Marko Krajšić

— 32 —

14. Brojne legende o Aleksandru Makedonskom postoje i

širom islamskog sveta — od Maroka na zapadu do Indonezije na istoku. Mnogi smatraju da je tajanstvena ličnost Zulkarnejn („čovek s dva roga“), koju pominje „Koran“ („Kuran“), u stvari Aleksandar Makedonski. Postoje, međutim, i sasvim oprečna mišljenja po kojima Aleksandar kao idolopoklonik nikako ne može da bude Zulkarnejn iz „Korana“ koji je monoteist, vernik u Boga i Sudnji dan.

Zanimljivo je da je Aleksandar, kojeg je ranija iranska tradicija proklinjala kao uništitelja mazdaističke vere, do islamskog doba postao viteška i junačka ličnost. Takva promena verovatno je nastala zbog težnje dela iranskog plemstva da ozakoni njegov, time i svoj položaj, izvodeći poreklo Ahemenida od njega. Radi toga se tvrdilo da Aleksandrov otac nije bio Filip II Makedonski već persijski car Darab, čijeg je polubrata Darua (Darija III) Aleksandar potom zbacio s trona i oženio se njegovom kćerkom Roušankom (Roksanom).

Islamska tradicija o Aleksandru ne bavi se toliko njegovim istorijskim osvajanjem Persije i zbacivanjem Ahemenida koliko onim u šta se verovalo: da je njegovo božje poslanstvo bilo da širi po svetu prihvatanje jedinog boga. Vršeći svoju misiju, pripovedalo se, on je proputovao celi svet — od Španije do Kine — doživljavajući pri tom mnoge avanture. Jedna od omiljenih epizoda je gradnja golemog bedema protiv divljih naroda Jexuxa i Mexuxa (biblijskog Goga i Magoga, sinova Jafeta),

Istina i legenda o Aleksandru Makedonskom

— 33 —

koji su nastanjivali brdovite krajeve severa. Pripovedalo se da su pripadnici tih naroda bili visoki jedva oko dva lakta (oko jedan metar), da su išli potpuno nagi i da su imali po dva ogromna uva, pa su na jednom spavali a drugim se pokrivali. Odazivajući se molbama naroda koji su živeli niže njih, Aleksandar je izgradio neprobojnu gvozdenu i bronzanu branu preko planinskog klanca iz kojeg su se obično pojavljivali, koju ovi nisu mogli preći niti probiti. Kasnije se verovalo da je narod Jexuxa i Mexuxa iz noći u noć pokušavao probiti bedem ližući ga svojim poput noža oštrim užarenim jezicima, sve dok ga ne bi istanjili kao ljusku od jajeta. U osvit zore bi prestajali, govoreći: — Sutra ćemo se probiti! Ali kako nisu dodavali: „ako bude božja volja“, sutradan bi našli branu debelu kao što je i pre bila. Ipak, kaže predanje, oni će se probiti kad dođe sudnji dan, ispiće sve vode Tigra i Eufrata i uništiće sve prestupnike i nevernike.

Druga omiljena epizoda je putovanje kroz Zemlju tame do Izvora života. Naime, želeći da otkrije tajnu večnog života, Aleksandar je doznao da je bog stvorio izvor iza planine Kaf (planinskog venca koji okružuje zemlju) u Zemlji tame. Voda na tom izvoru bila je belja od mleka, hladnija od leda, slađa od meda, mekša od maslaca i mirisnija od mošusa. Aleksandrov vezir Hidr stupio je s vojskom u Zemlju tame, vodeđi sa sobom kobile i magarice čiju je mladunčad vezao na granici, kako bi one po svom materinskom nagonu našle put za povratak. Hidr je odista otkrio Izvor života, napio se i okupao — pa je tako stekao besmrtnost, ali kad se vrati po Aleksandra, s namerom da mu pokaže mesto, nije uspeo više da ga nađe.

Marko Krajšić

— 38 —

ecHo®