BIBLIOTEKA XX VEK

37

Urednik IVAN OLOVI

Klod Levi Stros

TOTEMIZAM DANAS

BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD 1979.

Naslov originala:

Claude Levi-Strauss: LE TOTEMISME AUJOURD'HUI

Presses Universitaires de France, 1962

Preveli:

IVAN OLOVI (Uvod, I i II poglavlje) BOKO OLAK-ANTI (, IV i V poglavlje)

Korice IVAN MESNER

Tehniki urednik DRAGAN PAUNOVI

. . . logiki zakoni, koji konano upravljaju svetom intelekta, po svojoj prirodi su nepromenljivi i optevaei, ne samo za sva vremena i sva mesta, ve i za sve stvari, bez obzira na razliku meu onima koje nazivamo stvarnima ili nestvarnima: njih, u sutini, ima i u snovima . . .

Ogist Kont

UVOD

Sa totemizmom je isto kao sa histerijom. Kad se najzad posumnjalo da se izvesne pojave mogu proizvoljno izdvajati i grupisati, da bi se tako dobili dijagonostiki znaci neke bolesti ili objektivne ustanove, i sami simptomi su nestali ili su poeli da se opiru izjednaujuim tumaenjima. U sluaju velike" histerije, ova promena se ponekad objanjava kao posledica evolucije drutva, koja je, navodno, simboliki izraz mentalnih poremeaja premestila sa somat-skog na psihiko podruje. Ali poreenje sa totemizmom ukazuje na drukiju vezu izmeu naunih teorija i stanja civilizacije, gde se uticaj duha naunika osea isto koliko i uticaj duha ljudi koje oni prouavaju, pa i vie od toga. Reklo bi se da su prvi, naunici, pod velom naune objektivnosti, nesvesno nastojali da druge bilo da je re mentalnim bolesnicima ili tobonjim primitivnim ljudima" uine u veoj meri drukjima nego to doista jesu. Moda histerije i moda totemizma dolaze u isto vreme, nastale su u istoj civilizacijskoj sredini, a njihovo paralelno opadanje treba, najpre, objasniti zajednikom tenjom vie naunih grana krajem XIX veka da konstituiu posebno i to, prema tada omiljenom izrazu, u obliku prirode" ljudske fenomene koje su naunici voleli da dre izvan svog moralnog sveta, da bi zatitili svoju mirnu savest u odnosu na njega.

8 Klod Levi Stros

Prvi nauk Frojdove kritike arkoovog shvatanja histerije bio je u tome to nas je on uverio da ne postoji bitna razlika izmeu zdravih stanja i mentalnih bolesti; da ono do ega dolazi na putu od jednih do drugih najvie ako je izvesna promena u odvijanju optih operacija koje svako moe posmatrati sam na sebi, te da je, prema tome, bolesnik na brat, jer se od nas razlikuje samo po involuciji po prirodi neznatnoj, po obliku sluajnoj, po definiciji proizvoljnoj i, bar u pravu, privremenoj istorijskog razvoja, koji je u biti razvoj svake individualne egzistencije. Bilo je udobnije gledati na mentalnog bolesnika kao na retko i osobito bie, objektivni proizvod spoljnjih ili unutarnjih zlih kobi, kao to su naslee, alkoholizam ili debilnost.

Na isti nain, da bi likovni akademizam mogao da spava mirnim snom, El Greko nije smeo da bude zdravo bie, kadro da odbaci izvesne naine predstavljanja sveta, nego je morao biti bolesnik iji izdueni likovi samo potvruju da mu je vid bio poremeen . . . U oba sluaja, svojstva kulture uvruju se tako to se ukljuuju u prirodni poredak, jer da su bila prihvaena kao takva, to bi ubrzo dovelo do partiku-larizacije drugih svojstava kojima je bila data univerzalna vrednost. Pravei od histerine osobe ili od slikara novatora nenormalnog oveka, dozvoljavamo sebi luksuz da verujemo kako oni nemaju nita zajedniko sa nama i da to to oni postoje ne dovodi u pitanje prihvaeni drutveni, moralni ili intelektualni poredak.

U spekulacijama koje su dovele do nastanka totem-ske iluzije ponovo nalazimo uticaj istih motiva i trag istih pristupa. Nesumnjivo, vie nije re neposredno prirodi (mada se, kao to emo videti, esto javlja

Totemizam danas 9

pribegavanje instinkitvnim" verovanjima i stavovima). Ali pojam totemizma mogao je da pomogne da se na skoro isto tako radikalan nain napravi razlika izmeu drutava, ako ne uvek tako to bi se neka od njih prebacivala u prirodu (postupak koji dobro izlustruje izraz Naturvlker), ono bar razvrstavanjem shodno njihovom stavu prema prirodi, stavu na koji ukazuje mesto dato oveku u ivotinjskoj seriji i pretpostavljeno poznavanje ili nepoznavanje mehanizma raanja. Nije, dakle, sluajno Frejzer spojio totemizam i nepoznavanje fiziolokog oinstva: totemizam pribliava oveka ivotinji, a tobonje nepoznavanje uloge oca u zaeu na kraju dovodi do toga da ljudski roditelj bude zamenjen duhovima, koji su jo blii prirodnim silama. Ova prirodnost" nudila je probni kamen koji je dozvoljavao da se, u samom krilu kulture, divljak odvoji od civilizovanog oveka.

Da bi se sauvao integritet oblika miljenja normalnog, belog i odraslog oveka, i da bi se istovremeno ti oblici miljenja postavili na vrstu osnovu, najzgodnije je bilo sakupiti podalje od njega obiaje i verovanja uistinu veoma raznorodne i teko izdvo-jive oko kojih e se kristalizovati, kao neka intertna masa, ideje koje ne bi bile tako bezalene da je bilo prihvaeno da one postoje i da deluju u svim civilizacijama, pa i u naoj. Totemizam je pre svega izbacivanje iz naeg sveta, kao u nekoj vrsti egzorcizma, mentalnih stavova nespojivih sa zahtevom za diskontinuitetom izmeu oveka i prirode, koji hri-anska misao smatra bitnim. Dakle, mislilo se da e taj zahtev biti potvren ako se njemu suprotan zahtev uini atributom one druge prirode", koju civilizova-ni ovek, u uzaludnoj nadi da e se nje osloboditi, a s

10 Klod Levi Stros

njom i prve, pretvara u primitivna" ili arhaina" stanja sopstvenog razvoja.

U sluaju totemizma to je odgovaralo utoliko vie to je rtvovanje, iji se pojam zadrao u velikim religijama Zapada, predstavljalo tekou istog tipa. Svako rtvovanje podrazumeva solidarnost prirode izmeu vrioca obreda, boga, i rtvovane stvari, bilo da je re ivotinji, biljci ili nekom predmetu koji se uzima kao da je iv, jer njeno unitavanje ima znaenje samo u obliku holokosta. Dakle, ideja rtvovanja takoe nosi u sebi klicu poistoveenja sa ivotinjom, a to poistoveenje ak preti da se protegne, preko oveka, sve do boanstva. Pomou spajanja rtvovanja i totemizma dobija se objanjenje prema kome je prvo od njih ostatak li trag ovog drugog, a time i mogunost da se sterilizuju verovanja koja se tu kriju, tako to e biti osloboena svega to moe biti neisto u ideji ivom i delotvornom rtvovanju ili, u najmanju ruku, tako to e ovaj pojam biti rastavljen da bi se napravila razlika izemeu dva tipa rtvovanja, od kojih svaki ima posebno poreklo i posebno znaenje.

Istiui na samom poetku labavost hipoteze totemizmu, ova razmatranja pomau nam da shvatimo njenu jedinistvenu sudbinu. Jer ona se rairila neobino brzo, osvojivi itavu oblast etnologije i istorije religije. Meutim, uviamo sada da su se znaci koji su nagovestili njen raspad javili maltene jo u vreme kad je njen ugled bio najvei: ve se raspadala u trenutku kad se inilo da je najvra.

U svojoj knjizi l'Etat actuel du probleme totemi-que, udne meavine uenih obavetenja, pristra-snosti, pa ak i nerazumevanja, sve to povezano sa

Totemizam danas 11

retkom teorijskom smelou i slobodom duha Van Genep (Van Gennep) je, na kraju predgovora koji nosi datum: april 1919, napisao:

Totemizam je ve stavljao na probu otroumnost i domiljatost mnogih naunika; i moe se s razlogom verovati da e tako biti tokom mnogih sledeih godina.

Prognoza je razumljiva, jer dolazi nekoliko godina posle objavljivanja Frejzerovog monumentalnog dela Totemism and Exogamy, godina kad je meunarodni asopis Anthropos otvorio svoje stranice raspravi totemizmu, koja je imala zmaajno mesto u svakom broju. Meutim, teko je bilo varati se i dalje. Van Genepova knjiga bila je poslednji celovit rad posveen tom pitanju i, kao takva, ostaje nezaobilazna. Ali, daleko od toga da predstavlja prvu etapu jedne sinteze koja e biti nastavljena, ona je bila labudova pesma umovanja totemizmu. A upravo u smeru prvih Goldenvajzerovih (Goldenweiser) radova, [1] koje je Van Genep prezrivo odbacio, uporno e se raditi na razbijanju danas ve dovrenom hipoteze totemizmu.

Naem radu, zapoetom 1960, godina 1910. dala je zgodnu polaznu taku: razmak iznosi tano pola veka a, uz to, 1910. pojavila su se dva dela nejednakog obima, mada su, u krajnjoj liniji, Goldenvajzerovih 110 stranica [l]1 izvrile trajniji teorijski uticaj nego Frejzerova etiri toma sa svojih 2200 stranica . . . U trenutku kad je Frejzer objavljivao, poto ih je sakupio, sve tada poznate injenice, da bi temizam zasnovao kao sistem i da bi objasnio njegovo poreklo,

1. Vidi Bibliografiju, str. 151

12 Klod Levi Stros

Goldenvajzer je osporavao da je opravdano staviti na isto mesto tr i pojave: klanovsku organizaciju, pridavanje klanovima ivotinjskih ili biljnih imena ili amblema, i verovanje u srodstvo izmeu klana i njegovog totema, jer se opsezi ovih pojava poklapaju samo u malom broju sluajeva i svaki od njih moe da se javi bez ostalih.

Tako, Indijanci sa reke Tompson imaju toteme ali ne i klanove, Irokezi klanove sa imenima ivotinja koje nisu totemi, dok Jukagiri, podeljeni na klanove, imaju religijska verovanja u kojima ivotinje igraju znaajnu ulogu, ali posredstvom pojedinih amana a ne drutvenih grupa. Tobonji totemizam izmie svakom pokuaju apsolutne definicije. On se, u najboljem sluaju, zasniva na sluajnom rasporedu nespecifinih elemenata. To je skup pojedinosti, empirijski uoljivih u izvesnom broju sluajeva, a da iz toga ne proistiu izvorna svojstva; ali to nije organska sinteza, objekt drutvene prirode.

Posle Goldenvajzerove kritike, prostor posveen totemskom problemu u amerikim raspravama iz godine u godinu postaje sve manji. U francuskom prevodu Lovijeve (Lowie) knjige Primitive Society, jo se na 8 stranica govori totemizmu: tu se najpre osuuje Frejzerov poduhvat, a zatim se rezimiraju i podravaju prve Goldenvajzerove ideje (i to uz pri-medbu da je njegova definicija totemizma kao socijalizacije emotivnih vrednosti" suvie ambiciozna i uoptena: dok uroenici sa Buina imaju prema svojim totemima skoro religijski odnos, totemi Kariera iz Zapadne Australije nisu predmet nikakvog tabua niti oboavanja). Ali Lovi pre svega zamera Goldenvajzeru to je delimino odustao od svog skepticizma, pa je prihvatio empirijsku vezu izmeu totemizma i kla-

Totemizam danas 13

novske organizacije: meutim, plemena Vrana, Hi-daca, Veliki Stomak i Apai imaju klanove bez totem-skih imena, a Arande imaju totemske grupe razliite od njihovih klanova. I Lovi zakljuuje:

Izjavljujem da, uprkos pronicljivosti i erudiciji koje su u tu svrhu utroene, nisam uveren da je dokazano stvarno postojanje totemskog fenomena (str. 151). Otada, likvidacija se ubrzava. To se vidi kad

uporedimo dva izdanja Kreberove Anthropology. Ono iz 1921. jo sadri brojne reference, ali se samom problemu govori samo da bi se povukla razlika izmeu klano va i polovina, kao metoda drutvene organizacije, i totemizma, kao simbolikog sistema. Meu njima ne postoji nuan odnos, ali postoji stvarna povezanost koja predstavlja nereen problem. A u izdanju iz 1948, uprkos tome to ima 856 stranica, indeks koji sam zauzima 39 stranica sadri samo jednu jedinu referencu, a ona upuuje na jednu uzgrednu napomenu povodom Kanela, malog plemena centralnog Brazila:

. . . drugi par polovina . . . ne odnosi se na brane veze: on je totemski drugim recima, izvesne ivotinje i prirodni predmeti slue u svrhe simbolikog predstavljanja svake polovine (str. 396). Vratimo se Loviju: u An Introduction to Cultural

Anthropology (1934), on totemizmu raspravlja na pola stranice, a njegova druga studija sociologiji primitivnih drutava Social Organization (1948) po-minje re totemizam" samo jedanput, i to uzgred, da bi bilo objanjeno stanovite P. mita (P. Schmidt).

Godine 1938, Boas objavljuje General Anthropo-

14 Klod Levi Stros

logy, raspravu od 718 stranica, koju je napisao uz saradnju svojih uenika. Razmatranje problema tote-mizma zauzima 4 stranice. Njihov autor, Gledis Raj-hard (Gladys Reichard), primeuje da su pod imenom totemizma sakupljeni raznorodni fenomeni: repertoari imena ili amblema, verovanje u natprirodnu vezu sa neljudskim biima, zabrane koje se mogu, ali ne moraju, odnositi na hranu (na primer, gaziti travu i jesti iz iste zdele, u Santa Krusu; dodirnuti bizonov rog ili zametak ili, pak, ugalj ili oksid bakra, insekte i gamad, kod indijanaca Omaha) i izvesna pravila egzogamije. Ovi fenomeni se vezuju as za srodnike grupe, as za vojnika ili religijska bratstva, as za pojedince. U zakljuku stoji".

totemizmu je suvie pisano . . . da bismo mogli sebi da dopustimo da ga potpuno ostavimo po strani. . . Ali on se u svakom delu sveta ispoljava na veoma raznovrsne naine, slinosti su sasvim povrne, a fenomeni se mogu javiti u mnogim kontekstima bez veze sa stvarnim ili pretpostavljenim krvnim srodstvom, tako da je apsolutno nemoguno svrstati ih u istu kategoriju (str. 430).

U Social Structure (1949) Mardok (Murdock) se izvinjava to se tu ne bavi pitanjem totemizma, primeujui da se on veoma malo ispoljava na razini formalnih struktura:

. . . ako pretpostavimo da drutvene grupe moraju biti imenovane, izrazi iz ivotinjskog sveta imaju izgleda da budu upotrebljeni isto koliko i bilo koji drugi (str. 50).

Jedna Lintonova neobina studija svakako je do-prinela sve veoj ravnodunosti amerikih naunika prema ovom problemu, kome je nekad toliko raspravljano.

Totemizam danas 15

Za vreme prvog svetskog rata Linton je bio pripadnik 42 divizije ili divizije Duga", to je bilo ime koje je tab divizije na svoju ruku izabrao, jer je ona okupljala jedinice iz raznih amerikih drava, tako da su boje njenih pukova bile raznolike kao boje duge. Ali im je divizija stigla u Francusku, ovaj naziv uao je u svakodnevnu upotrebu: Ja sam Duga", odgovarali bi vojnici na pitanje: Iz koje si jedinice?"

Februara 1918, to jest 5 ili 6 meseci poto je divizija dobila svoje ime, bilo je opte prihvaeno da pojava duge predstavlja za nju srean predznak. Tri meseca kasnije, svaki put kad bi divizija ulazila u borbu, ljudi su tvrdili da su videli dugu, pa ak i onda kad su metereoloki uslovi takvu pojavu iskljuivali.

U maju 1918, 42. divizija nala se u blizini 77. divizije, koja je na svojoj opremi imala poseban amblem, kip Slobode. Divizija Duga" prihvatila je taj obiaj, podraavajui svoje susede, ali i u nameri da se od njih razlikuje. Negde avgusta ili septembra, itava divizija prihvatila je noenje znaka u obliku duge, uprkos verovanju da je obeleavanje posebnim znakom najpre bilo oblik kanjavanja jedinica koje su pretrpele poraz u bici. Tako je na zavretku rata ameriki ekspedicioni korpus bio organizovan kao niz jasno razgranienih i esto meusobno ljubomornih grupa, od kojih se svaka odlikovala posebnim skupom ideja i ponaanja" (str. 298). Autor nabraja: 1. podela na grupe svesne svoje individualnosti; 2. oznaavanje svake grupe imenom neke ivotinje, predmeta ili prirodne pojave; 3. korie-nje tog imena kao oznake jedinice u razgovorima sa strancima; 4. noenje amblema na oruju i opremi jedinice, ili kao linog ukrasa, uz odgovarajui tabu upotrebe amblema u drugim grupama; 5. potovanje zat i tnika" i njegovog znaka; 6. nejasno verovanje u njegovu zatitniku mo i ulogu predznaka. Skoro da nema istraivaa koji bi, kad bi u nekoj necivilizovanoj ljudskoj zajednici naiao na takvo stanje stvari, oklevao

16 Klod Levi Stros

da taj skup verovanja i obiaja povee sa totemskim kompleksom. . . Nesumnjivo, sadrina je ovde veoma siromana u poreenju sa visoko razvijenim totemizmorn Australijanaca i Melaneana, ali je bogata koliko i totemski kompleksi severnoamerikin plemena. Osnovna razlika, u odnosu na pravi totemizam, ogleda se u odsustvu pravila za sklapanje braka i verovanja u roditeljsku ili prosto srodniku vezu sa totemom." Meutim, primeuje Linton u zakljuku, ova verovanja su pre funkcija klanovske organizacije nego totemizma u pravom smislu, jer ga ne prate uvek.

Sve dosad izloene kritike amerike su; ne zbog toga to amerikoj etnologiji dajemo povlaeno me-sto, ve zato to je istorijska injenica da je razbijanje totemskog problema zapoelo u Sjedinjenim Dravama (i pored nekoliko Tajlorovih proroanskih stranica, koje su ostale bez odjeka i na koje emo se vratiti), i da je tamo bilo uporno nastavljeno. Da bismo se uverili da nije re razvoju ogranienom na jedno mesto, razmotriemo ukratko razvoj ideja u Engleskoj.

Jedan od najistaknutijih teoretiara totemizma, V. H. R. Rivers (W. H. R. Rivers), 1914. definisao je totemizam kao skup tri elementa. Jedan od njih je drutveni: vezivanje neke ivotinjske ili biljne vrste, ili nekog neivog predmeta, ili, pak, klase neivih predmeta za odreenu grupu zajednice i, to je tipino, za egzogamijsku grupu ili klan. Drugi je element psiholoki: verovanje u rodbinsku vezu izmeu lanova grupe i ivotinje, biljke ili predmeta, to se esto ogleda u ideji da je ljudska grupa od njih potekla. Trei element je obredni: potovanje ukazano ivotinji, biljci ili predmetu, koje se tipino ispoljava u zabrani jedenja ivotinje ih biljke ili, pak, u zabrani

Totemizam danas 17

u p o t r e b e p r e d m e t a , s e m p o d o d r e e n i m u s l o v i m a (Rivers, torn I I , s t r . 75).

B u d u i d a e ideje s a v r e m e n i h e n g l e s k i h e t n o l o g a b i t i a n a l i z i r a n e i p r e t r e s e n e u n a s t a v k u ovog r a d a , o v d e e m o s a m o s u p r o t s t a v i t i R i v e r s u n a j p r e j e d a n es to k o r i e n i p r i r u n i k :

Vidi se da je termin totemizam" primenjen na neverovatno raznolike veze izmeu ljudskih bia i prirodnih vrsta ili pojava. Tako je nemoguno doi do zadovoljavajue definicije totemizma, mada su pokuaji da se to uini bili esti . . . Svaka definicija totemizma je ili toliko uska da iskljuuje mnoge sisteme koji se, meutim, obino nazivaju totemskim" ili toliko iroka da obuhvata mnoge pojave koje se ne bi mogle tako oznaiti (Piddington, str. 203204).

Z a t i m , najnovi j i consensus, i spol jen u 6. i z d a n j u (1951) z b o r n i k a Notes and Queries on Anthropology, koji j e ob jav io Royal A n t h r o p o l o g i c a l I n s t i t u t e d

totemizmu, u najirem smislu, moe se govoriti: 1. kad je pleme ili grupa . . . sastavljena od grupa (totemski h) u koje ulazi sva populacija i od kojih se svaka nalazi u izvesnim odnosima sa jednom klasom ivih ili neivih bia (totem); 2. kad su odnosi izmeu drutvenih grupa i bia ili predmeta obino svi istog tipa; .'i. kad nijedan lan grupe ne moe (izuzev u naroitim okolnostima, na primer kad je re usvajanju) da se preseli u drugu grupu.

Ovoj definiciji dodata su jo tri uslova: . . . pojam totemske veze podrazumeva da se ona

potvruje izmeu bilo kog lana vrste i bilo kog lana

2. Tekst je prenet iz ranijih izdanja bez znaajnijih izmena. 2 Totemizam danas

18 Klod Levi Stros

grupe. Po optem pravilu, lanovi iste totemske grupe ne mogu stupiti u brak.

Cesto su na snazi pravila obaveznog ponaanja . . ponekad zabrana jedenja totema; ponekad naroite oznake pripadnosti, upotreba ukrasa ili amblema, i propisano ponaanje. . . (str. 192). Ova definicija je sloenija i tananija od Riversove,

mada obe sadre po tri take. Ali, tri take iz Notes and Queries razlikuju se od Riversovih. Taka 2 (verovanje u srodstvo sa totemom) nestala je; take 1 i (veza izmeu prirodne klase i t ipino" egzogamne grupe, zabrana hrane kao t ipian" oblik potovanja) prebaene su, sa drugim nestalnim momentima, meu sporedne uslove. Umesto njih, Notes and Queries navode: postojanje u uroenikoj misli dvostruke serije, prirodne" i drutvene; homologiju odnosa izmeu lanova dveju serija; i stalnost ovih odnosa. Drugim reima, od totemizma, kome je Rivers hteo da da sadrinu, ovde je ostala samo forma:

Termin totemizam odnosi se na jednu formu drutvene organizacije i magijsko-religijske prakse za koju je karakteristino vezivanje izvesnih grupa (obino klanova ili rodova) unutar jednog plemena za izvesne klase ivih ili neivih predmeta, s tim to je svaka grupa vezana za posebnu klasu (ibid.). Ali, ova obazrivost u rukovanju pojmom totemi

zma, koji je ovde sauvan tek poto je uklonjena njegova supstanca, poto je, u neku ruku, dezinkarni-ran, samo potvruje vanost naelnog upozorenja koje je Lovi uputio izumiteljima ustanova:

Treba znati da li uporeujemo kulturne realnosti ili samo fantazme proistekle iz naih logikih obrazaca klasifikacije (Lowie /4/, str. 41.).

Totemizam danas 19

Prelaz sa konkretne na formalnu definiciju totemizma u stvari potie od Boasa. Jo 1916, ciljajui kako na Dirkema tako i na Frejzera, on je osporavao shvatanja da se kulturne pojave mogu svesti na jedinstvo. Pojam mita" je kategorija naeg miljenja koju proizvoljno upotrebljavamo da bismo jednom reju oznaili pokuaje objanjenja prirodnih pojava dela usmene knjievnosti, filozofske spekulacije i sluajeve pojavljivanja lingvistikih procesa u svesti subjekta. Isto tako, totemizam je vetaka celina koja postoji samo u misli etnologa i kojoj u spoljnom svetu ne odgovara nita specifino.

Kad se govori totemizmu u stvari se brkaju dva problema. Najpre, problem este identifikacije ljudskih bia i biljaka ili ivotinja, koji vodi veoma irokim pogledima na odnose izmeu oveka i prirode, pogledima koji se tiu umetnosti i magije koliko i drutva i religije. Drugi problem predstavlja imenovanje grupa zasnovanih na srodstvu, to se moe uiniti pomou reci za oznaavanje ivotinja ili biljaka, ali i na mnoge druge naine. Izraz totemizam pokriva samo sluajeve podudarnosti izmeu dva reda.

U izvesnim drutvima nailazimo na pojavu da se veoma rasprostranjena tendencija za uspostavljanjem prisnih odnosa izmeu oveka i prirodnih bia ili predmeta koristi da bi se konkretno oznaile klase srodnika ili ljudi za koje se pretpostavlja da su u srodstvu. Da bi se takve klase odrale u posebnom i trajnom obliku, potrebno je da ta drutva imaju vrsta pravila za stupanje u brak. Moe se, dakle, rei da tobonji totemizam uvek pretpostavlja izvesne oblike egzogamije. U ovoj taki Van Genep je pogreno protumaio Boasa: ovaj se zadovoljava time da istakne logiko i istorijsko prvenstvo egzogamije u 2

20 Klod Levi Stros

odnosu na totemizam, ali ne tvrdi da je totemizam rezultat ili posledica egzogamije.

I sama egzogamija moe biti shvaena i primenjena na dva naina. Eskimi svode egzogamnu jedinicu na porodicu koja obuhvata veze stvarnog srodstva. Budui da je sadrina svake jedinice tano odreena, demografsko irenje povlai za sobom stvaranje novih jedinica. Grupe su statine; poto ih odreuje celina jedne vrste odnosa, one nemaju sposobnost integracije, i opstaju pod uslovom da pojedince, ako se tako moe rei, izbacuju napolje. Ovaj oblik egzogamije nespojiv je sa totemizmom, jer su drutva koja ga primenjuju bar na ovom planu liena formalne strukture.

Nasuprot tome, ako je egzogamijska grupa sama sposobna da se iri, oblik grupa ostaje postojan: raste samo sadrina svake od njih. Postaje nemoguno da se pripadnost grupi odredi neposredno, pomou empirijskih rodoslovlja. Otuda neophodnost da postoje:

1. pravilo nedvosmislene rodbinske veze, kao to je jednostrano poreklo;

2. ime, ili bar diferencijalno obeleje, koje se prenosi putem rodbinske veze i zamenjuje poznavanje stvarnih veza.

Po optem pravilu, u drutvima ovog poslednjeg tipa dolazi do progresivnog smanjivanja broja grupa koje ih ine, jer demografska evolucija dovodi do irenja nekih od njih. U odsustvu institucionalnog mehanizma koji bi dozvolio cepanje grupa u ekspanziji, to bi vaspostavilo ravnoteu, ova evolucija na Kraju dovodi do drutava svedenih na dve egzogamij-ske grupe. To bi moglo biti poreklo takozvanih vojnih organizacija.

Totemizam danas 21

S druge strane, u svakom drutvu diferencijalna obeleja moraju formalno biti istog tipa, s tim to se meusobno razlikuju po sadrini. Inae, jedna grupa bi se odreivala po imenu, druga po obredima, trea po grbu . . . Ima, meutim, sluajeva ovog tipa, istina retkih, koji dokazuju da Boasova kritika nije ila dovoljno daleko. Ali on je bio na dobrom putu kad je zakljuio:

. . . homologija distinktivnih obeleja drutvenih po-deia unutar jednog plemena dokazuje da se njihovo poreklo nalazi u sklonosti ka klasifikaciji (Boas 111, str. 323).

Ukratko, Boasova teza, koju je Van Genep pogreno shvatio, svodi se na stav da je obrazovanje sistema na drutvenom planu nuan uslov za pojavu totemi-zma. Zbog toga on iskljuuje Eskime, ija je drutvena organizacija nesistematska, i zahteva jednolinijsku rodbinsku vezu (kojoj se moe dodati dvolinijska, jer ona nastaje razvijanjem, putem sastavljanja, prve, mada se esto pogreno brka sa nediferenciranom rodbinskom vezom), budui da je samo ona strukturalna.

To to sistem pribegava imenima ivotinja i biljaka predstavlja poseban sluaj diferencijalnog imenovanja, ija svojstva ostaju ista bez obzira na tip upotre-bljene denotacije.

Moda upravo ovde Boasov formalizam promauje cilj: jer ako denotirani predmeti moraju, kao to on tvrdi, da sainjavaju sistem, nain denotacije, da bi integralno ispunio svoju funkciju, takoe mora biti sistematski; Boasovo pravilo homologije suvie je apstraktno i suvie uplje da bi zadovoljilo ovaj

22 Klod Levi Stros

zahtev. Znamo za drutva koja ga ne potuju, pri emu nije iskljueno da sloenije diferencijalne razlike koje ta drutva koriste takoe predstavljaju sistem. S druge strane, postavlja se pitanje zato ivotinjsko i biljno carstvo daju najprihvatljiviju nomenklaturu za denotiranje sociolokog sistema, i koji logiki odnosi postoje izmeu denotativnog i denotiranog sistema. ivotinjski i biljni svet ne koriste se samo zato to su pri ruci, ve zato to oveku nude jedan metod miljenja. Veza izmeu odnosa oveka prema prirodi i karakterizacije drutvenih grupa, koju Boas smatra sluajnom i proizvoljnom, izgleda takva samo zato to je stvarna veza izmeu ova dva reda posredna i to ide preko ljudskog duha. Ovaj uspostavlja homologiju, ne toliko u okviru denotativnog sistema koliko izmeu diferencijalnih odstupanja koja postoje, s jedne strane, izmeu vrste Ari vrste y i, s druge strane, izmeu klana a i klana b.

Znamo da je izumitelj totemizma na teorijskom planu bio kotlananin Maklenan, (Mclennan) u ijim se lancima iz Fortnightly Review, objavljenim pod naslovom The Worship of Animal and Plants", nalazi uvena formula: totemizam je fetiizam plus egzogamija i matrilinearna rodbinska veza. Ali bilo je potrebno da proe samo 30 godina da bi bili formuli-sani, ne samo kritika skoro doslovce nalik na Boaso-vu, ve i stavovi koje smo ukratko izloili na kraju prethodnog stava. Tajlor je 1899. objavio deset stranica totemizmu: njegove opaske" pomogle bi da se izbegnu mnoga stara i novija zastranjivanja da nisu ile toliko protiv struje. Jo pre Boasa, Tajlor je eleo da se prilikom ocenjivanja mesta i znaaja totemizma . . .

Totemizam danas 23

. . . vodi rauna tenji ljudskog duha da ovlada svetom pomou klasifikacije (to classify out the universe) (str. 143).

T a k o p o s m a t r a n , t o t e m i z a m m o e b i t i d e f i n i s a n k a o povez ivan je j e d n e ivot in j ske v r s t e i j e d n o g k l a n a . Ali Taj lor n a s t a v l j a :

Bez oklevanja protestujem zbog naina na koji su totemi postavljeni, ili bezmalo postavljeni, u temelj religije. Totemizmu, tom nusproduktu teorije prava, poteklom iz irokog konteksta primitivne religije, pridaje se znaaj nesrazmeran njegovoj pravoj teolokoj ulozi (str. 144).

I zak l juu je :

Mudrije je saekati . . . dok totem ne bude sveden na pravu meru u teolokim shemama oveanstva. A nemam nameru ni da se latim podrobnog razmatranja sociolokih zapaanja koja se navode da bi se totemizmu pridao socioloki znaaj jo vei od njemu pripisanog znaaja na religijskom planu . . . Egzogamija moe postojati, i ona doista i postoji, bez totemizma . . . ali uestalost njihovog spajanja na 3/4 zemljine kugle pokazuje koliko je delova-nje totema moralo biti staro i efikasno, da bi se klanovi uvrstili i da bi se meusobno povezali tako da na kraju obrazuju iri krug plemena (str. 148).

Na taj nain je postavljen problem logike snage denotativnih sistema pozamljenih od carstva prirode.

I TOTEMSKA ILUZIJA

Kad god se za temu diskusije uzme neka kategorija koja se inae smatra lanom, postoji opasnost da se, time to joj se poklanja panja, podri iluzija njenom stvarnom postojanju. Da bi se bolje odredila neka nejasna prepreka, jae istiemo njene obrise, mada elimo samo da pokaemo njenu nepostojanost; jer, kad se obara na neku ravo zasnovanu teoriju, kritika poinje da joj ukazuje neku vrstu poasti. Privienje, nesmotreno prizvano u nadi da e biti konano odagnano, iezava samo zato da bi ponovo iskrslo, i to, na nae iznenaenje, ne tako daleko od mesta gde se prvi put javilo.

Moda bi bilo mudrije prepustiti zaboravu prevazi-ene teorije i ne buditi mrtve. Ali, s druge strane, kao to kae stari Arkel, istorija ne stvara nekorisne dogaaje. To to su tokom toliko godina veliki duhovi bili skoro opinjeni jednim problemom koji nam danas izgleda nestvaran nesumnjivo svedoi tome da su oni nejasno oseali da te pogreno predstavljene, proizvoljno grupisane i ravo analizirane pojave ipak zasluuju panju. Kako bismo mogli da do tih pojava dopremo, da bismo ponudili njihovo drugaije tumaenje, ako ne pristanemo da najpre ponovo preemo, korak po korak, put, koji e nas, mada nikuda nije vodio, podstai da traimo novi i moda pomoi da ga obeleimo?

26 Klod Levi Siros

Poto od poetka sumnjamo u stvaro postojanje totemizma, stalo nam je da naglasimo da emo termin totemizam upotrebljavati samo kao navod iz autora sa kojima emo ovde ui u raspravu. Ne bi bilo zgodno da ga stalno stavljamo pod znakove navoda ili da mu dodajemo epitet tobonji". Potrebe dijaloga doputaju ustupke u reniku. Ali znakove navoda i pomenuti epitet uvek emo podrazumevati, tako da bi bilo neumesno ukazivati na neku reenicu ili neki izraz koji naizgled protivree naem jasno iznetom uve-renju.

Pokuajmo sada da odredimo spolja, i to u njegovim najoptijim vidovima, semantiko polje u kome su smetene pojave obino grupisane pod imenom totemizma.

U ovom, kao i u drugim sluajevima, metod koji nameravamo da sledimo sastoji se iz sledeeg:

1. definisati prouavanu pojavu kao odnos izmeu dva ili vie stvarnih ili virtuelnih termina;

2. konstruisati sliku mogunih permutacija izmeu ovih termina;

3. uzeti ovu sliku kao opti predmet analize koja, samo na toj razini, moe da doe do nunih veza, pri emu je empirijska pojava uzeta na poetku samo jedna moguna kombinacija meu drugima, iji celo-viti sistem mora da bude prethodno rekonstruisan.

Re totemizam pokriva odnose, posmatrane idealno, izmeu dve serije, jedne prirodne, druge kulturne. Prirodna serija sadri, s jedne strane, kategorije, s druge strane, individue; kulurna serija sadri grupe i osobe. Svi ovi izrazi odabrani su proizvoljno, da bi se, u svakoj seriji, napravila razika izmeu dva vida postojanja, kolektivnog i individualnog, i da bi se izbeglo brkanje serija. Ali, na ovom uvodnom stupnju,

Totemizam danas 27

mogu se upotrebiti bilo koje reci, pod uslovom da su razliite: PRIRODA. . . Kategorija. Individua. KULTURA . . . Grupa. Osoba.

Ima etiri naina da se povezu, dva po dva, termini uzeti iz razliitih serija, to jest da se, pod najmanjim uslovima, zadovolji poetna hipoteza da postoji odnos izmeu dve serije:

PRIRODA

KULTURA

1

Kategorija

Grupa

2

Kategorija

Osoba

3

Individua

Osoba

4

Individua

Grupa

Svakoj od ove etiri kombinacije odgovaraju pojave koje se mogu posmatrati u jednoj ili vie populacija. Australijski totemizam, u svom takozvanom socijalnom" i seksualnom" obliku, uspostavlja odnos izmeu jedne prirodne kategorije (ivotinjske ili biljne vrste, ili klase predmeta ili pojava) i jedne kulturne grupe (polovina, odeljak, pododeljak, religijsko bratstvo, ili skup osoba istog pola); druga kombinacija odgovara individualnom" totemizmu Indijanaca Se-verne Amerike, kod kojih pojedinac nastoji, podvrgavajui se probama, da zadobije za sebe neku prirodnu kategoriju. Kao primer tree kombinacije naveemo Mote sa Benksovog ostrvlja, gde se dete smatra inkarnacijom ivotinje ili biljke koju je njegova majka nala ili pojela u trenutku kad saznaje da je trudna; tome se moe dodati primer izvesnih plemena iz grupe Algonkin, koja pretpostavljaju da se naroita veza uspostavlja izmeu novoroeneta i ivotinje koja je primeena u blizini kolibe njegovih roditelja. Kombi-

28 Klod Levi Stros

naciju grupa-pojedinac potvruju primeri iz Polinezije i Afrike, svaki put kad su izvesne ivotinje (guteri uvari na Novom Zelandu, sakralni krokodili i lav i panter u Africi) predmet koletktivne zatite i oboavanja; verovatno je da su stari Egipani imali verova-nja ovog tipa, a njima su srodni i ongoni iz Sibira, mada ovde nije re stvarnim ivotinjama nego figurativnim likovima prema kojima se grupa odnosi kao da su ivi.

Govorei jezikom logike, etiri kombinacije su ekvivalentne, jer ih stvara ista operacija. Ali, samo su prve dve bile ukljuene u sferu totemizma (pri emu se jo i raspravljalo tome koja je od njih osnovna a koja izvedena), dok su preostale dve bile samo posredno vezane za totemizam, jedna kao njegov nagovetaj (tako je Frejzer postupio kad je bilo reci plemenu Mota), druga kao ostatak. Mnogi autori ak najradije ih ostavljaju potpuno po strani.

Dakle, totemska iluzija potie, najpre, od iskrivljavanja semantikog polja kome pripadaju pojave istog tipa. Izvesni vidovi polja bili su povlaeni na raun drugih, pa su im tako date originalnost i neobinost koje oni u stvari nemaju: jer oni su uinjeni tajanstvenim ve time to su odvojeni od sistema iji su integralni deo kao njegove transformacije. Da li su se od drugih vidova razlikovali bar po veoj prisutnosti" ili veoj koherentnosti? Dovoljno je razmotriti primere, a pre svega onaj koji predstavlja izvor svih spekulacija totemizmu, pa da se uverimo da njihova prividna vrednost potie od ravog rezanja stvarnosti.

Poznato je da je re totem napravljena na osnovu odibva (ojibwa), algonkinog jezika plemena nastanjenih na severu Velikih Jezera u Kanadi. Izraz ototeman, koji otprilike znai on mi je rod", razlae

Totemizam danas 29

se na: prvo sufiks 3. lica, t epentezu (da bi se razdvojili samoglasnici), prisvojno m, an sufiks 3. lica i, najzad, ote, koje izraava srodstvo izmeu ega i mukog ili enskog roaka, odreujui, dakle, egzoga-mnu grupu na razini narataja kome pripada subjekt. Tako se izraava pripadnost odreenom klanu: mak-wa nindotem medved je moj klan"; pindiken nindotem ui, brate po klanu", itd. Doista, klanovi Odibva pre svega nose ivotinjska imena, to je Tavne (Thavenet) francuski misionar koji je iveo u Kanadi krajem XVIII i poetkom XIX veka objasnio seanjem, sauvanim u svakom klanu, na neku ivotinju iz njegove postojbine: najlepu, najpi-tomiju, najopasniju, najeu ili, pak, onu koja je bila obino lovljena (Cuoq, str. 312313).

Ovaj sistem kolektivnog imenovanja ne treba brkati sa verovanjem istih Odibva da svaki pojedinac moe da stupi u vezu sa nekom ivotinjom koja e postati njegov duh zatitnik. Jedinu re za koju se pouzdano zna da oznaava tog duha zatitnika tran-skribovao je kao nigouimes jedan putnik iz sredine XDC veka; ona, dakle, nema nita zajedniko sa reju totem ili nekim drugim izrazom istog tipa. U stvari, istraivanja Odibvama pokazuju da je prvi opis tobonje institucije totemizma" iz pera engleskog trgovca i tumaa Longa, krajem XVIII veka rezultat brkanja klanovskog renika (gde ivotinjska imena odgovaraju nazivima kolektiva) i verovanja u vezi sa duhovima zatitnicima (koji su zatitnici pojedinaca) (Handbook of American Indians, lanak Totemism"). To e jo bolje pokazati analiza drutva Odibva.

Ovi Indijanci bili su organizovani u vie desetina, ini se, patrilinearnih i patrilokalnih klanova, od

30 Klod Levi Stros

kojih su pet mogli biti stariji od drugih, ili, u svakom sluaju, uivati poseban ugled.

Jedan mit objanjava da ovih pet prvobitnih" klano-va vode poreklo od natprirodnih antropomorfnih bia koja su izila iz okeana da bi se pomeala sa ljudima. Jedan od njih imao je zavezane oi i nije smeo da gleda Indijance, mada se inilo da on to arko eli. Ne mogui da se savlada, on najzad odbaci svoju koprenu i njegov pogled pade na jednog oveka, koji ostade na mestu mrtav, kao gromom pogoen. Jer, mada je posetilac bio prijateljski raspoloen, njegov pogled je bio suvie jak. Zato ga njegovi prijatelji naterae da se vrati u morske dubine. Ostala petorica ostala su meu Indijancima i obasula ih mnogim blagodetima. Od njih potiu veliki klanovi ili totemi: riba, dral, gnjurac, medved, los ili kuna (Warren, str. 4344).

Uprkos tome to je ovaj mit do nas doao u okrnjenom obliku, on je za nas veoma zanimljiv. Najpre, on potvruje da izmeu oveka i totema ne moe postojati neposredan odnos, zasnovan na dodiru. Jedina moguna veza mora biti preruena", dakle metaforika, to dokazuje injenica, potvrena u Austriji i Americi, da je totemska ivotinja ponekad oznaena imenom razliitim od imena stvarne ivotinje, tako da klanovski nazivi ne izazivaju, neposredno i normalno, zooloke ili botanike asocijacije u uroe-nikoj svesti.

Zatim, mit uspostavlja jednu drugu opoziciju, izmeu linog i kolektivnog odnosa. Indijanac ne umire samo zato to je bio vien, ve i zbog osobitog ponaanja jednog od natprirodnih bia, dok druga postupaju opreznije i u grupi.

Ova dvostruka veza implicitno odvaja totemski odnos od odnosa sa duhom zatitnikom, koja pretpo-

Totemizam danas 31

stavlja stupanje u neposredan dodir, na kraju linog i usamljenog traganja. Dakle, sama uroenika teorija, izraena u mitu, poziva nas da razlikujemo koletivne toteme od linih zatitnika i da istaknemo posrednost i metaforinost odnosa izmeu oveka i klanovske eponimije. Najzad, ona nas uva od iskuenja da konstruiemo totemski sistem zbrajanjem odnosa, od kojih je svaki uzet posebno i svaki put spaja jednu grupu ljudi sa jednom ivotinjskom vrstom, dok, u stvari, prvobitni odnos spaja dva sistema: jedan zasnovan na razlikovanju grupa, drugi na razlikovanju vrsta, tako da su u isti m a h stavljene u korelaciju i u opoziciju, s jedne strane, mnoina grup, s druge strane, moina vrsta.

Prema Varenovim (Warren) obavetenjima on je i sam bio Odibva od pet glavnih kamova potekli su drugi klanovi:

Riba: vodeni duh. som, tuka, moruna, losos iz Velikih Jezera, r iba titonosac;

dral: orao, kobac; Gnjurac: galeb, morski gavran, divlja guska; Medved: vuk, ris; Los: kuna, sob, dabar.

Mikelson (Michelson) je 1925. zabeleio sledee klanove: kuna, gnjurac, orao, losos (bull-head), medved, moruna, veliki ris, ris, dral, koko. Nekoliko godina kasnije, u jednoj drugoj oblasti (jezero Stara Pustinja), Kinic (Kinietz) je otkrio est klanova: vodeni duh, medved, som, orao, kuna, pile. On je tom spisku dodao dva nedavno iezla klana: dral i neka neodreena ptica.

Kod istonih Odibva sa ostrva Peri (Parry) (u

32 Klod Levi Stros

Dordijskom zalivu, delu jezera Hjuron (Huron), Denes (Jenness) je 1929. sastavio seriju ptijih" klanova: drdal, gnjurac, orao, galeb, kobac, gavran; seriju klanova sisara": medved, sob, los, vuk, dabar, vidra, rakun, jazavac; seriju klanova riba": moruna, tuka, som. Postojao je i klan polumesec i itav niz imena koja odgovaraju pretpostavljenim ili iezlim klanovima iz te oblasti: veverica, kornjaa, kuna, pekan, vizon, kora breze. Jo ivi klanovi sveli su se na est: sob, dabar, vidra, gnjurac, soko, kobac.

Moguno je, takoe, da je postojala podela na pet grupa, izvedena daljim deljenjem ptica na nebeske" (orao, kobac) i vodene" (sve druge) i sisara na kopnene" i vodene" (one koji se sreu u movarnim oblastima, kao kanadski jeleni, ili one koji love ribu: pekan, vizon, itd.).

U svakom sluaju, kod Odibva nikad nije zapaeno verovanje da su lanovi klana potekli od totemske ivotinje, niti je ta ivotinja bila predmet kulta. Tako Land (Landes) primeuje da konani nestanak soba iz june Kanade nimalo nije uznemirio lanove klana oznaenog njegovim imenom: To je samo ime", rekli su oni istraivau. Totem je bio slobodno ubijan, i jeden, uz izvesne obredne predostronosti: prethodno traenje dozvole za lov od same ivotinje i naknadno izvinjenje. Odibva su ak tvrdili da se ivotinja radije izlae strelama lovaca njenog klana i da je zato treba osloviti imenom totema" pre no to se ustreli.

Koko i svinja ivotinje evropskog porekla upotrebljavane su da bi se meancima poteklim od indijanske ene i belog oveka dao konvencionalni klan (zbog patrilinearne rodbinske veze, koja bi ih inae liila klana). Ponekad su, takoe, oni dodeljiva-ni klanu orla, jer se ta ptica nalazi na grbu Sjedinje-

Totemizam danas 33

nih Drava, ija je slika postala irom poznata zahvaljujui metalnom novcu. Sami klanovi bili su podeljeni na grupe, oznaene pomou delova tela klanovske ivotinje: glava, zadnji cerek, salo itd.

Kad se sakupe i uporede obavetenja potekla iz mnogih oblasti (a svako od njih nudi samo deo spiska, jer klanovi nisu svuda podjednako predstvljeni), nasluuje se trodelna podela: voda (vodeni duh, som, tuka, titonosac, moruna, pastrmka itd., to jest svi klanovi riba"); vazduh (orao, kobac, i: dral, gnjurac, galeb, morski gavran, guska, itd.); zemlja (najpre sa grupom: sob, los, kanadski sob, kuna, dabar, rakun; zatim: pekan, vizon, jazavac, veverica: najzad: medved, vuk, ris). Mesto zmije i kornjae je neizvesno.

Potpuno razliit od sistema totemskih naziva, koji je ureen po naelu ekvivalencije, sistem duhova" ili manido javlja se u obliku hijerarhizovanog panteona. Besumnje, kod Algonkina postojala je hijerarhija klanova, ali ona nije poivala na nadmoi ili podreenosti pripisanih eponimnim ivotinjama, sem u ali: Moj totem je vuk, tvoj je svinja . . . Pazi se! Vukovi jedu svinje!" (Hilger, str. 60). Najvie ako su zapaeni nagovetaji fizikih ili duhovnih specijalizacia, shvaenih kao specifina sojstva. Nasuprot tome, sistem duhova" oito je bio ureen po dve ose: s jedne strane, osa velikih i malih duhova, s druge strane, osa dobrih i zlih duhova. Na vrhu je veliki duh; zatim, njegove sluge; dalje, idui nanie duhovno i fiziki sunce i mesec; 48 gromova koji se suprostavljaju mitskim zmijama; mali nevidljivi Indijanci"; vodeni duhovi, muki i enski; etiri strane sveta; najzad, horde manidosa, znanih i bezimenih, koje se kreu nebom, zemljom, vodom i podzemnim svetom. U izvesnom smislu, ova dva sistema totemi" i

3 Totemizam danas

34 Klod Levi Siros

manidosi" seku se pod pravim uglom, jedan je priblino vodoravan, drugi okomit, i podudaraju se samo u jednoj taki, jer se samo vodeni duhovi nedvosmisleno nalaze i u jednom i u drugom. Time se moda moe objasniti zato su natprirodni duhovi, od kosih, prema ranije navedenom mitu, potiu totemski nazivi i podela na klanove, prikazani kako se pojavljuju iz okeana.

SISTEM MANIDO"

Za sitem manido" vezane su sve zabrane u odnosu na hranu koje su zabeleene kod Odibva, i sve se one objanjavaju na isti nain: nekome se u snu javio izvesni duh i zabranio mu da jede jednu vrstu mesa ili

Totemizam danas 35

deo tela odreene ivotinje, meso bodljikavog praseta, jezik losa itd. ivotinja kojoj je ovde re ne nalazi se nuno na spisku klanovskih naziva.

Isto tako, sticanje duha zatitnika dolazi kao rezultat striktno individualnog poduhvata, na koji se 'devojice i deaci podstiu u vreme ulaska u pubertet. U sluaju uspeha, oni za sebe pribavljaju natprirodnog zatitnika, ije osobine i okolnosti u kojima se javio, govore zainteresovanima njihovim sklonostima i njihovoj vokaciji. Ove prednosti su zajamene samo pod uslovom da se tienik prema svom zatitniku odnosi sa dunom poslunou i panjom. Nezavisno od svih ovih razlika, Longovo brkanje totema i duha zatitnika delimino se moe objasniti time to taj duh nikada nije bio:

. . . neki poseban sisar ili ptica, neka od onih ivotinja koje su mogle preko dana da se vide oko vigvama, ve natprirodno bie koje je predstavljalo itavu vrstu (Jen-ness, str. 54).

Preimo sada u jedan drugi kraj sveta, sledei Rejmonda Firta (Raymond Firth), ije su analize mnogo doprinele da se uvidi krajnja sloenost i raznorodnost verovanja i obiaja koji su suvie brzo podvedeni pod znak tetomizma. Njegove analize su jo ubedljivije zato to se odnose na jednu oblast Tikopija za koju je Rivers mislio da prua najbolji dokaz postojanju totemizma u Polineziji.

Meutim, primeuje Firt, pre nego to se tako neto ustvrdi,

. . . treba znati, kad su u pitanju ljudi, da li veza (sa prirodnim vrstama ili predmetima) obuhvata celinu populacije ili se tie samo nekih osoba, i, kad su u

3

36 Klod Levi Siros

pitanju ivotinje, da li je re vrstama uzetim ucelo ili pojedinim primercima; da li se prirodni predmet smatra predstavnikom ili amblemom ljudske grupe; da li se potvruje, u jednom ili drugom obliku, poimanje identiteta (izmeu jedne osobe i jednog prirodnog stvora ili predmeta) i poimanje rodbinske veze koja ih spaja; najzad, da li se panja posveena ivotinji ili biljci tie neposredno nje ili je, pak, treba objasniti njihovom pretpostavljenom vezanou za duhove predaka ili boanstva. U ovom poslednjem sluaju, neophodno je razumeti kako uroenici shvataju jednu takvu vezu (Firth /l/, str. 192).

Ovaj tekst nam pokazuje da dvema ve izdvojenim osama: grupa-pojedinac i priroda-kultura, mora biti dodata trea, po kojoj se razmetaju razliiti zamislivi tipovi odnosa izmeu krajnjih lanova prve dve ose: odnos amblema, identiteta, rodbinske veze, interesa, neposrednog i posrednog itd.

Drutvo Tikopija sastoji se iz etiri patril inearne grupe, nazvane kainanga, koje nisu nuno egzogamij-ske. Na elu svake grupe nalazi se poglavica, ili ariki, koji odrava povlaene odnose sa atua. Ta re oznaava bogove u pravom smislu, duhove predaka, due ranijih poglavica itd to se tie uroenike predstave prirodi, njome vlada osnovno razlikovanje izmeu stvari za jelo", e kai, i stvari koje nisu za jelo", sise e kai.

Stvari za jelo" su, pre svega, biljna hrana i ribe. Meu biljkama, etiri vrste imaju najvei znaaj, jer je svaka od njih u naroitom odnosu sa jednim od etiri klana: jam slua" klan sa Kafika, pokorava mu se"; isti odnos vlada izmeu kokosa i klana sa Tafua, taroa i klana sa Taumako, hlebnog drveta i klana sa Fangarere. U stvari, kao na Markizima,

Totemizam danas 37

smatra se da biljka neposredno pripada klanovskom bogu (koga otelovljuje jedan od mnogobrojnih varijeteta slatkovodne jegulje ili jegulje sa priobalnih grebena), a poljoprivredni obred se najpre javlja kao molba upuena bogu. Poglavica klana ima, pre svega, ulogu da nadzire" jednu biljnu vrstu. Uz to, treba uoiti razliku izmeu ovih vrsta: saenje i branje jama i taroa, i skupljanje ploda hlebnog drveta padaju u odreeno godinje doba. To nije sluaj sa kokosima, koji se spontano mnoe i iji orasi zru preko ele godine. Toj razlici moda odgovara razlika zapaena izmeu odgovarajuih oblika nadzora: svi imaju, gaje, skupljaju plodove tri prve vrste, ljute ih i jedu, a samo odreeni klan slavi obrede. Ali ne postoji poseban klanovski obred za kokose, i klan Tafua, koji ih nadzire, samo je podvrgnut nekolikim tabuima: njegovi lanovi, kad piju mleko kokosovog oraha, moraju da naprave otvor u njegovoj ljusci, umesto da je razbiju; a kad razbijaju orah. da bi izvadili njegovo jezgro, mogu koristiti samo kamen, a ni u kom sluaju neko napravljeno orue.

Ova diferencijalna ponaanja nisu zanimljiva samo zato to ukazuju na korelaciju izmeu obreda i verovanja, s jedne strane, i izvesnih objektivnih uslova, s druge. Ona, takoe, potkrepljuju nau kritiku Boasovog pravila homologije, jer tri klana izraavaju svoju vezu sa prirodnim vrstama putem obreda, a etvrti putem zabrana i propisa. Homologiju, ako postoji, moramo, dakle, traiti na dubljoj razini.

U svakom sluaju, jasno je da se u oblasti Tikopija veza izmeu ljudi i izvesnih biljnih vrsta javlja na dva plana: sociolokom i religijskom. Kao kod Odibva, mit ima zadatak da spoji ta dva plana:

38 Klod Levi Stros

Pre mnogo vremena, bogovi se nisu razlikovali od ljudi, i bogovi su na zemlji bili direktni predstavnici klanova. Ali, jednom je neki strani bog, po imenu Tikarau, posetio Tikopiju, i domai bogovi su mu spremili velianstvenu gozbu. Pre gozbe, priredili su takmienje u snazi i brzini, elei da se nadmeu sa svojim gostom. U sred trke, ovaj toboe posrnu i ree da je povreen. Pravei se da hrama, on iznenada priskoi pripremljenom jelu i ponese ga u brda. Porodica bogova krenu u poteru za njim; ovoga puta Tirakau se stvarno saplete i pade, tako da su klanovski bogovi mogli da uzmu nazad: ', kokosov orah, drugi, taro, trei, plod hlebnog drveta. a poslednji, jam . . . Tikarau je uspeo da stigne na nebo sa veim del om hrane pripremljene za gozbu, ali su etiri jestive biljko spaene za ljude (Firth /l/, str! 296).'

Uz sve razlike izmeu ovog mita i mita Odibva, oni imaju nekoliko zajednikih taaka koje treba istai. Najpre, zapaamo istu opoziciju izmeu individualnog i kolektivnog ponaanja, pri emu je prvo kvalifikovano kao negativno, a drugo kao pozitivno u odnosu na totemizam. U oba mita, individualno i tetno ponaanje vezano je za lakomog i bezobzirnog boga (uostalom, slinog skandinavskom Lokiju koga je magistralno prouio . Dimezil). U oba sluaja, totemizam kao sistem uveden je u vidu onoga to ostaje od jedne osiromaene celine, to je moda nain da se kae da lanovi sistema vrede samo ako su razmaknuti jedni od drugih, jer oni ostaju sami da pokriju jedno prvobitno bolje popunjeno semantiko polje, u koje je prodro diskontinuitet. Najzad, ova dva mita upuuju nas na pomisao da je neposredan dodir (u jednom sluaju, izmeu bogova-totema i ljudi, u

1. Ova knjiga je ve bila u tampi kad smo dobili najnovije Firtovo delo /4/, gde se mogu nai druge verzije istog mita.

Totemizam danas 39

drugom, izmeu bogova-ljudi i totema), to jest veza po bliskosti, neto suprotno duhu institucije: totem postaje ono to je samo pod uslovom da najpre bude udaljen.

U oblasti Tikopija, kategorija stvari za jelo" sadri i ribe. Meutim, nije primeena nikakva neposredna veza izmeu klanova i jestivih riba. Pitanje postaje jo sloenije kad se razmotri u vezi s bogovima. S jedne strane, etiri biljke smatraju se svetim zato to predstavljaju" bogove jam je telo" Kafike, taro Taumakoa; plod hlebnog drveta i kokosov orah su glava" Gangarerea, odnosno Tafuaa ali, s druge strane, bogovi jesu" ribe, i to jegulje. Dakle, ponovo nalazimo, u izmenjenom obliku, razliku izmeu totemizma i religije, koja nam se ve ukazala posredstvom opozicije izmeu slinosti i bliskosti. Kao kod Odibva, totemizam Tikopija izraava se pomou metaforikih odnosa.

Nasuprot tome, na religijskom planu, veza izmeu boga i viotinje je metonimijska. Najpre, zato to se smatra da atua ulazi u ivotinju, ali se ne pretvara u nju; zatim, to nikad nije u pitanju celina vrste, ve samo jedna posebna ivotinja (dakle, deo vrste), po ijem se netipinom ponaanju vidi da se kroz nju javlja neki bog. Najzad, do ove vrste dogaaja dolazi samo povremeno i ak izuzetno, dok je posrednija veza izmeu biljne vrste i boga stalna. Kad se ovako posmatra, moglo bi se skoro rei da metonimija odgovara redu dogaaja, a metafora redu strukture (up. Jakobson i Halle, pog. V).2

2. Kad se posmatra s tog stanovita moe se primetiti da se dva

mita poreklu totemizma koje smo ovde ukratko izloili i uporedili mogu smatrati i mitovima poreklu metafore. A budui da je metaforika struktura uopte svojstvena mitovima, oni tako predstavljaju metafore na drugom stupnju.

40 Klod Levi Stros

Jo jedna temeljna opozicija izmeu atua i hrane potvruje da jestive biljke i ivotinje nisu same bogovi. U stvari, imenom atua oznaavaju se ribe, insekti i gmizavci koji ne slue za jelo; bez sumnje, objanjava Firt, zato to stvorenja nepogodna za jelo ne pripadaju normalnom redu prirode . . . U sluaju ivotinja, za natprirodna bia vezuju se one koje ne slue za jelo, a ne jestive" (str. 300). Ako, nastavlja Firt:

. . . sve ove pojave moramo smatrati sastavnim delovi-ma totemizma, onda moramo priznati da u Tikopiji postoje dva razliita oblika te institucije: jedan je pozitivan, odnosi se na biljnu hranu i naglaava plodnost; drugi je negativan, tie se ivotinja i daje prednost onima koje nisu za jelo (Firth /l/, str. 301).

Dvoznanost pripisana ivotinjama ini se da je jo vea, jer bogovi upranjavaju vie oblika ivotinjskog otelotvorenja. Za pripadnike sa Tafua klanovski bog je jedna jegulja, koja ini da sazru kokosovi orasi njenih vernika; ali on, takoe, moe da se pretvori u slepog mia i da, u tom obliju, uniti palme drugih klanova. Otud potie zabrana jedenja slepih mieva, kao i liske i drugih ptica; najzad, i zabrana jedenja riba, koje su u naroito bliskoj vezi sa izvesnim boanstvima. Ove zabrane, koje mogu biti opte ili ograniene na jedan klan ili jedan rod, ipak nisu totemske prirode: goluba, koji je u bliskoj vezi sa klanom Taumako, ne jedu, ali ga ipak bez ustezanja tamane zato to nanosi tetu vrtovima. S druge strane, zabrana je ograniena na odrasle.

Iza posebnih verovanja i zabrana ocrtava se jedna osnovna shema, ija formalna svojstva postoje nezavisno od veza izmeu neke ivotinjske ili biljne vrste i

Totemizam danas 41

nekog klana, potklana ili roda, povodom kojih se ova shema ispoljava.

Tako je delfin u naroitoj bliskosti sa rodom Korokoro iz klana Tafua. Kad se dogodi da se delfin nasue na al, ova proodica ga daruje sveom biljnom hranom, darivanje nazvano putu: dar na grobu nedavno preminulog". Zatim se delfinovo meso kuva i razdeljuje meu klanovima, izuzev pomenute porodice, za koju je ono tapu, jer je delfin omiljeno otelotvorenje njenog atuae.

Pravila ove deobe delfina glavu dodeljuju klanu Fangarere, rep klanu Tafua, prednji deo tela klanu Taumako i zadnji deo tela klanu Kafika. Dakle, dva klana ije su biljne vrste (jam i taro) telo" boga imaju pravo na delove tela", a druga dva, ije su vrste (plodovi kokosa i hlebnog drveta) glava" boga, dobijaju krajeve (glavu i rep). Forma jednog sistema odnosa proirena je, i to koherentno, na jednu situaciju koja, na prvi pogled, moe da se ini da joj je potpuno tua. I kao kod Odibva, jedan drugi sistem odnosa sa natprirodnim svetom, koji podrazumeva zabrane u vezi sa hranom, slae se sa jednom formalnom strukturom, i dalje se od nje jasno razlikujui, dok bi hipoteza totemizmu vodila njihovom brkanju. Divinizirane vrste, predmeti ovih zabrana, ine sisteme odvojene od sistema klanovskih funkcija, koje su i same vezane za biljnu hranu: na primer, hobotnica, povezana sa planinom, iji svetlucavi potoci lie na pipke, i, iz istog razloga, sa suncem i njegovim zracima; i jegulje, jezerske i morske, koje su predmet tako stroge zabrane jedenja da ponekad i sam pogled na njih izaziva povraanje.

Zajedno sa Firtom, moemo zakljuiti da u oblasti Tikopija ivotinju ne smatraju ni amblemom, ni

42 Klod Levi Siros

pretkom ni roakom. Potovanje, zabrane, iji predmet mogu biti izvesne ivotinje, zahtevaju sloeno objanjenje, i to na osnovu trostruke ideje: da je grupa potekla od jednog pretka, da se bog otelovljuje u jednoj ivotinji i da je u mitska vremena postojala rodbinska veza izmeu pretka i boga. Potovanje prema ivotinji do grupe stie zaobilaznim putem.

S druge strane, stavovi prema biljkama i ivotinjama meusobno se suprotstavljaju. Ima poljoprivrednih obreda, ali ne i obreda ribolova ili lova. Atua se pojavljuju pred ljudima u ivotinjskom obliju, ali nikad u obliku biljke. Zabrane vezane za hranu, kad ih ima, odnose se na ivotinje, ne na biljke. Veza bogova sa biljnim vrstama je simbolina, dok je njihova veza sa ivotinjskim vrstama stvarna; u sluaju biljaka, ona se javlja na razini vrste, dok ivotinjska vrsta nije nikada atua, ve je to samo odreena igotinja i to u odreenim okolnostima. Najzad, biljke obeleene" diferencijalnim ponaanjima uvek su jestive; u sluaju ivotinja, to je obrnuto. Ponavljajui, skoro doslovno, jednu Boasovu formulaciju, a posle brzog poreenja injenica oblasti Tikopija sa ostalim zapaanjima Polineanima, Firt je doao do zakljuka da totemizam nije pojava sui generis, ve poseban sluaj odnosa izmeu oveka i inilaca njegove prirodne sredine (str. 308).

Jo udaljenije od klasinog shvatanja totemizma su injenice Maorima, koje se neposredno vezuju za one navedene Tikopiji i tako potkrepljuju dosadanje izvoenje. Izvesni guteri su potovani kao uvari pogrebnih peina i drvea na kome se zamkama love ptice, zato to guter predstavlja boga Vira (Whiro), personifikaciju bolesti i smrti. Besumnje, postoji rodbinska veza izmeu bogova i prirodnih elemenata ili

Totemizam danas 43

bia: iz spajanja stene i vode roene su sve vrste peska, ljunka, peanih stena i drugi minerali: nefrit, sileks, lava, zgura; takoe, insekti, guteri i gamad. Bog Tane-nui-a Rangui i boginja Kahu-parauri rodili su sve ptice i sve umske plodove; Rongo je predak kultivisanih biljaka, Tanagoa predak riba, Haumira predak divljih biljaka (Best).

Za Maorije itav svet se grana kao dinovska loza, gde su nebo i zemlja najstariji preci svih bia i svih stvari: mora, obalskog peska, uma, ptica, ljudi. Kao da se uroenik ne osea dobro ako ne moe i to do najsitnijih pojedinosti da predoi sebi rodbinske veze koje ga spajaju sa ribama iz okeana ili sa putnikom kome prua gostoprimstvo. Sa pravom strau Maori visokog roda istrauje genealogije, uporeuje ih sa genealogijama svojih gostiju, nastojei da otkrije zajednike pretke, razdvajajui starije ogranke od mlaih. Navode se pri-meri pojedinaca koji su pamtili genealogije sa po 1400 osoba (Prvtz-Johansen, str. 9).

Novi Zeland nikada nije pominjan kao oblast koja prua tipine primere totemizma. Ali on predstavlja granini sluaj, koji pomae da se u istom stanju izdvoje meusobno iskljuive kategorije, iju su us-kladljivost hipoteze totemizmu bile prinuene da potvrde. Upravo stoga to Maori doista smatraju viotinje, biljke i minerale precima, ovi ne mogu da igraju ulogu totema. Kao u evolucionistikim" mitovima na Samoi, serija obrazovana od elemenata poteklih iz tri velika prirodna reda shvata se kao neprekidna, sa genetikog i dijahronijskog stanovita. No, ako su prirodna bia i elementi preci i potomci jedni drugima i, svi zajedno, ljudima, svaki od njih postaje nepogodan da potpuno sam igra ulogu pretka

44 Klod Levi Siros

odreene ljudske grupe. Reeno modernom terminologijom, totemizam, gde se smatra da su svi klanovi potekli od razliitih vrsta, samim tim mora biti plurigenetski (dok je polineanska misao monogenet-ska). Ali ovaj plurigenetizam pokazuje jedno naroito svojstvo, jer totemizam, kao u nekim igrama, od samog poetka pokazuje sve svoje karte: ne uva nijednu za obeleavanje prelaznih stupnjeva izmeu ivotinjskog ili biljnog pretka i njegovog ljudskog potomka. Dakle, prelaz izmeu njih nuno je zamiljen kao diskontinuiran (svi prelazi istog tipa uostalom su istovremeni): prava ,,otvorena promena" bez ikakvog vidljivog dodira izmeu poetnog i konanog stanja. U najveoj mogunoj meri udaljene od obrasca prirodnih geneza, totemske geneze se svode na primene, projekcije ili disocijacije; one se sastoje iz metafori -kih veza, ija je analiza vie stvar etno-logike" nego etno-biologije": rei da klan A potie" od medveda a klan od orla, samo je konkretan i saet nain da se odnos izmeu A i postavi kao analogan odnosu izmeu vrsta.

Pored toga to pomae da se rasplete zbrka izmeu pojmova geneze i sistema, etnografija Maorija dozvoljava da se stane na put brkanju (za koje je takoe odgovorna totemska iluzija) pojma totema i pojma mane. Maori odreuju svako bie, ili tip bia, na osnovu njegove prirode" ili norme" tika, i na osnovu njegove posebne funkcije, njegovog distinktiv-nog ponaanja tikanga. Posmatrane sa jednog diferencijalnog stanovita, stvari i bia se razlikuju po tapu-u, koji im dolazi iznutra, i ija se ideja suprotstavlja ideji mane, koji im dolazi spolja i pre predstavlja naelo poravnanja i brkanja:

Totemizam danas 45

Smisao mane ima mnogo ta zajedniko sa smislom tupu-a, ali u jednoj znaajnoj taki oni su potpuno razliiti. Obe reci iskazuju rast, delanje, ivot; ali dok se tupu odnosi na prirodu stvari i ljudskih bia ispoljenu iznutra, mana izraava uee, aktivni oblik praenja, koji, po prirodi, nikad nije neraskidivo vezan za neku posebnu stvar ili posebno ljudsko bie (Prytz-Johansen, str. 85).

I obiaji vezani za tabue (tapu, to ne treba brkati sa tupu) postavljeni su na plan diskontinuiteta, koji ne dozvoljava spajanje (kome su esto teili Dirkem i njegova kola) pojmova mane, totema i tabua:

Ono to obiaje tapu povezuje i ini institucijom . . . to je duboko potovanje prema ivotu, s trah pun potovanja koji navodi ljude as na uasavanje as na slavljenje. Ovaj s trah pun potovanja ne odnosi se na ivot uopte, ve na pojedinana lspoljavanja ivota, i to ne na sva: samo na ivot zatvoren u krugu srodnike grupe, krugu koji obuhvata vrtove, ume i mesta gde se lovi riba, iji je najvii izraz linost poglavice, ali su to i bogatstva i posveena mesta (Prytz-Johansen, str. 198).

II AUSTRALIJSKI NOMINALIZAM

Van Genep je 1920. nabrojao etrdeset i jednu razliitu teoriju totemizma, meu kojima su one najznaajnije i najnovije bile nesumnjivo zasnovane na injenicama sakupljanim u Australiji. Nije zato udno to je A. P. Elkin, istaknuti savremeni strunjak za Australiju, polazei od istih injenica, pokuao da na nov nain pristupi ovom problemu, nadahnut istovremeno empirijskom i deskriptivnom metodom i analitikim okvirima koje je nekoliko godina ranije postavio Redklif-Braun.

Elkin se tako vrsto dri etnografske stvarnosti da je neophodno da se najpre podsetimo izvesnih osnovnih podataka, bez koji bi bilo nemoguno pratit i njegovo izlaganje.

Mnoga merenja radioaktvnosti ugljenika 14 ve dozvoljavaju zakljuak da se prvi ovek u Australiji pojavio pre 8. milenijuma. Danas se ne smatra da su u toku tog ogromnog razdoblja australijski uroenici bili potpuno odseeni od spoljnog sveta: bar na severnoj obali moralo je biti mnogobrojnih dodira i razmena sa Novom Gvinejom (bilo neposredno, bilo prako ostrva iz Toresovog moreuza) i sa junom Indonezijom. Meutim, govorei u relativnom smislu, verovatno je da su se australijska drutva u celini

48 Klod Levi Stros

razvijala izolovano, i to u mnogo veem stepenu nego drutva u drugim krajevima sveta. Time se mogu objasniti mnogobrojne njima zajednike osobine, naroito u oblasti religije i drutvene organizacije, i esto karakteristini raspored modaliteta jednog istog tipa.

Sva drutva nazvana besklasnim" (to jest, bez polovina, odeljaka i pododeljaka) nalaze se na periferiji kontinenta, na obalama Dampijerove zemlje, Ar-nemove zemlje, Karpentarijskog zatona, Rta Jork, Novog Junog Velsa, Viktorije i Velikog australijskog zaliva. Razloge takvog rasporeda treba traiti bilo u tome to su ovi oblici najstariji, te su se njihovi ostaci zadrali na obrubu kontinenta, bilo u marginalnom raspadanju sistema sa klasama, to je verovatnije.

Drutva sa matril inearnim polovinama (bez odeljaka i pododeljaka) rasporeena su na jugu; ona u velikom broju nastanjuju jugoistok (jug Kvinslenda, Novi Juni Vels, Viktoriju i istone krajeve june pokrajine) i, takoe, malu obalnu oblast na jugozapadu zapadne pokrajine.

Drutva sa patri l inearnim polovinama (sa odeljci-ma i pododeljcima) nastanjena su na severu kontinenta, od Dampijeove Zemlje do Rta Jork.

Najzad, organizacije sa 4 odeljka susreu se na severozapadu (u pustinjskoj oblasti i sve do zapadne obale) i na severoistoku (Kvinslend), s obe strane centralne oblasti, koju zauzimaju organizacije sa 8 pododeljaka (od Arnemove zemlje i Rta Jork do oblasti jezera Ejr na jugu).

Podsetiemo ukratko na emu se zasnivaju ove organizacije sa branim klasama". Skoro da to i nije neophodno kad su u pitanju polovine, jer njih odreuje prosto pravilo da osoba koja pripada jednoj polovi-

Totemizam danas 49

ni (po patr i l ineamoj ili matrilinearnoj rodbinskoj vezi, jer se u Australiji susreu oba sluaja) mora obavezno da svog branog partnera uzme iz druge polovine.

Zamislimo sada dve grupe, koje stanuju na odvojenim teritorijama i verne su, svaka za svoj raun,

pavilu egzogamije polovina, i pretpostavimo (jer je to ei sluaj, mada bi nas i suprotna pretpostavka dovela do simetrinog rezultata) da je rodbinska veza matril inearna. Da bi se zdruile, dve grupe odluuju da njihovi lanovi mogu uzimati brane partnere samo iz grupe kojoj sami ne pripadaju, i da e ena i deca iveti kod oca. Nazovimo Diran i Dipon dve matril inearne polovine, a Pariz i Lion dve mesne grupe. Pravilo za brak i filijaciju bie:

C Diran iz Pariza = Dipon iz Liona

50 Klod Levi Stros

Smisao ovih pravila lepo je izloio Van Genep: . . . rezultat a verovatno i cilj egzoganije je meusobno

povezivanje izvesnih osobitih drutava, koja bez toga ne bi imala bolje kontakte od onih izmeu ruanskih zidara i marsejskih frizera. Kad se s tog stanovita prouavaju brani propisi . . . dolazi se do zakljuka da je pozitivni element egzogamije u socijalnom pogledu snaan koliko i njen negativni element, ali da se tu, kao i u svim drugim zakonicima, blie propisuje samo ono to je zabranjeno .. . Ova institucija, u svoja dva nerazdvojna vida, slui jaanju kohezije, ne toliko izmeu lanova jednog klana koliko izmeu raznih klanova i drutva u celini. Tako dolazi do branog ukrtanja, od narataja do narataja, koje je to sloenije to pleme, politika jedinica, postoji due i to je podeljeno na vei broj ogranaka, do meusobnog ukrtanja i meanja, iju pravilnost i periodino vraanje obezbeuje egzogamija (Van Gen-nep, str. 351)

Ovo tumaenje, koje je i nae (up. Les structures elementaires de la parente), ini nam se i danas prihvatljivijim od Redklif-Braunovog. On je, ak i u svojim poslednjim spisima, izvodio sisteme sa 4 odelj-ka iz jedne dvostruke dihotomije: dihotomije matrili-nearnih polovina (koja se ne osporava) i dihotomije mukih loza iz naizmeninih narataja, imenovanih ili neimenovanih. Doista, u Australiji se esto dogaa da se loze dele na dve kategorije, tako da jedna od njih sadri narataje sa parnim, a druga narataje sa

Totemizam danas 51

neparnim brojem, raunajui od oveka ija se loza odreuje. Tako e neki mukarac biti svrstan u istu kategoriju sa svojim dedom i unukom, dok e mu otac i sin biti u drugoj kategroji. Ovu klasifikaciju bilo bi nemoguno objasniti ako se u njoj ne bi videla neposredna ili posredna posledica sloenih pravila za sklapanje braka i rodbinsku vezu. Sa logikog stanovita, ona se ne moe smatrati primarnim fenomenom. Nasuprot tome, svako ureeno drutvo, bez obzira na to kakva je i koliko sloena njegova organizacija, mora se, na jedan ili drugi nain, odrediti u odnosu na boravite; dakle, opravdano je u posebnom pravilu koje se odnosi na mesto boravka videti strukturalno naelo.

Zatim, tumaenje zasnovano na dijalektici boravita i rodbinske veze ima tu veliku prednost to dozvoljava integraciju klasinih australijskih sistema Karijera i Aranda u jednu optu tipologiju, koja nee ostaviti po strani nijedan takozvani nepravilni sistem. Meutim, ovde nije od velike koristi isticanje ovog drugog vida, jer se pomenuta opta tipologija zasniva iskljuivo na sociolokim svojstvima i zanemaruje totemska verovanja i obiaje: oni kod Karijera imaju sporednu ulogu, i mada se to ne moe rei za Arande, njihova totemska verovanja i obiaji, bez obzira na svoj znaaj, javljaju se potpuno nezavisno od branih pravila i reklo bi se da na njih ne utiu.

Originalnost Elkinovog pokuaja sastoji se upravo u tome to on prouavanju australijskih drutava pristupa preko totemizma. On nudi tri merila za odreivanje totemskog sistema: forma, ili nain na 4*

52 Klod Levi Siros

koji su totemi raspodeljeni meu pojedincima ili grupama (prema polu, ili pripadnosti jednom klanu, polovini itd.); znaenje, s obzirom na ulogu koju totem igra u ivotu pojedinca (pomonik, zatitnik, drug ili simbol drutvene ili kulturne grupe); najzad, funkcija, koja odgovara ulozi totemskog sistema u grupi (brani propisi, drutvene i moralne sankcije, filozofija itd.).

Uz to, Elkin daje naroito mesto dvema formama totemizma. Individualni" totemizam susree se najvie na jugoistoku Australije. On podrazumeva vezu izmeu vraa i neke ivotinjske vrste, uglavnom reptila. ivotinja pomae vrau, s jedne strane, u svojstvu vrioca dobrih ili zlih dela, s druge strane, kao glasnik ili uhoda. Poznati su sluajevi kad vra pokazuje neku pripitomljenu ivotinju kao dokaz svoje moi. Ovaj oblik totemizma zapaen je u Novom Junom Velsu, kod Kamilaroja i Kurnaja, a u Sever-noj pokrajini, sve do Kampijerove zemlje, on se susree u vidu verovanja u mitske zmije, koje ive u telima vraeva. Zamiljeno izjednaavanje totema i oveka povlai za sobom zabranu jedenja ivotinje, jer bi ono bilo ravno autokanibalizmu. Tanije reeno, zooloka vrsta javlja se kao posrednik izmeu due vrste i vraeve due.

Seksualni" totemizam sree se od oblasti jezera Ejr do obale Novog Junog Velsa i Viktorije. Dijeri polove dovode u vezu sa dvema biljkama. Ponekad se navode i ptice": slepi mi i sova (Dijeri); slepi mi i detli (Vorirni); cari" (emu-wren) i grmua" (superb warbler) (Kurnaj); cari" i slepi mi (Juin). U svim ovim plemenima, navedeni totemi slue kao obeleje polne grupe. Ako se desi da predstavnik jednog pola povredi totem drugog pola, itava polna

Totemizam danas 53

grupa smatra to uvredom i izbija svaa izmeu mukaraca i ena. Ovakva funkcija totema poiva na verovanju da svaka polna grupa ivi u zajednici sa ivotinjskom vrstom. Kao to kau pripadnici plemena Vodzobaluk: ivot slepog mia je ljudski ivot". Ne zna se tano kako uroenici shvataju ovo srodstvo: da li je po sredi verovanje u reinkarnaciju svakog pola u obliku odgovrajue ivotinje, ili u prijateljsku ili bratsku vezu, ili se imaju na umu mitovi u kojima preci nose ivotinjska imena.

S nekoliko retkih izuzetaka, zapaenih na obali Novog Junog Velsa i Viktorije, ini se da je seksualni totemizam vezan za matrilinearne polovine. Otuda potie hipoteza da bi seksualni totemizam mogao da odgovara elji da se snanije obelei" enska grupa: kod Kurnaja ene prisiljavaju suvie uzdrane mukarce da im ponude, brak tako to ubijaju muki totem; to dovodi do sukoba koji se moe izgladiti samo zarukama. Meutim, Rohajm (Roheim) je seksualni totemizam naao i uz reku Finke, kod izvesnih Aranda na severozapadu i kod pripadnika plemena Alurida. A Arande imaju patrilinerane polovine obrednog karaktera, potpuno odvojene i od mesnih totemskih kultova i od totemizma zaetnikog" oblika, kome e jo biti rei. Drugi obiaji i institucije imaju izvesnih slinosti sa onim to se sree kod Kurnaja. Kod Aranda ene takoe ponekad uzimaju stvari u svoje ruke: obino da bi odredile totem svog deteta, tako to same objavljuju mesto njegovog zaea; zatim, prilikom specifino enskih, erotski nadahnutih, obrednih igara. Najzad, bar u nekim grupama Aranda, materinski totem potuje se isto koliko i sopstveni.

54 Klod Levi Stros

Veliki problem australijskog totemizma predstavljaju njegovi odnosi sa pravilima za sklapanje braka. Videli smo da ova pravila dovode u svojim najprostijim oblicima do podela i potpodela grupe na polovine, odeljke i pododeljke. Veoma je izazovno protumaiti tu seriju prema prirodnom" redu: 2, 4, 8. Tako bi odeljci bili rezultat deljenja polovina, a pododeljci deljenja odeljaka. Ali kakvu ulogu u ovoj genezi imaju totemske strukture u pravom smislu? I, ire, kakvi odnosi postoje, u australijskim drutvima, izmeu drutvene organizacije i religije?

Zbog ovog problema, Arande sa severa Australije jo odranije su privukli panju istraivaa, jer imaju totemske grupe, mesne grupe i brane klase, ali izmeu ta tri tipa struktura ne postoji neka jasna veza, pa se ini da se one nalaze na razliitim planovima i funkcioniu nezavisno jedna od druge. Zauzvrat, na granici istonog Kimberleja i Severne pokrajine utvreno je da postoji spajanje drutvenih i religijskih struktura; ali zbog toga prve od njih prestaju da slue kao osnova pravila za sklapanje braka. Tu se sve dogaa kao da su:

pododeljci, odeljci i polovine . . . oblici totemizma, (nain da se odrede) veze oveka (ne sa drutvom nego) sa prirodom . . . (Elkin 121, str. 66).

Doista, u toj oblasti, zabrana ili dozvola stupanja u brak ne zasniva se na pripadnosti grupi, nego na rodbinskoj vezi.

Nije li isto sa izvesnim drutvima sa pododeljcima? U istonom delu Arnemove zemlje, pododeljci imaju razliite toteme, to znai da se pravila za stupanje u brak i totemske veze podudaraju. Kod Mungaraja i

Totemizam danas 55

Jungmadna iz Severne pokrajine i Kimberleja, gde su totemi vezani za lokalitete a ne za drutvene grupe, stvari se svode na isto, zahvaljujui domiljatoj teoriji da se duhovi zaea uvek staraju da se smeste u krilu ene iz odgovarajueg pododeljka, da bi se sauvala teorijska podudarnost izmeu totema i pododeljka.

To je potpuno drukije kod Kaitia, severnih Aranda i Lorida sa australijskog severozapada. Njihov totemizm je zaetniki", to znai da totem dodeljen svakom detetu nije vie totem njegovog oca ili njegove majke, niti pak njegovog dede, nego je to ivotinja, biljka ili prirodna pojava koju mitovi dovode u vezu sa mestom na kom je (ili pored kojeg je) majka prvi put osetila da je u drugom stanju. Besumnje, ovo naizgled proizvoljno pravilo esto doteruju duhovi zaea, koji gledaju da izaberu ene iz onog pododeljka kome pripada i majka totemskog pretka. Uprkos tome, kao to su nekad pokazali Spenser (Spencer) i Dilen, (Gillen) dete iz plemena Aranda ne mora nuno pripadati ni totemskoj grupi svog oca ni grupi svoje majke, ve, prema sluajnom mestu na kome je budua majka postala svesna svog stanja, deca istih roditelja mogu pripadati razliitim totemima.

Prema tome, postojanje pododeljaka ne dozvoljava da se identifikuju drutva koja su dosad izjednaavana samo na osnovu tog merila. Ponekad se pododeljci podudaraju sa totemskim grupama, prestajui da budu osnova branih pravila, koja se odreuju na osnovu utvrenog stepena strodstva. Ponekad pododeljci funkcioniu kao brane klase, ali tada nisu u neposrednom odnosu sa totemskim povezivanjima.

Istu neizvesnost nalazimo i u sluaju drutava sa odeljcima. as je totemizam u skladu sa podelom na

RASPORED NAJEC'K "OMINJANIH AUSTRALIJSKIH PLEMENA

58 Klod Levi Siros

odeljke, as su brojni totemski klanovi raspodeljeni na etiri grupe, u skladu sa etiri odeljka. Budui da odeljani sistem decu smeta u odeljak u kome se ne nalazi nijedan od njihovih roditelja (u stvari, taj odeljak je u istoj polovini u kojoj je i majin odeljak, to je oblik prenosa nazvan neizravnom matril inear-nom rodbinskom vezam), deca imaju toteme koji se nuno razlikuju od totema njihovih roditelja.

Drutva sa polovinama bez odeljaka i pododeljaka rasporeena su na periferiji kontinenta. Na australij-skom severozapadu, ove polovine su dobile imena prema dve vrste kengura; na jugozapadu, prema dve ptice: beli kakatoe (austral, papagaj) i vrana, ili soko i vrana; na istoku, prema dve podvrste kakatoea, belog i crnog, itd.

Ovaj dualizam se protee na itavu prirodu, dakle, bar teorijski, sva bia i sve pojave podeljene su na dve polovine: tenja vidljiva ve kod Aranda, jer su njihovi totemi a nabrojeno ih je preko 400 grupisani u nekih ezdeset kategorija. Polovine nisu nuno egzogamijske, pod uslovom da se potuju pravila totemske egzogamije, rodbinske i mesne. Najzad, polovine mogu postojati i same, kao to je to sluaj u drutvima na periferiji kontinenta, ili imati odeljke, pododeljke, ili oba oblika. Tako, plemena iz oblasti Laverton imaju odeljke, ali nemaju ni polovine ni pododeljke; u Arnemovoj zemlji zapaena su plemena sa polovinama i pododeljcima, ali bez odeljaka. Najzad, Nangiomeri imaju samo pododeljke, bez polovina i odeljka. Izgleda, dakle, da se polovine ne zasnivaju na genetskoj seriji koja bi ih nainila nunim uslovom postojanja odeljaka (kao to bi ovi, sa svoje strane, bili n u a n uslov postojanja pododeljaka); da njihova funkcija nije nuno i automatski u

Totemizam danas 59

ureivanju branih veza; i da je njihovo najstalnije svojstvo u vezi sa totemizmom, preko podele sveta na dve kategorije.

Razmotrimo sada onaj oblik totemizma koji je Elkin nazvao ,,klanovskim". Australijski klanovi mogu biti patri l inearni ili matril inearni ili, pak, ,,zaet-niki", kad okupljaju sve osobe za koje se pretpostavlja da su zaete na istom mestu. Bez obzira na to kome od ovih tipova pripadaju, klanovi su redovno totemski, to znai da njihovi lanovi potuju zabrane jedenja jednog ili vie totema i da imaju povlasticu, ili obavezu, da izvode obrede iji je cilj da se obezbedi razmnoavanje totemske vrste. Veza izmeu lanova klana i njihovih totema odreena je, ve prema tome kome je plemenu re, kao genealoka (totem je predak klana) ili mesna (kad je neka horda vezana za svoje toteme preko svoje teritorije, gde se nalaze totemska mesta, na kojima, kako se veruje, borave duhovi izili iz tela mitskog pretka). Veza sa totemom moe ak biti i samo mitska, kao u sluaju organizacija sa odeljcima, gde ovek u okviru svoje matri l inearne polovine, pr ipada istom odeljku kome pripada i otac njegovog oca, i ima s njim zajednike toteme.

Matrilineari klanovi preovlauju u istonoj Australiji, Kvinslendu, Novom Junom Velsu; zapadnom delu Viktorije, i u jednoj maloj oblasti na jugozapadu Zapadne Australije. Doista, iz tobonjeg nepoznavanja (pre e biti da je re poricanju) uloge oca u zaeu deteta proizlazi da dete od majke dobija telo i krv, koji se stalno odravaju u enskoj lozi. Za lanove istog klana tada se kae da ine jedno telo", a jezici na istoku June Australije istom reci oznaavaju telo i totem. Iz ovog telesnog poistoveenja klana

60 Kind Levi Stros

i totema proistiu istovremeno pravilo klanovske egzogamije, na drutvenom planu, i zabrane jedenja, na religijskom planu: slino ne srne da se mesa sa slinim, bilo da je re jelu ili sparivanju.

U takvim sistemima svaki klan obino ima svoj glavni totem i veoma veliki broj drugorazrednih i treerazrednih totema, poredanih prema znaaju. Na kraju su sva bia. sve stvari i prirodne pojave obuhvaeni jednim pravim sistemom. Struktura sveta reprodukuje strukturu drutva._j

Klanovi patri l inearnog tipa susreu se u Zapadnoj Australiji, u Severnoj pokrajini, na Rtu Jork i na obali, izmeu Novog Junog Velsa i Kvinslenda. Ovi klanovi su totemski kao i matril inearni klanovi, ali, za razliku od ovih drugih, svaki od njih se podudara sa nekom patri l inearnom mesnom hordom, a duhovna veza sa totemom ne uspostavlja se telesno, ve na osnovu mesta, posredstvom stanita totema smetenih na teritoriji horde. Iz takve situacije proizlaze dve posledice, zavisno od toga da li se prenos totema takoe vri po oevoj liniji, ili je taj prenos ,,za etnikog" tipa.

U prvom sluaju, patr ininearni totemizam nita ne dodaje mesnoj egzogamiji. Religija i drutvena struktura skladno su povezane: sa stanovita poloaja pojedinaca, one se udvostruuju. To je suprotno od onoga to smo zakljuili u sluaju matri l inearnih klanova, jer, budui da je u Australiji prebivalite uvek patrilokalno, odnos izmeu pravila rodbinske veze i pravila prebivanja je neskladan, pa se njihova dejstva moraju sloiti da bi se odredio poloaj pojedinca, koji se nikad ne podudara do kraja sa

Totemizam danas 61

poloajem jednog ili drugog roditelja1. S druge strane, totemizam nije u vezi sa uroenikom teorijom raanja. Pripadnost istom totemu izraava samo jednu mesnu pojavu: solidarnost horde.

Kad se totem odreuje na osnovu zaea (bilo da je re, kao kod Aranda, mestu zaea ili, kao na zapadu June Australije, mestu roenja), situacija postaje sloenija: budui da je i tu prebivalite patrilokalno, zaee i roenje imaju sve izglede da se dogode na teritoriji oeve horde, dajui tako pravilu prenoenja totema posredno patr i l ineami karakter. Ipak, mogu se dogoditi izuzeci, naroito kad se porodice sele, i u takvim drutvima samo je verovatno da e totem dece biti jedan od totema oeve horde. Bilo da je u pitanju posledica ili pratea pojava, tek kod Aranda (bar kod onih sa severa) ne susree se pravilo totemske egzogamije. Oni preputaju egzoga-mijske propise srodnikim odnosima ili sistemu podo-deljaka, koji su potpuno nezavisni od totemskih klanova 2. udno je to su zabrane jedenja u takvoj korelaciji da su blae, pa ih ak ponekad i nema (kao kod Jaraldija) u drutvima sa patri l inearnim klanovi-ma, dok su strogi oblici ove zabrane izgleda uvek vezani za matril inearne klanove.

Dovoljno e biti da navedemo samo poslednji oblik totemizma koji opisuje Elkin: totemizam iz s n a "

1. Termini skladan (harmonique) i neskladan (dysharmonique) definisani su i njihove implikacije prouene su u delu Structures lementaires de la parente.

2. U toj taki su Spenserova i Dilenova zapaanja danas osporena. Na to emo se vratiti u jednom drugom delu. Recimo ovde samo to da ak i u modernim tumaenjima (Elkin /3/ institucije Aranda ostaju diferencijalno obeleene u odnosu na institucije njihovih severnih i junih suseda.

62 Klod Levi Stros

(dream totemism), zapaen na severozapadu, kod Karaerija, i u dve oblasti na zapadu June Australije, kod Dijeria, Makumba i Lorida. Totem iz sna" moe se otkriti buduoj majci kad ona oseti prve znakove trudnoe, ponekad poto je pojela komad mesa koji joj se ini natprirodan zato to je nenormalno mastan. Sanjani" totem ostaje odvojen od obrednog" totema koji se odreuje na osnovu mesta roenja deteta.

Na osnovu duge analize, nastavljene i upotpunjene u drugim radovima, a koju smo mi ovde samo ukratko izneli i komentarisali, Elkin dolazi do zakljuka da u Australiji postoje raznorodni oblici totemizma. Vie njih mogu se nai na istom mestu: tako Dijeri, koji ive na severozapadu june Australije, istovremeno imaju totemizam polovine, seksualni totemizam, tote-mizam matrilinearnog klana polovine, seksualni totemizam, totemizam matrilinearnog klana i obredni totemizam vezan za patrilokalno prebivalite. Uz to, neak potuje totem svog ujaka, pored totema svoga oca (jedinog koji e sam preneti svom sinu). U severnom Kimberleju susreu se povezani totemizmi polovine, mesne patrilinearne horde i sna. Arande sa juga imaju patrilinearne totemske obrede (koji se podudaraju sa totemima iz sna) i totemske obrede nasleene od ujaka, dok se kod drugih Aranda susree individualni zaetniki" totemizam, povezan sa potovanjem materinskog totema.

Umesno je, dakle, razlikovati nesvodljive vrste": individualni totemizam; drutveni totemizam i njegove podvrste: seksualni totemizam, totemizam polovine, odeljka, pododeljka i klana (patrilinearnog ili matrilinearnog); obredni totemizam, u sutini religijski, sa njegove dve podvrste: jedna je patrilinearna a

Totemizam danas 63

druga zaetnika"; najzad, totemizam sna, koji moe biti drutveni ili individualni.

Kao to se vidi, Elkinov rad zapoinje kao zdrava reakcija protiv nepromiljenih ili bezonih meavina kojima su pribegavali teoretiari totemizma, da bi postavio totemizam u obliku jedinstvene ustanove, svojstvene velikom broju drutava. Nema sumnje da ogroman istraivaki napor koji su, sledei Redklif-Brauna, uloili etnolozi Australije, a naroito Elkin, ostaje neophodna osnova svakog novog tumaenja australijskih drutava. Uz sve divljenje prema jednoj od najplodnijih savremenih antropolokih kola i njenom glasovitom efu, moemo se pitati nije li Elkin, kako na teorijskom tako i na metodolokom planu, dozvolio da ga zarobi jedna dilema koja nikako nije nereiva.

Mada njegov rad ima objektivnu i empirijsku formu, ini se da Elkin nastoji da ponovo gradi ono to je amerika kritika razruila. Njegov odnos prema Redklif-Braunu jo je neodreeniji. Kao to emo kasnije videti, Redklif-Braun se 1929. izjasnio totemizmu, pobijajui ga isto koliko i Boas; meutim, on je vie naglaavao primere iz Australije, predlaui razlikovanja koja su praktino istovetna sa Elkino-vim. Ali, dok je Redklif-Braun koristio ova razlikovanja da bi, ako se tako moe rei, razbio pojam totemizma, Elkin se okree u drugom pravcu: na osnovu raznovrsnosti australijskih oblika totemizma, on ne zakljuuje, posle Tajlora, Boasa, i posle samog Redklif-Brauna, da je pojam totemizma nepostojan i da paljivo proveravanje injenica vodi njegovom

64 Klod Levi Siros

ukidanju. On se zadovoljava time da ospori njegovo jedinstvo, kao da veruje da e moi da spase realnost totemizma ako ga svede na mnotvo raznorodnih oblika. Za njega ne postoji vie jedan totemizam, nego ima vie totemizama, od kojih je svaki nesvodljivi enititet. Umesto da doprinese unitenju hidre (i to na terenu gde bi takav poduhvat bio odluujui, s obzirom na ulogu australijskih primera u stvaranju totemskih teorija), Elkin je komada i miri se sa njenim delovima. Ali varljiv je i sam pojam totemizma, a ne samo njegovo jedinstvo. Drugim recima, Elkin veruje da moe da reifikuje totemizam, i to samo tako to e ga atomizirati. Oponaajui Dekarta, mogli bismo rei da on deli tekou pod izgovorom da e je tako bolje otkloniti. \

Ovaj pokuaj bio bi bezazlen, i mogao bi biti prosto razvrstan kao 42, 43. ili 44. teorija totemizma, da njegov autor za razliku od veine prethodnika nije jedan od najveih terenskih etnografa. Kad je takav sluaj, postoji opasnost da teorija povratno deluje na empirijsku stvarnost i da je tako razbije. A to se ovde i dogaa: homogenost i ustaljenost injenica australijskim drutvima (zbog kojih ona imaju tako znaajno mesto u etnolokoj misli) mogu se sauvati, ali samo pod uslovom da se odustane od totemizma kao sintetikog vida njihove stvarnosti; a ako totemizam zadrimo makar i u mnoini kao realnu seriju, izlaemo se opasnosti da i same injenice budu zaraene tim pluralizmom. Umesto da pusti da se doktrina raspadne da bi vie potovao injenice, Elkin razlae injenice da bi spasao doktrinu. Ali, elei da po svaku cenu sauva realnost totemizma, on se izlae opasnosti da svede etnografiju Australije

Totemizam danas 65

na zbirku raznorodnih injenica, meu kojima postaje nemoguno da se uspostavi neka veza.

U kakvom stanju je Elkin zatekao etnografiju Australije? Bez sumnje, ona je bila gotova da podlegne pod nasrtajima duha sistema. Kao to smo ve reku, bilo je vrlo izazovno da se uzmu u obzir samo oblici koji su izgledali najbolje organizovani, da se oni poredaju prema stepenu sloenosti, a da se odluno zanemare oni njihovi vidovi kao totemizam Aranda koji se teko mogu uklopiti.

Ali, na takvo stanje stvari moe se reagovati dvojako. Ili tako to e se, kako kau Englezi, zajedno sa prljavom vodom iz korita izbaciti i dete, to jest, naputajui svaku veru u sistematsko tumaenje, umesto da se ono pokua na temelju novih injenica. Ili tako to e se pokloniti poverenje ve nasluenim obrisima reda, da bi se perspektive proirile, da bi se tragalo za optijim stanovitem, koje dozvoljava da se integriu oblici ija je redovnost ve utvrena i oni koji se opiru sistematizaciji, moda ne zato to imaju svoja unutranja svojstva, ve zato to su ravo definisani, nepotpuno analizirani ili posmatrani iz suvie uskog ugla.

Upravo na taj nain iskrsava problem u vezi sa pravilima sklapanja braka i sistemima srodstva i mi smo se, u jednom drugom radu, trudili da damo obuhvatno tumaenje kadro da istovremeno uzme u obzir ve teorijski analizirane sisteme i one druge za koje se smatra da su nepravilni ili nastrani. Pokazali smo da je moguno pod uslovom da se izmeni uobiajeno shvatanje pravila sklapanja braka i sistema srodstva dati koherentno tumaenje svih injenica tog tipa.

No, u sluaju totemizma, Elkin radije ne dira u 5 Totemizam danas

66 Klod Levi Stros

pojam (s tim to on tobonju socioloku vrstu" zamenjuje nesvodljivim varijetetima, koji, na taj nain, i sami postaju vrste), i pristaje na to da pojave takoe budu podvrgnute usitnjavanju. Nasuprot tome, nama se ini (mada ovde neemo to pokazati3), da je bilo bolje najpre obnavljajui pristup na koji smo ukazali u prethodnom stavu traiti mogunost da se proiri polje tumaenja i zatim mu pripojiti dodatne dimenzije, u nadi da e se takb rekonstruisati globalni sistem, ali koji e sada u sebe ukljuiti drutvene i religijske pojave, pa makar sintetiki pojam totemizma ne izdrao takav postupak.

Vratimo se sada aritmetikoj progresiji klasa, jer sve polazi odatle. Kao to smo ve rekli, mnogi autori su je objasnili kao genetiku seriju. U stvari, to nije tako jednostavno, jer se polovine ne pretvaraju" u odeljke, niti odeljci u pododeljke. Logika shema ne sastoji se iz tri stupnja, za koje bi se moglo pretpostaviti da su suksesivni: 2, 4, 8; ona je pre ovakva:

Polovine

(0) Pododeljci Drugim reima, organizacije mogu biti samo sa

polovinama, ili sa odeljcima, ili sa pododeljcima, ili, pak, mogu ih initi makoja dva od ovih oblika, izostavljajui trei kao to je Elkin pokazao. Ali, da li na osnovu toga treba zakljuiti da se konani smisao 3. Na ovo pitanje vratiemo se u drugom delu.

Totemizam danas 67

ovih naina grupisanja ne moe nai na sociolokom planu, i da ga treba trai