ecHo

2

Copyright 1999. by . All rights reserved.

3

1.

, (. , Hmros) () , . . , ; , , , .

? , , , ? () (, ) , , , ? , , ?

4

, . IV . . . . , , . , .

5

2.

. (1193. 1183. . . .), , (, XII XI . . .). ; , , ? XI . . .; , X IX . . ., , , 700. . . .

: (IX . . .); (VI . . .) ( ) (688. . . .); ( , 6. 648. . . .); VIII VII . .

6

., , , ( ), 690. . . . . , ! , , 400 ( ), 900. . . ., .

, : . , 486. : , , , , ; ()? , XIX . , . IX . . ., . ... .

900. 700. . . .

7

3. ,

. , , , , , , , , . ( ), , , , , , , . : , ( ) .

. , : , . , . , , , () .

.

8

, ( ), () . ( : , , , , , , ; .).

, , , , , .

9

4.

. , , , . (John Myres) . , : , , , , , () .

1897., (Samuel Butler) ? (Homer Who was she?) . ( ) (Homer's daughter), , (Andrew Dalby) (Rediscovering Homer). , .

10

. , . ( ) , . (III I . . .). , , . (- ).

, , - , , .

11

5.

. .

, , , . , . , , . , , .

, . ; , . ( , X . . ., .). , , . , . , .

12

( , , .).

. , , , . , . , , .

, ( , 1895. .) . , , ( , ).

13

6. ;

, . () , , ( ) , . ; .

, , , . , , , . .

, , , . , , :

14

, ; .

15

7. ,

. , : ( ). , , . ( .).

, . . ; . , , . . ( . , , , ; , , .).

, ,

16

. , , . . , ; , . ( 1925. , ; .).

17

8. . ,

, , , , ( ), ( ), .

. , . . . , : , , . . , () , .

, , , . , , . ? ,

18

?

19

9.

, ( ), . . , . . , , . ( ). .

( ), . , , .

20

, .... - ,

, , .

ecHo

Marko Kraji

Istina i legenda o

Homeru

ecHo

Marko Kraji

2

Copyright 1999. by Marko Kraji. All rights reserved.

Istina i legenda o Homeru

3

1.

Homer, (gr. , Hmros) najstariji pesnik antike Helade (Grke) i najstariji evropski pesnik, ve vekovima stavlja na muke sve one koji se iole zainteresuju za njegov ivot i dela. Njegovu pesniku snagu s retkom jednodunjou i velikim potovanjem priznavali su svi narodi svih vremena. Istovremeno, to priznavanje nenadmanih osobina Homerove poezije je i jedino u emu se svi slau; im rasprave dou do Homerove linosti, nastaje potpun raskorak u miljenjima i stvaraju se mnoge hipoteze, tvrdnje i negiranja, kao i isticanja da su sve raspoloive injenice samo legenda i mit.

Ko je u stvari bio Homer i da li je uopte postojao? Ako je postojao, gde, kada i u kakvim uslovima je iveo i pevao, i ta je uticalo na razvie njegove izvanredne pesnike obdarenosti? Da li je on ispevao Ilijadu u kojoj je opevana ahajska (helenska) opsada maloazijskog grada Troje (Iliona, Ilijuma) i Odiseju koja govori o lutanjima itakog kralja Odiseja nakon trojanskog rata odnosno, da li je on stvorio jezgro oko kojeg su izgraeni kasniji delovi, ili je samo dopevao, umetniki usavrio i grupisao ve postojee profane epske pesme? Napokon, da li je Homer ispevao i ostale epove koji mu se pripisuju, ili bar deo njih?

Zbog svih ovih neizvesnosti i otvorenih pitanja, postaje

Marko Kraji

4

shvatljivo zato je u svetskoj nauci i knjievnosti nastalo takozvano homersko pitanje. Postavio ga je jo sredinom IV v. pre n. e. filozof Aristotel i ak napisao i jednu knjigu pod istim naslovom. Pa ipak, iako se ovim pitanjem bavila i jedna takva umna glava, homersko pitanje je ostalo otvoreno i nereeno sve do danas. Rasprave o Homeru teku od jedne zagonetke do druge, a da niko nije u stanju da se u svojim konstatacijama osloni na bilo kakav pouzdaniji podatak.

Istina i legenda o Homeru

5

2. Prvu zagonetku oko Homerove linosti predstavlja vreme u

kojem je iveo. Neki kau da je iveo u vreme trojanskog rata (1193. 1183. g. pre n. e.), koji je bio velika inspiracija za njegove epove, ili nekih ezdeset do sto godina docnije (dakle, negde u XII ili XI v. pre n. e.). Istoriar Tukidid pie da je Homer iveo mnogo godina nakon trojanskog rata; da li to mnogo znai pedeset, sto, dvesta ili vie stotina godina? Filolozi Aristarh i Krates stavljaju ga u XI v. pre n. e.; a jedan od najsvestranijih helenskih naunika Eratosten, u period od X IX v. pre n. e., ali ga smatra savremenikom pesnika Hesioda koji je iveo, kako to pokazuju novija istraivanja, oko 700. g. pre n. e.

I ostali antiki izvori pominju veoma razliita vremena: da je bio savremenik spartanskog zakonodavca Likurga (IX v. pre n. e.); da je bio savremenik lidijskog kralja Giga (VI v. pre n. e.) i da je iveo u vreme upada Kimeraca (koji su poistoveeni sa Kimercima iz Odiseje) u Anadoliju (688. g. pre n. e.); da je bio savremenik satiriara Arhiloha (iz ijeg ivota je bar potpuno sigurno utvren jedan dan jer je odrastao za vreme pomraenja sunca na ostrvu Tasu, za koje su astronomi tano izraunali da je bilo 6. aprila 648. g. pre n. e.); da je iveo u VIII ili VII v. pre n. e., jer je, navodno, sastavio natpis na grobu frigijskog kralja Mide (Mide s magareim uima),

Marko Kraji

6

koji je umro oko 690. g. pre n. e. Ostali antiki autori ne izlaze iz tih granica. Uostalom, dosta su iroke skoro pola milenijuma! Ipak, najprihvatljiviji podatak dolazi od istoriara Herodota, koji navodi da je Homer iveo ne kasnije od 400 godina (pre njega), to znai oko 900. g. pre n. e., ili neto kasnije.

U jednom se ipak svi antiki autori slau, a iskopavanja u Troji to i potvruju: da Homer nije bio savremenik trojanskog rata. Uostalom, to priznaje i on sam u 486. stihu drugog pevanja Ilijade: Recite mi sada, vi Muze, koje ivite na Olimpu, jer ste boginje koje znaju sve, a mi ljudi samo na osnovu pripovedanja; recite mi ko behu vojskovoe i vladari Danajcima (Helenima)? Do tog saznanja doao je i Hajnrih liman, koji je sedamdesetih godina XIX v. iskopao ostatke legendarne Troje iz brda Hisarlika u Turskoj, iako je eleo da dokae upravo suprotno. Ali da je Homer boravio u Troji i Trojadi negde u IX v. pre n. e., u to je bio gotovo ubeen. Samo tako bi se moglo razumeti to je Troju opisao kao veliki grad sa akropolom zvanom Pergamon... to vie to je u njegovo doba svaki grad imao akropolu.

Danas je uglavnom prihvaeno miljenje da je Homer iveo negde u rasponu od dva veka izmeu 900. i 700. g. pre n. e.

Istina i legenda o Homeru

7

3. Kao podaci o vremenu, isto tako se razilaze i sasvim su

nepouzdani i podaci o Homerovom zaviaju. Sedam antikih gradova otimalo se za ast da su Homerov zaviaj Smirna, Rod, Kolofon, Salamina, Ij, Arg i Atina, a pored njih pominju se i Hij, Itaka, Pil i Kima. Kad je vizantijski pisac Suid sabrao sve antike izvore (danas delimino nepoznate), naao je u njima jo Trojadu, Lidij, Kipar, Knos, Mikenu, Rim, Grinij i Lukani. Sauvalo se i takvo objanjenje: Domovina mu je bila beskrajno nebo a majka ne smrtna ena, nego (muza deklamacije) Kaliopa.

Za veinu navedenih mesta moe se predpostaviti ta je uzrok njihovom miljenju da su Homerov zaviaj. Itaka, Pil i Arg mislili su to zacelo zato to Homer naroito slavi junake iz tih gradova: Odiseja s Itake, Nestora iz Pila i Diomeda iz Arga. Atinu kao Homerov zaviaj smatrao je filolog Aristarh, jer je Smirna bila toboe atinsko naselje. Neki su opet mislili da su Homerov zaviaj samo zato to je pesnik izvesno vreme boravio u njihovim mestima, ili to je, navodno, neki od njegovih (mitskih) predaka tamo iveo.

U kasnijim vremenima neki su u svojim nagaanjima o Homerovom zaviaju toliko zastranjivali da su ga nalazili ak u Egiptu ili Italiji. To je navelo satiriara Lukijana da se svemu tome naruga u svojim Istinitim pripovetkama, gde navodi da se sastao sa

Marko Kraji

8

Homerom kad je pohodio Elisej (Ostrvo blaenih gde u blaenstvu ive due junaka i asnih ljudi nakon smrti), od koga je saznao da je on (Homer) bio Vavilonac. (Uzgred reeno: nasuprot Lukijanu, uveni helenski filozof i matematiar Pitagora, koji je verovao u metempsihozu da se dua nakon neije smrti nastanjuje u nekom drugom oveku, ivotinji ili biljci tvrdio je da je u nekoj od svojih brojnih inkarnacija, jednom siao i u Had, mrani podzemni svet gde borave due umrlih, i da je tamo video Homera obeenog o drvo i Hesioda vezanog lancima za stub; obojica behu okrivljeni da nisu dovoljno potovali Bogove.).

Ipak, od svih predanja o zaviaju velikog pesnika najstarije, a u antici i najvie rasprostranjeno, zacelo je ono po kojem se Homer rodio u Smirni, i po kojem se od roenja zvao Melesigen, po svoj prilici zato to je roen na praznik u ast tamonjeg renog boga Meleta.

Istina i legenda o Homeru

9

4. Rezultanta svih ovih nepoznanica vezanih za sve okolnosti oko

Homerovog ivota i linosti vodila je esto do veoma neoekivanih i oprenih zakljuaka. Jedan od njih, najskeptiniji, isticao je da Homer nikada nije ni postojao, pa da se zato o njegovoj linosti ne moe ni govoriti. Engleski arheolog Ser Don Majers (John Myres) je rekao da je svet homerskog pesnitva besmrtan upravo zato to nikada i nigde nije postojao osim u pesnikovoj mati. tavie, ni samo ime Homer nije helensko i znai: peva, sastavlja, aed, rapsod, a po nekima je ak i sinonim za re slepac ili slepi pesnik, ili zajedniko ime za sve (slepe) pesnike.

Godine 1897., ameriki profesor Semjuel Batle (Samuel Butler) okirao je javnost delom Homer Ko je ona bila? (Homer Who was she?) tvrdei da je Ilijadu napisala ena. Tu ideju je kasnije razradio engleski pisac i pesnik Robert Grejvs (Robert Graves) u svom romanu Homerova ki (Homer's daughter), kao i engleski lingvista, prevodilac i istoriar Endrju Delbi (Andrew Dalby) u svom delu Ponovno otkrivanje Homera (Rediscovering Homer). Meutim, najnovija shvatanja i saznanja sve se vie priklanjaju hipotezama o autentinosti Homerove linosti.

Iz antikih vremena sauvano je do danas desetak Homerovih biografija. Verovatno je najstariju napisao Artemon iz Klasomena, od

Marko Kraji

10

koje je sauvana samo jedna reenica. Platonov uenik Herakleid Pontik (iz Ponta) napisao je o Homeru dve knjige, iz kojih nije sauvano nita. Nekoliko odlomaka starijih autora sauvano je u radu aleksandrijskih bibliotekara (III I . . .). Jedna od Homerovih biografija pripisuje se pogreno Plutarhu, a druga Herodotu, takoe pogreno. Iz vizantijskog doba sauvana je biografija Homera u dva rukopisa koju je nepoznati autor pripisao Herodotu (Pseudo-Herodotova biografija Homera).

Koristei se sauvanim biografijama, odnosno njihovim delovima, i najzad Pseudo-Herodotovom biografijom Homera, moe se sastaviti kratka Homerova biografija, ili neto to bi se moglo tako nazvati.

Istina i legenda o Homeru

11

5. Majka najuvenijeg helenskog i svetskog pesnika zvala se

Kriteida. O Kriteidi i Homerovom roenju poznato je nekoliko predanja u kojima izrazito dominiraju elementi mita.

Po jednom, Kriteida je maloazijska nimfa koja je Meletu, bogu istoimene reke kraj Smirne, rodila sina Melesigena. Prema drugom predanju, Kriteida je bila ki Apela iz Kime. Apel je na samrti poverio Kriteidu svom bratu Meonu, ali je ovaj devojku obeastio, a zatim je udao za izvesnog Femiju iz Smirne. Jednog dana, dok je prala rublje na reci Melet, Kriteidu su spopali poroajni bolovi i tu je rodila deaka.

Neki opet kau da je Kriteida ki Melanopa iz Magnezije, koji je doao u Kimu u vreme osnivanja grada. Melanop je na samrti poverio ker izvesnom Kleanaktu; kada je kasnije Kriteida zatrudnela od jednog neznanca, njen tutor je u gnevu naloio izvesnom Ismeniji iz Beotije da je odvede u Smirnu koju je upravo osnovao Tezej. (Prema najnovijim iskopavanjima engleskih arheologa, Smirna je osnovana u X v. pre n. e., razume se ne od mitskog Tezeja.). Tamo je Kriteida, na obalama Meleta, rodila Melesigena Homera. Nakon roenja deteta, ona je napustila Ismeniju i sama je odnegovala deaka. Kasnije se udala za uitelja Femija, koji je na najbolji nain vaspitao Homera. (Ali prema Diodoru, Homerov uitelj je bio

Marko Kraji

12

Pronapid, koji je koristio pismo Pelazga.). Poznato je i predanje po kojem je Kriteida ivela na ostrvu Josu

i da se sjedinila s jednim demonom iz pratnje muza. Da bi prikrila svoju trudnou, ona je pobegla sa Josa, ali su je pirati zarobili i odveli u Smirnu, gde se mladom devojkom oenio lidijski kralj Meon. Kriteida je na obalama reke Meleta rodila deaka, ali je ubrzo nakon poroaja umrla. Melesigena Homera je, kao svog sina, odgajio lidijski kralj.

Delfijska proroica Pitija proglasila je Homera Odisejevim unukom, odnosno sinom Telemaha i Nestorove kerke Polikaste a profesor Semjuel Batler (s istom pouzdanou, ali 1895. g.) sinom Telemaha i sicilijanske princeze Nausike. Prema miljenju svetenika iz Zevsovog proroita u Dodoni, a s takvim miljenjem su se slagali mnogi antiki autori, Homer je vodio poreklo od mitskog pevaa Orfeja ili Muzeja (takoe mitskog pevaa, kojega neki smatraju Orfejevim sinom).

Istina i legenda o Homeru

13

6. Homer nije odmah postao pesnik; prvobitno mu je zanimanje

bilo pomorac, a pesnik je postao tek nakon mnogih ivotnih iskustava. Na svojim putovanjima dospeo je do Afrike i Hispanije (panije) i, najzad na ostrvo Itaku, gde se (kako kau oni koji tvrde da je Homer iveo u vreme trojanskog rata i neposredno nakon toga) upoznao sa Mentorom, Odisejevim prijateljem. Mentoru je Odisej pred polazak u trojanski rat poverio na uvanje svu svoju imovinu i porodicu; od njega je Homer saznao sve o Odiseju.

Neki pak kau, a takve tvrdnje potiu jo iz antike, da je Homer iveo u Odisejevom domu i da je on ustvari peva Femije, koji se pominje u Odiseji. Femije je svojim pevanjem zabavljao prosce Odisejeve supruge Penelope, a kad se Odisej vratio i sve ih pobio, hteo se osvetiti i Femiju, ali je ovaj dokazao da s napasnicima nije imao nikakve veze samo im je pod prisilom pevao. Odisej mu je oprostio na molbu svoga sina Telemaha.

Slino kao u Femiju, Antika je videla Homera i u Demodoku, slepom pevau na dvoru feakog kralja Alkinoja, koji je na gozbi prireenoj u ast Odiseja ganuo itakog kralja do suza. Oni smatraju da se stihovi iz osmog pevanja Odiseje, kojima Homer predstavlja Demodoka, odnose na njega samog: Glasnik se pojavi tada vodei omiljenog pevaa, koga je najvie volela Muza te ga je obdarila

Marko Kraji

14

dobrim i zlom; liila ga onog vida a slatku mu dala pesmu.

Istina i legenda o Homeru

15

7. Sa svojih putovanja Homer se vratio siromaan, kao to je i bio.

Nastanio se u jonskom gradu Kolofonu, gde je sastavio i svoj prvi ep: Margit (o junaku glupaku). Ali mu se ubrzo vratila bolest oiju, za koju neki tvrde da ju je dobio na Itaki, i oslepeo je. (O Homerovoj slepoi najstariji podaci ne kau nita.).

Iz Kolofona Homer je otiao u rodnu Smirnu, ali se nije dugo zadrao u njoj. Napustio je Smirnu da bi putovao po svetu kao peva i pesnik. Put ga je naveo i do maloazijske kimske kolonije Neon Teik; tu je sloio ep o tebanskom ratu Tebaidu. Potom je, kao ve priznati pesnik, predloio gradu Kimi da ga opeva za stan i hranu ali je odbijen. Kau da su od tada svi pesnici izbegavali Kimu. (Koliki uticaj je Homer imao na drevni helenski svet najbolje se moe sagledati iz primera. Kada je kralj Panaid, navodno, u takmienju izmeu Homera i Hesioda dao prvenstvo Hesiodu, dospeo je u helenske poslovice kao personificirani slaboumnik; a cinik Zoil, koji je napisao knjigu protiv Homera, zasluio je opti prezir i njegovo ime je postalo sinonim za triave i zajedljive kritiare.).

Homer je izvesno vreme proveo u maloazijskoj Fokeji, gde je sada ve pod imenom Homer sastavio Malu Ilijadu, koju je prigrabio mesni pesnik Testorid i odneo na ostrvo Hij i izdao kao svoju. Homer je poao u poteru za njim, ali mu je na Hiju prireena

Marko Kraji

16

dobrodolica koja je mogla da ga kota i ivota, da se nije na vreme sklonio kod izvesnog pastira Glauka. Tu ga je otkrio Glaukov gospodar i uzeo ga za uitelja svoga sina. U takvim ivotnim uslovima koji su mu garantovali bar neku sigurnost Homer se i oenio, ali je i dalje iveo veoma skromno; kad se udavala jedna njegova kerka, nije joj mogao u miraz dati nita drugo osim jedan svoj ep Kipriju. (Godine 1925. naao se izdava koji je nudio milion dolara za autorsko pravo na taj Homerov ep, ali bi to bio loe uloen novac jer Kiprija i nije Homerovo delo; s njim ima zajedniko samo to to se bavi dogaajima koji su doveli do trojanskog rata.).

Istina i legenda o Homeru

17

8. Ostatak ivota Homer je proveo na Hiju. Tu je, delom na Hiju,

delom na putovanjima za koje mu se pruila prilika, sastavio Ilijadu, zatim pedesetak kratkih pesama, pa himne bogovima (Homerske himne), zatim parodiju na junake epove Batrahomiomahiju (Boj aba i mieva), i konano Odiseju.

Kao sedokosi starac Homer je dobio laskav poziv da poseti Atinu. Krenuo je na put, ali do Atine nije nikada stigao. Vetar i talasi odbacili su njegov brod na ostrvo Ij. Tu se na obali upustio u razgovor s mladiima koji su lovili ribu. Kada ih je upitao da li su ta ulovili, odgovorili su mu zagonetkom: Ono to smo ulovili, to smo ubili, a to nismo ostavili smo da pliva. Uzalud se Homer trudio da rei tu deaku zagonetku. Kad su mu na kraju rekli da su to vake, odgovorio im je (stihom) da kao valjivac to stvarno razume, ali je bio veoma potiten to mu je pored tela ostario i um.

Tu, na Iju, Homer je i umro, a njegova linost postaje samo maglovita i nejasna sena skrivena iza besmrtnih dela. Zagonetke oko njegove linosti, umesto da vremenom budu reene, postaju sve zamrenije. Da li je ljudski rod zauvek osuen da o najveem pesniku svih vremena ne sazna nita pouzdano? Uostalom, da li je uopte potrebno poznavati linost autora da bi se odalo priznanje njegovom delu?

Marko Kraji

18

9. Najzad se postavlja i pitanje kako su najznaajnija Homerova

dela Ilijada i Odiseja, koji su po slonom sudu antikih strunjaka nastali u Maloj Aziji (u onom delu koji je pripadao takozvanoj Joniji), dospeli u kontinentalnu Heladu. Na to pitanje postojala su dva odgovora. Po jednome, spartanski zakonodavac Likurg se upoznao s epovima za vreme svojih putovanja i doneo njihove prepise u Spartu. Istoriar Efor je ak tvrdio da se Likurg susreo sa Homerom na Hiju. Drugi je odgovor bio da je Hiparh, sin atinskog tiranina Pizistrata, prvi doneo Homerove epove u Atinu. U ovoj potonjoj verziji kae se i da je Hiparh prisiljavao rapsode da na sveanostima recituju Homera na prihvat (to jest naizmenino). Slina odredba pripisuje se i atinskom zakonodavcu Solonu.

Kasnije je nastala tenja da se ove dve tradicije poveu na taj nain to se Likurgu pripisivalo da je doneo u Heladu Homerove epove (bez obzira u kakvom su obliku oni bili), a da je onda Pizistrat iz njih sastavio Ilijadu i Odiseju. Tako rimski govornik Ciceron kae o Pizistratu da se za njega pripovedalo da je prvi Homerove knjige, ranije pobrkane, tako rasporedio kako ih sada imamo. A putopisac Pauzanije kae da je Pizistrat Homerove epove rastavljene i jedne pamene ovako druge onako, sakupljao....

Rimsko-hebrejski pisac i istoriar Josif Flavije, polemiui protiv

Istina i legenda o Homeru

19

helenske kulture i dokazujui nadmo hebrejske, pominje da neki kau da Homer ak nije svoje epove ostavio napisane nego da su bili prenoeni usmenim predanjem i da su kasnije sastavljeni iz vie pesama, te da zato sadre itav niz protivrenosti.

Marko Kraji

20

ecHo

Istina i legenda o Homeru