Informator Filozofski F Beograd 2003

F I L O Z O F S K I F A K U L T E TUNIVERZITET U BEOGRADU

INFORMATOR

Beograd, 2003

1

Izdawe Filozofskog fakulteta u Beogradu - 3281-550i Izdava~ke ku}e - 639-121

Akademski plato 1Beograd

2

ilozofski fakultet je najstarija prosvetna ustanova u Srbiji. Wegovo udaqeno poreklo je sa po~etka XIX veka, a wegovi koreni seù od ustani~ke {kole

obrazovane u oslobo|enom Beogradu 1808. godine zaslugom Dositeja Obra-dovi}a. Vremenski svedeno trajawe {kole, koja se gasi krajem prvog srpskog ustanka 1813. obeleèno je skromno{}u svih po~etaka, osnovnom nastavom i mawim brojem slu{alaca. Autonomija Srbije, ste~ena u vreme Milo{a Obre-novi}a, omogu}ila je 1838. godine da prvobitna {kola, preimenovana u Licej, nastavi svoj vaspitni rad. U povoqnijim okolnostima, program nastave u Liceju obuhvatio je izu~avawe jezika, istorije, religije, prava i prirode, s teì{tem na filozofskim naukama. Procvat filozofske discipline vezan je za 1863. godinu, kada je dunavski kapetan Mi{a Anastasijevi} svoju palatu, podignutu po zamisli arhitekte Jana Nevole i znanu kao Kapetan Mi{ino zdawe, poklonio "ote~estvu". Pod krovom zdawa progla{ena je velika {kola, a odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih dela, uz Tehni~ki i Pravni, Filozofski fakultet sti~e svoju kr{tenicu, dana{we ime i punoletstvo. U uto~i{tu ravnom svojoj svrsi, Fakultet je razvijao svoje nastavne ciqeve i humanisti~ke zadatke, celishodno uskla|ivao i nijansirao planove obrazovawa, a profesorima iz svog okriqa bio neposredni pokreta~ najvi{ih ustanova prosve}enog Srpstva: Srpske akademije nauka 1889. i Univerziteta 1905. godine.

F

Ve} od samih po~etaka, Filozofski fakultet se razvijao u duhu humanisti~ke tradicije sa obavezuju}im standardima najvi{eg nau~nog i moralnog dometa. Ove standarde ugra|ivali su u svoj univerzitetski rad, krajem pro{log veka, profesori kao {to su: Jovan Cviji}, Stojan Novakovi}, Bogdan Popovi}, Jovan Skerli}, Josif Pan~i}, Sima Lozani}, Brana Petronijevi}, Mihailo Petrovi} - Mika Alas, Jovan @ujovi}, Tihomir \or|evi}, Mihailo Valtrovi} i dr. Ne moèmo odoleti potrebi a da ne pomenemo i neka imena iz novije istorije ovog fakulteta kao {to su: Georgije Ostrogorski, Svetozar Radoj~i}, Milo{ \uri}, Milan Budimir, Anica Savi}-Rebac, Miloje Vasi}, Borislav Stevanovi}, a odmah uz wih formirala se i mla|a generacija, koja je do pre jedne decenije dominirala u na{oj nauci i kulturi.

Neodvojiv od istorije srpskog naroda i delilac wegove nespokojne sudbine, Filozofski fakultet je trpeo, prolazio i sazrevao kroz sva politi~ka isku{ewa i pometwe XX veka. Ratovi i razarawe fizi~ki su skrnavili wegovu zgradu i wegov sastav: u vremenima mira bio je predmet politi~kih sumwi i podozrewa, preispitivana je wegova ideolo{ka podobnost. No, fakultet je uvek uspevao da sa~uva svoj integritet i dostojanstvo i da za{titi univerzalne vrednosti ìvota. Misaono i autonomno on i daqe odoleva svim pritiscima, obavezan ne samo prema svojoj istoriji ve} i prema svojoj budu}nosti i generacijama koje dolaze.

Od jeseni 1974. godine Filozofski fakultet radi u novoj zgradi koja je neposredno oslowena na staro zdawe, a fakultet pri tom, zardàva i nekoliko seminara i kabineta u wemu.. Nastava je osmi{qena u okviru studijskih grupa za filozofiju, sociologiju, psihologiju, pedagogiju, andragogiju, istoriju, istoriju

3

umetnosti, arheologiju, etnologiju i antropologiju i klasi~ne nauke. Nau~no-istraìva~ki rad se odvija kroz projekte instituta za filozofiju, sociologiju, psi-hologiju, pedagogiju i andragogiju, istoriju umetnosti i centra za pedago{ko-psiholo{ko i metodi~ko obrazovawe, arheolo{ka istraìvawa, anti~ku epigrafiku i numizmatiku, etnolo{ko-antropolo{ka istraìvawa i dr.

U okvirima odeqewa, instituta i centara obrazovane su odgovaraju}e strukovne biblioteke sa zna~ajnim kwi`nim fondovima, koji se, zahvaquju}i izdava~koj delatnosti Fakulteta i nau~nih jedinica, i u saradwi sa srodnim doma}im i inostranim ustanovama, svakodnevno uve}avaju razmenom publi-kacija. U skladu sa raznovrsnim istraìva~kim radom, u centrima i institutima ~uvaju se dragoceni fondovi nau~ne i tehni~ke dokumentacije, a arheolo{ka zbirka, ishod vi{egodi{wih istraìvawa, obiqem svojih eksponata predstavqa svojevrsnu muzejsku riznicu. U vlasni{tvu Fakulteta je i jedan broj umetni~kih radova uglednih srpskih slikara i vajara sredwe generacije.

Oduvek posve}en principima su{tine i smisla, upam}en kao {kola mudrosti, kolevka prosve}enosti i rasadnik vrlina, Fakultet obistiwuje svoju plemenitu svrhu: u skladu sa tradicijom dugom gotovo dva veka, veran humanisti~kim principima i demokratiji, neguje celomudrenost nauke i obrazovawa u duhu univerzalnih na~ela.

4

S A D R @ A J

I OP[TI PODACI O FILOZOFSKOM FAKULTETU ................................................................................... 6

II NASTAVNI PLANOVI ................................................................... 29

III PRAVILA STUDIRAWA ................................................................ 72

IV USLOVI UPISA NA FAKULTET ................................................... 81

V PRIJEMNI ISPIT ............................................................................ 83

VI PROGRAM ZA POLAGAWEPRIJEMNOG ISPITA ..................................................................... 84

5

I OP[TI PODACI O FAKULTETU

FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADUîka Qubina 18-20

DEKAN: dr @ivan Lazovi}, vanredni profesorPRODEKANI: dr Andrija Veselinovi}, vanredni profesor

dr Senka Kova~, docent i dr Vera Vasiqevi}, docentI sprat, soba 160, telefon: 639-119

SEKRETAR FAKULTETA: Slobodan IvaneàI sprat, soba 158, telefon: 639-315

NASTAVNO-NAU^NEJEDINICE

NAU^NE JEDINICE NASTAVNE JEDINICE

Odeqewe za filozofiju Institut za filozofiju

Centar za pedago{ko psiholo{ko i metodi~ko obrazovawe studenata

Odeqewe za sociologijuInstitut za sociolo{ka

istraìvawaKabinet za strane jezike

Odeqewe za pedagogiju i andragogiju

Institut za pedagogiju i andragogiju

Odeqewe za psihologiju Institut za psihologiju

Odeqewe za istorijuCentar za anti~ku epigrafiku i

numizmatiku

Odeqewe za istoriju umetnosti

Institut za istoriju umetnosti

Odeqewe za arheologijuCentar za arheolo{ka

istraìvawaArheolo{ka zbirka

Odeqewe za etnologiju i antropologiju

Centar za etnolo{ka i antropolo{ka istraìvawa

Odeqewe za klasi~ne nauke

Laboratorije:

1. Laboratorija za razvojnu psihologiju

2. Laboratorija za socijalnu psihologiju

3. Laboratorija za psihologiju rada

6

4. Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju

7

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA FILOZOFIJU

dr MILORAD STUPAR, vanred.prof., Filozofija politikedr MIRKO ZUROVAC, red.prof., Estetikadr KOSTA DO[EN, red.prof., Logikadr JOVAN BABI], vanred.prof, Etikadr SIMO ELAKOVI], vanred.prof., Istorija filozofije IIIdr ZDRAVKO KU^INAR, vanred.prof., Istorija filozofije IIIdr MILO[ ARSENIJEVI], vanred.prof, Istorija filozofije IVdr @IVAN LAZOVI], vanred.prof, Teorija saznawadr VOJISLAV BO@I^KOVI], vanred.prof, Logika dr NIKOLA GRAHEK, vanred.prof, Logikadr MLADEN KOZOMARA, docent, Uvod u filozofijudr SVETOZAR SIN\ELI], docent, Filozofija naukedr ALEKSANDAR GORDI], docent, Op{ta metodologijamr JASNA [AKOTA, asistent, Istorija filozofije IImr MILANKO GOVEDARICA, asistent, Istorija filozofije IVmr \OR\E VUKADINOVI], asistent, Uvod u teoriju dru{tvamr IRINA DERETI], asistent, Istorija filozofije Imr DANICA AN\ELKOVI], asistent, Logikamr IVAN VUKOVI], asistent, Etikamr NENAD CEKI], asistent, Etikamr MA[AN BOGDANOVSKI, asistent, Logikamr MIROSLAVA AN\ELKOVI], asistent, Istorija filozofije IVNEBOJША ГРУБОР, asistent-pripravnik, EstetikaANDREJ JANDRI], asistent-pripravnik, Logika

UPRAVNIK: dr MILORAD STUPARBIBLIOTEKARI: Branka Haxistevi}

Qubi{a Vujo{evi}

SEKRETAR: Slavica Dragoslavi}, stru~ni saradnik,tel.: 3206-180

8

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA SOCIOLOGIJU

dr AQO[A MIMICA, red.prof., Istorija socijalnih teorija IIdr SILVANO BOLÎ], red.prof., Sociologija rada dr AN\ELKA MILI], red.prof., Sociologija porodice dr MARIJA BOGDANOVI], red.prof., Metodologija sociolo{kih istraìvawa dr MLADEN LAZI], red.prof., Op{ta sociologija IIdr SRETEN VUJOVI], red.prof., Socologija gradadr TOДOР KUQI], red.prof., Sociologija politikedr PETAR OPALI], red.prof., Socijalna patologijadr MIODRAG ZEC, red.prof., Osnovi ekonomijedr DANILO MRK[I], vanred.prof., Uvod u sociologijudr VERA VRATU[A-@UWI], vanred.prof., Uvod u teoriju dru{tvadr ALEKSANDAR MOLNAR, vanred.prof., Istorija socijalnih teorija Idr VLADIMIR ILI], vanred.prof., Metodologija sociolo{kih istraìvawadr OLIVERA MILOSAVQEVI], vanred.prof., Uvod u teoriju dru{tvadr SMIQKA TOMANOVI]-MIHAJLOVI], docent, Sociologija porodicedr MILAN VUKOMANOVI], docent, Sociologija religijedr SLOBODAN ANTONI], docent, Op{ta sociologija Idr VLADIMIR VULETI], docent, Op{ta sociologijamr NADA SEKULI], asistent, Socio-kulturna antropologijamr DRAGAN RADULOVI], asistent, Socijalna patologijamr SLOBODAN CVEJI], asistent, Osnovi statistike i statisti~ka analizamr STEVAN ILI], asistent, Sociologija kulture i Sociologija religijemr MINA PETROVI], asistent, Sociologija gradamr MARIJA BABOVI], asistent, Sociologija radamr MIRJANA BOBI], asistent, Socijalna demografijamr JOVO BAKI], asistent, Sociologija politikeOGWEN RADOWI], asistent-pripravnik, Osnovi ekonomijeDU[AN MOJI], asistent-pripravnik, Sociologija sela

UPRAVNIK: dr AQO[A MIMICA

BIBLIOTEKARI: Dragana ]iparizovi} Dragica Krsmanovi}

9

SEKRETAR: Drenka Radlovi}, stru~ni saradnik, tel.: 3206-181

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA PEDAGOGIJU I ANDRAGOGIJU

dr SNE@ANA MEDI], red.prof., Porodi~na andragogijadr NEDEQKO TRNAVAC, red.prof., [kolska pedagogijadr QUBOMIR KOCI], red.prof., Op{ta pedagogijadr RANKO BULATOVI], red.prof., Andragogija radadr MIRJANA PE[I], red.prof., Pred{kolska pedagogijadr NADA KA^AVENDA-RADI], red.prof., Andragogija slobodnog vremenadr [EFIKA ALIBABI], red.prof., Teorija organizacije obrazovawadr NADE@DA [ARANOVI]-BO@ANOVI], red.prof., Op{ta pedagogija IIdr @IVORAD CVETKOVI], vanred.prof., Didaktika dr MIOMIR DESPOTOVI], vanred.prof., Op{ta andragogijadr SNE@ANA RADOVANOVI], docent, Op{ta pedagogija Imr QUBICA RADULA[KI, asistent., Op{ta istorija pedagogijemr VENCISLAV RADOVANOVI], asistent, Pedago{ka psihologijamr QIQANA LEVKOV, asistent, Razvojna psihologijamr DRAGANA PAVLOVI]-BRENESELOVI], asistent, Pred{kolska

pedagogijamr TATJANA PAVLOVSKI, asistent, Sistemi i programi predskolskog

vaspitawamr MARINA PAVLOVI], asistent, Psihologija u~ewa odraslihmr @ELIMIR POPOV, asistent, Op{ta pedagogija IImr NATA[A MATOVI], asistent, Metodologija pedago{kih istra`ivawamr KATARINA POPOVI], asistent, Istorija obrazovawa odraslihmr MILICA MITROVI], asistent, Metodika jezi~kog obrazovawamr EMINA HEBIB, asistent, [kolska pedagogijamr BIQANA BODRO[KI, asistent, Op{ta pedagogija Imr ALEKSANDRA PEJATOVI], asistent, Andragogija radamr SA[A DUBQANIN, asistent, Didaktikamr KRISTINKA OVESNI, asistent, Planirawe kadrova i obrazovawaALEKSANDRA ILI], asistent-pripravnik, Op{ta pedagogija IBOJAN LAZAREVI], asistent-pripravnik, Andragogija slobodnog vremena

10

ZORICA JOÔVI], asistent-pripravnik, Porodi~na andragogijaSANDRA ILI], asistent-pripravnik, Op{ta pedagogija IBRANKA ALEKSENDRI], asistent-pripravnik, Metodika matemati~kog obrazovawa

UPRAVNIK: dr SNE@ANA MEDI]

BIBLIOTEKARI: Qiqana Avali}Du{anka Grubje{i}Gordana Bra{anac

SEKRETAR: Gordana Makawi}, stru~ni saradnik, tel.: 3206-140

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA PSIHOLOGIJU

dr JELENA VLAJKOVI], vanred.prof., Mentalna higijena dr DESIMIR PAJEVI], red.prof., Kadrovska psihologija dr RADOJICA BOJANOVI], red.prof., Psihologija me|uqudskih odnosadr SULEJMAN HRWICA, red.prof., Op{ta psihologija sa psihologijom

li~nostidr BORA KUZMANOVI], red.prof., Socijalna psihologija I i IIdr KSENIJA RADO[, red.prof., Pedago{ka psihologija II i Mentalno

testirawe decedr SR\AN BOGOSAVQEVI], red.prof., Statistika u psihologijidr ALEKSANDAR KOSTI], red.prof., Op{ta psihologija Idr PANTA KOVAÊVI], vanred.prof., Psihometrija dr DEJAN TODOROVI], vanred.prof., Op{ta psihologija I i Metodologija

psiholo{kih istraìvawadr SVETLANA ÎZMI], vanred.prof., Inèwerska psihologija i ergonomijadr DRAGAN POPADI], vanred.prof., Socijalna psihologija I i IIdr DU[AN STOJNOV, vanred.prof, Psihologija li~nostidr GORDANA JOVANOVI], vanred.prof., Op{ta psihologija sa psihologijom

li~nosti dr MARIJA MITI], vanred.prof, Klini~ka psihologija sa psihodijagnostikomdr JELENA SRNA, vanred.prof, Osnovi psihoterapije i savetovawadr @ARKO KORA], docent, Psiholo{ke {kole i pravcidr MILAN MARKOVI], docent, Op{ta psihologija II

11

dr JOVAN MIRI], docent, Razvojna psihologija I i IIdr GORAN OPA^I], docent, Psihometrijadr TINDE KOVA^-CEROVI], docent, Pedago{ka psihologija I dr SLOBODAN MARKOVI], docent, Op{ta psihologija Idr ALEKSANDAR BAUCAL, docent, Razvojna psihologija I i IIdr TATJANA VUKOSAVQEVI], docent, Osnovi psihoterapije i savetovawadr GORAN KNE@EVI], docent, Psihologija li~nostidr DEJAN LALOVI], asistent, Op{ta psihologija IImr LAZAR TEWOVI], asistent, Statistika u psihologijimr GORDANA VULEVI], asistent, Psihopatologija dece i mladihmr IVANA PETROVI], asistent, Kadrovska psihologija i In`ewerska

psihologija i ergonomijamr VELIMIR POPOVI], asistent, Klini~ka psihologija sa psihodijagnostikommr PETAR JEVREMOVI], asistent, Psihopatologija dece i mladihmr NEBOJ[A PETROVI], asistent, Socijalna psihologija I i IImr DANIJELA PETROVI], asistent, Pedago{ka psihologija Imr KSENIJA KRSTI], asistent, Razvojna psihologija I i IImr VASILIJE GVOZDENOVI], asistent, Op{ta psihologija IANA ALTARAS, asistent-pripravnik, Pedago{ka psihologija I, Mentalno

testirawe deceALEKSANDAR ZORI], asistent-pripravnik, Statistika u psihologijiALEKSANDAR DIMITRIJEVI], asistent-pripravnik, Mentalna higijenaIRIS IVANOVI], asistent-pripravnik, Socijalna psihologija I i IIUPRAVNIK: dr JELENA VLAJKOVI]BIBLIOTEKARI: Qubica Proti}

Slobodanka Anti}

SEKRETAR: Maja Jovanovi}, stru~ni saradnik, tel.: 3206-141

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA ISTORIJU

dr MILAN RISTOVI], red.prof., Op{ta savremena istorija dr MIHAILO VOJVODI], red.prof., Op{ta istorija novog veka, Istorija 19. i

20. veka

12

dr ANDREJ MITROVI], red.prof., dopisni ~lan SANU, Op{ta savremena istorija

dr MOMÎLO SPREMI], red. prof., Op{ta istorija sredweg veka, Pomo}ne istorijske nauke

dr SLOBODAN DU[ANI], red. prof., dopisni ~lan SANU, Istorija starog veka

dr QUBOMIR MAKSIMOVI], red.prof., Istorija Vizantijedr RADO[ QU[I], red.prof., Nacionalna istorija novog vekadr \OR\E STANKOVI], red.prof., Istorija Jugoslavijedr MARIJANA RICL, red.prof., Istorija starog veka, Anti~ka epigrafikadr QUBODRAG DIMI], red.prof., Istorija Jugoslavijedr ANDRIJA VESELINOVI], vanred.prof, Nacionalna istorija sredweg vekadr SINI[A MI[I], vanred.prof, Istorijska geografijadr VOJIN DABI], vanred.prof, Nacionalna istorija novog vekadr NIKOLA SAMARXI], vanred.prof, Op{ta istorija novog veka, Dru{tvena

istorija novog vekadr TATJANA SUBOTIN-GOLUBOVI], docent, Staroslovenski jezik,

Staroslovenski jezik sa }irilskom paleografijomdr SMIQA MARJANOVI]-DU[ANI], docent, Pomo}ne istorijske naukedr MILO[ ANTONOVI], docent, Op{ta istorija sredweg vekadr ALEKSANDAR FOTI], docent, Op{ta istorija novog vekadr MIROSLAV JOVANOVI], docent, Op{ta savremena istorijadr DUBRAVKA STOJANOVI], docent, Op{ta savremena istorija, Uvod u

istorijske studijemr SVETLANA LOMA, asistent, Istorija starog veka, Anti~ka epigrafika mr ARSEN \UROVI], asistent, Metodika nastave istorijemr DANIJELA STEFANOVI], asistent, Istorija starog vekamr MIRA RADOJEVI], asistent, Istorija Jugoslavijemr MARKO [UICA, asistent, Nacionalna istorija sredweg veka, Uvod u

istorijske studijemr SUZANA RAJI], asistent, Nacionalna istorija novog veka, Uvod u

istorijske studijemr @ARKO PETKOVI], asistent, Istorija starog vekamr SNE@ANA FERJANÎ], asistent, Istorija starog vekamr JELENA MRGI] – RADOJÎ], asistent, Istorijska geografija, Uvod u

istorijske studijemr \OR\E BUBALO, asistent, Nacionalna istorija sredweg veka, Uvod u

istorijske studije

13

mailto:SNE@ANA

mr VLADA STANKOVI], asistent, Istorija Vizantije, Uvod u istorijske studije

mr MILO[ JAGODI], asistent, Nacionalna istorija novog veka MILO[ KOVI], asistent-pripravnik, Op{ta istorija novog vekaKATARINA MITROVI], asistent-pripravnik, Op{ta istorija sredweg veka,

Uvod u istorijske studijeMAJA NIKOLI], asistent-pripravnik, Istorija Vizantije, Uvod u istorijske studije

UPRAVNIK: dr MILAN RISTOVI]

BIBLIOTEKARI: mr Jovan Litri~in mr Mirko Obradovi} Katarina Kova~evi} Tatjana Nedin

SEKRETAR: Jelena Paunovi}, stru~ni saradnik, tel.: 3206-270

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA ISTORIJU UMETNOSTI

dr MIROSLAV TIMOTIJEVI], vanred.prof, Istorija srpske umetnosti novog doba

dr JERKO DENEGRI, red.prof., Istorija moderne umetnostidr MARICA [UPUT, red.prof., Istorja arhitekturedr BRANISLAV TODI], red.prof., Uvod u istoriju umetnostidr IVAN \OR\EVI], vanred.prof., Istorija umetnosti srpskih zemaqa sredweg

vekadr ALEKSANDAR KADIJEVI], vanred.prof., Istorija

arhitekturedr SLOBODAN MIJU[KOVI], docent, Istorija moderne umetnostidr PREDRAG DRAGOJEVI], docent, Nauka o umetnostidr LIDIJA MERENIK, docent, Istorija moderne umetnostimr DRAGAN BULATOVI], asistent, Muzeologija i za{tita kulturnih dobaramr BODIN VUKSAN, asistent, Op{ta istorija umetnosti novog vekamr ZORAN RAKI], asistent, Uvod u istoriju umetnosti

14

mr IVAN STEVOVI], asistent, Istorija arhitekturemr JELENA ERDEQAN, asistent, Op{ta istorija umetnosti sredweg vekamr SA[A BRAJOVI], asistent, Op{ta istorija umetnosti novog vekamr MIODRAG MARKOVI], asistent, Istorija umetnosti srpskih zemaqa

sredweg vekamr DRAGAN VOJVODI], asistent, Istorija umetnosti srpskih zemaqa

sredweg vekamr OLIVER TOMI], asistent, Op{ta istorija umetnosti sredweg vekamr NENAD MAKUQEVI], asistent, Istorija srpske umetnosti novog dobaANGELINA MILOSAVQEVI], asistent-pripravnik, Muzeologija i za{tita

kulturnih dobaraBIQANA \OR\EVI], asistent-pripravnik, Istorija srpske umetnosti novog doba

UPRAVNIK: dr MIROSLAV TIMOTIJEVI]

BIBLIOTEKARI: Aleksandra [kori} Olga ^ekanovi}SEKRETAR: Zorica [ipka, stru~ni saradnik,

tel.: 3206-221

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA ARHEOLOGIJU

dr @IVKO MIKI], red.prof., Fizi~ka antropologija i grupa izbornih predmetadr ALEKSANDAR JOVANOVI], vanred.prof., Klasi~na arheologija II i

grupa izbornih predmetadr ALEKSANDAR PALAVESTRA, vanred.prof., Uvod u studije arheologije

i grupa izbornih predmetadr \OR\E JANKOVI], docent, Nacionalna arheologija sredweg veka i grupa

izbornih predmetadr MILO[ JEVTI], docent, Praistorijska arheologija II i grupa izbornih

predmetadr VERA VASIQEVI], docent, Arheologija Bliskog istoka i grupa izbornih

predmetadr NENAD TASI], docent, Metodologija arheolo{kih istra`ivawa i grupa

izbornih predmetadr MIHAILO MILINKOVI], docent, Arheologija ranog sredweg veka i grupa

izbornih predmeta

15

dr STA[A BABI], docent, Klasi~na arheologija I i grupa izbornih predmetadr DU[AN MIHAILOVI], docent, Praistorijska arheologija I i grupa izbornih

predmetamr MIROSLAV VUJOVI], asistent, Klasi~na arheologija I i II i grupa

izbornih predmetamr BRANISLAV AN\ELKOVI], asistent, Arheologija Bliskog istoka i grupa

izbornih predmetamr SOFIJA STEFANOVI], asistent, Fizi~ka antropologija i grupa izbornih

predmetamr BOBAN TRIPKOVI], asistent, Praistorijska arheologija I i grupa izbornih

predmetaMARIJA DO[ENOVI], asistent-pripravnik, Praistorijska arheologija II i

grupa izbornih predmetaDEJAN RADIÊVI], asistent-pripravnik, Nacionalna arheologija sredweg

veka i grupa izbornih predmeta

UPRAVNIK: dr @IVKO MIKI]

BIBLIOTEKARI: Milena Bogdanovi}mr Zorica Kosti}

SEKRETAR: Stanica Lali}, dipl. arheolog, stru~ni saradnik, tel.: 3206-220

ARHEOLO[KA ZBIRKA ODEQEWA ZA ARHEOLOGIJU

dr MIODRAG SLADI], nau~ni saradnikdr MIROSLAV LAZI], nau~ni saradnik dr DUBRAVKA NIKOLI], nau~ni saradnikmr MIRA RU@I], istraìva~-saradnikmr DU[AN MRKOBRAD, istraìva~-saradnikmr QIQANA \URIÎ], istraìva~-saradnikSTEVAN \URIÎ], konzervator

16

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA ETNOLOGIJU I ANTROPOLOGIJU

dr DU[AN BANDI], red.prof., Antropologija religije, Narodna religija Srba, Antropologija roda i srodstva, Antroplogija folklora, Narodno pravoslavqe*, Religija i rod*

dr BRANKO ]UPURDIJA, red.prof., Antropologija dru{tva, Etnolo{ke i antropolo{ke teorije, Istorijske rekonstrukcije u srpskoj etnologiji*

dr IVAN KOVAÊVI], red.prof., Istorija srpske etnologije, Metodologija etnologije i antropologije, Primewena etnologija, Savremeni mitovi i rituali*, Etnoparkovi i etno-ambijenti*, Problemi etnografskog realizma*, Istraìvawe potro{we*

dr SENKA KOVA^, docent, Etnologija Starog sveta, Etnologija Novog sveta, Uvod u etnologiju i antropologiju

dr VESNA VUÎNI], docent, Materijalna kultura Srbije i Crne Gore, Urbana antropologija, Antropologija materijalne kulture, Etnologija balkanskih dru{tava, Svakodnevni ìvot i rituali*, Istraìvawe informacionog dru{tva**

dr BOJAN @IKI], docent, Antropologija tela, Antropologija etniciteta, Politi~ka antropologija, Gest u savremenoj kulturi*, Etnogeneza*, Telo, odevawe i identitet*

mr RADOMIR RAKI], asistent, Primewena etnologija, Uvod u etnologiju i antropologiju, Etnoparkovi i etno-ambijenti*

mr SLOBODAN NAUMOVI], asistent, Etnologija balkanskih dru{tava, Politi~ka antropologija, Istorija srpske etnologije

mr ILDIKO ERDEI, asistent, Antropologija materijalne kulture, Urbana antropologija, Istraìvawe potro{we*

mr LIDIJA RADULOVI], asistent, Antropologija religije, Narodna religija Srba, Religija i rod*

mr GORDANA GORUNOVI], asistent, Etnolo{ke i antropolo{ke teorije, Antropologija dru{tva, Istorijske rekonstrukcije u srpskoj etnologiji*

mr SA[A NEDEQKOVI], asistent, Antropologija etniciteta, Etnogeneza*mr ZORICA IVANOVI], asistent, Antropologija materijalne kulture,

Antropologija roda i srodstva, Telo, odevawe i identitet*mr DRAGANA ANTONIJEVI], asistent, Uvod u etnologiju i antropologiju,

Istorija srpske etnologije, Antropologija folkloramr MILO[ MILENKOVI], asistent, Etnologija Novog sveta, Metodologija

etnologije i antropologije, Problemi etnografskog realizma*SMIQANA ANRONIJEVI], asistent-pripravnik, Materijalna kultura Srbije i

Crne Gore, Savremeni ìvot i rituali*, Istraìvawe informacionog dru{tva**

17

UPRAVNIK: dr DU[AN BANDI]BIBLIOTEKARI: Qubi{a Stojanovi}

Jasna Mijailovi}

SEKRETAR: Milena Komar~i}, stru~ni saradnik, tel.: 3260-290

* Nacionalni izborni predmeti. U nastavnom planu su prezentirani puni nazivi nacionalnih izbornih predmeta.** U {k. 2003/2004 ovaj izborni predmet se ne nudi

NASTAVNICI I SARADNICI ODEQEWA ZA KLASI^NE NAUKE

dr MARJANCA PAKI@, vanred.prof, Istorijska gramatika latinskog jezikadr VOJISLAV JELI], red.prof., Istorija helenske kwièvnosti, Istorija rimske

kwièvnostidr MILENA MILIN, red.prof., Uvod u klasi~ne nauke, Istorija rimske

kwièvnostidr ALEKSANDAR LOMA, red.prof., Istorijska gramatika gr~kog jezikadr BOJANA MANEVI]-[IJA^KI, vanred.prof, Gr~ki jezik za studente

klasi~nih nauka, Metodika nastave klasi~nih jezikadr ALEKSANDAR POPOVI], vanred.prof, Sredwogr~ka i novogr~ka

filologijadr GORDAN MARIÎ], docent, Pregled anti~ke kwièvnosti, mr MIROSLAV VUKELI], asistent, Sredwogr~ka i novogr~ka filologijamr VOJIN NEDEQKOVI], asistent, Sredwolatinska filologija, Latinski jezik

za studente klasi~nih nauka, Istorijska gramatika latinskogmr BORIS PENDEQ, asistent, Latinski jezik za studente klasi~nih nauka,

Istorijska gramatika latinskog jezikamr NENAD RISTOVI], asistent, Istorija helenske kwièvnosti, Istorija rimske

kwièvnosti, Seminar iz Istorije helenske kwièvnostiDU[AN POPOVI], asistent-pripravnik, Seminar iz Istorije helenske

kwièvnosti, Gr~ki jezik kao izborni predmet za studente filozofije, arheologije, istorije umetnosti, etnologije, istorije

SANDRA []EPANOVI], asistent-pripravnik, Gr~ki jezik za studente klasi~nih nauka, Istorijska gramatika gr~kog jezika

18

ANA PETKOVI], asistent-pripravnik, Pregled anti~ke kwièvnosti, Latinski jezik za studente istorije

DRAGANA MILOVANOVI], asistent-pripravnik, Latinski jezik za studente klasi~nih nauka, Latinski jezik kao izborni predmet za studente filozofije, arheologije, istorije umetnosti, etnologije

UPRAVNIK: dr MARJANCA PAKI@

BIBLIOTEKARI: Kosta Kneèvi}Latinka \or|evi}

SEKRETAR: Miroslava Majher, dipl. klasi~ni filolog, stru~ni saradnik tel.: 639-628

CENTAR ZA PSIHOLO[KO-PEDAGO[KO I METODI^KO OBRAZOVAWE STUDENATA

(stara zgrada, I sprat)

dr VERA RAJOVI], docent, Psihologijadr GALINA JAWU[I], asistent, Metodika nastave istorijemr BOGDAN DELI], asistent, Metodika nastave filozofijemr LIDIJA RADULOVI], asistent, Pedagogijamr JELKA IM[IROVI], asistent, Metodika nastave sociologije

KABINET ZA STRANE JEZIKE(soba 107 i 109)

dr SVETLANA STOJI], docent, Engleski jezikмr AN\ELKA IGWAÊVI], vi{i predava~, Engleski jezikmr NINA VLAHOVI], vi{i predava~, Engleski jezikMILICA STOJANOVI], predava~, Engleski jezikдr DARA DAMQANOVI], docent , Ruski jezikmr DOJÎLO RUDAN, vi{i predava~, Ruski jezikKATARINA KR@EQ, predava~, Nema~ki jezikJASNA VIDI], predava~, Francuski jezikmr DANIJELA ]OROVI], vi{i predava~, Italijanski jezikМАРИНА НИКОЛИЋ-ЧИКИЋ, предавач, [panski jezik

19

UPRAVNIK: JASNA VIDI]

INSTITUT ZA ISTORIJU UMETNOSTI(stara zgrada, II sprat)

dr DRAGUTIN TO[I], nau~ni savetnikdr SMIQKA GABELI], nau~ni saradnikmr MIRJANA GLIGORIJEVI]-MAKSIMOVI], istraìva~ -saradnikmr JANKO MAGLOVSKI, istraìva~ - saradnikmr MIROSLAVA SAMARXIJA- KOSTI], istraìva~ - saradnikmr MILAN RADUJKO, istraìva~ - saradnikDRAGOMIR TODOROVI], vi{i stru~ni saradnik

INSTITUT ZA FILOZOFIJU(stara zgrada, I sprat)

mr MILENA DERETI], istraìva~-saradnik

INSTITUT ZA SOCIOLO[KA ISTRA@IVAWA(stara zgrada, prizemqe)

SEKRETAR: VESNA MILETI]

INSTITUT ZA PEDAGOGIJU I ANDRAGOGIJU(soba 353)

DEJANA LAZI], istraìva~-pripravnikSNE@ANA ANTONIJEVI], istraìva~-pripravnik

INSTITUT ZA PSIHOLOGIJU(stara zgrada, II sprat)

dr MILA NIKOLI], nau~ni saradnikdr DIJANA PLUT, nau~ni-saradnikdr ANA PE[IKAN, nau~ni-saradnikmr DRAGICA PAVLOVI], istraìva~-saradnikmr ZORA KRWAI], istraìva~-saradnikmr JELENA PE[I], istraìva~-saradnik

20

mr DRINKA AN]ELKOVI], istraìva~-saradnikIVANA STEPANOVI], istraìva~-pripravnik

U okviru Odeqewa za Psihologiju:- LABORATORIJA ZA RAZVOJNU PSIHOLOGIJU (253)- LABORATORIJA ZA SOCIJALNU PSIHOLOGIJU- LABORATORIJA ZA PSIHOLOGIJU RADA (201)- LABORATORIJA ZA EKSPERIMENTALNU PSIHOLOGIJU

(podrumske prostorije)

ZBIRKA STARIH PSIHOLO[KIH INSTRUMENATA

JELENA MORAÂ, stru~ni saradnik – laborant3206-121; 630-542

CENTAR ZA ARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA(stara zgrada, prizemqe)

CENTAR ZA ANTI^KU EPIGRAFIKU I NUMIZMATIKU(stara zgrada, II sprat)

CENTAR ZA ETNOLO[KA I ANTROPOLO[KA ISTRA@IVAWA(soba 662)

UPRAVNIK: dr BRANKO ]UPURDIJASEKRETAR: mr RADOMIR RAKI]

ARHEOLO[KA ZBIRKA ODEQEWA ZA ARHEOLOGIJU(stara zgrada, prizemqe)

21

ODEQEWE ZAJEDNI^KIH SLU@BI

ODSEK ZA OP[TE I ADMINISTRATIVNE POSLOVE

[EF ODSEKA: Zorka BUKVI], soba153, telefon: 3281-550 lok. 104

SEKRETARICA U KABINETU DEKANA I REFERЕНT ZA ME\UNARODNU SARADWU

Slobodanka \URKOVI], soba 160,telefon: 639-119

ODSEK ZA STUDENTSKA PITAWA

[EF ODSEKA: Olga KOSTI], soba 10, telefon: 3281-550 lok. 126

ODSEK ZA MATERIJALNO-FINANSIJSKE POSLOVE

[EF ODSEKA: Anka KOPRIVICA-NIKOLI], soba 158/A, telefon: 638-914

CENTAR ZA NAU^NO-TEHNI^KU DOKUMENTACIJU

[EF CENTRA: Jovan NOVESKI, soba 601,telefon: 3281-550 lok. 260

22

РАЧУНАРСКИ ЦЕНТАР(soba 653, telefon: 635-550)

Рачунарски центар Филозофског факултета (RCFF) је организацио-ни део факултета чија основна улога је да одржава информатичке ресурсе факултета у свакодневном функционалном стању, као и да ради на даљем развоју информационог система факултета.

Рачунарски центар је званично почео са радом септембра 1993. У том тренутку на располагању је било 15 персоналних рачунара који су се користили у извођењу наставе и за научно-истраживачки рад.

Врло брзо су уочене предности употребе рачунара у свим послови-ма на факултету, тако да се приступило даљем развоју рачунарских ре-сурса. Реализоване су локалне рачунарске мреже за студентску и општу службу као и за све библиотеке на факултету и имплементирани су одго-варајући апликативни пакети.

У овом тренутку, Филозофски факултет је оптичком везом, преко зграде Ректората, повезан са Рачунарским центром Универзитета у Бео-граду, а преко њега и са Интернетом. На овај начин је свим студентима, наставницима и сарадницима омогућено коришћење свих сервиса глобалне светске мреже. Овај пројекат је конципиран и реализован као студентски пројекат.

Презентација Филозофског факултета се може видети на адреси www . f . bg . ac . yu , презентација Одељења за археологију на адреси: arheo . f . bg . ac . yu . Pрезентација Одељења за istoriju umetnosti, psihologiju, klasi~ne nauke, koji imaju svoje prezentacije studijskih programa, izvora za studente i nau~nih radova nalazi se na adresi mediateka . f . bg . ac . yu .

Филозофски факултет поседује и две рачунарске учионице. Велика рачунарска учионица (кабинет 106) има 28 радних места за студенте, и свакодневно се користи у настави, док се слободни термини користе за индивидуални рад студената. Мала рачунарска учионица са 10 радних места намењена је наставном особљу и користи се за научно-истраживачки рад (соба 653). Обе учионице су повезане на рачунарску мрежу факултета и омогућавају приступ Интернету. Сви наставници, сарадници и студенти факултета могу приступити факултетској мрежи и преко 14 улазних модемских линија које су активне ван радног времена.

У наредном периоду планира се даље комплетно умрежавање свих рачунарских ресурса на факултету, као и развој и имплементација пројекта јединственог интегралног информационог система Филозофског факулте-та. Реализација овог пројекта омогућује развој и употребу мултимедијалних технологија у настави, наставу на даљину, даље унапређење научног и истраживачког рада као и обједињавање

23

http://www.f.bg.ac.yu/

постојећих и формирање нових база података о свим потребним ентитетима и функцијама Филозофског факултета (студије, студенти, настава, наставници, библиотеке, финансије, пројекти, итд.).

Рачунарски центар Филозофског факултета налази се на шестом спрату зграде факултета и пружа саветодавну и техничку подршку кори-сницима, а повремено организује едукативне курсеве, презентације и бави се осталим активностима из области рачунарске технике и информатике, које су од интереса за Филозофски факултет.

24

II NASTAVNI PLANOVIVa`e od 2002/2003

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI FILOZOF

PREDMETI S E M E S T R I ISPITI POSLE

I II II

I

I

V

V V

I

VII VII

I

SEMESTRA

Општеобразовни1. Страни језик(енглески, немачки, француски i руски)

1 + 1

1 + 1

2 + 2

2 + 2

Колоквијум после II, и IV семестра. Усмени после IV семестра(шпански i

италијански језик)

2+2

2+2

2+2

2+2

Општестручни1. Изборни I: Увод у посебну науку (Општа психологија, Општа социологија, Политичка економија, Општа исто-рија, Исто-рија умет-ности, Математика, Физика, Старогрчки, Латински)

2 + 2

2 + 2

2 + 2

2 + 2

Колоквијум после VI, и VIII семестра. Усмени после VIII семестра

Ужестручни1. Увод у филозофију

2 + 0

2 + 0

После II семестра

PREDMET S E M E S T R I ISPITI

25

I POSLE

I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

2. Теорија сазнања

2+4

2+4


3. Историја филозофије I

2+2

2+2


4. Логика 2+4

2+4

2+4

После III семестра

5. Историја филозофије II

2+2

2+2

После IV семестра

6.Филозофија науке

2+2

2+2

После VI семестра

7. Етика 2+4

2+4

2+4

После V семестра

8. Естетика 2+4

2+4

2+4


9. Историја филозофије III

2+2

2+2


10. Општа методологија

2+2

2+2

2+2

После VII семестра

11. Историја филозофије IV

2+4

2+4

После VIII семестра

12. Филозофија политике

2+4

2+4


PREDMET

I

S E M E S T R I ISPITI POSLE

I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

13. Изборни II: Филозофија једне посебне области (Филозофија духа, Филозофија религије,

2+2

2+2


26

Филозофија права, Филозофија језика, Филозофија делања, Модална и нестандардна логика, Аналитичка филозофија, Филозофија марксизма, Структурализам и постструктурализам, Филозофија егзистенције, Филозофска антропологија, Примењена етика)14. Семинар дипломског рада

0+6

0+6

0+10

Укупночасова недељно

24 24 28 24 24 24 26 24 Просек: 24,75

факултативна група педагошких предмета1. Психологија

2+0

2+0


2. Педагогија

2+0

2+0


3. Методика наставе филозофије

2+2

2+2


27

Остале обавезе стуgенатаСеминарски рад се пише и брани из свих ужестручних предмета.

Изборни преgметиСтуденти су обавезни да се определе за један од понуђених предмета у оквиру Изборног предмета I и Изборног предмета II.

Факултaтивни предметиСтудентима се препоручује да се определе за факултативну групу педагошких предмета уколико, после дипломирања, желе да раде у настави у школама.

Домаћи дипломски рад:- рад из једног од ужестручних предмета

- одбрана домаћег дипломског рада.

28

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI SOCIOLOG


I II III

IV

V VI

VII

VIII

SEMESTRA

Општеобразовни

1. Страни језик(енглески, немачки, француски i руски)

1+1

1+1

2+2

2+2

Колоквијум после II, и IV семестра. Усмени после IV семестра(шпански i

италијански jezik)

2+2

2+2

2+2

2+2

Општестручни

1. Социјална историја XIX и XX века

2+2

2+2

Усмени после II семестра

2. Основи економије

2+2

2+2


3. Основи статистике

2+2

2+2

Усмени и писмени после II семестра

4. Статистичка анализа

2+2

Писмени после III семестра

5. Социјална психологија

2+2

2+2

Усмени после IV семестра

6. Увод у фило-зофију и општу методологију

2+2

2+2


7. Увод у социологију

2+2

2+2


29

8. Општа социологија I

2+2

2+2



I II III

IV

V VI

VII

VIII

SEMESTRA

9. Општа социологија II

2+2

2+2

Усмени после VI семестра

10. Историја социјалних теорија I

2+2

2+2


11. Историја социјаланих теорија II

2+2

2+2


12. Методо-логија социо-лошких истраживања

2+2

2+2

2+2

Усмени и писмени после VII семестра

ужестручни

1. Социокултурна антропологија

2+2

2+2


2. Социјална демографија

2+2

2+2


3. Социологија села

2+2

2+2


4. Социологија града

2+2

2+2


5. Социологија рада

2+2

2+2


6. Социологија политике

2+2

2+2


7. Социологија породице

2+2

2+2


30

8. Социјална патологија

2+2

2+2

2+2



I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

9. Социологија религије

2+2

2+2


10. Социологија културе

2+2

2+2

2+2


ИзборниОбавезан избор 1 предмета - слуша се у VII и VIII семестру: Социологија права, Социологија морала, Социологија образовања, Социологија масовних комуникација, Социологија међуетничких односа, Социологија сазнања, Односи полова и друштво, Социјална политика и социјални рад.(Одељење сваке године, према својим могућностима, одређује из којих ће се предмета курсеви одржати)

2+0

2+0

Послe VIII семестра


26 26 26 26 26 26 26 26 Просек: 26

Факултативна група педагошких предмета1.Психологија

2+0

2+0


2. Педагогија

2+0

2+0


3. Методика наставе социологије

2+2

2+2


31

Остале обавезе студената:- Семинарски рад се пише и брани из свих ужестручних предмета.- Једномесечна стручна истраживачка пракса и колоквијуми

предвиђени програмима предмета.

Дипломски испит:- Домаћи рад из једног од ужестручних предмета- Одбрана домаћег дипломског рада

32

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI PSIHOLOG


I II III IV V VI VII VIII SEMESTRA


1. Увод у теорију друштва

2+2

2+2

Писмени-усмени после II семестра.

2. Страни језик (енглески, не-мачки, фран-цуски i руски)

1+1

1+1

2+2

2+2

Колоквијум после II, и IV семестра. Усмени после IVсеместра(шпански i

италијански jezik)

2+2

2+2

2+2

2+2Општестручни

1.Статистика у психологији

3+3

3+3

Писмени после II семестра

2. Методологија психолошких истраживања

2+0

2+0

Писмени после II семестра

3. Физиологија нервног система

2+0

2+0


4. Општа психопатологија

2+1

2+1

Писмени после IV семестра

Ужестручни

1. Општа психологија I

4+3

4+3

Писмени-усмени после II семестра

2. Општа психологија II

4+2

4+2

Писмени-усмени после IV семестра

3.Психологија личности

3+2

4+2



I II III

IV V VI VII

VIII SEMESTRA

4. Психо-метрија 3+

3+


33

3 25. Развојна психологија I

2+4

2+4


6. Развојна пси-хологија II (истраживачко-менторска нас-тава)

1+5

После V семестра одбрана рада

7.Педагошка психологија I

3+3

3+3

Писмени-усмени после VI семестра

8. Социјална психологија I

4+2

4+2


9. Увод у психологију рада

2+2

2+2

После VI семестра одбрана истраживачког рада (усмено)

10.Психопато-логија деце и младих

2+2

2+2

После VI семестра писмено и усмено

11.Психологија менталног здравља

2+2

2+2

После VI семестра писмени-усмени

12.Педагошка психологија II

2+2

После VII семестра писмени-усмени

13.Социјална психо-логија II

1+1

1+1

После VIII семестра писмени-усмени

14. Ментално тестирање деце

1+3

После VIII семестра писмени и практично


I II III

IV V VI VII

VIII SEMESTRA

15. Клиничка психологија са психодија-гностиком

2+2

2+2

После VIII семестра усмено

16. Основи психотерапије и саветовања

2+2

2+2

После VIII семестра писмено и усмено

17.Психологија међуљудских

2+

2+

После VIII семестра писмено

34

односа 2 118.Инжењерска психологија и ергономија

2+2

1+2


19.Психолошке школе и правци

2+0

2+0

После VIIIсеместра усмено

Изборни

Изборни предмети I (бира се један): Психологија и филозофија, Генетика, Психологија породице, Психологија менаџмента, Дидактика

2+0

2+0


Изборни предмети II (бира се један): Ментално здравље у заједници, Психо-логија ометених у развоју, Неуропси-хологија, Психологија у маркетингу, Еколошка психологија, Психолингвистика

2+0

2+0


Укупно часова недељно

24 24 30 30 29 24

28 27 Просек: 27

Факултативни1. Страни језик (енглески, немачки, руски, француски)

1+1

1+1

1+1

1+1

Колоквијум после VI i VIII се-местра.Усмени испит после VIII се-местра

Дипломски испит:

- Домаћи дипломски рад из једног од психолошких предмета- Одбрана дипломског рада

Остале обавезе стуgената:

- Једномесечна стручна пракса (по 10 дана у институцијама у којима постоји примењена психолошка служба из индустријске психологије, школске психологије и клиничке психологије) до краја VII семестра.

- Ближи услови полагања испита и обавезе студената (семинарски радови, вежбе и сл.) утврђују се наставним програмом за сваки предмет

У наредну годину студија могу се пренети следећи испити:

35

- из I у II годину, могу се пренети: Методологија психолошких истраживања и Увод у теорију друштва;

- из II у III годину, могу се пренети 2 од следећих предмета: Општа психопатологија, Психометрија, Страни језик;

- из III у IV годину, могу се пренети: Кадровска психологија, Ментална хигијена и Развојна психологија II.

36

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI PEDAGOG


I II III

IV

V VI

VII VIII SEMESTRA

заједнички1. Увод у теорију друштва

2+2

2+2


2. Страни језик(енглески, немачки, француски i руски)

1+1

1+1

2+2

2+2

Колоквијум после II и IV семестра. Усмени после IV семестра

(шпански i италијански jezik)

2+2

2+2

2+2

2+2

општестручни1.Увод у филозофију

2+2

2+2


2. Логика са општом ме-тодологијом

2+1

2+1

Усмени после II семестра.

3. Етика 2+2

2+2

Усмени после IV семестра.

4. Општа психологија са психологијом личности

4+2

4+2


5. Развојна психологија

2+3

2+3

Писмени-усмени после IV семестра.

6. Педагошка психологија

2+2

2+2

Писмени-усмени после VI семестра.


I II III

IV

V VI

VII

VIII SEMESTRA

7. Изборни I (филозофска или социолошка дисциплина): Естетика или Теорија сазнања или Аксиологија или Социо-културна антропологија или Социологија породице или Социјална пато-логија или Социологија религије

2+0

2+0


37

8.Изборни II (психолошка дисциплина): Социјална психологија или Психопатологија деце и младих или Психологија међуљудских односа или Ментална хигијена

2+0

2+0

Усмени после VIII семестра.

ужестручни1. Општа педагогија I 4

+2

4+2


2. Општа педагогија II 4+2

4+2

2+2

2+2


3. Савремени педагошки правци и системи

2+2

2+2


4. Методологија педагошких истражива-ња

2+3

2+3


5. Статистика у педагогији

2+1

2+1

Писмени после II семестра.

6. Општа историја педагогије

2+2

2+2


7. Национална историја педагогије

2+2

2+2

Усмени после VI семестра.


I II III

IV

V VI

VII VIII SEMESTRA

8. Дидактика 3+2

3+2


9. Методика језичког образовања

2+2

2+2

Практично, усмени после VIII семестра.

10. Методика математичког образовања

2+2

2+2


11. Предшколска пе-дагогија

2+2

2+2

Писмени после VI семестра.

12. Системи и програми предшколског васпита-ња

2+2

2+2

Писмени после VIII семестра.

13. Школска педагогија 2 2 Усмени после

38

+2

+2

VI семестра.

14. Методика рада школског педагога

2+2

2+2


15. Породична пе-дагогија

2+1

2+1


16.Андрагогија 2+0

2+0


17. Посебне методике васпитно-образовног рада (изборни курсеви)*

2+2

2+2

Практично после VIII семестра.

18.Семинар дипломског рада

2+0

2+0

Укупно часова недељно

28

28 30

30

30

30

28 28 Просек: 29

* Изборни курсеви (студент бира четири курса):

1.Методе стручног усавршавања практичара у области васпитања и образовања

2. Методе развијања експерсије и комуникације3. Методе образовања за развој и толеранцију (дечја права)4. Методе сарадње са породицом и образовања родитеља5. Рад са децом ометеном у развоју6. Рад са даровитом децом7. Методе ваншколског васпитног рада са децом и младима8. Социјално-педагошки рад са децом и породицом9. Методе образовања за визуелне медије

10. Методе превентивног васпитног рада

Nastavni plan za obrazovni profil:

39

DIPLOMIRANI ANDRAGOG


I II III

IV

V VI

VII

VIII

SEMESTRA


1. Увод у теорију друштва

2+2

2+2


2. Страни језик: енглески, немачки, француски i руски

1+1

1+1

2+2

2+2

Колоквијум после II и IV семестра. Усмени после IV семестрашпански i италијански 2

+2

2+2

2+2

2+2

Општестручни

1. Општа педагогија 2+2

2+2


2. Општа психологија са психологијом лич-ности

3+2

3+2

Писмени-усмени после II и IV семестра

3. Увод у филозофију са основама етике

2+2

2+2


4. Статистика у андрагогији

2+1

2+1


5. Социјална психологија

2+2

2+2


6.Психологија зрелог доба и старења

2+2

2+2



I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

7. Изборни предмет (Социјална патологија, Социологија рада, Социологија културе, Социологија породице, Теорија сазнања)

2+0

2+0



40

1. Историја образовања одраслих

3+2

3+2


2. Општа андрагогија 3+2

3+2


3. Психологија учења одраслих

2+3

2+3


4. Методологија андрагошких истра-живања

2+3

2+3


5.Андрагошка дидактика

2+3

2+3


6.Андрагогија рада 3+2

3+2


7.Компаративна андра-гогија

2+3

2+3


8.Теорија организације образовања

3+2

3+2


9. Социјална андрагогија

2+3

2+3

Усмени после VIII семестра

10.Планирање кадрова и образовања

2+2

2+2

Писмени-усмени после VIII семестра.


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

11.Андрагогија слободног времена

3+2

3+2


12.Андрагогија масов-них комуникација

2+3

2+3


13.Методика основног образовања одраслих

2+3

2+3


14.Породична андра-гогија

3+2

3+2


15.Семинар дипломског рада

0+

0+

41

1 1Укупно часова недељно

24

24

24

24

28

28

30 30 Просек: 26,50

Остале обавезе студената:1. Континуирана стручна пракса у трајању од три недеље у

институцијама образовања, културе и социјалне заштите.2. Семинарски рад из: а) Опште андрагогије, б)Андрагошке

дидактике, ц) Социјалне андрагогије и д) Андрагогије рада3. Семинар дипломског рада: Израда истраживачког пројекта и

инструмената истраживања за дипломски рад.Дипломски испит:1. Домаћи дипломски рад из једног од ужестручних предмета2. Одбрана домаћег дипломског рада

42

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI ISTORI^AR


I II III

IV

V VI

VII

VIII

SEMESTRA

Општеобразовни1. Страни језик (енгле-ски, немачки, фран-цуски i руски)

1+1

1+1

2+2

2+2

Колоквијум после II и IV семестра. Усмени после IV семестрашпански i италијански) 2

+2

2+2

2+2

2+2

Општестручни1. Увод у историјске студије

2+2

2+2

Колоквијум и испит после II семестра

2.Историјска географија

2+1

2+1


3. Помоћне историјске науке

2+0

2+2


4. Латински језик 2+2

2+2


5. Грчки или старословенски језик

2+2

2+2


6. Психологија 2+0

2+0


7. Педагогија 2+0

2+0

Писмени и усмени после VI семестра

8. Методика наставе историје

2+0

2+0



I II III

IV

V VI

VII VIII SEMESTRA

Ужестручни1. Историја старог века

4+2

4+2

2+2

2+2

Колоквијум после II и усмени после IV семестра

2. Општа историја средњег века

2+

2+

2+

2+

Колоквијум после IV и усмени после VI

43

2 2 2 2 семестра3.Национална исто-рија средњег века

2+2

2+2

2+2

2+2

Тест, усмени после IV семестра и тест, усмени после VI

4. Историја Византије 2+2

2+2

2+2

2+2

Колоквијум после IV семестра и усмени после VI

5. Општа историја новог века

2+2

2+2

2+2

2+2

Колоквијум после VI и усмени после VIII семестра

6. Општа савремена историја

2+2

2+2

2+2

2+2


7.Национална историја новог века

2+2

2+2

2+2

2+2


8. Историја Југославије

2+2

2+2

2+2

1+1


9. Семинар дипломског рада

0+8

0+8


24 24 24 26 30 30 26 24 Просек: 26

Дипломски испит

Домаћи писмени рад из једног од уже стручних предмета или из Историјске географије или Помоћних историјских наука по избору студента.Одбрана дипломског рада.

Посебне обавезе

- Studenti ISTORIJE obavezni su da polo`e два условна испita da bi mogli da upi{u drugu godinu: Uvod u istorijske studije, Latinski jezik.

- U tre}u godinu mogu se preneti ukupno dva ispita od kojih samo jedan stru~ni.

- U ~etvrtu godinu mogu se preneti ukupno два ispita, od kojih samo jedan u`estru~ni (Морају да положе два историјска испита.)

44

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI ISTORI^AR UMETNOSTI


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

општеобразовни1. Страни језик 1

+1

1+1

2+2

2+2

Колоквијум после II и IV семестра. Испит после IV семестра

2. Други страни језик 1+1

1+1

1+1

1+1

Колоквијум после VI и VII семестра. Испит после VIII семестра

општестручни1. Изборни I 2

+0

2+0


2. Изборни II Оба изборна предмета се бирају зависно од Предмета дипломског испита и договора са наставником између предмета: Увод у теорију друштва, Историја Византије, Национална историја средњег века, Културна историја средњег века, Грчки језик, Латински језик, Старословенски језик, Помоћне историјске науке, Национална историја новог века, Културна историја новог и модерног доба, Теорија сазнања, Друштвена историја новог века, Студије британске културе

2+0

2+0


3. Увод у историју уметности

2+2

4+2

Колоквијум после I семестра. Усмени после II семестра

4. Музеологија и заштита културних добара

2+2

2+4


5. Наука о уметности 2+2

2+2



I II III

IV V VI

VII

VIII

SEMESTRA

Ужестручни1. Историја уметности старог века

2+2

2+2

1+1

1+1


2. Општа историја уметности средњег века

4+2

2+2

2+2

2+2

1+1

1+1


45

3. Општа историја уметности новог века

4+2

2+2

2+2

2+2

1+1

1+1


4. Историја архитектуре

4+2

4+2

4+2

4+2

1+1

1+1


5. Историја уметности српских земаља средњег века

2+2

2+2

2+2

2+2

1+1

1+1


6. Историја српске уметности новог века

4+2

2+2

2+2

2+2

1+1

1+1


7. Историја модерне уметности

6+2

4+2

4+4

4+4

Колоквијум после VI семестра.Усмени после VIII семестра

8. Предмет дипломског испита

2+0

2+0

Испит се не полаже

Укупно час-ова недељно

30 30 30 26 26 24 24 26 Просек: 27

Факултативна група педагошких предмета1. Психологија 2

+0

2+0

Усмени или писмени после IV семестра


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA


2+0

Усмени или писмени после VI семестра

3. Методика наставе историје уметности

2+2

2+2

Усмени или писмени после VIII семестра

46

Остале обавезе стуgената:

1. Стручна пракса из ужестручних предмета и из Музеологије и заштите културних добара.

2. Семинарски радови из свих ужестручних предмета и из Науке о уметности; главни из Предмета дипломског испита.

3. Колоквијум из Увода у историју уметности и из Историје модерне уметности (услов за полагање испита).

4. Тестови из Опште историје уметности средњег века, Опште историје уметности новог века и Историје српске уметности новог века.

5. Факултативни предмети из групе педагошких предмета препоручују се студентима уколико после дипломирања желе да раде у настави у школама.

6. Дипломски испит из једног од ужестручних предмета, а може бити и интеркатедарски; састоји се из писаног рада и његове одбране.

Uslovi za upis naredne godnine studija:

Da bi student upisao drugu godinu studija mora da ima obavezno poloène predmete: Uvod u istoriju umetnosti i Istoriju umetnosti starog veka.

Da bi student upisao tre}u godinu studija mora da ima poloèna dva (bilo koja) uèstru~na predmeta sa prethodne godine studija.

Da bi student upisao ~etvrtu godinu studija mora da ima poloèn jedan (bilo koji) uèstru~ni predmet sa prethodne godine studija.

47

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI ARHEOLOG


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

Обавезни општеобразовни1. Страни језик: енглес-ки, француски, немачки i руски

2+0

2+0

2+2

2+2

Коликвијум после II и IV семестра. Испит после IV семестра

италијански iшпански jezik

2+2

2+2

2+2

2+2

Обавезни општестручни1. Увод у студије археологије

2+0

2+0

II

2. Латински језик 2+2

2+2

IV

3. Физичка антропологија

2+0

2+0

IV

4. Историја (Историја старог века I или Историја старог века II или Општа историја средњег века

2+0

2+0

IV

5. Археологија и при-родна средина

2+0

2+0

VI

6. Нумизматика 2+0

2+0

VI

7. Музеологија и заш-тита културних добара

2+0

2+0

VIII


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

Обавезни ужестручни1. Класична ар-хеологија I - Археологија класичне Грчке: историја дис-циплине, предмет, ме-

2+0

I

48

тод2. Археологија Блиског истока – историјски период (Увод у култур-ну историју Месопотамије)

2+0

I

3. Основе методологије археолошких истраживања

2+0

2+0

II

4. Праисторијска археологија I

2+0

2+0

II

5. Праисторијска археологија II

2+0

2+0

II

6.Археологија Блиског истока – праисторија и рана историја

2+0

2+0

II

7. Класична ар-хеологија I - Хронологија и стил

2+0

II


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

8.Археологија Блиског истока – историјски период (Увод у култу-ру и археологију Египта)

2+0

II

9. Класична археологија II – Римска република, царство и провинције

2+0

2+0

IV

10. Археологија раног средњег века

2+0

2+0

2+0

V

11. Национална архео-логија средњег века

2+0

2+0

2+0

V

ИзборниДатовање за археологе 2

+2

I

49

Насељавање и економија у палеолиту и мезолиту

2+2

I

Бронзано доба Егеје 2+2

I

Археологија и социјална антропологија

2+2

2+2

II

Савремене тенденције у археолошкој документациjи

2+2

II


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

Насељавање и економија у неолиту

2+2

II

Класична археологија и писани извори

2+2

II

Друштво, религија и култ у палеолиту

2+2

III

Бакарно и бронзано доба Средње Европе

2+2

III

Египатско-канаански односи током IV миленијума п. не.

2+2

III

Култ и иконографија у римско доба

2+2

III

Национална археологија средњег века – изборни курс I

2+2

III

Физичка антропологија палеолита, мезолита и неолита

2+2

III

Археологија и псеудоархеологије

2+2

III


I II II I V V VII VII SEMESTRA

50

I V I IНеолитизација Балканског полу-острва

2+2

IV

Типологија праисто-ријских насеља

2+2

IV

Свет мртвих – гробница и схватање о загробном животу у старом Египту

2+2

IV

Римска освајања на Балкану, оснивање провинција, границе, комуникације, cursus publicus

2+2

IV

Национална археологија средњег века – изборни курс II

2+2

IV

Физичка aнтропологија металних доба

2+2

IV

Савремени методи детекције

2+2

IV

Мегалити у праисторијским културама западне Европе

2+2

V

Начин сахрањивања и облици гробне архитектуре у млађим културама југоисточне Европе

2+2

V


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

Настанак и развој полиса

2+2

V

Римска урбанизација 2+2

V

Египат: Слика и реч – ико-нографија и иконологија

2+2

V

Методологија рано-средњовековне археологије

2+2

V

51

Национална aхеологија сред-њег века – изборни курс III

2+2

V

Физичка антропологија римског периода

2+2

V

Методологија за праис-торичаре

2+2

V

Грчки језик 2+2

2+2

VI

Рано праисторијско рударство и први налази од бакра и злата у Европи

2+2

VI

Ратничка опрема у културама бронзаног и гвозденог доба у средњој и југоисточној Европи

2+2

VI

Грци и други: колонизација, хеленизација

2+2

VI

Библијска археологија 2+2

VI


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

Организација и развој римског лимеса и одбрамбеног система у централнобалканским провинцијама

2+2

VI

Материјална култура у раном средњем веку

2+2

VI

Национална археологија средњег века – изборни курс IV

2+2

VI

Почеци ковања новца код централнобал-канских провинција

2+2

VI

Физичко-хемијске анализе за археологе

2+2

VI

Културне трансформације и интеракције у раној европској

2+

VII

52

праисторији 2Етноархеологија ловачко-сакупљачких заједница

2+2

VII

Водеће културе бронзаног и гвозденог доба у Румунији и Бугарској

2+2

VII

Археологија палеобалканских народа: Антички извори

2+2

VII

Археологија размене и трговине 2+2

VII

Грчко наслеђе у савременој српској култури

2+2

VII

Interpretatio graeca; interpretatio romana; interpretatio orientalis

2+2

VII


I II III

IV V VI

VII VIII

SEMESTRA

Уметност у римским провинцијама централног Балкана: скулптура, рељеф, мозаици, фреске

2+2

VII

Кућа бога: египатски храм 2+2

VII

Формативни период египатске државе: чиниоци и процеси

2+2

VII

Физичка антропологија средњег века 2+2

VII

Акултурација у раном средњем веку 2+2

VII

Национална археологија средњег века – изборни курс V

2+2

VII

Средњовековна епиграфика са палеографијом

2+2

VII

Методологија археолошких истраживања - Интерпретација

2+2

2+2

VIII

53

Општа археологија раног средњег века 2+2

2+2

VIII

Национална археологија средњег века – дипломски курс

2+2

2+2

VIII

Историја Византије 2+0

2+0

VIII

Античка епиграфика 2+0

2+0

VIII

Старословенски језик 2+0

2+0

VIII


I II III

IV V VI

VII VIII

SEMESTRA

Основе староегипатског језика 2+2

2+2

VIII

Праисторијска технологија: артефакти од окресаног камена

2+2

VIII

Етноархеологија сточарских и земљорадничких заједница

2+2

VIII

Археологија палеобалканских народа: Територијално разграничење

2+2

VIII

Класични хронолошки системи у праисторији, калибрирани Ц14 датуми и дендрохронологија

2+2

VIII

Класична археологија и антропологија 2+2

VIII

Балканске провинције Империје – завичаји римских царева

2+2

VIII

Античка топографија нашег простора у светлу средњовековне картографије

2+2

VIII

Физичка антропологија Египта и Блиског истока

2+2

VIII

Интеракција човека и природног 2 VIII

54

окружења на Блиском истоку +2

Египат и други 2+2

VIII

Надрегионалне повезаности у раном средњем веку

2+2

VIII

Национална археологија средњег века – изборни курс VI

2+2

VIII


I II III

IV V VI

VII VIII

SEMESTRA

Хералдика 2+2

VIII

Иконографија на новцу као израз политичке, војне, религиозне пропаганде

2+2

VIII


24 24 30 30 26 26 26 26

Просек: 26,50

55

Изборни преgмети

Број изборних предмета за које су студенти обавезни да слушају износи:

I година студија: 2 по семестру (од најмање 3 понуђена)II година студија: 4 по семестру (од најмање 6 понуђених)III година студија: 4 по семестру (од најмање 8 понуђених)IV година студија: 5 по семестру (од најмање 15 понуђених), од тога три из области релевантне за дипломски рад.

Број испита из изборних предмета зависи од тога да ли је настава из предмета које су студенти одслушали једносеместрална и двосеместрална.

Уместо највише једног двосеместралног или два једносеместрална изборна предмета предвиђена за VII и VIII семестар студент завршне године студија може, у договору са својим ментором и уз његову сагласност, да из понуде за I, II или III годину студија одслуша и полаже један двосеместрални или два једносеместрална изборна предмета релевантна за област дипломског рада.

Рокови за опреgељивање за изборне курсеве и за gипломско усмерење

Студенти се за изборне предметe које ће слушати током зимског семестра опредељују између 1. и 15. септембра, а за курсеве у летњем између 15. и 31. јануара. Пошто се студент определи за одређени изборни предмет, обавезан је да га одслуша до краја. Изузетак чине студенти I семестра (I године студија) којима се оставља могућност да током прве две недеље наставе промене курс уколико то допуштају капацитети.

Током V семестра студенти одлучују о области свог дипломског рада и додељује им се ментор.

56

Интерактивни облици рада са студентима

Предвиђени фонд часова за семинарска вежбања и практични рад студената:

I година студија: 2x2 недељно II година студија: 5x2 недељноIII година студија: 5x2 недељно у V семестру, 7x2 недељно у VI

семеструIV година студија: 7x2 недељно

Начин оцењивања и полагања испита

Оцена студента је кумулативна и обухвата активност на часу, израду и презентацију домаћег рада и успех на завршном испиту предмета, који се може полагати писмено/усмено.

Начин полагања gипломског испита

Студент стиче право да приступи полагању дипломског испита пошто је одслушао и положио све обавезне испите и прописани број изборних испита, међу којима и испите из најмање пет (5) изборних предмета релевантних за област дипломског рада, израдио и предао писмени рад из једног од ужестручних предмета и пошто је ментор одобрио усмену одбрану.

57

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI ETNOLOG-ANTROPOLOG


I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

Општеобразовни1. Страни језик: (енгле-ски, француски, немач-ки i руски)

1+1

1+1

2+2

2+2

Колоквијум после II и IV семестра. Усмени испит после IV семестра.(италијански i шпански) 2

+2

2+2

2+2

2+2

Општестручни1. Општа методологија наука

2+0

2+0

После II семестра усмени

2. Изборни предмет 1 – предмети који се предају на Филозофском факултету

2+2

2+2

После II семестра усмени или писмени

3. Изборни предмет 2 –предмети који се предају на Филозофском факултету

2+2

2+2

После VIII семестра усмени или писмени

Ужестручни1. Увод у етнологију и антрополо-гију

2+2

2+2

После II семестра писмени и усмени

2. Антропологија етницитета

2+2

2+2



I II III

IV

V VI

VII

VIII

SEMESTRA

3.Етнологија Старог света

2+2

2+2

Тест после I семестра. После II семестра усмени и писмени

4. Антропологија тела 2+2

2+2


5. Историја српске етно-логије

2+2

2+2


58

6.Етнологија Новог света

2+2

2+2

Колоквијум после III семестра.После IV семестра писмени и тест

7. Антропологија друштва

2+2

2+2

После IV семестра усмени или писмени

8. Антропологија религије

2+2

2+2


9. Етнолошке и антрополошке теорије

2+2

2+2


10. Антропологија материјалнекултуре

2+2

2+2

Колоквијум после III семестра;После IV семестра усмени или писмени

11. Национална етно-логија – изборни 1

1+2

1+2

После IV семестра усмени илиписмени


1+2

1+2



I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

13.Методологија етно-логије и антропологи-је

2+2

2+2

После VI семестра усмени или писмени

14. Народна религија Срба

2+2

2+2


15. Етнологија балкан-ских друштава

2+2

2+2


16. Материјална култура Србије и Црне Горе

2+2

2+2


17. Антропологија фолклора

2+2

2+2


18. Антропологија рода и сродства

2+2

2+2

Колоквијум после V семестра. После VI семестра усмени или писмени

59


1+2

1+2



1+2

1+2


21. Урбана антрополо-гија

2+2

2+2


22. Политичка антропологија

2+2

2+2


23. Примењена етнологија

2+2

2+2



I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

24. Национална етно-логија – изборни предмет 5

1+2

1+2



1+2

1+2



1+2

1+2



28 28 30 30 30 30 25 25 Просек: 28,25

60

Национални изборни предмети 1. Национална етнологија – Гест у савременој култури2. Национална етнологија – Етногенеза3. Национална етнологија – Етнопаркови и етно-амбијенти4. Национална етнологија – Истраживање информационог друштва5. Национална етнологија – Историјске реконструкције у српској

етнологији6. Национална етнологија – Истраживање потрошње7. Национална етнологија – Народно православље8. Национална етнологија – Тело, одевање и идентитет9. Национална етнологија – Религија и род10.Национална етнологија – Савремени митови и ритуали11.Национална етнологија – Свакодневни живот и ритуали12.Национална етнологија – Проблеми етнографског реализмаСтудент бира седам (7) од дванаест (12) понуђених националних изборних предмета – два (2) у другој, два (2) у трећој и три (3) у четвртој години.

Посебни услови за упис II године:Да би студент могао да упише другу годину треба да положи два условна испита – Увод у етнологију и антропологију и Историја српске етнологије

Остале обавезе студената:1. Семинарски радови:

На I години, студент пише семинарски рад из предмета Антропологија етницитета.

На II години, студент пише семинарски рад из предмета Антропологија друштва и из изборних предмета из националне етнологије (осим из доле наведених изборних националних предмета на којима се не пише семинарски рад).

На III години, студент пише семинарски рад из предмета Народна религија Срба, Етнологија балканских друштава, Антропологија фолклора и из националних изборних предмета (осим из доле наведених изборних националних предмета на којима се не пише семинарски рад).

На IV години, студент пише семинарски рад из предмета Урбана антропологија, Политичка антропологија, Примењена етнологија и из

61

националних изборних предмета (осим из доле наведених изборних националних предмета на којима се не пише семинарски рад).

Студент не пише семинарске радове из следећих националних изборних предмета: Национална етнологија - Истраживање информационог друштва и Национална етнологија - Проблеми етнографског реализма.

2. Теренска летња пракса студената III године.

Изборни предмети који се предају на Филозофском факултету:На I години студент бира један од предмета који се предају на Филозофском факултету. На IV години, студент бира изборни предмет у договору са ментором а у зависности од теме дипломског рада.

Дипломски испит:- Рад из једног од уже-стручних предмета;- Усмена одбрана дипломског рада.

62

Nastavni plan za obrazovni profil:DIPLOMIRANI KLASI^NI FILOLOG


I II III

IV

V VI

VII

VIII

SEMESTRA

Општеобразовни1. Страни језик (енгле-ски, француски, немач-ки i руски)

1+1

1+1

2+2

2+2

Колоквијум после II, и IV семестра.Uсмени ispit после IV семестра.(италијански i

шпански)2+2

2+2

2+2

2+2

Општестручни1. Увод у класичне науке

2+0

2+0


2. Историја Грчке 2+2

2+2


3. Историја Рима 2+2

2+2

После IV семестра усмени

4. Културна историја Византије

2+0

2+0


5. Класична археологија

2+2

2+2


6. Методика наставе класичних језика

2 2 Испит после VI семестра усмени


I II III

IV

V VI

VII

VIII

SEMESTRA


1. Грчки језик 2+4

2+4

2+4

2+4

После II семестра, писмени, усмени. После IV семестра завршни писмени-усмени

2. Латински језик 2+

2+

2+

2+

После II семестра писмени, усмени. После

63

4 4 4 4 IV семестра завршни писмени-усмени

3.Историјска граматика грчког језика I

2+4

2+4

После VI семестра писмени и усмени

4.Историјска граматика латинског језика I

2+4

2+4


5. Преглед античке књижевности

2+4

2+4


6. Историја хеленске књижевности

2+2

2+2

2+4

2+4

После VIII семестра колоквијум усмени

7. Историја римскекњижевности

2+2

2+2

2+4

2+4

После VIII семестра колоквијум усмени

8. Византијска фило-логија

2+2

2+2

После VI семестра усмени

9. Новогрчки језик I 2+2

2+2



I II III

IV

V VI

VII VIII

SEMESTRA

10. Изборни предмет: Историјска граматика грчког II, Историјска граматика латинског II, Контрастив-на анализа латинског и српског језика са техником превођења, Историја античке књижевности, Античка реторика, Рецепција античке књижев-ности, Теорија античке књижевности, Историја старог века, Епиграфика, Класична археологија, Византијска филологија, Новогрчки језик II, Историја Византије, Средњолатинска филологија, Латинска средњовековна књижевност, Културна историја средњег века, Античка филозофија, Историја религија

2+2

2+2

После VIII семестра усмени

Предмет дипломског испита

8+0

8+0

Испит се не полаже

Укупно часова недељно 26 26 26 26 30 30 24 24 Просек: 26,50

64

факултативни предмети1. Психологија 2

+0

2+0



2+0

После VI семестра усмени

- На IV години студенти морају одабрати најмање 3 од 18 изборних предмета.

- Студенти немају обавезу, али им се, посебно уколико имају намеру да се баве наставничким послом препоручује да положе испите из педагогије и психологије.

- Студенти могу слушати и полагати испите из других страних језика у договору са предавачима. Препоручује им се похађање курса из немачког језика.

У нареgну гоgину стуgенти класичних наука не могу пренети:- Из I у II годину Грчки језик I и Латински језик I.- Из II у III годину Грчки језик II (завршни испит) и Латински језик II (завршни испит).

Дипломски испит:- Дипломски испит састоји се од усмене одбране домаћег писменог рада.- Тему дипломског рада студент узима из области изборних предмета за

које се определио.

BRITANSKE STUDIJE

При Кабинету за стране језике организована је настава из предмета Британске стуgије, кao изборног предмета за студенте оних Одељења Филозофског факултета која се за то определе. Предмет се изучава у VI и VII семестру са фондом од 2 часа недељно. Писмени испит се полаже на крају VII семестра. Услов за упис на Британске студије је положен испит из Енглеског језика, са најмањом оценом 8.

НАПОМЕНА:

У току је реформа наставних планова и програма и gоношење новог Закона о Универзитету.

65

III PRAVILA STUDIRAWA

1. OSNOVNE STUDIJE - права и обавезе студенатa на основу Закона о универзитету и Статута Факултета

Статус студента стиче се уписом на Факултет у складу са Законом о универзитету и Статутом Филозофског факултета

Студент се обавезно уписује сваке године у одређену годину студија. Студент уписује наредну годину студија или обнавља упис у исту годину студија најкасније до 1. новембра. Студент уписује и оверава сваки семестар (чл. 42 Закона и чл. 58 Статута).

Студент је обавезан да похађа наставу и изврши предиспитне обавезе утврђене наставним планом и програмом.

Студент се на почетку сваког семестра, пријављује за похађање нас-таве из предмета који су по наставном плану и програму обавезни и предмета које може да изабере.

На крају семестра, наставник својим потписом у индекс потврђује да је студент испунио обавезе утврђене наставним планом и програмом.

За оверу семестра потребно је да студент у индексу има потпис нас - тавника за све наставне предмете и друге обавезе утврђене наставним планом и програмом за одговарајући семестар студија (чл. 59 Статута).

Студент који у току зимског семестра није добио до једне трећине потребних потписа може да поднесе лични захтев декану да му одобри да похађа наставу у летњем семестру, као и да надокнади предиспитне обавезе (израда семинарских и других радова, обављање вежби, праксе, полагање колоквијума и друге обавезе утврђене наставним планом и програмом (чл. 61 Статута).

Испитни рокови

Испити предвиђени наставним планом полажу се у јунском, септем-барском и јануарском испитном року.

Испити се полажу и у другом јунском и другом септембарском року (чл. 54 Статута).

Термине за полагање испита одређује одељење најкасније месец дана пре почетка испитног рока.

Апсолвенти и постапсолвенти могу полагати испите сваког месеца у току школске године.

Законом о универзитету и Статутом Филозофског факултета предви-ђени су општи услови за упис (чл. 42 Закона и чл. 62 Статута), као и

66

посебни услови за упис године, предвиђени наставним планом (чл. 42 Закона и чл.63 Статута).

Општи услови за упис године

Студент може уписати годину са: Два неположена испита ако на претходној години студија има до

седам наставних предмета; Три неположена испита испита ако на претходној години студија има

осам, девет или десет наставних предмета; Четири неположена испита из наставних предмета, ако на претходној

години студија има најмање једанаест наставних предмета; Студент може уписати завршну (четврту) годину студија ако положи

испите из најмање половине наставних предмета претходне (треће) го-дине студија

Посебни услови за упис године

Наставним планом студија се утврђују наставни предмети које студент мора да положи како би стекао услов за упис у наредну годину студија.

Међу предметима које студент може положити као услов за упис у на-редну годину студија мора бити најмање један ужестручни предмет, односно један општестручни предмет на години на којој нема уже-стручних предмета (чл. 63 Статута).

Студент може да полаже испите из године студија у коју је уписан кад положи испите из претходне године студија.

Наставним планом се утврђују испити које студент може да пoлаже из године студија у коју је уписан и пре полагања испита које је пренео из претходне године у складу са чланом (62 Статута). Информацију о овим испитима студенти могу наћи на огласним таблама Одељења.

Студент који се финансира из буџета може у току студија поновити две различите године.

Ако студент у поновљеној години студија не испуни услов за упис у наредну годину студија наставља студије у статусу студента који плаћа школарину

Студент који плаћа школарину, а испуни услове за упис у наредну годину студија у року од једне школске године, стиче право да настави студије у оквиру броја студената који се финансирају из буџета (чл. 66 Статута)

67

Студент има право да заврши студије по започетом наставном плану и програму. Студент који после поновљене године студија не испуни услов за упис у наредну годину студија може наставити студије по новом наставном плану и програму (члан 45 Закона).

Ако је у међувремену донет нови наставни план и програм студент који после поновљене године студија не испуни услов за упис у наредну годину наставља студије по новом наставном плану и програму (члан 67 Статута).

Студент који изврши све предиспитне обавезе и овери последњу годину основних студија, стиче статус апсолвента.

Апсолвентски рок траје 12 месеци од истека последње године студија.

Студент има право да заврши започете студије по наставном плану и програму по коме је стекао статус апсолвента у року од две године од истека апсловентског рока. По истеку овог рока студент наставља студије по новом наставном плану и програму, уколико је у међувремену донет, уз обавезу плаћања трошкова студија (члан 70 Статута).

По истеку апсолвентског рока студент обнавља упис семестара у статусу постапсолвента до завршетка студија и има право да полаже испите уз накнаду трошкова.

Преласци са студијске групе на групу

На Факултет у току студија може прећи студент другог филозофског факултета, односно одговарајуће студијске групе другог факултета, ако је испунио услов за упис у наредну годину студија на факултету на коме је уписан.

Право преласка студент не може остварити у првој и последњој години студија, као и у статусу апсолвента. (члан 72 Статута).

Студент подноси захтев за прелазак са другог Филозофског факултета, односно одговарајуће студијске групе другог факултета, као и са једне студијске групе на другу групу Факултета од 1-30 септембра.

Одељење, водећи рачуна о кадровским, просторним, техничким и дру-гим могућностима, предлаже декану кандидате којима се може одобрити прелазак (чл 73 Статута).

68

2. MAGISTARSKЕ STUDIJЕ

UPIS NA MAGISTARSKE STUDIJE

Upis u prvu godinu osnovnih, specijalistiиkih, magistarskih i doktorskih studija vr{i se na osnovu konkursa.

Fakultet objavljuje konkurs za upis na magistarske i doktorske studije najkasnije do 30. septembra . (~l. 35 Статута)

Na magistarske studije moè se upisati lice koje je zavr{ilo odgovarajuæe osnovne studije, odnosno studijsku grupu za koju se prijavquje i koje ima prose~nu ocenu na osnovnim studijama najmawe 8 (osam).

Na interdisciplinarne studije moè se upisati lice koje ima visoko obrazovawe i ima prose~nu ocenu na osnovnim studijama najmawe 8 (osam). Lice koje ima prose~nu ocenu na odgovaraju}im osnovnim studijama mawu od 8 (osam) moè konkurisati za upis na magistarske studije ako prethodno poloì kvalifikacioni ispit iz predmeta od zna~aja za magistarske studije. Lice koje nema zavr{ene odgovaraju}e osnovne studije, odnosno koje nije zavr{ilo studijsku grupu za koju se prijavquje moè konkurisati za upis na magistarske studije ako ima prose~nu ocenu na osnovnim studijama najmawe 8 (osam) i ako prethodno poloì diferencijalni ispit. Sadràj i obim kvali-fikacionog, odnosno diferencijalnog ispita, kao i sastav ispitne komisije odre|uje odeqewe. Lice iz stava 1. i 2. ovog ~lana se moè uvrstiti na rang listu ako je na kvalifikacionom, odnosno diferencijalnom ispitu postiglo prose~nu ocenu najmawe 8 (osam).

Lice iz stava 1. i 2. ovog ~lana podnosi zahtev za upis na magistarske studije od 15. februara do 1. marta. ( ~l. 44. i 45 Статута)

Komisija za postdiplomske studije, na osnovu predloga odeqewa, utvr|uje rang listu kandidata za upis na magistarske studije za svaku studijsku grupu posebno. Komisija za postdiplomske studije sa ~i wa va rang listu kandidata na osnovu prose~ne ocene na osnovnim studijama, odnosno na kvalifikacionom ili diferencijalnom ispitu, a odluku o prijemu donosi veæe. (~l. 46 Статута)

Na prava i obaveze studenata postdiplomskih studija koja nisu regulisana u ovom poglavqu (VIII - PRAVILA POSTDIPLOMSKIH STUDIJA) Statuta primewiva}e se odredbe iz poglavqa PRAVILA OSNOVNIH STUDIJA. (~l. 82 Статута)

69

OBAVEZE STUDENATA NA MAGISTARSKIM STUDIJAMA

Student upisuje i overava svaki semestar magistarskih studija. Student moè overiti semestar ako je ispunio sve obaveze utvr|ene nastavnim planom i programom, {to se potvr|uje potpisom nastavnika u indeksu. (~l. 91 Статута)

Student moè polagati ispite na magistarskim studijama utvr|ene nastavnim planom i programom ako prethodno na proveri znawa pokaè da vlada jednim stranim jezikom (~l. 92 Статута)

U narednu godinu magistarskih studija moè se upisati student sa jednim nepoloènim ispitom iz prethodne godine. Po isteku po-sledwe godine magistarskih studija student obnavqa upis semestara u statusu apsolventa postdiplomskih studija i ima pravo da polaè ispite uz naknadu tro{kova.

Student obnavqa upis semestara u statusu iz stava 2. ovog ~la na do odbrane magistarske teze. (~l. 93 Статута)

PRIJAVA MAGISTARSKE TEZE

Student predlaè ve}u temu i mentora magistarske teze, naj kas nije do kraja posledweg semestra magistarskih studija.

Mentor pri izradi magistarske teze po pravilu je nastavnik koji je bio odre|en studentu za mentora tokom magistarskih studija.

Predlog teme prethodno razmatra odeqewe i obrazuje komisiju koja izve{taj sa predlogom odluke o odobrenju teme magistarske teze dostavqa Ve}u.

Komisiju ~ini najmawe tri nastavnika Fakulteta.Ve}e odobrava temu magistarske teze i odre|uje studentu mentora. (~l. 108

Статута)

Pravo da preda i brani magistarsku tezu student sti~e kada poloì ispite iz svih predmeta utvr|enih nastavnim planom.

Student predaje magistarsku tezu najkasnije dve i po godine od dana odobrewa teme, a brani je u roku od tri godine od dana odobrewa teme.

Izuzetno, Ve}e moè, na li~ni zahtev studenta koji je iz opravdanih razloga bio spre~en da zavr{i magistarsku tezu, odobriti produènje roka za predaju magistarske teze najvi{e za go dinu dana.

Po isteku roka iz stava 2, odnosno 3. ovog ~lana, student koji ne odbrani magistarsku tezu gubi pravo da zavr{i upisane ma gi starske studije, ali zadràva pravo da dobije uverewe o poloènim ispitima. (~l. 109 Статута)

70

ODBRANA MAGISTARSKE TEZE

^lanovi 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118 Statuta Filozofskog fakulteta odnose se na komisiju za ocenu i odbranu magistarske teze, izve{taj komisije, odbranu teze, zvanje magistra i poni{tewe diplome.

3. ЗАШТИТА ПРАВА СТУДЕНАТА И ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА(Извод из Статута Филозофског факултета)

Члан 130.Студенти су активни учесници у научно-наставном, наставно-

стручном, научноистраживачком раду и заједно са наставницима и сарадницима одговорни су за резултате заједничког рада.

Члан 131.Факултет на почетку школске године упознаје студенте са њиховим

правима, обавезама и одговорностима утврђеним наставним планом и програмом и општим актима.

Члан 132.Студент који постиже изузетне резултате у научно-наставном, настав-

но-стручном, научноистраживачком раду, може да буде награђен или похваљен.

1. Студентски парламент

Члан 133.Студенти могу, у складу са законом, да организују своја удружења.Студентска удружења су репрезентована у студентском парламенту.

Члан 134.Студентски парламент се организује ради заштите права и интереса

студената.Мандат чланова студентског парламента траје годину дана.Избори за студентски парламент спроводе се јединствено, једном го-

дишње, на непосредним и тајним изборима, на којима право гласа и кан-дидовања имају сви студенти.

Члан 135.

71

Студентски парламент:- може достављати Већу предлоге који се односе на подизање квали-

тета образовног процеса;- може подносити приговоре на организацију и начин извођења нас-

таве;- бира и разрешава студента продекана и представнике студената у

комисијама и органима управљања Факултета;- доноси статут којим се ближе уређује положај, делатност, организа-

ција и надлежност студентског парламента;- доноси пословник о свом раду.Седницама Већа, односно већа одељења могу да присуствују пред-

ставници студентског парламента.

2. Студент-продекан

Члан 136.Факултет има студента продекана.Мандат студента продекана траје годину дана.

Члан 137.Студент продекан:- бави се заштитом интереса и права студената, који се односе на по-

дизање квалитета наставног процеса и организацију и начин изво-ђења наставе;

- координира рад студентских удружења;- члан је Комисије за студентска питања.

3. Заштита права студената

Члан 138.Учесник конкурса за упис може поднети приговор на регуларност

конкурса, регуларност испита, редослед кандидата за упис у прву годину основних, магистарских и докторских студија. Приговор се подноси декану у року од три дана од дана објављивања листе на огласној табли Факултета.

По приговору учесника конкурса декан доноси решење у року од три дана од дана пријема приговора.

Учесник конкурса може изјавити жалбу Савету у року од три дана од дана пријема решења.

Савет решава по жалби у року од три дана од дана њеног пријема.

Члан 139.

72

Студент може поднети приговор:1) на оцену добијену на испиту ако сматра да испит није обављен у

складу са законом или овим статутом;2) на акт којим му није одобрен упис у наредну годину студија, ако

сматра да није донет у складу са законом или овим статутом.Студент подноси приговор декану у року од три дана од дана саоп-

штења оцене, односно пријема акта.Декан доноси решење по приговору студента, уз консултацију са

студентом продеканом, у року од пет дана од дана пријема приговора.

Члан 140.Студент може поднети пријаву декану у случају непримереног по-

нашања запослених на Факултету у року од 15 дана од наступања сл-учаја.

Декан је дужан да пријаву размотри и, уз консултацију са студентом продеканом, одлучи о њој, у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Члан 141.Студент има право да захтева поновно полагање испита ако није за-

довољан добијеном оценом.Захтев за поновним полагањем испита студент подноси одељењу на

коме је испит полагао. Захтев се подноси у року од три дана од дана по-лагања испита.

Одељење разматра поднети захтев и, ако утврди да је основан, доноси одлуку о поновном полагању испита.

Поновљени испит студент полаже у истом испитном року, пред коми-сијом коју одреди декан, на предлог одељења.

4. Одговорност студената

Члан 142.Студент може да одговара дисциплински и материјално.Студент одговара за повреду обавезе која је у време извршења била

утврђена општим актом Факултета.За повреду утврђене обавезе студенту се може изрећи дисциплинска

мера: опомена, укор, строги укор и искључење са Факултета.За лакшу повреду обавезе студенту се изриче дисциплинска мера опо-

мене или укора, а за тежу повреду обавезе дисциплинска мера строгог укора или искључења најдуже до једне школске године.

Студент који учини материјалну штету, намерно или из крајње не-пажње, дужан је да је надокнади.

73

Дисциплински поступак не може се покренути по истеку три месеца од дана сазнања за повреду обавезе и учиниоца, односно шест месеци од дана када је повреда учињена.

Лакше и теже повреде обавезе студената, дисциплински органи и дисциплински поступак за утврђивање одговорности студената утврђују се општим актом Факултета.

74

IV USLOVI UPISA NA FAKULTET

OP[TI USLOVI ZA UPIS

prvu godinu osnovnih studija mogu da se upi{u kandidati koji su stekli SREDWE OBRAZOVAWE U ÊTVOROGODI[WEM TRAJAWU

(~etvrti stepen stru~ne spreme).U

MERILA ZA IZBOR KANDIDATA. Izbor kandidata vr{i se na osnovu slede}ih merila:

1.Uspeha na prijemnom ispitu;2.Op{teg uspeha u sredwem obrazovawu - u sva ~etiri razreda.

NAÎN IZBORA KANDIDATA. Izbor kandidata obavqa se prema rezultatu postignutom na prijemnom ispitu, kao i op{tem uspehu postignutom u sredwem obrazovawu, a na osnovu rang liste koja se sa~iwava prema ukupnom broju bodova svakog kandidata po utvr|enim merilima. Maksimalan broj poena na prijemnom ispitu je 60, a po osnovu {kolskog uspeha 40 poena.

Za upis na studije utvr|uje se JEDINSTVENA RANG LISTA, za studente koji se finansiraju iz buxeta i one koji pla}aju {kolarinu, a mesto na rang listi odre|uje status studenta.

Ako se kandidati izabrani po konkursu ne upi{u u predvi|enom roku, Fakultet }e u roku nazna~enom u Konkursu upisati umesto wih odgovaraju}i broj drugih kandidata prema redosledu na rang listi.

PRIJAVA NA KONKURS. Kandidati prilikom prijave na konkurs dostavqaju overene fotokopije, a na uvid ORIGINALNA DOKUMENTA:

1.izvod iz mati~ne kwige ro|enih;2.svedo~anstvo svih razreda prethodnog sredweg obrazovawa;3.svedo~anstvo (diplomu) o zavr{nom ispitu;4.dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnih ispita

Kandidati su obavezni da na polagawe ispita ponesu li~nu kartu ili paso{.

UPIS NA FAKULTET. Kandidati koji steknu pravo da se upi{u, prilaù:

1.originalna dokumenta 2.dva obrasca [V-203.indeks4.dve fotografije formata 4x6 cm

75

5.dokaz o uplati naknade za studije (za samofinansiraju}e)Visina {kolarine za samofinansiraju}e studente u {kolskoj 2003/04 godini iznosi}e 45.000,00 dinara. Studentima koji {kolarinu plate u ratama, II i III rata bi}e uve}ana za procenat rasta tro{kova na malo u Реpublici Srbiji.

@IRO RAÛN 840-1614666-19Filozofski fakultet - sopstveni prihodi -

ZA[TITA PRAVA UÊSNIKA NA KONKURSU. U~esnik konkursa moè podneti prigovor na redosled upisa na I godinu osnovnih studija, Dekanu Fakulteta u roku od 3 (tri) dana od dana objavqivawa rang liste, odnosno i u drugim rokovima odre}enim pravilima sprovo|ewa upisa.

UÊWE STRANOG JEZIKA. Prilikom upisa na Fakultet studenti se opredequju za izu~avawe jednog stranog jezika kao obaveznog predmeta na osnovnim studijama svih Odeqewa. Uslov za izbor engleskog, ruskog, fran-cuskog i nema~kog jezika je najmawe 8 godina u~ewa tokom prethodnog {kolovawa. Italijanski i {panski jezik se izu~avaju od po~etka i tu nema uslova.

76

V PRIJEMNI ISPIT

{kolskoj 2003/2004 godini Filozofski fakultet }e na prvu godinu studija primiti slede}i broj studenata*: U

STUDIJSKA GRUPA Iz buxeta

Samofinansirawe

FILOZOFIJA 77 23SOCIOLOGIJA 59 41PEDAGOGIJA 45 15ANDRAGOGIJA 30 10PSIHOLOGIJA 47 34ISTORIJA 71 50ISTORIJA UMETNOSTI 60 20ARHEOLOGIJA 40 25ETNOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA

41 29

KLASI^NE NAUKE 40 20U k u p n o: 510 267

Prijave na konkurs i prijemni ispit odr`a}e se u terminima koje odrede Ministarstvo prosvete i Univerzitet.

Prvog dana radi se test znawa, drugog dana test op{te informisanosti. Kandidati su obavezni da na ispit ponesu li~nu kartu ili paso{.

Program za polagawe prijemnog ispita dat je u VI poglavqu ovog Informatora.

Obave{tewa o ta~nom vremenu i mestu polagawa, kao i sva dodatna obave{tewa bi}e istaknuta na oglasnim tablama odgovaraju}ih odeqewa, kao i u Studentskom odeqewu u prizemqu zgrade.

* Ovaj broj je predlog Filozofskog fakulteta, odluku o broju studenata za upis donosi Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije.

77

VI PROGRAM ZA POLAGAWE PRIJEMNOG ISPITA

rijemni ispit sastoji se iz dva dela. Prvi deo je test znawa za odabranu studijsku grupu. Test znawa je pismeni, literatura za pripremawe data je

za svaku studijsku grupu. Izuzetno, na odeqewu za filozofiju ne pola`e se test znawa ve} kandidati dobijaju temu koju treba da obrade u formi eseja. Drugi deo ispita je Test op{te informisanosti.

P

I TEST ZNAWA

Navedeni su samo osnovni elementi programa po kojima }e se kandidati pripremati i polagati prijemne ispite. U`e tematske celine su odre|ene u uxbeni~koj literaturi.

Kandidati mogu po svom naho|ewu koristiti i drugu osim navedene literature.

Studijska grupa: FILOZOFIJA

Pismeni ispit iz filozofije (naslov i uputstvo za pismeni ispit bi}e saop{teni na samom ispitu).

Naslovi tematskih ce l ina :

1.Anti~ka filozofija - filozofija prirode i teorija bi}a, pregled glavnih perioda i filozofskih u~ewa. Nastanak modernih nauka i novije evropske filozofije (Bekon, Dekart, Spinoza, Lajbnic, engleski empirizam, francuski materijalizam XVIII veka, klasi~na nema~ka filozofija).

2.Savremena filozofija - nastanak i razvitak marksisti~ke filozofije; pozitivizam XIX veka, [openhauer, Lewinova kritika empirizma i pozitivizma; Noviji engleski empirizam i pragmatizam, Huserlova fenomenologija.

3.Savremena marksisti~ka filozofija.

L i t e r a t u r a:

1.V. Kora}, B. Pavlovi}, Istorija filozofije, Beograd.

Studijska grupa: SOCIOLOGIJA

Test znawa iz sociologije

Naslovi tematskih ce l ina :

78

1.[ta je sociologija; Priroda, ~ovek i dru{tvo; Struktura i organizacija dru{tva; Promene i razvoj dru{tva, Kultura i dru{tvo.


1.Milovan Mitrovi}, Sreten Petrovi}, Sociologija za III razred stru~nih {kola i IV razred gimnazije, Izd. Zavod za uxbenike i nastavna sredstava, Beograd, 1992. godine.

Studijska grupa: PSIHOLOGIJA

Test znawa iz psihologije

L i t e r a t u r a

1. N. Rot, S. Radowi}, Psihologija - uxbenik za II razred gimnazije, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Srbije, Beograd, 1992.god.

Studijske grupe: PEDAGOGIJA I ANDRAGOGIJA

Test znawa iz a) pedagogije ili b) psihologije (po izboru kandidata).

a) Nas lovi tematskih ce l ina za tes t iz pedagogije:

1. Vaspitawe. Vaspitawe kao specifi~no qudska delatnost. Vaspitawe kao naj{iri pedago{ki proces i pojam. Mogu}nosti i granice vaspitawa. Vaspitawe kao dru{tvena funkcija. Koncepcije vaspitawa. Ciq i zadaci vaspitawa.

2. Pedagogija. Pedagogija - od uop{tavawa iskustva do nauke. Istorijski pregled razvoja vaspitawa i pedagogije. Sistem nau~nih disciplina u pedagogiji. Pedagogija i druge nauke. Nau~no istra`ivawe vaspitnih pojava.

3. [kola i {kolski sistem. Osnovni ~inioci sistema vaspitawa. Osnovna i sredwa {kola. [kola i weno okru`ewe.

4. Op{ta pitawa metodike vaspitawa li~nosti. Neophodnost poznavawa li~nosti vaspitanika. Op{ti principi vaspitnog rada. Metode i sredstva vaspitawa. Nastavnik.

L i t e r a t u r a za tes t iz pedagogije :

1. dr N. Trnavac, dr J. \or|evi}: Pedagogija, I deo, Nau~na kwiga, Beograd 1992.

b) Program i l i teratura kao za ps ihologiju.

Studijska grupa: ISTORIJA

79

Test znawa iz istorije


1. Ga}e{a, D. Dini}-Kne`evi}, R. [padijer i R. Koqen{i}, Istorija za I razred gimnazije;

2. ]irkovi}, Istorija za II razred gimnazije;3. Perovi}, R. Novakovi}, Istorija za III razred gimnazije;4. Ga}e{a, D. @ivkovi}, Q. Radovi}, Istorija za IV razred gimnazije.

Studijska grupa: ISTORIJA UMETNOSTI

Test znawa iz istorije umetnosti

tematske ce l ine:

1. Anti~ka umetnost, starohri{}anska umetnost, vizantijska umetnost, romani~ka i goti~ka umetnost, umetnost renesanse, manirizam, barok, umetnost XIX veka, umetnost XX veka.

Ovaj program podrazumeva Op{tu istoriju umetnosti i Nacionalnu istoriju umetnosti.


1. V. Galovi} i B. Karaxi}, Likovna kultura za gimnazije i sredwe stru~ne {kole, 9. izd., Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.

2. Xenson, Istorija umetnosti, Beograd

Studijska grupa: ARHEOLOGIJA

Pismeni ispit iz struke - Praistorija i Istorija i kultura starog i sredweg veka

Naslovi tema i tematskih ce l ina:

1. Praistorija - Materijalna i duhovna kultura prvobitne zajednice2. Anti~ka kultura - Gr~ka civilizacija, Rimska civilizacija3. Sredwovekovna civilizacija - Sredwovekovna civilizacija Evrope, Sred-

wovekovna civilizacija Ju`nih Slovena. Kultura feudalizma.4. Arheolo{ki spomenici kulture i muzeji5. Stari Bliski istok


1. Uxbenici za gimnaziju iz istorije starog veka i sredweg veka.

80

2. Op{ta dela iz istorije civilizacije.

Studijska grupa: ETNOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA

Test znawa iz struke (Praistorija; Istorija i kultura starog, sredweg i novog veka; Istorija etnologije i antropologije XIX i XX veka)

Deo testa znawa iz struke koji se odnosi na istoriju usmeren je prvenstveno na problematiku istorije civilizacija, kulturnu i ekonomsku istoriju. Pitawa o dru{tvenim posledicama tehnolo{kih inovacija, velikih geografskih otkri}a, nau~nih i politi~kih revolucija, kao i teme iz istorije umetnosti imaju prednost. Proveravaju se i znawa iz istorije nacionalnih institucija, kako kulturnih i religijskih, tako i politi~kih.

Za pripremu testa preporu~uje se slede}a literatura:

Uxbenici istorije za gimnaziju:1. N. Ga}e{a, D. Dini}-Kne`evi}, R. [padijer, N. Bojivi}, R. Koqen~i},

Istorija za I razred gimnazije.2. S. ]irkovi}, Istorija za II razred gimnazije3. R. Perovi}, R. Novakovi}, Istorija za III razred gimnazije.4. N. Ga}e{a, D. @ivkovi}, Q. Radovi}, Istorija za IV razred

gimnazije.

Uxbenici i priru~nici iz istorije etnologije i antropologije XIX i XX veka:1. @. Poarije, Istorija etnologije, Plato/XX vek, Beograd, 43-115.2. I. Kova~evi}, Istorija srpske etnologije II. Pravci i odlomci, Beograd

2001, 7-44.3. P. Vlahovi}, Pisci na{e etnologije i antropologije, edicija

Etnoantropolo{ki problemi, Odeqewe za etnologiju, Filozofski fakul-tet Beograd, 1987, 67-103.

4. Encikolpedija srpske istoriografije (priredili S. ]irkovi} i R. Mihaq~i}), Beograd 1997, odrednice: Drobwakovi} Borivoje, \or|evi} Tihomir, Erdeqanovi} Jovan, Trojanovi} Sima, Filipovi} Milenko i ^ajkanovi} Veselin

81

Studijska grupa: KLASI^NE NAUKE

Pismeni ispit: a) elementi latinskog ili gr~kog jezika (deklinacija, glavni glagolski

oblici, komparacija prideva) za kandidate koji su jedan od ova dva jezika u~ili u sredwoj {koli;

b) istorija civilizacije (odeqci o Gr~koj i Rimu) za kandidate koji u sredwoj {koli nisu u~ili ni gr~ki ni latinski jezik


Za ispit pod "a":1. Q. Vuli}evi}, M. Maskareli, Latinski jezik za I razred gimnazije dru{tveno-

jezi~kog smera, Beograd. 2. Q. Spremi}, Uxbenik gr~kog jezika Filolo{ke gimnazije u Beogradu

Mogu se koristiti i ostali sredwo{kolski uxbenici latinskog /gr~kog jezika.

Za ispit pod "b":1. Ga}e{a, Dini}-Kne`evi}, [padijer i Koqen{i}, Istorija za I razred

gimnazije.

II TEST OP[TE INFORMISANOSTI

Ovaj test sadr`i pitawa iz raznih oblasti qudskog znawa. Radi orijentacije, sledi nekoliko primera zadataka iz dosada{wih testova op{te informisanosti.

Primer 1. Osnivaчи листа Политика из Београда били су из породице:

a. Рибникар d. Рибарb. Пашић e. Хаџи-Антонијевићc. Карађорђевић f. Гарашанин

Primer 2. КАРБОН, ДЕВОН, СИЛУР, ЈУРА су термини из области:

a. агрономије d. географијеb. геологије e. астрономијеc. филологије f. метеорологије

82

Primer 3. Грогиран човек је: a. ошамарен d. клинички мртавb. смрзнут e. ошамућенc. пијан f. непокретан

Primer 4. Луцерка је:a. јака сијалица d. жена-ђавоb. креативна особа e. врста детелинеc. сорта крава ф. умно поремећена особа

83

Informator Filozofski F Beograd 2003

Documents

Transcript of Informator Filozofski F Beograd 2003