FORKUP-Pravni fakultet

Novi Sad

Seminarski rad

Predmet: TEORIJA ORGANIZACIJE

Tema : TIMSKA ORGANIZACIJA

Student: Profesor:

Ćirić Slavoljub Dr.Života Radosavljević

UVOD

Organizacija je dinamička.Čovek je osnovni faktor organizacije.Reč organizacija vodi poreklo od grčke reči : Ö ρ γ α ν ο ν (organon) koja znači oruđe.Prvobitna upotreba izvedene reči organizacija označava sredstvo ali u prenosnom smislu kojim postiže nešto,neki cilj.

Organizacija kao skup odnosa između ljudi u obavljanju zajedničkih poslova da bi se postigao cilj, mora se posmatrati u datim uslovima. Pod datim uslovima treba razumeti I sve druge elemente kao što su ljudi, sredstva za rad, produkcioni odnosi i ostali uslovi sredine.

Timska organizacija je nastala kao refleks na turbulentnost, nastanak novih organizacija kojima se moglo upravljati na klasičam mačin i zahtevima povećanja opšteg učinka organizacijonih sistema.timski rad organizacija je veoma slabo shvaćen.Dok ne budemo imali teoriju organizacije timskog rada, bićemo nesposobni da razdvojimo grupnu inteligenciju od timskog razmišljanja, kada individualci podlegnu pritisku grupe zbog skladnosti.

Problem timskog rada je u disparitetu između teorije i prakse.Timski rad se neretko zapostavlja, čak I u korporacijama razvijenih zemalja. Kada se timski rad uspostavi, zasluge treba tražiti u liderstvu top menađžmenta, pre nego u tome što se u timskom radu vidi spasonosno rešenje korporacijskog menađžmenta.

Poslovni svet je još uvek u zabludi, jer misli da je individualistički način upravljanja efikasniji I da snaga organizacije leži u individualističkom I genijalnom pojedincu. Potrebno je da govorimo o genijalnim organizacijama koje imaju kompetentnost u svim delovima procesa poslovanja. Tome treba dodati I nedovoljnu spremnost sadašnjih menađžera da rade u timu,I nedovoljno poznavanje prednosti tinskog rada u odnosu na individualni rad ili upravljanje.

Veliki broj teoretičara I praktičara smatra da je timski rad primenjiv po dubini korporacije ili u međufunkcionalnim oblastima, ali da je neprimenjiv u menađžmentu, koji po prirodi stvari zahteva individualna ovlašćenja I odgovornost za upravljanje kompanijama. Okosnicu timske organizacije, čini timski rad, odnosno tim. Zato su I problemi timskog rada u isto vreme I problemi timske organizacije.

TIM I TIMSKI RAD

Timovi se pojavljuju u svakoj organizaciji manje ili više u kao različite radne grupe. Timovi su sastavljeni od različitih profesionalaca I sa određenim ciljem. Oni se različito nazivaju, ali im je zajedničko da su formirani za izvršenje određenih ciljeva I da putem sinergetskih efekata treba da povećaju učinak u rešavanju određenih problema.

Tim nije slučajno izabrana grupa pojedinaca iz različitih oblasti rada. Članovi tima mogu predtavljati celu organizaciju ili mogu biti birani iz različitih oblasti poslovnog sistema, stim da imaju različite stručne sposobnosti, znanje I obrazovanje.

Tim moze biti sastavljen od dva čoveka, ili od 20 do 30 ljudi.Veliki tim se moze podeliti na podtimove. Svaki član tima pojedinačno je odgovoran za uspeh celog tima. Sve ljude u timu ujedinjuje zajednički cilj bez obzira na to koji je segment rada u pitanju I kojoj grupi rada pripadaju.

Tim se formira radi zajedničkog rada na nekom problemu jer je timski rad efikasniji od pojedinačnih radova.Kroz timski rad se uči kako zajednički raditi a to znači da je poznavanje timske organizacije imperativ savremenog doba.

U timskom radu je reč o otvorenoj seriji dvosmerne saradnje i višestrukog ponavljanja. Zadatak svakog pojedinca u timskom radu je da doprinese dobrom utisku o kolegama iz tima, a ne da se trude da šef shvati koliki je pojedinačni doprinos svakoga u ukupnom radu tima.

RAZLIKA IZMEĐU GRUPNOG I TIMSKOG RADA

Tim je grupa dvoje ili više individua, koji sarađuju i koji imaju zajedničke ciljeve u rešavanju nekog problema. Timovi nisu prost zbir pojedinaca jkoji nastaju posebno, oni su pre svega socijalne grupe.

Timski rad se često izjednačava sa grupnim radom, pa se često grupna organizacija preporučuje kao rešenje i za timsku organizaciju. Bez obzira na to što oba fenomena imaju zajedničkih karakteristika, između jednog i drugog pojma postoje suštinske razlike.

Grupe su osnovne organizacione celine ( basic building blocks ) savremene organizacije. Ona je uvek nešto više od prostog zbira pojedinaca.

Primarni cilj formiranja grupe je ostvarivanje takve podele rada u kojoj će članovi grupe ostvarivati veći efekat, u odnosu na pojedinačne efekte.

Ciljevi grupnog i timskog rada su istovetni jer i jedan i drugi rad povećavaju efikasnost zajedničkog rada i do 70% u odnosu na individualno razmišljanje i rad ljudi.

U grupnom radu, pojedinci su shodno svojim znanjima i veštinama smešteni u određene organizacione jedinice i u njima obavljaju poslove.

Ovaj rad moze biti u odeljenjima, referatima, odsecima, prodajnim objektima, pogonima, itd...Ove grupe mogu svoj radni vek da provedu u istoj organizacionoj jedinici.

Timski rad se formira kada treba rešiti neki određeni problem koga pojedinac nebi mogao da reši, ili ga nebi mogao rešiti na efikasan način. Nakon rešavanja određenog problema tim se rasformira, članovi tima se vraćaju u organizacione jedinice odakle su i došli i priključuju svojoj grupi u kojoj rade.

Grupni rad više pripada problemu dizajniranja organizacije, dok tim pripada menađžment-u i organizacionim principima na osnovu kojih se formira.

EKONOMSKE IMPLIKACIJE UVOĐENJA TIMSKE ORGANIZACIJE

Pojedinačni ( individualni rad ) se odvija u grupama, što je i prirodno, jer je čovek društveno biće koje živi i radi u grupi. Čovekov efekat u individualnom radu je uslovljen ličnim sposobnostima i veštinama kojima raspolaže. Efekat pojedinca u timskom radu uslovljan je i ponašanjem drugih članova u grupi, što u prvi plan stavlja upravljanje zajedničkim radom, od čega u velikoj meri i zavisi efekat timskog rada.

Pojedinačni rad je praćen višim nivoom slobode u odnosu na timski rad. Timski rad se obavlja po pravilima koja se kontrolišu za svaku grupu, odnosno tim.

Prednosti individualnog rada su nedostatci timskog rada, i obratno.

Prednost individualnog rada je u tome što se odluke donose brzo, nema konflikata i neslaganja, ne postoji sukob interesa, ne postoji sukob mišljenja, odnosno stavova, nema nezadovoljstva. Negativne strane pojedinačnog u odnosu na timski rad su u tome što se pre svega radi o slabijoj efikasnosti i efektivnosti pojedinačnog, u odnosu na timski rad. Timski rad je po pravilu efikasniji samo potencijalno, ali on sam po sebi nije uspešniji.

Timski rad ima prednost u tome što se ideje pojedinaca mogu kombinovati, kao i da članovi tima mogu uvideti i sprečiti grešku, odnosno greške koje pojedinci mogu da naprave u donošenju odluka. Timovi bže uče od pojedinaca. Veliki poslovni sistemi su pogodno područje za delovanje timskog rada. Oni se formiraju u velikim sistemima povremeno se formiraju u srednjim preduzećima, dok se retko ili nikako ne sreću u malim. Tako da se može reći da je timski rad, uslovno rečeno ,, vezan '' za velike organizacije, jer zahvaljujući njemu ovako veliki sistemi mogu da zadrže svoju fleksibilnost i konkurentnost, a time i opstanak i razvoj.

Slabosti timskog rada su sporosti donošenja odluka za rešavanje nekog problema. Članovi tima često imaju drugačije viđenje problema, a potom i načina kako ih treba rešiti. Da li će i koliko će biti efikasniji pojedinci od timova ili grupa, zavisi će od iskustva uključenih osoba, vrste zadataka i procesa koji se ispituju.

Timski rad smanjuje tromost poslovnih sistema. Poznato je da onaj koji je dobio bitku za vreme, dobio je sve. To je i prirodno, jer danas ,, ne gutaju veći manje, već brži gutaju sporije ''

Profitabilnost velikih poslovnih sistema je dobrim delom uslovljana primenom tehnika timskog rada, a u okviru njega primena savremenih saznanja iz timskog rešavanja problema, kao što su : timovi kvaliteta, reinžinjering, banchmarking, itd...

Pored postojanja timova, pažnja se sve više usmerava na saradnju i povezivanje timova.Timovi ne deluju inokosno, već integrativno, što dodatno povećava sinergetski efekat.

U velikim poslovnim sistemima timskim radom se poboljšava inovaciona atmosfera, koja je uslov za unošenje novih organizacionih, ali proizvodno-prometnih rešenja na tržištu, kako bi svoju prizvodno prometnu filozofiju približili zahtevima tržišta. Krize organizacionuh sistema, pa i propadanje država su se desile zbog nedostatka ideja, a ne zbog nedostatka resursa.

Timski rad smanjuje birokratizovanost velikih poslovnih sistema.

Menađžment i menađžer timskog rada u velikim poslovnim sistemima, se mora sve više koristiti mekim stilom, odnosno stilom pridobijanja ljudi.

U velikim poslovnim sistemima transnacionalnog ili multinacionalnog tipa na značaju sve više dobijaju ,, virtuelni '' timovi koji se stvaraju na brzinu, ad hok, od slučaja do slučaja, bez strogih pravila formalizacije.To danas predstavlja inovaciju u menađžmentu.

VRSTE TIMOVA

Timska organizacija je uslovljena brojem i veličinom timova.

Konvergencija je otkrivanje zajedničkih osobina u pogledima kako bi se uspostavila saradnja (japanci i amerikanci su pre uspostavljanja bilo koje saradnje morali da sagledaju i otkriju šta im je zajedničko u pogledima kako bi uspeli ). Tako se sigurnost zaposlenja koja se doslovno primenjuje u Japanskim kompanijama,dopala i Amerikancima. Takođe Toyota-in stil zajedničkog odlučivanja, brzo je prihvaćen od strane američkog menađžmenta i sindikata.Samodisciplina koju su Japanci doneli u američke kompanije je prihvaćena kao nešto progresivno i napredno što vuče napred.

Divergencija je fundamentalno deljenje pojedinih važnih kulturnih nacinalnih stavova i njihova međusobna integracija ( zahvaljujući osnovnim konceptima kao što su uzajamno poštovanje i

poverenje ). Ipak između pojedinih kultira je vidljiva i značajna razlika ( Američki individualizam se često sukobljavao sa Japanskim ubeđenjima o zajedništvu i lojalnosti )

Za organizaciju timskog rada i razvrstavanje timova važna su tri kriterijuma:

- Poreklo članova tima- Stručna specijalnost članova tima

- Nivo formalnosti

Tim može biti sastavljen od članova iz okruženja i iz poslovnog sistema, ali i da bude povremen ili stalan, odnosno formalan ili neformalan.

TIPOLOGIJA TIMOVA PREMA POREKLU ČLANOVA TIMA

Tim se može formirati od:

-članova iz poslovnog sistema-iz okruženja-mešovito.

Timske organizacije koje postoje su:

-interne-eksterne-mešovite

interne timske organizacije

Interni timovi su sastavljeni od članova iz poslovnog sistema, sa zadatkom da prouče ili reše neki problem, odnosno predlože linijskom ili funkcionalnom menađžeru rešenje određenog problema. Kada se problem reši, članovi tima se vraćaju u svoje organizacione delove.

Dobra strana ovih organizacija je što članovi tima dobro poznaju situaciju i ljude, brže se konstituišu, brže uspostavljaju međusobne kontakte i treoše manje vremena u izvršenju zadatak zbog kojih su i formirani.

Negativna strana internih timova je u subjektivnostima i prakticizmu.

Interni timovi imaju problema sa prakticizmom, jer članovi tima obično dugo žive sa problemima, sažive se sa istima, često ne žele promene i ukoliko do njih mora doći nastoje da one budu što

manje i kozmetičkog karaktera, a da suština ostane ista.Ovo je jedna od velikih slabosti timskog rada.

Eksterne timske organizacije

Ekksterni timovi su sastavljeni od članova izvan poslovnog sistema.Oni mogu poticati iz različitih institucija, kao što su: fakulteti, instituti, drugi poslovni sistemi, agencije, vladine organizacije i institucije.Oni mogu biti angažovani u različitim statusima: po ugovoru o delu, na određeno vreme, kao honorarni radnici, ili putem angažovanja pojedinih institucija po ugovoru o pružanju usluga.

Dobra strana eksterne timske organizacije je u objektivnosti.Eksterni timovi se često više cene od internih.

Eksperti sa strane su u stanju da putem uopštavanja iskustava iz drugih organizacija prenesu najbolja rešenja u organizacije za koje obavljaju poslove.

Mešoviti timovi su sastavljani iz članova poslovnog sistema i iz okruženja.Oni su izgleda najbolje rešenje, jer na najbolji način eliminišu loše strane internih i eksternih timova,a pojačavaju njihove dobre strane. Zato se oni uglavnom i primenjuju u velikim poslovnim sistemima.

Kombinovana timska organizacija

Kombinovani timovi se formiraju od članova iz poslovnog sistema i eksperata iz okruženja.U njima mogu postojati različiti odnosi između internih i eksternih članova.Praksa pokazuje da se bolji rezultati postižu, ukoliko se imenuje veći broj članova tima iz okruženja. Ovako sastavljeni timovi imaju veću stvaralačku moć, u odnosu na paritetne timove, koji se uglavnom praktikuju.

TIPOLOGIJA TIMOVA PREMA SPECIJALNOSTIMA ČLANOVA TIMA

Timska organizacija može biti:

-jednobazna-raznovrsna

Timske organizacije se mogu razlikovati prema specijalnostima, odnosno vrsti stručne spreme ( tehnička, ekonomska, pravna, tehnološka...) koje imaju pojedini članovi tima.

Jednoobrazni timovi

Sastavljači timskih organizacija su nastojali da u tim uključe slične ljude po raznim osnovama ( godinama starosti, stručnoj specijalnosti, istim nacionalnim kulturnim karakteristikama... )

Jednoobraznost, a posebno jednoobrazni timovi su pogubni za svaku organizaciju i za svaki rad.Jednoobraznost je velika kočnica i opasnost u razvoju ljudske civilizacije, što je i prirodno, jer kada svi razmišljaju na isti način, obavljaju poslove na isti način tu nema progresa već po pravilu u dužem veemenskom periodu nastaje stagnacija.Jednoobraznost dovodi do uniformisanosti, a iniformisanost do totalitarizma, koja negira različitost.U nekom sistemu, odnosno organizaciji gde

ima više jednobaznosti tu ima manje kreativnosti i inovativnosti odnosno uspešnosti.Zato je za uspešnost timske organizacije neophodna raznovrsnost.

Raznovrsni timovi

Različitost obogaćuje svet i čini ga srećnijim.Dok je upravljanje jednoobraznošću jednostavnije, dotle je upravljanje raznolikostima složenije.

Ukoliko ljudi u timskoj organizaciji imaju slične profile, oni se međusobno takmiče i potiskuju jedan drugog,ali i ndividue koje imaju komplementarne profile,unapređuju rad i uspeh tima.

Dnas se u svetu uvode multidisciplinarni timovi u profitne i neprofitne institucije.Korporacije XXI-og veka posebno moraju da razmišljaju o multidisciplinarnim timovima, kao prirodan način obavljanja poslova. Ukoliko poslovni sistem nije načisto sa činjenicom da se problemi mogu rešavati najefikasnije putem eksperata iz različitih funkcionalnih i hijerarhijskih nivoa ( slojeva ),pred menađžmentom leži ozbiljan problem. Rešavanje ovog problema zahteva da menađžment stalno razvija i ukazuje na potrebu za raznolikost i implementaciju pomenutog fenomena u kompanijama,

Ovakve probleme moguće je rešiti na različite načine a ima ih četiri i to su:

- Stvaranje koncenzusa o potrebi za raznolikostima.

- stvaranje društva i kompanija koje su spremne za promene

- svođenje etičkih i drugih osobenosti na najmanju meru ( da bi izbegli tenzije i konflikte )

- zaposleni moraju shvatiti nužnost da se živi i radi raznoliko

TIPOLOGIJA TIMOVA PREMA NIVOU FORMALNOSTI

Razlikuju se dve vrste timskih organizacija:

- formalni timovi- neformalni timovi

Razlikovanje timskih organizacija prema nivou formalnosti za svoju osnovu ima nivo formalizacije funkcionisanja rada i pojedinih timova.

Formalni timovi

Formalni timovi mogu biti:

-vertikalni

-horizontalni

-timovi specijalne namene

Formalni tim je odeljenje ili odsek stvoren unutar priznate strukture i ima obavezu da obavi određene zadatke kako bi organizacija mogla da ostvari svoje ciljeve. Za formalne timove je karakterističan visok stepen angažmana menađžmenta u koordinaciji, kontroli i definisanju aktivnosti koje taj tim preuzima. Najčešće se sastoji od rukovodioca i izvršioca. Komandni tim obuhvata menađžera i sve radnike koji su odgovorni tom menađžeru.

Druga vrsta formalnih timova je komisija, odbor, koji po pravilu dugo traje i bavi se radovnim problemima i odlukama.

Radne grupe ili projektni timovi su privremeni i oni se formiraju da bi rešili određeni problem i obično se posle toga raspuštaju.

Neformalni timovi

Neformalne organizacije i grupe nastaju uvek kada se ljudi redovno sastaju i rade. Ove grupe nastaju u okviru formalne organizacione strukture. Aktivnosti neformalnih timova mogu da podrže i interese organizacije.

Neformalne organizacije i druge imaju četiri važne funkcije:

- one koje održavaju i jačaju norme i vrednosti koje su zajedničke za njene članove. One nastaju u okviru formalne organizacione strukture.

- Članovima neformalne strukture pružaju osećanje društvenog zadovoljstva, status i odgovornost( neformalne grupe zadovoljavaju ljudsku potrebu prijateljstva, podrške i sigurnosti )

- Neformalne grupe pomažu svojim članovima da komuniciraju. Kroz neformalne kanale komunikacije članovi prikupljaju informacije koje ih interesuju.

- Neformalne grupe su korisne za rešavanje problema .

Pored ove četiri funkcije, neformalne organizacije mogu imati funkciju referentne grupe, odnodno grupe s kojom se pojedinci identifikuju i porede ( poseduju referentnu moć )

ORGANIZACIJA TIMSKOG RADA

U organizaciji timskog rada ispoljava se nekoliko načina postavljanja radne strukture. Međusobna povezanost članova tima uslovljena je načinom prijema, obrade i dostavljanja informacija i u zavisnosti od toga organizaciona struktura timova se može dizajnirati kao: zatvorena grupa, štafeta, grupna štafeta ili njihova kombinacija.

ORGANIZACIJA TIMA PO METODU ZATVORENE GRUPE

Ova organizacija podrazumeva praksu dijaloga i diskusije između članova tima kao osnovnih načina sporazumevanja Poznato je takođe iz kibernetike da nema zatvorenih sistema, niti zatvorenih grupa. Ovde se zatvorena grupa uslovno posmatra, označavajući pre stalnu usmerenost timova ( članova ), nego njihovu zatvorenost. U dijalogu postoji slobodan i kreativan pretres složenih i retkih tema,pažljivo medjusobno slušanje i oslobađanje sopstvenih ograničenja i zabluda. Dijalog i diskusija se relativno dopunjuju, pri čemu se otvaraju značajni sinergetski efekti. Timski kao i individualni rad zahtevaju praksu. To je upravo ono što najviše nedostaje nekom timskom radu u savremenim korporacijama. Timovi najbolje uče kroz kontinuiranu smenu vežbe i nastupa u rešavanju problema.

Metod zatvorene grupe se često naziva i cirkularno usmereni timovi. Oni su cirkularno povezani i otvoreni za saradnju i komunikaciju na jednom mestu i uz učešće vodje tima. Dok kod metode rada po principu štafete,tim povezuje zajednički problem,ali i članovi tima i vođa, koji preuzimaju živu i aktivnu ulogu u razmatranju ideja i kreiranju novih u međusobnim komunikacijama i odnosima.

U zatvorenoj grupi svaki član ima tačno definisanu dužnost vezanu za konkretni zadatak koji treba da obavi. To nije stalno telo već tim sastavljen da izvrši određene analize ili da prati situaciju u određenom području.

Grupa se sastavlja tako da svaki član može dijalogom ili uvidom u rad ostalih da daje određeni doprinos. Metodom određene zatvorene grupe svi aspekti problema koji se razmatraju su dostupni svim članovima tima, tako da je za svakog člana tima otvoren svaki aspekt problema, svako može menjati svoje polazno stanovište, ali i kroz kritiku ili podršku drugih predloga ili rešenja da utiče na povoljnost krajnjeg rešenja nekog zadatog problema. Osnovna karakteristika zatvorne grupe je cirkularna kotaktnost, odnosno neprestana otvorenost i prohodnost svih kanala međusobne saradnje i povezanosti. Ovaj metod ne troši vreme i energiju na branjenju sopstvenih mišljenja ili napadanju tuđih, jer se kroz tzv feedback otklanjaju nesporazumi i dileme. Metod rada po principu zatvorene grupe zahteva da svaki član tima zahteva od drugog člana istog da se prilagodi timu, ali stvara obavezu da se i svaki član sam prilagodi tom timu, odnosno

timskom razmišljanju i načinu rada,pa se iz ovga može zaključiti da se tim shvata kao celina, a ne kao zbir pojedinih njegovih članova.

Često se kroz slobodan i ovoren razgovor i komunikacije oslobađa energija za rešavanje problema. Tim prestaje da bude samo mesto za rešavanje timskih zadataka,već se pretvara u celovito

timsko druženje koje se proširuje i izvan određenog problema. Time se eliminiše konfliktizacija i poboljšavaju međuljudski odnosi, koji su ključ za uspešnost i funkcionisanje jenog organizovanog tima. Sa stanovišta ekonomije, moraju se posmatrati ukupni troškovi, odnosno efekti koji se ostvare rešenjem nekog problema. Ne smeju se samo posmatrati parcijalni troškovi koji se odnose na tim, već koliki su efekti ostvareni kroz brzinu i kvalitet datog rešenja za eliminisanje nekog problema.

ORGANIZACIJA PO METODI ŠTAFETE

Ova metoda se često naziva i individualno usmerena metoda timskog rada. Članovi tima ovde nisu međusobno povezani na jednom mestu, u isto vreme, već su odvojeni i samoorganizovani po pitanju, vremena i načina razmatranja problema odnosno njegovog rešenja. U metodu rada po sistemu štafete svaki učesni radi deo svog zadatka, izbegavajući dodirne tačke sa ostalim članovima tima koji rade na rešavanju problema. Nakon razatranja dela problema i davanja mišljenja sa stanovišta svoje struke član tima predaje sledećem članu da unese sopstveno rešenje. Ovde postoji stalna razmena informacija a rukovodilac tima je koordinator koji na kraju daje sopstvena rešenja u okviru rešenja ostalih. Ovakav tim se najčešće sastoji od specijalista za uska područja.

Između članova tima postoji ,, brisani prostor '' na koji se ne izlazi bez preke potrebe.Ovde povezanost članova timova je samo putem problema.

Rad po metodi grupne štafete zasniva se na podeli zadataka prema području i prirodi problema.Svaki član tima ovde teži parcijalnom efektu,koji često može da umanjuje efekat na nivou celine. Dok u zatvorenoj grupi članovi tima služe timu, u ovoj metodi članovi tima iskorišćavaju tim i pretvaraju ga u sopstveni servis. Komunikacijski feedback kod metode štafete ne postoji. Članovi tima ne proveravaju poslate poruke ili ispravnost poslatog mišljenja. Rad po metodi štafete dovodi u pitanje razvijene kreativnosti i sinteze. Oni mogu biti i dobro organizovani , ali im nedostaje timski duh, atmosfera, timski susret, kontakt interpersonalni dijalozi i druženja. Ukoliko se želi organizovati rad po metodi štafete, potrebno je da članovi tima budu viskokoprofesionalno obrazovno iskustveni i moralisti.

KOMBINOVANA ORGANIZACIJA TIMSKOG RADA

Grupe u timu ( nalitičke,operativne ) se formiraju prema skupovima poslova, pottrenog rada i međuzavisnosti, radi parcijalnog sagledavanja problema i davanja pojedinačnih doprinosa za rešavanje istih.

Kombinovana metoda je najčešće primenjena u velikim poslovnim sistemima i na najvišem nivou hijerarhijske piramide ( konzilijarni rad eksperata )

ADIŽES-OV METOD TIMSKOG RADA

Adižes-ov metod timskog rada se zasniva na poštovanju članova tima i na međusobnim interakcijama, pri čemu se kao osnova poštovanja uzima disciplina. Postoje 10 pravila primene vođenje disciplinovane i konstruktivne diskusije i rada i to:

- Pauza- počinje i završava se na vreme ( naplata penala za kašnjenje na za svaki minut )

- Za međusobno komuniciranje se koriste samo imena,a ne titulr,prezimena, funkcije, itd...

- Govore drži samo jedna osoba,dok drugi moraju da slušaju

- Reč se predaje prvoj osobi sa desnne strane a ne osobi koja je podigla ruku.

- Treba korisititi autoritativne fraze

- Treba koristiti principe izuzetaka

- Koristiti novčane kazne u kršenju dogovorenih pravila ponašanja

- Koristiti postepeno postizanje koncenzusa,korak po korak u demokratskom smislu.

-Odavati priznanja za postignute doprinose pojedinaca uz nagrađivanje i tima kao celine.

Adižes posebnu pažnju posvećuje timskom donošenju odluka. Po njemu taj proces prolazi kroz osam faza. On navodi neospornu činjenicu da zajednički rad oduzima vreme. Modelu Adižesovog timskog rada se prigovara da je spor u donošenju odluka. Međutim on odgovara da kada je odluka finalizovana ( konkretizovana ) pojedinci najčešće pogledaju u nazad i shvataju da je sve zajedno urađeno relativno brzo. Bolje je potrošiti više vremena na pripremi i donošenju kvalitetne odluke, nego donositi brze i nepraktične odluke koje se sporo ili u nekim fazama ne sprovode.

ZAKLJUČAK

Uspešni timovi mogu imati od pet do dvanaest članova ali mnogi smatraju da je idealan broj sedam.Najvažniju ulogu u timu ima vođa tima,jer je on taj koji pokreće tim i koji u konfliktnim situacijama može da mađe rešenje.

Raznolikost sastava tima daje bolja rešenja, što znači da tim u praksi u mnogome zavisi od sopstvene strukture.

Timski rad je imperativ savremene organizacije, pa samim tim perspektive timskog rada su veoma velike. Doba informatike i obrada velikog broja informacija, moguća je samo uz dobro postavljen i dobro osmišljen timski rad. Timski rad je teži od klasičnog rada jer predstavlja deuniformisanost ideja, postupaka i metoda rada. Efekti timskog rada su uvek veći od prostog zbira pojedinačnih radova, ,, dve glave su uvek pametnije od jedne '' . Timski rad je zajedničko rešavanje nekog složenog problema. Zbog toga je potrebno rešenje tražiti u timskom radu i učenju kako zajednički raditi.

Tim čine individue i tim ih ne sme uništiti. Snaga savremene organizacije jeste u snažnim i kompetentnim timovima. Timovi moraju afirmisati individualne vrednosti, jer tim radi zajedno, ali svaki pojedinac misli posebno. Timski rad nije uvek rešenje za svaku situaciju, neke poslove treba uraditi samostalno. U prošlosti mnoga velika prduzeća su primenjivala individualni rad, ali pojavom timskog rada vidimo da je produktivnost, proizvodnja i profitabilnost prdeuzeća postala daleko veća. Važnost timskog rada vidimo na primerima velikih firmi kao što su : thermos, boeing, frito lay...

SADRŽAJ

-TIMSKA ORGANIZACIJA

-Tim i timski rad

- razlike između grupnog i timskog rada

- ekonomske implikacije uvođenja timske organizacije

- vrste timova

-TIPOLOGIJA TIMOVA PREMA POREKLU ČLANOVA TIMA

-interne tinske organizacije

- eksterne timske organizacije

- kombinovana timska organizacija

- TIPOLOGIJA TIMOVA PREMA SPECIJALNOSTIMA ČLANOVA TIMOVA

- jednoobrazni timovi

- raznovrsni timovi

- TIPOLOGIJA TIMOVA PREMA NIVOU FORMALNOSTI

- formalni timovi

- neformalni timovi

- ORGANIZACIJA TIMSKOG RADA

-organizacija tima po metodu zatvorene grupe

- organizacija po metodi štafete

- kombinovana organizacija timskog rada

- ADIŽESOV METOD TIMSKOG RADA

- ZAKLJUČAK

LITERATURA

- Teorija organizacije Prof.Dr. Života Radosavljević, Beograd 2005

- Osnovi organizacije preduzeća, Ž. Kostić, Beograd 1995

- Torija organizacije, Prof.Dr. Vuksan Bulat,Kruševac 2001