TOLERANCIJE DUINSKIH MERA Sistem tolerancija duinskih mera, odnosno pojmovi i oznake propisane su standardom ISO 286, odnosno JUS M.A1.120., i opte je prihvaen u svetu. Primer:Projektovana osovinica

50Posle izrade merenjem je utvreno da je stvarna mera osovinice

50+0..11 0 15- nazivna mera - granine mere: - granino odstupanje: 50 49,85 i 50,11 0,11 i 0,15 0,26

- visina tolerancijskog polja:

-

Generalno: Nazivna mera, kotirana mera, mera do nulte linije, za spoljanje d i unutranje mere D. Granina mera, najvea i najmanja doputena stvarna mera, gornja dg , Dg i donja dd , Dd. Odstupanje, razlika izmeu neke mere i nulte linije, - Granino odstupanje, gornje es, ES i donje ei, EI. Tolerancijsko polje, visina tolerancijskog polja t i T.

Osnovne veliine kod tolerancija SPOLJANJIH MERA

Osnovne veliine kod tolerancija UNUTRANJIH MERA Ukoliko je stvarna mera van propisanog tolerancijskog polja dobija se neispravan mainski element. - Neispravni elementi mogu da se dorade i dovedu u granice propisanih tolerancija, dobra mera - U obrnutom sluaju dobija se kart, loa mera

Visina tolerancijskog polja

Trokovi izrade mainskog elementa (uzima se u obzir preciznost maine, ee podeavanje i otrenje alata i sl.)

Oblik raspodele verovatnoe stvarnih mera u zavisnosti visine tolerancijskog polja

Parametri tolerancijskog polja Parametri tolerancijskog polja su STANDARDIZOVANE mere visina tolerancijskog polja (t, T) i poloaja (e, E), za datu nazivnu meru koja se nalazi u okviru ponuenih podruja nazivnih mera. - Nazivna mera se nalazi u odgovarajuem podruju nazivnih mera (po sistemu iznad - do): 0 - 3 6 10 18 30 50 80 120 180 250 315 400 500 mm. 500 630 800 1000 1250 1600 2000 2500 3150 mm. Tolerancijska jedinica i moe da se izrauna za svako od navedenih podruja (sa granicama D1 i D2), na sledei nain:

i = 0,45 3 D + 0,001 D - za podruje 0 500 mm, - za podruje 500 3150 mm, i = 0,004 D + 2,1- pri emu je D = D1 D2 Primer: - 50 mm Nalazi se u podruju nazivnih mera sa granicama: iznad 30 do 50 mm. D1 = 30, D2 = 50 D = 30 50 = 38,730

i = 0,45 3 38,730 + 0,001 38,730 = 1,561

- Visine tolerancijskog polja su svrstane u 20 stepena tolerancija (oznake IT 01, IT 0, IT 1 , ... , IT 18), koji parktino predstavljaju stepene kvaliteta tolerancijskog polja. Za svaki od stepena tolerancija definie se koeficijent kojim se mnoi tolerancijska jedinica i dobija se veliina t, T u m.IT01 0 500 500 3150 IT0 IT1 1i IT2 1,6 i IT3 2,5 i IT4 4i IT5 7i 7i IT6 10 i 10 i IT7 16 i 16 i IT8 25 i 25 i IT9 40 i 40 i IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16 IT17 IT18 70 i 70 i 100 i 100 i 160 i 160 i 250 i 250 i 400 i 400 i 640 i 1000 i 1600 i 2500 i 640 i 1000 i 1600 i 2500 i

Za IT01, IT0 kao i za IT1, .., 4, i mere do 500 mm (primena u preciznoj mehanici), koeficijenti su dati na drugaiji nain

Oigledno je da koeficijenti kao i granice podruja pripadaju odgovarajuim podeenim redovima R. Primer: - 50 mm -

Poznato je: i = 1,561IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16 IT17 IT18 10,927 15,610 24,976 39,025 62,440 109,270 156,100 249,760 390,250 624,400 999.040 1561,0000 2497,600 3902,500 Izraunate vrednosti se zaokruuju i usklauju sa podeenim redom R5 11 16 25 39 62 100 160 250 390 620 1000 1600 2500 3900

Za stepene tolerancija IT1 ,..., IT4, visine tolerancijskih polja date su na sledei nain:IT1 1,5 IT2 2,5 IT3 4 IT4 7

t 45004000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 IT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16 IT17 IT18 Stepen tolerancije

Uticaj stepena tolerancije IT na veliinu tolerancijskog polja za primer 50 mm - Poloaj toleranscijskog polja, je takoe standardizovana veliina, i oznaava se slovima abecede.

Poloaj tolerancijskih polja

Primer:

- 50 mm

Tablica, Izvod graninih odstupanja za spoljnu meru iznad 40, do 50 mmGornje granino odstupanje es, m a b c d-80

Donje granino odstupanje ei, m h0

e-50

f-25

g-9

m+9

n+17

p+26

r+34

s+43

t+54

u+70

v+81

x97

y

z

-320 -180 -130

+114 +136

Granina odstupanja za meru 50 mm, u zavisnosti od poloaja tolerancijskog polja

Ako posmatramo primer 50 mm, i tolerancijsko polje t :

Nazivna odstupanja spoljnih mera u m

Nazivna odstupanja unutranjih mera u m

Kontrola tolerisanih mera, merni ep i merna rava Primer: Tolerancije klina sa nagibom i leba u glavini

Tolerancije slobodnih mera, preutne tolerancije Slobodne mere su one dimenzije na crteima za koje se ne propisuju tolerancije. To su najee one dimenzije onih povrina koje nisu u dodiru sa drugima. Propisuju se u zavisnosti od vrste izrade elementa (struganjem, kovanjem, livenjem ...) Ove tolerancije se ne upisuju direktno na kotu, ve se njihov kvalitet naznai u tablici na crteu.

Dozvoljena odstupanja mera ostvarenih skidanjem strugotine, mere u mm

Dozvoljena odstupanja poluprenika zaobljenja i oborenih ivica, u mm

Dozvoljena odstupanja slobodnih mera odlivaka od sivog liva i temeprovanog liva, mere u mm

Tolerancije slobodnih mera za debljinu zidova odlivaka od sivog i temperovanog liva

Sloene tolerancije, merni lanac

- Labavo naleganje - vrsto naleganje - Neizvesno naleganje

Naleganja duinskih mera zazor - preklop (zador) - zazor + preklop

Sistemi naleganja Sistemi naleganja omoguavaju da se ogranii broj moguih kombinacija poloaja tolerancijskih polja otvora i osvina (epova) - Sistem zajednikog otvora, prenici otvora su sa tolerancijskim poljem H, a osovine od a do z - Sistem zajednike osovine, prenici osovina su sa tolerancijskim poljem h, , a otvora od A do Z Izbor moguih naleganja dalje je suen definisanjem familija naleganja po prioritetima.

Dozvoljena naleganja za optu upotrebu za nazivne mere do 500 mm u sistemu zajednikog otvora

Primer: Tolerancija naleganja 50 H6 / m5

KVALITET POVRINA MAINSKIH DELOVA

Profil povrine

Srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije:

Znaci za kvalitet povrine

Najee korieni znaci za kvalitet povrine

Oznaka za kvalitet povrine u sluaju kada se zahtevaju specijalne karakteristike

Oznaavanje pravca prostiranja brazda

Oznaka u sluaju kada se zahteva ista hrapavost na svim povrinama

Oznaka u sluaju kada se zahteva ista hrapavost za veinu povrina dela

TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Prikaz tolerancijskog prostora: a. kontura izrajenog dela b. tolerancijski prostor (rafirana povrina)

Primer unoenja tolerancija

Primeri tolerancija oblika i poloaja

Valovitost povrine, nije propisana JUS-om.