Radikularne ciste su inflamatorne patolo{ke lezijekoje se razvijaju na vrhu korena avitalnog zubacisti~nom transformacijom prethodno formiranogepitelnog granuloma. Humoralni i celularni imu-nitet imaju va‘nu ulogu u mehanizmu nastankaovih lezija. Najva‘niji medijatori u razvoju peri-apikalnih lezija su proinflamatorni citokini TNF-

α (faktor nekroze tumora-α), IL-1(interleukin-1) i IL-6 (Interleukin-6). Proizvode ih kako odbrambene}elije, tako i }elije lokalnog tkiva u razli~itom stepenu.Svi ovi citokini u~estvuju u ko{tanoj homeostazi, uk-lju~uju}i i ko{tanu resorpciju u maksilofacijalnomskeletu. Cilj ovog rada je da poka‘e osnovne mehani-zme nastanka radikularnih cista vilice, uka‘e na kli-ni~ki zna~aj kao da se pojasni ulogu citokina u patofi-ziolo{kim procesima.

Klju~ne re~i: radikularne ciste, epidemiologija,histologija, imunologija, citokini

UVOD

Ciste vilica su intrako{tane patolo{ke lezije koje mogu,ali ne moraju biti vezane za zub. Uglavnom su benig-

nog karaktera. Ponekad dosti‘u velike dimenzije imogu da dovedu do patolo{ke frakture. Ciste se daleko

~e{}e nalaze u vilicama nego u drugim delovima skeletazbog prisustva ostataka odontogenog epitela. Od svih cis-ta vilica, odontogene su naju~estalije, a medju njima radi-kularne ciste zauzimaju prvo mesto po u~estalosti. Ve}inavili~nih cista ima sli~no pona{anje i uglavnom rastu sporoi ekspanzivno.1 Medjusobno se razlikuju po odnosu premazubima, a njihova radiolo{ka prezentacija mo‘e da uka‘e ina njihovu prirodu.

U toku poslednjih nekoliko decenija uradjene su brojnestudije sa ciljem da se potpunije shvati etiologija, patoge-neza i razvoj radikularnih cista. Radikularne ciste su infla-matorne patolo{ke lezije koje se razvijaju na vrhu korenaavitalnog zuba cisti~nom transformacijom prethodno for-miranog epitelnog granuloma. Lumen ciste oblo‘en je ep-

itelom. Ukoliko je cista u potpunosti zatvorena i ne komu-nicira sa kanalom korena zuba radi se o pravoj cisti. Med-jutim, ukoliko postoji komunikacija takve ciste se naziva-ju la‘nim ili "pocket" cistama. Radikularne ciste se dele udve grupe: a) apikalne i lateralne i b) rezidualne ciste1,2

ETIOLOGIJA

Za nastanak svih cista, pa tako i radikularnih, neop-hodno je prisustvo epitelnih }elija. Izvor epitela za radiku-larne ciste predstavljaju ostaci Hartwigove membrane kojise nalaze u periodoncijumu zuba, a posledica su njene ne-potpune dezintegracije. Ove nakupine epitela nazivaju seMallasezova epitelna ostrvca i nalaze se u stanju mirova-nja sve dok ih neki stimulus ne pobudi. Pod uticajem bak-terija i njihovih produkata, ali i drugih faktora (mehani~ki,hemijski, antigeni) menja se metaboli~ka aktivnost ovih}elija i po~inje njihova proliferacija. Osim Malasezovih}elija, izvor epitelnih }elija mogu biti i epitelne }elije si-nusa, fistuloznog kanala i cervikularne epitelne }elije.1,2,3,4

EPIDEMIOLOGIJA

Radikularne ciste su naj~e{}e cisti~ne lezije u vilicama(preko 50% svih cisti~nih lezija). Prisustvo vi{e cista kodjednog pacijenta ukazuje na postojanje sklonosti pojedina-ca ka nastajanju radikularnih cista.

Podaci o u~estalosti pojave radikularnih cista se razli-kuju u znatnoj meri od autora do autora, pre svega zbogupotrebe razli~itih kriterijuma. Mnogi autori za verifika-ciju cista zahtevaju prisustvo o~uvanog kontinuiranog epi-talnog sloja - odnosno pregled ciste "in toto" pravljenjemserije ise~aka, dok neki priznaju i prisustvo diskontinuira-nog epitelnog omota~a (fragmentiran ili epitelizovan peri-apikalni granulom) u slu~ajnom ise~ku. Ako se upotrebestriktni kriterijumi u~estalost radikularnih cista je 15% uodnosu na sve periapikalne lezije.

. ........................................

Patofiziolo{ki mehanizmi nastanka radikularnih cistavilice

S. ^oli}1, M. Juri{i}1, V. Juri{i}2

1Stomatolo{ki fakultet Beograd, Klinika za oralnu hirurgiju, 2Medicinski fakultet Kragujevac, Kragujevac, Srbija

/STRU^NI RAD UDK 616.314.21-003

rezi

me

Radikularne ciste mogu da se razvijaju u svim starosnimkategorijama, mada izuzetno retko pre desete godine, anajve}a u~estalost je u srednjem ‘ivotnom dobu. Ne{to~e{}e su zastupljene kod mu{karaca (oko 63%) i u gornjojvilici (60%) i to posebno u predelu prednjih zuba, anaj~e{}e na bo~nim sekuti}ima.

PATOGENEZA NASTANKA RADIKULARNIH CISTA

Radikularne ciste su inflamatorne lezije koje nastaju kaoposledica nekroze pulpe pod uticajem bakterija iz usneduplje.1,5 Na~in na koji ove bakterije i njihovi produktidospevaju do periapikalnog tkiva dobro je poznat. Naime,ustanovljeno je da usnu duplju naseljava preko 300 vrstamikroorganizama. Kada se usled karijesa naru{i integritettvrdih zubnih tkiva, put prema kavumu pulpe je otvoren.U inficiranoj pulpi zastupljena je me{ovita flora, ali vre-menom se smanjuje koli~ina kiseonika i pojavljuje domi-nacija anaeroba. Pod uticajem bakterija dolazi do nekrozepulpe. Bakterije veoma retko prodiru u periapikalno tkivo,ali zato lu~e brojne produkte koji su odgovorni za {irenjeinflamatorne reakcije i formiranje periapikalnih lezija, iz-medju ostalih i radikularnih cista. Opisana su tri osnovnana~ina na koji mikroorganizmi doprinose {irenju inflama-torne reakcije u periapikalno tkivo.6,7

Prvi je sekrecija proteoliti~kih enzima (hijaluronidaza,kolagenaza, proteaze, fibrinolizini) koji razgradjuju okol-no tkivo.2,4 Drugi na~in je vezan za oslobadjanje odredje-nih produkata (LPS, toksini, enzimi) koji stimuli{u }elijedoma}ina da one lu~e enzime koji imaju sposobnost de-gradacije tkiva. Tre}i na~in na koji bakterije deluju jesteaktivacija imunih }elija doma}ina koje onda lu~e citokinei druge brojne medijatore inflamacije. 6,7,8

Direktnim i indirektnim delovanjem mikroorganizama uapikalnom predelu zuba formira se apikalni granulom, sa-stavljen od granulacionog tkiva koje je bogato infiltrisanoodbrambenim }elijama.8,9,10,11 Ovaj inflamatorni odgo-vor ima za cilj da spre~i dalji prodor mikroorganizama uperiapikalno tkivo. U akutnoj fazi dominiraju makrofagi ineutrofili, dok u hroni~nim lezijama preovladavaju limfo-citi, makrofagi, plazma }elije. Neutrofili imaju ulogu daelimini{u mikrobe, a monociti i makrofagi produkuju leu-kotrine i prostaglandine.7 Leukotrini deluju hemotakti~kina neutrofile i makrofage i pove}avaju njihovu koncentra-ciju u leziji. Aktivirani makrofagi po~inju da produkujuproinflamatorne citkine, TNF-α (faktor nekroze tumora- iIL-1 (Interleukin-1), kao i hemotakti~ke citokine, IL-8(Interleukin-8), i prostaglandine koji su odgovorni za akti-vaciju osteoklasta.

Apikalni granulomi mogu biti epitelizovani i neepiteli-zovani. 30-52% granuloma sadr‘i proliferisani epitel kojivodi poreklo od Malasezovih epitelnih ostrvaca i koji jeneophodan za formiranje cista. Do proliferacije epitela do-lazi pod uticajem odredjenih inicijativnih faktora, a naj-~e{}e su to infektivni agensi iz kanala korena zuba, hemij-ski agensi ili trauma.11 Proces nastajanja cista odvija se utri faze. (Shema 1)

I faza - faza epitelne proliferacije

– Izvor epitelnih }elija u apikalnom granulomu preds-tavljaju Mallasezova ostrvca, zaostala u tkivu parodonci-juma posle dezintegracije Hertwigove duplikature. Delo-vanjem odredjenih stimulusa (naj~e{}e infektivnih age-nasa) epitelne }elije se prevode iz stanja mirovanja u akti-vno stanje i dolazi do njihove proliferacije i formiranjave}ih nakupina ovih }elija u blizini apikalnog foramena uvezivnom tkivu granuloma.11 Kao najmo}niji stimulatoriproliferacije navode se citokini i faktori rasta koje produ-kuju aktivirane odbrambene }elije.12 Kontinuiranom pro-liferacijom epitela nastaju trake epitela koje se prostiru u

SHEMA 1 MEHANIZAM DEJSTVA CITOKINA U NASTANKURADIKULARNIH CISTA

TABELA1

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RADIKULARNIHCISTA

Glavne karakteristike

formira se kost oko apeksa korena avitalnog zuba

nastaju od epitelne proliferacije u apikalnom garnu-lomu

asimptomatske dok se ne pojavi infekcija

Dijagnostika

radiogram

avitalan zub

histolo{ki nalaz

Terapija

hirurgija

nema recidiva

88 S. ^oli} i sar. ACI Vol. LV

svim pravcima i formiraju trodimenzionalnu mre‘u kojaima arkadni izgled na histopatolo{kim preparatima. Kas-nije se trake spajaju i nastaju ostrvca ili plo~e epitela.

II faza -Stvaranje cisti~ne mikropukotine oblo‘eneepitelom

– Stvaranje mikrocisti~ne pukotine predstavlja klju~nimomenat u nastanku cista jer se od tog trenutka menja ka-rakter periapikalne lezije. Jednom nastala cisti~na pukoti-na nastavlja da raste i progredijentno se uve}ava nezavis-no od prisustva faktora koji je doveo do njenog nastanka.Pukotina vremenom postaje okruglasta ili ovalna i po~injeda se puni karakteristi~nim cisti~nim sadr‘ajem. Ta~anmehanizam nastanka mikrocisti~ne pukotine jo{ uvek nijepoznat, ali su se vremenom iskristalisale dve pretpos-tavke: a) po prvoj (teorija apscesa) u vezivnom tkivu gra-nuloma pod uticajem proteoliti~kih enzima dolazi do for-miranja apscesa, a epitelne }elije zatim obla‘u ovu {uplji-nu; b) po drugoj pretpostavci (teorija poreme}ene ishrane)mikropukotine u nakupinama epitelnog tkiva nastaju de-generacijom i izumiranjem centralnih }elija. U novije vre-me ova druga pretpostavka ima vi{e pristalica jer je hist-olo{ki potkrepljena. Obja{njenje za drugu pretpostavku: umasi proliferisanog epitela prisutan je intercelularni edem;vremenom, mestimi~no dolazi do stapanja ove te~nosti iformiranja mikrocista; spajanjem mikrocista nastaju praveepitelne mikropukotine. Mogu}e je da u centralnim }elija-ma apikalnog granuloma dolazi i do autilize epitelnih }e-lija (na ovo ukazuje visok nivo fosfataze i visoka proteoli-ti~ka aktivnost u ovim }elijama). Istovremeno je zapa‘enoda su epitelne }elije u apikalnom granulomu labavo med-jusobno vezane (manji broj dezmozomalnih veza). Degen-eracija epitelnih }elija uslovljena je i imunolo{kim proce-sima.

III faza – uve}anje ciste

Ovu fazu karakteri{e stalan, progredijentan rast koji vi-{e nije vezan za prisustvo uzro~nika nastanka ciste. Rastciste pra}en je istovremenom destrukcijom okolne kosti.Prvu hipotezu o uve}anju cista postavio je Toller.13 ]elij-ski zid se pona{a kao semipermeabilna membrana, a cisterastu usled pove}anog hidrostatskog pritiska unutar cisti-~nog sakusa. Na ovaj na~in ciste mehani~ki resorbuju ok-olnu kost. Ova teorija je dugo godina bila va‘e}a i neprik-osnovena. Danas je prihva}en }elijski, odnosno imunski ibiohemijski aspekt cisti~nog rasta.9,12 Makrofagi kojimaje cista bogato infiltrisana obezbedjuju kontinuiranu pro-dukciju prostaglandina koji difunduju u okolno tkivo iaktivacijom osteoklasta vr{e destrukciju kosti.

Produkcija prostaglandina omogu}ena je delovanjemproinflamatornih citokina koji su va‘ni medijatori infla-matornih reakcija. T-limfociti takodje produkuju citokinei prostaglandine.7 U toku rasta cista istovremeno sa resor-pcijom kosti odvijaju se i reparatorni procesi akumulaci-jom gustog kolagenofibrilarnog supstrata. Potpuna repa-racija onemogu}ena je prisustvom kolagenaza u cisti~nomzidu koje razaraju ovaj supstrat.

SLIKA 1. IMUNOHISTOHEMIJA RADIKULARNE CISTE (BOJENJE

H&E, UVE]ANJE 400X)

SLIKA 2RADIOGRAFIJA RADIKULARNE CISTE

SLIKA 3OPERACIJA I ENUKLEACIJA RADIKULARNE CISTE

Br. 1 Patofiziolo{ki mehanizmi nastanka radikularnih 89cista vilice

HISTOPATOLOGIJA

Cisti~ni zid radikularnih cista sagradjen je od gustog ve-zivnog tkiva koje je prema lumenu oblo‘eno plo~asto slo-jevitim epitelom koji mo‘e da pokazuje egzocitozu, spo-ngiozu ili hiperplaziju. Ponekad epitelni sloj cisti~nog zi-da sadr‘i razbacana hijalina tela – koja se nazivaju Rush-ton-ova tela{ca. Ona se identifikuju kao male ograni~enenakupine eozinofilnog materijala sa valovitim kondenzo-vanim kolagenoma na periferiji koji je ~esto okru‘en lim-focitima i vi{ejedarnim d‘inovskim }elijama.14,15 Eozi-nofilni materijal mo‘e biti uniforman ili da sadr‘i limfoci-te, plazma }elije, vi{ejedarne d‘inovske }elije, neutrofile,nekroti~ni debris i distrofi~ne kalcifikacije (Slika 1). Ovenakupine ustvari predstavljaju inflamatorni eksudat kojivremenom podle‘e fibroziranju i distrofi~noj kalcifikaciji.

Fibrozna kapsula ciste sastavljena je od kolagenog vezi-vnog tkiva. U toku aktivnog rasta ciste ovaj sloj je dobrovaskularizovan i bogato pro‘et inflamatornim }elija-ma.7,10,16

Limfociti, makrofagi, neutrofili, plazma }elije, i histio-citi su u medjusobno promenljivom odnosu.

Kod hroni~nih formi zapa‘a se inflamacija u subepitel-nom sloju sa izrazitom akumulacijom plazma }elija (~estoprisustvo Raselovih tela{ca – amorfno izmenjeni plazmo-citi prepunjeni imunoglobulinima), raslojavanje epitelnih}elija sa pro{irenim intercelularnim prostorima, ponekad inekroza epitela pod dejstvom inflamacije.

Ciste koje sporo rastu imaju tanak, zaravnjen epitelnisloj i debeo fibrozni zid sa minimalnim inflamaornim in-filtratom.

Lumen ciste ispunjen je te~nim, skoro bezbojnim, sadr-‘ajem koji opalescira, ali ponekad mo‘e biti gust i ‘u}ka-sto prebojen sa svetlucavim kristalima holesterola. His-tolo{ki sastoji se od proteina, mrtvih leukocita i masnode-generisanih }elija. Smatra se da cisti~ni sadr‘aj prolazikroz epitelni sloj iz vezivnog sloja i sadr‘i proteine kojipoti~u iz plazme.

U zidu ciste, lumenu ili u oboma mogu se na}i distro-fi~ne kalcifikacije, nakupine holesterola sa vi{ejedarnimd‘inovskim }elijama, eritrociti i hemosiderinske pigmen-tacije.

U ko{tanom zidu koji ograni~ava cistu izra‘ena je osteo-liti~ka aktivnost i resorpcija. Iza zone resorpcije zapa‘a sezona aktivne formacije kosti.

IMUNOHISTOHEMIJSKI ASPEKT NASTANKACISTA

Jedan od najzna~ajnijih bakterijskih produkata koji jeodgovoran za {irenje inflamatorne reakcije u periapikalnotkivo svakako je lipopolisaharid (LPS). To je visoko piro-geni, termostabilni molekul koji je integralni deo zidaGram-negativnih bakterija. Oslobadja se u toku dezinte-gracije bakterija i u znatno manjem stepenu u toku njiho-ve deobe. Njegovo biolo{ko delovanje ispoljava se u in-terakciji sa makrofagima koje LPS aktivira i stimuli{e daproizvode brojne medijatore, a svakako su najzna~ajnijicitokini koji su va‘ni medijatori i modulatori inflamatornereakcije.17 LPS deluje stimuli{u}e i na druge odbrambene

}elije (limfociti, plazma }elije), ali takodje i na epitelne}elije, fibroblaste, keratinocite.

Aktivirane }elije, a naro~ito makrofagi, kontinuiranoprodukuju citokine koji su odgovorni za intenziviranje lo-kalnog vaskularnog odgovora, osteoklastnu resorpciju ko-sti i degradaciju ekstracelularnog matriksa.12,17

ULOGA CITOKINA U PATOGENEZI NASTANKARADIKULARNIH CISTA

Brojna istra‘ivanja sprovedena poslednjih godina su po-kazala da u patogenezi cista zna~ajnu ulogu igraju proin-flamatorni citokini. Citokini su proteinski hormoni kojiigraju presudnu ulogu u odbrani organizma. Odgovorni suza aktiviranje kako nespecifi~nog tako i specifi~nog imu-nog odgovora, a u organizmu se izlu~uju kao odgovor naprodor mikroorganizama i druge antigene. Citokini ne de-luju specifi~no na odredjene }elije nego svoj efekat ostva-ruju plejotropno, preko razli itih tipova æelija. 12,18,19,20

TNF-α, IL-1, IL-6 su najmo}niji proinflamatorni citok-ini i imaju veliku ulogu u patogenezi ovih lezija. Onistimuli{u ko{tanu resorpciju inhibicijom osteoblasta i ak-tivacijom osteoklasta. Ovaj efekat ostvaruju direktnim de-lovanjem na ko{tane }elije ili indirektno aktivacijom sin-teze azot monoksida (NO) i prostaglandina (PG). Efekatloka-lno produkovanih citokina u resorpciji kosti zavisi odvi{e parametara uklju~uju}i pre svega koncentraciju citok-ina, potentnost, interakciju sa drugim citokinima i medija-tori-ma i inhibiciju. 12,21,22,23

Citokini istovremeno stimuli{u pove}anu produkcijugranulocita i makrofaga u inflamatornoj reakciji stimula-cijom GM-CSF (granulocyte-macrophage colony-stimula-ting factor) i M-CSF (macrophage colony-stimulating fac-tor). Stimuliu i produkciju metaloproteinaza (MP) i kola-genaza koje katalizuju degradaciju ko{tanog ekotkivnogmatriksa.12,24

U radikularnim cistama produkciju citokina iz inflama-tornih }elija fibroblasta i epitelnih }elija stimuli{e LPS.25

Najizra‘enije biolo{ke efekte LPS ostvaruje primarno uinterakciji sa makrofagima koje aktivira da produkujubrojne molekularne medijatore kao {to su proinflamatorni(IL-1, IL-4, IL-6, TNF-α) i hemotakti~ki citokini (IL-8),leukotrini (dodatno privla~e neutrofile i makrofage) i pro-staglandini. Samo aktivirani makrofagi produkuju citoki-ne tako da njihova koncentracija uglavnom zavisi od pro-centa aktiviranih makrofaga.25,26 S obzirom na ~injenicuda je subepitelni sloj radikularnih cista bogato infiltrisanovim }elijama logi~no je da postoji intenzivna lokalnaprodukcija proinflamatornih citokina, pre svega IL-1 iTNF-α.12,26,27 Ovi medijatori se produkuju pod kontinui-ranim delovanjem nadra‘aja (LPS), jer kratkotrajna stimu-lacija nije dovoljna za proizvodnju odgovaraju}ih koli~inaaktivnih supstanci.

Brojne imunohistohemijske i klini~ke studije su potvr-dile da je IL-1 najmo}niji stimulator ko{tane resorpcije.27,28 Njegovo delovanje se ne mo‘e posmatrati izolovanojer ono zavisi od akcije ~itavog niza citokina. Sinergisti~-kim delovanjem IL-1 i TNF-α poja~ava se mobilizacijainflamatornih }elija, inhibicija osteoblasta i aktivacijaosteoklasta ~ime se ubrzava gubitak kosti.

90 S. ^oli} i sar. ACI Vol. LV

Iako makrofagi produkuju daleko najvi{e citokina i ve-}ina drugih odbrambenih }elija posle stimulacije lu~e ci-tokine. Tako T limfociti produkuju IFN-γ, TNF-β, IL-2,IL-4, IL-5 i IL-6, a IFN-γ dodatno aktivira makrofage daproizvode IL-1 alfa, IL-1 beta i TNF-α. 12,27,29 Polimor-fonukleari produkuju IL-1 α i β i TNF −α naro~ito uinicijalnoj fazi nastanka periapikalnih lezija. Zna~ajnuprodukciju citokina obezbedjuju i okolne }elije.29,30

KLINI^KE KARAKTERISTIKE RADIKULARNIHCISTA

Radikularne ciste, kao i sve druge ciste vilica, progre-sivnim rastom dovode do izraslini na kosti i stvaranja bez-bolnog otoka, koji obi~no nije pra}en simptomima dok nedodje do infekcije. U po~etku je otok tvrd, a kasnije se napalpaciju istanjena kost ugiba kao ping-pong loptica – Di-pitrenov fenomen. Ukoliko dodje do resorpcije ko{tanogzida pod prstima se ose}a fluktuacija, a sluzoko‘a jeplavi~asto prebojena. Zub na kojem se razvija cista je avi-talan, obi~no prebojen, a nekad se zapa‘a i pove}an ste-pen njegove pokretljivosti. Ponekad pacijenti zapa‘aju iprisustvo slankaste te~nosti u ustima. Prisustvo gangre-noznih, prebojenih zuba, a kod ve}ih cista izraslina nakosti i blaga osetljivost na dodir i eventualna fluktuacija,su klini~ki znaci koji mogu da uka‘u na postojanje radiku-larne ciste. Vrlo ~esto su ovi znaci odsutni i pacijent nemasimptoma do pojave akutne egzacerbacije.31 Preliminarnadijagnoza radikularne ciste postavlja se na osnovu klini~-kih simptoma i radiograma koji je pouzdano sredstvo u di-jagnostici, ali ima samo pomo}nu ulogu jer je za kona~nudijagnozu neophodna histopatolo{ka verifikacija.

RADIOGRAFSKI NALAZ

Na radiogramu radikularne ciste se manifestuju kao ma-nje ili vi{e jasno ograni~eno okruglo ili ovalno rasvetlje-nje sa skleroti~nom zonom periferne kosti u predelu vrhakorena zuba koji naj~e{}e prominira u lumen ciste (Slika2). Periferna zona kondenzacije mo‘e da nedostaje u pot-punosti ili delimi~no kod sna‘nije izra‘ene inflamacije,~estih akutnih egzacerbacija ili lo{ih odbrambenih sposo-bnosti doma}ina. Mo‘e se videti i resorpcija korenova za-hva}enih zuba. Lamina dura i periodontalna membrana suprekinute u regiji vrha korena zuba koji prominira u cistu.Radiolo{ki nalaz manjih cista identi~an je nalazu kod peri-apikalnih granuloma, pa ovaj dijagnosti~ki kriterijum nemo‘e da se upotrebljava za verifikaciju cista. Primena ra-diografija za procenu u~estalosti radikularnih cista nije upotpunosti pouzdana. Stepen pouzdanosti na osnovu ra-diografskog nalaza je oko 52,7%.

TERAPIJA

Terapija radikularnih cista je hirur{ka (slika 3) i podra-zumeva kompletnu enukleacju, cistektomiju ili marsupija-lizaciju28,32 gde se u prvoj fazi vr{i delimi~no uklanjanje idekompresija a u drugoj potpuno uklanjanje cisti~nog sa-kusa.

SUMMARY

PATHOPHYSIOLOGICAL MECHANISM OF THE DE-VELOPPING MAXILOFACIAL RADICULAR CYST

The radicular cysts are result of inflammatory process inthe periapical tissues associated with necrotic and infectedpulps.Humoral and cellular immune responses play a cen-tral role in the pathogenesis of these lesions. The most im-portant role in the growth of these lesion have proinflam-matore cytokine TNF-α, IL-1 and IL-6. Cytokine can besecreted by macrophages, monocytes and other cells ofthe immune system and can participate in skeletal homeo-stasis including osteoclastic formation, and bone resorp-tion in maxillofacial region. The aim of this study is togive a consise rewiew for mechanism of growth of max-ilofacial radicular cysts, indicated of clinical aspect, aswell as expalined role of cytokine in this pathophysiologyprocess.

Key words: Radicular cysts, epidemiology, histology,therapy, immonology, clinical spect,citokine

BIBLIOGRAFIJA

1. Nair P.N.R.: Apical periodontitis: a dynamic encoun-ter between root canal infection and host response. Perio-dontology 2000, 1997; 3:121-48.

2. Regezi JA, Sciuba JJ: Oral Pathology, Clinical-pathologic correlations, W.B. Saunders Company; 1989.

3. Rifkin B.R, Gay C.V.: Biology and physiology of theosteoclasts. Boca Raton, F.L: CRC Press, 1992:337-356.

4. Serra E, Perinetti G, D’Attilio M, Cordella C, Paolan-tonio M, Festa F, Spoto G: Lactate dehydrogenase activityin gingival crevicular fluid during orthodontic treatment.American Journal of Orthodontics and Dentofacial Ortho-pedics, 2003; 124: 206-211.

5. Shafer WG, Hine MK, Levy BM: A textbookof oralpathology, fourth edition, W.B. Saunders Company, 1983.

6. Birkedal-Hansen H. Role of cytokines and inflamma-tory mediators in tissue destruction. J Periodont Res. 28:500-510, 1993.

7. ^oli} M, Luki} A, Vu~evi} D, Milosavljevi} P, Maj-storovi} I, Marjanovi} M, Dimitrijevi} J. Correlation be-tween phenotypic chracteristics of mononuclear cells iso-lated from human periapical lesions and their in vitro pro-duction of Th1 and Th2 cytokines. Archives of Oral Biol-ogy, 2006, 12; 1120-1130

8. Stashenko P, Wang Cun Y, Tani-Ishii N, Yu SM.Pathogenesis of induced rat periapical lesions. Oral SurgOral Med Oral Pathol. 78: 494-502, 1994.

9. Honma M, Yumiko H, Kosugi H, Koizumi F. Local-isation of mRNA for inflammatoy cytokines in radicularcyst tissues by in sity hybridization, and induction of in-flammatory cytokines by human gingival fibrobalsts in re-sponse to radicular cyst contents. J Oral Pathol Med 1998,27; 399-404

10. Neville B.W, Douglas D.Damm, Carl M. Allen,Jerry E. Bouquot: Oral and Maxillofacial Pathology, 2ndedition, WB Saunders Company, Philadelphia, 2002

Br. 1 Patofiziolo{ki mehanizmi nastanka radikularnih 91cista vilice

11. Frolov H-H.: In vivo exposure to Porphyromonasgingivalis up-regulates nitric oxide but suppresses tumornecrosis factor- production by cultured macrophages. Im-munology, 1998, 93:323-327

12. Juri{i} V, Samard‘i} G, ^oli} S, Juri{i} M. TNF-αin radicular and otontogenic cysts. Editor Josef D Swar-zmeier, 6th Cytokine conference, Proceeding book, Vi-enna, Austria, Monduzzi Editore, Bolona, 2006, 91-95

13. Toller O.A: The osmolarity of fluids from cysts ofthe jaws. Br Dent J, 1970; 129-275-8.

14. Krammer IRH, Pindborg JJ, Shear M. Hystologicaltyping of odontogenic tumors, 2nd edn. Berlin, Heidel-berg: Springer-Verlag, 1992, 34-42.

15. Mattews JB, Mason GI, Browne RM. Epithelial cellmarkers and proliferating cells in odontogenic jaw cysts. Jpathol 1988, 156, 283-290.

16. Main D.M.G.: The enlargement of epithelial jawcysts. Odont Revy, 1970; 21:29-49.

17. Munoz-Fernandez MA, Fernandez MA, Fresno M:Activation of human macrophages for the killing of intra-cellular Trypanosoma cruzi by TNF-α and IFN- γ througha nitric oxide-dependent mechanism. Immunol Lett, 1992;33:35-40.

18. Juri{i} V, Bogdanovi} G, Srdi} T, Jakimov D,Mrdjanovi} J, Balti} M, Balti} V.V. Modulation of TNF-activity in tumor PC cells using anti-CD45 and anti CD95monoclonal antibody. Cancer Lett. 214: 55-61, 2004.

19. Juri{i} V, Spu‘i} I, Konjevi} G. A comparison ofNK cell activity with effects of TNF-α against K-562cells, determined by LDH release assay. Cancer Lett. 138:67-72, 1999.

20. Juri{i} V, Bogdanovi} G, Koji} V, Jakimov D, Srdi}T. TNF-α effects on Raji cells at different cellular level es-timated by various methods. Ann Haematology. 85: 86-94, 2006.

21. Silva T, Lara VS, Rosa AL, Cuhna FQ. Cytokineand chemokine response of bone cells after dentil chal-lenge in vitro. Oral Diseases. 10: 258-264, 2004.

22. Thomson BM, Mundy GR, Chambers TJ. Tumornecrosis factor-α and β induce osteoblastic cells to stimu-late osteoclastic bone resorption. J Immunology. 138:775-779, 1987.

23. Bertolini DR, Nedwin GE, Bringman TS, SmithDD, Mundy GR. Stimulation of bone resorption and inhi-bition of bone formation in vitro by human tumor necrosisfactor. Nature. 319: 516-518, 1986.

24. Bletsa A, Berggreen E, Brudvik P. Interleukin-1 aand tumor necrosis factor–α expression during the earlyphases of orthodonic tooth movement in rats. Eur J OralSci, 2006, 114: 423-429.

25. Meghji S, Qureshi W, henderson B, Harris M. Therole of endotoxin and cytokines in the pathogenesis ofodontogenic cysts. Arch Oral Biol 1996, 41; 523-531.

26. Ohsima M, Nishiyama T, Tokunaga K, Sato S,Maeno M, Otsuka K. Profiles of cytokine expression inradicular cyst-lining epithelium examinated by RT-PCR. JOral Science. 42: 239-246, 2000.

27. Bando Y, Henderson B, Meghji S, Poole S, HarrisM. Immunocytochemical localisation of inflammatory cy-tokines and vascular adhesion receptors in radicular cysts.J Oral Pathol Med. 22: 221-227, 1993.

28. Ninomiya T, Kubota Y, Koji T, Shirasuna K. Mar-supialization inhibits interleukin-1a expresion and epi-thelial cell proliferation i odontogenic keratocysts. J OralPathol Med 2002, 31, 526-533.

29. Kaneyama K, Segami N, Sun W, Sato J, FujimuraK. Analysis of tumor necrosis factor-α, interleukin -6, in-terleukin-1β, soluble tumor necrosis factor receptors I andII, interleukin-6 soluble receptor, interleukin-1 soluble re-ceptor type II, interleukin-1 receptor agonist and proteinin the synovial fluid of patients with temporomandibularjoint disorders. Oral Sur Oral Med Oral Pathol Oral Radi-olo Endod. 99: 276-284, 2005.

30. Takeichi O, Saito I, Tsurumachi T, Moro I, Saito T.Expression of inflammatory cytokines genes in vivo byhuman alveolar bone derived polymorphonuclear leuko-cytes isolated from chronically inflamed sites of bone re-sortion. Calcified Tissue International, 1996, 58: 244-248.

31. Petrovi} V.: Savremeni koncept patogeneze radiku-larnih cista. Stom Glas 1994; 41:131-39.

32. Danin J, Linder L, Lundqvist G, Wretlind B. Cytoki-nes in periradicular lesion: efects of linezolid treatment.Orl Sur Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod, 2003,96: 492-498.

92 S. ^oli} i sar. ACI Vol. LV