Ministar prosvete i nauke @arkoObradovi}, za Danas

Povodom hit filma

Tuck vision i Danasvas vode u svet [trumpfova

Ako NPS ne usvoji inoviraneprogrameza gimnazije done}u ih ja

Jo{ jedna reforma osnovne {kole

ΤΤinde Kova~ Cerovi}

Na jesen me|unarodni konkurs za izbor kompanije koja }e u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke rukovoditi uvo|enjem promena Sredstva za reformu programa obezbe|ena iz fondova Evropske unijeStr. 6-7.

[kole uKraljevu

spremne do1. oktobra

Strana 7

BESPLATNEUD@BENIKE dobi}e228.000 u~enika u Srbiji

Str. 2

kolaSPECIJALNO IZDANJE POVODOM PO^ETKA [KOLSKE GODINE ^ETVRTAK, 1. SEPTEMBAR 2011 WWW.DANAS.RS

TEMA DESANKA RADUNOVI],PREDSEDNICA NACIONALNOGPROSVETNOG SAVETA

POTREBNOEFIKASNIJE USAVR[AVANJENASTAVNIKA

PRILOG UZ OVAJ BROJ

2 [ D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Prosvetni bud`et za investicije daleko odstvarnih potreba obrazovnih ustanova

[kole u Kraljevu spremne do 1. oktobraO d ukupno 14.623 u~enika iz kraljeva~kih osnovnih i srednjih {kola, 2.544|aka }e poha|ati nastavu od 1. septembra van svojih objekata, a 8.951u~enik }e imati skra}enu nastavu u periodu do 30 dana. Svi u~enici uKraljevu }e 1. oktobra krenuti na nastavu u svojim {kolama i ima}e pun fond~asova, obe}ava Zoran Trnini}, pomo}nik ministra prosvete za investicije i u~eni~kii studentski standard.

On isti~e da nema nijedne kraljeva~ke {kole pogo|ene zemljotresom u kojojnije po~ela adaptacija. Ka`e da je najte`a situacija u Gimnaziji i Ekonomskoj {koli,koje su sme{tene u istoj zgradi, ali da }e, prema procenama, radovi biti zavr{eninajkasnije do 12. septembra. On ka`e da postoji obe}anje izvo|a~a da }e sepotruditi da {kola bude zavr{ena nedelju dana ranije, a da }e do tada u~enicinastavu poha|ati u drugim objektima.

Trnini} isti~e da {kole u Srbiji novu {kolsku godinu do~ekuju u„zadovoljavaju}em“ stanju, uprkos ekonomskoj krizi, skromnim bud`etskimsredstvima Ministarstva prosvete i nauke za investicije, ali i ~injenici da je vi{e od500 {kolskih objekata starije od 100 godina. Pomo}nik ministra navodi da se uovom trenutku vi{e od 180 projekata finansira iz republi~kog bud`eta i da seMinistarstvo trudilo da bude obuhva}eno {to vi{e {kola.

- Uglavnom je re~ o sanaciji objekata, koja treba da omogu}i da deca budubezbedna. Rade se sanacije mokrih ~vorova, krovova koji proki{njavaju, popravkagrejnih instalacija i elektroinstalacija, zamena stolarije... Bud`etskim sredstvimamo`emo da finansiramo svega tri odsto stvarnih potreba {kola, a taj nedostatakpoku{avamo da nadomestimo kroz kredite Evropske investicione banke, Evropskekomisije, IPA fondove, Energetsku efikasnost i drugo. Bez toga sredstva zainvesticije u bud`etu bi bila samo kap u moru - ka`e Trnini}.

On podse}a da je do pro{le godine izgra|eno 13 {kola i najavljuje otvaranjeosnovne {kole u Ni{u i dve srednje - u Lapovu i Jagodini.

- Zavr{avamo dve osnovne {kole, u Ni{u i Maloj Plani kod Prokuplja i dve srednje{kole u Lapovu i Jagodini. Po~injemo izgradnju osnovne {kole u Aleksincu, dveosnovne {kole u Novom Sadu, dve {kole u Novom Pazaru, zatim osnovnu {kolu uMero{ini, a sledi sanacija i pro{irenje osnovne {kole u Kumodra`u u Beogradu. Posle 30godina po~ela je izgradnja studentskog doma u Ni{u, po~inje rekonstrukcija drugogbloka doma „Patris Lumumba“ i rekonstrukcija i dogradnja studentskog doma „MikaMitrovi}“ u Beogradu. Dogra|eni su u~eni~ki domovi u Vranju, Leskovcu, Prokuplju,Ni{u, Po`arevcu, zatim gimnazije u Ni{u i Ra{koj. Otvorili smo novi dom u~enika uKikindi, a uskoro zavr{avamo u~eni~ki dom u Vladimircima. U toku je rekonstrukcijadoma u Pirotu i Kraljevu.. Samo u toku pro{le godine adaptirane su tri kuhinje uu~eni~kim domovima u Beogradu - navodi Trnini} samo neke od dosada{njih rezultata.

On smatra da „nije malo ura|eno“, s obzirom na raspolo`iva sredstva, i dodajeda se Ministarstvo pona{alo „doma}inski“, te da se trudilo da „svima podeli deoskromnog bud`etskog kola~a“.

Trnini} ukazuje da Ministarstvo imadobru saradnju sa lokalnimsamoupravama i da se trudilo da podr`isve projekte u kojima su u~estvovaleop{tine. Ipak, kao jedan od najve}ihproblema br`eg propadanja {kolskihobjekata navodi njihovo nedovoljnoodr`avanje, {to je u nadle`nosti op{tina.Trnini} isti~e da najve}i razlog za to nijenedostatak novca, ve} odnos nadle`nihprema obrazovanju i to ilustrujepodatkom da siroma{ne op{tine ula`uu obrazovanje vi{e od bogatijih.

Pomo}nik ministra najavljuje i po~etak realizacije druge faze kredita Evropskeinvesticione banke.

- Do 15. septembra zavr{i}emo kriterijume za ulaganje u preduniverzitetskoobrazovanje, {to je uslov za povla~enje druge tran{e kredita EIB-a od 32 milionaevra. Na osnovu tih kriterijuma }e biti utvr|ena rang-lista prioriteta. Javni poziv zau~e{}e na konkursu bi}e objavljen u oktobru, a realizacija }e krenuti po~etkom2012. godine - ka`e Trnini}.

On demantuje pisanje pojedinih medija da u polovini {kola u Srbiji nema toaletai dodaje da }e uskoro imati precizne podatke o broju takvih {kola, ali i brojuu~enika koji u njima borave. Nakon toga Ministarstvo planira da pokrene akciju danijedna {kola vi{e ne bude bez odgovaraju}eg sanitarnog ~vora.

- Obaveza lokalnih samouprava je da do oktobra donesu mre`u {kola. Kada to budezavr{eno, o~ekujem da }e svega deset odsto {kola biti bez toaleta - navodi Trnini}.

V. Andri}

PONA[ALI SMO SE DOMA]INSKI: Zoran Trnini}

Po~inje spolja{nje vrednovanje rada {kola

Spolja{nje vrednovanje kvaliteta radaobrazovnih ustanova po~e}e ve} od ove{kolske godine, a koje }e {kole prve pro-}i kroz tu proceduru zavisi}e od plana {kolskihuprava u Srbiji. Prva grupa spolja{njih evalua-tora obu~ena je u okviru projekta Zavoda zavrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja„Razvoj standarda i instrumenata za spolja{njevrednovanje kvaliteta rada obrazovno vaspit-nih ustanova“, koji je realizovan u saradnji saObrazovnim inspektoratom Kraljevine Holan-dije, uz u~e{}e Ministarstva prosvete i nauke.

Do kraja godine trebalo bi da bude zavr{e-na obuka ostalih spolja{njih evaluatora, pro-svetnih savetnika u svim {kolskim upravamau Srbiji, koji }e, zajedno sa stru~njacima iz Za-voda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja ivaspitanja, biti zadu`eni za ovaj posao, isti~eJelena Najdanovi} Tomi}, rukovodilac Centraza standarde u Zavodu za vrednovanje kvalite-ta obrazovanja i vaspitanja.

Pravilnikom o vrednovanju kvaliteta radaustanova, koji je nedavno razmatrao Nacionalniprosvetni savet, a done}e ga ministar prosvete inauke, predvi|eno je da {kolske uprave svakegodine do kraja januara sa~injavaju godi{nji planspolja{njeg vrednovanja. Njime se precizira brojustanova u kojima se vr{i spolja{nje vrednova-nje na nivou {kolske uprave, vreme trajanja i broj~lanova tima za spolja{nje vrednovanje.

Najdanovi} Tomi} obja{njava da }e svaka{kolska uprava u skladu sa svojim mogu}no-stima i potrebama napraviti plan spolja{njegvrednovanja, jer prosvetni savetnici „znaju ka-kvo je stanje u {kolama na teritoriji njihove{kolske uprave i {ta su prioriteti“. Ona dodajeda }e neki direktori verovatno `eleti da me|uprvima pro|u ovu „procenu“ i vide u kojimoblastima treba da unaprede rad svoje {kole.

Podsetimo, spolja{nje vrednovanje kvalite-ta rada {kola obavlja se na osnovu ranije usvo-jenih standarda i indikatora kvaliteta rada, ko-ji pokrivaju sve klju~ne aspekte rada {kole. Tosu {kolski program i godi{nji plan, nastava iu~enje, obrazovna postignu}a u~enika, podr-{ka u~enicima, etos, organizacija rada {kole irukovo|enje i resursi.

Pravilnikom je predvi|eno da se spolja{njevrednovanje kvaliteta rada ustanova vr{i naosnovu analize evidencije i pedago{ke doku-mentacije {kole, izve{taja o samovrednovanju{kole, izve{taja o radu {kole, {kolskog progra-ma, godi{njeg plana rada, izve{taja prosvetnogsavetnika, zatim na osnovu neposrednog pra-}enja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspit-nog rada, kao i na osnovu razgovora sa direk-torom, stru~nim saradnikom, nastavnicima,u~enicima i roditeljima. Neposredno pra}enjenastave obuhvata realizaciju ~asova najmanje40 odsto nastavnika, odnosno 40 odsto ~asova.

Pravilnikom je predvi|eno da se nakon za-

vr{enog vrednovanja sa~injava izve{taj koji sa-dr`i ocenu, opis utvr|enog ~injeni~nog stanja,rezultate vrednovanja pojedina~no za sve obla-sti definisane standardima kvaliteta rada usta-nova, a taj kvalitet se iskazuje preko nivoaostvarenosti na skali od jedan do ~etiri.

Nivo ~etiri predstavlja situaciju gde je regi-strovana ostvarenost svih standarda. Domini-raju jake strane, a eventualni sitni nedostaci neuti~u bitno na kvalitet rada stanova. Takvaustanova mo`e da bude primer svim ostalim.

Nivo tripredstavlja situaciju koja karakteri{evi{e jakih nego slabih strana, ali postoje}e slabo-sti umanjuju ukupan kvalitet ustanove i po`elj-no je ih je otklanjati. Ovaj nivo naj~e{}e ozna~a-va ostvarenost vi{e od polovine standarda. Usta-nova ne mo`e biti ocenjena ovim nivoom akonema postignute nivoe tri i ~etiri na klju~nimstandardima za {kole, a to su da u~enici sti~uznanje na ~asu, da nastavnik koristi postupkevrednovanja koji su u funkciji daljeg u~enja, da{kola kontinuirano doprinosi ve}oj uspe{nostiu~enika i da je {kola bezbedna sredina za sve.

Nivo dva odra`ava prisutnost pojedinih ja-kih strana, ali preovla|uju slabe strane kojezna~ajno umanjuju kvalitet rada ustanove.Ovaj nivo zahteva preuzimanje odre|enih ak-tivnost radi otklanjanja uo~enih slabosti.

Nivo jedan ozna~ava minimum kvaliteta.Registruje se prisustvo ostvarenosti pojedinihstandarda, a preovla|uju slabe strane kojeugro`avaju napredovanje i razvoj u~enika.Ovaj nivo zna~i da je neophodna hitna akcija istru~na pomo} za otklanjanje nedostataka.

Nakon izvr{enog spolja{njeg vrednovanja,tim za spolja{nje vrednovanje sa~injava zajed-ni~ki izve{taj, koji se dostavlja ustanovi najka-snije u roku od osam nedelja od izvr{enog pre-gleda. Direktor je obavezan da sa izve{tajemupozna sve organe ustanove, zaposlene, u~eni-ke i roditelje, kao i organ lokalne samoupravenadle`an za poslove obrazovanja, u roku od 15dana od dana prijema izve{taja. Pravilnikom jepredvi|eno i da ustanova ima pravo na prigo-vor na izve{taj o spolja{njem vrednovanju, stim {to mo`e da se `ali samo na na~in njego-vog sprovo|enja, ali ne i na ocenu.

- Osnovna namena standarda je da pobolj-{aju kvalitet obrazovanja. Standardi su alati iliinstrumenti u rukama spolja{njih evaluatora,koji treba da „izmere“ i procene kvalitet radasvake {kole. Oni treba da uka`u na njene jake islabe strane i da budu smernica za dalje una-pre|ivanje kvaliteta, odnosno da uka`u {kola-ma na to {ta je ̀ eljeni kvalitet u njihovom radu.Tako|e, treba da pru`e objektivnu sliku kvalite-ta rada {kola na nivou celog obrazovnog siste-ma i na taj na~in da budu osnova za dono{enjerelevantnih odluka za unapre|ivanje kvalitetaobrazovanja - obja{njava Najdanovi} Tomi}.

V. S.

Ne}e se praviti ranglista {kola

Za najbolje ~etvorka

Jednom upet godinaSpolja{nje vrednovanje kvaliteta rada {ko-la ocenjuje se najmanje jednom u pet go-dina. Me|utim, Ministarstvo prosvete iZavod za vrednovanje kvaliteta obrazova-nja i vaspitanja mogu da utvrde potrebuza vanrednim spolja{njim vrednovanjemrada ustanove, ukoliko uo~e slabe rezulta-te u funkcionisanju ustanove i slaba po-stignu}a u~enika u poslednje tri godine.

SPECIJALNO IZDANJE POVODOM PO^ETKA [KOLSKE GODINEUREDNIK Vesna Andri} MARKETING Vesna La}arak Priprema Slobodan Srem~evi}

3 [D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Vesna Andri}

INTERVJU

Ove {kolske godine besplatneud`benike dobi}e 228.000 |a-ka u Srbiji. Bi}e obezbe|eno830.000 kompleta i vi{e od dva milio-na knjiga, a kompletan projekat bes-platnih ud`benika na nivou cele Srbijeko{ta 743 miliona dinara, ka`e mini-star prosvete i nauke @arko Obradovi}.

Kako komentari{ete kampanju koja jevo|ena ove godine da se projekat zau-stavi, zbog, po nekima, sporne odredbeda se osnovni ud`benici moraju vratitina kraju {kolske godine?

- U pitanju je objektivno interes po-jedinih izdava~a da se svake godine{tampa i proda {to vi{e knjiga. Projekatbesplatnih ud`benika je sada do{ao dofinalne verzije, kada se prave ud`benicikoji }e se koristiti tri {kolske godine, od-nosno ud`benike koji nisu radnog ka-raktera koristi}e tri generacije u~enika.U prethodne dve godine smo napraviliniz promena u odnosu na neka ranijavremena, kada je izbor ud`benika za je-dan predmet automatski zna~io izborjednog izdava~a, bez obzira na kvalitetud`benika i na broj knjiga u kompletu.

Ali deo stru~njaka je imao zamerke nakoncept da se po neradnim ud`benicimane sme pisati?

- Dobro ste rekli - deo. Kada pitate

struku mo`ete ~uti i suprotna mi{lje-nja. Prilikom obilaska {kola nastavni-ci me ~esto pitaju ko je doneo odre|e-nu odluku, a kad im ka`em da su touradile njihove kolege, oni ka`u da jere~ ili o ljudima koju su davno napu-stili nastavu ili nikad nisu bili u nasta-vi, {to nije ta~no. U stru~nom timu zaodabir ud`beni~kih kompleta bili supredstavnici i Saveza u~itelja Srbije iU~iteljskog fakulteta, izdava~a, Nacio-nalnog prosvetnog saveta, Ministar-stva, dakle jedan veoma kompetentansastav. U toku realizacije projekta bes-platnih ud`benika sam do`iveo neve-rovatne stvari - da neko ka`e da je bo-lje da u~enici knjige kupuju, nego daih na kori{}enje dobiju besplatno, ne-vezano za ovaj stru~ni aspekt.

Da li vam je ilustrativno to {to su vi{enapadali vas, koji poklanjate knjige zatri razreda, nego gradona~elnika Beo-grada Dragan \ilasa, koji obezbe|ujeknjige za sve osnovce?

- Gradona~elnik \ilas je dosta po-mogao u realizaciji ovog projekta, po-sebno u tome da ljudi i javnost shvateda to nije pitanje jednog ministra ilivlade, ve} da je re~ o dugoro~nom po-trebnom i korisnom projektu, pogoto-vo u ovom vremenu. Kada je gospodin\ilas rekao da se u jednoj anketi 92 od-sto roditelja u Beogradu izjasnilo zaovaj projekat, pada u vodu svaka pri~ada li je to potrebno ili ne. A kada je re~o napadima na mene, o~igledno je dase mnogima ~ini da sam ja lak{a metanego {to je to gradona~elnik \ilas.

I va{a }erka }e ove godine dobiti bes-platne knjige. Ho}ete li joj re}i da po ne-radnim ud`benicima ne sme da pi{e?

- Naravno, ali to }e joj re}i i u~iteljica.Da li mislite da }e neko da vam pove-

ruje?- Ne mora da mi poveruje, ali tako

}e biti. Neki ljudi, koji su celo svoje{kolovanje zavr{ili u~e}i iz ud`benikajednog izdava~a i danas se hvale svo-jim obrazovanjem, sada podr`avajudrugi koncept koji podrazumeva vi{eud`benika na tr`i{tu. Za{to bih ja nji-ma poverovao, a vi ne biste meni?Jedna situacija je kada {tampate ovegodine dva miliona knjiga i znate dase idu}e godine ne}e {tampati tolikibroj. To zna~i manjak u ne~ijem d`e-pu. Ako 900.000 |aka kupi ud`beni~-ke komplete koji ko{taju od 50 do 100evra, do|ete do sume od 45 do 90 mi-liona evra koja se u toku jedne godineizdvaja i to samo za osnovni komplet.I tako svake godine. A gde su atlasi,priru~nici, lektira, sveske, {kolski pri-bor? To su ogromne pare, samo {to sepod firmom „da nam deca imaju kva-litetno obrazovanje“ promovi{e ustvari ne{to {to je vrlo konkretan, naj-~e{}e materijalni interes odre|enihpojedinaca iz izdava~kih ku}a, ali ivan njih.

Koliku povi{icu plata mogu da o~eku-ju prosvetni radnici u oktobru?

- Sindikati znaju da izbegavam daulazim u ekonomske ra~unice, jer timpodacima raspola`e Ministarstvo fi-nansija. Po{tova}emo i sporazum sa

sindikatima i ekonomsku politikuVlade i uva`avati realne mogu}nostidr`ave.

Ima i onih koji ka`u da je Da~i} obez-bedio policiju bolje nego vi prosvetare?

- U takvim komentarima, o~igled-no, nema dobre namere. Vlada delujekao tim i mi se ne delimo na taj na~in.Tokom {trajka prosvetnih radnika ~uosam takve primedbe, a onda smo saMinistarstvom finansija seli, otvorilicelu pri~u i ispalo je da stvari nisu ona-kve kakve pojedinci poku{avaju dapredstave u javnosti. Postoji saglasnostda se prosveti i nauci da vi{e para, aline mo`ete da delite ono {to nemate.

Da li }ete iskoristiti zakonsku mogu}-nost i doneti inovirane programe zagimnazije, ako ih Nacionalni prosvetnisavet ne usvoji?

- Na sastanku, koji smo pre nekoli-ko meseci imali sa predsednicom NPS-a i direktorom Zavoda za unapre|iva-nje obrazovanja i vaspitanja, dogovo-rili smo se da Zavod u vrlo kratkom ro-ku inovira programe za gimnazije, jergodinama nisu menjani. Zavod je ura-dio svoj posao i inovirane programedostavio NPS-u. Ako ~lanovi tog save-ta ne u~ine ono {to smo se dogovorilisa predsednicom, iskoristi}u svoja za-konska prava, jer smatram da stvaritreba menjati nabolje.

Na sednicama NPS-a se mogu ~uti kri-tike na ra~un Ministarstva prosvete, daih ne informi{ete o svemu, da se kasni sa

@arko Obradovi}, ministar prosvete u Vladi Srbije

AKO NPS NE USVOJI INOVIRANE PROGRAME ZA GIMNAZIJE DONE]U IH JA

NASTAVA NA BOSANSKOMLEGITIMAN ZAHTEV

Kako komentari{ete zahtev IOBo{nja~kog nacionalnog ve}a zauvo|enje obrazovanja na bosan-skom jeziku?- Kao legitiman zahtev jednemanjinske zajednice. Razgova-rali smo o tome ranije i tra`ilistru~no mi{ljenje Zavoda zaunapre|ivanje obrazovanja ivaspitanja. Poku{a}emo to pi-tanje da re{imo u skladu sa za-konom i onim {to struka ka`e.Na to nas obavezuje potrebazajedni~kog ̀ ivota, ustavna re-{enja, zakoni koje donosimo,kao i me|unarodne obaveze.

IMA]EMO [TA DA KA@EMONA KRAJU MANDATA

Kakvi su planovi Ministarstvau ovoj {kolskoj godini?- Planiramo da donesemo stra-tegiju obrazovanja, nekolikozakona i podzakonskih akata,da zavr{imo zapo~ete projekte.@elimo da do kraja mandataove vlade zavr{imo sve ono {tosmo zacrtali kao cilj. Ima}emo{ta da ka`emo na kraju man-data, da smo otvorili nove {ko-le, doneli standarde znanja,uredili pitanje obrazovanja de-ce u inostranstvu, uveli inter-net u sve {kole, obezbedili

kompjutere...

Neradne ud`benike koji

nisu radnogkaraktera

koristi}e trigeneracije

|aka: @arkoObradovi}

Nastavak na strani 4

Nastavak na strani 5

PRILOG UZ OVAJ BROJ POVODOM HIT FILMA TUCK VISION VAS VODI U SVET [TRUMPFOVA

KO JE VELIKI[TRUMPF, A KO GARGAMEL?

Tamara Vla{kalinStatus

Neko} davno postojala je {umica u kojoj su u svom tajnomnaselju `ivela malena stvorenja, a zvali su se [trumpfovi. I bili sudobri. A bio je tu i Gargamel, zli ~arobnjak. On je bio zao. Dakle,{uma je jo{ uvek tamo i ako ste zli ~u}ete besan Gargamelov glas, aako ste dobri, mo`da, na~as, ugledate i [trumpfove...“ Svi pamtimouvod u pri~u o junacima na{eg detinjstva, i to u sinhronizacijitelevizije Zagreb.

4 [ D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Obradovi} / nastavak sa strane 3

dostavljanjem materijala, a kasni se i sa isplatom dnevnica~lanovima tog tela.

- Sigurno je da ima pitanja gde mo`da nismo uradi-li svoj deo posla, ali ako se ima u vidu koliko toga jeura|eno da se obrazovni sistem Srbije unapredi u sva-kom pogledu, onda to objektivno nije vredno pomena.Naknade ~lanovima NPS-a ispla}ivane su na osnovupreporuke Ministarstva finansija, a tu odluku je treba-lo da donese Skup{tina Srbije. Vi{e puta smo se obra-}ali Narodnoj skup{tini i nadle`nim odborima, ali bezrezultata. I onda imate paradoksalnu situaciju da dr-`avni revizor kada pravi izve{taj to stavlja meni na du-{u, a ne Ministarstvu finansija, Skup{tini niti NPS-u.Mi smo u ovom slu~aju pogre{na adresa. Razgovaraosam sa predsednikom Administrativnog odbora i do-govorili smo se da izmenimo zakon, da bismo omogu-}ili da Odbor za prosvetu donese odluku o nadoknadidnevnica ~lanovima NPS-a. Sredstva su obezbe|ena irealizacija toga je u toku.

Isplata dnevnica kasni i ~lanovima Nacionalnog saveta zavisoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju.

- Po{to je to u nadle`nosti Skup{tine, Administrativniodbor je doneo odgovaraju}u odluku i nadam se da }e onabiti na dnevnom redu prve sednice vanrednog jesenjeg za-sedanja parlamenta.

Koliko su ta~ne spekulacije da smenjivanje pomo}nika zasrednje obrazovanje Bogoljuba Lazarevi}a ima veze sa cen-tralizacijom Ministarstva prosvete i nauke pred izbore? Sme-njena su jo{ dva pomo}nika u sektoru nauke.

- Ako je {est ministarstava dobilo nove resore i ako se uokviru nove sistematizacije smanjuje broj ljudi u svim mi-nistarstvima, postavlja se pitanje za{to bi promene u Mi-nistarstvu prosvete i nauke izazivale posebnu pa`nju. Ve-rovatno neko ima interes da budemo pomenuti u nega-tivnom kontekstu, ali moram da ka`em da su proma{ili.Sektor za srednje obrazovanje nije ukinut ve} je oja~an.Tu su sada i prosvetni savetnici koji }e se baviti programi-ma ogleda i njihovim prevo|enjem u redovnu nastavu,kao i celinom promena u srednjem obrazovanju. Ako jeVlada mogla da smanji broj ~lanova sa 25 na 17, ne vidimrazlog da Ministarstvo prosvete i nauke ne smanji brojsektora za dva i broj pomo}nika za tri. Neko bi trebalo danas pohvali zbog toga.

Ali niko nije dobio otkaz, ti ljudi i dalje rade u Ministarstvu.U ~emu je u{teda?

- Rade, ali ne kao pomo}nici. Da li imate ambiciju da jo{ jedan mandat budete na ~elu

Ministarstva prosvete?- Kontinuitet je nesporno potreban da biste postigli ne-

ke rezultate, pogotovo u prosveti, ali mislim da je va`nijeda postoji kontinuitet u politici nego personalni. To govo-rim iz razloga {to prvo treba presko~iti stepenicu koja sezove izbori, posti}i odli~an rezultat i biti u situaciji da pra-vimo zajedni~ku Vladu, u saradnji sa DS, a onda }emo otome razgovarati u partiji.

O~ekujete da SPS postigne dvocifren rezultat na izborima?- Na{a koalicija je pokazala svoju utemeljenost. Svi

partneri unutar na{e koalicije posti`u odli~ne rezultate.Predsednik SPS Ivica Da~i} je pokazao kvalitete, koji i nje-ga i celu koaliciju preporu~uju bira~ima. Skromno mogure}i da i mi, i ostali ministri, imamo rezultate koje mo`e-mo predstaviti gra|anima, a na njima je da procene da lismo radili kako treba.

Bilo je pri~e da PUPS planira samostalno da iza|e na izbore.- Prema na{im dosada{njim razgovorima, izlazimo u is-

tom sastavu na nove izbore. Mi smo interesantni kao part-ner, ne samo za budu}u vladu, nego i za pro{irenje koalicije.

Sa kim? Da li je mogu}a saradnja sa naprednjacima?- Rekao sam da je na{ strate{ki cilj da postignemo dvo-

cifren rezultat i da sara|ujemo sa Demokratskom stran-kom.

Ako je DS gazda u Vladi, da li je SPS gazda u Ministarstvuprosvete i nauke?

- Ova vlada ne funkcioni{e na taj na~in, bez obzira nato {to DS ima najve}i broj ministara. Karakter odnosa uVladi je bitno promenjen u odnosu na neka ranija vreme-na. Radimo kao tim i kao ministar prosvete i nauke odli~-no sara|ujem sa svim ministrima iz DS, kao i sa kolega-ma iz G 17.

[ta onda zna~e pozivi pojedinih lidera stranaka koje ~inevladaju}u koaliciju da treba da postoji ve}a koordinacija?

- I ja sam rekao da je uvek potrebna bolja koordinaci-ja, ali to ne treba tuma~iti kao da ima problema. Kadaimate vi{e stranaka u koaliciji, svako ima svoj stav, ali jebolje obaviti konsultacije o nekim pitanjima, jer timskirad ima svoj sadr`aj.

Poja~an vaspitni rad sa u~enicima

Novine u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

U ~enik }e ubudu}e odgovarati samo za neopravdano iz-ostajanje i to ukoliko napravi vi{e od 25 izostanaka utoku {kolske godine. [kola je u obavezi da ve} nakonu~injenih pet neopravdanih izostanak poja~a vaspitni rad sau~enikom, a prilikom utvr|ivanja odgovornosti za neopravda-ne izostanke, neophodna je postupnost u ka`njavanju. Ovo jejedna od novina izmena i dopuna Zakona o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja.

Kako obja{njavaju u Ministarstvu prosvete i nauke, premaranijim propisima u~enik je mogao da odgovara za te`u povre-du obaveza, ukoliko je neopravdano izostajao sa nastave naj-manje 35 ~asova i u~estalo ~inio lak{e povreda obaveza. Takvozakonsko re{enje izazvalo je velike probleme u praksi, pa se do-ga|alo da se u~enicima koji bi napravili veliki broj neopravda-

nih izostanaka nije mogla utvr|ivati vaspitno-disciplinska od-govornost ako nisu u~estalo ~inili i lak{e povrede.

Izmenama pomenutog zakona pojednostavljen je vaspitno-disciplinski postupak koji se vodi prema u~eniku, a roditelj mo-ra da bude obave{ten o tome i da u~estvuje u postupku bez ob-zira na to da li je u~enik maloletan ili punoletan.

Vaspitno-disciplinski postupak pokre}e direktor najkasni-je u roku od 30 dana za u~injene te`e povrede obaveza u~enikaili u~injene povrede zabrane i okon~ava se re{enjem.

Izvr{ena je izmena i vaspitno-disciplinskih mera za u~injenupovredu zabrana, te u~eniku mogu biti izre~ene mere: ukor di-rektora ili ukor nastavni~kog ve}a, ali i preme{taj u~enika od pe-tog do osmog razreda u drugu osnovnu {kolu na osnovu odlukenastavni~kog ve}a, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja i{kole u koju prelazi. Za u~enika srednje {kole jedna od propisa-nih vaspitno-disciplinskih mera je i isklju~enje iz {kole.

Nova zakonska re{enja predvi|aju da se prilikom utvr|iva-nja zaklju~ne ocene iz vladanja sagledava celokupna li~nost ipona{anje u~enika, a ocena iz vladanja se popravlja kada do|edo pozitivne promene u njegovom pona{anju.

U izmenama Zakona poja~an je odnos u~enika, roditelja i{kole. Naime, u~enik, roditelj, odnosno staratelj u~enika je du-`an da u roku od osam dana pravda izostanak u~enika. Posto-je i neke novine vezane za upis u~enika.

[to se ti~e zaposlenih, detaljnije je propisana procedura zaprijem u radni odnos po konkursu, prethodna provera psiho-fizi~kih sposobnosti kandidata vr{i se samo za one koji su u{liu u`i izbor, a dono{enje odluke o izboru kandidata ne vezuje seza momenat podno{enja prijava.

Zakon predvi|a da se preuzimanje mo`e vr{iti i mimo listazaposlenih pri {kolskim upravama - te ustanove mogu izvr{itii me|usobno preuzimanje zaposlenih na neodre|eno vreme naodgovaraju}e poslove, ali razlika u procentu njihovog radnoganga`ovanja mora biti manja od 20 odsto. Novim zakonskimre{enjem vi{e nije potrebna provera psihofizi~kih sposobnostikandidata kada se vr{i preuzimanje, jer su ove osobe ve} u rad-nom odnosu.

Definisan je i takozvani prekonormni rad, izvr{ene su i iz-mene u pogledu disciplinskog postupka protiv zaposlenog -skra}ivanje rokova za pokretanje i vo|enje disciplinskog po-stupka, osim kada su u pitanju povrede zabrana.

R. D.

Iskoristi}u sve~anu sednici povodom pet godina Konferencije univerzitetaSrbije 12. septembra da pozovem univerzitete da ka`u svoje mi{ljenje okriterijumima za rangiranje univerziteta. Planiramo da organizujemo konferenciju, da potom formiramo radnu grupu koja }e predlo`iti kriterijume i da se za vreme mandata ove ili budu}e Vlade izvr{i rangiranje.

Po{tova}emo dogovor sasindikatima

Socijalni partneri u {kolskim odborimaIzvr{ena je i promena u pogledu sastava {kolskih odborasrednjih stru~nih {kola u koje skup{tina jedinice lokalne sa-mouprave imenuje tri predstavnika socijalnih partnera ume-sto jednog, kako je nekada bilo re{enje, i to iz podru~ja rada{kole. Kada je u pitanju uskla|ivanje Zakona o osnovama si-stema obrazovanja i vaspitanja sa drugim zakonima, poseb-no treba ista}i uskla|ivanje sa Zakonom o za{titi podataka oli~nosti, {to je ra|eno u saradnji sa poverenikom za informa-cije od javnog zna~aja.

5 [D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Od kad su svoj `ivot zapo~eli na stranicama stripova, akasnije i na malim ekranima, plava mitska bi}a dele mudrostii poruku o univerzalnom dobru. Na po~etku, [trumpfovi subili samo sporedni likovi, ali kako je njihova popularnostrasla, tako su se razvijale i nove pri~e u kojima su igrali glavneuloge i postali ikone animiranog filma. Pri~a je uvekjednostavna: dobro protiv zla, gde dobro uvek pobeðuje. Ali,da li je pozadina ideje tvorca ~uvenog stripa Peyoa, bilatoliko jednostavna pitanje je koje upravo ovih danapostavljaju svetski sociolozi. Ako im je verovati, onda je pri~ao [trumpfovima namenjena i malo ve}oj deci. A pri~e ouniverzalnim vrednostima i porukama koje [trumpfovi na~elu sa Velikim [trumpfom {alju padaju u vodu... Verovali ili

ne, dobri mali [trumpfovi osuðeni su za rasizam,netoleranciju i nacizam, dok se lik Velikog [trumpfa na{ao nalisti najve}ih svetskih diktatora, odmah pored Kastra i Hitlera.Pri~a o [trumpfovima dobija sasvim novu dimenziju.

Kao {to rekosmo, pri~a o [trumpfovima je jednostavna: zli~arobnjak Gargamel uz pomo} vernog druga ma~ka Azraelapoku{ava da ulovi [trumpfove i da ih pojede, uz ve~itunedoumicu kako ih pripremiti: skuvati, ispr`iti, pohovati,dinstati... Meðutim, [trumpfovi zahvaljuju}i svojoj mudrosti,a pre svega naklonosti neobja{njivih sila koje ih {tite zbognjihove dobrote, odolevaju svim neda}ama i poku{ajimazlog ~arobnjaka. Upravo te pomenute sile ~ine njihovo[trumpf selo nevidljivim za sva ljudska bi}a koja imaju lo{enamere i za sve one koje [trumpfovi nisu sami pozvali ugoste. Pri~a dobija misti~ni karakter zbog klasi~nogbajkovitog za~ina – magije. Ali ne obi~ne magije na koju smo

navikli u bajkama. Magija u pri~i o [trumpfovimaverodostojno prikazuje stvarnost nekih, reklo bi senecivilizovanih, naroda dana{njice. Pa`ljivo analiziraju}i stripo [trumpfovima nailazi se na magijske rituale koji susvojstveni istoriji ljudskog roda. Naravno, oboga}enifantazmagori~nim detaljima.

Ono {to je i autorku ovih redova od malena zanimalo jesteza{to je cela [trumpf zajednica sa~injena samo odmu{karaca, a kada smo postali svesni istine kako dolazimona svet interesovalo nas je i ko raða [trumpfove. Saizuzetkom [trumpfete, jedinog `enskog lika koji se infiltriraou mu{ku zajednicu. Dolazak `enskog stvorenja, najpre u likustereotipno zle crnke, kasnije uz pomo} magije Velikog[trumpfa transformisane u naivnu, ali dobrodu{nu,

[trumpfovi / nastavak sa strane 3

Nastavak na strani 6

AKTUELNO

U poslednje dve godine u {ko-lama u Srbiji smanjen jebroj odeljenja za 1.191, a293 zaposlena su napustila obrazov-ni sistem uz otpremnine. Novarang-lista tehnolo{kih vi{kova uobrazovanju trebalo bi da bude go-tova za nekoliko dana, najavljuje Zo-ran Kosti}, pomo}nik ministra pro-svete i nauke za {kolske uprave,stru~no-pedago{ki nadzor i srednjeobrazovanje. On poru~uje prosvet-nim radnicima da nemaju razloga zazabrinutost, jer niko ne}e napustitisistem obrazovanja dok se ne obez-bede otpremnine.

- I ove godine svim {kolama jeprosle|eno stru~no uputstvo o for-miranju odeljenja i na~inu finansira-nja, na osnovu koga se o~ekuje da u{kolama bude jo{ 400 odeljenja ma-nje. U stru~nom uputstvu jasno pi{eda racionalizacija ide u tri pravca:kroz smanjenje broja odeljenja, bro-ja zaposlenih i kroz mre`u {kola. Sveposlove u vezi s primenom tog uput-stva rade na~elnici {kolskih uprava,zajedno sa direktorima {kola, uzbudnu pratnju sindikata. Odstupa-nje od uputstva mo`e da odobri sa-mo ministar i to u sredinama u koji-ma je razu|ena mre`a {kola ili imamali broj |aka - obja{njava Kosti}.

On podse}a da su kriterijumi zaformiranje mre`e osnovnih {kolaprosle|eni lokalnim samouprava-ma, koje imaju rok da se o njima iz-jasne do oktobra. To je, ka`e Kosti},va`no jer od {kolske 2014-2015. go-dine po~inje finansiranje obrazova-nja po glavi u~enika.

On najavljuje da ove {kolske godi-ne po~inje pilot projekat koji zapra-vo treba da „isproba“ kako bi u bu-du}nosti mogao da funkcioni{e novisistem finansiranja obrazovanja i daponudi razli~ite modele lokalnih for-mula finansiranja. Te formule, kakododaje, treba da obezbede distribu-ciju sredstava ka {kolama u skladu saspecifi~nostima same op{tine.

- Pozvali smo 21 op{tinu da seuklju~i u pilot-projekat i trenutno~ekamo da se izjasne da li `ele dau~estvuju. Birali smo lokalne samo-uprave koje mogu da budu repre-zentativne. U~e{}em u projektu nemogu ni{ta da izgube, ve} samo dadobiju. Potpisivanje sporazuma saop{tinama o~ekuje se 1. oktobra na-kon ~ega slede obuke ljudi koji }e seovim pitanjem baviti. Ove godine sepripremamo, a prebacivanje finan-sijskih sredstava }e biti idu}e godine- ka`e Kosti}.

Obja{njavaju}i kakve novine do-nosi sistem finansiranja prema bro-ju u~enika, na{ sagovornik isti~e da}e se i ubudu}e deo sredstava zaobrazovanje obezbe|ivati iz repu-bli~kog bud`eta, a da }e deo rashoda{kola pokrivati lokalne samouprave.

- Iznos sredstava koje }e {kola do-biti po u~eniku iz bud`eta ne mo`ebiti jedinstven i prevashodno }e serazlikovati prema nivou obrazova-nja i prema postoje}im specifi~no-stima, imaju}i u vidu razlike izme|uobrazovnih ciklusa (pripremnipred{kolski program, osnovno isrednje obrazovanje), ali i razlike ko-je postoje unutar samog obrazovnog

ciklusa. To konkretno u osnovnomobrazovanju zna~i da }e iznos sred-stava, koje }e {kola dobiti po u~eni-ku koji poha|a nastavu od petog doosmog razreda, biti ve}i od iznosakoji se dobija po osnovu u~enika ko-ji poha|aju nastavu od prvog do ~e-tvrtog razreda. U srednjem obrazo-vanju iznos sredstava koje }e {koladobiti zavisi}e od slo`enosti nastav-nih planova i programa i od nastav-nog procesa u pojedinim oblastimasrednjeg stru~nog i gimnazijskogobrazovanja - navodi Kosti}.

On nagla{ava da novi sistem fi-nansiranja prema broju u~enika ne-}e ugroziti opstanak {kola u op{ti-nama u kojima je razu|ena mre`aobrazovnih ustanova i gde postojebrojna izdvojena odeljenja sa malimbrojem u~enika

- Sistem finansiranja prema bro-ju u~enika zasniva}e se na slo`enojformuli postavljenoj na osnovu broj-nih socioekonomskih pokazatelja.Iako je broj upisanih u~enika prven-stveni osnov za izra~unavanje izno-sa bud`etskih sredstava koja }e bititransferisana za finansiranje {kola,neophodno je uklju~iti i druge soci-oekonomske pokazatelje, kao {to sustepen ekonomskog razvoja lokalnesamouprave, gustina naseljenosti,kvalitet puteva, nastava na jezicimamanjina i sli~no. To je potrebno dabi se obezbedilo nesmetano odvija-nje nastavnog procesa u {kolama ukojima je broj u~enika po odeljenjumanji od republi~kog proseka - ka-`e Kosti}.

V. Andri}

Zoran Kosti}, pomo}nik ministra prosvete i nauke, o racionalizaciji inovom sistemu finansiranja obrazovanja po glavni u~enika

Jo{ ~etiristoodeljenja manje

Novi sistem finansiranja ne}e ugroziti opstanak malih {kola: Zoran Kosti}

Novosti u „[kolibez nasilja“

U okviru programa „[kolabez nasilja“, predstavnici Incesttrauma centra po~eli su obukeza zaposlene iz 30 {kola, koje sebave temom seksualnog zlo-stavljanja dece i nasiljem nad`enama i decom u porodici. Ciljovih obuka, koje }e trajati do20 septembra, jeste pove}anjesvesnosti o ovom problemu ipodsticanje {kola da rade naprevenciji i prijavljivanju sum-nji na ovakve situacije.

Zahvaljuju}i DILS projektu,koji realizuje Ministarstvo pro-svete i nauke, 37 sertifikovanih{kola radi na pospe{ivanju bez-bednosti u svom okru`enju i nataj na~in pro{iruje vrednostiprograma“ [kola bez nasilja“.

U program „[kola bez nasilja“do sada je uklju~eno 206osnovnih i devet srednjih {kolaiz 73 mesta u Srbiji. Time se205.900 u~enika i 14.680 odra-slih iz {kola bavi pitanjem nasi-lja i rade na tome da {kole po-stanu sigurno i podsticajnookru`enje za decu. Trenutno je45 {kola u procesu procene po-stignutih efekata da bi steklostatus {kole bez nasilja, a to-kom septembra se planirauklju~ivanje jo{ {est {kola uprogram. U ovom trenutku 34{kole ~ekaju sredstva donatorakako bi zapo~ele program.

Od{tampan je „D`epni priru~-nik za face“ koji daje prakti~nesavete deci kako da pomognusvojim vr{njacima koji su zlosta-vljani, {ta da urade kada njihneko zlostavlja, kao i niz savetakako da prepoznaju i zaustavesopstveno nasilno pona{anje.

Ispred tr`nog centra U{}e, 3.septembra }e volonteri „[kolebez nasilja“ deliti „D`epni pri-ru~nik za face“, pru`ati infor-macije o programu i organizo-vati aktivnosti koje treba dapodstaknu decu da se aktivnosuprotstave nasilju.

Strana iskustvaPomo}nik ministra Zoran Kosti} isti~e da se isku-stva dr`ava koje su ve} uvele ovakav sistem finan-siranja razlikuju po na~inu na koji je uveden.

- Jedan od va`nih preduslova za uspe{no uvo-|enje ovakvog sistema finansiranja je usagla{ava-nje sistema finansiranja sa usvojenim obrazovnimprioritetima. Iako se sistem finansiranja premabroju u~enika uglavnom vezuje za pove}anje efi-kasnosti obrazovnog sistema, neophodno je obez-bediti da se kroz reformu sistema finansiranjastvore i uslovi za pove}anje efektivnosti i jednako-pravnosti u obrazovanju - navodi Kosti}.

6 [ D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

N astavni programi u osnovnoj {koli i da-lje su preobimni, lo{e, pa ~ak i pogre-{no koncipirani. Nismo zadovoljni re-zultatima reforme kurikuluma u prethodnihdeset godina i to je tema koja predstoji nekombudu}em rukovodiocu Ministarstva prosvete.Sredstva za reformu nastavnog programa suobezbe|ena iz IPA fondova Evropske unije, ame|unarodni konkurs za izbor izvo|a~a bi}eraspisan tokom jeseni - najavljuje Tinde Kova~Cerovi}, dr`avna sekretarka u Ministarstvuprosvete i nauke.

Za{to se raspisuje konkurs i {ta se o~ekuje odonoga ko bude izabran?

- Na me|unarodni konkurs mogu da se pri-jave razli~ite kompanije koje se bave unapre|i-vanjem obrazovanja. ^esto se de{ava da na ta-kve konkurse apliciraju strane kompanije u sa-radnji sa lokalnim stru~njacima. Potom dele-gacija Evropske komisije i osoba koju delegiraMinistarstvo prosvete biraju izvo|a~a, koji usaradnji sa Ministarstvom uvodi odre|enu no-vinu. Na sli~an na~in je uveden zavr{ni ispit nakraju osnovnog obrazovanja.

Pla{ite li se reakcija da neko ka`e kako se stran-ci me{aju u na{ program?

- Na me|unarodnom tenderu mo`e da bu-

de izabrana i doma}a firma ako ispuni uslovekonkursa. Ali, mislim da je takvo razmi{ljanjedaleko iza nas. Jer, ti isti stranci grade puteve ifabrike u Srbiji, iz tih sredstava se renovirajuna{e {kole i fakulteti, visoko{kolske ustanoveu~estvuju u Tempus projektima, a sve to je do-bar znak uklju~ivanja na{e zemlje u evropskiprostor stru~nosti.

Prva generacija u~enika je iza{la iz, neki ka`u,reformisane osnovne {kole, ali dosad nismo ~ulikakve efekte su imale promene u prethodnim go-dinama. Po ~emu je dana{nja {kola bolja nego predeset godina, ako je uop{te bolja?

- O tome je zbilja te{ko suditi, jer je to ~estopredmet impesionisti~ke procene, a ne empi-rijskih podataka. U ovom trenutku jediniobjektivan pokazatelj je PISA istra`ivanje, a ponjemu smo postigli odre|eni napredak.

Dobro, kakva je onda va{a impresija o onome{to je ura|eno u prethodnoj deceniji?

- Svakako, pripremna pred{kolska godina jeuvedena i stabilno funkcioni{e. Smatram dasmo dobro zaokru`ili i segment koji se odnosina vrednovanje obrazovanja. Usvojena je dobrametodologija za eksterno vrednovanje ustano-

Tinde Kova~ Cerovi}, dr`avna sekretarka u Ministarstvu desetogodi{njih promena

Jo{ jedna osnovne

Padovi i usponi:TINDE KOVA^CEROVI]

„{trumpfastu“ plavu{u, uneo je pometnju me|u stanovnicima sela sa~injenogod nekoliko pe~urkastih ku}ica. Interesantno je primetiti da je jedini `enski lik,u po~etku ru`njikava crnokosa [trumpfeta, stvorena uz pomo} hemije ine~istih sila zlog Gargamela, a s idejom da uz pomo} nje otkrije mesto gde jesme{teno [trumpf selo. I tu opet nailazimo na stereotip, poznat jo{ u ranimreligijama da `ena i greh idu zajedno.

Savremeno tuma~enje pri~e o [trumpfovima dao je i francuski sociologAntoan Bueno koji u svojoj knjizi „Mala plava knjiga“ daje teoriju kako ovabi}a visoka samo kao tri jabuke, koja nisu ni ljudska ni `ivotinjska, {irerasisti~ku i totalitaristi~ku propagandu. Naravno, Veliki [trumpf zauzimatotalitarnu i patrijarhalnu ulogu, dok red i mir odr`ava te{kim sankcijamaprema neposlu{nima. Mada, neposlu{nih zapravo i nema. Njega ujedno svido`ivljavaju kao tzv. `ivog totema i izvor svih `ivotnih re{enja. AntoanBueno u svojoj kritici isti~e da skuplja~ki stil `ivota doslovno ukazuje nasocijalizam, {to dodatno potvrðuje i ~injenica da u [trumpf selu nemaprivatnog vlasni{tva. Apsolutno sve zajedni~ka je svojina. [trumpfovi neznaju {ta je novac, svako radi koliko mo`e i bavi se zanatom koji najboljezna, i svako uzima onoliko koliko mu je potrebno. Ovakav na~in `ivota stranje ljudskoj prirodi. Zbog toga se [trumpfovi i pla{e ljudi, njihove gramzivostii meðusobne netrpeljivost. I ne samo to. Bueno smatra da [trumpfovi li~e nanaciste, ta~nije „seksisti~ke naciste“, dok jedini `enski lik odgovaraarijevskom idealu lepote, pre svega zbog plave kose i odgovaraju}e figure. Ine samo {to su nacisti, oni su i rasisti, jer usled neke bolesti njihova plavako`a postaje crna, a to je ujedno i znak da su izgubili inteligenciju. Bolesni[trumpf gubi mo} govora (zapravo izgovaraju nerazumljivo „njap, njap,njap”), a po mi{ljenju poznatog sociologa, belci su upravo na ovakav na~indo`ivljavali Afrikance tokom XIX veka. Bueno je izjavio za „Wal StreetJournal“, da se „prvi strip o [trumpfovima „Crni [trumpfovi“ mo`eklasifikovati kao rasna uvreda“. Mo`da je isto tuma~enje postojalo i davne1958. kada su ameri~ki izdava~i odbili objavljivanje prvog stripa o[trumpfovima, sve dok autor bolesne junake nije prebojio u ljubi~asto,umesto u crno. „Mala plava knjiga“ otkriva i novo tuma~enje lika Gargamela.Pisac isti~e da je ~arobnjak zapravo karikatura Jevreja jer, pre svega,obo`ava zlato. U prilog tome govori i ime njegovog ljubimca i pomaga~ama~ka Azraela koji za svoju odanost o~ekuje nagradu – bar jednog slatkogmalog [trumpfa.

Fanovi [trumpfova uzvratili su udarac o{trim protestom i bojkotom „Maleplave knjige“ smatraju}i da je Bueno „unakazio“ njihove mezimce iz detinjstva.Poru~ili su jo{ i da je lako prona}i sli~ne podudarnosti sa ve}inom bajkovitihdela, pa ~ak i u remek delima svetske knji`evnosti poput [ekspira i Balzaka. I sinsamog autora [trumpfova, ocenio je Buenovu kritiku kao grotesknu ineozbiljnu.

Bilo kako bilo, simpati~na bi}a u belim pantalonicama koja nose imena posvojim glavnim karakternim osobinama (Gricko, Gurko, Licko, Gruber, Mrgud,Kefalo...) osta}e upam}eni kao bezazleni stanovnici sela gde su svi isti meðujednakima, s izuzetkom 542 godine starog Velikog [trumpfa. Interesantno je ipoimanje vremena i prolaznosti u [trumpf zajednici. Obi~an [trumpf ima oko100 godina i uvek }e toliko i imati. Za [trumpfa vreme ne postoji, [trumpf bebazauvek ostaje [trumpf beba. A [trumpfeta? Pa nju niko nikad i nije pitao kolikoima godina!

[trumpfovi su nas nau~ili i {trumpfasti~nom slengu koji ~estoupotrebljavamo u svakodnevnom govoru: ja sam {trumpfnuo, ti si{trumpfnuo, on je {trumpfnuo... {trumpfno dobro, {trumpfno bolje i{trumpfasti~no, dok naivne smicalice mogu biti {trumpfno sme{ne. Isigurno se pitate kako je nastalo ime ovih simpati~nih stvorenja? Sasvimslu~ajno. Stvoritelj novog stripa je za vreme opu{tenog ru~ka sa prijateljemzatra`io da mu ovaj doda so. Kako je u tom trenutku zaboravio re~ „so”,izgovorio je: „Molim te, dodaj mi taj „{trumpf”!” Tra`e}i slanik nazad, prijateljmu je odgovorio da „{trumpfne” so nazad. I tako su celog vikenda„{trumpfovali” i sve glagole menjali u istom stilu. Sve dok nisu nastaliistoimeni junaci i njihovi karakteri. Poznaju}i mentalitet [trumpfova gotovoje sigurno da bi njihov jedini odgovor sociologu kriti~aru Buenumogao biti: Antoan, ma koji ti je {trumpf?!

[trumpfovi / nastavak sa strane 5

Nastavak na strani 18

7 [D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

U proteklih deset godinaimali smo ~este promeneu strate{kom opredelje-nju kakvo obrazovanje `elimo,{to je uzrok nezadovoljavaju}egstanja u oblasti obrazovanja. Po-sle 2000. godine krenulo se sa in-tenzivnim radom na razvijanjunove, moderne koncepcije obra-zovanja, koja je uslovljena proce-som globalizacije i izuzetno br-zim razvojem tehnologije.

Tako je 2003. godine usvojennovi Zakon o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja koji jepredvi|ao niz novina - raniji pola-zak dece u {kolu, devetogodi{njuosnovnu {kolu organizovanu u tritrogodi{nja ciklusa, orijentaciju naobrazovne ishode, a ne na sadr`a-je ({to je zna~ilo ve}u fleksibilnostu izboru nastavnih sadr`aja i uvo-|enje ve}eg broja izbornih pred-meta i modula), definisanje i me-renje razli~itih standarda, inten-zivnije u~enje stranih jezika i in-formatike. Na`alost, neke od ovihnovina su izmenama i dopunamaZakona o osnovama sistema obra-zovanja i vaspitanja 2004. godineukinute, a neke su se jako spororealizovale u praksi.

Pro{le su godine, i sada poku-{avamo da nadoknadimo propu-{teno. Usvojen je niz dokumena-ta koji treba da urede sistemobrazovanja na jedan nov na~in,primereno dana{njem vremenu.Tu mislim, pre svega, na osnovnizakon koji je usvojen 2009. godi-ne, zakone za pojedine domene(pred{kolsko vaspitanje, ud`be-nici, u~eni~ki i studentski stan-dard, obrazovanje odraslih), razli-~ite standarde (obrazovnih po-stignu}a za osnovnu {kolu, kvali-

teta ud`benika, kompetencijanastavnika, kvaliteta rada {kola).Na`alost, srednje obrazovanje ivaspitanje, koje je od izuzetneva`nosti za br`i ekonomski opo-ravak Srbije , skoro da nije ni do-taknuto poslednjih 20 godina, ta-ko da se sada intenzivno radi naunapre|ivanju ovog nivoa obra-zovanja.

Dakle, u domenu legislativeura|eno je mnogo i planira se dase uradi jo{ mnogo toga. Velikiproblem je implementacija. Na-stavnici su nedovoljno informi-sani o planiranim promenama,~esto ih ne razumeju i stoga pru-`aju otpor pri njihovoj realizaciji.Potrebno je razviti racionalan iefikasan sistem stru~nog usavr-{avanja nastavnika, kako bi na-stavnici razumeli preko potrebnereforme na{eg obrazovnog siste-ma i u njima aktivno u~estvovali.Dana{njim |acima je {kola kojusu poha|ali njihovi roditelji ne-zanimljiva i zastarela. Nije improblem obim gradiva, ve} oda-bir sadr`aja i na~in predavanja.Bez stru~nog i odgovornog na-stavnika reforme se ne mogu iz-vesti i sve }e ostati samo mrtvoslovo na papiru.

Poslednji {trajk pokazao je dasu glavni razlozi nezadovoljstvanastavnika njihov materijalni po-lo`aj, uslovi rada i mogu}nost gu-bitka posla zbog smanjenja brojau~enika. U zemlji, u kojoj skorotre}ina odraslih nema zavr{enuosnovnu {kolu, ni jedan nastavnikne bi trebalo da bude vi{ak. Po-trebna je svest i volja nastavnikada prihvate promene i prilagodese novim potrebama u obrazova-nju. Obrazovanje }e odraslima

pru`iti {ansu da poprave kvalitet`ivota i pomo}i im da, kao rodite-lji, podr`e svoju decu u nastoja-nju da steknu {to vi{e obrazova-nje. To je efikasan na~in izlaska izza~aranog kruga siroma{tva.

Veliki problem u vo|enjuobrazovnih politika je nedosta-tak relevantnih podataka naosnovu kojih bi se procenjivaliefekti preduzetih mera i donosilenajbolje odluke. Jedinstven in-formacioni sistem u prosveti jejo{ jedan projekat koji se realizu-je neopravdano dugo, skoro de-set godina. Bez informacionogsistema koncept modernogobrazovnog sistema, koji je kvali-tetan, pravedan i efikasan, nemo`e biti realizovan. Provera po-stizanja standarda, pra}enje sva-kog deteta kroz {kolu i preduzi-manje mera u slu~aju odustaja-nja, kao i racionalna organizacijaobrazovnog sistema, nisu mogu-}i bez upotrebe informacionihtehnologija.

Mo`emo bolje, mo`emo br`e,ali pod uslovom da svi budemosvesni koliki je zna~aj obrazovanjaza napredak celog dru{tva, i pru`i-mo podr{ku promenama u obra-zovanju koje }e ga prilagoditi zah-tevima dana{njice.

U~enicima i nastavnicima `e-lim uspe{nu novu {kolsku godi-nu. Podse}am ih da su oni part-neri u ostvarivanju jednog izu-zetno va`nog posla koji se zoveobrazovanje. Samo obrazova-njem mo`emo popraviti kvalitetsvog `ivota i unaprediti dru{tvou celini.

Autorka je predsednicaNacionalnog prosvetnog saveta

EFIKASNIJEUSAVR[AVANJENASTAVNIKA

Dana{njim |acima je {kola koju su poha|ali njihovi roditeljinezanimljiva i zastarela. Nije im problem obim gradiva, ve} odabir sadr`aja i na~in predavanja

pi{e: Desanka Radunovi}

va, uskoro }e biti objavljen pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj {ko-li, sada prvi put imamo podatke sa zavr{nog ispita, doneti su stan-dardi za kraj osnovnog obrazovanja, a trenutno se rade standardiza kraj srednjeg obrazovanja. Zaokru`ili smo i temu koja se ti~e na-stavni~kih kompetencija, od slo`enijeg obrazovanja nastavnika dokvalitetnijeg stru~nog usavr{avanja i otvaranja regionalnih centa-ra. U ovoj oblasti je puno toga ura|eno, ali jo{ dugo ne}emo biti pot-puno zadovoljni, jer }emo jo{ dugo ose}ati posledice nedovoljnoprofesionalnog izbora nastavnika i nedovoljno kvalitetnog obrazo-vanja nastavnika iz perioda devedesetih. Zna~ajan pomak je napra-vljen i u oblasti ud`benika, ukinut je monopol, a nastavnici su do-bili priliku da biraju ud`benike po kojima }e raditi.

^ime ste jo{ nezadovoljni, osim reformom programa?- Nedovoljno je ra|eno u oblasti rukovo|enja. Tek od jeseni po-

~injemo izradu standarda kompetencija za direktore {kola, u sa-radnji sa me|unarodnim stru~njacima. Finansiranje obrazovanjai dalje nije dobro re{eno, a to se pokazalo kao najte`a tema. Sadakre}e pilotiranje novog sistema finansiranja po glavni u~enika u20 {kola u Srbiji.

Istra`ivanje Instituta za pedago{ka istra`ivanja je, recimo, pokazaloda su odre|ene promene od 2008. na liniji onoga {to je zapo~eto 2001.godine, kada ste tako|e bili u Ministarstvu.

- To je zbog toga {to su odre|ene teme koje su pokrenute po~et-kom dvehiljadite zbilja relevantne za kvalitet obrazovanja, a ne zato{to su se neki ljudi iz perioda od 2000. do 2003. vratili u Ministarstvoprosvete. Ne mo`ete da ignori{ete teme kao {to su osiguranje kvali-teta, nastavni~ke kompetencije, {kolski program, vrednovanje...

U ~emu su pozitivni pomaci, u odnosu na ciljeve koji su zacrtani predeset godina?

- Mislim da je veliki doprinos od 2008. do danas postignut kada jere~ o socijalnoj uklju~enosti dece sa smetnjama u razvoju, dece sa in-validitetom i socijalno i ekonomski ugro`enih grupa - o ovim tema-ma se po~etkom dvehiljaditih nije puno govorilo. Drugi va`an dopri-nos je ozbiljan rad na prevenciji nasilja. Tre}a tema je strategija obra-zovanja, na kojoj trenutno radi dvadesetak eminentnih stru~njaka.Tokom rane jeseni o~ekujemo da }e predlog strategije obrazovanja,koja obuhvata period od ranog razvoja do doktorskih studija i celo ì-votnog obrazovanja, biti na javnoj raspravi. Nadamo se da }e strate-giju do kraja godine usvojiti najpre Vlada Srbije, a onda i Skup{tina.

Kako }ete obezbediti {iru dru{tvenu saglasnost oko tog dokumenta iizbe}i ~est problem da neke stvari ostanu samo mrtvo slovo na papiruako do|e do promene u vlasti?

- Na{ cilj jeste da postoji saglasnost, jer se nismo rukovodili par-tijskim interesima ve} isklju~ivo stru~no{}u i potrebama dru{tvaza kvalitetnim obrazovanjem. Ali, kako se bli`e izbori, i stru~nostmo`e da postane predmet partijskih rasprava. Mislim da je Srbijadovoljno propatila u pogledu obrazovanja i da s tim vi{e niko ne bismeo da se igra. O~ekujem da }emo posti}i saglasnost oko gene-ralnih strate{kih pravaca obrazovanja do 2020. godine. Neslaganjapre mo`e da bude izme|u stru~nosti i nestru~nosti nego po politi~-

koj pripadnosti. Vesna Andri}

Pomak u izdavanjuud`benika

prosvete i nauke, o efektima u obrazovanju

reforma {kole

8 [ D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Da bi mogli da predaju u{koli, budu}i nastavnicipredmetne nastave mo-ra}e od naredne {kolske 2012-2013. godine da imaju obrazo-vanje iz psiholo{kih, pedago{kihi metodi~kih disciplina, ste~enona visoko{kolskoj ustanovi nakojoj studiraju ili nakon diplo-miranja, od najmanje 30 bodo-va, kao i {est bodova prakse uobrazovnoj ustanovi. Ove bodo-ve nastavnici }e mo}i da steknuu okviru master programa, kojibi trebalo da ponudi pet dr`av-nih univerziteta u Srbiji i to uBeogradu, Novom Sadu, Ni{u,Kragujevcu i Novom Pazaru.

Izrada master programa zaobrazovanje predmetnih na-stavnika je deo velikog me|u-narodnog Tempus projekta,koji je po~eo u oktobru pro{legodine i koji bi, prema najava-ma, trebalo do januara da budespreman za akreditaciju, isti~eMarija Filipovi} O`egovi}, naci-onalni koordinator Tempusprograma u Srbiji.

- Brojne studije su pokazaleda postignu}e u~enika u {koli, pai uspeh obrazovnog sistema u

celini, u velikoj meri zavisi od pe-dago{ko-psiholo{kih-metodi~-kih kompetencija nastavnika.Na`alost, u mnogim zemljama,pa i u Srbiji, nastavnici godina-ma sti~u znanja iz mati~ne disci-pline, dok su pedago{ka znanjazapostavljena ili se usvajaju iz za-starelih izvora na dominantnoakademski na~in, bez poveziva-nja sa praksom. Nakon studija ivrlo malo prethodne prakse, na-stavnici dolaze u {kolu nepripre-mljeni za rad i najvi{e se oslanja-ju na savete kolega i li~no isku-stvo. - ukazuje Vera Rajovi},profesorka Filozofskog fakultetau Beogradu i koordinator pome-nutog Tempus projekta.

Kako dodaje, cilj tog projek-ta je razvijanje fleksibilnog, in-terdiciplinarnog programa ma-ster studija za obrazovanjepredmetnih nastavnika i isto-vremeno uskla|ivanje i reguli-sanje statusa nastavni~ke pro-fesije u Srbiji.

- „Snimanje“ stanja i potre-ba na univerzitetima i fakulte-tima u Srbiji pokazalo je da nave}ini visoko{kolskih ustanovapostoji nedovoljna svest o po-

trebi da svojim studentima osi-guraju mogu}nost da se zapo-sle u prosveti, a to je posebnoizra`eno na fakultetima kojitrenutno ne organizuju nekivid obrazovanja nastavnika. Sdruge strane, na fakultetimakoji obrazuju nastavnike uo~e-no je da se to obrazovanje odvi-ja na razli~itim nivoima i narazli~ite na~ine. Zato je nameraovog projekta da ponudi nekivid zajedni~kog okvira, oko ko-ga bi se univerziteti dogovorilikako }e obezbediti neophodnih36 kredita - ukazuje Rajovi}eva.

Prema dosada{njim najava-ma, to }e biti mogu}e na vi{ena~ina i zavisi}e od samih vi-soko{kolskih ustanova. Ma-ster program }e tako mo}i dabude organizovan na nivouuniverziteta ili fakulteta, stu-denti }e imati priliku da birajuda li ho}e da „prikupe“ samo36 kredita ili svih 60, a na ne-kim fakultetima budu}i na-stavnici }e mo}i da steknu 36kredita i na osnovnim studija-ma, pa studenti koji `ele da sezaposle u {koli ne}e imati oba-vezu da samo zbog toga nakon

Reforme osnovnog obrazovanja u poslednjihdeset godina nisu uspele da obezbede predu-slove za unapre|ivanje kvaliteta obrazovanjau u pogledu profesionalnog osna`ivanja nastavnika,pobolj{anja materijalnog statusa {kola i ve}e usmere-nosti {kole na potrebe u~enika i savremenog dru{tva.

Efikasnost promena bila je naru{ena prebrzimtempom reformskih inicijativa, haoti~no{}u i nesta-bilno{}u promena, neki su od zaklju~aka jednogodi-{njeg istra`ivanja „Predstave o obrazovnim prome-nama u Srbiji: refleksije o pro{losti, vizije budu}no-sti“, koju je uradila grupa stru~njaka sa beogradskogInstituta za pedago{ka istra`ivanja.

U~esnici istra`ivanja, me|u kojima su nastavnici,u~enici, roditelji, ali i eksperti i predstavnici prosvetnihvlasti, ukazuju da postoji jaz izme|u onoga {to je plani-rano i {to je ostvareno, kao i da nije postojala op{ta dru-{tvena saglasnost oko pravaca planiranih promena.

Dejan Stankovi}, jedan od autora istra`ivanja,podse}a da su se promene na nivou osnovnog obra-zovanja tokom poslednje decenije dogodile tri puta -2001, 2004 i 2008. godine i da su direktno bile pove-zane sa promenama u vrhu izvr{ne vlasti.

- Sva tri perioda obrazovne politike imaju svojuverziju „krovnog zakona“, odnosno Zakona o osno-vama sistema obrazovanja i vaspitanja. On je prvi putdonesen 2003. godine i u njemu su sadr`ane mnogereformske ideje nastale od 2000. godine. Period od2004. do 2008. godine, koji su obele`ile promene ~aktri ministra prosvete, karakteri{e konzervativniji pri-stup obrazovnim promenama. Kao po~etak tre}eg pe-rioda obrazovne politike mo`e se uzeti formiranje no-ve Vlade Srbije sredinom 2008, koja je ve} 2009. usvo-jila novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja. Osnovni pravac promena u prvom i tre-}em periodu je sli~an, tako da se aktuelna obrazovnapolitika, uz sve razlike, mo`e posmatrati kao nastavakpolitike s po~etka ovog veka - navodi Stankovi}.

Prema njegovim re~ima, struktura osnovnog obra-zovanje je tokom protekle decenije ostala manje-vi{enepromenjena, dok je racionalizacija mre`e {kola i da-lje aktuelno pitanje.

Stankovi} ocenjuje da je upravljanje {kolom osta-lo politi~ko pitanje, jer na~ini formiranja {kolskihodbora i izbora direktora nisu nimalo otklonili ~estokori{}enu mogu}nost uplitanja politi~kih stranakau ova pitanja.

- Povoljnija ekonomska situacija tokom ve}eg de-la prethodne decenije odrazila se na pove}anje ulaga-nja u obrazovanje, ali je cilj da se za obrazovanje odva-ja {est odsto iz bruto dru{tvenog proizvoda i dalje ne-dosti`an. Standard nastavnika i dalje je nezadovolja-vaju}i, imaju}i u vidu da su plate bile glavni razlog{trajka prosvetnih radnika tokom pro{le {kolske go-dine. Zabrinjava ~injenica da se oko 95 odsto bud`etatro{i na plate zaposlenih u obrazovanju, tako da je raz-vojni deo bud`eta veoma su`en - navodi Stankovi}.

Kada je re~ o nastavnom programu, va`ne pro-mene su inicirane u periodu od 2001. do 2003, ali suone ukinute zakonom iz 2005.

- Daljeg razvoja u ovoj oblasti nije bilo u ve}oj me-ri - promene u ostatku decenije su se ogledale u po-vremenim poku{ajima redukcije gradiva i uvo|enjurazli~itih izbornih predmeta. Tako kvalifikacija skraja pro{log veka da je nastavni program preobi-man, isuvi{e krut i nedovoljno selektivan va`i i da-nas - isti~e na{ sagovornik.

Kako dodaje, uprkos poku{ajima da se nastavniproces u srpskim {kolama osavremeni, u na{im u~io-nicama i dalje dominira tradicionalni frontalni na~inrada. Stankovi} isti~e da su se o~igledne promene to-kom prethodne decenije odigrale u produkciji ud`be-nika. Tr ì{te ud`benike je demonopolizovano, nastav-nici su dobili mogu}nost da biraju ud`benike. Premanjegovim re~ima, postoji saglasnost da su ud`benici utehni~kom pogledu napredovali proteklih godina, alida je njihov didakti~ki kvalitet i dalje diskutabilan.

- Inicijalno obrazovanje nastavnika je ostalo ne-zadovoljavaju}e tokom ~itave protekle decenije, a tose, pre svega, odnosi na nedovoljno psiholo{ko-pe-dago{ko i metodi~ko obrazovanje predmetnih na-stavnika, dok je nedostatak u obrazovanju u~iteljaslabije sticanje kompetencija iz predmeta koje trebada predaju. - isti~e Stankovi}.

Prema njegovim re~ima, najvi{e sistemskih pro-mena u profesionalnom razvoju nastavnika dogodilose u oblasti stru~nog usavr{avanja pri radu, koje je po-stalo obaveza povezana sa napredovanjem u zvanju.

- Me|utim, analize pokazuju da se ovaj novi si-stem usavr{avanja pri radu susre}e sa brojnim pro-blemima: diskutabilna procedura odobravanja pro-grama, usitnjenost i fragmentiranost programa, upi-tan kvalitet programa, problemi {kola u obezbe|iva-nju finansija, niska motivacija nastavnika... Napre-

dovanje u zvanja do sada je ostalo samo „slovo na pa-piru“ - ka`e Stankovi}.

On dodaje da su napori da se obezbedi ve}i ste-pen pravednosti obrazovanja shva}eni kao jedan odnajve}ih i najte`ih profesionalnih izazova za nastav-nike, jer nisu adekvatno pripremljeni za nove ulogekoje inkluzivno obrazovanje od njih zahteva.

Prema re~ima Jelene Pavlovi}, sa Instituta za peda-go{ka istra`ivanja, svi u~esnici istra`ivanja ukazuju dasu odsustvo strategije i prebrz tempo promena osnov-ni ~inioci koji su doprineli haoti~nosti procesa obra-zovnih promena u kojem su oni pozicionirani kao„zamor~i}i“.

- Oni opa`aju da su promene uvo|ene nekriti~kimpreuzimanjem modela iz drugih zemalja, {to je nji-hovu primenu ~inilo paradoksalnom ili nemogu}om.Nizak nivo transparentnosti i nedovoljno efikasan si-stem informisanja dodatno su u~vrstili do`ivljaj hao-sa, konfuzije i nestabilnosti. Op{ti utisak svih u~esni-ka istra`ivanja jeste da su promene u ve}oj meri bilekozmeti~ke nego {to je do{lo do su{tinskog unapre-|enja obrazovnog sistema - isti~e Pavlovi}eva.

Prema njenim re~ima, klju~ni akteri obrazovnogprocesa sla`u se da nakon deset godina reformi obra-zovni sistem jo{ ne izlazi u susret potrebama u~enika,niti uspeva da u dovoljnoj meri uve}a kapacitete na-stavnika. Jaz izme|u o~ekivanja i ishoda je evidentan ikada je re~ o opremljenosti {kola. Iako u~esnici istra-`ivanja navode pozitivne promene u oblasti nastavestranih jezika, u ud`benicima i uvo|enju izbornihpredmeta, me|u njima preovla|uje op{ti do ìvljaj raz-o~aranja i umora od promena.

Nalazi ovog istra`ivanja poslu`ili su istra`iva~-kom timu sa Instituta za pedago{ka istra`ivanja darazvije ~etiri scenarija razvoja obrazovanja u budu}-nosti: [kola po meri deteta, [kola koja neguje izuzet-nost, Nastavnik kao ugledni profesionalac i Odgo-vorno vo|enje promena.

- Glavni nalaz testiranja scenarija jeste da se nije-dan od ~etiri scenarija ne izdvaja kao po`eljniji oddrugih. U celini, svi scenariji su ocenjeni kao dopa-dljivi i po`eljni. Me|utim, nakon decenije haoti~nihi nestabilnih promena u obrazovanju, svi scenarijiopa`eni su kao previ{e napredni i zahtevni u pogle-du promena stavova i o~ekivanja klju~nih akteraobrazovanja - ka`e Milja Vuja~i}, rukovodilac istra-`ivanja. D. D.

Istra`ivanje Instituta za pedago{ka istra`ivanja iz Beograda

Vi{e kozmeti~ke nego su{tinske promeneU na{im u~ionicama i dalje dominira tradicionalni frontalni na~in rada

TEMPUS PROJEKAT:

U U^IONICU SA NAJMANJE 36 KREDITA

Novine va`e za budu}enastavnike

9 [D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Ministarstvo prosvete inauke upravo zavr{a-va pravilnik o stru~-nom usavr{avanju nastavnika,koji ovu va`nu oblast za njihovprofesionalni razvoj, povezuje sanedavno usvojenim standardi-ma kompetencija za nastavni~-ku profesiju. Tinde Kova~ Cero-vi}, dr`avna sekretarka u Mini-starstvu prosvete i nauke, oce-njuje da je dono{enje ovih stan-darda dobar oslonac za planira-nje stru~nog usavr{avanja sva-kog pojedina~nog nastavnika, alii za {kolu, jer }e direktori mo}ida sagledaju koje kompetencijenedostaju njihovim zaposleni-ma i poku{aju da ih nadomesteunutar {kolskih aktivnosti.

Ona podse}a da su standardikompetencija razvrstani u ~etirikategorije i da se odnose na na-stavnu oblast, odnosno predmeti metodiku nastave, zatim na po-u~avanje u u~enje, podr{ku raz-voju li~nosti u~enika i komuni-

kaciju i saradnju. Kako dodaje,od naredne {kolske godine pra-vilnik o stru~nom usavr{avanju}e ponuditi tuma~enje koji semi-nari podr`avaju odre|ene kom-petencije, {to }e svakom nastav-niku omogu}iti da se opredeli zaobuku koja mu je neophodna.

- Novina u pravilniku kojiuskoro zavr{avamo jeste {to smouva`ili i regulisali stru~no usavr-{avanje nastavnika unutar {kole,opisali smo iz ~ega se sastoji(ogledni ~asovi, {kolsko razvoj-no planiranje, preno{enje isku-stava kolegama sa seminara...) itime prakti~no dali legitimitetne~emu {to pojedini nastavnicive} rade, ali im dosad nije bilozvani~no priznato. To }e nastav-nicima ulaziti u normu ~asova ibi}e im priznato da su se bavilistru~nim usavr{avanjem. O~e-kujemo da }e to pokrenuti unu-tar{kolsku aktivnost i profesio-nalnu razmenu, koja se vi{e ne-}e svoditi samo na }askanje to-

kom odmora i obavezna nastav-ni~ka ve}a, nego }e stvoriti at-mosferu u kojoj nastavnici u~ejedni od drugih - obja{njava Ko-va~ Cerovi}, napominju}i da }ese i ovo usavr{avanje bodovatiprilikom napredovanja u zvanja.

Iako je bilo najava da }e ubud`etu za narednu godinu ko-na~no biti obezbe|ena sredstvaza napredovanje nastavnika uzvanja i iako se Ministarstvoprosvete i nauke za to pripremi-lo, ekonomska kriza u~inila jeda se od toga odustane. Ipak,Kova~ Cerovi} je uverena da }eve} idu}e {kolske godine i za tunamenu biti obezbe|ena sred-stva. Ona tvrdi da se ve}ina za-poslenih u obrazovanju za na-stavni~ku profesiju opredelilavo|ena, ne samo ekonomskimve} i profesionalnim motivimai da je manji broj onih koji nisuspremni da se stru~no usavr{a-vaju ukoliko od toga nemaju fi-nansijske koristi.

Kako dodaje, novi pravilnikdonosi jo{ jednu novinu kada jere~ o napredovanju u zvanja:nastavnici koji budu ostvarilinajvi{i stepen zvanja bi}e anga-`ovani kao saradnici Ministar-stva u koncipiranju novih obra-zovnih politika i strategija, dok}e oni sa tre}im nivoom imatipriliku da u~estvuju u analiza-ma razli~itih istra`ivanja, odnacionalnog do lokalnog nivoa.

Ona najavljuje od idu}e{kolske godine i novine u na~i-nu odobravanja seminara, s ob-zirom na to da je poslednjih go-dina, kako ka`e, to odobravanjebilo linearno i nije uva`avaloslo`enije programe stru~nogusavr{avanja. Nakon dono{e-nja pravilnika o stru~nom usa-vr{avanju, na dnevnom redu }ese na}i i pitanje koliko je na-stavnika ispunilo zakonskuobavezu da u roku od pet godi-na stekne sto sati stru~nog usa-vr{avanja. V. S.

SaradnjaMe|u u~esnicima istra`ivanja postoji saglasnost da promeneu pravcu ve}e otvorenosti, saradnje iusvajanja demokrat-skih vrednosti predsta-vljaju glavni uslov za ostvarivanje pomenuta~etiri scenarija o budu}nosti obrazovanja. Pored toga, finansijski aspektse opa`a kao preduslovza uvo|enje bilo kojepromene. Deo u~esnikau istra`ivanju posmatrascenarije kao delovejednog mozaika, odnosno skup korakakoji bi vodili ka po`eljnoj slici obrazovanja u Srbiji.

diplomiranja upisuju nastav-ni~ki master.

- Ovaj master program je va-`an jer treba da pomogne oni-ma koji nisu studirali na nastav-ni~kim fakultetima, a `ele dapredaju u {koli, da steknu neop-hodna znanja iz oblasti psiholo-gije, pedagogije i metodike. Jerako upi{ete hemiju, fiziku ilimatematiku, znate da je ve}a ve-rovatno}a da }ete se zaposliti u{koli nego da }ete raditi negdedrugde. Me|utim, ako studirateza in`enjera ili lekara, logi~no jeda takve predmete ne}ete birati,ali su vam psiholo{ko-pedago-{ko-metodi~ka znanja neop-hodna ukoliko se, recimo, zapo-slite u srednjoj stru~noj {koli -ka`e Marija Filipovi} O`egovi}.

Na{a sagovornica napomi-nje da su u okviru ovog Tempusprojekta obezbe|ena sredstva iza finansiranje izvo|enja nasta-ve na studijskom programu ko-ji se trenutno radi. To }e zapra-vo omogu}iti jednom broju stu-denata da do okon~anja projek-ta - 2013. godine, uz zna~ajnomanju nadoknadu zavr{e ovajstudijski program. V. A.

Novine u profesionalnom razvoju nastavnika

Uskoro novi pravilnik o stru~nom usavr{avanjuBEZ STROGEKONTROLENa pitanje ko }e kontrolisati dali nastavnik ispunjava propisanestandarde kompetencija za ovuprofesiju, Tinde Kova~ Cerovi}odgovara da to, ne samo da nijemogu}e, ve} da to nije su{tinadono{enja ovih standarda.

- Svaki nastavnik }e na osno-vu tih standarda praviti profilsvog stru~nog usavr{avanja, atako|e }e pomo}i direktorima{kola da zaposlenima sugeri{ukoje vrste obuke su im potrebne.Te iste kompetencije su ugra|e-ne u tabelu napredovanja u zva-nja, pa }e svaki nastavnik naosnovu operacionalizacije odre-|enog standarda mo}i da aplici-ra za napredovanje. - ukazujeKova~ Cerovi}.

10 [

~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

11 [

~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

ID A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

II

~ e t v r t a k , 1 . s e

III

p t e m b a r 2 0 1 1 .

IV D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

12 [ D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Istra`ujemo: Koji su naj~e{}i

BEOGRAD: Roditelji saveznici u izostajanjuB e`anje sa ~asova, tu~e me|u u~enicima, sva|e i verbalne pretnje profesorima, a neretko ifizi~ki napadi na njih, postali su deo {kolske svakodnevice. Velimir Tmu{i}, na~elnik Repu-bli~ke prosvetne inspekcije ukazuje da su disciplinski problemi u~enika u porastu i da odtoga nisu izuzetak ni osnovne {kole. I ne samo to. Tmu{i} isti~e da je sve vi{e hiperaktivne dece~ak i u pred{kolskim ustanovama.

Liberalno zakonsko re{enje, koje je omogu-}avalo da u~enik napravi veliki broj neopravda-nih izostanaka, a da mu pri tom ne mo`e biti iz-re~ena vaspitno-disciplinska mera, dovelo je dodrasti~nog pove}anja broja izostanaka u {kola-ma. Tmu{i} ukazuje da je direktna posledica iz-ostajanja sa nastave sve ve}i broj |aka na po-pravnim ispitima. Podse}a da su izmenama za-kona sankcije za neopravdano izostajanje poo-{trene, pa }e ve} posle 25 izostanaka {kola mo}ida izrekne u~eniku ukor i smanji mu ocenu izvladanja. Tmu{i} navodi da |aci kalkuli{u kakoda izbegnu ocenjivanje i da u tome vrlo ~estoimaju podr{ku roditelja, koji su spremni daopravdaju izostanke ako se njihova deca nisudobro spremila za odgovaranje.

Prosvetni radnici sa kojima smo razgovaralise sla`u da je porast disciplinskih problema u{kolama posledica op{teg stanja u dru{tvu,uru{avanja porodice i gubitka tradicionalnihmoralnih vrednosti. Ka`u da je autoritet na-stavnika srozan i da su u~enici sve vi{esvesniji svojih prava, zaboravljaju}i pritom na svoje obaveze.

Gordana Markovi}, direktorka O[ „IvoLola Ribar“ u Begaljici isti~e da je najve}iproblem to {to deca ne po{tuju autori-tete.

- Porodica je u rasulu, deca se ne vaspi-tavaju da po{tuju {kolu, generalno se ne po{tu-je ulaganje u znanje i obrazovanje. Veliki brojroditelja ima potcenjiva~ki stav prema prosvetii prosvetnim radnicima. Po{to je porodica zaka-zala, {kola na`alost sve vi{e preuzima vaspitnuulogu. Primetili smo da deca takozvanih novo-komponovanih biznismena i javnih li~nostiimaju poprili~no nadmen stav, dok su deca izprose~nih porodica druga~ije vaspitana, prihva-taju pravila pona{anja i po{tuju svoje nastavni-ke - ka`e Markovi}eva.

Marija Sari} \or|evi}, profesorka srpskog je-zika i knji`evnosti ukazuje da se nastavnicimaneprestano name}u nove obaveze, a u~enici-ma skoro nikakve.

- Oni ose}aju nemo} nastavnika i koriste je, atamo gde nema discipline, nema ni kvalitetnograda. Jedino u~enik koji dolazi iz porodice u ko-joj je o~uvan pravi sistem vrednosti, ne}e iskori-stiti tu nemo}. Me|utim, roditelji imaju sve ma-nje vremena da se bave decom, pa se sve re|e sre}emo sa u~enicima koji po{tuju {kolu i svojenastavnike. Iz iskustva mogu da ka`em da je lak{e raditi u manjoj sredini nego u beogradskoj{koli. U manjim sredinama nastavnik je jo{ uvek autoritet i roditelji na njega gledaju kao na save-znika - ka`e na{a sagovornica.

Nakon 28 godina radnog sta`a u prosveti, Milorad Anti}, predsednik Foruma srednjih stru~nih{kola, ukazuje da nastavnici nikada nisu bili dobro pla}eni, ali da su nekada bili stub dru{tva, adanas su potpuno degradirani.

- U mnogim srednjim stru~nim {kolama po{tovanje nastavnika je svedeno na minimum. U~e-nici psuju, sva|aju se sa profesorima, izlaze kad ho}e sa ~asova. Mnoge ne mo`ete da naterateda kupe ud`benik, sveska je misaona imenica - isti~e Anti}.

Kako dodaje, ima stru~nih {kola u kojima svega 20 odsto u~enika voli zanimanje za koje se{koluje, dok su ostalima te {kole bile na dnu liste `elja.

- Ako je ta {kola njemu bila na 15 ili 19 mestu, sigurno je da nije motivisan, da ima otpor pre-ma zanimanju i onome {to u~i, a time stvara problem i ostalim u~enicima - navodi Anti}.

Na~elnik Republi~ke prosvetne inspekcije Velimir Tmu{i} ka`e da je Ministarstvo prosvete doneloniz zakonskih re{enja kojima se reguli{u prava i obaveze, ne samo u~enika, ve} svih u~esnika u obra-zovno-vaspitnom procesu. Ali da ta re{enja ne bi ostala samo mrtvo slovo na papiru potrebna je sa-radnja i sa roditeljima i sa lokalnom zajednicom. Sve manji broj roditelja, me|utim, u {koli se poja-vljuje tek kada se problemi nagomilaju i kada je u~enik pred isklju~enjem. V. Andri}

\ACI SVESNI PRAVA, ALI NEI OBAVEZA: Marija Sari}\or|evi} i Velimir Tmu{i}

SUBOTICA: Rat sa neopravdanima

S uboti~ka deca su po tradiciji,kako ka`u nastavnici iz nekoli-ko {kola, „jo{ uvek lepo vaspi-tana“, te se ne mo`e govoriti da radsa njima stvara ve}e probleme negoranije. Ukoliko ih i ima, to su uglav-nom incidentne situacije, vi{e izuze-tak nego pravilo i uglavnom su veza-ne za pojedine u~enike kakvi se po-nekad pojave u nekim generacijama.

- Tako je bar u {kolskom okru`e-nju. Da li su oni agresivniji kad iza|uiz {kole, ne mogu re}i. Nastavnici u{koli se ne suo~avaju sa nekim te`imizgredima i problemati~nim u~enici-ma sa kojima ne znaju {ta }e. Najve}iproblem su neopravdani izostanci -ka`e Dragana ]upurdija, psiholog uO[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“.

Drugi front na kojem se najvi{e ra-tuje sa u~enicima jesu pismeni zada-ci i nekada popularne pu{kice. Danasse to ne naziva tako, jer nema potre-be pisati re{enja zadataka na mikro-papiri}ima i skrivati ih po d`epi}imai u ~arapama kad su tu mobilni tele-foni. „Kada su uhva}eni da mobilnimsnimaju zadatke sa kontrolnog, a za-tim {alju SMS nekome ko im vra}are{ene, zabranili smo deci da telefo-ne dr`e kod sebe prilikom kontrol-nog“, identi~na je pri~a u gotovosvim {kolama. Kazna je bila uzima-nje telefona, ali se nijedan u~enik ni-je na{ao van u~ionice.

- Mi smo ne samo obrazovna ve} ivaspitna ustanova, i na{ je posao iz-me|u ostalog da decu na najbolji na-~in uvedemo u svet odgovornosti irada. Zato ne smatramo da nastavnikima pravo da ka`e „ne znam {ta }u sanjima“. Ako ne zna {ta }e s u~eni-kom, pa ga recimo izbaci sa nastave,onda je on zalutao u ovu profesiju -ka`e Zora ]uji}, zamenica direktoraSrednje medicinske {kole.

No, ~injenica je i to da ima „nere{i-vih“ problema, jer je zakon najrestrik-tivniji upravo prema nastavnicima,ograni~avaju}i im mogu}nost bilo ka-kvog sankcionisanja lo{eg pona{anjau~enika, osim kazne ocenom. To stva-ra prili~nu frustraciju u poslu, jer kadasu u pitanju „prestupnici“, njima je pologici stvari ocena poslednja briga.

- Mi ipak nemamo ve}ih incidena-ta, pa ~ak ni {kolskih tu~a kakve rani-je nisu bile retkost. Posva|aju se tu i

tamo, prete jedni drugima, ali u {kolinema fizi~kih obra~una. Mo`da po{toiza|u iz {kole, {to i nije nemogu}e, jervidimo da se udru`uju po navija~kimgrupama, i da su one ~esto suprotsta-vljene - ka`e Dragana ]upurdija.

Novo polje sukoba je u stvari Fej-sbuk - na njemu su neretko diskusijepretvaraju u sva|e, koje se zatim pre-nose i u {kolu, gde se mo`e ~uti pone-ka pretnja, ili verbalni sukob, veomaretko fizi~ki, {to je sve „uobi~ajenakoreografija u {kolama“. No, podelepo fejs-grupama nisu jedine. Decaimaju potrebu da pripadaju, a dru-{tvene grupe sa kojima se oni najlak-{e identifikuju su sportski klubovi, tese ~ak i me|u osnovcima formirajugrupe simpatizera „marinaca“ (navi-ja~a Spartaka), „grobara“ i sli~no, ko-je vikendom daju sebi „odu{ka“

Na{i sagovornici navode da je po-na{anje dana{nje dece mnogo slo-bodnije. Ne libe se da se upuste u pre-pirku sa nastavnicima, imaju vi{e ku-ra`i da pobegnu sa ~asa ako nisuspremni na odgovaranje, mnogo senon{alantnije pona{aju prema auto-

ritetima, i znaju svoja prava. Ta pra-va posebno koriste kada treba odgo-varati ili raditi kontrolni. Zakon, na-ime, zabranjuje da se u~enik opteretisa dva pismena zadatka u toku jed-nog dana, i to „sveto pravilo“ nijedannastavnik ne sme prekr{iti, jer }e na-i}i na jedinstven otpor u razredu.

Sve to na kraju krajeva zavisi i odstava samog nastavnika - neki i daljelako izlaze na kraj sa u~enicima, dokponeki smatraju da su deca „nemogu-}a“. U nekoj generaciji se pojave „lide-ri“, a to su obi~no u~enici sa sumnji-vim ili veoma jakim „bekgraundom“,ukoliko iza njih stoje mo}ni o~evi.

A da je autoritet kao autoritet uop-{te, pa i nastavni~ki, doveden u pita-nje, poznata je stvar.

- Ima to veze i sa zakonom koji jerestriktivan najvi{e po nastavnike, aliugled profesije, njen socijalni status iuop{te polo`aj u dru{tvu je takav daje srozao autoritet nastavnika u o~i-ma dece. Ona ose}aju da njihovi na-stavnici nisu respektabilna grupa udru{tvu, da njihov generalni statusnije ba{ na nekom nivou i tako se ipona{aju. Konkretno u na{oj {koliprimetno je da oni vi{e cene lekarepredava~e nego profesore - ka`e Zora]uji}. V. Lalo{

Sva|e naFejsbuku

Popularnepu{kice

Ekskurzijeno}na moraNemili i incidentni doga|aji mogu se uve}em broju sresti na ekskurzijama - iz-me{tenost iz {kolskog okru`enja, kraj{kolske godine i, naravno, alkohol, decupotpuno ponesu. Zbog toga su ekskurzi-je postale prava mora za nastavnike, bu-du}i da su oni jedini odgovorni za svakiu~eni~ki ispad. To je prostor na kojemnas {tite jedino roditelji odnosno njiho-vo vaspitanje deteta, tvrde nastavnici.

13 [D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

J avnost je bila prili~no {okirana ka-da je februara ove godine ~itala ka-ko je jedan u~enik prve godine Ma-{insko-tehni~ke {kole „15 maj“ u Ni{ute`e povre|en kada mu je {kolski drugu tu~i za vreme odmora odgrizao deouveta. Lekari su saop{tili da ovom pe-naestogodi{njaku predstoji niz opera-cija kako bi se rekonstrusala u{na {kolj-ka i drugi delovi o{te}enog uha. Osta}einvalid.

U to vreme na prili~no burne reka-cije nai{la je i informacija dasu osmoro |aka odbojka{a,kao i njihovog nastavnikaMir~etu Kotlaji}a iz O[ „Mi-lan Raki}“, posle odigraneutakmice i „iz ~ista mira“,napali |aci O[ „Branko Milj-kovi}“ i tom prilikom jednogu~enika te`e povredili, a na-stavniku naneli ne{to lak{epovrede.

Na sli~no zgra`avanje na-i{ao je i slu~aj Vladimira Zla-tanovi}a, profesora informa-tike u Gimnaziji „9.maj“, ko-ga su usred ~asa pretukla dvamaturanta koja su upala nanjegov ~as. Jedan od njih jevikao: „Pustite me da ga ubi-jem“, a te`e posledice spre~e-ne su kada su se |aci iz raz-reda ume{ali, a maturantipobegli.

Uprkos ovakvim slu~aje-vima, roditelji, profesori i di-rektori osnovnih i srednjih{kola u Ni{u skloni su tvrdnjida je re~ o „izolovanim inci-dentima“. Oni ka`u da imavi{e pritajene nego otvoreneagresije me|u u~enicima, ada su meta mladih nasilnikaizuzetno retko njihovi na-stavnici i profesori.

- Moje dete ide u O[ „U~itelj Tasa“ ibudno ga pratim. Zato i znam da me|udecom apsolutno ima pritajene, ali iotvorene agresije. Uostalom, to smokonstatovali i na nekim roditeljskimsastancima. Ima tu~a, gleda se kako }eko kome da polomi novi {estar, baci ilipocepa novi ranac ili uni{ti patike. Ka-da iza|u iz {kole vreme uglavnom pro-vode za kompjuterom, otu|eni, u ne-kom „sajberskom“ svetu, preko kojeg i

komuniciraju. A pri~aju uglavnom ostvarima koje nisu lepe, ve} nasilne, ikoje se de{avaju u kompjuterskim igri-cama, u kojima neko nekog ubija ilimu~i. Dakle, otu|enje i destrukcija. Na-ravno, za to su odgovorni roditelji, ali inastavnici, koji vi{e brinu o svom rad-nom mestu, platama ili {trajkovima ne-go o deci zbog koje su tu - ka`e jedanroditelj koji je zamolio za anonimnost.

Dragan Arsovi}, ~lan [kolskog od-bora i predsednik Saveta roditelja u

Gimnaziji „9.maj“, me|utim, smatrada su za disciplinske ispade, kao i za lo-{e vaspitanje dece u 90 odsto slu~ajevakrivi isklju~ivo roditelji. Optere}eni suegzistencijalnim problemima i nemajudovoljno vremena za decu, a kada im sepredo~i da njihovo dete pravi problemeu {koli - pravdaju ih.

- Najve}i problem me|u dana{njim|acima su masovni izostanci. Tako|e,ozbiljan problem je i velika galama na

~asu, za koju su odgovorna deca, ali inastavnici koji to ne znaju ili ne zaslu-`uju da budu. Nema puno tu~a, ima iheventualno u prvom razredu, dok sedeca ne upoznaju. Koliko znam, alko-hola u {koli ima vrlo malo, a ne znamnijedno dete koje se drogira. ̂ ini mi se,~ak, da deca sve manje i pu{e, i to ne{tovi{e devoj~ice od de~aka. Siguran samda manje piju i pu{e nego {to su to ra-dile na{e generacije kada su bile u nji-hovom uzrastu - smatra Arsovi}.

Direktor ove gimnazije Neboj{a Le-ki} sla`e se da u ovoj {koli, koju upisu-ju uglavnom kvalitetni |aci, nema tu-~a, pogotovu ne masovnijih, kao ni nar-komanije ili alkoholizma. Potvr|uje dasu naj~e{}i disciplinski prekr{aji u~eni-ka masovno izostajanje sa nastave, po-sebno sa prvih ~asova, kao i galama na~asovima.

- Dobar deo roditelja pravda nedo-lazak dece u {kolu, koja su „bolesna“ ili

im je „zakasnio autobus“ i tu nema do-bre saradnje. Nedovoljno su svesni daproblem mo`e biti daleko ozbiljniji:ako dete nije u {koli, gde je? Mi u {kolive} izvesno vreme pribegavamo i pri-begava}emo posebnoj „~arobnoj for-muli“ za smanjenje izostanaka. Ja prak-tikujem da zovem ili pismeno obave-stim roditelje ili staratelje da }u o ma-sovnom izostajanju njihove dece iz{kole obavestiti Centar za socijalni rad.Tek onda se upla{e, ali pre svega zbog

onoga: {ta }e re}i kom{iluk?Kad se Centar ume{a, ispa{}eproblemati~na porodica. E,onda njihovo pona{anje po-stane manje non{alantno. Unekoliko slu~ajeva stvarnosmo obavestili Centar, pa suta deca pre{la na vanredno{kolovanje ili u druge {kole -ka`e Leki}.

Bratislav Arsi}, nastavniku O[ „U~itelj Tasa“ i pred-sednik Sindikata prosvetnihradnika Ni{a, ka`e da je brojizostanaka, naro~ito u sred-njim stru~nim {kolama, ali igimnazijama, drasti~no po-ve}an od 2009, kada je po~eoda va`i liberalni zakon oosnovama sistema obrazova-nja i vaspitanja.

- U srednjim {kolama, po-gotovu srednjim stru~nim{kolama, situacija je vrlo lo-{a. Ima dosta nasilja i u {kolii van nje, a pojedini profeso-ri potpuno su nemo}ni daodr`e ~as. Ogromna je gala-ma, a ~asovi u nekim sred-njim, naro~ito stru~nim {ko-lama uop{te ne li~e na ~aso-ve. Ipak, ovakvi problemi ~e-sto se guraju pod tepih, ug-

lavnom da bi nastavnici sa~uvali radnamesta - ka`e Arsi}.

U [kolskoj upravi Ni{ ka`u da ne-maju podatke u broju i vrsti disciplin-skih prekr{aja u~enika u osnovnim isrednjim {kolama. Na~elnik [kolskeuprave @ivomir Jovanovi} ka`e da ih„nisu tra`ili od {kola“. Kako isti~e, poje-dini slu~ajevi koji se pominju u mediji-ma ili se de{avaju ne mogu biti repre-zent za sve.

Z. Miladinovi}

disciplinski problemi u~enika

Ozbiljanproblem

galama na~asu

NI[: Pritajena agresija vreba iz u~ioniceNEKAD I SAD- Ja sam i{ao u Osnovnu{kolu „U~itelj Tasa“, a sadasam u njoj nastavnik. Danas je nasilja dalekomanje. Tada su u {koli tu~ebile svakodnevne, a danassu one retke i uglavnomnisu masovne ve} su li~nisukob. Ipak, mi smo na ~asu bili mirniji, sve je biloti{e, bila je ve}a disciplina i uva`avanje nastavnika.Deca su danas prisnija i slobodnija sa nastavnicima, a oni su tolerantniji. Sve ~e{}e ~asovi prerastaju u galamu, pa i sva|e me|u u~enicima, pa jeefektivni rad kra}i - ka`eBratislav Arsi}.

Fotografija nastala u okviru kampanje „Zaustavimo nasilje zajedno“

14 [ D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

N apadi na profesore, ali i na studente{irom sveta su tokom 2010. bili u stal-nom porastu, pokazuje izve{taj Une-ska. Re~ je uglavnom o politi~kim i ideolo{kimotivisanim napadima od raznih „nedr`av-nih naoru`anih grupa i sli~nih dr`avnih akte-ra“. Izve{taj pokazuje da se uni{tavanje {kolai ubistvo u~enika i nastavnika ne ograni~ava-ju samo na napade talibana u Avganistanu iliPakistanu. Prosveta je napadnuta u najmanje31 zemlji u periodu od januara 2007. do jula2009.

Jedno od naj~e{}ih obja{njenja za pove}anonasilje u~enika nad profesorima je {to je atmos-fera u dru{tvu takva da se tek nasiljem postajeneko i ne{to, a u~enici to nepogre{ivo usvajaju iprimenjuju taj model pona{anja.

U Hrvatskoj se, na primer, godi{nje dogodiod 350 do 400 napada na nastavnike. Ovaj brojse vi{estruko uve}ava ako se pro{iri shvatanjenapada, pa su tako zabele`ena ~ak 2.333 nasil-na doga|aja u kojima su glavni akteri nastav-nici i u~enici. Iskustvo je pokazalo da na jedanregistrovan slu~aj nasilja dolaze dva neregi-strovana, pa je ovaj broj napada na nastavnoosoblje i ve}i.

Iskustva nastavnika su razli~ita - od ga|anja,{amaranja ili nokauta, vre|anja, u~enici otvore-no pokazuju nepo{tovanje i neposlu{nost. NaFejsbuku ~ak postoji i grupa koju su osnovali

Prema podacima Ministarstvaprosvete i nauke, pripremnimpred{kolskim programom je u2010/2011. godini bilo obuhva}eno74. 681 dece, {to je 96 odsto dece kojasu stasala za poha|anje ovogprograma. Od tog broja, pripremnipred{kolski program je u osnovnim{kolama poha|alo 5.478 dece i 594dece u privatnim pred{kolskimustanovama. Pro{le godinepripremnim pred{kolskimprogramom je obuva}eno 2.559 deceromske nacionalnosti, ka`e @elimirPopov, pomo}nik ministra prosvete inauke za pred{kolsko i osnovnoobrazovanje.

On podse}a da je od {kolske2006/2007. godine ovaj programobavezan za svu decu uzrasta od pet ipo do {est i po godina. U godini predpolazak u {kolu, ostvarivanjeprograma traje ~etiri sata dnevno,najmanje devet meseci. Poha|anjeovog programa je besplatno uustanovi ~iji je osniva~ dr`ava,autonomna pokrajina ili jedinicalokalne samouprave.

Shodno tome, pred{kolskaustanova je obavezna da izvr{ikorekciju cene usluga za roditelje ~ijadeca poha|aju celodnevni boravak,za ~etiri sata koliko traje pripremnipred{kolski program. Popovnagla{ava da i privatne pred{kolskeustanove mogu da organizuju ovajprogram, ali ukoliko ukoliko dobijuverifikaciju Ministarstva prosvete.Trenutno je 59 privatnihpred{kolskih ustanova verifikovano

za izvo|enje pripremnogpred{kolskog programa.

- Pripremni pred{kolski programvaspita~ ostvaruje u skladu saPravilnikom o op{tim osnovamapred{kolskog programa. Program seoslanja na potencijale deteta ipoma`e mu da izrazi svoju osobenost,svoje unutarnje potrebe iinteresovanja i dalje ih razvija;doprinosi pro{irivanju i sre|ivanjusocijalnih i saznajnih iskustava dece;osna`uje komunikativnukompetenciju; doprinosiemocionalnoj i socijalnoj stabilnostidece i podr`ava motivaciju za novimoblicima u~enja i saznavanja. Shodnotome, programom pripreme zapolazak u {kolu deci se nuderaznovrsna iskustva i sadr`aji uskladu sa njihovim potrebama iinteresovanjima i ne radi se osistematskom uvo|enju u pisanje i~itanje - nagla{ava Popov.

Uprkos ~injenici da se procenatdece svih uzrasta koja poha|ajupred{kolske ustanove stalnopove}ava, na{ sagovornik isti~e dapostoje}i prostorni kapaciteti nisudovoljni.

Prema podacima Ministarstva,institucionalnim pred{kolskimvaspitanjem i obrazovanjem nateritoriji Srbije pro{le godine je biloobuhva}eno 183. 501 dece, {topredstavlja 46,8 odsto, od ukupnogbroja dece pred{kolskog uzrasta nateritoriji na{e dr`ave. Povov navodi dasu u sistem uklju~ena i deca sasmetnjama u razvoju, i to u redovnim

grupama (756 dece za koju je donetindividualni vaspitno-obrazovni plan),kao i u razvojnim grupama (58 grupa).Osim toga, deca na bolni~kom le~enjuostvaruju pravo na pred{kolskovaspitanje u vaspitnim grupama pribolnicama (88 vaspitnih grupa). Pro{legodine, u pred{kolskim ustanovamaje bilo i 3.650 romske dece.

- U cilju {ireg uklju~ivanja dece izosetljivih dru{tvenih grupa uprograme pred{kolskog vaspitanja iobrazovanja, novompodzakonskomregulativom definisanisu na~ini uklju~ivanja ividovi podr{ke deci,~ime se nagla{avaodgovornost ustanova idrugih va`nih aktera (jedinicelokalne samouprave, centri zasocijalni rad, domovi zdravlja idr.) u ostvarivanju principakvalitetnog, inkluzivnogpred{kolskog vaspitanja -ka`e Popov.

On dodaje da su upis dece,kao i broj dece u vaspitnimgrupama definisani novimpodzakonskim aktima -Pravilnikom o bli`imuslovima za utvr|ivanjeprioriteta za upis dece upred{kolsku ustanovu, kao iPravilnikom o kriterijumimaza utvr|ivanje manjegodnosno ve}eg broja dece odbroja koji se upisuje uvaspitnu grupu.

D. D.

Postoje}i kapaciteti pred{kolskih ustanova i dalje nedovoljni

U „malu {kolu“ ide 96 odsto dece u SrbijiVE]A DOSTUPNOSTIz IPA fondova za 2009. godinu, Ministarstvoprosvete i nauke realizuje projekat „Unapre|ivanjepred{kolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji“, a njegova primena je po~ela u februaru. O{ti ciljprojekta je da doprinese socijalnoj inkluziji i smanjenju siroma{tva unapre|ivanjem usluga uoblasti pred{kolskog vaspitanja i {irenjem dostupnostiza svu decu, posebno onu iz osetljivih grupa.

BESPLATAN PRIPREMNIPROGRAM: @elimir Popov

[irom sveta u~enici ~esto fizi~ki napadaju

Od vre|anja do TRAJNO ISKLJU^ENJE

Trajno isklju~ivanje iz {kole jenajdrasti~nija od svih kazni i naj~e{}e je poslednje re{enje, kada svi drugi metodi nisu dalirezultate. U Velikoj Britaniji sede{ava da direktor donese odluku o isklju~enju u~enika, ali da roditelji u~enika podnesu`albu lokalnim obrazovnim vlastima. Ovo re{enje se pokazalokao dosta kontroverzno, jer je bilo slu~ajeva da se odluka direktora poni{ti. Najjednostavnije je isklju~enjeiz privatnih {kola, po{to {kolamo`e jednostrano raskinuti ugovor sa roditeljima.

15 [D A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Sve br`i razvoj novih tehnologija i njiho-va ve}a dostupnost me|u decom iomladinom ~ine da se mnoge neprijat-ne situacije iz svakodnevnog ̀ ivota „sele“ i uvirtuelni svet. Internet i mobilni telefoni ~e-sto se koriste i za takozvano elektronsko na-silje, odnosno za slanje uvredljivih poruka ipretnji, kao i za zl