasi, neka se suoče sa Bogom, nepristrasnim i nepotkupljivim Sudijom, kao oni koji su zanemarili ovo (moje) delo toliko korisno ljudima i neka ih Bogorodica smatra upropastiteljima nebrojenih hrišćana. ****69. Moja nepokretna imovina, koja je carskim dekretima (hrisovuljama) i zapovestima do mene došla iz mog porodičnog nasledstva i ona koju sam prepisao manastiru da je od sada pa nadalje koristi i poseduje tako da ona bude sasvim neotuđiva do svršetka vremena, zajedno sa celom njenom teritorijom i onim

što je na njoj i svim njihovim pravima i preimućstvima, kao što sam već odredio31, sastoji se od sledećeg: Neokastro sa svim njegovim zavisnim seljacima koji žive u i izvan grada, njegove kuće, moja kuća i kuće drugih; isto tako i prava nad sajmovima koji se tamo svake godine održavaju, prava na ribolov u rekama Samia i Marica zarad dobrog snabdevanja ribom. Tu su još imanja Kanikliu (Kanikleiou), Likohori (Lykochorion), Drahu (Drachou) i rt Vanianus (Banianous). A imanja: selo Sikea (Sykea) i imanje koje se nalazi ispred njega i koje se zove Trifiliu (Triphylliou), treba smatrati da prema carskoj uredbi (prostaxis) pripadaju Neokastru posle smrti - pa nadalje - Aspiotisa (Aspeiotes) koji ih sada drži za svoje potrebe. Ovo poslednje imanje bih želeo da premestim na lokaciju bližu manastiru, kao što sam učinio i sa imanjima Likohori i Drahu - ako ne bude teškoća leti za vreme žetve i prevoza letine zbog dužine puta (između sela i imanja), jer stanovnici žive u selu, a letinu prevoze do svojih premeštenih kuća.

Pored toga, sve nekretnine koje mi kao vlasniku pripadaju unutar i izvan Enosa, koje već dugo propadaju - a želeo bih da budu obnovljene. Imanje Neohori (Neochorion), imanje Kurianis (Kourianis), imanje Hirosfaktu (Choirosphaktou), selo Vacinea (Batzinea), selo Husderi (Chousderi), imanje Sinali (Sinale), novoizgrađeno imanje Veros (Beros), Sotir ton Vlahon (Soter ton Blachon), imanje Agios Nikolaos (Hagios Nikolaos), dva vojna sela, Dilianou (Dilianou) i Dragavasta (Dragabasta), tvrđava Aetos sa selom Cehova (Tzechoba), imanje Sukaragi (Sukaragi), selo Vranista (Branista), imanje Nevoselus (Neboselous), imanje Delvozianus (Delbotzianous), imanje Cabe (Tzampe), imanje Ravnianous (Raunianous), selo Sofus (Sophous) - ukoliko se ne proda za mog života - tržnica Sagudaus (Sagoudaous) zajedno sa seljacima vezanim za zemlju i stanovnicima koji na njoj žive i brodovima i pravima tou basilikatou32 i magacinom33. Sve će to [doći u posed manastira] nakon moje smrti.

Posle smrti Kastamonita [manastir će steći] imanje Galatu (Galatou) i selo Cerniku (Tzernikou), a posle smrti vinotoče (pinkernes [= oinochoos = vinotoča - vidi Dimitrakos str. 5807. - prim prev]) Konstantina, selo Radavundos (Radaboundos). Nakon smrti Nikite Romanitisa (Niketas Romanites), [manastiru će pripasti] selo Kerkizos (Kerkizos), a posle smrti Konstice (Konstitzes), mog usvojenog sina - ukoliko umre bez dece - još i selo Hatesiu (Chatesiou). Ako on bude imao dece, neka ga ostavi, ako [str. 53] želi, njima. Prepisujem [manastiru] još i vlasništvo nad [sledećim mestima], koja su potvrđena kao pripadajuća drugim selima koja su već u vlasništvu manastira Kosomosoteire, moje Bogorodice: selo Kalosera, polje Cice (Tzitze), koje sam ja kupio, i one ekonomije koje mi pripadaju u Trajanopolju, a koje nisu bile date mom sekretaru Mihailu. Isto tako i 12 brodova izuzetih od poreza koji su mi dati na poklon carskim dekretom pokojnog Gospodara moga oca i koji su nosivosti od četiri hiljade modija (modioi [modios - mera za suvi rasuti teret = 8, 75 litara - prim. prev]). Vlasništvo nad svim tim prepisujem svetom manastiru Kosmosoteira moje Bogorodice i dobročiniteljke, kao što je već rečeno.

Pored toga, želim da iguman preuzme dokumenta ovih prava (o vlasništvu), gde god se budu do tada čuvala, i da ih odloži u đakonik da budu bezbedna. On ipak treba ujedno da napravi i njihove prepise i skloni ih na sigurno da bi ih pokazao bilo kome od zvaničnika državnog trezora i vlasti koji bi se jednoga dana pojavio da se raspituju za naša vlasnička prava - osim ako za svoga života ne uspem ta dokumenta da predam igumanu manastira zajedno sa celokupnom ovom imovinom. Ukoliko se, kojim slučajem, u nekim drugim mojim vlasničkim papirima nešto odnosi na nekoliko naslednika (korisnika), neka se ti

31 U pogl [45], upor. pogl. [58] gore.32 tou basilikatou; ovde nije jasno da li se odnosi na prava koja ima carski trgovac vasilikatos (basilikatos), ili na porez vasilikaton (basilikaton).33 phoundax; državni magacin za žito i druge robe za ishranu. Vidi A. Kazhdan, “Phoundax” ODB, str. 1671.

paragrafi prepišu i daju vlasnicima onih imanja i prava vlasništva koja sam im prepisao, a ta vlasnička prava [to jest dokumente] neka overi i potpiše sudija.

Povrh toga, uz to poklanjam i prepisujem manastiru sve obradivo zemljište koje posedujem izvan Trajanopolja. Molim se stoga Bogu Koji sve vidi da mi produži život da bih osigurao ispunjenje ovih zapovesti i da bih podigao one kuće i [doveo u upotrebljivo stanje] obradivo zemljište u Enosu, što je sve zbog vremena i nemarnosti nadglednika već propalo. Ukoliko ipak prerano odem, za šta se molim da se ne dogodi, neka iguman sprovede taj plan o obnovi kuća i zemljišta saglasno mojim željama. Jer sve je to veoma potrebno manastiru i korisno, jer mu može biti izvanredan metoh. ****76. Ponovo34 mi na um dolazi bogobojazna pomisao da molim i da ponovo razložim mnogopoštovanom igumanu našu volju. Jer dobro je i bogougodno dobre stvari mnogo puta ponavljati, a i za mene je dobro da ponovo o njima mislim. A budući da sam molitve hristoimenih35 naroda od mladosti zavoleo i mrzeo proklinjanje mrsko Bogu, molim igumana i potčinjene njemu monahe da stanovnika njima poverenih sela nikada ne opterete [str. 59] bilo kakvim novim plaćanjima preko onih pravedno određenih koja duguju, niti bilo kakvim drugim iznudama. Jer oni samo svojim rukama i teškim radom dobavljaju i sakupljaju hranu sa sebe i svoje sirote žene i decu, a većinom i roditelje - kao i sve ono što daju svojim madglednicima i gospodarima. Jer u tome Bog, a i ja, vaše služenje tražimo.

77. I šta još? Za igumana i one koji će doći posle njega kao igumani manastira imam ovaj savet - i to spominjem i govorim pred Bogomaterom bez ikakve sumnje u svom umu. Neka nikada, ni u kakvim okolnostima i ni u koje vreme ne požele da izobraze moj lik kao ikonu nesrećnog osnivača (ktitora) ovog manastira - ni bilo gde ovde, niti unutar ili izvan manastirskog kruga. Jer učiniti tako što, bilo bi na osudu moje bedne duše i protivno mojoj bogougodnoj volji i želji. Jer na nikako neću da podnesem takav predlog monaha i, onog časa kada se to desi, kao što se molim da neće, siguran sam da će to biti propast moje duše. Jer, da se poslužim rečima proroka Davida, koji otkriva Boga (bogootkrivatelja), ne želim da moj lik ili ime budu upisani na bilo čemu što je zemaljsko (upor. Ps. 48, 12). Radije se molim Materi (Roditeljki) svoga Tvorca da svojim posredovanjem pred Sinom svojim izbriše zapis o svim moji pregrešenjima i da na nebesima, o Bože, blagodareći pokajanju bude upisano moje bedno ime.

Stoga, ko god među vama igumanima ili drugim monasima izobrazi moj lik u manastiru i bilo kada postupi protiv moje volje i mojih zapovesti, neka stoji zajedno sa mnom u dan Suda i neka se ubroji među one koji su se odrekli Gospoda. Jer niko ne želi protiv svoje volje da mu se čini dobro, niti da prima usluge. Iz tog razloga na svoju dobrobit sam ovu zapovest danas doneo. Hoću da se duše igumana i svih monaha u manastiru uzdrže od bilo kakve namere takve vrste.

78. Neka popis nepokretne i pokretne imovine koja je prepisana manastiru iguman i neki drugi ugledniji monasi odlože u đakonikon. Želim da budući iguman bude imenovan iz mog manastira, a ne sa strane, od strane svih ostalih iz monaške obitelji i neka bude nepotkupljivo i besprekorno izabran.****

34 Vidi pogl. [71] gore.35 Uporedi Jovana Damaskina, Besede u odbranu svetih Ikona (John Damascene, De imaginibus orationes). 3.42, PG 94, col. 1357D. [NPS]

81. Neka bude izbačen, dakle, sav kukolj raspri i nemira đavoljih. Jer je moj najvažniji cilj da svi monasi za pevnicom valjano poju na službama, da sluge obavljaju valjano svoje dužnosti prema monasima, na slavu Bogorodičinu i na krasotu hrama. Monasi ne treba ni zbog čega da osuđuju igumana, ko god on bio, niti da preispituju njegov život i ponašanje. Jer to je krajnje neprilično - osim ukoliko kojim slučajem on veoma jasno i vidljivo želi ono što [bi moglo da dovede] do propasti manastira, ili ukoliko misli i deluje u tajnosti.****86. Pošto sam svakako pre nekog vremena36 pokazao gde treba da budu položeni zemni ostaci monaha, kao i [ostaci] svih onih koji su vezani za manastir, ne želim da posle moje smrti bilo koje mrtvo telo bude sahranjeno unutar manastirskog kruga - osim, možda, kao što sam pre nekog vremena rekao, ako bi moj čovek Leon Kastamonit poželeo da bude sahranjen uz sve poštovanje, na način kako sam gore opisao, ili moj sekretar Mihailo, ili pak protovestijar (protovestiarios) Konstantin, sveštenik. Ali ja nikako ne želim da tu bude sahranjen ni jedan više od drugih ljudi - osim ako bi, možda, neko [str. 62] veoma bogat poželeo da bude sahranjen izvan crkve i narteksa, [neko] ko bi, da bi bio sahranjen u manastiru, za uzvrat doneo mnogo pokretne i nepokretne imovine i tako dodao manastirskim prihodima.

Isto tako želim da dečak Konsticis (Konstitzes), moj usvojeni sin, bude siguran da će biti sahranjen u manastiru zajedno sa mojim ljudima koje sam spomenuo - ukoliko, kada postane punoletan, poželi da bude sahranjen u manastiru, po mojoj želji. Želim, isto tako, da se moji ljudi koje sam spomenuo pominju na diptisima.

Ne želim da seljani koji žive u i oko Likohirija (Lykochorion), ili oko [mesta] zvanog Drahu (Drachou), koji [žive] većinom u blizini manastirskog kruga (zidina) budu sahranjeni u tim selima, već daleko od utvrđenja, gde god ko od samrtnika želi, tako da se nezdravim zagađenjem od blizine sahranjenih tela ne bi zagadio vazduh.**** 90. Budući da me je beda nesrećnog života odnegovala od najranijeg detinjstva i pošto sam tokom ovog zlosrećnog života većinu godina svoga postojanja proveo odvojen od svoje mile otadžbine, postao sam tuđin i stranac slavi svoje porodice, te sam stoga s pravom prosudio da nije besmisleno da ovde sahranim svoje zemne ostatke, [str. 64] razmišljajući o tome kako je uopšte sve u mom životu pošlo po zlu dok ležim na postelji u mračnom uglu, avaj, po dopuštenju Božijem smrtno bolestan, a već sam u zaborav svih ....... [oštećenje u tekstu]..... umesto bilo kog drugog ukrasa izmišljene slave na mom grobu, [želim] da se na jednom kraju moga već oblikovanog groba postavi Bogorodičina (Bogomaterina) ikona iz Redesta (Rhaidestos) meni od Boga poslata Kosmosotira, koju sam, koliko god sam mogao, ukrasio zlatom i srebrom. Neka na tom mestu ona ostane smeštena do kraja veka sasvim neizmenjena da bi posredovala za moju bednu dušu, a uz to želim da uz nju bude smešten još i Hristos iste veličine, pošto se za te ikone pripremi odgovarajuće mesto i položaj prijatan i svetao, a radi poklonjenja. Ukoliko iguman zaista zanemari da sprovede ove moje želje, njemu će se, kao i ostalim monasima, suditi kao i meni na dan Suda. Pošto se moj grob jednom tako uredi, za njega nisu potrebni veći troškovi, budući da ću biti neosetljiv prema ovom opipljivom i vidljivom svetu.

Želim, dakle, da grob bronzanom ogradom, koju sam već spomenuo, bude odeljen od celog narteksa i da mu se prilazi kroz ogradu. Hoću da iguman i ostali monasi svake večeri nakon otpusta večernje službe uđu i da stojeći pre svetim ikonama proiznesu trisveto i izgovore određen broj puta 36 U pogl. [54] gore; upor. pogl. [118] niže.

"Gospode pomiluj" za spasenje moje duše. Nikako ne smeju da propuste takav otpust, već molitvama za mene moraju da umilostive Boga i Bogorodicu (Bogomateru). ****94. Od celokupne moje imovine želim da manastir Kosmosotira uzme 30 funti ( litrai) perpera (hyperpyra = zlatnika) i da ih skloni u đakonik, gde treba da leže nedirnuti, zajedno sa onim što ostane od prihoda od sela i nakon što se plati za monahe, za moju za krevet vezanu braću i njihove sluge. Na taj način, ako ikada kakva nesreća zadesi manastir ili kuće oko manastira, to može da se popravi iz tih fondova. Jer je dužnost igumana i njegovih monaha da ne zanemare to pitanje, već da drže sa strane izvesnu sumu novca koja bi bila dovoljna za takvu nepriliku. Ako mi Bog da da poživim duže, ja ću se Božijom pomoću postarati i potruditi da stavim sa strane još više novca za manastir (od sredstava koja sam pomenuo), ukoliko po tom pitanju od Boga primim ukrepljenje.****96. Želim stoga da se upravljanje ovim mojim imanjima [koja su] prepisana manastiru nikada, za sva vremena ne promeni. Želim da moja [sledeća] želja (zajedno sa drugim mojim zapovestima) ostane neizmenjena i neprekršena tokom svih budućih godina: da se iguman stara svim svojim srcem i svim svojim umom da manastir koji sam Božijom pomoću obnovio i bolnica za stare i da se trudi da njeni stanovnici budu zadovoljni životom i da to čini bez otezanja i odlaganja, kao i da snabdevanje starijih bolesnika [svim onim što je] propisano [str. 66] svake godine održava neumanjenim. Budući da manastiru u ostavljam stalne prihode i da mu slava Bogu ništa ne nedostaje, želim da stariji bolesnici nikada, što god da se u međuvremenu desi, ne trpe nikakvu oskudicu i da ničega ne budu lišeni od onoga što je za njih propisano. Jer želim da oni sve to od igumana dobijaju svake godine u izobilju, bez ikakvog umanjenja ili problema, onoliko....... [oštećenje u tekstu] .......pred Bogom jer za njih obezbeđujem mesto sa odmor i sigurnost i prepuštam to potpuno Bogorodici [da bi ona] posredovala za moju bednu dušu. Jer Bog ne dopušta uskraćivanje [uzrokovano] možda nemarom prema onome što treba dati ovoj braći, niti to dopušta Njegova Sveprečista Mati, kojoj sam dao, a uz nju i braći, apsolutno sve što mi pripada. Jer pokretna i nepokretna imovina koju sam ja, grešnik, pomoću Božijom doneo u manastir Kosmosotira (koji sam i obnovio) je odgovarajuća za razumnu primenu mojih zapovesti. U svakom slučaju, ova pisana verzija tipika i svitak mog Tajnog zaveštanja treba da budu dovoljni da bude potpuno jasno i očigledno igumanu [koju] nepokretnu [imovinu] sam prepisao svetom manastiru Kosmosotira.97. Već sam govorio o onome što sam gore utvrdio, a sada ću izneti ono čega sam se danas setio. Potpuno sam obnovio zgradu kupatila sagrađenu od enhoriga37 kao uslugu [monasima] i mnogim drugim hrišćanima i prepisao je, zajedno sa ostalom svojom imovinom manastiru. Ona se nalazi izvan manastira, na potoku koji teče pored zida groblja za monahe. Ujedno sam oko kupatila podigao i zgrade koje služe kao mesto za odmor.

Hoću da se kupadilo izda u zakup. Hoću da se žene kojima je neophodno kupanje u njemu kupaju samo sredom i petkom i ni jednog drugog dana u sedmici. Ostalim danima tokom cele godine hoću da ono bude otvoreno svakome. Nikada, u sve buduće dane, ne želim da iguman zanemari kupatilo, jer bi to dovelo do toga da ono propadne. A njegova propast bi predstavljala veliki igumanov promašaj i donela bi veliku nevolju svima drugima koji bi tako bili lišeni mogućnosti da se okupaju.

Određujem da monasi treba da se kupaju 12 puta tokom cele goine, to jest jednom mesečno. Ukoliko bi se javila potreba da se neki monasi koji su bolesni okupaju više puta (nego jednom mesečno), 37 enchoregon [grubo neobrađeno kamenje vezano krečom – Dimitrakos, str. 2237. – prim prev]

neka im iguman dozvoli da se zbog bolesti nesmetano kupaju. Monasima koji planiraju da se kupaju iguman ne sme da dopusti kupanje ni na kom drugom mestu ili u gradu, osim u manastirskom kupatilu.

Igimanova briga mora da bude i to da u manastiru budu i neke zanatlije čiji rad je neophodan za izvođenje neophodnih poslova u manastiru.

98. Često se dešava, čemu sam često i sam bio svedok, da zloba smrtnika većinom uzrokuje svađe među njima i iz toga razloga mnogi krišom podmeću požar u kuće drugih ljudi; to su ljudi koji čine strašno i užasno delo. Stoga nalažem igumanu (a Bogom ga zaklinjem da se postara da takvi ljudi postanu ludi od želje da čine dobra dela): kada neki stanovnik nekog sela koje pripada manastiru kradom uđe u tuđu kuću i zapali je, da on lično sakupi bez izuzetka sve stanovnike toga sela [str. 67] u kome je podmetnut požar da svi zajedno podignu izgorelu kuću.

Čak i ako bi se desilo da 10 kuća bude spaljeno, to selo se samo mora postarati da ponovo podigne kuće koje su izgorele, ali ne o trošku onih koji su izgubili kuće, nego zajedničkim trudom i radom stanovnika sela o kome je reč. Neka u toj stvari ne bude nikakvog odugovlačenja ili odlaganja posla, nego neka se to bespogovorno uradi odmah.

Ako bi slučajno, Božijom pravdom i promislom, bio na delu uhvaćen čovek koji podmeće požar i iguman [smatra] da njegovo pritvaranje i očiglednost toga dela ne dolaze u pitanje, nego da je sve jasno i nepobitno, u tom slučaju nalažem sledeće kao primerenu vaspitnu meru i kaznu za čoveka koji je počinio tako strašno delo: ako on nema ženu ili decu neka sva njegova sredstva za život budu data onima koji su izgubili svoje kuće u požaru i još nekim siromašnim stanovnicima koji nemaju nikakve imovine i neophodna im je pomoć. Ali ako taj čovek ima ženu i decu, jedna polovina imovine će biti dovoljna počiniocu (nakon što bude pušten iz tamnice i lanaca), a neka druga polovina bude data onim ljudima, a to nalažem zato da se obuzda zlo i nađe dobro.

Osim toga, od igumana od sveg srca i duše zahtevam da bezuslovno brani oštećene stanovnika i da kažnjava one koji su im naneli zlo. Tako se služi Bogu, kao i Njegovoj Presvetoj Materi koja će savršeno braniti ovaj manastir. ****101. Ni manastirska stoka, niti tegleće životinje koje pripadaju manastiru ne treba da žive na prostoru unutar manastirskih zidina, nego izvan njih, oko sigmoidnog zida. Tu i konjušari treba da čuvaju konje i mazge, a čuvari stoke treba da sateraju stoku da se odmori nakon rada i oranja. [Na taj način] će širi manastirski krug (koji obuhvata crkvu i stambene kuće oko nje) ostati čiste od balege.

102. Ako bi ikada neka katastrofa zadesila hram, recimo od zemljotresa - za šta se molim da se ne dogodi - neka iguman ne odlaže njegovu popravku, nego neka ga odmah obnovi zadržavajući njegov sadašnji oblik i kvalitet boje i materijala. Jer ne želim da on podnese bilo kakvu promenu, ma koliko ona jeftinija bila, bez obzira na katastrofu koja ga je zadesila, nego da se njegov sadašnji oblik i vidljive karakteristike za svagda sačuvaju onakve kakve jesu.

103. Na dan Vaskrsa, dan Vaskrsenja Hrista Boga našega, mora da bude litija ista onakva kakvu sam naložio38 na dan Uspenja naše Prisnodjeve i Vladičice Bogorodice. Neka monasima budu date sveće da ih upale, svakom monahu po jedna sveća od jedne i po unce (otprilike 100 gr. prim. prev).38 U poglavlju [65] gore.

Neka ni jedan iguman, Gospoda radi, nikada i ne pomisli na to da premesti sela koja se nalaze u blizini manastira, ili dopusti da se smeste na neko drugo mesto. Jer je monasima i manastiru u interesu da bude i više sela, ako je moguće, u njegovoj blizini. ****106. Pošto sam manastiru već ostavio neke knjige (čiji broj se vidi iz [popisa] njihovih naslova u manastirsko inventarskoj listi), uz njih sam ostavio još jednu, koju sam lično sa mnogo truda napisao. Ona [sadrži] herojske, jambske i političke stihove, kao i razna pisma i opise (ekphrasis). Ne želim da ta knjiga leži na nekom skrivenom mestu, nego želim da se vidi i da se ćesto čita (u moj spomen) onim izuzetno vrednim ljudima (a to su oni koji vole knjige i slike). Ne želim da te knjige budu otužene iz manastira, nego da se ovde sačuvaju za svagda. Jer je neotuživo ono što je jednom Bogu podareno. Za te stvari i njima slične nalažem da tako bude.

107. Moj sekretar Mihailo, u svakom pogledu moj najdraži podanik (baš kao što sam već rekao) 39, mnogo se trudio oko manastira i njegove obnove i svega što je oko njega sagrađeno - i to zaista, gotovo nadčovečanski - i predložio mi je mnoge ideje za sve to, kao i nova uređenja zgrada koja su značajna i korisna, te je u mnogim slučajevima pokazao pametna rešenja kao rezultat svoje nadarene prirode. U stvari, ja sam, sledeći njegov savet, obnovio većinu onoga što su radnici uradili, diveći se prirodno toj istinsku zadivljujućoj dovitljivosti toga čoveka. Otuda je on po mojoj želji, a o svom trošku, podigao za sebe boravište unutar manastirskih zidina (gde i sada živi). Ne želim da aktuelni iguman, a ni drugi monasi, požure da ga iz bilo kog razloga isele iz kuće u manastiru dokle god je živ, jer tu kuću je on sagradio. Neka on u njoj spokojno živi i neka ga niko ne uznemirava kao unutrašnjeg monaha i štićenika manastira, sastavni njegov deo, ili, moglo bi se reći, ljubljeno čedo manastira.

Neka iguman vodi posebnu brigu o njemu i pomaže mu ako se ukaže potreba. On treba da dobije dve sveže vekne hleba sedmično (onog hleba od manastirskih prihoda) i svake sedmice istu količinu vina koju dobija svaki monah, nešto kao posebnu utehu za njega i kao dokaz da je najdraži štićenik manastira.

Kada stigne do svršetka ovoga života (jer i on je samo smrtnik) i ode odavde tada želim, ako se i on saglasi sa mojom željim, da se iguman i drugi monasi s najvećim poštovanjem odnose prema njemu, da mu prirede veličanstvenu pogrebnu povorku i sahranu, na ime služanja Bogu i meni. Neka bude smešten u grobnicu od najboljeg mermera sa lučnim krovom od grubog kamena dostojnim njegovog predanog služenja meni. Jer želim da ta apsida bude oslikana. Osim toga, njegova grobnica treba da se nalazi sa desne ili leve strane eksonarteksa posle moje smrti.

Tu treba da bude i grobnica meni najbližeg čoveka [str. 70] Leona Kastamonita, kome nema premca u odanosti svom gospodaru. Želim da i njegova grobnica bude sagrađena na isti način u da obojica budu upisani u diptihe i pominju se zauvek. Želim da se iguman i o Kastamonitu u manastiru brižno stara i za njegova života i posle smrti, te da i njega iguman i njegovi monasi smatraju delom manastira.

Posle njegove smrti iguman treba da se stara i o nekretninama koje sam dao Leonu kao da su njegove i da ne dopusti nikome od njegovih krvnih srodnika ili stranaca da stave svoju pohlepnu ruku na ta njegova imanja i njegovu imovinu protiv želje i volje samog Kastamonita, koji me sa suzama za to molio. Zahtevam od tebe i zapovedam ti, o mnogopoštovani igumane, ko god da si u to vreme, pred licem Bogorodice Kosmosotire, da ne prekršiš i ne zanemariš ništa, ni malo ni veliko, po pitanju ove 39 Upor. ranije rečeno o njemu u pogl. [12], [69] i [86] gore.

dvojice mojih podanika, osim ako ne želiš - a molim se da ne želiš - da ti Bogoridica, moja dobročiniteljka, bude tužilja i ovde i u dan Suda.

A onda, tu je i dečak Konsticis, moj usvojenik, nećak mog najdražeg vestijarita (vestiarites [carski telohranitelj - prim. prev.]), Nikite Romanitisa (Niketas Romanites), dečak koga sam, Boga radi, sa toliko ljubavi odgajio, praktično od pelena - o njemu sam već govorio.40 Želim da se na to dete u manastiru ne gleda kao na tuđina, već kao na sastavni njegov deo i kao na štićenika manastira u svakom pogledu. Neka igumanova bogobojaznost ne bude uzrok tome da taj dečak bude sahranjen u grobu za tuđine. Neka bude sahranjen na osobitom i počasnom mestu unutar manastira, uz primerenu ljubav i nežnost i velikodušnost, meni za ljubav. To su moji zahtevi po tim pitanjima.

108. Uz sve ono što sam već, pomoću Božijom, prepisao manastiru, prepisujem mu još i hram koji se nalazi u blizini [manastira Bogorodice] Perivleptos (Peribleptos)41 u Carigradu koji se zove Sveti Stafan Aurelijanov da se i njime koristi sveti manastir Kosmosotira kao metohom, da bude mesto za boravak monaha kada dođu u prestonicu.

Da bih ga sagradio i obnovio morao sam da izvršim bezbroj isplata zlata (Bog mi je svedok), jer je hram bio u ruševinama, pa je trebalo staviti novi krov i potpuno obnoviti imovinu za izdavanje oko nje, što se i danas može videti. Hram i zgrade oko njega dobio sam aktom od patrijarha da bih tu napravio manastirsku instituciju u slavu Boga i Njegove Sveprečiste Matere. Stoga nalažem igumanu Kosmosotire da na slavu Boga i Matere Njegove ovom hramu za stalno dodeli trojicu monaha koji će se starati o njegovom održavanju i očuvanju.

Želim da se u tom hramu poje i služi uz prigodno osvetljenje kako priliči monasima i da oni u hramu poprave sve što bi se tokom vremena uništilo. Ukratko, hram treba održavati i o njemu se zauvek starati kao o manastirskoj instituciji i metohu monaha Kosmosotire. Dokumente o imovinskom pravu na ovu crkvu aktuelni iguman manastira Bogorodice Kosmosotire mora da čuva bezbednim u đakoniku. Jer [str. 71] Jer sveti manastir Kosmosotira mora neizostavno ovaj metoh od danas da uzme pod svoje vlasništvo sa svim pravima koja uz njega idu. ****110. A sada još jedan dobar savet treba da dam aktuelnom igumanu, kao uz pomoć Božiju dobar savetnik, a želim da se taj savet ne previdi [jer bi to bilo] svetom manastiru na štetu. Naime, zajedno sa ostalim nekretninama, manastiru sam prepisao i dva sela: selo Deleanu (u engleskom prevodu piše Dilianou, a u grčkom originalu: Δελεάνου – Deleanu – prim. prev.) i drugo koje se naziva Dragavasta (Dragabasta)42 - u kojima su neki vojnici [naši (poreski) obveznici (ὑποτελεῖς - ypoteleis) - ovo stoji samo u originalu - prim. prev.] koji se često bestidno ponašaju prema svojim susedima i prema nadgledniku mojih sela, a neposlušni su kada treba da se plati porez koji duguju, jer su možda ohrabreni [svojim] vojničkim pozivom.

Veoma je važno da ih iguman, pošto ja umrem, srdačno i raširenih ruku primi za ovu trpezu i da se prema njima ophodi ljubazno u svalpm pogledu, kako bi mu postali prijatelji i saveznici. Uz njihovu podršku on će imati dovoljno snage da otera one koji su se naselili oko naših sela i nameravaju ih iz čiste pohlepe da ih silom napadnu - kao što vidim da se danas u mnogim slučajevima dešava. Jer ti [vojnici] su

40 U poglavlju [86] gore.41 O toj instituciji vidi Janin, Géographie, tom. 3, str. 218–22.42 Vidi pogl. [69] gore.

sposobni da budu manastiru od pomoći i da ga odbrane od zlotvora, te da tako budu krajnje korisni. Tako želim i da se selima [koja pripadaju] mom sekretaru Mihailu, a koja sam mu ja dao, kao i onima koja sam dao mom usvojeniku Konsticisu, prijateljski pomogne na mnogo načina i da se aktuelni iguman koliko god je u mogućnosti o njima brižljivo stara.

111. Zatim želim da se svaka smutnja i nerešivo pitanje koje se uvuče među monahe i postane razmirica sa igumanom, a ne može da se reši, obavezno iznese pred njegovu svetost Patrijarha Carigradskog i sa njim raspravi i da se odatle prihvati po Bogu sud i rešenje tog pitanja, te da se tako monasi, koji su zajedno sa igumanom otišli kod patrijarha da rasprave problem, odmah mirno vrate u svoj manastir.

Jer ovom svojom pismeno izraženom voljom, ja patrijarhu nisam dao nikakvu drugu vlast niti nadzor nad manastirom, već jedino da sudi u slučaju da iskrsne neko nerešivo pitanje među monasima i igumanom, onako kako je rečeno i da ga reši savetom ili preporukom, a često i jeratskom zapovešću, u slučajevima kada mu se monasi obrate sa optužbom, a potom neće da poslušaju njegovu preporuku koju im je dao da bi ih umirio. 112. Ali kako sam ja odgovoran u svakom smislu za očuvanje ovog manastira uz Božiju pomoć, pa tako i za to da se za svagda sačuva sve što mu ide u korist, [str. 72] pala mi je na pamet još jedna misao: izjavljujem da svi oni ljudi koje sam izabrao iz episkepse (episkepsis) Neokastra i koji su mi koristili kao vestijariti i radili za mene sve sve do smrti na izgradnji ovog svetog manastira od samih njegovih temelja i u drugim poslovima i važnim uslugama - da, i oni koji su se, nakon što je bila potpuno završena izgradnja takođe računali među vestijarite zajedno sa ostalima i koje sam pozvao iz več pomenute episkepse Neokastra - ti ljudi sve do svoje smrti, nakon moje smrti, treba da budu u potpunosti oslobođeni poreza (da imaju imunitet).

[Oni ne smeju] nikada da budu silom naterani u službu (angareia ili ili parangareia [ἀγγαρεία - obavezna vojna ili civilna služba; παραγγαρία - preko (krajnje) obavezna vojna ili civilna služba - Dimitrakos, str. 5414]) ili psomozimiju (psomozemia)43 od strane manastirskog nadglednika imanja, ili igumana manastira Oni mogu svi zajedno trajno da se nastane, [pošto napuste] mesto na kome danas žive, sa celokupnim svojim domaćinstvom i da žive u blizini bogočuvanih manastirskih zidina, tamo gde sam već premestio sela Likohori i Drahu.

Ti vestiariti treba ujedno da pomažu manastiru i da ga štite on onih koji bi pokušali da mu nanesu štetu i upropaste imovinu. Jer želim i zapovedam tim vestijaritima da u tom smislu budu poslušni igumanu da može njima da se posluži oko poslova slanja (otpreme) [možda i kao pismonoše - prim. prev.], kad god mu zatrebaju. Zbog toga sam ih ja pre svega izuzeo iz poreskih obaveza i obaveznog služenja, kao i psomozimije posle moje smrti. Ako je iguman ikada u prilici da se jednim od njih okoristi za neki posao, u gradu ili na drugom mestu, ne sme da propusti da čoveku koga šalje da i konja (jer je on

episkepsis ( ἐπίσκεψις, mn. episkepseis, ἐπισκέψεις) bila je fiskalna oblast u srednjoj Vizantiji (10.–13. vek). U strogo tehničkom smislu, ona se odnosi na neki domen ili drugu vrstu imanja, u nekim slučajevima uključujući čitava sela ili gradove, koji su radi izdržavanja dodeljeni pojedincima iz carske porodice, plemićkim kućama, crkvama ili manastirima. Episkepseis su se pretežno nalazile oko Egejsko mora, gde je bilo najplodnije zemljište u carstvu , ili pak u plodnim kopnenim oblastika, kao što je Trakija ili Tesalija. U 12. veku ovaj termin se koristio i na fiskalnu podelu tema. (Wikipedia: http://en.wikipedia.org/wiki/Episkepsis) (prim. prev.)43 Doslovno “hlebna kazna”, drugorazredni porez, verovatno oduzimanje (rekvizicija) imovine za hleb za vojsku. Vidi A. Kazhdan, ODB, str. 1755.

siromašan i nema sredstava za to) da ga jaše isključivo na onom putovanju na koje se šalje i toliko novca koliko odgovara udaljenosti odredišta.

Ukoliko bi neki od tih vestijarita nekad poželeo da radije služi nekom drugom gospodaru, a ne manastiru i da ne bude poslušan mnogopoštovanom igumanu (onako kako sam im svima zapovedio), neka mu se od tog časa oduzmu sve privilegije koje sam mu dao, neka ga iguman protera iz episkepse Neokastra i pošalje na drugo imanje čak i protiv njegove volje, jer imaju privilegije samo dotle dok postupaju po mojoj želji.

U svakom slučaju, i ovaj moj tipik, kao moja pisana zapovest gorepomenutim vestijaritima, će to potpuno razjasniti, premda iguman može lakše da utvrdi njihov broj i imena iz [napisane] zapovesti. Njihova pomoć je od koristi za manastir i iz tih razloga iguman mora da je prihvati koliko god može da bi ispunio moju želju i odluku. **** 115. Kako sam pre nekog vremena razjašnjavao44 o kupatilu unutar manastira, tako sada imam nameru da budem potpuno jasan i po pitanju mog sopstvenog stana (tj. kuće), koji je sagrađen izvan [manastira]. Ukoliko bi iguman osetio da on [uzrokuje] neku štetu ili smutnju manastiru zbog putnika koji mogu u svojoj pohlepi u njemu predugo da borave, neka kuća bude potpuno i do temelja porušena.

44 U poglavlju [113] gore.