Maturski Aleksandra Patkovic (1)

Средња школа “Никола Тесла“

Брод, Краља Петра Ι Ослободиоца бб

Матурски рад из књиговодства

РАСПОДЈЕЛА ДОБИТИ

Ментор: Ученик:

Чедо Жарић, проф Александра Патковић, IV-1

Брод, јун 2011. год.

С А Д Р Ж А Ј

Страна

Увод............................................................................................................................................3

1. Приходи – расходи................................................................................................................7

1.1. Структура биланса успјеха...........................................................................................81.2. Шематски приказ биланса успјеха...............................................................................9

2. Утврђивање добити.............................................................................................................10

3. Распоређивање добити.......................................................................................................11

3.1. Шематски приказ распоређивања добити.................................................................11 3.2. Шематски приказ распоређивања добити из ранијих година .................................12 3.3. Покриће губитка...........................................................................................................12

Примјер за књижење...............................................................................................................

5. Закључак..............................................................................................................................26

Прилог......................................................................................................................................27

Прилог 1...................................................................................................................................27Прилог 2...............................................................................................................................28Прилог 3...............................................................................................................................29Прилог 4...............................................................................................................................30Прилог 5...............................................................................................................................31Прилог 6...............................................................................................................................32

Литература...............................................................................................................................33

2

УВОД

Добит предузећа је категорија, која, када се разматра, углавном веже за друштва каптала, друштва ограничене одговорности (Д.О.О.) и акционарска друштва (А.Д.) . Разлог томе је што су ове две правне форме предузећа најзаступљеније форме организовања средњих и великих предузећа. Добит износ увећавања капитала предузећа, реализован његовом зарађивачком способношћу, означеном као рентабилност. Наиме, основни циљ сваког предузећа јесте максимизирање добитка у дугом року1 . Да би тај циљ остварило, предузеће мора да располаже одређеном пословном имовином (материјална и нематеријална), коју улаже у производном процесу и уз поштовање основних економских принципа (рентабилност, екномичност и продуктивност) ствара вриједност која је већа од уложене. Управо та разлика између више остварене и ниже уложене вриједности, може се дефинисати као добит предузећа, али уз услов да буде тржишно верификована, односно потврђена. Ово ће бити омогућено, само уколико предузеће успије да пласира и прода своје производе (услуге) на циљном тржишту. Продајући производе на циљном тржишту, предузеће остварује приход. Приходи се могу дефинисати као повећања средстава предузећа, која не прати обавеза враћања, до којих је дошло по основу реализованих учинака, финансијских пласмана или по основу неких случајних, непредвидивих околности.У оквиру за припрему и презентацију финансијских извјештаја приходи се дефинишу као повећања средстава која предузећу доносе економске користи, осим повећања везаних за унос имовине од стране власника предузећа.Наспрам прихода, стоје расходи који се признају у билансу успјха, када дође до самњења будућих еконмских користи које је повезано са смањењем средстава или повећањем обавеза, и које се може поуздано измерити. То у ствари значи, да признавање расхода настаје истовремено са признавањем пораста обавеза или смањења средстава (на примјер, обрачуната примања запослених или амортизација опреме).2

Обрачун периодичног резултата врши се сучељавањем прихода и расхода у једном обрачунском периоду.

Само при обрачуну тоталног резултата долази до подударности између прихода и прилива, с једне, и расхода и одлива, с друге стране.

На основу наведеног треба уочити да:

приходи представљају стварно настале (зарађене) приходе у периоду, док

приливи могу бити везани:

за приходе који су зарађени у претходном периоду,

за приходе који су зарађени у текућем периоду или

за приходе који тек треба да буду зарађени.

Билансни контни оквир, чија је примјена у Републици Српској започела почетком 2000.год., уважава подјелу прихода на четири категорије:

1 Према проф др Јован Родић2 Оквир за припрему и презентацију финансијских извјештаја

Расподјела добити Александра Патковић, IV-1

1. пословне,

2. финансијске,

3. остале (ванредне) и

4. ревалоризационе приходе.

Критеријуми за класификацију прихода бирају се у зависности од тога које се информације о приходима сматрају значајним. У том смислу, треба имати на уму да класификација прихода у Контном оквиру за предузећа и задруге није иста као код, нпр., банака и других фин. организација.

За редовне приходе карактеристично је то да су очекивани, предвидиви, како по основу висине тако и динамике. На примјер, приходи од продаје робе обично настају у моменту продаје робе – управа предузећа тачно зна колика је вриједност продате робе, колико је робе могуће продати у одређеном периоду, кад се може очекивати наплата потраживања, итд.

У редовне приходе се обавезно укључују пословни и финансијски приходи.

Под оствареним пословним приходима подразумијевају се приходи остварени пословањем за које је организација регистрована. У трговинским предузећима то би, значи, били приходи од продаје робе на домаћем и на страном тржишту, затим приходи од субвенција, дотација регреса и компензација. Сви ови пословни приходи утврђују се по принципу тзв. фактурисане реализације (умјесто наплаћене или наплативе), што значи да се оствареним приходом сматра приход за који је настао дужничко-поверилачки однос према Закону о облигационим односима. Приходе од финансирања чине приходи из односа са повезаним предузећима, од финансијских улагања и камата, као и приходи од позитивних курсних разлика и осталих финансијских трансакција.

Ванредни приходи се појављују изненада и нису повезани са обављањем основне дјелатности предузећа. Њихова висина и динамика се тешко могу планирати

Остале (ванредне) приходе чине приходи од продаје нематеријалних и материјалних улагања, као и од продаје дугорочних финансијских улагања, затим вишкови, приходи од пенала, награда, отписа, потраживања повјерилаца, приходи из ранијих година и сл.

Вредновање прихода подразумијева одговор на питања:

• када се приход може сматрати оствареним, те

• како утврдити висину прихода?

Одговор на прво питање саджан је у принципу реализације, према коме се приход може сматрати оствареним тек када је верификован на тржишту.

моментом прихватања испоруке од стране купца

наплатом испоручених производа, услуга и робе

4


окончањем процеса производње

Принцип да се приход књижи онда кад купац прихвати испоруку назива се принципом (фактурисане) реализације.

Овај принцип је најзаступљенији, јер се сматра:

• да продају не треба везивати за наплату – ако наплата није извршена одмах, књижење прихода од продаје прати књижење потраживања од купаца,

• да обезбјеђује правилну временску алокацију прихода.

Проблеми који прате овај принцип вежу се за чињеницу да се њиме у обзир не узимају трошкови који се могу појавити након продаје, поврати робе од купаца, ризици у вези са наплатом, итд.

Принцип наплаћене реализације означава ситуације у којим се приходи од продаје признају на готовинској основи. То су или би могле бити следеће ситуације:

• продаја у малопродаји за готов новац,

• продаја на кредит, односно на отплату и

• продаја кад постоји висок степен ризика наплате.

У пракси се редовно појављује само прва ситуација.

За утврђивање висине прихода од продаје релевантно је тржиште, односно тржишна цијена.

Приходи од продаје унутар предузећа, односно приходи по основу интерне реализације књиже се само ако су у предузећу идентификовани пословни сегменти, а на ниову тих сегмената се прати остварење интерног финансијског резултата (кроз интерне билансе успјеха)

Из укупних прихода предузећа покривају се укупни расходи, и то: - Пословни расходи- Финансијски расходи- Ванредни (остали) расходи- Ревалоризациони расходи

Пословне расходе чине материјални трошкови и амортизација, нематеријални трошкови, укалкулисане зараде и набавна вриједност продате робе и материјала.

Под материјалним трошковима подразумијевају се: трошкови материјала, енергије, резервних дијелова и ситног инвентара, као производи и услуге.Ови трошкови евидентирају се на контима класе 5 – Расходи, и то на групама 51 – Трошкови материјала и 53 – Производне услуге.

Амортизацјија обрачуната по прописаним стопама покрива се из укупног прихода, а евидентира се на контима групе 54 – Трошкови амортизације и трошкови резервисања.

5


Под нематеријалним трошковима подразумијевају се накнаде трошкова запосленима (ауторски хонорари, дневнице за службена путовања, накнаде за трошкове превоза на рад и са рада), затим трошкови репрезентација, премија осигурања, банкарске услуге и чланарине удружењима. Ови трошкови евидентирају се на контима класе 5 – Трошкови , група 55 – Нематеријални трошкови.

Под трошковима зарада подразумијева се обрачунати износ бруто зараде која запосленима припада за време проведено на раду, као и накнаде зарада. Поред нето зарада , порези и доприноси на зараде такође се третирају као трошкови. Укалкулисане зараде и порези евидентирају се на контима класе 5 – Трошкови, групе 55 – Зараде, накнаде и порези.

Набавна вриједност продате робе на домаћем или иностраном тржишту евидентира се на контима класе 5 – Расходи, групе 50 – Набавна вриједност продате робе.

Финансијске расходе чине расходи из односа са повезаним предузећима, камате, обрачунате негативне курсне разлике и остали расходи финансирања. Ови расходи се евидентирају на контима класе 5 – Расходи, групе 56 – Финансијски расходи.

Остали и ванредни расходи се такође евидентирају на класи 5 – Расходи, група 57 – Ванредни расходи, а чине их: неотписана вриједност продатих (отуђених) нематеријалних и материјалних улагања, мањкови, казне, пенали, штете, отписана ненаплатива потраживања и остали ванредни расходи.

КРАЈ УВОДА

У овом матурском раду, чија тема је гласила „Расподјела добити“, покушала сам да дам неко суштинска објашњења шта је то добит предузећа, како се утврђује и расподјељује. Свако предузеће, зависно од правне форме и циљева пословања, као и од усвојених пословних политика од стране менаџмента, имаће другачије захтјеве у погледу расподјеле добитка. Ово свакако зависи и од различитих интереса, власника (акционара) и менаџмента, који су у већини случајева супростављени.

Одговор на задату тему, дат је више са рачуноводственог аспекта, с обзиром да је пред мене и постављен захтјев из рачуноводствене области, мада, за што боља објашњења, морала сам мало да се дотакнем и менаџерских аспеката разматрања задатог проблема.

За наведено, користила сам се најновијом литературом из ове области. Такође увелико су ми помогле добронамјерне сугестије професора Чеде Жарића, којем би се овом приликом и захвалила, на пруженој помоћи, не само током израде овог рада него и на подршци и уложеном труду, током мог цјелокупног срењношколског образовања , за које нас је научио много чему, да будемо добри економисти и још бољи људи.

ХВАЛА

6


1. ПРИХОДИ - РАСХОДИ

7

РАСПОРЕЂИВАЊЕ УКУПНИХ ПРИХОДА

ПОСЛОВНИ ПРИХОДИод продаје робеод премија, субвенцијадруги пословни приходи

ПОСЛОВНИ РАСХОДИтрошкови материјалатрошкови зарадаамортизацијанематеријална улагањанабавна вредност продате робе

ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ ФИНАНСКИЈСКИ РАСХОДИ

ОСТАЛИ ВАНРЕДНИ ПРИХОДИ ОСТАЛИ ВАНРЕДНИ РАСХОДИ

УКУПАН РЕЗУЛТАТ


Резултат предузећа се не утврђује збирно, већ он представља збир или разлику три резултата, односно три међурезултата из три подбиланса биланса успјеха. То су пословни резултат, резултати финансирања, остали и ванредни резултат.

Укупан приход и његова расподела књиговодствено се исказују на контима класе 7 – група 71 – Закључак рачуна успеха

1.1. Структура биланса успјеха

Подаци које треба унијети у биланс успјеха у ствари су дио главне књиге, тј. подаци које припрема финансијско књиговодство из своје главне књиге. Контним оквиром су предвиђена конта класе 7 – Отварање и закључак рачуна стања и успјеха, и то за закључак рачуна успјеха посебна група конта – 71. Закључивањем ових конта успјеха утврђује се и добитак / губитак преко конта групе 72 – Рачун добитка и губитка.

8


1.2. Шематски приказ биланса успјеха

I. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ 1. Пословни приходи2. Пословни расходи

а) Пословни добитак (1-2)б) Пословни губитак (1-2)

II. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ 3. Финансијски приходи4. Финансијски расходи

а) Добитак финансирања (3-4)б) Губитак финансирања (3-4)

III. ОСТАЛИ И ВАНРЕДНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ 5. Непословни и ванредни приходи6. Непословни и ванредни расходи

а) Остали и ванредни добитак (5-6)б) Остали и ванредни губитак (5-6)

A. БРУТО РЕЗУЛТАТ ПРЕДУЗЕЋА (1) Бруто добитак ( Iа+IIа+IIIа)(2) Бруто губитак (Iб+IIб+IIIб)

Б. ДОБИТАК И ГУБИТАК(1) Добитак (А1-А2)(2) Губитак (А2-А1)

B. ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ ИЗ ДОБИТКА

Г. НЕТО РЕЗУЛТАТ ПРЕДУЗЕЋА

9


2. УТВРЂИВАЊЕ ДОБИТИ

10


3. РАСПОРЕЂИВАЊЕ ДОБИТИ

Из остварене добити у годишњем обрачуну предузеће накнађује порез на добит, док остатак представља нераспоређену добит.

Та нераспоређена добит у годишњем обрачуну се књижи у корист конта 321 – Нераспоређена добит.

Нераспоређена добит из претходне године распоређује се за покриће губитака из ранијих година, повећање трајног капитала, дивиденде и друге накнаде улагачима, резерве, учешће у добити запослених, односно менаџерски уговори и за друге намјене. Кориштење нераспоређеног добитка, зависи свакако од одлука власника и менаџмента предузећа. Њихови интереси су често супростављени, јер заступају различите интересе. Власници желе што више добитка извући из предузећа, и присвојити себи, док менаџери желе да што више оствареног добитка задрже у предузећу, како би финансирали његов раст и развој. Међутим и расподјела добитка, требало да буде у функцији остварења основног циља предузећа3, а да би се то постигло менаџмент и власници требали би се придржавати следећег хијерархијског распореда приликом расподјеле оствареног добитка, односно добитка умањеног за порез, односно нераспоређеног добитка:4

- Покриће губитка и успостављање дугорочне финансијске равнотеже 5

- Довођење резерви на законски прописан ниво (10 % основног капитала)

- Дивиденде на преференцијалне акције- Накнаде менаџерима по основу менаџерских уговора- Остале накнаде

III.1. Шематски приказ распоређивања добити

3 Према проф. др Јован Родић, основни циљ предузећа је максимизирање добитка на дуги рок4 Према проф. др Драган Ј. Микеревић, Напредни стратешки финансијски менаџмент5 Дугорочна финансијска равнотежа (стабилност) подразумијева однос дугорочно везане имовиме (стална имовина, сталне залихе и губитак исказан на страни активе) и трајних извора финансирања (капитал, дугорочне обавезе и резервисања).

11

ОСТВАРЕНА ДОБИТОСТВАРЕНА ДОБИТ

Порези из добитакПорези из добитак

Нераспоређена добитНераспоређена добит


III.2. Шематски приказ распоређивања добити из ранијих година

III.3. Покриће губитка

Предузеће ће имати губитак у свом пословању ако не оствари укупан приход у висини потребној да се из њега покрију укупни расходи (пословни, финансијски и ванредни). Губитак ће такође бити исказан уколико предузеће не оствари добит у висини потребној да се из те добити надокнаде по основу пореза и доприноса из резултата. Губитак из претходне године, по правилу, покрива се у текућој години.

Губитак се покрива из нераспоређене добити претходне године или средствима резерви. Покриће губитака је могуће и отписом потраживања од повјерилаца или на терет сопственог капитала.

У билансу стања губитак се исказује на контима групе 29 – Губитак.

12

НЕРАСПОРЕЂЕНА ДОБИТНЕРАСПОРЕЂЕНА ДОБИТ

Покриће губитака из ранијих годинаПокриће губитака из ранијих година

Повећање трајног капиталаПовећање трајног капитала

Дивиденде и друге накнаде улагачимаДивиденде и друге накнаде улагачима

РезервеРезерве

Учешће у добити запосленихУчешће у добити запослених

Остале намјенеОстале намјене


13


Литература

1. Познанић, Л. Вера, Рачуноводство за 4. Београд, 2005

2. Шкарић, Ј. Ката, Финансијско рачуноводство, Београд 2006

3. Шњегота Душко, Примјена МСФИ кроз билансни контни оквир, Бањалука

2010

4. Микеревић, Ј. Драган, Напредни стратешки финансијски менаџмент,

Бањалука 2010

5. Међународни рачуноводствени стандарди

6. Међународни стандарди финансијског извјештаја

14


Датум предаје: ______________

Комисија:

Председник _______________

Испитивач _______________

Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

15

Maturski Aleksandra Patkovic (1)

Documents

Transcript of Maturski Aleksandra Patkovic (1)