UMETNOST MAHAUMETNOST MAHAGONIJAGONIJA

(Opus ΝΝ°° 11 : 1968 - 2000)

DELA Miroslava Luki}a

u 25 kwiga

Kwiga je sli~na vodi, uvek probije put

(Ruska izreka)

Umetnost mahagonija je, prema re~ima Borisa

Piqwaka, umetnost stvari koje su pre`ivele svoje

majstore i sopstvenike.

Umetnost mahagonija je nad`ivela sve, gospodo,

kulturu i literaturu! La`i, mnogo la`i. Pokolewa i

vekove. Zablude, po`are i mr`wu...Ratove i tragedije.

Umetnost mahagonija je nadmo}na, nadmo}nija od

kulture i civilizacije, i bez re~i ume da saop{ti mnoge

istine, gorke i bolne...

UMETNOST MAHAGONIJA - taj, pozajmqeni,

op{ti, naslov, na najboqi i najsa`etiji mogu}i na~in

ozna~ava su{tinu svega onoga {to je u{lo u spomenuti

Opus, u sve ono {to je, tokom prvih pedesetak godina

`ivota, napisao tvorac toga Opusa.

Kultura i civilizacija gutaju jedna drugu.

Treba li taksativno dokazivati sve to?

VII FINIS OPERIS( Eseji. Dnevnici. Poetika.

Kraj epohe Hokus - pokusa )

26. Muzej Nemogu}eg Ratara

27. Usamqeno drvo, I

kwiga dvadkwiga dvadeseeset {t {estaesta

Miroslav

LUKI]

MUMUZEJZEJ

NEMOGU]EGNEMOGU]EG

RRATARATARAA

Fatamorgana kompleksa SPASOVO

Tre}e, izmeweno, pro{ireno

izdawe. Eseji. O drevnoj svetlosti

M o b a r o v i n s t i t u tM o b a r o v i n s t i t u t

Z A V E T I N E

Copuright ©© 2000. bu Miroslav Luki}Copuright ©© za Jugoslaviju ZAVETINE Plus ultra

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno`avati,

pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom

bez dozvole autora ili izdava~a, niti mo`e biti na bilo koji drugi na~in

ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umno`avana bez

odobrewa izdava~a. Sva prava za objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i

izdava~, prema odredbama Zakona o autorskim pravima.

W E B - S I T EW.W.W. ZAVETINE. COM

E - M A i LZAVETINE@VERAT. NET

ZIDAWE SKADRA

Uvod

Da li mi je Bog poslao Fatamorganu Kompleksa

Spasovo da bi posledwe godine moga `ivota stavio na

najve}a mogu}a isku{ewa?

Ponekada mi se ~ini da }u i na drugom svetu

sawati MUZEJ NEMOGU]EG RATARA, ako ne uspem da ga

osnujem na ovom.

Tre}e izdawe MUZEJA NEMOGU]EG RATARA

bilo je pripremqena za {tampu sredinom jeseni 1999.

godine. Iz finansijskih razloga nije objavqena krajem

iste godine.

Sam naslov kwige je veoma privla~an; mogao bi ,

jednoga dana, biti i naziv novog ~asopisa.

To je prva kwiga mojih objavqenih eseja; sva

tri izdawa se razlikuju. Mogu}e da }e se i ~etvrto

izdawe, ako jednoga dana do wega do|e, razlikovati od

ovog tre}eg; ali je sasvim sigurno, da }e ovo tre}e biti

osnova ili jezgro za sva budu}a. To je prva moja kwiga

koja je do`ivela i tre}e izdawe.

Prvo izdawe je imalo svoju adresu.

Bilo je upu}eno -

Nepoznatim i poznatim.

Dana{wim i budu}im.

Plemenitim. Pametnim. Bogatim.

Preduzimqivim i dalekovidim. Vizionarima.

5

I onim najneznatnijim.

@ivima i mrtvima.

Srpskom rataru i plugu.

U novom, drugom, izmewenom i pro{irenom

izdawu (Beograd, Zavetine, krajem juna 1998. ),

pre{tampana su samo nekoliko tekstova iz prvog : Muzej

Nemogu}eg Ratara ( u celini), i jo{ tri odlomka iz

jednog podu`eg eseja , kao samostalne celine : ^equsti

razjapqene prema beskrajnosti, Setva nikla sred

ogwi{ta i Muzej `ive tradicije. U wemu je, tako|e,

pre{tampano nekoliko kra}ih fragmenata, preliminarno

ve} objavqenih na drugim mestima ( u ~asopisima,

zbornicima, mojim kwigama eseja ) .

Sve ostalo, vi{e od polovine kwige, prvi put je

bilo objavqeno u novom drugom izmewenom i pro{irenom

izdawu.

To novo, drugo, izmeweno i pro{ireno izdawe

predstavqalo je skoro novu kwigu.

Ono je druk~ije komponovano od prvog.

Napisao sam u tom drugom izdawu slede}e:

"Budu}a izdawa Muzeja Nemogu}eg Ratara treba

pre{tampavati, naravno uz izri~itu dozvolu autora,

prema ovom drugom izdawu."

Te re~i se, po svemu sude}i, mogu odnositi na ovo

tre}e i, mo`da, k o n a ~ n o izdawe ove kwige.

Pisac ne mo`e znati koga }e sve wegova kwiga,

susretati, kroz vreme.

Prvo izdawe nije stiglo do svojih pravih i

pretpostavqenih ~italaca.

Iako je po~iwalo kao rebus, ono je imalo svoju

6

odgonetku.

Znam da to prvo izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara

nije sama~ki upalo me|u qude, i da nije sama~ki pobeglo

od qudi. Ono je umar{iralo u `ivot, kao vojska, sa mnogo

nogu no sa jednom i istom lampom u du{i...

Treba se pomiriti sa ~iwenicom da oba izdawa,

izgleda, nisu nai{la na svoje prave ~itaoce, osim one

nekolicine, koji su mi se javili.

Bili su to : a) studenti rodom iz Homoqa i Zvi`da;

b) jedan pravnik i protomajstor u penziji i v) jedan pisac

monografije o mom rodnom mestu Mi{qenovcu.

Studenti su mi predlo`ili osnivawe Dru{tva

za osnivawe Kompleksa SPASOVO.

Verovali su da se na teritorijama neke od op{tina

severoisto~ne Srbije, Ku~evu, @agubici, ili ve} nekoj

drugoj, mo`e ustupiti do 5 hektara pustog zemqi{ta za

osnivawe Kompleksa Spasovo. Predlo`ili su i da ja

budem do`ivotni predsednik i umetni~ki direktor takvog

jednog Kompleksa...

Nisam im odgovorio. Wihov predlog bi imao

smisla da je bio propra}en i zvani~nom podr{kom

lokalnih vlasti.

Protomajstor N. ponudio je da besplatno sazida

od kamena - iskqu~ivo od kamena - sve zgrade u okviru

Kompleksa SPASOVO, kao i veliku Kulu pesnika.

Sra~unao je da bi za sve bilo potrebno oko 500 kubika

kamena, u vrednosti oko deset hiqada DM, upozoriv{i me

da je prevoz skupqi od samog kamena! On bi sve to sazidao,

strpqivo i polako, bez ijednog dinara za svoj rad koji bi

potrajao nekoliko godina, kao zadu`binu...

Plemenito i neo~ekivano! Me|utim, gde na}i

deset hiqada DM i kako prevesti toliku gomilu kamewa

na izabrano mesto?

7

Trajne zadu`bine osnivaju i brinu o wima bogati

qudi; kne`evi, vladari, milioneri.

Knez Miroslav, na{i kraqevi i vladari; kapetan

Mi{a Atanasijevi}...

Ne i srpski kwi`evnici. Ne zato {to su cicije i

izjelice, ve} zato {to su sirotiwa...

Sirotiwa su i oni koji ve} imaju iza sebe i po

trideset objavqenih kwiga i skoro {esdesetak godina

`ivota. Ali, to se skriva...Skrivaju, pre svega i pre svih,

sami kwi`evnici, jer od svega {to su imali i mogli

imati, ostao im je jedino okrwen ponos...

Pre izvesnog broja godina zanosio sam se mi{qu

da bi se kapital za podizawe Kompleksa SPASOVO mogao

obezbediti time {to bih se objavile svih 25 kwiga mog

Opusa Ν° 1 - Umetnost mahagonija, u po 5000 primeraka po

naslovu.

Solidan kapital se ne stvara objavqivawem

Dela, barem zadugo ne u zemqi Srbiji, gde se kapital

nami~e na drugi na~in...Ko bi danas ovde mogao da objavi

125.000 primeraka jednog OPUSA? Tako da je piscu

jednog pozama{nog Opusa preostalo da svoju

trajnu zadu`binu podi`e, uprkos svemu, u

re~ima. U kwigama, koje su najtrajnija i

najdugove~nija zadu`bina...

( Napisano pred sam izlazak kwige, povodom tre}eg,

dopuwenog izdawa )

8

ISKADAR NA BOJANI

Prvo izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara (Beograd

: Zavetine, 1996) oti{lo je brzo i nepovratno u svet, i

bilo je posve}eno qudima, za koje se pisac nadao da }e

prihvatiti Osniva~evu ideju kao svoju.

Drugo izdawe je objavqeno, kao bibliofilsko, u

simboli~nom broju primeraka.

I ono je razvejano kao seme p{enice.

11

Miroslavqevo jevan|eqe

Gre{ili smo, i ispa{tali smo.

Uvredili smo Gospoda boga, ka`weni smo.

Ukaqali smo se svakim nevaqalstvom, oprali

smo sekrvqu i suzama.

Pogazili smo sve {to je pretcima bilo sveto,

zato smo bili poga`eni.

Imali smo {kolu bez vere,politiku bez

po{tewa, vojsku bez rodoqubqa, dr`avu bez Bo~jeg

blagoslova. Otuda nam propast i {kole, i politike, i

vojske, i dr`ave.

Dvadeset godina pa{tili smo se da nebudemo

svoji, zato su nas tu|inci poklopili svojim mrakom.

Dvadeset godina rugawa pretcima, {to su se

privoleli carstvu nebeskome, zbog toga gubavog nam

carstva zemaqskog gubitak. Kakvom smo merom merili

Boga i svoje pretke, tako nam jeodmereno...

Tim re~ima, obratio se Srpskom narodu Episkop

Nikolaj Velimirovi}, iz logora Dahau, KROZ

TAMNI^KI PROZOR. U Nema~koj, 1945.

Te re~i su objavqene, ~etrdeset godina docnije, u

izdawu Srpske pravoslavne eparhije za Zapadnu Evropu, u

Himelstiru, 1985. godine.

Do retkih ~italaca u zemqi stigle su ko zna kojim

12

kanalima. Prekasno, ~ini se. Onda, kada je cifri dvadeset

trebalo dodati jo{ ~etrdeset ili pedeset godina!

Na po~etku svojih zato~eni~kih beseda,

Velimirovi} se pitao :

Kojim putem sada da po|emo? Ne onuda, samo ne

onuda, kojim smo hodili dve decenije.

[ta sada da radimo? Sve samo ne ono {to smo

radili u vremenu izme|u dva Svetska rata.

Da ne gre{imo, te da ponovo ne ispa{tamo.

Da ne vre|amo Cara Gospoda Boga, te da ne

zaslu`imo jo{ ve}u kaznu, avaj, bez pomilovawa.

Da se ne kaqamo nevaqalstvom, te da se ne bi

morali ponova prati svojom krvqu u svojim suzama.

Da ne gazimo svetiwe predaka na{ih, te da ne

bi opet bili prega`eni.

Neka nam {kola bude saverom, politika sa

po{tewem, vojska sa rodoqubqem, dr`ava sa Bo`jim

blagoslovom.

Neka se svaki vrati Bogu i sebi;neka niko ne

bude van Boga i van sebe, da ga ne bi poklopila jeziva

tama tu|inska, sa lepim imenom i {arenom ode}om.

Neka se svak, ko je srpski rodoqub, pa{ti da

zadobije carstvo nebesko, kojim se jedino mo`e

odr`ati carstvo zemaqsko na du`e vreme.

Kad je na{ narod rekao : pravda dr`i zemqu i

gradove, kao da je rekao : carstvo nebesko dr`i carstvo

zemaqsko. Jer pravda je jedna od mnogih sila carstva

nebesnoga. Jedna druga sila jeste vera, tre}a qubav,

~etvrta istina, peta milost, {esta mudrost, sedma

~istota, i tako skoro bez broja i bez kraja... ( str. 9 - 10)

13

.

^im sam pro~itao lekovitu i dragocenu kwigu

(po~etkom devedesetih), te re~i sam podvukao.

Te re~i su mi bile stalno na pameti godinama,

naro~ito ovih posledwih desetak godina. Tih re~i sam se

se}ao i pro{loga novembra. Se}am ih se i sada, posle

rata, ovog posledweg, 1999. godine.

1

Zapo~eo sam pro{log novembra (1998) bele{ke o

MIROSLAVQEVOM JEVAN\EQU, kada jo{ nije

bilo sigurno da }e kona~no biti zavr{ena konzervacija

spomenute kwige, crkvene kwige iz 12. veka, kako bi

opstala i bila sa~uvana za budu}e vekove.

Privukao me je, priznajem, buran `ivot

Miroslavqevog jevan|eqa, srpske crkvene kwige iz 12.

veka, ~ija je vrednost neprocewiva. "Politika" je u subotu

17. jula 1999. godine objavila vest da je konzervacija ovog

dela zavr{ena : na konferenciji za novinare u Narodnoj

biblioteci Srbije u Beogradu, novinarima je pru`ena

prilika da vide restaurasano Miroslavqevo jevan|eqe u

svoj wegovoj lepoti. Radi se i na hitnom postupku

obezbe|ewa specijalne vitrine u kojoj }e Miroslavqevo

jevan|eqe nastaviti svoj `ivot i opstanak kao jedan od

najvrednijih spomenika srpske kulture.... Na istim

stranicama isti list objavquje i stra{ne vesti o

zlo~inima na Kosovu...

Verovatno da je tih julskih dana bilo na stotine pre~ih,

tragi~nijih i stra{nijih stvari o kojima su srpski pisci,

intelektualci i novinari razmi{qali i pisali, govorili i

pozivali na apel : ja sam nastavio da razmi{qam i pi{em o onom,

{to sam ve} bio zapo~eo pro{loga novembra...

14

2

Miroslavqevo jevan|eqe, najstariji srpski

}irili~ni rukopis, skoro ~etiri decenije skrivan je od

o~iju javnosti. Vi{e od 750 godina jedna kwiga putuje

kroz srpsku istoriju!

Mnogi znaju o ovoj kwizi da je napisana krajem 12.

veka za Nemawinog brata , humskog kneza Miroslava. Kad je

bjelopoqski manastir pretvoren u xamiju "Jevan|eqe" je

stiglo u Hilandar. Tu je kwiga do`ivela prvo zna~ajno

o{te}ewe : ruski arhimandrit otcepio joj je jednu stranu,

koja se danas ~uva u Sankt Petersburgu. Hilandarci su

"Jevan|eqe" poklonili Aleksandru Obrenovi}u, u znak

zahvalnosti {to je otplatio velike manastirske dugove.

Prvo fototipsko izdawe , u Be~u, Srbija je platila 300

dukata u zlatu. Be~ki majstori su kwigu o{tetili,

stavqaju}i joj pogre{an lepak. Posle ubistva Aleksandra

Obrenovi}a i Drage Ma{in, jedno vreme "Jevan|eqe" se

vodilo kao nestalo. Pre{lo je Albaniju, a Drugi svetski

rat provelo zakopano u manastiru Ra~a...

3

Nije ta~no utvr|eno kada je napisano

Miroslavqevo jevan|eqe : 1169. ili 1197, naj~e{}e se kao

godina nastanka uzima 1190.

Da li ga je humski knez naru~io za svoju zadu`binu,

manastir Svetih apostola Petra i Pavla u Bijelom Poqu

ili za li~nu upotrebu u dvoru?

Kako je, za{to i kada Jevan|eqe dospelo iz Bijelog

Poqa u Svetu goru?

Da li je to bilo u 17. veku, kada je manastir Svetih

15

apostola pretvoren u xamiju, ili je preneto znatno ranije,

kada su Srbija i Crna Gora pale pod tursku vlast?

U riznici manastira Hilandara ~uvano je sve do

kraja 19. veka. Zahvaquju}i velikoj akciji uglednog

filologa Stojana Novakovi}a, kraqevina Srbija je

otplatila sve dugove manastira Hilandara, i Svetogorci

su uznak zahvalnosti, Aleksandru Prvom Obrenovi}u,

tokom wegovog boravka na Svetoj gori na Uskrs 1896.

godine, poklonili Miroslavqevo jevan|eqe i

Hilandarsku povequ.

Hilandarska riznica nije bila ba{ najsigurnije

mesto za ~uvawe najstarijeg spomenika pisanog

}irilicom. Ruski arhimandrit Porfirije Uspenski,

otcepio je, 1845. godine, 165. stranu ove kwige. Taj listse

~uvau Publi~noj biblioteci Saltikova [~edrina u

Sankt Petersburgu. Rusi ga pozajmquju za kopirawe, ali

ga ne vra}aju. - Drugo o{te}ewe, Miroslavqevo

jevan|eqe pretrpelo je 1896 / 97. godine, prilikom izrade

fototipskog izdawa, u Be~u : jevan|elistar je razvezan i

po snimawu povezan, ali je kori{}en "savremeni" lepak,

koji je kasnije doveo do zatezawa stranica i pucawe

tananog pergamenta.

Posle smrti kraqa Aleksandra Obrenovi}amaja

1903. godine, doneta je odluka da se Miroslavqevo

jeva|eqe i Hilendarska poveqa predaju Narodnoj

biblioteci. Poveqa je predata, a Jevan|eqe je nestalo.

[ta se sa Jevan|eqem dogodilo? Da li je prodato

u inostranstvo? Ili ga je pokojni kraq poklonio nekoj

svojoj ro|aci? Ili je ukradeno i ponovo vra}eno u

Hilandar?

Ne. Ono je sve vreme bilo u dvoru, zapakovano u

sanduku koji je sa ostalim stvarima predat kraju Petru

Prvom Kara|or|evi}u.

16

Prona|eno je 1915. godine kada je sanduk slu~ajno

otvoren i odmah predato regentu Aleksandru.

Zajedno sa srpskom vojskom pre{lo je Albaniju. Na

Krf su ga nosila dva Vrawanca : kroja~ i u~iteq \or|e i

Pera \or|evi}, ro|ak dr Aleksandra Jankovi}a. Wima je

Jevan|eqe povereno da ga, zajedno sa krstom od platine,

ukra{enim dijamantima iz manastira Manasije, nose svuda

sa sobom, a kada do|e vreme da svetiwu predaju kome treba.

Na Krfu je Jevan|eqe ~uvano u Glavnoj dr`avnoj blagajni,

a krst je izgubqen u jednoj crkvi gde je bio privremeno na

~uvawu.

Posle rata, jevan|elistar je vra}en u Beograd; od

1935. godine ~uvan je u Muzeju kneza Pavla.

Prema odluci kraqa Petra Drugog i tada{we

vlade, Jevan|eqe je 1941. godine odneto u manastir Ra~u i

povereno igumanu Platonu. Iguman se obavezao da posle

rata Jevan|eqe vrati li~no kraqu ili Kosti Jarkovi}u

koji mu je kwigu predao.

Jevan|eqe je skrivano u sanduku sa {u{kama,

zakopanom ispod drvenog poda i kamene plo~e u oltarskom

prostoru manastira Ra~e.

^etni~ki komandant Kondor Radovi} poku{avao je

da se dokopa Miroslavqevog jeva|eqa po{to - poto.

Krajem 1943. godine iguman Platon je Jevan|eqe predao

Kosti Jarkovi}u i nekom Ke{eqevi}u, boje}i se da }e mu

ga uzeti ~etni~ki komandant.

Kako je Jevan|eqe dospelo u trezor Narodne banke,

gde je i ostalo sve do 1945. godine? Ko ga je tamo ostavio?

Kustos Narodnog muzeja M. Duha}? Kako ga Nemci nisu

konfiskovali?

Od 1945. godine, do {esdesetih, Miroslavqevo

jevan|eqe bilo u stalnoj postavci sredwovekovne zbirke

17

Narodnog muzeja. Izlagano je u staklenoj vitrini pod

jakom svetlo{}u reflektora; listovi su po~eli opasno da

se isu{uju, pergament je znatno br`e stario nego da su mu

bili obezbe|eni minimalni uslovi ~uvawa...

Jednom ili dva puta, u Narodnom muzeju, video sam

svojim o~ima Miroslavqevo jevan|eqe.

Be~ko fototipsko izdawe ove kwige iz pro{log

veka nisam video; a izdawe iz Johanesburga video sam na

sajmu kwiga u Beogradu. Imalo je previsoku cenu za srpske

bibliofile.

Kako je uop{te do{lo do toga izdawa? Po Zakonu o

kulturnim dobrima Ministarstvo kulture du`no je da

izda dozvolu za izradu fototipskog izdawa.

Ministarstvo tu dozvolu nikada nije izdalo.

Fototipsko izdawe ura|eno u Johanesburgu u 300

numerisanih primeraka (uz dve propratne kwige

Istorijat i Komentari) promovisano je na me|unarodnom

beogradskom sajmu kwiga, 1998. godine. Autori su Veqko

Topalovi}, Du{an Mr|enovi} i Branislav Brki}, sva

trojica iz "Dosijea", koji je ulo`io i najve}u sumu novca,

dok je "Slu`beni list" obezbedio po~etna sredstva.

Prema pisawu {tampe, rad na fototipskom izdawu

zapo~et je pre vi{e godina. Du{an Mr|enovi}, glavni i

odgovorni urednik "Dosjea" veli :

" Pripreme su u Beogradu trajale oko dve i po

godine, a posledwe dve smo radili u izvanredno

opremqenom kompjuterskom studiju i reprint ku}i

Branislava Brki}a u Johanesburgu.

Tokom 1994. i 1995. godine vodili smo brojne

razgovore sa predstavnicima Ministarstva za kulturu,

Narodnog muzeja i Narodne biblioteke o izradi

fototipskog izdawa. Kada smo "Jevan|eqe" snimili u

Narodnom muzeju 1994. godine, ono je ~uvano u jednom

18

drvenom kov~e`i}u i bilo je u o~ajnom stawu. Dogovori

su lepo tekli, ~ak su nas i po`urivali kako bi se posao

realizovao u onoj "~uvenoj" godini kulture. Me|utim, u

jednom trenutku ispre~io se nekakav zid i prestali su sa

nama da pregovaraju. Po{to smo bili ve} "~vrsto

zagrizli" i ulo`ili znatna sredstva, odlu~ili smo da

ipak uradimo fototipsko izdawe ra~unaju}i da razgovori

sa tim qudima imaju neku te`inu. Nikakav novac nismo

tra`ili niti o~ekujemo od dr`ave ni od Ministarstva,

niti je novac bio ikakav predmet razgovora. ^ak smo

ponudili Narodnom muzeju da obezbedimo klima - komoru

za "Jevan|eqe" kako bi se ~uvalo na odgovaraju}i na~in.

Re~eno nam je da uplatimo sredstva na `iro ra~un pa }e se

najpre preme{tati neki zidovi. Odlu~ili smo da za mesec

dva napravimo promociju i javnu licitaciju prvog

od{tampanog primerka fototipskog izdawa i da od tog

novca kupimo klima - komoru..."

Ispada da se drugo fototipsko izdawe

Miroslavqevog jevan|eqa pojavilo kao divqe?

4

Re~ je o kwizi koja ima izuzetno veliku kulturno

istorijsku i nau~nu vrednost.

Miroslavqevo jevan|eqe pisano je u dva stupca,

crkveno slovenskim jezikom i ima 181 list veli~ine 41,5

h 28,4 cm. Ne zna se ko je bio glavni pisar. Mawi deo

teksta pisao je Gligorije Dijak.

Koristili su razli~ite pravopise, zetsko humski

i ra{ki, i obojica su unosila elemente narodnog govora .

Vi{e od 260 minijatura sa 88 ptica koje se nalaze u

jevan|elistaru ~uvene su u svetu. Pored ptica, u

19

inicijalima, tu su i druge `ivotiwe, kao i qudski

likovi. Uticaj rane romanike ja~i je od vizantijskih

uticaja, u likovnom delu kwige. [to je i prirodno, po{to

je Jevan|eqe napisano i oblikovano na potezu Dubrovnik

- Kotor - Bijelo Poqe, u Humu, koji je u to vreme bio pod

latinskom crkvenom jurisdikcijom.

Korice kwige, izra|ene od drveta presvu~enog

mrkom ko`om, ukra{ene su slepim otiscima - biqnim

ornamentima i slovima. Lazar Mirkovi} je smatrao da se

slova pe~ata mogu ~itati dvojako. Mogu}e je i da je povez

ura|en u manastiru Sv. Pavla u Svetoj Gori?

Povez izgleda nije originalan, ve} iz 15. i 16. veka.

^iwenica je da su korice mawe od bloka kwige.

Godinama se verovalo da u rukopisu i

minijaturama postoji samo pet boja. Posle skenirawa

u Vatikanskoj biblioteci - pre dvadesetak godina -

otkriveno je da ima osam boja. To poskupquje i izradu

fototipskog izdawa i restauraciju.

Da li su to jedine tajne koje sadr`i u sebi

Miroslavqevo jevan|eqe?

Ne samo sa lingvisti~kog ve} i sa umetni~kog

stanovi{ta, MIROSLAVQEVO JENAN\EQE,

privla~ilo je, i privla~i}e, posebnu pa`wu brojnih

nau~nik i umetnika.

5

Pro{le godine je objavqeno johanesbur{ko

fototipsko izdawe Jevan|eqa. Ove godine, na kraju rata,

zavr{ena je konzervacija Miroslavqevog jevan|eqa i bi}e

obezbe|ena specijalna vitrina u kojoj }e biti sa~uvano za

vekove koji dolaze.

20

Bilo bi dobro da u budu}em Muzeju Nemogu}eg

Ratara bude ijedan primerak fototipskog izdawa

Miroslavqevog jevan|eqa, kao i druga fototipska izdawa

na{ih retkih sredwevekovnih kwiga. ZAKONOPRAVILO

ili Nomokanon Svetoga Save (Ilovi~ki prepis 1262.

godina) ve} je - kupqen (priredio i priloge napisao dr

Miodrag M. Petrovi}, De~je novine, Gorwi Milanovac,

1991)...

Srpske sredwevekovne kwige su rasute po svetu, gde

su dospevale naj~udnovatijim putevima iz srpskih

manastira i crkava. Neke je i sam Vuk Stef. Karaxi}

prodavao u nevoqi. Da li }e se ikada na}i qudi koji }e

uspeti da na~ine fototipska izdawa tih kwiga

zarobqenih po tu|inskim bibliotekama i fondovima?

To ne mo`e biti samo zadatak strasnih srpskih

bibliofila ili bogatih Srba, sklonih da odre{e kesu,

ve} same dr`ave, odnosno wenih nadle`nih

institucija...

1. avgust 1999. U Beogradu.

21

Dobro jutro, reko Jordanska!

Tako glasi naslov rukopisne zbirke zabele`enih

vla{kih narodnih umotvotrina . Zabele`ili su ih

ALEKSANDAR LUKI], tada glavni i odgovorni

urednik kwi`evnog ~asopisa "Brani~evo" i jedan od

na{ih poznatih pesnika, rodom iz sela Mi{qenovca, i

BEN MLADENOVI], profesor geografije, rodom iz

Aqudova. Zabele`ili su ih tokom 1992. godine u selima

Aqudovo, Kobiqe, Manastirica i Velika Slana. Sve je te

primere izvornih narodnih umotvorina sa vla{kog na

srpski prepevao Aleksandar Luki}, i najve}i deo te

zbirke objavquje se ovde.

U originalnom rukopisu tekstova na vla{kom koji

poseduje prire|iva~ navedeno je poimence, od koga je i

kada i gde {ta zabele`eno, no u ovom izdawu te podatke ne

donosimo, kao i neophodna obja{wewa o obredima i

bajawima.

Luki}eva i Mladenovi}eva zbirka nije prvi

poku{aj zapisivawa usmenog narodnog blaga i wegovog

o~uvawa od daqeg propadawa.

"Zanimawe za rumunsku (vla{ku) narodnu

poeziju iz isto~ne Srbije postojalo je jo{ u pro{lom

veku", pi{e Ratomir Markovi}, profesor rumunskog

jezika i kwi`evnosti - prevodilac sa rumunskog (rodom

iz vla{kog zvi{kog sela Rakova Bara) - i sakupqa~

vla{kog usmenog narodnog blaga, "ili ta~nije, u vreme

23

kada je Milan Mili}evi} u svojoj poznatoj kwizi

Kne`evina Srbija 1876. godine objavio ne{to ove

poezije" ( v. u ~asopisu "Stig", Malo Crni}e, br. 11,

decembar 1972, str. 5 - 7) .

Taj Markovi}ev tekst preporu~io sam za

objavqivawe onda{wem glavnom i odgovornom uredniku

"Stiga", G. Milisavu Milenkovi}u, jer je "Stig" , u jednom

od prethodnih brojeva, posve}enom u celini majskoj

ku~evskoj smotri izvornog narodnog stvarala{tva

Homoqski motivi, bio objavio prevod rukoveti

vla{kih narodnih pesama Zvi`da (koje sam ja kao student

bio pribele`io, a na ~ijem mi je prevo|ewu pomogao sam

Markovi}) - IZVOR^I] SA VODOM ZELENOM , sa

pogovorom, koji je, u stvari, bio ne{to skra}ena verzija

moga seminarskog rada (Bele{ke o pesmama Zvi`da i

Homoqa). Na taj rad i bele`ewe podstakao me je

profesor na Filolo{kom fakultetu - pokojni Dr Vladan

Nedi}.

Iz toga Markovi}evog rada, izostavqene su fus-

note, koje daju, za po~etak, neku pribli`niju predstavu o

usmenoj narodnoj kwi`evnosti Vlaha severoisto~ne

Srbije. U tom svom radu, Markovi} ne pomiwe i okolnost

da je i Vuk Karaxi} u svoje vreme bio zabele`io neke

primere vla{kog usmenog narodnog blaga. R. Markovi}

navodi da je 1899. godine u Parizu {tampana prva kwiga

rumunske (vla{ke) narodne poezije :

Emile Picot (Emil Piko) , Chante popualires desroumains de Serbie (Narodne pesme Rumuna iz Srbije).

U Rumuniji su kasnije {tampane tri kwige:

G. Giuglea, G. Vilson ( G. \ugqa, G. Vlsan), Delaromanii din Serbia (Narodne pesme / Rumuna iz Srbije) ,

Bukure{t, 1913.

24

Cristea Sandu Timoc (Kristja Sandu Timok) , Poeziipopulare de la romanii din valea Timocului (Narodne pesme

Rumuna iz doline Timoka) , Krajova, 1943.

Cristea Sandu Timoc, Cintece batrinesti si doine (

Juna~ke i lirske pesme) , Bukure{t , 1967. - Ovo je

pro{ireno izdawe prethodne kwige.

Sam R. Markovi} je, jo{ kao student rumunske

kwi`evnosti, sakupio u svom rodnom selu Rakova Bara

zbirku vla{kih narodnih pesama, koju je objavio u

rumunskom ~asopisu Fonetica si dialectologie ( Fonetika i

dijalektologija) , TEXTE DIALECTALE DIN HOMOLJE(R. S. F. Iugoslavia) (Dijalektalni tekstovi iz Homoqa /

SFR Jugoslavija), Bukure{t, 1969 , VI , str. 187 - 288) .

[teta je {to Markovi} sve te pesme ( koje je

snimio u svom rodnom mestu u Rakovoj Bari, kod Ku~eva,

1966 , a potom zabele`io i objavio ) nije preveo i sa

vla{kog na srpski, kako bi bile dostupne i srpskim

~itaocima koji ne znaju vla{ki.

Markovi}, daqe, u svom navedenom tekstu, veli da je

u Rumuniji objavqivano u ~asopisima i drugim kwigama

vi{e pesama i prikaza . "Kod nas je objavqivano mawe,

ne{to vi{e tek posle drugog svetskog rata" i pri tom

spomiwe neke skorije radove :

" Sava Jankovi}, @rtva zidawa u eposu isto~ne

Srbije, "Razvitak", Zaje~ar, 1968, br. 3, str. 44 - 52 ; Isti

autor, Vla{ka narodna pesma o Stojanu Buliba{i,

"Razvitak", 1969, br. 6, str. 48 - 55 ; akademik Du{an

Nedeqkovi}, Zajedni~ka tema poruke mrtvog heroja

srpskog i rumunskog pevawa u zajednici usmenog foklora

naroda Balkana , Glasnik Etnografskog instituta SANU,

Beograd, kw. XVI - XVIII , 1971, str. 1 - 24 ".

25

Markovi} prime}uje da se u zaje~arskom ~asopisu

"Razvitak" "rumunske (vla{ke) narodne pesme u originalu

i danas {tampaju }irilicom, iako se zna da rumunski

jezik koristi latinicu. Sve navedene kwige {tampane su

latinicom, a tako|e i sve ostalo {to je do danas

objavqeno u Rumuniji, a i kod nas, u izdawima SANu i

Saveza udru`ewa foklorista Jugoslavije. / Ta~no je da

postoji tradicija u {tampawu }irilicom jer je posle

drugog svetskog rata, izme|u 1946 - 1948. godine, u

Zaje~aru izlazio na rumunskom (vla{kom) jeziku

}irilicom list "Vorba noastra" ( "Na{a re~"), budu}i da

su u to vreme Rumuni (Vlasi) slabo znali latinicu i da

nije bilo povoqnih uslova za {tampawe latinicom..."

Markovi} je u bele`ewu vla{kih narodnih pesama

u svom rodnom selu po{ao od sistema Chestionarul Nouluiatlas lingvistic roman, Transcrierea fonetica (Upitnik Novog

rumunskog lingvisti~kog atlasa , Fonetska

transkripcija) , "Fonetika i dijalektologija", 1963 , V ,

str. 163 - 168.

*

Vredi ovde spomenuti i rad : Tu`balice,

obi~ajne pesme vezane za pogreb i bajalice kod

Vlaha u Homoqu , Marije Milojkovi}, nastavnika

osnovne {kole u Krepoqinu ( Krepoqin, 1989, 31 str.

gusto otkucanog teksta, sa geografskim kartama i

likovnim prilozima Voje Kumri}a, nastavnika u istoj

{koli) ( rad je u rukopisu). Rad je u mnogo ~emu zanimqiv,

iako naravno u celini u sada{wem obliku nije za

objavqivawe. Nastavnica Milojkovi} je sa svojim

u~enicima sakupila vrednu gra|u, i napisala je svoj rad

26

kako bi se sa~uvale kulturne vrednosti "jednog naroda

koji `ivi na tlu Jugoslavije". Primere tu`balica i basni

na vla{kom bele`ila je srpskim latini~nim pismom, a

dala je i prevode tih primera.

G. Milojkovi} pi{e : Jezik homoqskih Vlaha

nerazumqiv je "savremenom Rumunu, ali je osnova

romanskog porekla, jer u wemu ima dosta elemenata

rumunskog i francuskog jezika. Jezik se sve vi{e

posrbquje - pa nije ni ~udno ako se za~uje govor dveju

li~nosti na novom jeziku, ni vla{kom ni srpskom,

nego na me{avini ovih dveju jezika. Re~i su ~as srpske,

~as vla{ke, pa onome ko ne poznaje ovu situaciju

izgleda ~udno. [to se ti~e Homoqa i wegovog govora -

ni{ta ne bi trebalo da bude ~udno. / Razlikuje se govor

jednog sela od govora drugog sela. Lazni~ki vla{ki

govor razlikuje se od govora Krepoqina, a krepoqinski

govor od milanova~kog - magudi~kog. I za to postoji

obja{wewe. Laznica je vla{ko selo. Ona je uspela da

sa~uva autenti~nost u govoru - Krepoqin to nije mogao da

sa~uva, jer tu se govore uporedo dva jezika...." (str. 30).

G. Milojkovi} je zabele`ila jednu basmu protiv

vampira, koja u wenom prevodu glasi :

"Vampiri `ivi, vampiri mrtvi, vampiri

plavi, i svi vi 99 vrsta, za{to ste u{li u ovog ~oveka?

Ja }u vas cerovim kolcem izbosti, katranom i

tamjanom okaditi, britvom pose}i i istera}u vas iz

ovog ~oveka.

Isterah vas iz glave, iz nogu, iz srca, iz kukova...

iz celog wegovog bi}a.

Katranom vas nakatranisah, kolcem vas

izbodoh, tamjanom vas nakadih, britvom vas posekoh,

iglom vam o~i izvadih i u Crno more vas poslah -

27

daleko od ovog ~oveka.

U Crno more da idete, vampiri `ivi, vampiri

mrtvi, vampiri zubati, vampiri raspleteni,

O~e prirode - majko prirode,

O~e komata - majko komata,

da idete tamo gde trava sama ni~e,

sama raste, sama vene i pole`e.

Tamo vas ~ekaju tri devojke sa postavqenom

sofrom.

Tamo da jedete, tamo da pijete, tamo po travi da

se vaqate, samo od bolesnika da odete, jer nema ~ime

da vas hrani.

Ja vas izbodoh, okadih, posekoh, o~i vam

izvadih i u Crno more vas poslah!" (str. 29)

(uporedite ovaj primer sa onim iz Luki}eve -

Mladenovi}eve zbirke, primer br. 21, sli~ni su , ali se i

razlikuju).

Kad je re~ o pesmama ispra}u{ama , G.

Milojkovi} pi{e (str. 19, wenog rukopisa) da kod Vlaha

"postoji obi~aj da se nad pokojnikom" , dok je jo{ u ku}i,

otpeva jedna ustaqena i uobi~ajena pesma kojom se pokojnik

ispra}a na "onaj svet" , "kojom se daju uputstva kako da se

pona{a na putu do raja. Ovu ispra}u{u pevaju `ene koje

to znaju. Obi~no znaju starije `ene i one je pevaju na istu

melodiju, na iste stihove, samo se ubaci ime pokojnika.

Ako se dve `ene "slo`e" u pevawu - {to zna~i da jedna

vodi melodiju, a druga je prati, ispra}u{a deluje veoma

impresivno". G. Milojkovi}, dobar poznavalac `ivota i obi~aja

kraja u kome radi kao nastavnik, prime}uje da se pri opro{tajnom

pevawu ~esto de{ava da ̀ ena "koja vodi melodiju zna stihove, a

`ena koja je prati ne zna. Pratiqa ~eka dok vodiqa izgovori

po~etne slogove stiha, pa se onda ukqu~i u pevawe. Na ovaj

na~in dobija se utisak da je pratiqa uvek za korak iza

28

vodiqe.."

Na po~etku ovog svoga rada, G. Milojkovi} navodi i

legendu o postanku naziva Homoqa, vezuju}i je za vremena

srpskog kneza Lazara. Po starim zemqopisnim kartama iz

1841. godine , reka Mlava je izvirala u Hajdu~kim

planinama. Knezu Lazaru se neobi~no svideo ovaj

vrletni kraj, pa je odlu~io da na obali brze Mlave

podigne sebi zadu`binu. Podigao je manastir Gorwak

1379. godine. No, u ovom kraju je bilo i manastira iz

ranijeg perioda srpske povesti, recimo manastir u

Vitovnici, zadu`bina kraqa Milutina. "U ovom

prebivali{tu netaknute ... prirode u dru{tvu svojih

velikodostojnika...uz kliktaj sivih orlova, bila je i

carica Milica. Po Milici i wenom {etawu dobi ime

naseqe na samom izlasku iz Gorwa~ke klisure -

[ETOWE. ..." Kada je knez Lazar "pozvao", "sve {to je

bilo zdravo i za boj sposobno pohrlilo je prema

Kru{evcu - napraviv{i toke od suve cerovine i

izvadiv{i iz neke klade, odavno zar|alu |ordu. Krenuo je

i starina od Hajdu~ije - @ivko i sa wim jo{ tri stotine

takvih junaka. Dika tada{wih junaka su bili dobri

kowi sti{ki. (...) Barjaktar mu je bio Ivo, a za{titnica

ov~ar Janko. U ovoj neobi~noj ~eti se na{ao i jedan de~ak

- Nejaki Nenad. Videv{i da su u boj krenule sve same

starine, nije mogao da odoli da ne po|e i on, mada je

slabom rukom jedva mogao da suzdr`ava silovitog kowa. /

Lazar je znao da u okolini @drela `ive Vlasi, pa

zadivqen ovakvom ~etom koja je stigla u Kru{evac,

odu{evqeno je podigao ruke i na vla{kom uzviknuo -

Omuqe, omuqe!" ([to zna~i : ^ove~e, ~ove~e!) I od tog

doba, ovom kraju junaka ostade naziv Omuqe, docnije

Omoqe, a danas Homoqe...

29

*

Aleksandar Luki} i Ben Mladenovi} zabele`ili

su svoju zbirku u kraju, kroz koji se prolazi , kada se ide u

Homoqe, o kome govori G. Milojkovi}, u predvorju

Homoqa. U~inili su jednu izvanrednu stvar. U~inili su

dostupnim deo dragocenog narodnog blaga Zvi`da i

Homoqa i sa~uvali ga za budu}a vremena. Uvek sam iznova,

sa izuzetnim uzbu|ewem ~itao, naro~ito, kraj Luki}eve -

Mladenovi}eve zbirke,pesme VII i VIII ciklusa, me|u

kojima ima vanrednih primera. Zapisiva~ima i

prevodiocu se posre}ilo da na|u prave kaziva~e i

najboqi izraz.

Homoqski motivi, velika smotra narodnog

stvarala{tva severoisto~ne Srbije koja se ve} tridesetak

godina odr`ava tradicionalno u Ku~evu, bila je zgodna

prilika da se pokrene jedan zbornik, ili povremena

publikacija, u kojoj bi bilo objavqeno, ono {to se pevalo

na smotri i tako sa~uvalo. Ta prilika je propu{tena, iz

razloga koji su te{ko shvatqivi. Da li zato {to nije

bilo entuzijasta i znalaca, kompetentnih i pozvanih

qudi, ili usled uvre`ene palana~ke euforije i

predrasuda, da je va`no da se ~uje svirka i pesma i

vidi {arenilo jo{ jednog, tre}eg va{ara, a ostalo

prepusti vremenu nekom budu}em i milosti nekog

zanesewaka? Propu{tena je, izgleda, prilika da se

podigne i Muzej `ive tradicije ( ja sam o tome i kwigu

napisao Muzej Nemogu}eg Ratara, Beograd, 1996) , to

jest ostavqeno je, izgleda, to, da neko u~ini sam o svom

ruvu i kruvu.

30

Dakle, skupqawe, ~uvawe i tuma~ewe narodnih

umotvorina Zvi`da i Homoqa prepu{teno je

pojedina~nim poku{ajima i nastojawima.

I sve bi one izvorne narodne pesme ovog kraja koje

su iz godine u godinu pevane pod jablanovima velikog

ku~evskog fudbalskog stadiona, padale u vodu obli`we

reke kao i li{}e sa jablanova u jesen, i potonule zauvek, da

se nisu na{li neki qudi, koji su to poku{ali da zaustave.

Nije nikad kasno shvatiti : jedno je otkrivawe i

pokazivawe bogatstva narodne kulture u najop{tijem

smislu re~i, a drugo je na~in wenog negovawa,

tuma~ewa i o~uvawa.

*

Zvi`d i Homoqe? To je kraj koji pre svega treba

upoznati dobro. Za autore ~iju rukopisnu zbirku

objavqujemo ovom prilikom, to je - naju`i zavi~aj. Kolorit

i op{ti ambijent ovog kraja je po mnogo ~emu izuzetan. Za

one koji nikada nisu bili u ovim krajevima, ili tek

pone{to znaju o wima, vredi podsetiti na re~i D.

Antoni}a:

" Po~etkom tre}eg milenijuma stare ere,

stanovni{tvo nastaweno na teritoriji isto~ne

Srbije upoznaje bogato nalazi{te bakarne rude i

usmerava svoje interesovawe ka eksploataciji bakra.

Od tog trenutka, mewa se stara ekonomska struktura i

nastaju novi ekonomsko - dru{tveni odnosi, tj. po~iwe

razvoj zanatstva, a samim tim nastaje i izrazitije

dru{tveno raslojavawe. Kasnije, u prvom milenijumu

stare ere (oko 800 godina) , nastaje stabilizacija

31

kulture sa formirawem etni~kih grupacija, poznatih

iz anti~kih istorijskih izvora (Iliri, Tra~ani). Na

ovom podru~ju `ivela su tra~ka plemena Tribali,

Pikenzi i Timahi, ~iji su supstrati u kulturi ovog

kraja prisutni i danas. Prodor Rimqana, ostavio je

traga u kulturnom pogledu, a u etni~kom doveo je do

romanizacije pomenutih plemena. Prelazak Slovena

na Balkansko poluostrvo , u VI i VII veku nove ere, i

wihovo daqe {irewe, dovelo ih je u ove krajeve. U

susretu sa mnogobrojnim i sna`nijim do{qacima,

staro stanovni{tvo se u po~etku povuklo u

nepristupa~nije oblasti, ali je vremenom ipak bilo

delimi~no asimilovano. No, pojedini elementi

wihove kulture, obi~aja i tradicije su se odr`ali,

bilo da su ih novodo{li prihvatili kao svoje, ili se

pak sa~uvali u pojedinim vidovima zamr{enih

rituala i pojedinih obreda.

Od dolaska Slovena, ova je oblast prolazila

kroz burne istorijske periode. Smewivali su se

raznorazni uticaji, a politi~ki i ekonomski

~inioci u pro{losti dovodili su ovamo i novo

stanovni{tvo, etni~ki druga~ije od starinaca. Tokom

velike seobe, krajem XVII veka, na putu za

prekodunavske hri{}anske zemqe znatan broj

Kosovaca zastao je ovde i utkao se u masu starinaca,

ne gube}i pri tome svest o svome poreklu. Tako|e su i

dinarska kao i moravsko - vardarska migraciona

struja ostavili traga u ovim oblastima. Masovni

pokreti romanskog ili romanizovanog slovenskog

stanovni{tva iz prekodunavskih kne`evina, ka ovim

krajevima, bili su slede}i ~inilac u formirawu

etni~ke slike. Pored toga {to su do{qaci ovde

nalazili veoma privla~ne uslove za `ivot, oni su se

32

iseqavawem osloba|ali feudalnog jarma. Bujni tok

doseqavawa sa severa, naro~ito se poja~ao posle

oslobo|ewa ovih krajeva od Turaka... Migraciona

strujawa sa severa trajala su sve do prelaska u HH vek,

vidno oja~avaju}i stanovni{tvo vla{kog govora. /

Dana{we stanovni{tvo ovog kraja prete`no ~ine

Srbi i Vlasi. Prohujali vekovi, u~inili su da se od

prete`no polietni~ke strukture stanovni{tva izdvoje

napred pomenute dve. Zajedni~ki `ivot, kroz du`e

vreme i u istoj sredini, u~inio je da i pored

samosvojnih osnovnih elemenata, me|u wima postoji

mnogo toga zajedni~kog i u obi~ajima, verovawima,

zanimawima, tradicionalnoj kulturi..." ( v. u kw.

CEREMO[WA, Ku~evo, 1980, str. 138 - 139) ...

*

Nalaze}i se negde u blizini sredi{ta,

geografskog i mitolo{kog centra Balkana, Zvi`d i

Homoqe predstavqaju jednu oblast, koja je sticajem

okolnosti, bila kao neka vrsta prirodnog rezervata,

uprkos svemu napred re~enom. Da li je priroda ovog

podnebqa bogata ili siroma{na? Ona je od one materije,

jedne jedine, od koje je sva vasiona, od materije koja ima u

glavnom dve osobine.

"Priroda je uvek dosledna i ako se ~ini, da

postupa kadkada protiv svojih ro|enih zakona. Ona se

dr`i svojih zakona, i u isto vreme gazi preko wih. (...)

Prostor egzistira za to, da se zemaqska stvorewa mogu

rasporediti i jedno od drugoga rastaviti. Me|utim,

odenuv{i pticu perjem , daje joj mogu}nost da mo`e

svuda boraviti. Ona stvara uvek u pravcu savr{enstva,

ali, umetnik ide natrag, tra`e}i materijala i iznova

po~iwe s prvim elementima, i ako je umetnost znatno

33

odmakla napred. Da nije tako, sve bi propalo. Kad

pogledamo koje umetni~ko delo, ~ini nam se, da smo

zavirili u sistem pravilnih promena. Biqke su

omladina sveta, spremnice napuwene zdravqem i

snagom, ali one opipavaju put prema gore, prema

svesti. Drveta su nesavr{eni qudi, i kao da tuguju {to

su privezana za jedno mesto. . . Javor i paprat su jo{

nepokvareni, no, i oni }e bez sumwe ~im do|u do svesti,

prokliwati i kleti..."

Prisetiti se ovde Emersona vaqa i zbog onih

nekoliko misli, pored ostalog, da :

Sve ono , {to je u nama najboqe, voli prirodu .

U na{em zavi~aju, Zvi`du i Homoqu, uvek sam video

jasno da je ~ovek pao, ali da priroda stoji uspravno, i

slu`i kao neka vrsta diferencijalnog pokazateqa, da

poka`e odsutnost ili prisutnost bo`anskog ose}aja u

~oveku. Da li je bilo slu~ajan onaj naslov rukoveti

prevedenih vla{kih narodnih pesama koji sam objavio pre

~etvrt veka : IZVOR^I] SA VODOM ZELENOM ? Ne.

To ponovo shvatim, zatekao se u nekom vla{kom ili

srpskom selu Zvi`da i Homoqa, ili u na{em rodnom

Mi{qenovcu, {etaju}i obalama potoka.

"Klobu~asti vrtlog na povr{ini potoka uvodi

nas u tajnu mehaniku neba. Svaka je {koqka na obali

kqu~ za to."

Narodne umotvorine me privla~e svojim

magnetizmom, kao i prirodno razvijawe

najkomplikovanijih formi...

34

( "Priroda je inkarnacija duha i vra}a se opet

duhu, kao {to od leda postaje opet voda i gas. Svet je

strmoglavqeni duh i ta eteri~na esencija gleda uvek,

da se opet pretvori u stawe slobodnog duha. Otuda

dolazi sila i o{trina uticaja prirodnih predmeta,

organskih i neorganskih, na duh. ~ovek u zato~ewu,

~ovek u kristalu, ~ovek u biqci govori sa bezli~nim

bogo-~ovekom...")

Pogledajte te izvrsne primere iz Luki}eve -

Mladenovi}eve rukopisne zbirke, kada je re~ o basmama, o

samom tekstu basama : iz wih blistaju priroda i duh, sila

i energija koja podsti~e. ("Ta sila, koja ne respektuje

kvantitet, kojoj i celina i pojedinosti slu`e kao

weni putevi sprovodnici i kanali, {aqe svoj osmeh

jutru, i ukapquje svoju su{tinu u svaku ki{nu kapqicu.

Svaki nas momenat i svaka stvar upu}uje na to, jer

mo`e mudrost delovati u svakoj formi. Ona je u nas

sasuta kao krv; ona nas trza kao bol. Ona dolazi k

nama kao zadovoqstvo ili radost. Ona nas obavija u

tmurnim i melanholi~nim danima, kao i u danima

veselog rada. Mi nikad ne upoznajemo odmah wezinu

su{tinu, nego tek posle dugo vremena", Emerson , "

Priroda") .

(Beograd, 10. sept. 1997.)

( Pre{tampano iz ALAMANAHA ZA @IVU

TRADICIJU, KWI@EVNOST I ALHEMIJU , 1

/ 1998, Beograd, str. 70 - 73 . )

35

MUZEJ DREVNE KULTURE

Povodom dva novinska

~lanka objavqena u "Politici"

( 6. mart 2000)

1.

"Porodi~na stabla" ( str. 17)

Vukoje Vlasteqica ( Jovan Radovi}), etnograf,

trideset i {est godina, selo Lopa{ kod Po`ege. "Rodom

je iz sela Vi~e u Draga~evu. U Lopa{ je, ka`e, do{ao

"`eni u ku}u". Sa suprugom Sne`anom ima dvoje dece..."

Zanimqivu pasiju - izradu rodoslova - Vukoje je

vremenom pretvorio u svoje stalno zanimawe.

Do sada je "izradio vi{e od 200 porodi~nih

rodoslova, "pogledao" je u poreklo mnogih porodica dva -

tri veka unazad...Radio je, najpre, za svoju porodicu, pa za

familiju, rodno selo Vi~u, a onda po~eo da radi po

poruxbini. Po dogovorenoj ceni pravio je rodoslove

qudima u draga~evskom, ariqskom, ivawi~kom,

~a~anskom kraju, po [umadiji. Uvek iscrpno i

autenti~no, rade}i na osnovu istorijskih izvora,

mati~nih kwiga, ali i istra`uju}i po selima, grobqima,

predawu.

- Rodoslovi koje radim nisu samo prosta

porodi~na stabla. Izra|ujem, zapravo, rodoslovne

36

monografije. U izvorima pronalazim, pa na od{tampanom

rodoslovu prikazujem sve pretke po mu{koj liniji,

naj~e{}e do 12. ili 13. kolena, navode}i i `ene u naju`em

srodstvu. Tu zapisujem i zanate predaka, zanimawa, wihove

krsne slave, gde su se selili, kad su ratovali, bili na

vlasti i sli~no. Dobija se, dakle, kompletna informacija

o precima..."

"Studirao je istoriju i etnologiju, bavio se i

novinarstvom, pi{e poeziju. Pisawe rodoslova mu je, ipak,

glavna preokupacija. Zbog toga je dane provodio ( i

provodi) po arhivima Srbije i Jugoslavije, SANU, hiqade

mati~nih kwiga je prelistao, silnu literaturu pro~itao.

Stvorio je i sopstvenu arhivu, kojom sada mo`e da se

obezbede i do dve tre}ine izvora potrebnih za izradu

jednog rodoslova. Obi{ao je, ka`e, 700 na{ih

grobaqa, sa spomenika ~itao natpise, video mnoge

krajputa{e.

Nikad mu, ni po snegu i kojametu, nije bilo te{ko

sti}i i do najzabitijeg sela. Te{ko mu pada jedino

saznawe da su mati~ne kwige ponekad uni{tene, da nema

pisanih tragova o precima. Se}a se (...) gesta jednog

dovitqivog sve{tenika iz ivawi~kog sela Radaqeva, koji

je, videv{i kako Austrijanci u obli`wem Ariqu 1915.

godine pale mati~ne kwige, radaqevske kwige "sahranio"

u mrtva~ki kov~eg i potom zakopao. Kad je rat zavr{en,

iznete su na svetlo dana, pa se, zahvaquju}i tome, sada

znaju preci porodica u ovom selu od 1837. godine.

- Mati~nu slu`bu u Srbiji uveo je kwaz Milo{

1836. godine, a trajno prezime, poput dana{wih, u tim

zapisima uvodi se 1861. godine. Od koristi su mi i

sa~uvani pro{lovekovni sudski spisi, koji su, na primer,

za ceo u`i~ki kraj dostupni, a za ~a~anski nisu. Od svega

37

{to sam uradio do sada, najrazgranitiji mi je rodoslov

Karaklaji}a iz [arenika kod Ivawice.Taj rodoslov od

jednog zajedni~kog pretka, ro|enog oko 1710. godine, vodi

u, ~ak, 750 imena..."

*

Izradi rodoslova - sve je podredio."Zahvaquju}i

tim istra`ivawima, duboko je "u{ao" u istoriju srpskog

naroda. Posebno je do detaqa spoznao sliku svog rodnog

sela Vi~e, za koje ima gotovo spremnu istorijsko -

etnografsku studiju od nekoliko stotina strana, sa svim

rodoslovima, obi~ajima, istorijskim doga|ajima u

posledwa tri veka..."

38

2.

OSTACI DREVNE KULTURE

( str. 25 )

Etnokulturolo{ka radionica iz Svrqiga, na ~ijem

je ~elu dr Sreten Petrovi}, profesor Filolo{kog

fakulteta u Beogradu, organizovala je, 1995. godine, u

Svrqigu, prvi me|unarodni nau~ni simpozijum na temu

Tradicionalna kultura u `ivotnom ciklusu obi~aja.

Slede}e godine tema je bila : Tradicionalna kultura u

godi{wem ciklusu obi~aja, pa su usledile teme:

Priroda u obi~ajima i verovawima; Slave, zavetine i

druge srodne proslave stanovni{tva isto~ne Srbije i

susednih oblasti ; Narodno stvarala{tvo u obi~ajima

i verovawima stanovni{tva isto~ne Srbije i

susednih oblasti.

Svake godine, posle zavr{etka simpozijuma,

objavqivan je pozama{an zbornik radova, ~iji je glavni i

odgovorni urednik prof. Sreten Petrovi}.

Petrovi} je nedavno dao intervju novinaru Z.

Radisavqevi}u, iz koga, pored ostalog, vredi zapamtiti

slede}e:

"Pro{logodi{wi simpozijum je bio posve}en

narodnom stvarala{tvu. [ta je danas od autenti~nog

stvarala{tva na{ega naroda sa~uvano u praksi?

- Mislim da je narodno stvarala{tvo u ~itavom

svom obimu prisutno kod stanovni{tva isto~ne Srbije,

sa jednom va`nom napomenom : u dimenziji se}awa i

mogu}nosti reprodukcije, ali ne i u `ivoj praksi. Pre

svega, danas je u potpunom uzmaku niz tradicionalnih

39

obi~aja i obreda , koji su se nekada ekstezivno

upra`wavali i imali, na primer, svoju muzi~ku pratwu, i

koji su u svoj dramatur{ko - obredni scenario izvo|ewa,

ukqu~ivali orske igre, mitolo{ke pesme. Odlivom

stanovni{tva nestao je i onaj mobilni kreativni

potencijal sela, dakle, i samo umetni~ko narodno stvarawe

ostalo je "da visi". Likovno stvarawe se sve vi{e

potiskuje, jer se na nivou doma}e radinosti danas sasvim

sporadi~no upra`wavaju tkawe, vez i }ilimarstvo... Kada

je re~ o narodnoj muzici i orskim igrama, ove forme se

o`ivqavaju tek u sporadi~nim folklornim

manifestacijama, koje imaju pre svega manifestacioni i

estetski karakter, a mawe proizilaze iz "realiteta

`ivotne prakse".

U pet kwiga, na vi{e od 1500 stranica, sakupqeno

je, nema sumwe, dragoceno blago koje ukazuje na vrednosti

duhovne i materijalne kulture stanovni{tva jednog dela

na{eg naroda.

(...)

Bilo je planirano i osnivawe narodnog muzeja u

Svrqigu, sa posebnim naglaskom na etnografskoj i

arheolo{koj zbirci?

- Da. Od toga plana se u Skup{tini op{tine

Svrqig nije odustalo. Prikladna zgrada za ovu namenu

uglavnom je dobijena. Problem je izme{tawa nekoliko

ustanova koje se u woj nalaze, da bi procedura adaptacije

mogla da po~ne.Svrqig se ubraja u najstarije gradove u

Srbiji. O tome sasvim dobro mo`e da posvedo~i u wemu

napisani i sa~uvani rukopis "Svrqi{kih odlomaka

jevan|eqa" iz XIII veka, kao najstariji srpski }irili~ni

40

rukopis u isto~noj Srbiji. Po~etke istorije grada

Svrqiga nau~nici vezuju za epohu Rimskoga carstva. Prvi

pisani trag je iz 535. godine, kada je poru{eni kastel

Svrqig Justinijan obnovio. Sve to ukazuje na drevnost i

kraja i stanovni{tva, u kome le`e zapretene znatne

arheolo{ke, etnografske dragocenosti, kao i bogat

materijal za lingvisti~ka i mitolo{ka istra`ivawa.

Otvarawe muzeja sa navedenom namenom samo bi pospe{ilo

daqa etnokulturolo{ka istra`ivawa..."

41

3.

Komentar

To su, u moru haosa i besmisla, propadawa i

nestajawa, vesti koje raduju. Ta dva ~lanka.

U Svrqigu, ili u Ku~evu, mo`da i u @agubici, ne

bi trebalo osnivati tipi~ni narodni muzej, sa posebnim

naglascima na etnografskim i arheolo{kim zbirkama.

Takvi muzeji ve} postoje u ve}im okru`nim

mestima.

Mnogo bi boqe bilo, verujem, da severo - isto~na

Srbija osnuje jedinstveni MUZEJ DREVNE KULTURE,

koji bi se iskqu~ivo bavio prou~avawima ostataka drevne

kulture (...)

Da li }e i kada biti osnovan MUZEJ DREVNE

KULTURE, koji bi imao istovremeno i srpski i

palbalkanski karakter, samo Bog zna. Za takvo ne{to

potrebna su dva kapitala : kapitala znawa, kompetencije i

kapital nov~ani.

Prvog ima, donekle; drugog - nema.

Da bi mogli da se upoznaju, svi oni na Balkanu, koji

sawaju o MUZEJU DREVNE KULTURE, potrebni su

susreti, simpozijumi, poput onih u Svrqigu, ali i drugde;

zbornici su dobra stvar. Alamanah za `ivu

tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, pokrenut 1998.

godine, jedno je od mesta i na~ina za upoznavawa kako

drevne kulture, tako i wenih zato~nika.

Malo se u Srbiji zna i o ne tako dalekoj pro{losti,

a o onoj sasvim dalekoj, preistorijskoj i drevnoj - da ne

govorimo.

42

Vukoje Vlasteqica se, kao entuzijasta, po~eo

baviti jednim plemenitim poslom : izradom rodoslova,

Porodi~nih stabala. Koliko u Srbiji, sada, ima

porodica koje imaju dubqu svest o pro{losti svojoj

porodi~noj? Koliko ih je koji znaju barem kako im se

zvao samo ~ukundeda, sukur|el ili kurajber?

Svaki `ivi ~ovek danas ima oko dvadeset miliona

predaka, a mo`da u Srbiji nema ni stotinak porodica koji

pouzdano znaju pone{to o dvadesetak kolena koja su im

prethodila...

Ima vi{e razloga za to...

43

PU^KE PRIPOVIESTI Lava Tolstoja u prevoduSergeja Jurjevi~a Hetmanova , objavqene su u Zagrebu,1889. ( Naklada Knji‘are Mu~njak i Senftleben,Univerzalna Biblioteka, Svezak XI).

To izdawe sam na{ao na jednom od beogradskih

tavana, u mraku. Staro je 110 godina!

Korice su bro{irane, o{te}ene, ali se jo{ dr`e.

Subota je, 30. maj 1998. godine. Devet pre podne.

Ka{qem. Pu{im lo{e cigarete. Popu{io sam

ve} - sedam.

Sawao sam nejasne snove, iz kojih me je probudio

jutarwi TE - VE program, koji je gledao moj mla|i sin.

On ve} godinama ustaje prvi, rano, kako je navikao

kod dede i babe na selu, gde je `iveo prvih pet godina

`ivota.

Stariji spava (gimnazijalac) (legao je sino} kasno,

jer je gledao neki film).

I ja sam sino} legao kasno, ~itaju}i

kona~nu verziju rukopisa romana TRGOVCI

SVETLO[]U. To su ona pa`qiva ~itawa rukopisa koji

}e uskoro da ide u {tampariju.

Voleo bih da bude objavqen u Univerzalnoj

Biblioteci.

Stanujem na Labudovom Brdu, u delu u kome ima

dosta drve}a, i koji li~i na {umu. ^ujem kroz otvorene

prozore vrane.

Prionuo sam da pripremim doru~ak i ru~ak

istovremeno, i oqu{tio krompir za musaku, naseckao

44

mlad crni luk...

Dinstaju}i naseckani luk i mleveno meso, mislio

sam na ono zagreba~ko izdawe, {to se otvara pou~nom

pri~om "Dva brata i zlato".

Dobro je {to sam pro~itao tu Tolstojevu pri~u,

makar i sa velikim zaka{wewem.

Za{to? Obja{wewe je malo du`e.

Razmi{qaju}i o zasnivawu Kompleksa SPASOVO,

uvek sam mislio o tome kako bi mi u tome pomogao i mla|i

brat (Aleksandar Luki}). I uvek mi se ~inilo da je

zasnivawe tako ne~ega skop~ano sa kapitalom, znatnim

kapitalom. Koji mi, Aleksandar i ja, uzgred budi re~eno,

nemamo. Mi smo bili nalik, donekle, na ona dva

siroma{na Tolstojeva junaka, dva brata iz davnih vremena

{to su `ivela nedaleko od Jerusalima - Anastasija i

mla|eg Ivana. Meni se nekada ~inilo da bi zlato koje

bismo na{li, moglo biti od pomo}i, da ostvarimo

neobi~nu i korisnu zamisao o Kompleksu SPASOVO.

Zna~i, ja sam li~io na starijega brata iz Tolstojeve

pri~e - Anastasija... On je zaista na{ao zlato, koje je prvo

ugledao mla|i Ivan , i pobegao od wega. Pro~itao sam

Tolstojevu pri~u i shvatio istinu. Anastasij na|eno

zlato nije iskoristio na svoj provod, za zabavu i razonodu.

Sagradio je tri ku}e u gradu : jednu za udove i sirote,

drugu - bolnicu za uboge i kqaste, tre}u za prosjake i

strance. I na{ao je tri po{tena starca i jednoga

postavio nad siroti{tem, drugoga nad bolnicom, a

tre}ega nad pristani{tem prosjaka i stranaca. I ostalo

je jo{ mnogo zlatnih novaca, koje je Atanasij podelio

starcima. Kraj te kratke Tolstojeve pri~e glasi ovako :

"... Anastasij je qubio svoga brata i,

oprostiv{i se s narodom, nije ostavio sebi ni jedne

monete, nego je u istoj staroj ode}i , u kojoj je i do{ao,

45

po{ao natrag k svom prebivali{tu.

Dolazi Anastasij k svojoj gori i misli : " Nije

pravo uradio brat, kada je sko~io daqe od zlata i

pobegao od wega. Zar ja nisam boqe u~inio?"

I jedva je to pomislio Anastasij, kad na jednom

vidi, - stoji na putu onaj an|eo, koji ih je blagosiqao,

i mrko gleda u wega. I prepao se Anastasij i jedva

rekao : " Za {to, Gospode?" - I otvorio an|eo usta i

rekao : " Odlazi odavde. Ti nisi dostojan, da `ivi{ sa

bratom tvojim. Jedini beg brata tvoga vredi vi{e od

svih tvojih dela, {to si ih u~inio zlatom tvojim".

I stao Anastasij da govori o tom, koliko je on

putnika i siromaha nahranio, koliko sirotih ute{io.

I an|eo mu rekao : " Onaj |avo, koji je polo`io ono

zlato, da te zavede, nau~io te je i tim re~ima". I tad je

opametila Anastasija savest wegova, i on je uvideo,

da nije Boga radi u~inio dela svoja, pa je zaplakao i

stao se kajati.

Tada je odstupio an|eo sa puta i pokazao mu

put, na kom je ve} stajao Ivan, ~ekaju}i brata svoga.

I od tog vremena nije se Anastasij podavao

isku{ewu |avola, koji je rasipao zlato, nego je uvideo,

da se ne mo`e zlatom, nego samo svojim trudom slu`iti

Bogu i qudima..."

Zlato se ne mo`e na}i, ako ga |avo nije

ostavio.

46

Ponekom je majstoru dato, da stvara zlato. Dok sam

pisao TRGOVCE SVETLO[]U , ja sam se stalno, kao

stariji brat Atanasij, susretao sa an|elom (~ak i kad

nisam bio svestan toga) .

Trud na rukopisu TRGOVCI SVETLO[]U nije

bio uzaludan, izme|u svega ostalog, {to me je pomirio sa

mla|im bratom, kao u onoj Tolstojevoj kratkoj pri~i.

Ne ~eznem vi{e za onim stvarima za kojima sam ~eznuo

nekada. Bogatstvo i zlato mogu stvoriti sam, trudom i

naporima koji treba da ostanu Tajna.

Postoje, dakle, i drugi na~ini da bra}a `ive kao

i pre.

Ne, ni prvo, a ni drugo, izmeweno i dopuweno

izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara, nisu mogli da mi

otkriju tajnu alhemije : jer su bila pragovi na

stepeni{tu ka Univerzalnoj Biblioteci i

TRGOVCIMA SVETLO[]U, i onom {to iza toga (uz

pomo} Boga i an|ela) treba da do|e...

Nedeqa, 31. maj 1998. Oko 15 ~.

47

@enidba Marka Kraqevi}a

Lapovsko Dru{tvo za negovawe tradicija i

narodnih obi~aja Kosovka devojka, obnovilo je stari

srpski narodni obi~aj @enidba Marka Kraqevi}a, 1990.

godine, posle prekida dugog pola veka.

Obi~aj se odr`ava u Beloj nedeqi.

Scenario je ura|en po motivima epske narodne

pesme "Marko Kraqevi} ukida svadbarinu".

Prema jednom novinskom izve{taju, u

prepodnevnim satima povorka kowanika, karuca, i ~eza, u

no{wama sredwevekovnih vitezova kre}e iz Lapova ka

obli`woj varo{ici Bato~ini odakle }e Marko dovesti

lepu Jelenu.

Na putu dugom nekih sedam kilometara neobi~ni

"svatovi" izazivaju znati`equ lokalnog stanovni{tva,

putnika.

Glavni deo obi~aja odvija se oko podneva na

gradskom stadionu gde "svatove" na ~elu sa Markom i

Jelenom do~ekuje nekoliko hiqada gledalaca.

Crni Arapin }e poku{ati da od Marka preuzme

mladu. U dvoboju Marko pobe|uje ~uvenim buzdovanom

Arapina

Zatim se po crkvenim pravilima obavqa "ven~awe"

Marka i Jelene...

48

*

Koliko sli~nih dru{tava, poput ovog iz Lapova,

ima u Srbiji na kraju drugog milenijuma?

*

^asopis "Raskovnik", pokrenut krajem {esdesetih,

nekoliko godina je predstavqao pravo otkri}e : po tome

kako je predstavqao seosku umetnost, umetnost stvaranu na

selu, i `ivu tradiciju. ^asopis je mogao postati i

svojevsrni Arhiv za sakupqawe, o~uvawe i rasvetqavawe

`ive narodne tradicije. Me|utim, ovaj ~asopis je

vremenom postao ne{to drugo...

49

CENTAR ZA MITOLO[KE

STUDIJE SRBIJE

Centar za mitolo{ke studije Srbije sa sedi{tem u

Ra~i, odnosno Beogradu, osnovala je grupa nau~nika koji

se bave prou~avawem mitolo{kih korena i matrica Srba,

Slovena, {ire Indoevropqana, kao i svih onih

mitologija koje su egzistirale (na) prostorima na kojima

su u bli`oj ili daqoj pro{losti `iveli Srbi. Ciq je da

se multidisciplinarnim studijama objasne autohtone

mitske matrice, kao i one koje su na ovom tlu import i

koje su ostavile svoje tragove u~estvuju}i u stvarawu

kulture prethri{}anskih Srba i naroda Balkana.

^lanovi Centra imaju priliku da na redovnim,

otvorenim, godi{wim skupovima izlo`e svoje priloge

na teme koje su unapred utvr|ene. Radovi se objavquju u

godi{waku "Mitolo{ki zbornik" koji izdaje Centar

uz pomo} Ministarstva za kulturu Srbije i Skup{tina

op{tine Ra~a. Prethodni skupovi su posve}eni temama

: "Mitolo{ko bi}e naroda u pesmi i istoriji" i

"Koreni srpske mitologije".

Centar za mitolo{ke studije Srbije objavquje, pre

svega, radove svojih ~lanova. Do sada su objavqene kwige

dr Radmila Petrovi}a : " Menore iz ^elareva",

"Romuliana arcana", "Kulturna istorija Vizantije";

@ivojina Andreji}a : "Grivne `ivota", "Velu}a Draga{a",

50

"Vladari Tribala". . . . ( MITOLO[KI ZBORNIK, 2

/ 2000, str. 9 - 10).

*

Dobro je da je osnovan Centar za mitolo{ke

studije Srbije ( Mytology studie Center of Serbia).

Mo`da nisu ba{ najsre}nije definisani wegovi -

ciqevi?

Me|u ~lanovima Centra ima dosta poznatih imena

profesora, nau~nika i drugih : Petar Vlahovi}, D.

Kalezi}, R. Petrovi}, R. Novakovi}, M. Stojanovi}, J.

Dereti}, S. Petrovi}, N. Grdini}, V. Trbuhovi}, \.

Jankovi}, R. Raki}, M. Stoji}, M. Tadi}, D.

Simonovi}, G. Komar. . i dr.

Drugi redovni skup Centra za mitolo{ke studije

Srbije odr`an je u Beogradu od 3. do 24. juna 1998.

godine u Studentskom kulturnom centru, Srpskih

vladara 48, nekada{wem zdawu Rankovi}eve Udbe. Tema

skupa je bila KORENI SRPSKE MITOLOGIJE.

Saop{tewa su objavqena u MITOLO[KOM

ZBORNIKU 2.

Mitolo{ki zbornik 2 / ( Drugi redovan skup

Centra za mitolo{ke studije Srbije Koreni srpske

mitologije, Beograd, 3. do 24 juna 1998. ; priredio

@ivojin Andreji}). - ( 1. izd. ). - Ra~a ; Beograd : Centar

za mitolo{ke studije Srbije, 2000 (Ra~a : @a dizajn). -

119 str. : ilustr. ; 24 cm. Tira` 300 pr.

Objavqeni su slede}i prilozi : D. Jacanovi} :

Kalendar za astronomsko znawe Srba; @. Andreji}

: Serbali ili Saveanci; dr \. Jankovi} : Pogrebni

ritus kod Srba; dr. M. Stoji} : Bronzani ukras za glavu

iz Sofronijeva, kop~a iz Para}ina i Dupqajska

51

kolica - religijske sli~nosti; mr N. Amanovi} : Kult

drveta i biqaka; mr M. Stanojevi} : Drvo kosmosa u

mitologiji Srba - zapisno drvo u [umadiji; dr G.

Komar : Nalaz kamenih jaja u Kutima; dr R. Petrovi} :

Srpski vladarski krst iz Pience, S. Stevi} : Zmaj -

devojka i Nenad.

Objavqena je i pesma V. Tomi} ( na kraju) :

Vidovdan.

Vredna su pa`we saop{tewa objavqena izme|u

korica drugog broja Mitolo{kog zbornika. Me|utim, to

je tek po~etak. Mo`da je mitolo{ki zbornik mogao

biti zbornik drevne kulture? Sigurno da je vredno

napora istra`ivati drevnu kulturu praistorijskih

naroda koji su `iveli na teriotoriji jugoisto~ne

Evrope, Balkana, dana{we Srbije, jer u toj oblasti

ima mnogo vi{e nepoznanica, nego pouzdano

utvr|enih ~iwenica. . . Bilo bi nam drago da se Centar

za mitolo{ke studije Srbije ne pretvori u Centar koji }e

silne duhovne energije potro{iti na pseudomitolo{ka

i pseudoistorijska istra`ivawa ~iji }e krajwi ciq

biti da se doka`e kako su Srbi narod najstariji na

svetu. . . Dobro je da su entuzijasti ovog Centra uspeli da

dobiju nov~anu pomo} ne samo od Ministarstva kulture

Srbije, nego i od drugih faktora, za objavqivawe svojih

publikacija, mada bi mo`da bilo boqe da su svoja

saop{tewa {tampali o svom ruvu i kruvu. Ka`em to

zato {to u Srbiji postoje i drugi qudi koji deluju u

kulturi, pa ne dobijaju nov~anu vladinu pomo}. . .

*

52

@ivojin Andreji} : VLADARI TRIBALA, Ra~a

; Beograd : Centar za mitolo{ke studije Srbije ; Lapovo :

Kolor pres, 2000. - 176 str. ; ilustr. ; 24 cm.

@. Andreji} je ( kako pi{e na 6. str. ove kwige)

"rukovodilac Centra za mitolo{ke studije Srbije".

Andreji}eva kwiga sadr`i slede}a poglavqa : TRIBALI,

TRIBALSKI CAR, ARHONT TRIBALA. Rezime,

Literaturu (165 - 171), Biografiju autora.

U REZIMEU Andreji} pi{e :

" Rezimiraju}i raspravu o kulturnim i

eventualnim etni~kim kontinuitetima srpskog tla i

Srba, a pre svega srpske vladarske dinastije

Nemawi}a, koja se u autenti~nim, starijim i mla|im

srpskim letopisima i rodoslovima, povezuje sa

rimskim Avgustom Licinijem, dolazimo do zakqu~ka,

da su ovi izvori neopravdano odba~eni kao

konstrukcija, odnosno poru~eni falsifikat srpskih

vladara zarad ostvarivawa vladarskog legitimiteta

i digniteta. Uz to, ne mogu se zanemariti vi{evekovne

tvrdwe gr~kih i drugih starih istori~ara i

letopisaca o tribalskom poreklu srpskih vladara i

srpskog etnosa.

Dakle, na osnovu istorijskih i arheolo{kih

izvora jasno je, ~as sa velikim usponima, ~as sa

velikim padovima, bivstvovawe Tribala na ovim

prostorima nepobitno u periodu od 1300. godine pre n.

e. pa sve do 300. godine nove ere. Po svemu su, koliko

samostalno, toliko pod uticajem susedne gr~ke i

tra~ke tradicije, razvili svoju sna`nu dr`avu ~ije

opadawe po~iwe posle poraza od Aleksandra

53

Makedonskog. Sude}i po izuzetnim predmetima i

nakitu od srebra i zlata, u kne`evskim grobovima i

ostavama, posvedo~ujemo se i u vrlo visok nivo

kulture. Ovi predmeti i wihovo locirawe

nepogre{ivo odre|uju i tribalsku teritoriju. To nam

dokazuju, pre svega bronzane grivne tipa Juhor, kao i

srebrne i zlatne grivne i pojasevi tipa Mramorac i

odre|ena keramika dobrog kvaliteta.

Jo{ ve}e udare Tribali trpe od Kelta, tako da

su se, dobrim delom povukli u planinske predele svoje

teritorije, a pogotovo u planine i visoravni

dana{we Hercegovine koja je, po wima, doskora

nosila ime Trivalija. Do danas je ostao sa~uvan i

plemensko - dr`avni grb Tribala : prostreqena glava

divqe sviwe. O~igledno je udeo Tribala u srpskom

etnosu daleko ve}i nego {to se misli.

Istorijski izvori nisu ostavili jasnu sliku o

teritoriji Tribala, a na osnovu arheolo{kih

istra`ivawa se vidi da je ona u starijim vremenima

zahvatala ~itavo dana{we srpsko Podunavqe,

isto~nu Posavinu i Srem, severoisto~nu Bosnu,

gotovo celokupni sliv Velike, Zapadne i Ju`ne

Morave, Ju~nog Banata, Oltenije u Rumuniji i

Severozapadne Bugarske do reke Iskar.

Rimqani su wihove teritorije osbojili u 1.

veku, a od 3. do 5. veka je sa ovog prostora poniklo

deset rimskih careva. Svi oni su sa tribalskih

prostora a u izvorima se ne pomiwu kao Tribali, {to

je svojevrstan apsurd. Posebno su indikativni

primeri, da su pojedini od wih ro|eni na tribalskim

prostorima na kojima nikada nije bilo dardanaca,

ni u 2. - 3. veku, a etni~ki su ozna~eni kao Dardanci.

Tribali su bili izuzetni ratnici, kao takvi su bili

54

vrlo uva`eni u Aleksandrovoj vojsci, a sa srodnim

plemenima, ~inili su okosnicu rimskih legija

Balkana, koje su i iznedrile svoje imperatore.

Jedan od wih bio je i Licinije (250 - 324) koji

je ro|en u dana{woj isto~noj Srbiji, odakle mu je

bila i prva `ena. U vreme saveza sa Konstantinom

Velikim drugi put o`enio se wegovom sestrom

Konstancijom sa kojom je imao sina Licinijana. . . (. .

. . )

Prema srpskim letopisima, koji imaju i

negativnu konotaciju prema Liciniju, wegova dva

sina i supruga, verovatno iz prvog braka, su se iz

sirmijuma sklonili u gotsku zemqu, a potom su do{li

u Trivaliju (Hercegovina). Od wih su mnogi srpski

vladari, naj~e{}e pomiwani Stefan sve{tenik,

Bela Uro{ i najzad Nemawa. Svi sredwovekovni gr~ki

izvori srpske, ranije i poznije, vladare nazivaju

arhontima Tribala. . . " itd. ( str. 157 - 159)

Obimna je literatura na koju se poziva ra~anski

istoriograf Andreji} ( 1950), koji je zavr{io Vi{u

pedago{ku {kolu ( OTO i likovna umetnost) i

apsolvirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (

grupa Istorija umetnosti). . . Vi{e od trideset godina

bavi se slikarskim radom; objavio je vi{e kwiga. . . " Ra~a

i okolina", "Tame i svitawa", "Stara varo{ Ra~a",

"Trgovina Svilajnca", "Bato~ina sa okolinom",

"Zagonetna Rama}a", "Grivne `ivota", "Vitezovi reda

Zmaja" i dr. Ovaj nastavnik O[ "Kara|or|e" u Ra~i, kao

amater - istori~ar, koji nije dobio po`eqno

obrazovawe istori~ara, pleni svojim entuzijazmom,

energi~nim radoznalim duhom. Boqi poznavaoci,

istori~ari i istra`iva~i etnosa naroda i plemena na

Balkanu, gotovo ~itav milenijum pre pojave hri{}anstva,

55

pa i Tribala i prehri{}anskih Srba, trebalo bi da se

oglase povodom ove kwige i da je podvrgnu celovitoj i

nepristarsnoj recenziji. . .

( Vrlo rado }emo objaviti, i takve, i sli~ne

priloge, u nekom od budu}ih brojeva na{ega ~asopisa. )

*

DRNDAREVI], Dragan : U Rupeqevu

Drndarevi}i : porodi~na monografija / Dragan

Drndarevi}, Qubi{a Drndarevi}. - Veliko Gradi{te :

Q. Drndarevi} : D. Drndarevi{, 1999. ( Beograd :

Reprograf). 412 str. ilust. : 25 cm.

Zajedni~ko delo, oca i sina, pravnika (biv.

policajca i carinika) i arhitekte? Objavqeno o svom

ruvu i kruvu u 300 pr. Ovu porodi~nu monografiju autor

je posvetio svojim roditeqima i zavi~aju. Kwiga pored

predgovora i uvoda sadr`i poglavqa : Familija

Drndarevi} Poreklo i doseqavawe na dana{we

prostore; Delatnost Drndarevi}a nekad i sada; Na

{kolu se dugo ~ekalo; Obi~aji ; Borci pali u

ratovima. . . ; Pogrebni obi~aji; Hajdu~ija i poseban,

dragocen dodatak (arh. Dragana Drndarevi}a) Razvoj

ku}e za stanovawe i pomo}nih objekata familije

Drndarevi} u Rupeqevu (tekstualni i grafi~ki prikaz).

Kwiga je pisana veoma dokumentovano ( sadr`i obilatu

foto - dokumentaciju) ; stotinak takvih ili sli~nih

kwiga, o porodicama i selima {irom Srbije,

predstavqale bi dragocenu gra|u za realnije poznavawe

Srbije. . .

56

Bele{ka o Majstoru

Majstor Noki ( nadimak po kojem je poznat u

po`areva~kom kraju) : Stanojko S. Spasi}, ro|en je 25.

avgusta 1944. godine, u Pre{evu, kao izdanak jedne stare

srpske familije, nad kojom su {iptarski nacionalisti i

fa{isti izvr{ili jezivi pokoq tokom Drugog svetskog

rata. Zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu, i kao

pravnik je radio decenijama; uzgred je nau~io, kao wegovi

ju`wa~ki preci, i zanat kamenoresca i zidara ku}a od

kamena. Putovao je svetom ( Evropa, Afrika, Azija)...

Upoznao sam ga krajem 1997. godine, kada je ve} imao

pedeset i tri godine, u po`areva~koj narodnoj

biblioteci, posle jedne kwi`evne ve~eri. Uop{te nije

li~io na pravnika u penziji, pa ni na farmera koza,

a ni na ve{tog majstora kamenih ku}a...Wegovo lice je

bilo zagonetka, kao i op{ti spoqni varqivi

izgled...Kasnije sam o wemu saznao da je strastveni

~italac dobrih kwiga, da pi{e pesme od mladosti, jednako

uporno kao {to je nau~io zanat kamenoreza~ki u Golupcu,

kao pravnik, od jednog od Srejovi}evih majstora, seqaka iz

ovih krajeva. Nakon izlaska drugog izdawa moje kwige

MUZEJ NEMOGU]EG RATARA, a naro~ito romana

TRGOVCI SVETLO[]U, Spasi} mi je predlo`io, da,

jednoga dana, kada za to bude prilika i kada se steknu

uslovi, on sazida od kamena Kulu pesnika i zgradu

57

Muzeja Nemogu}eg Ratara, sebi za du{u, srpskoj

kulturi za ve~ni spomen...

*

Re}i za Spasi}a da je neobi~na, zanimqiva li~nost,

potomak onih srpskih predaka na ve~nom udaru tu|ina,

emancipovani Srbin, ~ovek vrlo zanimqive biografije i

velikog `ivotnog iskustva, deo je potpune istine o wemu.

Kao {to je bio odli~an pravnik, kao {to je vrstan majstor

kamenorezac i odgajiva~ koza, usred Po`arevca, ovaj ~ovek

je od onih Srba koji nisu poklekli ni u najgorim i

najte`im, sudbonosnim vremenima i prilikama, jer je, u

su{tini ro|en u kraju potomaka Bolanog Doj~ina.

Pa je sasvim i prirodno i o~ekivano, da Bolani

Doj~in, i ono {to ovaj svetli junak srpske narodne

epopeje nosi u svojoj sudbini i poruci, postane i tema

Spasi}eve poezije.

Neveliku obimom kwigu pesama Solunska

Trilogija ~ine tri dela : prvi i tre}i deo su napisani

posledwih godina, sredi{wi, drugi deo napisan je pre

skoro tridesetak godina, sredinom sedamdesetih, pre

pesnikove tridesete godine, i wegovu glavninu ~ine

pesme vezanoga stiha, uglavnom po dve strofe "prese~enih

soneta" bez tercina, kakve niko od wegovih vr{waka nije

pisao (Milutin Petrovi}, Branislav Prelevi}, Adam

Pusloji}, Srba Igwatovi}, Jovica A}in, Radomir

Andri}...) Spasi} nije `urio sa objavqivawem, kao

wegovi vr{waci, Pusloji} ili Radomir Andri},

naprotiv, strpqivo je ~ekao, da stihovi iz mladosti

dovoqno odle`e, i pripremio ih je za {tampu, posle

skoro tridesetak godina, sa strpqivo{}u majstora

kujunxije : zato ovim stihovima ne treba preporuka : oni

sami sebe najboqe preporu~uju.

58

Mnogi bi vr{waci Spasi}eve generacije po`eleli

da imaju ovakvu kwigu, kakva je sada Solunska Trilogija

: gde su mnoge stvari dovedene do majstorstva, do

jednostavnosti rezbarija narodnih umetnika i neimara...

*

Spasi} je, naravno, druga~ije `iveo, druga~ije se

formirao, druga~ije obrazovawe dobio i pozvan je za

druga~ije od ve}ine istaknutih i ve} poznatih pesnika

wegove generacije .

Ovom majstoru koji se izve{tio da kroti kamen i da

od wega stvara ~ipke i vezove kamene arhitekture, po{lo

je za rukom, da u jednoj jedinoj kwizi, kakva je, sada,

Solunska Trilogija, napravi dragocenu i nu`nu

sintezu, kakva je u srpskoj poeziji, izmorenoj neprestanim

te`wama za standardizacijama i nivelizacijama sa

tokovima svetske poezije, bila vi{e nego potrebna. Spasi}

je uronio u vitalne tokove srpske narodne tradicije,

predawa, lirike, ponosa i samopregora herojskog i

vite{kog, i izneo je iz toga svojevsrsnog balkanskog

tamnog vilajeta na svetlost dana, umetnost stihova,

prelomqenu krioz wegova iskustva, i nalik na drago

kamewe. Uz Aleksandra Luki}a i Vladimira Jagli~i}a,

Danilova, koji `ive u unutra{wosti, od kojih je po

godinama prili~no stariji, ali i veoma stro`iji prema

sebi i prema la`nim tokovima srpske lirike i

kwi`evnosti, duhovnosti, Spasi} je "oja~ao" kwi`evni

autoritet pesnika i majstora koji `ive van metropola

kwi`evnog `ivota i kwi`evnih `ari{ta. Nije napisao

samo jednu odli~nu kwigu pesama, sazidao je u duhu

neprolaznom i Novu Kulu Bolani Doj~ina...

59

*

Ovoga pesnika je te{ko opona{ati, a svi oni koji

budu ~itali ovu kwigu, bi}e svakako veoma podstaknuti da

se i sami ogledaju u majstorstvu koje je Spasi} dugo,

predugo usavr{avao, pre svega ugledaju}i se na razne

izvore, me|u kojima je vrelo `ive tradicije i

narodne lirike, najbujnije. Eto {ta je uradio ovaj

pesnik za srpsku kwi`evnost : ono {to je pri kraju `ivota

u dalekoj Americi poku{ao pokojni Rastko Petrovi},

jedan od najboqih zato~nika i poznavalaca `ive narodne

tradicije, prave}i redakciju rukopisa GDE PADE

BURMA ZLATNA...Spasi} je, naravno, oti{ao daqe, i

od poznih nastojawa Rastka Petrovi}a, i od nastojawa

najistaknutijih pesnika savremenika, pesnike wegove

generacije, ili }e , verujemo , oti}i daqe, u nekoj od svojih

slede}ih kwiga...Napravio je razliku izme|u Hektora

i Bolanog Doj~ina, podse}aju}i nas na herojstvo i

snagu bolanog viteza, solunskog zato~nika, koji ustaje

sa samrtne posteqe, iz bunila devetogodi{we bolesti,

i kre}e na megdan, na kome pobe|uje : on u ve~nost i

slavu predawa ulazi `iv, ne kao Hektor ili

Ahilej...Snaga ponosa i ~asti, koja je krasila istinske

srpske vitezove u pro{losti, mogla bi da bude u ovim

dana{wim i smutnim vremenima raspadawa i

propadawa u deveti krug pakla nacionalne povesti i

mnogih pojedina~nih sudbina, fewer koji svetli u

velikoj balkanskoj i srpskoj pomr~ini, svetlo prema

kome bi trebalo da te`i svaka du{a koja nije ogrezla

u zaboravu svega, poznatih i nepoznatih svetova.

Spasi} nije okoreli srpski nacionalist : naprotiv, on je

potomak onih srpskih doma}ina koji su znali da brane

60

~ast svoju, svojih najbli`ih, nacionalnu ~ast, i da pri

tom odbrane i ono {to jo{ `ivi u srpskom narodu pod

imenom "~ojstvo".

Spasi} je ~ekao strpqivo, i do~ekao.

Voleo bih, da ovaj pesnik bude projektant, i majstor

zidar ponekih od onih gra|evina predvi|enih u budu}em

Muzeju `ive tradicije, o kakvom sam sawao, i jo{ uvek

sawam. Ovo nije recenzija u uobi~ajenom smislu re~i : ovo

je svedo~anstvo o neslu~ajnom susretu dva qudska bi}a,

potomaka Bolanog Doj~ina i nemogu}ih ratara...

( U Beogradu, po~etkom marta 2000. godine)

61

IIZLATNA LOZA

( Fragmentarium, 1)

(............................)

Biblioteka

POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA

Da li }e `ivot koji mi je Bogom dat i zadat biti

dovoqno dug i doneti o~ekivane plodove, da mogu, zaista,

i osnovati, sazidati Muzej Nemogu}eg Ratara?

I ono o ~emu sam sawao godinama, o ~emu ni sada ne

prestajem da sawam : osnivawe Kompleksa Spasovo?

@ivot je ipak prekratak; lete godine i decenije.

Srpski pisac, koji je imao nesre}u da `ivi krajem drugog

i prvih decenija tre}eg milenijuma na Balkanu, i to pisac

koji nije bio u blizinama vlasti, i ~ija dela svet nije

{tampao {tedro, nije mogao da, odvajaju}i od usta svoje

dece, i od svojih, zapo~ne izgradwu ni Kompleksa Spasovo,

ni Muzeja Nemogu}eg Ratara.

Ono jedino {to bi mogao, i {to se stvarno mo`e,

to je, da osnuje jednu biblioteku, ne ba{ impozantnu poput

biblioteka koje osnivaju predsednici SAD, ili drugi

bogata{i i mecene.

Zbog toga mi se ~ini realnim osnivawe

Biblioteke POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA,

u rodnom domu mojih roditeqa, u Mi{qenovcu na Peku,

selu u Zvi`du, koja bi za po~etak bila formirana od

kwiga i rukopisa - mojih i moga mla|ega brata Aleksandra

65

Luki}a, a zatim i od kwiga i rukopisa svih onih pisaca

koji su rodom ili su nekada `iveli i bili vezani za taj

nepoznati i nedovoqno prosve}eni, zapostavqeni i

prekrasni kraj severoisto~ne Srbije...

U neku ruku, ta Biblioteka je ve} i osnovana, u

jednoj od onih prostranih soba, u kojoj sam se i rodio,

posledweg dana meseca juna 1950. godine.

Biblioteka Posebna porodi~na zavetina

mogla bi da preuzme na sebe i veliki zadatak osnivawa

Kompleksa Spasovo.

Da li je potrebno osnovati Dru{tvo za osnivawe

Biblioteke Posebna porodi~na zavetina?

*

Biblioteka Posebna porodi~na zavetina, kako sada

stoje stvari, ima svoju adresu : Mi{qenovac, selo izme|u

Rabrova i Ku~eva, u Zvi`du.

Ku}a mojih roditeqa - Mihajla i Natalije Luki},

nalazi se u tzv. Luki}skoj Mali.

U sredi{tu sela Mi{qenovca, kraj puta.

Kraj Mi{qenovac prolazi `elezni~ka pruga

Beograd - Zaje~ar, a kroz selo drum.

Tri ulaza ima u selo : zapadni, sredi{wi (kraj wega

je ku}a mojih roditeqa) i isto~ni, {to od druma vodi uz

Bewino Brdo prema Mesnoj Crkvi.

Luki}ska Mala zauzima prostor od kraja Bewinog

Brda i ulaza u portu crkve, pa sve do Potoka koji proti~e

kroz selo. Verovatno ona zauzima ne ve}i prostor od dva

hektara, a na woj se nalazi 11 avlija, odnosno 8 ku}a u

kojima jo{ neko `ivi. Tu u stvari `ive, uglavnom, potomci

Luki}a, ve} vi{e od dve stotine godina, osim "Basaraca"

(nekada{wa avlija pok. Stojana Buwevca), koji su se

doselili tu iz zaseoka Basare, iz {ume, pa ih jo{ nazivaju

66

i "[umci". Me|utim, od onih koji jo{ uvek opstaju i

`ive u Luki}skoj Mali, samo moj otac i moja majka nose

prezime Luki}.

Dvori{te mojih roditeqa je prostrano - 17 ari,

ogra|eno je tvrdom ogradom od cigle, sazidanom jo{ dok

sam bio dete. Pored ostalih zgrada, tu su Magaza, sazidana

odmah posle rata od cigle ( 22 h 5 m), i Nova Ku}a (koja je

to sada samo po imenu, sazidana sedamdesetih, 13 h 9 m).

Avlija ima dva dela : na granici stoji Nova ku}a, i

ono iza we na severu, ~esto zovemo Druga avlija. Na woj

dominira nekoliko velikih oraha, ~ije kro{we leti

bacaju hladovinu na taj deo dvori{ta. Sa severnih

stepeni{ta Nove ku}e i kad je vedro i kad je obla~no lepo

se vidi na severoistoku Crni Vrh...

U prvu avliju, gde je ba{ta, vinograd i vrt, i

Magaza, ulazi se kroz gvozdenu kapiju. Tu, posledwih

godina, zami{qam kako stoji kamena Kula pesnika na tri

sprata... Iznenadio sam se kako je kulu na istom mestu

video i moj mla|i brat, iako o tome nismo pri~ali...

Zgrade imaju svoj rok. Magazu bi trebalo

adaptirati...Trebalo bi podi}i krov; postaviti betonsku

plo~u preko ~itave zgrade, malo dozidati, i tako bi se

dobilo potkrovqe; skoro 220 kvadratnih metara. Ponekad

mi se ~ini, da bi trebalo Kulu i Magazu povezati novom

gra|evinom (ju`ni obod avlije), dimenzija 12 h 5 m.

Koliko bi to ko{talo sada? - Moj otac Mihajlo, koji je

realan i pragmati~an ~ovek, uvek upita. Verovatno 30.000

DM.

Isto tako, i krov Nove ku}e bi trebalo podi}i; i

tamo izliti betonsku plo~u preko ~itave zgrade, i malo

dozidati, i tamo bi se dobilo izuzetno potkrovqe; sve

ukupno preko 240 metara kvadratnih. I to bi ko{talo

najmawe 30.000 DM.

67

Gde na}i tolike pare? Jeste li vi pri sebi? - Ve}

~ujem glas moga oca, kome ni u starosti mozak nisu svrake

popile .

Sve to tako, adaptirano i dogra|eno, imalo bi

korisnog stambenog prostora preko 650 metara

kvadratnih. Tu bi bilo mesta za stanovawe - i na{ih

roditeqa, i moga brata i wegove porodice, i moje. Kao i za

sme{taj Fonda Biblioteke Posebne porodi~ne zavetine

od 50. 000 kwiga , najmawe.

Kako, danas, do}i na po{ten na~in do 70 - ak

hiqada DM?

*

Na kraju na{e Druge avlije nalazi se (pusta)

Gradina Rujkinog, ne vi{e od 6 ari, koju je on nasledio od

wegovog pokojnog tasta Rade Nene. Na wenom kraju, nalazi

se gradina, na kojoj je Drag~e Zvrca sazidao dvospratnu

ku}u mla|oj }erki, koja tu ne stanuje! Mo`da }e, kad

ostari. Gradina i ku}a zvrje prazni. Pusto je, jugoisto~no

od tih gradina, dvori{te i ku}a pokojnog Dragi{e

Cvetkovog, koji je umro pre nekoliko godina, kao i wegova

posledwa `ena sredinom ove zime 1999 / 2000. godine. To

je nasledio brat pokojnika, Tane "Putar", odnosno wegov

sin Gosa, koji je na kraju sela na prostranom dvori{tu

podigao nekoliko ku}a. To }e oni, najverovatnije, jednom

prodati. Uz ku}u pokojnog Dragi{e Cvetkovog, sazidanu

od tvrdog materijala pre Drugog svetskog rata, ima i

pomo}na zgrada, magazica, pokrivena }eramidom, crna, kao

kakva starica u crnini. Na kraju Luki}ske male, prema

porti, je gradina Mi{e @iki}evog, vo}wak, ogra|en

betonskom ogradom, usred koga je on zapo~eo lepu

porodi~nu ku}u, za wegovu mla|u unuku i zeta, koji tu ne

68

`ive ( `ive i rade u Ku~evu).

Ispred ulaza u tu Mi{inu gradinu, ima mali trg,

Luki}sko gumno, gde se nekada vrlo `ito.

Odatle puca vanredan pogled na sever, preko Peka

i na padine bregova prema Crnom Vrhu.

Luki}sko gumno je u sredi{tu raskr{}a : jedan put

odatle vodi sa isto~ne strane Luki}ske male prema

Grobqu : Poto~i}u, drugi sa zapadne strane Male prema

centru Mi{qenovca i grobqu na Starcu. Od Luki}skog

gumna do ulaza u portu, nema ni ~etrdesetak metara...

Da imam dosta para, dovoqno boqe re}i, i da su na

prodaju Rujkina Gradina, ku}a pok. Dragi{e Cvetkovog,

Zvrcina i gradina Mi{e @iki}evog, vrlo rado bi ih

otkupio, i pripojio dvori{tu i ku}i mojih roditeqa. Sve

u svemu, to ne bi bilo vi{e od pola hektara, a adaptacijom

postoje}ih izgra|enih objekata, moglo bi se osnovati

Kompleks Spasovo, sa svim onim {to sam zamislio na

wemu.

"Sve to i tako, ne bi moglo da se uradi bez 200.

000 DM!" ^ujem glas moga oca.

"A za 200. 000 DM, ti mo`e{ na}i mnogo lep{e

mesto, vodnije i Bogu ugodnije, {irom Srbije. Mo`e{

kupti mnogo prostranije i tim parama podi}i, po

skromno zami{qenom prvobitnom planu, sve ono {to

bi voleo..." To je razumni glas moga mla|ega brata.

Naravno, 200. 000 DM, danas, ovog trenutka, kada je

moja profesorska plata spala ispod 80 DM, predstavqaju

veliko bogatstvo, neostvarivu sumu.

"I za{to ti to ba{ `eli{ ovde u Mi{qenovcu, gde

si ro|en?" - ~ujem kako me opet neko pita.

Da li zato {to mi se ~ini da bih tu najpre mogao

da ostvarim nemogu}e? Ili naprosto, {to se zrno vra}a

69

tamo gde je klicu zametnulo? Da li zato {to se u

Mi{qenovcu, u Zvi`du i Homoqu, ponajvi{e o~uvalo ono

{to zovu `iva tradicija?

*

Ne znam. Sve ~e{}e lovim sebe u pomislima na one

koji su pomrli, na one koji su nekada `iveli u Luki}skoj

Mali: na pok. Stojana Buwevca i wegovog nesre}nog sina

Milo{a, na harmonika{a Tasu Radojkovog, i wegovu

najmla|u }erku Jelicu, koju je ubio jednog prole}a grom u

{tali dok je pojila krave , na ~upave ve}e gnevnog Rade

Nene, na no` u kanijama za pojasom Stanka Ba{i}a, i

wegovu pokojnu `enicu baba Stanu "[vajinu", na

op{tinskog dobo{ara @iki}a - "Pi{tu", i wegovu

pokojnu `enu Milenu, na baba Dostu i wenog mu`a i sina,

Aleksandra - Acu i @ivu Puqe`ane, na Dragi{u

Cvetkovog, nekoliko godina mla|eg od moga oca ( nisu ga

mobilisali 1944. godine jer je bio mlad, ali su ga

zaposlili u seoskoj miliciji, da hvata zajedno sa Mikom

Lunetom i drugima dezertere pobegle sa fronta u Bosni

- Cigane, Vlahe i Srbe; streqali su ih na grobqima;

pri~ao mi je o tome; zgra`avao se streqawa; ~astio je svoje

drugove rakijom i duvanom da oni to urade)...Dragi{a je

dugo bolovao od najgore bolesti, umro je u neopisanim

mukama; bio je mlad; ko zna : mo`da je i on ponekada streqao

begunce?...

Bili su; i kao da ih nikad nije bilo.

Ali ja sam ih poznavao, slu{ao, upamtio sam ih.

Fasada ku}e Dragi{e Cvetkovog ima lepe motive; pod

je patosan belim daskama; odlazio sam tamo kao dete; onda

kada je on redovno navra}ao u na{ dom svakog jutra; sve dok

nije zloupotrebio gostoprimstvo i daqe ro|a{tvo; neka

mu Bog oprosti! Moj otac je bio ~ovek koji je okupqao

70

mnoge qude, ne samo iz na{e Luki}ske Male, ve} iz

~itavog sela, susednih sela, pa i iz onih daqih gorskih

sela, sela Gorweg Zvi`da; naro~ito subotom i nedeqom,

kada se u na{em dvori{tu skupqalo dosta nepoznatog

sveta, kao u dvori{tu manastira Tumani. Nije taj narod

dolazio onda na hodo~a{}e, ve} po potporu i po pomo}:

moj otac je, biv{i predratni pisar, radio zajedno sa nekim

sreskim advokatima, i pru`ao je pravnu pomo} tom

siroma{nom svetu...

*

Da li mo`da, pomalo, i zato `elim da osnujem

Kompleks Spasovo, da obnovim i osna`im onu pomo}

koja je potrebna na{em sirotom i neprosve}enom

narodu u zabitim krajevima?

Ne `elim da ni{ta bude precrtano, zaboravqeno.

Propadawe sve zahvata, pa i `ivu tradiciju...Ko o tome

brine? I na kakav na~in? Zaborav je jedna u`asna,

nemoralna i pogubna stvar. Zaboravqaju}i i potiskuju}i

danas ovo, sutra ono, mi i narod, nalik smo na hrastove

zapise koji po~nu da se su{e : od grana na vrhu, prema

gran~icama na dohvatu ruke...Zaborav je crv koji grize i

kro{wu i stupove, dok ne stigne do korena, i koren.

Zaborav je gori od smrti...

( Petak, 3. marta 2000. godine, u Beogradu )

71

ARHIV ZA @IVU TRADICIJU,

KWI@EVNOST I ALHEMIJU

Re~ je o Arhivu u osnivawu. Ko bi ga drugi osnovao

do jedan pesnik, alhemi~ar?

Arhiv je osnovan u jednoj od zgrada koje su

pesnikovi preci sazidali sredinom HH veka po Hristu.

Preci su zidali gra|evine od kamena, cigle i

gorunovine; wihov potomak je zidao u duhu.

Ono {to su preci zidali videlo se okom; ono {to

je zidao potomak moglo se videti dobro samo unutra{wim,

tre}im oko. Mnogi zato nisu videli Arhiv i kad su

prolazili kraj wega; kad im je bio ispred nosa.

Postojawa Arhiva oglasio je zbornik Almanah za

`ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1, 1998.

Adresa Arhiva za `ivu tradiciju, kwi`evnost i

alhemiju je : Mi{qenovac, Zvi`d, Srbija.

I me|u precima, naro~ito onima dalekim i

potpuno zaboravqenim, bilo je onih koji su zidali u

svom duhu. To se mo`e videti kada se prilikom kopawa

ledina i zemqi{ta, otkopaju nepoznati grobovi. Oni su

boqi ~uvari postojawa od muzeja i nauke. Grobovi imaju

svoje enigme i svoj tajanstveni jezik...

Arhiv u osnivawu nema , za sada, svoju posebnu,

namensku zgradu; on se nalazi u sklopu porodi~ne ku}e

jedne stare i ne ba{ ~uvene porodice. U sobi u kojoj se

rodio i u sobama u kojima je odrastao Osniva~.

72

Arhiv za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju

prikupqa i prou~ava zaboravqenu nauku drevnih qudi, bez

potpore dr`ave ili sebi~nih investitora. To je

nevladina i neformalna institucija, ~iji su fondovi

prevashodno posve}eni otkrivawu bogatstva `ive

tradicije, tajni drevne religije, umetnosti i kulture,

ve~nih enigmi Zlatnog, Srebrnog i Bakarnog doba, ali i

rudnicima Gvozdenog doba. Qudi kratkog pam}ewa,

pori~u nu`nost i smisao postojawa Arhiva za `ivu

tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, kao {to ateisti

Gvozdenog doba ( posledwih vremena) pori~u osobeno

postojawe Boga, pozivaju}i se na sveto ime kulture i

nau~nosti, zahtevaju}i dokaze, argumente.

Postoji samo jedan dokaz o postojawu Arhiva za

`ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju - objavqeni prvi

zbornik Alamanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i

alhemiju, i on je sasvim dovoqan.

Prvi broj Alamanaha sadr`ao je mnoge dragocene

priloge iz FONDA ZAKOPANOG BLAGA. Svojim

obimom i pozama{no{}u prevazi{ao je mnoge sli~ne

zbornike.

Osniva~, kao glavni i odgovorni urednik, pozvao je

na saradwu izvestan broj onih za koje je smatrao da su

pozvani; me|utim, odazvalo se samo dvadesetak saradnika!

Ispostavilo se da me|u pozvanima ima mnogo vi{e

slepih i zara`enih javnom bole{}u Gvozdenog doba.

Mnogo vi{e je onih sklonih za razgra|ivawe, nego za

strpqivo bdewe i izgradwu tvorevina u duhu.

To je odlu~ilo budu}u sudbinu Alamanaha. Po~ev

od drugog broja zbornika, pa nadaqe, Osniva~ }e biti

wegov jedini izdava~, stalni saradnik, dok ne stasa

pokolewe pozvanih. Gvozdeno doba je puno lutalica i

73

pretendenata, ve~nih pretendenata, a oni su i

nepouzdani i nekompetentni. Kada je re~ o zagonetkama ,

fenomenima i nerazja{wenim tajnama pro{losti, oni su

skloni mistifikacijama, krivotvorewima svih vrsta i

najgorim kompromisima.

Nije im vodi~ Celina, ve} nepotpunost.

Svi vekovi koji su do{li posle Zlatnog doba,

vodili su isparcelisanosti, a Gvozdeno doba je u tome

daleko doguralo!

U ovom drugom zborniku Almanaha za `ivu

tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, prilozi se ne bave

parcelizacijama i zabludama i la`nim samopouzdawem

Gvozdenog doba. Nema potrebe dokazivati postojawe Boga,

jer wegovo postojawe i pretpostavqawe krajwi je temeq

svake sigurnosti i dokazivawa. Jedan Ma|ar je oglasio

zaboravqenu istinu : ~ovek je u sredi{tu svega,

teomorfan a ne antropomorfan ~ovek! Uvek je postojala

religija, i u vreme najtamnijih perioda prapovesti, i ona

je bila izraz najdubqeg ponirawa duha. ^ovekova Celina i

Celina Kosomosa nikada nije potpuno shva}ena,

dosegnuta; najvi{e se o woj slutilo u prareligijama i

religijama. Mnoge su religije propale, a s wima i svi

wihovi znaci; i o wima se vrlo malo zna, na osnovu

ponekog otkopanog groba. Paleontolozi mogu na osnovu

jedne ko{~ice sastaviti rekonstrukciju ~itavog skeleta

praistorijskih `ivotiwa. Arheolozi vi{e slute nego

{to znaju o religijama plemena ili naroda Hiperboreje.

Celina je zakon pouzdanog saznawa - iznad Celine

nema zakona. Pravi zakoni se nalaze izme|u Celine i

Potpune istine. I Celina i Potpuna Istina su odavno

pre{le u mutnu legendu, jo{ krajem Zlatnog doba.

Gvozdeno doba je nametnulo Jedinu Istinu -

osaka}enu, delimi~nu istinu. Ono je samo stepenik i

74

prelazna etapa, i bi}e prirodno potisnuto i

zaboravqeno, dejstvom vremena i ki{a, r|awem. R|a }e

pojesti plodove Gvozdenog doba...

Bilo bi idealno da je Osniva~ Arhiva za `ivu

tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, vlasnik barem tri

hektara, malog poseda - VRATA ZVI@DA, gde rosna

trava, divna i mirisna, svakog prole}a razjeda gvozdene

sabqe, no`eve, motike, srpove, sekire, kop~e... Taj divni

{ubarasti bre`uqak u blizini sela nekada je (sude}i po

jednom od svojih naziva : Glavi~ica) bio kultno mesto. I

Arhiv u osnivawu je u svojoj najdubqoj su{tini kultno

sredi{te. Druk~ije ne mo`e biti. Tu je mera svakog

elementa postojawa svemir, koji je jedini istovetan sa

sobom bez ostatka. U istovetnosti svemira Arhiva za

`ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju sve drugo samo

sudeluje. Arhiv za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju

razlikuje sebe od svega.

Vrata Zvi`da : vidikovac ~arobni, ta~ka sa koje se

najboqe vidi izlazak i zalazak sunca. Sunce izlazi iza

Crnog Vrha, iza koga te~e ^etvrta rajska reka. A zalazi iza

Starog Grobqa, sa koga naprosto puca pogled na ~itavu

dolinu Zlatne reke.

Religija je starija od kulture i ona mora stojati

nasuprot woj. Neodvojivi su Jezik i Mi{qewe; se}ajmo se

te neodvojivosti i razume}emo religiju svakog naroda...

75

MOBAROV INSTITUT

PI[^EVIH IZDAWA

Mister Tomas F. Stejli rukovodi Centrom Hari

Rensom za istra`ivawe humanisti~kih nauka na

Univerzitetu Teksas u Ostinu. Mister Stejli je

arhivista i dokumentarista, specijalizovan kada je re~ o

kwi`evnim ostav{tinama i arhivama. Kad gospodin

Stejli pozove nekog autora, to je vi{e nego dobar znak.

Centar Rensom u Ostinu u Teksasu odabrao je 1700

pisaca, i taj Centar o wima ima sve najva`nije podatke,

odlu~uju}e za wihov rad (rukopise, kwige, pisma i

novine), sve se to nalazi u odre|enom fajlu. Mister

Stejli istovremeno predaje Xojsa i savremenu englesku

kwi`evnost na Univerzitetu u Teksasu, nastavqaju}i

posao koji je 1957. godine zapo~eo Hari Rensom, sekretar

Univerziteta.

Teksas je samo jedan od brojnih univerziteta ( i

biblioteka) koji su specijalizovani za kwi`evne arhive.

Kakva je situacija u Srba u wihovoj zemqi? Gde

zavr{avaju rukopisi, naro~ito oni neobjavqeni, srpskih

pisaca? Postoji li na Filolo{kom fakultetu nekakav

zametak kwi`evnog arhiva? Ili postoji li ne{to sli~no

u Univerzitetskoj biblioteci? U nacionalnoj Narodnoj

biblioteci Srbije? Pri novosadskoj Matici srpskoj?

Nije svaka `vrqotina na papiru nekog pisca veoma

va`na da bi se smatrala kao zvezdana pra{ina.

76

Me|utim : gde se nalaze rukopisne zaostav{tine

najva`nijih srpskih pisaca HH veka? Da li se ~uva i gde

kwi`evna arhiva Borislava Peki}a, Danila Ki{a, Me{e

Selimovi}a; S. Vinavera; R. Drainca; M. Nastasijevi}a;

Vaska Pope, i drugih - mnogih drugih?

*

Osnovao sam 1983. godine Institut Pi{~evih

izdawa - poznatiji kao Zavetine, i sa~uvao sam wegovu

arhivu.

U stvari : Institucija Pi{~evih izdawa postoji u

srpskoj kwi`evnosti gotovo dve stotine godina, od

be~kih izdawa prvih kwiga Vuka Stef. Karaxi}a. Pravu i

stvarnu istoriju srpske kwi`evnosti, onu, jo{ uvek

nenapisanu, najverovatnije ~ine dela iza{la iz {iwela

Pi{~evih izdawa... I institucije i institut su

birokratske, malo te{ke re~i. Institucije - zna~e deo

Corpus iuris civilis, zakonika koji je sa~iwen u 6. veku na{e

ere u vreme vizantijskog cara Justinijana, a u wemu je

sakupqeno ~itavo rimsko robovlasni~ko pravo klasi~ne

pravne ere starog Rima, i on je bio kasniji uzor za

stvarawe bur`oaskog pravnog sistema. INSTITUT -

prevode kao zavod, vaspitni ili nau~ni; pravni propis;

zakonsko na~elo. Da li je Institut Pi{~evih izdawa -

kwi`evno - nau~ni zavod, zakonsko na~elo Pi{~evih

izdawa? Sme{no, apsurdno. U vreme socijalizma bilo je u

modi osnivawe instituta za ovo i ono, osnivala ih je i

finansirala dr`ava.

Dr`ava, ova i ovakva, ili neka druga, budu}a, nema

gotovo nikakve veze sa Institutom Pi{~evih izdawa : ona

ga ne poma`e, jer ve} poma`e neke druge izdava~e koje je

uslovila i koje kontroli{e na ovaj ili onaj na~in. Dr`ava

77

ne finansira i ne mari za Institut Pi{~evih izdawa :

kad brine o wemu, to je samo onda u retkim slu~ajevima,

kad nastoji da ga sputa ili ugu{i, ili pridavi

mehanizmima cenzure.

Neotu|ivo je pravo svakog pisca, da objavquje svoja

dela - o tu|em, ili o svom ruvu i kruvu.

Institut Pi{~evih izdawa nije kwi`evno

preduze}e, kwi`evna zajednica; to je na~in udru`ivawa

dara i mara umetnika, najvi{e nalik na srpski narodni

obi~aj poznat kao moba. Postoji dakle narodni obi~aj da

susedi besplatno ili sa uzajamnim uzvra}awem poma`u

nekome pri ve}im seoskim radovima. Etimologija

Instituta mobarov Pi{~evih izdawa je slo`ena, ali je

sada malo jasnija : smatram se wegovim osniva~em i

utemeqiva~em, a wegovo sedi{te je - tamo gde se ~uva

arhiva Zavetina, dakle, u mom roditeqskom domu u

Mi{qenovcu, i u mom beogradskom stanu. U neku ruku,

Institut mobarov Pi{~evih izdawa je proizi{ao iz

alternativnih izdawa, kakva su izdawa Zavetina bila

godinama. Kwi`evni mobar, u~enik kwi`evne mobe, onaj

koji radi na kwi`evnoj mobi : to sam bio godinama,

decenijama, kao i mnogi drugi. Mobarov institut

Pi{~evih izdawa, pripada kwi`evnim mobarima, svim

u~esnicima kwi`evne mobe, kakvih je uvek bilo i kakvih

}e uvek biti dok je sveta i veka. Jer nije samo i iskqu~ivo

vredno spomena ono {to se objavquje o tu|em ruvu i kruvu.

Narodni obi~aj moba nema administraciju i birokratiju,

bez koje ne mogu ni velika ni mala izdava~ka preduze}a, bez

obzira na vladaju}i dru{tveni sistem...

Pravi i puni, kona~ni naziv za na~in kwi`evnog

organizovawa, izdavawa rukopisa i wihovog o~uvawa,

mogao da glasi, ne nekakvo dru{tvo, ve} : Mobarov

Institut Pi{~evih izdawa. To je verovatno najboqi

78

mogu}i, naj~asniji i dugove~ni na~in obelodawivawa

rukopisa kwiga i o~uvawa rukopisa...Pisci mogu pomo}i

jedni drugima, kad im ve} dr`ava ili neko drugi ne

poma`e : u tome nema ni~ega zlog, naprotiv...Krugovi

istinske kulture {ire se tako kao krugovi na vodi...Hvala

Bogu - ba~eni su prvi kamen~i}i u vodu : ne sa }epenaka,

ve} kroz prozore Mobarovog Instituta Pi{~evih

izdawa...

79

IIIFATAMORGANA

Kompleksa SPASOVO

MUZEJ

@IVE TRADICIJE

OSNIVAWE MUZEJA @IVE TRADICIJE je, kao

i osnivawe hrama, MISAO ZAUMNA. Ako MUZEJ @IVE

TRADICIJE ne bi bio stvaran po planu hrama srpske

duhovne narodne riznice, ne bi ga vredelo ni osnivati, ni

zapo~iwati. Ako gra|evina nije gra|ena i stvarana sa

planom od temeqa, od prve cigle, ona se ne mo`e ukqu~iti

u vasionu i ve~nost.

Besmisleno bi bilo osnivati i podizati MUZEJ

@IVE TRADICIJE, a da ne bude HRAM (pre svega hram

narodne kulture), tj. JEZGRO U KOJEM JE SABIJENO

SVE [TO JE U^ESTVOVALO U STVARAWU SVETA.

Miodrag Pavlovi}, koji je kao esejist i pesnik

nastavio Petrovi}evim tragom - onim velikim plu`ewem

Rastkovog Nemogu}eg ratara - zna da je "samo stvarawe

jedna naglost, nalik na otvarawe vrata. Tako i

preobra`aj koji se dogodi u hramu zna~i da bi}e

dobija novu snagu koja ga preobra`ava, uzdi`e, ali i

pokre}e. HRAM JE PO^ETNA STANICA I STALNO

PRIBE@I[TE SVEGA STVORENOG. Da bi

stvoreno zaista i postojalo ono mora da iza|e na

vrata i da krene u slobodan svet. Izlazak iz hrama je

isto {to i klijawe biqke iz semena, ili ra|awe

samosvesti u ~ovekovoj glavi. U wemu su pohrawena

merila i vrednosti, i zajedni~ki govor bogova i qudi".

MUZEJ @IVE TRADICIJE ne vidim kao nekakav

83

zamak kulture sa latifundijom (srpskom rataru je oduvek

bila strana grandomanija, preteranost), ve} kao -

ponavqam - hram. Hram ima kretawe suprotno od sveta.

"Dok ~itav svet izlazi iz spirale iz koje se

razvija zapravo bez pravilnosti, - kako pi{e M.

Pavlovi} - hram ukazuje na mogu}nost da se po

spirali ide u suprotnom smeru, da se kre}e ka

sredi{tu, i da svetski pu` umesto da izlazi iz svoje

ku}ice te`i u wu da se vra}a, pewu}i se iznutra po

woj, u vis, ka najvi{oj ta~ki, gde je mir, Hram je mesto

mira, u wemu je `amor sveta pohrawen, sa~uvan, ali u

tom miru je i najve}a snaga".

Iako je suprotan OBLICIMA PRIRODE, hram

se (kako je uo~io Pavlovi}) oslawa na PRAUZORE

MISLENOSTI, NA MATEMATIKU I GEOMETRIJU,

SKLAPA CELINU DA OTKRIJE SU[TASTVA

SVETA, INA^E NEVIDQIVA.

Hram je, pored ostaloga i - JEDNA OD

NAJVI[IH QUDSKIH IDEJA.

Hram je jednostavan, kao grob, pi{e Pavlovi}.

To je mesto na kome se sabiraju KOSMI^KI

ELEMENTI.

Hram "otvara zdenac podzemnih strujawa,

privla~i zra~ewa dalekih tela da se usredsrede u

`i`u na `rtveniku. Tu se vr{i preobra`vawe ni`eg u

vi{e, i vi{eg u ono najvi{e, ili u ni{tavno i

nepostoje}e. Hramno zdawe zajedno sa obredom koji se

u wemu vr{i jeste najslo`enija stvar {to je ~ovek u

svom poimawu sveta uspeo da dostigne. On je simbol

slo`enosti, i sam slo`en da na svojim unutra{wim

prolazima omogu}i nekoliko obreda prolazaka".

"Hram je zamisao z a u m n a, oblik uvek druk~iji,

84

mada iznikao u prirodi: SVAKI KAMEN MO@E DA

BUDE @RTVENIK, SVAKO DRVO - KIP KOJEM SE

@RTVUJE, svaka planina po jedna piramida nad

izvorom `ivotodavne vode, sto za gozbu bogova, sto`er

sve{tenog plesa" (v. u kw. NEBO U PE]INI, str. 96).

"Hram raste iz zemqe kao biqe iz mo~vare.

Poput papirusovog stabla i palmovog debla wegovi

stupovi se uzdi`u i ni`u da bi poneli teret nebesa i

pokazali veliko ~udo ponovnog rastewa biqke koja je

ve} umrla u svom plodu i semenu" - pi{e Pavlovi}.

"Brod oblaka koji se u zoru spustio na zemqu

tako|e je slika koja prethodi hramovnom zdawu i

mo`da wegova zamisao" (Pavlovi}, isto, str. 66).

Hram je, {to je veoma va`no, mesto gde je SMRT

POBE\ENA, to je jedan od zavr{nih oblika,

"UVEK NALIK NA ^OVEKA, KRSTAST, KAO

VIZIJA KOJA ]E SVAKOG OD NAS DA SA@ME

I UPIJE".

U okolini Ku~eva, tj. izme|u Ku~eva i sela

Neresnica, postoji prostrana BAGERSKA PUSTIWA,

STOTINE HEKTARA UPROPA[TENE ZEMQE sa

barama i "jezerima" nastalim radom najve}ih bagera na

svetu. Ve} godinama niko o tom zemqi{tu ne brine. Tamo,

na tom prostoru, mogao bi se osnovati MUZEJ @IVE

TRADICIJE. Jedan od najve}ih etno - parkova na Zemqi -

MUZEJ NARODNE TRADICIJE I CIVILIZACIJE A

S T R A - osnovan je 1905. godine, u Sibiu (kao prvi

etnografsko- istorijski muzej Rumuna u austrougarskoj

imperiji). Sme{ten je (kako pi{e A. Pusloji}) na

padinama Transilvanije, sa tri jezera i sa brojnim

eksponatima u slobodnom prostoru: ku}e i skulpture,

vodenice i vetrewa~e, ~amci i baru{tine, stoletne {ume

85

i beskrajno plavetnilo neba. U taj bukoli~ki i bajkoliki

svet, u ovu iskonsku prirodu u kojoj vreme kao da je zauvek

zaustavqeno, dr Korneliu Bukur je smestio svoju

umetni~ku laboratoriju - koju je posvetio i otvorio

narodnim umetnicima, onima koji ~uvaju zlatni pe~at

narodne memorije i imaginacije. Zove se ASTRA, zna~i

ZVEZDA. Mo`e biti da u taj i takav svet ve~nost i Bog

radije dolaze i pohode nam du{u i duh, onako kako to

vide{e i oseti{e, a potom i pesni~ki iskaza{e Lu}ijan

Blaga i Vasko Popa.

U Ku~evu se, evo ve} tri pune decenije, odr`ava

najve}a smotra narodnog stvarala{tva Srbije.

Zato bi, mo`da vredelo poku{ati i osnovati

MUZEJ @IVE TRADICIJE u Bagerskoj pustiwi, u

blizini Ku~eva, u Zvi`du.

Bo`e pomozi!

19. avgusta (na Preobra`ewe), u Beogradu, 1995.

86

SETVA NIKLA SRED OGWI[TA

SETITE se vanredne proze Rastka Petrovi}a

NEMOGU]I RATAR. Ko je, doista, glavni junak ove

pripovetke?

Nemogu}i ratar (junak koji prolazi kroz

najneverovatnije preobra`aje), ili sam pisac?

S. Igwatovi} je uo~io izvesnu srodnost izme|u

poznate narodne pripovetke Me|edovi} i Nemogu}eg

ratara. Dodu{e, Igwatovi} se nije upustio u dubqu

analizu, da jeste, uvideo bi izvesne specifi~ne razlike

izme|u junaka narodne i Petrovi}eve pripovetke.

Me|edovi} (potomak ~ove~ice i medveda) poseduje

ogromnu s n a g u, koja je svakako mnogo mawa od Brkine (ma

ko da se skriva iza ovog mitskog junaka: Vreme, to jest

Godina sa svojih trista {esdeset i pet dana?). Me|edovi}

ratarima o t i m a sve {to je g v o z d e n o na wihovim

plugovima da bi sebi napravio BUZDOVAN. A Nemogu}i

ratar n o s i plug i volove kraj srca i poklawa ih deci

kao najve}i dar. Me|edovi} je nalik na a l u (dok se ne

prekrsti, pokrsti, obo`i, on je u stawu da pojede ru~ak

spremqen za ratare nekoliko sela). Me|edovi} b e ` i od

mo}nije Sile, i spa{ava se "od Brke" tek, kad se prekrsti.

Nemogu}i ratar prolazi kroz gotovo n e m o g u } e p r e

o b r a ` a j e Tela i Duha, kroz Golgotu.

Najbitnija razlika izme|u Me|edovi}a i

Nemogu}eg ratara jeste u wihovim oru|ima:

87

BUZDOVANU, PLUGU.

Posle svih metamorfoza - me|u kojima je svakako

najve}i i najstra{niji doga|aj GOLGOTA RATA -

Petrovi}ev ratar sti`e do Beograda - do svog posledweg

i najbitnijeg preobra`aja - do PLU@EWA GRADA.

Toj tajni, tajni velikog plu`ewa, Petrovi}

posve}uje kraj svoje pripovetke.

U stvari, plu`ewe t e k treba da usledi - posle

velikog odmora i dobrog sna.

Svoj plug, Nemogu}i ratar ostavqa - ispred

Beograda. U{ao je u Beograd i tamo je u jednoj kafani ~uo

"oficira" :

"Eno za ono ima{ da gine{, za opanak i za vola,

TO SU TVOJI BOGOVI I KRAQEVI, ONI ]E

STVORITI VELIKU CIVILIZACIJU I

POKAZATI EVROPI KO SMO MI. VO SRPSKI,

ISCEPAN OPANAK SRPSKI, TO JE BOG SRBIJE,

UPAMTI DA SU NAM ONI S V E T I L O I V O \ E"

( sva isticawa su moja - M. L. ).

Rastko Petrovi}, koji je prihvatio i n t e g r a l n

o j u g o s l o v e n s t v o, kao neminovnost, nije mislio

kao "oficir".

Zato se wegov Nemogu}i ratar ili ora~

(saslu{av{i oficireve re~i), "zasmeja sitno, seqa~ki,

ponizno i s podsmehom, bez re~i iza|e iz sobe,

ostavqaju}i za sobom obu}u i kaput; si|e niz stepenice

pa se uputi niz Balkansku ulicu pored Vremena ka

stanici sa koje polaze SVI PILI]ARI U

OBLI@WA SELA" (sva isticawa su moja - M. L. ). Tako

se "oficir" - zastupnik jedne vizije i jednog programa -

najedanput - ve{tom rukom pripoveda~a - obreo u krugu

"pili}ara". PLUG - ono {to voli Nemogu}i ratar i u {ta

veruje - simbol je, dakle, ne~eg dubqeg i dalekose`nijeg.

88

Trajnijeg, plodonosnijeg, mo`da oru|e same VE^NOSTI?

U ~emu je smisao VELIKOG PLU@EWA?

Na ovo pitawe je - ~ini nam se - odgovorio jedan

drugi , zna~ajan rumunski pesnik Lu}ijan Blaga:

VE^NOST JE RO\ENA NA SELU.

Grad je - svaki grad - pozornica prolaznosti, veliki

otpad, teritorija |ubri{ta (kako bi rekao [ejka).

Da li zato Nemogu}i ratar ho}e - ma koliko naivno

zvu~alo to pitawe - da ore grad?

U uvodnom eseju kwige pesama R. Petrovi}a

OTKROVEWA postoje dileme i razmi{qawa, koja su

prisutna i u fantasti~noj prozi NEMOGU]I RATAR , o

Bogu recimo, ili o `ivotu uop{te, o prekora~ewu u

ve~nost, i Petrovi} te dileme u NEMOGU]EM RATARU

razre{ava na jedan na~in, koji je podsticajan za

istra`ivawe i razmi{qawe.

Ako BOG SRBIJE nije ni VO SRPSKI, ni

ISCEPAN OPANAK (kako je verovao oficir) - {ta su

onda srpska SVETILA i VO\E?

Ako ne treba ginuti za OPANAK i za VOLA - te

la`ne srpske bogove, koji nisu stvorili "veliku

civilizaciju" koju mo`emo "pokazati Evropi" - ko smo

zaista mi?

[ta je ono {to se mo`e stvoriti i {to je mo`da

ve} stvorila srpska kultura {to se mo`e p o k a z a t i E

v r o p i?

Oni re|i ~itaoci koji su pa`qivo pro~itali

Petrovi}eve eseje U ODBRANU @IVE TRADICIJE,

znaju vrlo dobro da je ba{ @IVA NARODNA

TRADICIJA bila izazov za Rastka Petrovi}a.

@IVU TRADICIJU treba otkrivati, naravno,

89

onako kako je to ~inio i poku{avao Rastko Petrovi}

(poneseno). Ralo i orawe, plug i veliko plu`ewe, deo su

realnosti i konkretnog `ivota, ali i ne{to simboli~no.

Plu`iti, razorati ledinu, grad, to treba u~initi da bi

se doprlo do plodne materice - Matere zemqe. Plug i

veliko plu`ewe nisu obi~ni plug i obi~no orawe - ve}

oru|a stvorena u ma{ti pesnika. Nemogu}i ratar ,

vrativ{i se svome domu i nevesti, kao ven~anik,

pripoveda jednu bajku :

"Bio jedan ~ovek {to je bio mlad, i vredan, i

kura`an; no `ive}i na jednoj pustoj planini gde

nikog od qudstva nije bilo, neo`ewen, nema|a{e dece:

i to mu je bilo krivo, i to ga je mu~ilo. Molio se ~esto

bogu; VE] BOG KAO DA GA NIJE ^UO (moje isticawe -

M. L. ); nijedno devoj~e da pro|e planinom, kojom bi se

o`enio. Ne znaju}i {ta da ~ini, odbra crveni zreli

plod maka, izdvoji semewe, okopa celu kosu planinsku

jugu obrnutu, zaseja je i po~eka usev. I gle, uskoro

zazeleni planina, i rascvetav{i iz svakog je cveta

virila po jedna glava de~ja. Pokupi decu, othrani ih

mlekom ko{utijim, od wih qude podi`e; od toga doba

planinom nastade zemqa sre}na".

Sledi kraj Petrovi}eve pripovetke, neobi~an,

zagonetan :

"Zapqeska{e de~ica ru~icama na tu skasku, a

ona naprednija umiqavahu se: Tata, tata, {ta si nam

kao dar doneo? Wega to snu`di vrlo i bi mu

neprijatno, setiv{i se da tako ne{to nije mogao

predvideti; kako se po~e pipati po telu za kesu novca

da ih bar tim obdari, nai|e na PLUG u NEDRIMA

(moje isticawe - M. L. ); nasme{i se i iznese im ga

onako sa volovima upregnutim. Deca ga odmah

opkoli{e, zahohojta{e na `ivotiwe, druga se

90

dohvati{e ru~ica. / @ena se PRESTRAVQENO

OSVRNU: UPROPASTI]E MI SOBU! No, no, mila,

mirio je VEN^ANIK, neka je ZAORU, neka je POORU,

zaseja}emo je potom, da nam SETVA NIKNE SRED

OGWI[TA. / A glas mu je bio tako miran i siguran

da se nevesta samo nasme{i i nastavi mesiti "DOK

SE TAVANICA NE OZNOJI". / On le`e da spava

spremaju}i se za s u t r a { w e VELIKO PLU@EWE

"(sva isticawa su moja - M. L. ).

Tu je kraj pripovetke NEMOGU]I RATAR, i

svakako p o ~ e t a k, od koga treba krenuti u tuma~ewu

opusa Rastka Petrovi}a.

Ne sadr`i li taj i takav kraj pomenute proze i

izvesnu pi{~evu ispovest i a n t i c i p a c i j u?

*

Da li je Petrovi}ev Nemogu}i ratar (ven~anik) bio

siguran da }e deca da zaoru, da pooru s o b u, da }e on

zajedno sa decom da zaseje sobu, da bi SETVA NIKLA

SRED OGWI[TA?

Da li se to dogodilo u na{oj kulturi i

kwi`evnosti, i, ako nije - za{to nije?

Da li je Petrovi}ev trud bio uzaludan? Da li je

vera Nemogu}eg ratara bila ne{to apsurdno?

Na neka od ovih pitawa odgovorilo je jedno od one

"dece" Nemogu}eg ratara, oru}i "plugom" koji je Nemogu}i

ratar poklonio deci:

"U toku tamnih vekova stvoren je zlatni vek na{e

kwi`evnosti. Na{a klasika jedina i prava. Razdobqe

na{e literature koje iz nepojamnih daqina sjaji

svojom ~udesnom lepotom i ne}e nikad prestati da

obasjava pesni~ko stvarawe na ovoj {aci zemqe pod

91

ovim nebom" (Vasko Popa).

@IVU TRADICIJU treba negovati, ~uvati, o t k

r i v a t i. Popa ka`e :

"Zagonetnim, nikad do kraja odgonetnutim

tragom te rodne ponornice jedino se mo`e dopreti do

srca sveta i u~initi da se ~uje jedan bar otkucaj wegov

i glasom na{e zemqe i na{ih qudi".

Jer :

"Gde se ona prekine, gde se sasu{i, zvu~ne nam

grane umuknu, sada{wost udari glavom o zid, i onda,

zbogom budu}nosti".

Lekovite su i ta~ne i ove Popine re~i :

"Duboko tu u pesni~kom tlu na{eg jezika (van

koga se ne mo`e u~initi nijedan krilat korak u

poeziji) le`e, ^ESTO ZAPRETANI POD

MAHOVINOM I PESKOM ZABORAVA, IZVORI

NA[IH VELIKIH, PRO[LIH I BUDU]IH,

PESNI^KIH TOKOVA (sva isticawa su moja - M. L. ).

Samo se @IVA VODA IZ TIH IZVORA ne mo`e

zahvatiti IDU]I NATRA[KE PO UTABANIM

STAZAMA SKOROJEVI]KOG

TRADICIONALIZMA. Jedina svetla, istinska

tradicija na{e narodne poezije je neprekidna

invencija i neprekidno otkrivawe. Pri svetlosti te

neugasive tradicije mora se i}i napred, mora se

prosecati nova, sopstvena staza u kamenu svoga doba".

Rastko Petrovi} je PROSECAO tu stazu, pi{u}i

OTKROVEWE, NEMOGU]EG RATARA, kao i eseje U

ODBRANU @IVE TRADICIJE.

Nije li, dakle, ba{ zato, na izvestan na~in, Rastko

Petrovi} postavio kamen temeqac za jedan srpski MUZEJ

@IVE TRADICIJE, ili (NE)SEBI^AN MUZEJ (kako

92

sam ga ja u sebi zvao prvobitno, razmi{qaju}i o osnivawu

budu}eg MUZEJA SRPSKE KWI@EVNOSTI)?

Za osnivawe oba muzeja - MUZEJA @IVE

TRADICIJE i MUZEJA SRPSKE KWI@EVNOSTI -

ima vi{e razloga i osnova (neki od wih su izno{eni u

javnosti).

Dovoqan bi bio samo i jedan razlog, verujem, onaj

koji je formulisao gotovo gnomski, ali jednim drugim

povodom - pokojni Vasko Popa.

Beograd, krajem leta 1995.

93

MUZEJ NEMOGU]EG RATARA

Solidni kapital sve omogu}ava, ~ak i darovitost.

Da bi se obistinili najve}i planovi u politici, kwi`evnosti,

nauci - potreban je ogroman kapital.

Treba imati novac, tu sveop{tu svodiqu.

(Iz kwige Zemqa Nedo|ija, BIGZ, Beograd, 1993, str. 34)

NE, ovo nije pogovor ni rezime, iako bi (kao posledwi

tekst izme|u korica ove kwige) to mogao biti.

[ta je o v o? ^emu sve o v o ?

Sve {to sam napisao, do ovog trenutka, povodom

ideje o osnivawu Muzeja `ive tradicije, zar ne, ima

neodoqivi opori ukus argumentacije o nu`nosti

osnivawa takvog jednog muzeja.

Drugi narodi ga imaju.

"OSNOVATI MUZEJ

3. DU[AN @IVOTI], sekretar zajednice

obrazovawa SO Ku~evo - Po meni je jako dobro {to se

motivi, uglavnom dr`e izvornosti. Pla{im se da tako

divnu i jedinstvenu manifestaciju ne pretvorimo

jednog dana u komercijalnu priredbu.Ukoliko se odr`i

izvorni folklor, pesma i narodna no{wa, to je samo

94

dokaz bogatstva narodnog stvarala{tva naroda ovoga

kraja. Zalo`io bih se da u okviru MOTIVA, Ku~evo

kao grad doma}in, otvori, makar i mali muzej u kome

bi se izlagale i ~uvale od propadawa narodne no{we,

kao i razni predmeti doma}e radinosti" (isticawa su

moja - M.L.). (Povremena publikacija, izlazila jednom godi{we, u vreme

odr`avawa smotre narodnog stvarala{tva, HOMOQSKI

MOTIVI, 1972)

Ove redove, ~itao sam u Narodnoj biblioteci

Srbije, sredinom avgusta 1995. godine.

Profesora Du{ana @ivoti}a, jedva da sam

poznavao (bio je nekada direktor {kola ) , niti smo

razgovarali o ovoj wegovoj ideji. Izneo je svoje mi{qewe

jasno pre skoro ~etvrt veka.

Bio je u pravu.

U me|uvremenu, u Ku~evu,nije osnovan ni "mali

muzej" , "u okviru MOTIVA", niti u nekom drugom

"okviru". Ogromno i neiscrpno narodno bogatstvo i

stvarala{tvo, prikazano na velikoj smotri narodnog

stvarala{tva u minule tri decenije, r a s u t o je na

raznim stranama (u {tampi, u dokumentaciji radija i

televizije, u privatnim arhivima i dokumentacijama,

zbirkama). Moglo bi se, ako se odmah prione osmi{qeno

sa radom pozvanih, ne{to i u~initi, osnovati FOND

HOMOQSKIH MOTIVA, stalnu postavku, zbirku u

koju bi u{ao audio- vizuelni materijal,svega onoga {to je

sa~uvano, a {to je prikazano na smotri narodnog

stvarala{tva "Homoqski motivi" u periodu 1968 - 1985.

To bi mogla biti prva zbirka i postavka MUZEJA

NEMOGU]EG RATARA, ili Muzeja `ive tradicije, koji

ne bi trebalo smestiti u jezgru varo{i Ku~evo, u Domu

95

kulture, ve} u Bagerskoj pustiwi.

Bagerska pustiwa, nalazi se izme|u Ku~eva i sela

Neresnica. Na kilometar-dva od centra Ku~eva.

Nadam se da profesor Du{an @ivoti} i danas

jo{ uvek `ivi u Ku~evu. Ve} godinama nisam susreo ni

Dragoslava Luki}a, nekada{weg potpresednika op{tine

Ku~evo, entuzijastu, ~oveka najzaslu`nijeg (uz jo{

nekoliko Ku~evqana) za pokretawe i odr`avawe velike

smotre narodnog stvarala{tva severoisto~ne Srbije.

Ni Voju Marjanovi}a.

Ni neke druge Ku~evqane, koji su u po~etku

"nosili" glavni teret organizovawa i odr`avawa smotre

narodnog stvarala{tva, koja je od po~etka prevazi{la

lokalne okvire i postala podsticaj za odr`avawe sli~nih

po drugim krajevima na{e zemqe.Ti qudi imali su onda

onoliko godina, koliko ih ja danas imam, i mo`da koju

godinu vi{e. Verujem da bi ih (danas) obradovala moja

zamisao i naum, ali oni ne bi vi{e mo`da mogli da

pomognu u ostvarewu i osnivawu Muzeja `ive tradicije

(zbog starosti, zbog promewenih okolnosti). Mnogo {ta

se promenilo. I Ku~evo se i z m e n i l o, uostalom

izmenila su se i vremena.

Pesnik je napisao: Umiru palanke od jutra pa do

mraka i to je smrt / koja samu sebe odugovla~i umiru

prevele / varo{ice zate~ene na proizvoqnim /

kilometrima nedaleko zapu}enih drumova / nestaju

sporo kao godine a zajedno sa / godinama / / Poja~avaju

se zaku}ni smradovi i ve~erwe memle / zaga|enih

re~ica i ose}aj da smo na / va{ari{tu sunca prodati

najgorem trgovcu / dok kokoda~u koko{ke i mala zvona

zvone po / praznim op{tinama / Kao zver toplog

zaklona ~ovek se dokopao vlasti / pa zaseo u sreskoj

96

kancelariji gde miri{e / olaj i jeftino mastilo i

znoj seqa~ki / ubistveni o~aj pome{an sa vrlo starim

/ tugama (Mi}a Danojli} : TA^KA OTPORA, pesma

Umiru palanke, SKZ, 1990, str. 75).

Rastu vrbe i jekave tamo gde leba u izobiqu

mo`e biti (Radisav Popovi}, seqak, iz okoline Loznice

; izjava objavqena u Raskovniku, leto 1972, s. Dowa Crnu}a,

str.93). WIVA MORA DA IMA GAZDU.ZEMQA NE

MO@E BITI ONOGA KOJI NA WOJ GAJI

KOROV (Bo`a Milo{evi}, u istom broju Raskovnika).

Ne oremo na vreme - razbole{e nam se wive.

Od 3. - 16. juna 1996. godine u Istanbulu odr`an je

"samit gradova" - prava megakonferencija sa 20.000

delegata, 3000 novinara, ogromnim obezbe|ewem i,

naravno, srazmerno velikom prate}om birokratijom.Taj

samit je bio posve}en megagradovima u urbanoj bud}nosti

planete zemqe. U slede}ih nekoliko godina planeta

Zemqa prvi put u svojoj istoriji ima}e ubedqivu urbanu

ve}inu. Pro{le godine u gradovima sveta `ivelo je 45%

stanovni{tva planete. Koga takvi podaci mogu veseliti?

I gde je tu pri~a o selu? Na{em selu?

Gradovi me odbijaju, iako u jednom koji volim `ivim

ve} vi{e od ~etvrt veka.Gradovi me sve vi{e odbijaju, ali

me jo{ tu`nijim ~ine ogromna napu{tena prostranstva

zemqi{ta.

Gra|ani Srbije ne bi trebalo da te`e `ivotu u

megalopolisima - ko ho}e, neka izvoli! - ve} povratku u

zaboravqeni zavi~aj. Srbija bi , kao dr`ava, trebalo da

postavi kao problem br. 1 : pomagawe i podsticawe

rasprostrawenosti stanovni{tva na svojoj teritoriji

,ravnomernije . VE^NOST JE RO\ENA NA BA^IJAMA

I SALA[IMA, U ZASEOCIMA, U VODENICAMA,

97

SELIMA.

"I ja mislim da je krajwi trenutak da damo

definitivni odgovor na pitawe {ta mi ustvari

ho}emo od proizvodwe hrane, poqoprivrede, sela i

seqaka.To je i fundamentalno pitawe opastanka

srpskog naroda.Ne radi se samo o hrani, punom stomaku

i prodavnicama ve} pre svega o opstanku naroda. AKO

UNI[TIMO SELO, PRETVORI]EMO GA U P U S T

A R U (moje isticawe - M. L.), a oslonimo se na uvoznu

hranu i nekakav jadan i lagodan `ivot u gradovima od

danas do sutra, ONDA NAM NEMA SPASA".

(Dragan Markovi}, Pitawe opstanka, Politika, 25.

maj 1996. Direktor Zemqoradni~ke zadruge Lajkovac)

To je sve - istina.

I to je vi{e egzistencijalna, politi~ka i

nacionalna tema.

Sela sve vi{e odumiru, a prostori oko wih postaju

pustare. Muzej `ive tradicije bi, pored ostalog, mogao

vremenom postati i sredi{te iz koga bi se - ne stidim se

tog izraza - propagirao stvarni povratak na selo.

98

U romanu DNEVNIK ZA SENKOVI]A

(Beograd, 1983), postoji opis Bagerske pustiwe ([evi~ki

basen). Mo`da mi je "lepotu" ove pustiwe otkrila jedna

slika K. Koroa USPOMENA NA MORFONTEN (1864),

kao i neposredan do`ivqaj obilaska tih divqih i

napu{tenih predela (u gimnazijskim i studentskim

danima)? Mo`da i BOG SRBIJE?

Bog Srbije - figurativno govore}i - nije

LEDINA, apatija, Vavilon, Grad, rat i danguba, ve}

PLUG, VELIKO PLU@EWE.

Srbija (severoisto~na Srbija), mogla bi da osnuje

MUZEJ @IVE TRADICIJE, svoje svetili{te i

riznicu, svetili{te, u kojem bi se pribiralo i ~uvalo

SVE [TO JE NEOBELODAWENO.

Treba imati PROSTOR, ogra|eni prostor na

kojem se qudi sastaju i na taj prostor dovode `ivotiwe,

prinose plodove.

OGRA\EN PROSTOR!

Postoji Bagerska pustiwa, prepu{tena sama sebi

ve} decenijama. Razmi{qaju}i o MUZEJU NEMOGU]EG

RATARA, u sklopu celine Kompleksa SPASOVO, uvek sam

razmi{qao o ogra|ivawu Bagerske pustiwe {umadijskim

plotom. Razmi{qao sam i o Kapiji. Na Kapiji Kompleksa

SPASOVO bio bi mermerni KRST i brest-Zapis,

posve}en seoskoj Slavi, zavetini, Vaznesewu. Kapija je

va`na, jer to je mesto "gde se pristupa svetiwi i nosi

poseban naglasak". Kroz Kapiju se - pi{e Miodrag

Pavlovi} - "vidi tajna skrivena u dubini.Iza we je

{irina i veli~ina sveta kojem hram slu`i. Prolazak

99

kroz kapiju zna~i promenu sveta, promenu carstva.

U{li smo u obred prolaska odnosno prelaza iz jednog

vremena u drugo, iz jednog prostora u drugi. Sam

prolazak kroz kapiju nagove{tava proces

metamorfoze. Preobra`aju slu`i i `rtva {to se u

unutra{wosti hrama prinosi rukom sve{tenika i

posve}enog lica" (M. Pavlovi}, NEBO U PE]INI, str.

58). Hram je, dakle, MESTO PREOBRA@EWA.

Preobraziti Bagersku pustiwu, tu neizda{nu

prirodu, okrenutu iskqu~ivo sebi i svojoj

upropa{tenosti, kako bi postala izda{na, imala ulogu

ogledala, koje nam vra}a na{ lik, stalno ga prima i upija

i {aqe nam odsjaje. Pustiwa sada ima izgled i oblik

odsjaja qudske negostoqubivosti. Tamo iza Ku~eva, ne tako

daleko, tamo - u pustiwi - Bogu iza le|a (kako narod veli),

na tom fantasti~nom stovari{tu brda {qunka - ugledao

sam gra|u i teren za podizawe Muzeja `ive tradicije.

Svedo~anstvo o tome su eseji (Ne)sebi~ni muzej i

Re~nik Arhiva u osnivawu objavqeni u beogradskom

~asopisu Savremenik. Toj na prvi pogled fatamorganskoj

zamisli o osnivawu Muzeja Nemogu}eg Ratara, podsticaj je

i prauzor jedna celina koju nazivam Kompleks

SPASOVO. Sve ne bi moglo odjednom.

U su{tini, trebalo bi i}i korak po korak, osvajati

stepenik po stepenik. Prvo podi}i Arhiv zakopanog blaga

- osnovnu zgradu Muzeja Nemogu}eg Ratara, pa ostalo.

Sagraditi Ku}u koja se mo`e dogra|ivati - ku}u gra|enu

najfinijim i najtrajnijim materijalom.

Zbog ~ega sam Muzej Nemogu}eg Ratara i Komleks

Spasovo zami{qao kako raste iz nepreglednih brda

{qunka Bagerske pustiwe izme|u Ku~eva i Neresnice?

100

Zbog toga {to tu ima na stotinak hektara

upropa{tenog i zanemarenog zemqi{ta i {to bi se moglo

dati tridesetak hektara za osnivawe Muzeja `ive

tradicije.

Zbog toga {to je pustiwa ([evi~ki basen) i

dovoqno odmaknuta od okolnih naseqa i dovoqno blizu.

Zbog toga {to u toj pustiwi, zahvaquju}i radu najve}ih

bagera na svetu, ima bara i "jezera". Ima i takvih

"konfiguracija" kao stvorenih za amfiteatar pod vedrim

nebom, anti~kih razmera. U tom amfiteatru bi se mogli

usred prirode odr`avati ubudu}e, ne samo zavr{ne

priredbe smotre narodnog stvarala{tva Homoqski

motivi, ve} i drugi prole}ni i letwi sabori.

Kompleks Spasovo, zaokru`en s godinama,bio bi

pretvoren u javno kulturno dobro Ku~eva, severoisto~ne

Srbije, Srbije, u WIVU BEZ DNA - da se opet poslu`imo

re~ima Miodraga Pavlovi}a - u PROVIDNOST KOJA

DONOSI PLODOVE.

101

U Ku~evu se, evo, ve} tri decenije odr`ava velika

smotra narodnog stvarala{tva HOMOQSKI

MOTIVI. Ni{ta nije, u me|uvremenu, u~iweno da se

institucionalno sa~uva ono {to je otkriveno i pokazano

tokom tridesetak godina na letwoj pozornici na

fudbalskom stadionu "Zvi`da", ali i na drugim mestima.

Koliko je od svega toga sa~uvano na magnetofonskim i

filmskim trakama, gramofonskim plo~ama i na drugi

na~in?Ta~nije : koliko je svega toga, {to je uz malo vi{e

naprezawa i nastojawa moglo biti sa~uvano zasvagda na

jednom mestu, nepovratno nestalo? Ambijent Ku~eva,

Zvi`da, Bagerske pustiwe ([evi~ki basen), imao je i ima

u mojoj viziji, izazovni pogodni prostor. Bagerska

pustiwa bi se, vremenom, mogla po{umiti i preobraziti

u veliki i lepi Botani~ki park - Karpatum.

Razmi{qaju}i o Muzeju Nemogu}eg Ratara, o terenu

i mestu gde bi bio podignut, od po~etka sam mislio na

Bagersku pustiwu. Mislio sam i o drugim lokacijama, u

drugim krajevima.Pa ipak, voleo bih da kamen temeqac

budu}eg Muzeja `ive tradicije postavimo u Ku~evu, u

Bagerskoj pustiwi.

Volim svoj zavi~aj. I to je prirodno i plemenito -

vole}i svoj zavi~aj, volimo i sve druge. Uostalom, na{

zajedni~ki i ve~ni zavi~aj jeste SRBIJA. Kada bi mi

Ku~evo (op{tina) dala tri hektara Bagerske pustiwe, sam

bih otpo~eo izgradwu Arhiva zakopanog blaga - prve i

osnovne zgrade budu}eg Muzeja nemogu}eg Ratara.

102

U eseju (Ne)sebi~ni muzej ja sam nagovestio

izvesnu mogu}nost. Da se objavi dvadesetak mojih kwiga i

da se dobit od prvih izdawa utro{i na podizawe

ARHIVA ZAKOPANOG BLAGA.Jer, da se vratimo na ono

~ime ovaj zavr{ni rad po~iwe, potreban je novac , kapital

da se realizuje moj naum. Op{tina Ku~evo ga nema i ne

verujem da bi ga mogla ste}i za ovakvo jedno osnivawe

muzeja `ive tradicije, koje uveliko prevazilazi op{tinske

i okru`ne i regionalne okvire i predstavqa ne{to {to

je mnogo ve}e i zna~ajnije. Ja i sada ponavqam : bio bih

spreman da izdavawe mog Opusa (preko dvadesetak

naslova) (...), prilo`im kao osnovu za po~etak izgradwe

ARHIVA ZAKOPANOG BLAGA, te osnove Muzeja

Nemogu}eg Ratara (muzeja `ive tradicije), jezgra i

nukleusa Kompleksa Spasovo. Nudim to ba{ Ku~evu i

organizacionom odboru smotre narodnog stvarala{tva

"Homoqski motivi" zato, jer su oni, pre ~etvrt veka

rizikovali, i objavili moju prvu kwigu pesama.

Studenti iz Zvi`da i Homoqa, koji su imali

prilike da u ~asopisu Savremenik pro~itaju moje eseje o

muzeju `ive tradicije, predlagali su mi da osnujemo

DRU[TVO ZA OSNIVAWE MUZEJA @IVE

TRADICIJE.

103

Svet koji ostavqamo na{oj deci, u~enicima,

studentima, mogao bi biti boqi i lep{i ;osnivawe Muzeja

Nemogu}eg Ratara preobrazilo bi Bagersku pustiwu,

koristilo bi Ku~evu, na{oj fokloristici i

kwi`evnosti, razli~itosti i bogatstvu kulturnih

sadr`aja na{e zemqe. Koristio bi regionalnim muzejima i

arhivima, Srpskoj Akademiji Nauka, Udru`ewu

kwi`evnika, Ministarstvima kulture, prosvete, nauke,

poqoprivrede, ekologije, turizma.

Ova kwiga, pribli`avaju}i se svome kraju,

predstavqa onaj neophodni s t e p e n i k, jedan od

stepenika. Ponavqam : ako Ku~evo ne mo`e, neka meni da

tri hektara Bagerske pustiwe (na poklon jer pre

dvadesetak godina delili su uz Pek besplatno pla~eve za

igradwu vikendica, ne pustiwsko ve} lepo {umsko

zemqi{te prema Blagojevom kamenu ; ili u zakup na

dvesta godina), ali tako da nikada vi{e (ni ja , ni moji

potomci) to ne mo`emo prodati, otu|iti, ve} da mo`emo

i moramo vratiti op{tini.

Treba se dr`ati STEPENICA, jer one (kako je

pisao Miodrag Pavlovi}) "uvek sadr`e JEDNO

OBE]AWE : KAO DOBAR PUT, VI[E NEGO PUT. U

wima je simbol promene nivoa svesti i ta se promena

mo`e desiti u prostoru, ili bar na prostorne predstave

osloniti. Osim toga, stepenice su podsticaj NA[OJ

USPRAVNOSTI, one su deo zemqi{ta na kojem se ne

mo`e le`ati, i na kojem ne treba sedeti.Po wima se

uspravno hoda DO NEKOGA KO JE BOQI OD NAS I

O^EKUJE NAS, samim tim {to mo`e da gradi ne{to {to

ostaje i {to je druk~ije od elementarnog sveta."

104

Muzej Nemogu}eg Ratara okrenut je drevnosti, toj

svetlosti "s onu stranu dobra i zla, tako se wena

su{tina ukazuje kao dobro i ne{to {to dobru

prethodi da bi omogu}ilo da se dobrota pojavi"(M.

Pavlovi}).

Krajem avgusta 1995. godine sawao sam jedan san. Ne

pada mi na pamet da ga rastuma~im i da na~inim

neprocewivu {tetu. Taj san sam preuzimao pa`qivo i sa

odbojno{}u. Da sam bio toliko naivan i da sam odmah

poku{ao da ga odgonetam : da sam to u~inio zauvek bih ga

izgubio i nikada ga se vi{e ne bih domogao.U mladosti mi

se de{avalo da mi se snovi koje sam sawao ostvaruju.

Kaneti je u pravu kad pi{e:

"Ostvarewe sna predstavqa pravo ispuwewe, ali

se on ostvaruje druga~ije no {to to izvikani tuma~i

snova zami{qaju. San treba da o`ivi stvarnost tako

{to }e u wu prodreti na sve mogu}e na~ine, iz svih

mogu}ih pravaca, a ponajpre odakle to najmawe

o~ekujemo. Kao jato ptica san se tu i tamo spu{ta,

zatim uzle}e i ponovo se vra}a, nestaje, i tek {to se

izgubio ponovo zaklawa svetlost Sunca. Nepojmqiva je

kod sna upravo wegova realnost, on, ipak, ima svoj

oblik. No, on mora da ga stekne sam ; po{to se uvla~i

u likove stvarnosti, ne smemo da ga oblikujemo spoqa"

(Elijas Kaneti, Srce koje kuca na daqinu, Narodna

kwiga, Beograd, 1982, str. 123).

105

Te{ko je postupati sa snovima, kao slikar Kle,

kako dolikuje, "kao sa najneprikosnovenijim {to se u

~oveku odigrava". U tom snu ja p o t p i s u j e m UGOVOR

O OSNIVAWU Muzeja Nemogu}eg Ratara sa... mojim

prijateqima iz Ku~eva?Ili iz Ma~ve?Ili iz Golubca?

Ili iz Velikog Gradi{ta? Ili sa qudima sa Miro~a?Sa

Rtwa?

Znam da potpisujem. I verujem da }e biti potpisan

Na javi.. Bi}e negde na selu. Jer verujem da je tamo Ve~nost

ro|ena.Ne u Gradu, Vavilonu. "Vaistinu vam ka`em, -

pisao je jasnovidac Nikolaj Velimirovi} - sru{i}e

se Vavilon veliki do ispod temeqa. Jer je u zidove

wegove u{ao crv sa Golgote, koji ga razgriza u prah i

pepeo. / Vaistinu, naprazno vas te{e mudraci va{i:

"tvrdi su zidovi Vavilona, niko ih ne mo`e

poru{iti". Gle, pe~at je udaren na dekret, i ru{ewe je

po~elo".

Rebus je ono {to ho}u (Sve~ovek, Ve~nost, Muzej

Nemogu}eg Ratara, Kompleks Spasovo).

Da: REBUS.Tako }e biti shva}eno u prvi mah.

Zna li iko re{ewe toga rebusa?

Znao je najve}i duhovnik u Srba u HH veku,

Velimirovi} : "Po}i }u u novu {kolu, da po~nem sa

ga|ewem, na ime sa onim, s ~im ve}ina umire, izumire.

Ja }u s tim po~eti novi `ivot. Ga|ewe zna~i

po|ubrena wiva, punosmradna i punonade`na. Za plug

mi se vaqa latiti. To mi je najboqe {to sam nasledio

od predaka.

DA OREM, I OREM, I OREM.

DA SEJEM, I SEJEM, I SEJEM.

Dok sa`aqewe ne zazeleni, ne procveta i ne

uzri".

106

Niko u nas (~ini mi se) nije proniknuo dubqe u

smisao DUHOVNOG od Velimirovi}a.

"Duhovno zna~i novo, a protiv novog

tetovirani se uvek revoltuju. Inercija vam govori, da i

o~evi va{i nisu bili duhovni pa ipak su se tako

zaslu`nim u~inili za svet, jer su vas rodili".

Ovde se zavr{ava pri~a, koja tek treba da otpo~ne.

Daj, Bo`e!

1995 - 1996.

107

^EQUSTI RAZJAPQENE

PREMA BESKRAJNOSTI

"^OVEK je nepreglednosti `ivotiwa, to jest zver ~ije

su ~equsti razjapqene prema beskrajnosti. Otud, za

razliku od obi~nih zverova, on je nezadovoqan. Uzroke

wegovih oboqewa treba tra`iti ne u wegovoj

pro{losti ve} na jednoj pravoj liniji izme|u wega i

bezgrani~nog: tamo ih otklawati. Tako je svako wegovo

~ulo odre|eno za primawe utisaka udvojeno, pored

orijentacije, i funkcijom: za otvarawe, na tome

mestu, celog bi}a Nedogledu. Slu`ewe ~ula po~iwe

delovawem organskim i svr{ava matemati~kim.

Postoji bolest matemati~ka. Sve wegove `eqe kriju

tajnu nameru da budu kona~no zadovoqene negde izvan

granice shvatawa: time wihova ispuwavawa dobijaju

intezitetom u ovom `ivotu. @ivot nije nemogu}an,

ve} pretpostavqa prekora~ewe u ve~nost" , napisao je

Rastko Petrovi} pri kraju uvoda u svoju jedinu kwigu

pesama OTKROVEWA (Probu|ena svest, v. u kw. Rastko

Petrovi}, SABRANE PESME, SKZ, Beograd, 1989, str.

108), navode}i svog eventualnog ~itaoca na razmi{qawe o

mnogim stvarima, pa i o tome: za{to je ovaj pesnik ostao

autor samo jedne kwige pesama? Da li je - i za{to -

po~inio "pesni~ko samoubistvo"?

108

Prema Rastku Petrovi}u, `ivot je mogu}an, i

prekora~ewe u ve~nost po~iwe:

"Ako vi{e nije mogu}an ni jedan korak, ostaje

veliko oslobo|ewe, Samoubistvo, najveli~anstvenija

matura. Samoubistvo, ti nosi{ jo{ `ivot u sebi i

ni{tima strah od umirawa!Da li }e{ stupiti u moju

sobu kad iz we izi|e posledwi Izgled?" (str. 108 - 109)

.

Ono {to je autora OTKROVEWA privla~ilo

kada je pisao uvod u svoju kwigu pesama - bitnu za srpsku

kwi`evnost - i posebno za istoriju srpske poezije HH

veka - jeste

DAQI @IVOT, KOJI, BLAGOSLOVEN,

PORED OSTALIH VREDNOSTI, PORODI]E I

LA@.

Za{to - la`? Kakvu la`?

Posledwa re~enica PROBU\ENE SVESTI glasi:

"IMAJ HRABROSTI DA TI TO BUDE

POSLEDWA RE^" (la`).

Zanimqivo je, i ne slu~ajno, da Petrovi} ovaj

uvodni esej zapo~iwe stihovima o Judi - apostolu koji je

izdao Sina Bo`jeg.

Nije li se R. Petrovi} - poku{avaju}i da NAJZAD

progovori SLOBODNO I DO KRAJA - u pone~emu i

prevario, prebacio?

Nije li `ivot, sam po sebi, neprolazan?

Rastko Petrovi} priznaje:

"Mo`da se protivure~im! Mene bi bilo ~ak

stid da se nikako ne protivure~im : i ova proza je

jedna pesma" (str. 101).

109

Petrovi} je u tom svom eseju "slobodno govorio",

ali ne "i do kraja". Po~ev{i da pi{e pesme ("ovakve")

("antiliterarne", kako sam ka`e), pevao ih je "NE IZ

KRITIKE NA @IVOT VE] NA\OH ^ITAVO

BLAGO @IVOTNIH ZANOSA I ODU[EVIH SE

DA STVARAM. Dajem im naslov: OTKROVEWE!Ako i

ne spadaju u liriku, ja se ne qutim: bogatstvo im mo`e

biti i vanlirsko pa ipak da bude veliko. A ~ak i da su

ni{tavne za vas, one su pro{le kroz moje varewe.

Nisam primitivan. Sporedna je stvar lirika, ili ne

dovoqno to, ali ne{to drugo, mnogo" (isto, str. 102).

Rastko Petrovi} je ZAORAO beskrajnu brazdu

moderne srpske kwi`evnosti, pa ipak, pi{u}i svoju

jedinu kwigu pesama, kao da je pomalo i naslutio sudbinu

svoga kwi`evnog dela KROZ VREME.

R. Petrovi} nije se bojao marginalizacije i

periferije. Nije bio pretenciozan. Petrovi} je bio

pomalo i prorok: "kroz buwi{te, prosijavaju plave o~i

- uvek iste, vas se to ne ti~e, nemaju imena; vas se

imena ne ti~u - a kroz zemqu se proce|uje masna i mrka

teku}ina razjediwewa" (str. 104, isto).

Pesnik Petrovi} bio je na istim mukama na kojima

i neverni Toma: "Imam li prava ja da o~ekujem da }e se

bog, ponaosob meni, javiti?Vidim bo`anstvo, spojen

sam s wim, u ekstazi sam. Otkrovewe je nada mnom"(str.

102).

Rastko Petrovi} se "bunio protiv ideje ve~nog

bivawa ma kog bilo dela ~ove~ijeg `ivota i

u{te|evine, i protiv boga - voqne i presudne sile.

Mislio sam: Ti ne ose}a{ nikada boga, do trenutka

dok ne padne{ u kakvu opasnost; a i onda mu se

nesvesno moli{ kao {to bi buncao u groznici. DA

110

OSE]A[ SVOJU VE^NOST, NE BI TE

MOGU]NOST SMRTI U@ASAVALA, NITI BI

PISAO IZ KORISTOQUBQA, - DA ODGURA[ MA

I USPOMENU NA SEBE [TO JE MOGU]NO DAQE

PREKO GROBA!"(sva isticawa su moja. Nije li krhki

mladi} koji je pre{ao Albaniju pe{ke i svojim o~ima

video u`as i stravu rata zapao u stawe koje pomu}uje

veru? - M. L.). "Sada poku{avam da mislim druk~ije.

Najpre, {ta me se ti~e {to ja u povr{nom svom `ivotu,

ili u `ivotu obrnutom na drugu stranu, ne ose}am

boga!" (str. 105, isto).

Ako je ovaj pesnik izgubio veru u Boga, on nije i g n

o r i s a o @IVOT DUHOVNI, niti je favorizovao Telo

u odnosu na Duh - video ih je NERAZDVOJNIM. Ili,

kako sam pi{e: "@ivot duhovni dakle neizdvojiv od

`ivota na{eg fiziolo{kog, i NA[A VE^NOST

VAQDA ZAVISE]I TIME OD NA[EG @IVOTA

SADA[WEG : TI I NE ZNA[ SA KOLIKO

OPASNOSTI NOSI[ SVOJE VE^NO BIVAWE U

POKRETIMA SVOJIH RUKU, NA PRIMER, ILI U

@EQI DA ZADOVOQI[ SVOJU STRAST ZA

PEVAWEM (moje isticawe - M. L.). Ako si ro|en

suvi{e rano ili ako odvi{e rano po~ne{ da tro{i{

na neophodna i neizle~iva zadovoqavawa bogatstvo

koje me|uvremeno sti~e{, ali ne u dovoqnom tempu,

ili ti je povereno ili si ga nasledio, znaj da vi{e

nema mogu}nosti povratka, ~ak ni pre`ivqavawe

katastrofi i razo~arewa, ~ak ni na dovr{ewe

mladosti - na koje misli{ da jo{ uvek ima{ prava i

koje ti je ostalo. Odsad uvek nosi{ sobom nove

horizonte, ve} zagor~ane, koje si stvorio svojom

neizbe`nom velikodu{nom lakomisleno{}u i

rasko{ju. Nemogu}no je oboleti samo delimi~no

111

afazijom, kojom bi se uni{tilo ono {to remeti

harmoniju pravilnog napretka. I to je ono {to se

smatra ispa{tawem, jo{ u ovom `ivotu, grehovi:

suvi{e veliko bogatstvo iskustva, suvi{e pro{ireni

prostor da bi sadr`avao ponovo upro{}enu

mladi}sku te`wu, a da se ova u mukama ne

dekompenzira. U stvari ni sam svet, to dru{tvo, ne}e

ni poverovati u tvoje ~iste namere, u iskrenu `equ da

svede{ svoj `ivot na ekonomiju; i ne bi ti je

omogu}ilo!Pri~a o rasipnom sinu je la`! Ne donese{

li svetu ma {ta od onog {to si ranije imao i {to bi

mu poslu`ilo kao jemstvo da se ti vra}a{ sa po puta -

a ne samo zato {to si i posledwu kartu proigrao,

smrvi}e te!"(isto, str. 107)

Iako svoju pesmu PUSTOLOV U KAVEZU po~iwe

stihovima: Ne li~im ni na hrast, istina je druk~ija:

Petrovi}eva OTKROVEWA sadr`e u sebi `ir

potencijalnih hrastova moderne srpske kwi`evnosti.

Iako nije mnogo polagao na veru ~italaca,

Petrovi} eventualnom ~itaocu ka`e u istoj pesmi:

Verujte da je onda tek ono : kad me DOSADA

SAVR[ENSTVU VODI (moje isticawe - M. L.); / onda

mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven /u ~unu koji

jezerom sivim brodi, / i pun junaka ~ija pada sen / na

vodu (isto, str. 113). R. Petrovi} tra`i da mu se veruje, i

treba mu verovati. Naro~ito onda kada ka`e da mu se

ZBIVAJU ^UDNE STVARI / KAO DA SE SPU[TAJU

SA DRUGOGA SVETA (str. 113), tj. u trenucima

MO]NIH UZLETAWA.

112

Jer ona - ta u z l e t a w a - stvaraju pesmu, ne (kako

ka`e zavr{avaju}i pomenutu pesmu) : KRKATI,

HRKATI, ^MAVATI I GROKTATI, /BITI

GNUSNA, OGROMNA, DRHTAVA PLAZMA: / A

TIME PRESTAJE OVA PESMA I NASTAJE

KRVAVO OTUPQEWE (str. 114).

Mo`da pesnik R. Petrovi} i nije po~inio

pesni~ko "samoubistvo"? ^iwenica ili okolnost da posle

jedine wegove kwige pesama nije bilo drugih, treba da

bude sagledana iz drugog ugla. Mo`da ba{ to, {to R.

Petrovi} nije objavio jo{ neku kwigu pesama za `ivota,

treba razumeti kao jedan od najuzvi{enijih otpora

KRVAVOM OTUPQEWU?

Beograd, jula 1995.

113

SADR@AJ

Zidawe Skadra : Uvod 5

ISKADAR NA BOJANI 9

Miroslavqevo jevan|eqe 12

Dobro jutro, reko Jordanska 23

Muzej drevne kulture 36

Pu~ke pripoviesti Lava Tolstoja... 44

@enidba Marka Kraqevi}a 48

Centar za mitolo{ke studije Srbije 50

Mitolo{ki zbornik 2 51

@ivojin Andreji}... 53

Bele{ka o Majstoru 57

115

II ZLATNA LOZA

( Fragmentarium, 1) 63

Biblioteka Posebna porodi~na zavetina 65

Arhiv za `ivu tradiciju, kwi`evnost i

alhemiju 72

Mobarov institut pi{~evih izdawa 76

III Fatamorgana Kompleksa SPASOVO 81

Muzej `ive tradicije 83

Setva nikla sred ogwi{ta 87

Muzej Nemogu}eg Ratara 94

^equsti razjapqene prema beskrajnosti 108

Dodatak : Katalog

UMETNOSTI MAHAGONIJA 117

116

Dela Miroslav Luki}a

UMETNOST

MAHAGONIJA

Katalog

UMETNOST MAHAGONIJA

(Opus N° 1 : 1968 - 2000)

DELA

Miroslava Luki}a, u 25 kwiga

I Zlatni presek (Poezija)

1. Br{qan oko mladosti

Format : 20 cm. Oko 200 str.

2. Arhiv u osnivawu, 1 - 5

20 cm. Oko 600 str.

3. Povratno kolo

20 cm. Oko 200 str.

II (Ne)sebi~an muzej

( Eseji. Kritike. Antologije )

4. Nesebi~an muzej

20 cm. Oko 1100 str.

5. Antologija FENIKS

20 cm. Oko 440 str.

6. Religija poezije

20 cm. Oko 320 str.

7. Duhovi, 1

20 cm. Oko 120 str.

8. Metafizika u belom odelu

20 cm. Oko 120 str.

118

9. In continuo, 120 cm. Oko 120 str.

III FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E

KWIGE (Ciklus romana I)

10. Zemqa Nedo|ija

20 cm. Oko 110 str.

11. Liturgija

20 cm. Oko 400 str.

12. Ujkin dom

20 cm. Oko 210 str.

13. Tamni vilajet

20 cm. Oko 420 str.

IV HIPERBOREJCI

(Ciklus romana II )

14. Dnevnik za Senkovi}a

20 cm. Oko 200 str.

15. Mese~eva svadba

20 cm. Oko 200 str.

16. Vla{ka gozba

20 cm. Preko 1200 str.

119

V OPUS OBER, OBERLIGHT (Ciklus romana III )

17. Trgovci svetlo{}u

20 cm. Oko 260 str.

18. Ku}a svetih ratova

20 cm. Oko 120 str.

19. Mladost bez starosti i `ivot bez smrti

20 cm. Oko 100 str.

VI FRAGMENTARIUM

20. Va{ari Hiperboreje ( Iz Nedovr{enog

porodi~nog ciklusa )

20 cm. Oko 160 str.

21. RUSAQE (Zamka za ptice)

20 cm. Oko 80 str.

22. Tuga golema

20 cm. Oko 150 str.

23. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina...

20 cm. Oko 100 str.

VII FINIS OPERIS ( Eseji. Dnevnici. Poetika.

Kraj epohe Hokus - pokusa)

24. Muzej Nemogu}eg Ratara

20 cm. Oko 200 str.

25. Usamqeno drvo, I20 cm. Oko 200 str.

120

EVENTUALNIM

PORU^IOCIMA, ^ITAOCIMA

Od prole}a 2000. godine Mobarov institut u

saradwi sa Arhivom za `ivu tradiciju,

kwi`evnost i alhemiju i Zavetinama ( kao

izvr{nim izdava~em) objavquje Dela Miroslava

Luki}a (1950), u 25 kwiga, pod zajedni~kim naslovom

UMETNOST MAHAGONIJA ( Opus N°° 1 : 1968 -

2000).

Pored niza poznatih, objavqenih Luki}evih kwiga

pesama, eseja, romana i antologija, u okviru

UMETNOSTI MAHAGONIJA pojavquju se, prvi put, i

nove kwige ovog pisca. Kwige }e biti {tampane u

bro{iranom izdawu i izlazi}e sukcesivno, do 2003.

godine, kada Zavetine obele`avaju dvadesetogodi{wicu

postojawa.

Prvo }e izlaziti kwige maweg obima ( od 100 - 200

stranica). Vrlo malo ovih kwiga }e zalutati u kwi`are,

gde }e ina~e biti dvostruko i trostruko skupqe.

Najsigurniji na~in nabavke je da se kwige poru~e

po{tom ( pismom ili dopisnicom, sa ta~nom adresom i

telefonom) preko ovla{}enih distributera Zavetina :

Bra}e Luki} (Dimitrija i Ivana) :

Mobarov institut p. i. , 11000 Beograd, Serdar

Janka Vukoti}a 1 / 13. Telefon: (011) 5334 899.

121

Kwige sti`u po{tom; poru~ioci pla}aju

po{taru.

Postoji mogu}nost i li~nog dostavqawa ( u

gradovima : Beograd, Po`arevac, Sopot, Ku~evo, Petrovac

n / m ; Ni{, Leskovac...)

DELA Miroslava Luki}a objavquju se bez pomo}i

dr`ave, ma kog investitora, bez ikakvih kredita, ili

mecena i dobrotvora, u gotovo nemogu}im i neverovatnim

uslovima. O svom ruvu i kruvu. Cena kwige

do 100 str. : 3 DM (dinarska protivrednost).

Do 150 str. : 5 DM.

Do 200 str. : 8 DM.

Do 250 str. : 10 DM.

Do 320 str. : 14 DM.

Do 400 str. : 16 DM.

Do 450 str. : 20 DM.

Do 600 str. : 25 DM.

Do 1100 str. : 37 DM.

Preko 1200 str. : 46 DM.

Ukupna cena 25 kwiga UMETNOSTI

MAHAGONIJA iznosi ( 8 + 25 + 8 + 37 + 20 + 14 + 5 + 5 + 5 +

5 + 16 + 8 + 20 + 8 + 8 + 46 + 10 + 5 + 3 + 5 + 3 + 8 + 8 = ) 278 DM.

Tro{kove po{tarine u zemqi snosi izdava~.

Poru~ioci iz biv{ih jugoslovenskih republika,

evropskih i vanevropaskih zemaqa tro{kove po{tarine

snose sami .

122

Dela Miroslava Luki}a mogu se nabaviti

unapred putem pretplate, po ceni od 250 DM, u dve

rate ( prva 150 DM, do Beogradskog Sajma kwiga 2000.

godine, druga 100 DM do Uskrsa 2001. godine).

Posle toga ove cene ne va`e!

Sva druga obave{tewa eventualni poru~ioci i

~itaoci mo}i }e (ubudu}e) da na|u izme|u korica

~asopisa ZAVETINE Plus ultra ...

&

Preko Mobarovog instituta mogu da se poru~e

retka i bibliofilska izdawa, pre svega Zavetina (prvih

izdawa Luki}evih antologija srpske poezije :

NESEBI^AN MUZEJ, Antologija FENIKS, romana

LITURGIJA, Mese~eva svadba, kwige eseja Religija

poezije, kwiga poezije Vrata Zvi`da i Rusaq, zbornik

Almanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i

alhemiju, 1, 1998.), a zatim i druge, dobre, stare i

o~uvane kwige i dragocena izdawa evropskih i svetskih

pisaca. Cena za svaku pojedina~nu kwigu, ili

komplet, je po dogovoru...

Mobarov institut prikupqa kwige koje su

pisci objavili, o svom ruvu i kruvu, udrugoj polovini

HH veka radi formirawa Biblioteke pi{~evih izdawa , i

izrade bibliografije i potpunijeg pregleda ovog

najstarijeg i najpouzdanijeg na~ina objavqivawa kwiga u

srpskoj kulturi i kwi`evnosti...

123

POJEDINA^NE CENE

POJEDINA^NIH IZDAWA

(Poezija)

1. Br{qan oko mladosti (2000) Format : 20 cm.

Oko 200 str. - 310 din.

2. ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 5. (2002) Format :

20 cm. 592 str. - 730 din.

3. POVRATNO KOLO. (2002) Format : 20 cm. 244 str.

- 360 din.

4. Nesebi~an muzej. antologija Drugo

dopuweno izdawe. Format B5 . 20 cm. 852 str.

- 2850 din. Direktno od izdava~a : povla{}ena cena 2100

din.

7. Duhovi, 1 20 cm. Oko 168 str. - 280 din.

8. Metafizika u belom odelu , 20 cm. Oko 120 str. -

280 din. - Direktno od izdava~a : 180 din.

9. In continuo, 1. 20 cm. Oko 124 str. - 280 din. - Direktno

od izdava~a : 180 din.

Romani

18. Ku}a svetih ratova .20 cm. Oko 120 str. - 300 din.

124

MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ

SMRTI, roman, trilogija, - Cena : 612 din. Ako se

direktno poru~i od izdava~a - 512 din.

VLA[KA GOZBA, I - III, roman, oko 1450 str.Bro{.

povez. Cena : 2560 din. Ako se direktno poru~i od izdava~a

- 2100 din. Tvrd povez : 3200 din. Ako se poru~i direktno

od izdava~a - 2850 din.

20. Va{ari Hiperboreje . 20 cm. Oko 140 str. - 280

din. - Direktno od izdava~a : 180 din.

21. RUSAQE (Zamka za ptice) . 20 cm. 80 str. - 240

din. Direktno od izdava~a : 140 din.

22. Tuga golema. 20 cm. 148 str. - 280 din. - Direktno

od izdava~a : 18 0 din.

23. ISTO^NIK. Odlomci; godovi, pawevi i

strugotina... 20 cm. Oko 132 str. - 270 din. -

Direktno od izdava~a : 170 din.

24. Muzej Nemogu}eg Ratara. 20 cm. 136 str. - 310 din. -

Direktno od izdava~a : 210 din.

25. Usamqeno drvo, I . 20 cm. 164 str. - 320 din. -

Direktno od izdava~a : 220 din..

125

ZA[TO?

Neotu|ivo je pravo svakog pisca, da

objavquje svoja dela - o svom ruvu i kruvu. Uz

pomo} kolega, prijateqa, dobrotvora... mecena...

Dok se nove i prave mecene ne pojave, Mobarov

institut predstavqa jednu od najpouzdanijih

neformalnih institucija na{eg izdava{tva,

kulture i kwi`evnosti. ZAVETINE od svoga

osnivawa, a i danas, u tome vide svoju misiju

i {ansu.

Najmawe je, mecena, kroz vekove, bilo

umetnika, pisaca : ali, zar neki pisci koji su

stekli veliki imetak ne bi mogli biti

mecene? Novope~eni bogata{i i cicije

nikada ne}e biti mecene... Mecenat je

plemenit. U totalitarnim dru{tvima staru

ulogu mecenata preuzimalo je dru{tvo i

dovodilo je do apsurda... Sada kada se ona

raspadaju , dok jo{ uvek traju neototalitarna

dru{tva, tzv. sponzori su daleko od nekada{we

uloge mecenata...

Da li }e se pojaviti nove mecene i kojim }e

126

slojevima dru{tva pripadati?...

Kwi`evni mobar, u~esnik kwi`evne mobe, onaj

koji radi na knji`evnoj mobi : to je Osniva~

bio godinama, decenijama, kao i mnogi drugi.

Mobarov institut pi{~evih izdawa, pripada

kwi`evnim mobarima, svim u~esnicima

kwi`evne mobe, kakvih je uvek bilo i kakvih }e

uvek biti dok je sveta i veka.......

Mobarov institut i ZAVETINE ne

{tancuju velike tira`e....

127

Ne ~eznite za

besplatnim

kwigama i

~asopisima, jer

onda sawate o

propasti

istinski

nezavisnih

izdava~a!!!

Naruxbenica

ZAVETINE Plus ultra : Mobarov institut :

Miroslav Luki}, 11000 Beograd, Serdar Janka

Vukoti}a 1 / 13. Dinarski `iro - ra~un izdava~a kod

PO[TANSKE [TEDIONICE A. D. Beograd : 40803

- 625 - 9 - 7550 - 8888 - 43889923. Devizni ra~un kod

PO[TANSKE [TEDIONCE A. D. Beograd broj :

100059797. E - mail : ZAVETINE@VERAT.NET

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Ovim neopozivo naru~ujem slede}e naslove (navesti koje):

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

129

Ovim se pretpla}ujem ( na slede}e ~asopise, almanahe

ZAVETINE Plus ultra, UMETNOST MAHAGONIJA,

DRVO @IVOTA, VELIKA MAGAZA, podvu}i) :

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

130

Molim vas da mi uobi~ajenom po{tom po{aqete

naru~ene kwige ili ~asopise na slede}u ta~nu adresu :

Poru~ilac ( Ime, prezime; adresa stana; broj

telefona; E - mail ) :

Na~in pla}awa (gotovina : po{tanska uputnica;

virmanski; valuta) :

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

131

PODSETNIK.

BELE@NICA...

132

133

Mobarov institut : ZAVETINE

11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13, tel. : 5334 - 899

134

Mobarov institut : ZAVETINE

11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13, tel. : 5334 - 899

Izdava~

Mobarov institut

Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1

Zavetine

Mi{qenovac, 12254 Rabrovo (Ku}a Luki}a)

Priprema i {tampa

Studio srpskih bibliofila

Bela manufaktura Press,

Mi{qenovac (Ku}a Luki}a)

Urednik Celokupnoga Opusa

Aleksandar Luki}

Urednik ovog izdawa

Dimitrije Luki}

Tira` : 1000

© Miroslav Luki}

135

Miroslav Luki}

MUZEJ NEMOGU]EG RATARA

Fatamorgana Kompleksa SPASOVO

Tre}e izmeweno i dopuweno izdawe

24. kwiga Opusa N°° 1 : Umetnost

mahagonijaKrajem 2000.

CIP - katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

886 . 1 - 4

LUKI], Miroslav

Muzej Nemogu}eg Ratara : fatamorgana

kompleksa Spasovo : eseji o drevnoj svetlosti

/ Miroslav Luki}. - 3. , izmeweno, pro{ireno

izd.. - Beograd : Mobarov institut pi{~evih

izdawa ; Rabrovo : Zavetine, 2000 (Rabrovo :

Bela manufaktura Press ) . - 135 str. ; 20 cm.

(Umetnost mahagonija : opus n° 1, 1968 - 2000 ; kw.

24)

(Dela Miroslava Luki}a : u 25 kwiga)

Tira` 1000.

ID = 87122444

137