ELEKTROMOTORNI POGONI I deo

Visoka tehnicka skola strukovnih studija u Zvecanu

ELEKTROMOTORNI POGONII deo

12. MEHANIČKI PRENOSNICI (svodjenje veličina na vratilo motora)

Visoka tehnicka skola strukovnih studija u Zvecanu 2

Otporni moment opterećenja sveden na vratilo motora, ulazno vratilo

mehaničkog prenosnika, (mt') dobija se na osnovu jednakosti snaga:

I

MMMMM t

t

m

tttttm

``

MotorSvedeno

opterećenje

Mm,Jm

J’0

M`t,

wm

MOTORMEH.

PRENOSOPTEREĆENJE

Jm J0

Jp

Mm ωm Mt ωt

prenosni odnos

I = ω1 / ω2

Primer

Visoka tehnicka skola strukovnih studija u

Zvecanu3

SvJ 2

ukJ

Za pogon prikazan na slici odrediti:

sveden moment inercije na vratilo motora,ukupni moment inercije.

Slika

13. SNAGA I ENERGIJA EMP

tm

tm

tmu

utm

PPJ

dt

d

EMPjakrejednacinaMMdt

dJ

MMM

MMM

jekrerotacionoMP

jekrenotranslatorFvP

)2

(

_tan_

,

tan_

tan_

2

energija_kinetickaW2

Jk

2

*ω


Статички режим рада

dt

dJMM tm

.,0 konst

dt

dJ

Динамичко стање

,,0 konstdt

dJ

-За добар електромоторни погон основни је услов

прави избор елкетромотора који ће да покрене радни

механизам.

-Механичка карактеристика мотора мора да одговара

механичкој карактеристици радног механизма.


Postoje mehaničke karakteristike motora Mm=f(ω)i mehaničke karakteristike opterećenja Mt=f(ω)

ω

Mm

(c) (a)

(b)

ω

Mt

3

2

4

1


14. MEHANIČKE KARAKTERISTIKE EMP

Stabilnost rada a.m. Tipovi opterećenja

1. Momenat opterećenja je obrnuto srazmeran brzini

Mašine za namotavanje zategnutog materijala

( vuca nekog predmeta po ravnoj podlozi)

r

V

T(n)~n-1

T

n

P

n


2. Momenat opterećenja ne zavisi od brzine

(gravitaciona karakteristika)

Kranovi, liftovi i neke dr. sl. mašine

m1

m2

r

nT(n)=kT

n

P

n


3. Momenat opterećenja je srazmeran brzini

(linearna karak.)

Valjaonice i slične procesne mašine

n

n

V

T(n)~nT

n

P

n


4. Momenat opterećenja raste sa kvadratom brzine

(ventilatorska karak.)

Centrifuge, centrifugalne pumpe, ventilatori

n

T(n)~n2

T

n

P

n


OSNOVNA STANJA EMP

• Motorno pogonsko stanje

(moment motora deluje u smeru okretanja)

tri slucaja:

-brzina okretanja raste

-brzina okretanja je konstantna

-brzina okretanja opada

• Generatorsko pogonsko stanje

(moment motora deluje suprotno od smera okretanja)

-brzina okretanja raste

-brzina okretanja je konstantna

-brzina okretanja opada

utm MMM

0uM utm MMM

utm MMM

0uM utm MMM


Rezim rada emp lifta


Primer Mt kod lifta


TIPIČNA STATIČKA OPTEREĆENJA(Mt)

Prema karakteru delovanja na elektromotorni pogon sve sile i momente delimo na:

• Reaktivne (suprostavljanje svakom kretanju-valjanice, ventilatori, centrifug, vucno vozilo na ravnoj podlozi).

• Aktivne sile i momente stvaraju spoljnji uticaji nezavisno od stanja EMP i smera okretanja pogona (elektromotora). To su npr.:

-potencijalna energija

-energija vetra

-sila teže (gravitaciona sila)


Aktivni i reaktivni moment tereta


Statičko stanje EMP

utm MMM

0)M(fdt

dnu

0Mu

constn

Postoje ubrzanje i brzina

okretanja konst.

Radna tacka stacionarnog stanja EMP

tmtm mm0mm0dt

d

consM,cons


15. STABILNOST EMP

RADNA TAČKA ili TAČKA STACIONARNOG STANJA je

tačka u kojoj sve promenljive posmatranog sistema imaju stalne

vrednosti, tj.:

0

*

dt

d

Za sisteme koji se posle kratkotrajnog

poremećaja vraćaju u prvobitnu radnu tačku kaže se

da su STABILAN !

Ako je ova osobina svojstvena samo nekim

radnim tačkama onda se za njih kaže da su

STABILNE RADNE TAČKE.


Dinamicko stanje EMP

utm MMM

tmu MMM

)M(f,0dt

dnu

Posto nema ubrzanja i brzina okretanja nije konstantna:

0dt

d

consM,cons


Mehaničke karakteristike najčešće se grafički

prikazuju u koordinatnom sistemu,

KVADRANTIMA:

- horizontalna osa - momenat;

- vertikalna osa - brzina.

U skladu sa usvojenim konvencijama: Može i obrnuto!!!!

-m +m

+ω

-ω

III – MOTORNI

el. mašina kao motor

opterećenje prima energiju

IV – GENERATORSKI

el. mašina kao generator

opterećenje daje energiju

II – GENERATORSKI

el. mašina kao generator

opterećenje daje energiju

I – MOTORNI

el. mašina kao motor

opterećenje prima energiju


Motorno pogonsko stanje

- Brzina okretanja raste, moment motora M veći je od momenta tereta Mt te moment Mu ubrzava pogon,

-Brzina okretanja se ne mjenja, moment motora M jednak je momentu tereta Mt, pogon je u stacionarnom

radnom stanju Mu = 0

-Brzina okretanja opada, moment motora M manji je od momenta tereta Mt te moment Mu koči ili usporava

pogon.


Generatorsko pogonsko stanje

- Brzina okretanja raste,

generatorski moment motora M

manji je od momenta tereta Mt te

moment Mu koči pogon, ali

nedovoljno,

-Brzina okretanja se ne mjenja,

moment motora M jednak je

momentu tereta Mt, te je Mu = 0,

pogon je u stacionarnom kočnom

stanju

-Brzina okretanja opada, moment

motora M veći je od momenta

tereta Mt pa moment Mu vidno

koči pogon.


Zadatak

EMP-u (pogon dizalice) se u stanju mirovanja priključi jednosmerni motor na mrežu i to sa tendencijom podizanja. Motor u mirovanju ima osnovni moment Mm=170Nm, a moment tereta iznosi Mt=200Nm. Traži se:

• u kojem smeru se okreće EMP,

• koliki je početni moment ubrzanja.


• u kojem se kvadrantima proteže moment tereta iz prethodnog zadatka ako je za dizanje predviđen pozitivan smer obrtaja?

• u kojem će se kvadrantu odvijati pogon nakon pokretanja?

• u kojem je pogonskom režimu elektro motor?


Za motorski pogon u III kv.nacrtati GRR u:

a) II kv.

b) IV kv

ELEKTROMOTORNI POGONI I deo

Documents

Transcript of ELEKTROMOTORNI POGONI I deo