»asopis za duhovni preporod

Umesto uvodaDogmatikaOgledi iz kanonskog i crkvenogpravaBiblijska teologijaUmetnost i istorijaVera i naukaDuhovni putokaziIz stare crkvene πtampePrikaziMeucrkvena hronikaSavremena hronika

Godina πesta / Prizren 1998 ‡ Br. 2 [22]

Godina πesta / Prizren 1998 ‡ Br. 2 [22]

S blagoslovom Wegovog Preosve„tenstvaEpiskopa ra„koprizrenskog dr Artemija

Izdaje: EPARHIJA RA'KOPRIZRENSKA

Glavni i odgovorni urednik:jerej Branislav Peranoviæ

UreðivaŁki odbor:arhimandrit Jovan (Radosavqeviæ)

protojerej stavrofor Milutin (Timotijeviæ)protojerej Zoran Grujiæ

protosinðel Atanasije (Rakita)jeromonah Simeon (Vilovski)

jeromonah Sava (Jawiæ)jeroðakon Justin (Jezdiæ)

TehniŁki urednik:Vojislav JoviŁiæ

Dizajn koricaRadomir LevajacGordana Virovkiæ

Tira¾: 1000 primeraka

asopis izlazi Łetiri puta godi„we.

Adresa izdavaŁa: EPARHIJA RA'KOPRIZRENSKA38400 PRIZREN, tel. 029/25426

Kompjuterska priprema AS, Beograd'tampa: Novi dani, Beograd, Vojvode Brane 13

GLAS OTACA

DRUGI DOLAZAK HRISTOV

Prepodobni Jefrem Sirski, kojega na„a Crkva slavi 28. janu-ara, jeste najveæi Sirac, asketski otac, bogoslov i pesnik. Rodio se306. godine i odgajen u hri„æanskoj sredini. Veoma mlad, raspaqenbo¾anskom qubavqu, postao je monah i brzo se pokazao kao velikiuŁiteq kako monaha tako i laika. Sastavio je veliki broj potres-nih pesama i govora. Wegovo uŁewe mnoge je privuklo i mnoge spa-silo. Wegove dirqive besede, posebno one o buduæem sudu i o raju,praæene su sa nezaustavqivim suzama. Otputovao je na nebo 373. go-dine. Meðutim, odjek wegovih reŁi sti¾e sa istom ¾ivo„æu dona„ih vremena.

U jednom svome pohvalnom slovu za wega, sveti Grigorije Ni-ski sa velikim divqewem navodi: „ko od onih koji tra¾e radost umaterijalnim u¾ivawima i izbegavaju suze, a da, kada Łuje malo odreŁi svetog Jefrema, ne zarida i ne zaplaŁe zbog buduæeg svoga ude-la? Ko mo¾e da Łita wegove reŁi o buduæem sudu, to jest o drugomdolasku Hristovom, a da ne pomisli da se veæ od sada nalazi predonim sudili„tem, oŁekujuæi prestra„en posledwu odluku svojepresude?“ Tako je opisao buduæi sud Bo¾ji Łuveni i proroŁki nada-hnut ovaj Svetiteq, tako da ni„ta vi„e nepoznato za sebe nema daoŁekuje.

Drugi dolazak Gospodwi jeste jedna nesumwiva istina. Mnogiod nas, mo¾da i nesvesno, nastojimo da je, kao ne„to neprijatno,pohranimo u neko mraŁno æo„e du„e na„e. Neki opet, mo¾da ulo-vqeni gordo„æu, primamo tu istinu sa farisejskom samouvere-no„æu i sigurno„æu. Ciq ovog spisa (koji sledi) jeste da postanepoznato „iroj zajednici potresna i razbudilaŁka beseda svetogJefrema i da se potpomognu neke dobronamerne du„e da izaðu izletargije psevdooseæawa kao da æe upeŁatqivo jo„ od sada da videveliŁanstveni i potresni drugi dolazak Gospodwi.

UMESTO UVODA

V I SVETI KNEZ LAZAR

DRUGI DOLAZAKPrepodobni Jefrem Sirin

Qubqena braæo moja, Łujte reŁ o drugom i stra„nom dolaskuGospoda na„eg Isusa Hrista. Zamislio sam u umu svome onaj Łas iuzdrhtao sam shvativ„i „ta æe se tada desiti. Ko to mo¾e daispriŁa? Koji jezik to mo¾e da opi„e? Koje uho to mo¾e dasaslu„a? Tada, kada æe Car Vaseqene da ustane sa prestola slavesvoje i da doðe da sudi sve stanovnike zemqe i da svodi raŁune sawima, nagraðujuæi dostojne i ka¾wavajuæi veŁnom mukom gre„-nike.

Kada to pomislim, obuzme me strah i sav se ukoŁim. OŁi mojeliju suze, glas mi se oduzima, usne moje se zalede, jezik moj drhti imisli moje prestaju. Premda me strah nagoni da æutim, primoransam da govorim radi va„e koristi.

Nastupiæe tako veliki i stra„ni dogaðaji kakvi nisu bili odpostawa sveta niti æe biti kroz sve buduæe nara„taje.

Ako nas Łesto puta upla„i jedna jaka muwa, pa nam se podsekunoge, zamislite kako æemo podneti tada da Łujemo glas onih truba,koje æe zatrubiti sa neba jaŁe od svake grmqavine, da bi probudilesve mrtve, pravedne i gre„ne?

Tada, kosti svih mrtvih po¾uriæe da se saberu. Narediæeveliki Car koji vlada nad svakom tvari, i odmah sa strahom i zemqai more daæe svoje mrtve. ak i oni koji su rastrgnuti od zverova,ili su ih pojele ribe, ili ptice, svi æe u trenutku oka stati predneumitnog Sudiju.

Tada æe reke i izvori isŁeznuti, zvezde æe popadati, sunce æese ugasiti, mesec æe nestati. Anðeli poslati od Boga proleteæevaseqenu i sabraæe izabrane od kraja do kraja zemqe. Tada æemougledati „novo nebo i novu zemqu“ (2. Petr. 3, 13) po obeæawuGospodwem. Kako æemo podneti kada vidimo da se sprema stra„nipresto i da se pokazuje Krst na kome je dragovoqno ¾rtvovan Hris-tos nas radi? Kada ugledamo na nebu stra„ni i sveti ¾ezal veliko-ga Cara, setiæemo se tada i razumeti reŁ Gospodwu „o znaku SinaŁoveŁijega“ (upor. Mt. 24, 30), saznaæemo svi da treba da se javistra„ni Car. U onaj Łas svaki od nas æe razmi„qati „ta æe muodgovoriti i pojmiæe sva dela svoja...

Kada Łujemo onaj gromoviti glas sa nebeskih visina, da viŁe:„Gle, fienih dolazi“,„Gle, Sudija sti¾e da sudi ¾ivima i mrtvi-ma“, tada æe se od vike one uskolebati temeqi i utroba zemqe sjednog kraja do drugog. Tada, braæo moja, tuga i strah i trepetspopa„æe svakog Łoveka od onoga „to se de„ava u vaseqeni. Silenebeske æe se uskolebati. Razdraæe se nebesa i pojaviæe se Car nad

carevima, sveti i preslavni Bog na„ kao stra„na muwa, sa neopi-sivom vla„æu i slavom.

***

U as, strah i trepet spopa„æe nas u onaj Łas, kada sednebezpristrasni Sudija i kada se otvore one stra„ne kwige, gde suzapisane i na„a dela i na„e reŁi, „ta smo radili ili govorili uovom ¾ivotu, misleæi da æemo moæi da odgovorimo Bogu kojiispituje misli i ¾eqe qudi.

O, koliko suza treba da prolijemo misleæi o onom Łasu, paipak mi smo nemarni. Koliko æemo plakati i uzdisati kada s jednestrane vidimo one velike darove i neshvatqivu rasko„ i blistawecarstva nebeskoga, koje æe naslediti od Cara slave oni koji su seŁvrsto borili da odr¾e zapovesti Wegove, a s druge strane onestra„ne kazne, kojima æe biti predati oni koji su robovali grehu.A izmeðu wih ustra„eni svi qudi od svakog plemena, od prvosa-zdanog Adama, do posledweg Łoveka na zemqi, pa„æe na kolena ipokloniæe se Bogu, saglasno reŁi Svetog Pisma: „fiiv sam ja, govo-ri Gospod, pokloniæe mi se svako koleno“ (Rim. 14, 11).

Tada æe se celo ŁoveŁanstvo naæi izmeðu ¾ivota i smrti,izme u bla¾enog pokoja i veŁnog muŁewa, oŁekujuæi sa agonijomstra„ni Łas Suda, i niko neæe moæi da pomogne drugome.

Biæe pitani episkopi i za wihov naŁin ¾ivota i za wihovupastvu. Tra¾iæe se od wih odgovor za razumne ovce, koje su primiliod arhipastira Hrista. Ako se zbog wihove nemarnosti izgubilaneka ovca, krv wena tra¾iæe se od wih (= episkopa). SliŁno isve„tenici daæe odgovor za svoje parohije. Isto tako svaki vernikdaæe odgovor za dom svoj, za svoju ¾enu i decu i za sluge i slu„kiwesvoje, da li ih je podizao „u vaspitawu i nauci Gospodwoj“ kao „toporuŁuje Apostol (Ef. 6, 4).

Biæe ispitani carevi i upraviteqi, bogati i siroma„ni,mali i veliki, za wihova dela koja su Łinili: „Jer nam se svimavaqa javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono „to je u teluuŁinio, bilo dobro ili zlo“ (II Kor. 5, 10).

Dela svih nas biæe ispitana i pokazaæe se pred anðelima iqudima. Neprijateqi Hristovi biæe pora¾eni i ukinuæe se svakavlast i sila (v. I Kor. 15, 24). Tada, kao „to je pisano, razluŁiæe se„ovce od jaradi“ (Mt. 25, 32). Tako, oni koji imaju dobra dela iduhovne plodove, biæe odluŁeni od neplodnih i gre„nih.

Prvi æe zasijati kao sunce, jer su saŁuvali zapovesti Gospod-we. To su milostivi, za„titnici siromaha i siroŁadi, gosto-qubivi, oni koji su nage odevali, koji su poseæivali zatvorenike,koji su pomagali unesreæenim, koji su negovali bolesnike, oni kojisu postali siromasi radi blaga na nebesima, koji su opra„tali

GLAS OTACA V I I

V I I I SVETI KNEZ LAZAR

pogre„ke braæe, koji su oŁuvali peŁat vere nepovreðenim ineuprqanim bilo kojom jeresi. Sve wih æe staviti (Gospod) s desnestrane Sebi, a gre„nike sa svoje leve strane.

Drugi su oni koji su razgnevili dobrog Pastira i prezreliWegove reŁi. To su gordeqivci, nepopravqivi, prijateqi zabava iu ivawa u ovom vremenu kajawa, oni koji su utraæili u raspusnos-ti, pijanstvu i nemilosrðu svo vreme svoga ¾ivota, kao onaj boga-ta„ koji se nikada nije smilovao na siroma„nog Lazara. Ovi æebiti osuðeni i staæe sa leve strane, jer nisu pokazali samilost.Bili su tvrdi i nisu imali plodove pokajawa, niti uqa u svetiq-kama svojim (upor. Mt. 25, 1à12). Meðutim, oni koji su kupili uqemilosrða od siromaha i napunili svoje svetiqke, staæe s desnestrane proslavqeni i radosno dr¾eæi svoje svetiqke upaqene i Łu-e onaj mirni i umilni glas: „Hodite blagosloveni Oca mojega; pri-mite Carstvo koje vam je pripremqeno od postawa sveta“ (Mt. 25, 34).

Oni opet koji su sa leve strane Łuæe onu muŁnu i stra„nuodluku: „Idite od mene, prokleti, u ogaw veŁni koji je pripremqenðavolu i anðelima wegovim“ (Mt. 25, 41). Kao „to niste pokazalimilost, tako sada neæete biti pomilovani. Kao „to niste Łuli glasmoj, ni ja sada neæu Łuti va„e neute„no ridawe, jer me nistenahranili kada sam bio gladan, niti ste me napojili kada sam bio¾edan. Niste me u dom svoj primili, niti ste me odenuli kada sambio nag. Niste me posetili kada sam bio bolestan, niti kada sambio u tamnici. Niste mi poslu¾ili, nego ste drugom gospodarubili sluge i robovi, to jest ðavolu. Idite, dakle, daleko od mene,vi koji ste Łinili bezakowe. Tada æe oni otiæi u muku veŁnu, apravednici u ¾ivot veŁni (upor. Mt. 25, 41à46).

***

Te„ko onima koji nisu iskoristili ovo vreme pokajawa, negose predali stvarima besciqnim i sme„nim. Tra¾iæe vreme koje suutraæili uzalud i neæe ga naæi. Te„ko onima koji poklawajupa¾wu duhovima prevare i uŁewima demonskim, jer æe sa wima bitiosuðeni u drugom ¾ivotu. Te„ko onima koji se predaju vraŁawu inemoralu. Te„ko onima koji zakidaju platu radnicima, jer onajkoji im zakida platu sliŁan je onima koji prolivaju krv. Te„koonima koji sude nepravedno, opravdavaju krivca a osuðuju nevinoga.Te„ko onima koji prqaju svetu veru jeretiŁkim uŁewima i onimakoji se dru¾e sa jereticima. Te„ko onima koji imaju nerazumnestrasti gweva i mr¾we. I da ne bi nadugaŁko govorio: Te„ko svimakoji se naðu na levoj strani u onaj stra„ni Dan suda. PomraŁiæe sewihov um i proliæe gorke suze, kada Łuju onu bolnu odluku „Iditeod mene, prokleti, u ogaw veŁni“ (Mt. 25, 41).

Vi koji imate suze i umilewe plaŁite zajedno sa mnom. Kadazamislimo ono dostojno ridawa razluŁewe oseæam nepodno„qivutugu, jer tada se razdvaja jedan od drugog i odlaze na put sa kojegnema povratka. Ko je tako tvrdoga srca i toliko neosetqiv da neplaŁe jo„ odavde za onaj Łas? Tada æe oni, koji su nekada bili care-vi, ridati kao zarobqenici. Tada æe uzdisati upraviteqi i nemi-losrdni bogata„i i, kao da su pritisnuti sa svih strana, moliæe zapomoæ, ali im je niko neæe dati, jer tamo neæe imati nikakvu vred-nost ni bogatstvo, ni laske, i neæe dobiti pomilovawe, jer nisu mi-lost ukazali nikome. Tada æe se razdvojiti roditeqi od dece svojei prijateqi od prijateqa svojih. Tada æe se raskinuti supru¾anskeveze koje nisu odr¾ane neporoŁne i Łiste. Tada æe biti izgnani idevstvenici po telu koji su bili nemilosrdni i bezoseæajni, jer sudæe biti bez milosti onome koji nije imao milosti.

Izostaviæu ovde mnogo toga, jer me hvata strah i trepet.Stra„ni anðeli udaqiæe silom sve nepokajane bezbo¾nike, koji æesa trepetom „krgutati zubima svojim i okretaæe se Łesto da videpravednike i radost od koje su odvojeni. Videæe onu ble„teæu svet-lost i lepote raja, videæe svoje poznanike u onoj bla¾enoj radostii velike darove koje æe primiti od Cara slave svi koji su vodili„dobru borbu“ u ovome svetu.

Odmah zatim, kada se odvoje od svih pravednika i prijateqa ipoznanika, odvojiæe se i od Samoga Boga, ne moguæi vi„e da gleda-ju radost i svetlost istinitu. Na kraju biæe odvedeni u razliŁitemuke i predati wima. Tada videæi konaŁno svoje napu„tawe i da imje izgubqena svaka nada i da niko ne mo¾e da im pomogne ili da sezauzme za wih, govoriæe plaŁuæi neute„no gorkim suzama:

„O, koliko smo vremena izgubili u nemarnosti! Kako smobili ismejani od neŁastivoga! Kada smo slu„ali iz Svetog Pismada govori Bog, nismo obraæali pa¾wu, nego smo se podsmevali!Sada vapijemo ali On okreæe lice svoje od nas! 'ta su nam koris-tila svetska blaga? Gde je sada otac i majka koji su nas rodili? Gdebraæa? Gde deca? Gde prijateqi? Gde bogatstvo? Gde imawe? Gde sucarevi i upraviteqi? Niko od wih ne mo¾e sada da nas spasi. Nitimi mo¾emo da pomognemo sami sebi, nego smo napu„teni potpuno iod Boga i od Svetih. 'ta da Łinimo? Sada vi„e nije vreme poka-jawa, vi„e ne va¾e molitve, ne koriste suze, ne postoje vi„e pro-davci uqa, ubogi i unesreæeni. Kad smo imali vremena i mogli, iovi koji su prodavali uqe, molili nas sa suzama, „kupite“, mi smozatvarali u„i svoje, nismo Łuli i nismo kupili. Sada mi tra¾imoi ne nalazimo. Ne postoji vi„e izbavqewe za nas kukavne. Neæemonaæi samilost jer nismo dostojni“.

Tada æe, dakle, svako otiæi na mesta muŁewa, na mesto koje jesam sebi pripremio svojim rðavim delima, tamo „gde æe ih pro¾di-rati crv koji ne umire i ogaw koji se ne gasi“. (Mk. 9, 44).

GLAS OTACA I X

X SVETI KNEZ LAZAR

Eto, Łuli ste „ta dobijaju koji su nebri¾ni i nemarni i kojise ne kaju. uli ste kako su ismejani oni koji su se podsmevalizapovestima Gospodwim.

***

Petar, vrhovni apostol, predupreðuje nas za onaj Dan, govo-reæi: „Doæi æe Dan Gospodwi kao lupe¾ noæu, u koji æe nebesa shukom proæi, a stihije æe se u¾arene raspasti i zemqa i dela „tosu na woj izgoreæe“ (II Petr. 3, 10). Ali i ranije, sam Vladika i Gos-pod na„, otkrio nam je sledeæe za onaj Dan: „Pazite na sebe da srcava„a ne ote¾aju prejedawem i pijanstvom i brigama ovoga ¾ivota,i da Dan onaj ne naiðe na vas iznenada. Jer æe doæi kao zamka na svekoji ¾ive na licu vascele zemqe“ (Lk. 21, 34à35). I na drugommestu: „U ite na tesna vrata... jer su tesna vrata i uzan put, kojivodi u ¾ivot“ (Mt. 7, 13à14). Braæo moja, idimo ovim te„kim putemda bismo nasledili veŁni ¾ivot.

Ovaj put zahteva pokajawe, molitvu, bdewe, smirenoumqe,prezirawe tela, brigu za du„u, milostiwu, suze, tugu (po Bogu). Daga mrze, a da ne mrzi, da opra„ta onima koji mu zlo Łine, da mu Łinenepravdu, a on da uzvraæa dobrom, najzad da prolije krv svoju zaHrista kada vreme to zahteva.

Suprotno tome „prostrana su vrata i „irok je put „to vode upropast“ (Mt. 7, 13). Idewe ovim putem ovde je prijatno, ali tamoje ¾alosno. Ovde je slatko, a tamo gorŁije od pelena. Ovde je lako,ali tamo je te„ko i muŁno. Znaci toga puta su blud, prequba, raz-vrat, idolopoklonstvo, surevwivost, gwev, razdori, zavisti, ubist-va, zabave, igranke, skupoceni ruŁkovi, sladokustvo i sliŁno tome.A gore od svega je nepokajanost i potpuna zaboravnost Łasa smrti.

Na taj dan drugog dolaska mislili su sveti MuŁenici i nisu¾alili svoja tela, nego su pretrpeli svaku vrstu muŁewa sarado„æu i nadom da æe zadobiti venac. Iz istog razloga borili suse po pustiwama i po gorama u postu i devstvenosti, ne samo qudinego i ¾ene, hodeæi hrabro uskim i tu¾nim putem, i dobili suCarstvo nebesko.

Taj stra„ni sud i tog neumoqivog Sudiju zami„qajuæi bla-¾eni David, natapao je svake noæi suzama postequ svoju i molio jeBoga govoreæi: „Gospode, ... ne idi na sud sa slugom svojim, jer sene e opravdati pred Tobom niko ¾iv“ (Ps. 143, 2).

***

Napred, dakle, i mi pre nego „to doðe Dan onaj, pre nego „toprohuji slavqe ovoga ¾ivota, pre no „to doðe Bog i naðe nas

nespremne, pripremimo se za Wegov doŁek ispove„æu, pokajawem,postom, suzama, dobrim delima.

Pazite da se neko ne usudi da ka¾e da nije zgre„io. Ko takoka¾e slep je i vara samoga sebe ne znajuæi da ðavo mo¾e da upravqawime i reŁima i delima i sluhom i vidom i Łulom pipawa pa i mi-slima. Ko mo¾e da se pohvali da ima neporoŁno srce i Łista svaŁula svoja? Niko nije bezgre„an, niko nije Łist, osim Onaj, koji bu-duæi bogat „osiroma„i“ nas radi. Samo je On bezgre„an. On je uzeogrehe sveta i ne ¾eli smrti gre„nika, nego wihovo spasewe.

K Wemu pribegnimo i mi, jer svi gre„nici koji su pribegli kWemu spasili su se. Ne gubimo, dakle, nadu, braæo moja, za na„espasewe. Zgre„ili smo? à Pokajmo se! Hiqade puta smo pogre„i-li? Hiqadama puta se i pokajmo! Za svako dobro delo raduje se Bog,meðutim osobito se raduje za jednu du„u koja se kaje.

Hodite, dakle, poklonimo se i pripadnimo k nogama Wegovim,ispovediv„i grehe svoje.

Slava Łovekoqubqu Wegovom,slava dugotrpqewu Wegovom,slava dobroti i snishoðewu Wegovom.Slava milosrðu Wegovom,slava carstvu Wegovom.Slava, Łast i poklowewe imenu Oca i Sina i Svetoga Duha u

vekove vekova. Amin.

PreveoEpiskop Artemije

GLAS OTACA X I

X I I SVETI KNEZ LAZAR

POZDRAV

NA TRE˘EM CRKVENO-NARODNOM SABORU

Va„a visokopreosve„tenstva,Va„a Preosve„tenstva,Prepodobni i Łasni oci,Predstavnici svih nacionalnih institucija, politiŁkih stranakai nacionalnih organizacija iz zemqe i dijaspore,Dame i gospodo,Braæo i sestre,

VELI¨ANSTVENI ZBORE,

POMAfiE VAM BOG!

To je starodrevni pozdrav Srba od kada se za Srbe zna. Timpozdravom izra¾avamo svoju iskonsku veru u Boga i nadu na pomoæod Boga u svim na„im privatnim i op„tenarodnim poslovima, usvim na„im liŁnim ili svenarodnim nevoqama, stradawima iisku„ewima.

I danas, okupqeni ovde po sudbonosnom pitawu Kosova iMetohije, wegovom dana„wem stawu i sutra„wem statusu, mi na„rad poŁiwemo pozdravom „poma¾e Bog“, oseæajuæi svim svenarod-nim biæem da ako nam Bog ne pomogne, niko nam drugi niti mo¾e,niti hoæe pomoæi. A mi se nadamo i tvrdo verujemo da æe nam Bogzaista pomoæi „rano ujutru“, kako ka¾e tajnovidac prorok.

Iz na„eg poziva i programa kojeg ste dobili, jasno je da nas jeovde okupilo KOSOVO, i problem stvoren oko Kosova i Metohi-je. Zato se od nas oŁekuje da danas zaboravimo na sve na„e stranaŁkerazlike, na na„e podele i deobe ma na kom osnovu one postojale, pada slo¾no i jedinstveno pristupimo rasmatrawu sada„weg stawana Kosovu i Metohiji, i „to je jo„ va¾nije, tra¾ewu trajnog, demo-kratskog i pravednog re„ewa, re„ewa koje æe omoguæiti miran i

X I V SVETI KNEZ LAZAR

bezbedan ¾ivot svim ¾iteqima tih na„ih istorijskih i svetihprostora.

Nismo se, dakle, danas sabrali da osuðujemo i anatemi„emokrivce, stvarne ili izmi„qene, ni na Istoku ni na Zapadu, koji sudoneli ili ma Łime doprineli nastanku i razvoju dana„wih nemi-lih i tragiŁnih dogaðawa na Kosovu i Metohiji. Zato se u svojimgovorima uzdr¾imo od prozivawa i osuðivawa bilo koga, jer timesebi ne mo¾emo pomoæi, nego, naprotiv uŁiniæemo svoj polo¾ajjo„ te¾im. Stoga, bavimo se sobom, tra¾imo propuste i gre„ke kodsebe i svojih predstavnika i voða, kod onih koji umesto da vode,zavode ovaj narod. Tako æemo biti daleko bli¾e istini, a time isvome spasewu, jer u Svetom Pismu stoji napisano: „UpoznajteIstinu, i istina æe vas osloboditi“ (Jn. 8, 32).

Niti smo se sabrali ovde danas, do„av„i sa svih strana zem-noga „ara, da bi smo samo analizirali dana„we na„e stawe koje sebli¾i oŁajawu i to ne samo na Kosovu i Metohiji, nego u Łitavomna„em narodu, da bismo samo tra¾ili i utvrdili uzroke za„to namje tako kako jeste. To mawe vi„e svi znamo, jer nije te„ko prorokbiti za ono „to se veæ zbilo. Ali od toga je malo vajde i koristibilo kome. Naprotiv, u tim analizama uzroka i posledica na„egte„kog i bolesnog stawa, samo se iscrpqujemo i tro„imo, pa seŁesto svaðamo i delimo i tako na„u nevoqu i stradawe podi¾emona kvadrat i na kub.

Mi smo se danas sabrali ovde, pre svega, da vidimo gde nam jeizlaz iz ovog bezizlaza u koji smo zapali, voqno ili nevoqno, svo-jom ili tuðom krivicom, sasvim je svejedno. Kada dva Łoveka padnuu provaliju i naðu se na wenom dnu, povreðeni i izranavqeni, aliipak ¾ivi, ne raspravqaju o tome kako su do jame do„li, kako su uwu pali, da li svojom neoprezno„æu, ili ih je neko u jamu gurnuo,nego pre svega brinu i dogovaraju se kako i kojim naŁinom iz jameda izaðu. Svaka druga briga i rasprava, pa i svaða meðu wima o tomeko je kriv „to su oni tu, vodi samo wihovom postepenom ali si-gurnom kraju.

Za svaki narod, generaciju ili pojedinca, kada se naðe usliŁnom polo¾aju u kome se danas nalazi ceo srpski narod, naj-va¾nije i najspasonosnije jeste da prepoznaju „znake vremena“ da bire„avawe nastalih problema bilo celishodno i dovelo do spa-sonosnih promena u razvoju dogaðaja.

Nama Srbima danas sve ukazuje da je spasewe u pokajawu,liŁnom i svenarodnom, pokajawu kao promeni naŁina mi„qewa,naŁina rada, naŁina ¾ivota. U na„em sluŁaju, pokajawe pre svegamora da oznaŁi na„ zaokret prema svojim korenima, vraæawe na putotaca na„ih, predaka na„ih, narodne na„e tradicije. To je putvraæawa svetom Kosovskom i Lazarevskom zavetu, vrednostima ivrlinama kojima su oni ¾iveli i za koje su umirali.

POZDRAV X V

Ovo nije poziv i priziv na novu „kosovsku bitku“, na ¾rtvo-vawe sebe i drugih. Ovo je poziv i priziv na razum, na raspoznavawe„znaka vremena“ kako bismo pre¾iveli ovu na„u novu Golgotu.Dana„wi svet ide napred. Mnogi dana„wi svetski dr¾avnici ipolitiŁari pronalaze nove puteve i nove naŁine da bi svet uredilina humanim osnovima, na demokratiji, po„tovawu qudskih, liŁnih,i mawinskih prava. I mi te, u svetu op„teprihvaæene vrednosti,moramo staviti kao svoj ciq. Ali mi, da bismo do wih do„li, nemapotrebe da jurimo napred, da imitiramo zapadne narode i wihovadru„tvena ureðewa i poretke, jer sve to Łemu oni te¾e, mi smo usvojoj istoriji veæ imali. Zato je na„ put, na„ „izlaz iz ovog bez-izlaza“ u kome smo se na„li, put povratka demokratiji koju smoimali i u kojoj smo ¾iveli za vreme Kraqa Petra Prvog uje-diniteqa. To je, dakle, put ka obnovi Monarhije u srpskom narodui u srpskoj dr¾avi. To je na„a tradicija, to je na„a pro„lost (semovih zadwih 50 godina propadawa), to jedino mo¾e biti i na„aboqa i sreænija buduænost.

Samo u ustavotvornoj monarhiji, Srbija i srpski narod moæiæe da naðu re„ewe za sve svoje mnogobrojne savremene bolesti,stradawa, nevoqe, kojima smo bili bremeniti u dvadesetom veku, panema sumwe, tu jedino mo¾e se naæi pravedno i trajno re„ewe ikosovsko-metohijskog problema. Sve drugo, mimo toga i izvan togabiæe samo nova lutawa kroz bespuæa savremenog sveta, nova strada-wa na„eg naroda, nova gubqewa ¾ivota i teritorija do na„eg kon-aŁnog i„Łeznuæa sa pozornice sveta.

Hvala Vam na pa¾wi,

Episkop ra„ko-prizrenski+ Artemije

SVESRPSKI CRKVENO-NARODNI SABOR

na vanrednom zasedawu u Beogradu 11. i 12. juna 1998. g.doneo je sledeæu

D EKLARACIJU1. Tekuæi oru¾ani sukobi na Kosovu i Metohiji prete, uko-

liko se ne spreŁe, da dovedu do katastrofalnih posledica ne samopo dr¾avu Srbiju i SR Jugoslaviju, veæ i po ceo Balkan, Evropu, atime i svet.

2. Glavni uzroŁnici krize i sukoba na Kosovu i Metohiji sudve ekstremne ideologije:

a) fanatizam albanske etniŁke zajednice, ispoqen u te¾wi dase ostvari ideja „velike Albanije“, pri Łemu bi teritorijaKosova i Metohije bila centar te Łisto etniŁke albanskedr¾ave, zbog Łega su i praktikovani svi procesi proteriva-wa, ubijawa, silovawa, uni„tavawa imovine i zastra„iva-wa srpskog naroda i drugih etniŁkih grupa na Kosovu iMetohiji.

b) totalitarni sistem aktuelne vlasti u Srbiji, koja je nasta-vak totalitarizma Brozove Jugoslavije, nesposoban da poli-tiŁki odgovori na albanski separatizam i terorizam, itime ugro¾ava svakom svom graðaninu, bez obzira na nacio-nalnu pripadnost, ostvarivawe osnovnih qudskih prava,sloboda i obaveza.

3. Kosovo i Metohija su vi„e od 1000 godina prostori stvara-wa i postojawa srpske dr¾ave, srpske duhovnosti, crkvenog i sve-tovnog ¾ivota o Łemu postoje mnogobrojni nesumwivi dokazi.

Za razliku od Srba, Albanci nisu nikada imali na teritori-ji Kosova i Metohije svoju dr¾avu.

Samo zahvaqujuæi politici KomunistiŁke partije Jugoslavi-je, Albanci su posledwih 50 godina nasilnim i ilegalnim nase-qavawem iz dr¾ave Albanije na Kosovo i Metohiju postali veæinana delovima ovih prostora, na osnovu Łega istiŁu „pravo“ na

formirawe jo„ jedne svoje dr¾ave i to na tuðoj, odnosno na teri-toriji Srbije.

Stoga Sabor upozorava meðunarodnu zajednicu da bi primenatakvog „prava“ na Kosovu i Metohiji, ili bilo gde u svetu, izazvalaerupciju nasiqa i sveop„teg haosa, Łime bi postojeæe granicemnogih suverenih dr¾ava bile dovedene u pitawe.

4. Sabor u ime Srba Kosova i Metohije i drugih miroqubivihSrba „irom sveta tra¾i da se odmah prekinu oru¾ani sukobi naKosovu i Metohiji i da terorizam Albanaca bude javno i jasnoosuðen kako od meðunarodne zajednice, tako i od albanske zajednicena Kosovu i Metohiji.

5. Sabor apeluje na meðunarodnu zajednicu da iskquŁi svakumoguænost oru¾ane intervencije na prostorima Kosova i Metohi-je, Srbije i SR Jugoslavije, jer bi takva intervencija nai„la nasveop„ti revolt vascelog srpskog naroda, „to bi onemoguæilodaqi razvoj demokratskih procesa na ovim prostorima.

6. Srpska Pravoslavna Crkva i demokratske snage Srbije o„-tro se protive i osuðuju sve oblike terorizma i primenu nasiqabez obzira od koga dolaze i u ime Łega se sprovode.

7. Demokratske snage srpskog naroda, okupqene na ovom Sabo-ru smatraju da se ratni po¾ar na Kosovu i Metohiji mora odmahzaustaviti. U Srbiji treba izvr„iti demokratske promene koje æesvakom Łoveku omoguæiti pravo na qudski ¾ivot i delo, a Albanceodvratiti od ideje o nezavisnom Kosovu i Metohiji i stvarawu jo„jedne albanske dr¾ave.

8. Albanci, kao nacionalna mawina u Srbiji, imaæe sve slo-bode i prava zagarantovane prema najvi„im meðunarodnim standar-dima.

9. Sabor konstatuje da Srpska Pravoslavna Crkva i demokra-tske snage Srbije imaju podr„ku od najveæeg dela Srba iz Srbije,Jugoslavije i Sveta da mogu re„avati sva pitawa od interesa zasrpski narod, bez da tim Łiwewem ugro¾avaju prava i slobode bilokojeg qudskog biæa druge narodnosti i vere.

10. Svesrpski crkveno-narodni sabor ponovo istiŁe svoj stavkojim uskraæuje svako pravo pojedincu i aktuelnom re¾imu u Srbi-ji, kao predstavnicima i nosiocima nedemokratske i anacionalnepolitike, da pregovaraju bilo s kim, da donose bilo kakve odluke ida potpisuju bilo kakve ugovore o Kosovu i Metohiji.

Ukoliko to ipak budu Łinili, Srpska Pravoslavna Crkva isrpski narod neæe ih priznati.

11. Srpska Pravoslavna Crkva i demokratske snage srpskognaroda smatraju da je neophodno „to pre formirati Savet nacio-

DEKLARACIJA X V I I

X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

nalnog spasa, koji bi privremeno rukovodio nacionalnim i dr¾a-vnim interesima sve do konstituisawa Ustavotvorne skup„tineSrbije, koja bi demokratizaciju Srbije nastavila.

12. Crkveno-narodni sabor upuæuje zahtev i apel Srpskoj Pra-voslavnoj Crkvi da u najkraæem roku zvaniŁno proglasi Kosovo iMetohiju za svetu srpsku zemqu.

U tom smislu Sabor tra¾i da se sedi„te srpske Patrijar„ijevrati u svoju istorijsku prestonicu à Peæ, a delovi vlade dr¾aveSrbije u Prizren ili Pri„tinu.

13. Sabor nala¾e Nacionalno-politiŁkom savetu da formi-ra delegaciju Srba sa Kosova i Metohije koja æe sa predstavnicimaalbanske zajednice na Kosovu i Metohiji tra¾iti i naæi mirno idemokratsko re„ewe kosovsko-metohijske krize.

14. Sabor obavezuje Nacionalno-politiŁki savet da se starao ostvarivawu stavova ove Deklaracije.

Za Ra„ko-prizrensku Za Srpski pokret otpora à eparhiju Demokratski pokret

+ Episkop Dr Artemije Predsednik MomŁilo Trajkoviæ

Z V A N I ¨ N O S A O P ' T E W EMANASTIRA VISOKI DE¨ANI

DeŁani, 12. juna 1998.

Nakon tragiŁnih i nemilih dogaðaja koji su se nedavno desilina podruŁju op„tine DeŁani i celom Kosovu i Metohiji oseæamomoralnu potrebu da se zvaniŁno obratimo javnosti.

I pored svih na„ih nastojawa i ¾eqa da se kosovski problemre„ava na miran i nenasilan naŁin, „to smo vi„e puta iskazali usvojim ranijim zvaniŁnim saop„tewima, sa velikom tugom u srcumoramo da priznamo da je situacija, naroŁito na podruŁju zapadnogdela pokrajine, u posledwih nekoliko dana eskalirala u pravcunekontrolisanog nasiqa, „to je dovelo do novih ¾rtava, brojnihrazru„enih i zapaqenih kuæa, kao i do izbegli„tva vi„e hiqadaqudi. U vreme nedavnih borbi na„e bratstvo je svo vreme provelou manastiru gde smo primili nekoliko izbeglih srpskih porodicaiz DeŁana sa decom, tako da smo tek nakon zavr„etka borbi iotvarawa puta DeŁaniàPeæà—akovica mogli po prvi put da vidimotragiŁne posledice nedavnih oru¾anih sukoba.

Na„e bratstvo izra¾ava duboko ¾aqewe zbog svega onoga „tose desilo i iskreno saoseæa sa svim nevinim ¾rtvama, sa bilo kojestrane, koje su u ovom sukobu ostale bez svojih najbli¾ih, svojihdomova i stoke. Posebno nas tragiŁno pogaða izgled razru„enoggradiæa pored koga godinama mirno ¾ivimo i koji nam sada pokazu-je do Łega sve qudsko bezumqe mo¾e da dovede. Sa bolom oseæamo ipatwe izbeglog stanovni„tva, posebno ¾ena, dece i starijih osoba,od kojih mnogi jo„ ne mogu da se vrate svojim domovima. Iskreno¾alimo i zbog o„teæewa i razarawa xamija i starih „kula“.Uni„tavawe verskih objekata i kulturnog nasleða nedopustivo jeza savremenu Evropu.

Iako svesni da na„e reŁi u ovom trenutku malo ko slu„a,pozivamo i Srbe i Albance, posebno wihove politiŁke voðe, da„to pre nastave zapoŁeti mirovni proces i Łvrsto se obave¾u da æeuŁiniti sve „to je u wihovoj moæi da svako nasiqe „to hitnijeprestane. Nasiqe se ne mo¾e nasiqem ispravqati i svako nasilno

X X SVETI KNEZ LAZAR

delo odmah izaziva novo stradawe i patwe. Na¾alost, u ovomsukobu najveæe ¾rtve su upravo nevino civilno stanovni„tvo kojetrpi zbog agresivnih politiŁkih ciqeva. Iako je na„a Crkvaduboko duhovno i istorijski vezana za srpski narod ona ipak oseæasvoju duhovnu obavezu i prema svima ostalim koji ¾ive na ovimprostorima, a pogotovo prema nemoænim i neza„tiæenim qudima.Otuda, ako u ovoj tragediji treba stati u neŁiju za„titu, to nemo¾emo i ne smemo Łiniti ni po etniŁkoj niti verskoj osnovi, izato hrabro stajemo na stranu svih nevino postradalih, gladnih,proteranih bez obzira kojem narodu oni pripadali. Zato i osuðu-jemo svako zlodelo, neŁove„tvo i nepravdu bez obzira ko ga i gdepoŁinio. Niko nema pravo da u ime bilo kakvog ciqa svoju sreæu iopstanak gradi na nesreæi drugoga. To nas uŁi na„a vera, na„isvetiteqi i celokupno Predawe Crkve Pravoslavne. To propo-vedamo i uvek æemo propovedati onima koji u na„ manastir dolaze.Jo„ od prvih dana sukoba manastir Visoki DeŁani je primao i po-magao izbeglicama iz okolnih sela i sada se trudimo da obezbedi-mo dovoqne koliŁine namirnica kako bismo mogli pomoæi svimakoji nam se obrate za pomoæ. U ovome smo spremni da saraðujemo isa meðunarodnim humanitarnim organizacijama ukoliko bude bilopotrebe.

Da bi se tragiŁne posledice sukoba na podruŁju Kosova iMetohije „to pre zacelile potrebno je mnogo truda i dobre voqe.Pre svega mora se uŁiniti sve da se „to pre popravi te„ka huma-nitarna situacija i obezbedi dovoqno namirnica i lekova za sveugro¾ene. Zatim je neophodno obezbediti „to hitniji prestanaksvakog nasiqa da bi se civilno stanovni„tvo moglo „to pre vrati-ti svojim domovima i popraviti svoje o„teæene kuæe. I Srbi iAlbanci moraju da razumeju da u Evropi 21. veka nema mesta za„etniŁki Łiste“ teritorije, razbojni„tvo i zloŁine protiv civil-nog stanovni„tva. Ovi delovi Balkana nikada neæe moæi da seravnopravno ukquŁe u savremeni svet sve dok se ne stvore uslovi zamiran zajedniŁki ¾ivot svih naroda bez obzira na wihovu veru ietniŁku pripadnost. Svi oni koji se jo„ nadaju da se nasiqem moguostvariti agresivne nacionalistiŁke ideje i koji pribegavajuteroru, progonima i ubijawu posebno nedu¾nih civila pripadajupro„losti. A takvu mraŁnu stranu pro„losti treba zauvek pre-dati zaboravu u ime buduænosti na„ih mladih pokolewa koji imajupravo da ¾ive u istinskoj slobodi. Iako albanski i srpski narodna Kosovu i Metohiji imaju mnogo razlika, ipak ih povezuje naj-va¾nija stvar, a to je wihov zajedniŁki interes i pravo na mirnubuduænost u zajedniŁkom ¾ivotu na prostorima gde vekovima zajed-no ¾ivimo. Kada shvatimo da tom ciqu treba podrediti sve na„enerealne snove i ciqeve i na ovom podruŁju Evrope zavladaæe mir.

ZVANI¨NO SAOP'TEWE MANASTIRA VISOKI DE¨ANI X X I

Bogu se molimo i iskreno se nadamo da æe predstavnici na„adva naroda, obremewena te„kim istorijskim nasleðem i strada-wem, uspeti da odgovorno pronaðu najboqi naŁin da se na Kosovu iMetohiji obezbedi Łvrst mir, puno po„tovawe qudskih prava,imovine i kulturnog nasleða, da se jednom za svagda prestane saubijawem, pqaŁkom i progonima. U protivnom, oni æe pred istori-jom i celim svetom poneti ogromnu odgovornost za sve ono „to seubuduæe bude de„avalo.

Na„e bratstvo i na„a Crkva, sa svojim arhipastirom episko-pom Artemijem, ostaju Łvrsto re„eni da do kraja isteraju u svomemiroqubivom stavu i protivqewu svakom nasiqu bez obzira sa kojestrane ono dolazilo. Iskreno verujemo da æe nas u tome podr¾atisvi qudi dobre voqe.

Bratija manastira Visoki DeŁani

X X I I SVETI KNEZ LAZAR

D I D A H IDidach

Didahi je ranohri„æanski spis Łiji izvesni delovi, nesumwi-vo, spadaju meðu najranije pisane spomenike Crkve. Sada„wi oblikdobio je izmeðu 70. i 150. godine, negde u okolini Antiohije u Si-riji, u judeo-hri„æanskoj crkvenoj zajednici. Pisac je bio neko odapostolskih uŁenika. Jevsevije Kesarijski pomiwe Didahi u IVveku i naziva ga UŁewe Apostola1. Ali kasnije se ovo delo vi„e nepomiwe pa je smatrano za izgubqeno sve do wegovog ponovnognedavnog otkriæa. Prvi ga je prona„ao ruski monah-nauŁnik arhi-mandrit ANTONIJE KAPUSTIN 1862. godine na manuskriptu ubiblioteci podvorja Jerusalimske patrijar„ije u Carigradu. Onnije objavio svoje otkriæe, samo je nauŁno obradio rukopis i kata-logizovao ga sa drugim rukopisima biblioteke, posebno ga obele-¾iv„i kao „veoma va¾an“. Slava prvog objavqivawa u svetu ovogdrevnog dokumenta pripala je nikomidijskom mitropolitu FILO-TEJU VRIJENIJU, à on je i„ao Kapustinovim tragom, na„ao ru-kopis i objavio ga na grŁkom originalu u Carigradu, 1883. godine.2

Prema ovom rukopisu naziv spisa glasi UŁewe dvanaestorice apos-tola Didach tvn dwdeka apostolwn, ali je vi„e poznat pod kom-pletnijim naslovom: „Nauka Gospodwa narodima preko dvanae-storice apostola“ Didach tou Kuriou dia tvn dwdeka apostolwntoiV eJnesin. Najvi„e se koristi skraæeni naziv à Didahi UŁewe.

Didahi je pisan biblijski prostim i jednostavnim stilom isadr¾i sa¾etu nauku Hristovu i apostolsku. Tekst ima 16 glava,koje su podeqene u dve celine.

Prvi deo spisa (gl. 1à10) je liturgijski. U wemu se, najpre,izla¾u uputstva katihumentima o hri„æanskom ¾ivotu, koji se

DOGMATIKA

1 Jevsevije Kesarijski: Crkvena istorija,V,17; Tertulijan: Protiv valen-tijanaca,5.

2Didahi je zatim do¾iveo mnoga izdawa „irom sveta, od kojih je najboqe kri-tiŁko izdawe u pariskoj seriji Sources chretiennes,Nº 248. Rusko izdawe na origi-nalnom jeziku i s ruskim prevodom priredio je V. S. Solovjev u ¾urnalu„Pravoslavnoe obozrenie“, Moskva, 1886. godine str. 497à516. Veran srpski prevodsa originala saŁinio je episkop zahumsko-hercegovaŁki i primorski Atanasije iobjavio ga u Vidoslovu, br. 9 (Trebiwe 1996), str. 3à8.

X X I V SVETI KNEZ LAZAR

ocrtava kao „put ¾ivota“ i poredi sa wemu suprotnim „putemsmrti“ ili greha. Zatim dolaze uputstva o kr„tewu, koje treba dase obavqa u tekuæoj vodi a samo po nu¾di oblivawem. Pre SveteTajne Kr„tewa treba da poste i oni koji se pripremaju za kr„tewei slu¾iteq Svete Tajne. Pored ovoga uputstva o postu, odreðuje sei redovni post sredom i petkom, koji je obavezan za sve hri„æane.Iza toga se govori o Evharistiji i priŁe„æu. Taj trodelni poredakuputstava ima za ciq da poka¾e put ka prvom priŁe„æu ranijegkatihumena a sada hri„æanina, ali Didahi daje opis i redovnihslu¾bi Svete Evharistije koje se dr¾e nedeqom. Zabele¾ene sunajstarije poznate evharistijske molitve, koje otkrivaju i pravuhri„æansku eklisiologiju. Samo kr„teni mogu da se priŁeste, apre priŁe„æa tra¾i se od wih da se ispovede.

Drugi deo spisa (gl. 11à15) sadr¾i uputstva o crkvenomporetku. Rukovodioci crkvene zajednice su episkopi i akoni.Zatim Didahi pru¾a i dragoceno svedoŁanstvo da je u to vreme,pored jerarhijske slu¾be postojala u Crkvi i harizmatiŁka slu¾-ba apostola, proroka i uŁiteqa, da je bila svuda rasprostrawenai imala veliku ulogu u ¾ivotu Crkve. Funkcija harizmatika nijebila ni administrativna ni pravosudna. Du¾nost im je bila à samou reŁi, u propovedawu vere i pouŁavawu vernih. Didahi, kao iPastir Jermin stavqa harizmatike iznad episkopa i ðakona, „togovori da su oni u to vreme u¾ivali veæi autoritet nego redovnahijerarhija.3

Bogoslovski znaŁaj spisa Didahi je veliki. Sav wegov sadr¾ajizlo¾en je u hristolo„kom okviru i na hristolo„koj osnovi. Madase posebno ne tretira hristolo„ka tema, „to je i razumqivo kadase zna da prvi hri„æani nisu imali za time potrebe jer se pret-postavqa da znaju Hrista, à treba istaæi da Didahi o Isusu govorikao o Sinu Bo¾ijem. Sveta Evharistija je prava rtva Jusiai naziva se duhovnom hranom i piæem à Pneumatikh trojh kaipoton, jer se u woj priŁe„æujemo Telom i Krvqu Hristovom. Takosu „kroz Isusa“ otkriveni znawe, vera i besmrtnost“. SliŁno æegovoriti o Evharistiji kasnije i sv. IGWATIJE ANTIOHIJS-KI. Zatim ovaj spis daje ispovedawe Svete Trojice u tajni kr„te-wa, koja se vr„i u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Na kraju upozo-rava da se mora Łuvati vera koja je jednom primqena, bez dodavawai bez oduzimawa od we.

Atanasije Rakita protosinðel

3 O slu¾bi harizmatika u ranoj Crkvi kod nas je pisao Vikentije Fradinski:HarizmatiŁko-jerarhiŁke institucije u staroj hri„æanskoj Crkvi,Bogoslovqe,1939, sv. 3 i 4, str. 201à205. Wegov rad je veoma informativan i analitiŁan pa zatone bi smeo propustiti da ga proŁita prouŁavalac ove teme.

SVETI GRIGORIJE DVOJESLOV

fiIVOT I LI¨NOST

Sv. Grigorije, na Istoku poznat kao Grigorije Dvojeslov, a naZapadu kao Grigorije Veliki, roðen je u Rimu oko 540. godine.Wegov otac Gordijan bio je senator, a majka Silvija je u svoje vremepostala monahiwa. Godine 573. Grigorije i sam postaje senator inaŁelnik grada Rima. Ali posle smrti oca sav se predao duhovnom¾ivotu. O svom tro„ku osnovao je sedam manastira, „est na Sici-liji i jedan, posveæen sv. apostolu Andreju u samome Rimu, u kome sei zamona„io. Zbog wegove uŁenosti i svetog ¾ivota, koji je provo-dio po ustavu sv. Venedikta Nursijskog, papa Venedikt I uskoro garukopola¾e za sve„tenika, a papa Pelagije II „aqe ga 579. g. uCarigrad kao svoga apokrisijara (nuncius apostolicus), gde se zadr¾aodo 585. godine. Po povratku otuda poverena mu je misija meðuAnglima, koju je uskoro morao prekinuti, jer je posle smrti Pela-gijeve, 590. godine izabran za rimskog episkopa. Rad na pokr„ta-vawu Angla zavr„io je kasnije, poslav„i tamo veliki broj monaha.U vreme wegove episkopske slu¾be hri„æani u Italiji su vodilite„ku borbu protiv kuge i gladi, a Rim se branio od stalne navaleLangobarda. Spremnim diplomatskim potezima s langobardskimvoðama Grigorije je postavio temeqe kasnijoj politiŁkoj veliŁinipapstva.

Na¾alost, papa Grigorije je navukao na sebe tamnu senku svo-jim odnosom prema carigradskom patrijarhu Jovanu Postniku ivizantijskom caru uzurpatoru Foki, u kome nije uspeo da se odr¾ina visini dostojanstva arhijereja. Sledeæi amanet svoga prethodni-ka pape Pelagija II, Grigorije je napadao sv. Jovana zbog upotrebe uCarigradu titule „vaseqenski“ ikumenikos za wihovog patrijar-ha, govoreæi Łak i to da Jovan „pod ovŁijim izgledom krije vuŁjezube“. Meðutim, titula „vaseqenski“ upotrebqavana je jo„ pre Jo-vana Postnika: ona se dodaje uz ime patrijarha Jovana II na saboru518. godine, zatim patrijarsima posle wega, a nalazi se i u Justi-nijanovim Novelama. U svim ovim sluŁajevima reŁ „ikumenikos“

X X V I SVETI KNEZ LAZAR

znaŁila je: „istoŁno-imperijalni, svegrŁki, svevizantijski“1,ini-„ta vi„e od toga. A sam papa, s druge strane, „borio se za stvarnuvladavinu rimskog prvosve„tenika pod sasvim suprotnom titulom’servus servorum Dei’, ’sluga Bo¾jih slugu’“2, i dolazak na vlastkrvoloŁnog cara Foke posle ubistva svoga prethodnika, koji je sasvoje strane liŁno uni¾avao carigradskog patrijarha a podr¾avaopapu, Grigorije je pozdravio reŁima: „Neka se raduju nebesa, neka seveseli zemqa! Nek se raduje tvojim slavnim postupcima sav narodimperije!“3

Sv. Grigorije se upokojio 12. marta 604. godine.

KWIfiEVNO DELO I BOGOSLOVQE

Grigorije Dvojeslov je razmi„qao i pisao pod uticajem rani-jih zapadnih pisaca, naroŁito bl. Avgustina, sv. Amvrosija i sv.Jeronima. Kod wega nalazimo tri vrste kwi¾evnih dela:

1. Epistolarna dela. SaŁuvano je 854 pisma ili poslanice izvremena wegove episkopske slu¾be, koje je slao carevima, episko-pima, monasima i mirjanima. Va¾an su izvor za poznavawe wegovogduhovnog lika.

2. LiturgiŁka dela. To su: Redakcija liturgijskih kanona(Sacramentarium Gregorianum); Revizija antifonarija (melodija tek-sta koji se peva na misi); Schola cantorum; Cantus gregorianum;Liturgija Preðeosveæenih Darova, koju je Grigorije zapisao premaliturgiŁkoj praksi koju je video u Carigradu kada je tamo boravio.

3. Moralno-pastirska dela. Tu dolazi na prvom mestu wegovoPravilo za pastire (Regula pastoralis), spis u Łetiri kwige napisanoko 591. godine pod velikim uticajem besede o sve„tenstvu sv.Grigorija Bogoslova, za ravenskog arhiepiskopa. Anastasije An-tiohijski preveo ga je na grŁki jezik. Zatim je veoma va¾no wegovoTumaŁewe Kwige o Jovu (Expositio in Iob), delo u 35 kwiga, koje jepisac zapoŁeo jo„ za vreme boravka u Carigradu, a dovr„io prvihgodina svoga pontifikata. Prikazao je pravednog Jova kao pra-sliku Gospoda Isusa Hrista dok Jovovi prijateqi predstavqajujeretike. Jovovo iskustvo nastoji da primeni u ¾ivotu hri„æana.Prilikom opsade Rima od strane Langobarda izgovorio je 2 Omi-lije na Pesmu nad pesmama i 22 Omilije na Jezekiqa. SaŁuvano je i40 Omilija na Jevanðeqa, koje obiluju moralnom primenom tekstana onda„wa zbivawa na Zapadu. I na kraju, pomenimo jo„ i wegovo

1 A.V. Karta„ov: Vaseqenski sabori,tom II, Beograd 1995, str. 85.2 Isto, str. 86.3 U ime istorije, ne treba skrivati ovakve va¾ne Łiwenice pa makar se radi-

lo i o „svetima“, koji su takoðe imali svoje padove i uspone.

SVETI GRIGORIJE DVOJESLOV X X V I I

delo ¨etiri kwige dijaloga, po kojem je Grigorije Veliki naIstoku i dobio naziv Dvojeslov. U ovome spisu govori se o ¾ivotui Łudesima svetih mu¾eva Italije, izmeðu ostalih i o sv. Venedik-tu Nursijanskom, za koje pisac ka¾e da ne izostaju za podvi¾nici-ma Egipta, Sirije, Palestine i Galije.4

Po svojoj unutra„woj prirodi, Grigorije Dvojeslov nije biospekulativni bogoslov niti je imao nameru da stvara bilo kakavbogoslovski sistem. Svoj poziv on pronalazi u pastirskim i moral-nim temama. U svakom wegovom nastupu i u svakom wegovom spisumoralna tema ima prednost u odnosu na dogmatiku. A to je bitnastvar, jer, prema oceni zapadnih patrologa, Grigorije je „zacrtaoneke od osnovnih naznaka buduæe klasiŁne moralne teologije“ naZapadu, i „wegov æe uticaj, zajedno sa Avgustinovim i IsidoromSeviqskim, biti odluŁujuæi za orijentaciju misli Łitavoga sred-weg veka i za celokupno zapadno hri„æanstvo“.5

Iz wegovih dogmatskih shvatawa potrebno je neka posebnoistaæi.

Nema spasewa van Crkve, isto onako kao „to ni u sveop„tempotopu nije bilo moguæe pre¾iveti van Nojevog kovŁega. Meðutim, onspasewe shvata veoma usko, juridistiŁki, nepravoslavno. Smræu svo-jom, veli Grigorije, Hristos je „uti„ao gnev Sudije“, a tu wegovu¾rtvu, sa istim ciqem i efektom Crkva ponavqa u misi. Za spaseweje, po wegovom mi„qewu potrebna blagodat koja deluje neodoqivo. Uqudima koji su na osnovu Bo¾jeg predznawa predznaŁeni za spasewe,ona uvek nailazi na wihovu saglasnost s wom. Ali Grigorije ne vidiizvor blagodati u Hristu, odvaja je od Wega i, kao da je ona ne„to pot-puno drugo u odnosu na Hrista, tvrdi da su za spasewe Łoveka potreb-ni: blagodat, pomoæ Hrista, pomoæ anðela i svetiteqa i Łovekovadobra dela. Za svaki greh Łovek treba da prinese Bogu „ rtvu kojaponi„tava greh“, odnosno à treba da da „zadovoqewe“ (satisfactio), a tosu: pokajawe, molitve, milostiwa i druga dobra dela. à GrigorijevouŁewe o spasewu treba da uporedimo sa uŁewem istoŁnih Otaca,Igwatija, Irineja, Atanasija Velikog i dr.

Grigorije Dvojeslov je prvi zapadni pisac koji je govorio ooŁi„æujuæem ogwu u purgatorijumu à purgatorius ignis. Rimokatolicisu prihvatili i tu zabludu.

Po ugledu na Dionisija Areopagita, anðele je podelio na devethorova, od kojih je samo onaj najni¾i odreðen da slu¾i qudima.

Rimski episkop je, po wegovom shvatawu, caput fidei i vrhovnisudija u pitawima vere.

4 Grigorijeva dela „tampana su u Miwevoj PL 66, 125‡203; 75‡79; Sources Chre-tiennes 32, 212, 221, 251, 260, 265.

5 Juraj PaviÊ-Tomislav Zdenko Tenπek: Patrologija, KrπÊanska sadaπnjost, Zagreb 1993,str. 312.

X X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

M O N A ' T V O* I N A R U ' A V A W EM O N A ' K I H Z A V E T APOSLU'NOSTI IDEVSTVENOSTI

„Po„to ima wekih, koji primaju obliŁje mona„koga ¾ivota,ali ne da Bogu Łistim srcem poslu¾e, nego samo da kroz Łasnionaj Łin zadobiju sebi slavu pobo¾nosti i da mogu lak„ezadovoqiti svojim ¾eqama, (pa otkinuv„i samo vlase, ipak usvojim kuæama ¾ive, niti ikakve mona„ke slu¾be ili propisaizvr„uju)... Jer bezrazlo¾ita i nesmotrena postrigavawa imona„ki su Łin omalova¾ila i prouzrokovala su, da se hulina ime Hristovo.“ (2. kanon IX Pom. Sab.)

Biti monah, koji u istini i iskreno provodi mona„ki ¾ivot,znaŁi u¾ivati i dostojnu Łast. Sveti Atanasije u poslanici monahuAmunu ovako obja„wava Łast mona„koga ¾ivota:

„...Jer u pogledu ovoga postoje dva puta u ¾ivotu, jedan umjere-ni i ¾ivotu prikladni, razumijem brak, a drugi je angelski, inajsavr„eniji, naime, djeviŁanstvo, à i ako je ko izabraosvjetski put, to jest, brak, ne æe zato prijekoru podleæi, ali neæe dobiti ni toliko dara, premda æe ga opet i dobiti, jer i onsam prinosi plod po trideset; a koji je obqubio put Łisti inadsvjetski premda je to surovi i te¾ak put s obzirom na prvi,dobiæe zato divni dar, jer æe donijeti savr„eni plod po sto...“(1. konon Atanasija Velikoga)

Mona„ki ¾ivot je ¾ivot anðelski i najsavr„eniji, ¾ivotŁisti i nadsvetski, ali i ¾ivot te¾ak, ispuwen surovom borbom„protiv gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u pod-nebesju“ (Efes. 6. 12.), koja borba svojim uspehom pribavqa od Bogadivan dar. Ovako izra¾ena Łast mona„koga ¾ivota, veæa je od Łasti

OGLEDI IZ KANONSKOG I CRKVENOG PRAVA

* Sve „to se u Łlanku izla¾e u pogledu monaha, takoðe va¾i i za monahiwe.

X X X SVETI KNEZ LAZAR

braŁnoga ¾ivota. Zbog toga su monasi u¾ivali posebno po„tovawekod blagovernog naroda, kao i dr¾avne povlastice.

De„avala su se bezrazlo¾na i nesmotrena postrigavawa, kadasu mona„tvu prilazili qudi bez stvarne namere da vode mona„ki¾ivot, ili qudi bez postojanosti u sebi da borbu za djeviŁanstvoizdr¾e do kraja. Takvi su se vraæali kuæama svojim, nastojeæi da¾ive ¾ivotom svetovwaka u braku. Ove ¾alosne pojave omalo-va avale su uzvi„enost mona„koga Łina, i prouzrokovale su da sehuli na ime Hristovo. Stoga je Crkva donela pravila u nastojawuda onemoguæi takve pojave. Pravila su uperena u dva pravca: 1.spreŁavawe nerasudnog mona„ewa onih qudi, koji nisu doraslimona„kome Łinu, i 2. spreŁavawe monaha da, napustiv„i manastir,vode mirjanski ¾ivot. U ovome radu baviæemo se pravilima upra-vqenim u tom drugom pravcu.

Da bismo mogli pravilno sagledati su„tinu tih kanona,moramo se na tren prisetiti su„tine vezanosti Łoveka-monaha zaput djeviŁanstva, tj. za mona„ki ¾ivot.

Monah je Łovek potaknut Bo¾ijim pozivom, koji pred episko-pom, ili igumanom, ili jeromonahom (u sluŁaju djevojke samo predepiskopom v. 6. kanon Kart. Sab.), pola¾e dobrovoqno, pri zreloji zdravoj svesti, zavet celomudrenosti, zavet poslu„nosti i zavetsiroma„tva. Ovi zaveti daju se Bogu u Crkvi u prisustvu igumanamanastira kome se dotiŁni pribrojava, bratstva i monaha poruŁni-ka, koji se ima posebno starati o duhovnom napretku novog monaha;i to zavetovawe jeste do¾ivotno.

Zavetujuæi se na celomudrenost, Łovek se Bogu i Crkvi sveŁa-no zakliwe da æe se do¾ivotno kloniti telesnih ugodnosti u naj-op„tijem smislu i bezuslovno, a posebno: da æe uvek nositi crnoskromno odelo po propisu manastirskog ustava, da æe uvek bitismiren i pobo¾an, da æe do¾ivotno postiti po manastirskom usta-vu, da æe se do svoje smrti uzdr¾avati od telesnog odnosa sa ¾en-skiwem (odn. monahiwe sa mu„kima).

Zavetujuæi se na poslu„nost, Łovek se pred Bogom i Crkvomzakliwe na potpunu poslu„nost svom stare„ini, kako u juridi-Łkom, tako i u duhovnom smislu.

Zavetujuæi se na siroma„tvo, Łovek se odriŁe svake imovine,i sve stvari, koje bi dobio, postale bi manastirske.

Pola¾uæi reŁene zavete Łovek se odriŁe svojevoqno, ni odkoga primoran, svega onoga „to Łoveka vezuje za ovaj svet: plotskosladostra„æe, gordeqiva svojevoqnost, te obmana bogatstva. VoqaŁoveka da se Carstva Nebeskoga radi odrekne ovoga sveta i wegovihplodova, te izreŁeni zaveti Bogu u Crkvi, bivaju zapeŁaæenipostrigom mona„kim.

Mona„ki postrig se daje na osnovu polo¾enih zaveta i osve-doŁewa da dotiŁni ima snage duha za stalnost u manastiru i pod-

vigu. ovek se uzima od mirjanskog ¾ivota. Bog prima wegove zave-te, kao srce wegovo, kao voqu wegovu. Bog istovremeno daruje Łove-ka anðelskim obrazom, novim imenom u anðelskom obrazu. Mir-janin u Łoveku sa svojim delima umire, a raða se anðelski Łovek, iŁoveŁiji anðeo. Bog blagodaæu ustrojava monaha, da mu slu¾i u dje-viŁnosti. Osim novim imenom, ovo biva zapeŁaæeno i postrigom,unakrsnim seŁewem kose na glavi. Iako se mona„ki postrig ne bro-ji meðu sedam svetih tajni, on je od Svetih Otaca (Teodor Studitnpr.) smatran svetom tajnom, najpribli¾nijom svetome kr„tewu.Ba„ kao i kr„tewe, i mona„ki postrig je veŁan. Crkva ne dopu„tada se onaj koji je i telom i du„om posveæen na djeviŁanstvo skrnavibludnom vezom* jer à „'to je sveto ne mo¾e se oskvrniti“ (At.Sint, IV 193.). Ne postoji ustanova „Monah na odreðeno vreme“.

Veza koja ve¾e Łoveka-monaha za mona„ki ¾ivot jeste do¾i-votna, zasnovana na dobrovoqnom zavetovawu Łoveka Bogu predCrkvom, i na svetoj tajni mona„koga postriga, kojom Bog osveæujemonaha. Odstupawe monaha od mona„koga ¾ivota, ne razre„uje ovuvezu. Ona odstupnika prati kroz svo vreme wegova odstupni„tva.On se ne mo¾e primiti u red mirjana, jer je prestupnik i svog zave-ta, i Bo¾ije dobrote. Kao „to odstup od vere ne razre„uje kr-„tenog od sv. Tajne kr„tewa, niti se on ubraja u nekr„tene (negopostaje apostata), tako isto i monah odstupni„tvom postaje kalu-ðer-otpadnik.

NARU'AVAWE MONA'KOG ZAVETAP O S L U ' N O S T I

Kao potvrdu reŁenog, pogledaæemo kanone koji se odnose nastalnost ¾ivqewa u manastiru i bavqewa mona„kim podvigom.

„...I monasi svakoga grada i svakoga mjesta neka budu potŁiwe-ni episkopu, neka ti„inu qube, neka samo u postu i molitviborave i neka ostaju uvjek u onim mjestima, u kojima su posta-vqeni; niti se imaju mje„ati ili uŁestvovati u crkvene ilisvjetske poslove, zapu„tajuæi svoje manastire, osim sluŁaja,da im to po neophodnoj potrebi dopu„teno bude od episkopagrada...“ (4. kanon IV Vas. Sab.)

Kanon ozakowuje vezu monaha za svoj manastir, tj. za onaj u kojije bio postavqen. Ali to je vi„e od same veze boravqewa. To je vezamonaha za mona„ki ¾ivot, za mona„ki podvig. Jer, „monasi... nekati„inu qube, neka samo u postu i molitvi borave“. Ova reŁ „ samo

MONA'TVO I NARU'AVAWE MONA'KIH ZAVETA X X X I

* Svako su¾ivqavawe monaha sa ¾enom jeste blud, pa i u sluŁaju da dr¾ava tuvezu smatra brakom.

X X X I I SVETI KNEZ LAZAR

u postu i molitvi“ ne oznaŁava da se mona„ki ¾ivot iscrpqujesamo u postu i molitvi, veæ ta reŁ, izra¾avajuæi uop„te svakimona„ki podvig, isti suprotstavqa me„awu ili uŁestvovawu mon-aha u crkvenim, ili svetovnim poslovima, osim izuzetno, po nu¾di,uz dopu„tewe episkopa. Izvan ovog izuzetka, bavqewe monahareŁenim poslovima smatra se „zapu„tawem svoga manastira“.

SliŁno odreðuje i 3. kanon IV Vaseqenskog Sabora.„...Odreðuje, prema tome, sveti i veliki Sabor, da u naprijed,

niko, ni episkop, ni klirik, ni monah nema uzimati pod najam ima-wa, niti preduzimati voðewe svjetskih poslova, osim...“ (3. kanonIV Vas. Sab.)

Slu¾ba Bogu u Łinu u kome je Łovek postavqen, da li kao epi-skop, ili klirik, ili monah, poni¾ava se kada se takav Łovek bez-razlo¾no oda voðewu svetskih poslova. To mo¾e da znaŁi napu„ta-we onoga slu¾ewa Bogu, koje je dobrovoqno izabrano.

Za monahe 4. kanon IV Vas. Sab. dodaje da je wihova slu¾ba uti„ini, u molitvi i postu, (a 2. kanon X Pom. Sab. dodaje i poslu-„awe i uŁeni„tvo), nespojiva sa ne samo svetskim, nego i sacrkvenim poslovima.

„...ako koji episkop, ili drugi iz arhijerejskoga dostojanstvaza¾eli predati se mona„kom ¾ivotu i staviti sebe na mjestokajawa, ne mo¾e vi„e prisvajati sebi arhijerejskoga dosto-janstva. Jer objeti monaha predstavqaju du¾nost poslu„nostii uŁeni„tva, a ne uŁiteqstva, ili starje„instva... Radi toga,kao „to je veæ reŁeno, ustanovqujemo da nikakav, koji je uvr-„ en u arhijerejski i pastirski imenik ne smije spu„tati sena mjesto onih, koji bivaju voðeni od pastira... A koji se usudito uŁiniti... takav, po„to je sam sebe sa arhijerejskoga stupwauklonio, neka se vi„e ne povraæa na preða„we dostojanstvo,koga je svojim Łinima ponizio.“ (2. kanon X Pom. Sab.)

Ako se episkop koji uzme na sebe mona„ki zavet (veliku shim-nu) time sebe uklawa od episkopstva, tj. od slu¾be vrhovnog stare-„ine u svim crkvenim poslovima, (jer ne mo¾e monah, poslu„nik iuŁenik, biti upraviteq i uŁiteq), onda vidimo da je zaista nespo-jivo monah biti i baviti se crkvenim poslovima, a izuzetke kojedopu„ta 4. kanon IV Vas. Sab. treba smatrati privremenim, tj. doktraje „neophodna potreba“. I jo„, ako mona„ki zavet uklawa epi-skopa od wegova dostojanstva, i onemoguæuju mu povratak istome,vidimo koliko Crkva tvrdo prihvata i Łuva mona„ki zavet. Svaka-ko, mona„ki zavet, uklawajuæi episkopa sa wegova dostojanstvavrhovnog crkvenog upraviteqa episkopije, samim tim uklawa idruge koji su u pastirskom imeniku (crkvenoupravne dostojanstve-nike) od poslova crkvene uprave, ako oni polo¾e mona„ke zavete.

Ukoliko je monahu zabraweno da se bavi crkvenim poslovima,koliko li mu je vi„e zabraweno da se bavi svetovnim poslovima?!

„Koji su jednom stupili u klir, ili su se kaluðerstvu posve-tili, nareðujemo, da ne mogu veæ stupati ni u vojniŁku, ni usvjetsku slu¾bu; a koji se na ovo usude, i ne povrate se, poka-jav„i se, k onome „to su radi Boga izabrali, neka budu ana-tema.“ (7. kanon IV Vas. Sab.)

Oci IV Vaseqenskog Sabora 3. i 4. kanonom nala¾u kaznusvrgnuæa episkopu, ili kliriku, (3) a monahu odluŁewe (3. i 4.) akose bezrazlo¾no bavi svetskim poslovima. Isti Oci u 7. kanonu zaisto delo nala¾u anatemu. Vaqa uoŁiti da je anatema u odredbi 7.kanona uslovqena nevraæawem monaha manastiru, pokajawu i pod-vigu, „to je izraz napu„tawa manastira i odbacivawa podviga,radi slu¾ewa svetovnim poslovima i dostojanstvima. To napu„ta-we manastira i mona„ke Łasti je svojevrsna apostasija. „Duhovna(dakle i mona„ka à fi. K.) dostojanstva su mnogo uzvi„enija odsvjetskih“. (v. 7. kanon Trul. Sab.). Napu„tawe manastira donosianatemu.

Ukoliko se monah, poznav„i greh, ostavi svetovne slu¾be ivrati se manastiru, tada wegovo bavqewe svetovnim poslovima sene shvata kao napu„tawe manastira u pomenutom smislu, veæ seshvata kao zapu„tawe manastira, koji izraz koriste Oci u 4.kanonu, a za „ta se monah ka¾wava odluŁewem. Od toga da li æe semonah vratiti manastiru i podvigu zavisi da li æe se wegovo bezra-zlo¾no bavqewe svetskim poslovima smatrati napu„tawem ilizapu„tawem manastira, hoæe li biti anatemisan ili odluŁen.

SliŁno Crkvi, i dr¾ava je donosila svoje zakone, kojima jepodr¾ala stav iznet u kanonima. Iako danas u doba odvojenostiCrkve od dr¾ave, ti zakoni nemaju va¾nosti, nave„æemo Justini-janov zakon, zato „to na svoj naŁin svedoŁi istinu:

„Kaluðer koji je ostavio svoj manastir i pre„ao svjetovnome¾ivotu, ako je sluŁajno veæ dobio kakvu graðansku ili vojni-Łku Łast, neka se iste li„i, i od dotiŁnog episkopa, i obla-snog sudije neka se odmah u manastir po„qe.“ (Nov. CXXIIIc.42)

Zakon ne pomiwe ni odluŁewe ni anatemu, jer je suvereno pra-vo episkopa da sudi, i razabirajuæi duhovne stvari, izriŁe crkvenekazne. Dr¾ava odreðuje da monah ne mo¾e dobiti ni graðansku, tj.civilnu, ni vojniŁku slu¾bu. U sluŁaju da je nekako dobije, ima seiste li„iti. Zakon nudi episkopu da, na wegov zahtev, monah sred-stvom dr¾avne prinude bude vraæen u svoj manastir.

Ponekad monah bezrazlo¾no svoje napu„tawe svoga manastirane motivi„e uŁestvovawem u svetovnoj slu¾bi, veæ je ono posledi-ca gordog ga¾ewa poslu„nosti.

„...Sveti Sabor nareðuje, da, ako koji monah pobjegne iz svogamanastira i u drugi se manastir preseli, ili se smjesti u ka-

MONA'TVO I NARU'AVAWE MONA'KIH ZAVETA X X X I I I

X X X I V SVETI KNEZ LAZAR

kvu svjetsku kuæu, takav ima biti odluŁen zajedno sa onim, kojiga primi, sve dotle, dok onaj, koji je pobjegao, ne povrati se uonaj manastir iz koga se prijestupno uklonio...“ (4. kanon IXPom. Sab.)

Da se ovde ne radi o uŁestvovawu u svetovnoj slu¾bi kao raz-logu ostavqawa svoga manastira, vidi se po uvodu u navedenu odred-bu.

„...Jer jo„ i sada... izlaze weki iz svojih manastira, i, kao ka-kva neukrotiva rijeka, bacaju se i nose sad tamo, sad ovamo, is-puwuju manastire mnogim neuputnostima, mnogi nered sobomunose i uzvi„enost poslu„nosti potresuju i ru„e...“ (4. kanonIX Pom. Sab.)

Protiv ove neposlu„nosti monaha uperen je i 21. kanon VIIVaseqenskog Sabora.

„Monah, ili monahiwa ne smije ostavqati svoj manastir, iodlaziti u drugi. Ako se to dogodi, neophodno je, da mu se uka-¾e gostoprimstvo, ali ne treba ga primati bez privole wego-vog igumana.“ (21. kanon VII Vas. Sab.)

Odbeglog monaha neophodno je ugostiti da se zlo ne bi uveæa-lo wegovim odlaskom kod svetovwaka, ali bez privole wegovog igu-mana (i svakako wegovog episkopa) ne sme se primati u bratstvo.Nu¾no je primetiti da monah, ma gde pobegao, ostaje ipak vezan za-vetom poslu„nosti za svoga igumana, i dosledno, za svog episkopa.I to svi moraju po„tovati pod pretwom kanonskog odluŁewa.

Monaha ima pravo da premesti u drugi kakav manastir, ilikod kakvog svetovwaka, samo wegov episkop.

„...Ako je u ostalom episkop osvjedoŁen o pobo¾nosti i Łisto-i ivota wekih monaha pak zahtije ih premjestiti u drugimanastir radi ureðewa wegova, ili naðe da ih po„aqe i usvjetovwaŁku kuæu, radi spasewa onih koji u woj ¾ive, iliprosudi, da ih u drugo kakvo mjesto stavi, u takome sluŁaju nepotpadaju osudi oni, koji ih primaju, ni sami monasi. “(4. kanon IX Pom. Sab.)

Ne osuðuje Crkva preme„tawe monaha iz svog u drugi mana-stir, ili kod svetovwaka, ili drugde, ako je to po blagoslovu epi-skopa. Ona osuðuje kad to biva po samovoqi monaha koja gazi i uni-„tava uzvi„enost poslu„awa, ali ne mo¾e raskinuti vezu zavetaposlu„nosti. Ba„ kao „to monah nije dostojan osude kada ga po-„aqe wegov episkop, tako nije dostojan osude ni onaj koji ga primi.Ali ako neko primi odbeglog monaha, time i sam ru„i uzvi„enostposlu„nosti, i postaje odluŁen kao i odbegli monah. Ovim seiskazuje neraskidiva vezanost zaveta poslu„nosti.

Izvan ovoga, monah neæe odgovarati za ru„ewe poslu„nosti,ako uprkos 21. kanonu VII Vas. Sab. ostavi svoj manastir, iz trisamo uzroka.

„Dopu„teno je kaluðeru da se mo¾e ukloniti iz svoga mana-stira radi tri uzroka: ako je iguman jeretik, ako je ¾enskiwa-ma slobodan ulaz u manastir i ako se svjetovwaŁka djeca uŁe umanastiru.“ (17. pravilo Nikifora Isp.)

Ako je iguman jeretik, tada on ne mo¾e dr¾ati monahe uposlu„nosti, niti mu se ovi smeju potŁiwavati. Ako je disciplinau manastiru toliko popustila da se ¾enskiwe bezazorno i slobod-no kreæu i borave po manastiru, baveæi se kojeŁim pred monasima,tada je ta neuputnost ono „to naru„ava smisao manastira, te na-vraæa na blud monahe. Ako se svetovwaŁka deca uŁe u manastiru, tadona postaju svedoci mnogih podviga i dobrog Łiwewa, a to se poslepronosi kroz svet, „to je suprotno Pismu (Matej 6.3.) i mona„kojuredbi da se svoje dobroŁiwewe dr¾i u strogoj tajnosti.

Zbog toga Svetiteq ne koristi izraz à ostaviti, veæ à uklo-niti. Monah se sme ukloniti, dakle, udaqiti se radi oŁuvawa svogzaveta, od neuputnosti u svome manastiru, samo iz navedenih razlo-ga. Daqe, on se neæe ukloniti bilo gde, nego tamo, gde odredi epi-skop, i kroz to æe se saŁuvati wegov zavet poslu„nosti.

Pojmovi zapu„tawa, napu„tawa i ostavqawa svoga manastiravezani su za prestup zaveta poslu„nosti. Prestup zaveta devstve-nosti, celomudrija, najŁe„æe u sebi sadr¾e i zapu„tawe, ili napu-„tawe manastira, maðutim, iako se Crkva te„kim kaznama boriprotiv bezrazlo¾nog ostavqawa svog manastira, kanoni koji „ti-te zavet celomudrija monaha, ne spomiwu da uz bludoŁinstvo mona-ha u sticaju se nalazi i ostavqawe svog manastira. To nespomiwa-we nije tek jeziŁko, nego se ono ne zapa¾a ni u vrsti, ni u te¾inikazne.

„Kaluðera, koji je ostavio Łin, pak se opet povrstio, trebaiznova obuæi u kaluðerske haqine, koje je sa sebe skinuo bio,ali bez ustanovqenih molitava.“ (14. pravilo Nikifora.Isp.)

Ovde se ne radi o ostavqawu manastira i neposlu„noj skitwimonaha, veæ se radi o ostavqawu samoga mona„koga Łina, i odlaskuna put mirjanskoga ¾ivota. Pravilo takvoga prima, kad sa poka-jawem ¾eli da se povrati svome Łinu. Ono takvome vraæa kaluðer-ske haqine, ali ne dozvoqava da tom prilikom budu ustanovqenemolitve. Za„to? Zato „to je dotiŁni veæ jednom dao zavet mona-„ki, i primio blagodat mona„tva. To mu ostaje do¾ivotno i to sene ponavqa. Monah ostavqajuæi Łin i skvrneæi se u svetu, ipak nemo¾e uni„titi vezu koja ga svezuje za wegov, mona„ki ¾ivot. Igu-man manastira kad ga oblaŁi i kad mu kosu seŁe po mona„kom

MONA'TVO I NARU'AVAWE MONA'KIH ZAVETA X X X V

X X X V I SVETI KNEZ LAZAR

obiŁaju, ponovo primajuæi ga à æuti, jer tu nema svete tajne, veæ sesamo obnavqaju spoqni znaci mona„tva.

„...A doŁim mona„ko ¾ivqewe predstavqa nam ¾ivot kajawa,mi odobravamo onome, koji mu se iskreno odaje; niti mu ikakavpreða„wi postupak mo¾e zaprijeŁiti, da ispuni svoju namje-ru.“ (43. kanon Trul. Sab.)

Svakome hri„æaninu je dopu„teno da poðe putem mona„kim ida stupi u manastir, bez obzira na ranije postupke. Jer je mona„ki¾ivot, ¾ivot stalnog kajawa.

Ako je tako sa onim, koji tek treba da da mona„ki zavet i daprimi blagodat, zar odbiti onoga, koji je veæ vezan svetom vezommona„tva, pa u trenutku se pokolebao i ostavio Łin, pa se pokajao i¾eli natrag, zar dakle takvoga odbiti od puta kajawa, za koji je ion-ako ranije bio vezan? To bi znaŁilo da je monah u stawu da, ostaviv„iŁin, raskine ujedno svetu vezu, koja ga vezuje za put djeviŁanstva!

¨etrnaesto pravilo Svetoga Nikifora Ispovednika se odno-si na monaha, koji je u jednom vremenu ostavio Łin, pa se posle samk istome Łinu ¾eli vratiti. DrugaŁije je Crkva gledala na one mo-nahe, koji su ostavqali Łin, gazili na svaki naŁin date zavete idobijeno posveæewe, i vi„e se manastiru nisu hteli vratiti. Polo-¾aj ovih qudi se nije mewao u smislu osude ili boqe reæi ocenewihovog dela. Jedino sa uŁvr„æivawem Crkve mewala se sankcijaza wihova dela.

„Ako koji kaluðer napusti sveti Łin i bude jeo mesa i ¾enuuzme, pak neæe da se povrati, takvoga treba podvrgnuti anate-mi, te na silu ga opet obuæi u kaluðersko odijelo i zatvoritiga u manastiru.“ (35. pravilo Nikifora Isp.)

Ovo pravilo se odnosi na monaha, koji sasvim napusti svetimona„ki Łin, koji, dakle, i mesa jede, i op„ti sa ¾enom, i ode bes-povratno iz manastira. Pravilo takvoga predaje anatemi. U ovomono stoji u saglasju sa navedenim 7. kanonom IV Vas. Sab. koje anate-mi„e monahe koji bespovratno odu iz manastira i mona„ki podvigzamene svetovnom slu¾bom. Pravilo pored anateme, nala¾e da sedotiŁni, koji ne ¾eli da se povrati svome Łinu, na silu (upor. nave-deni Justinijanov zakon) obuŁe u kaluðersko odelo i zatvori u ma-nastiru. Za„to je ovo Svetiteq odredio, ako je dotiŁni veæ anate-misan? Anatemisan Łovek je izbaŁen iz Crkve za sva vremena, iosim toga on je i proklet, dakle, stran svima (v. Jovan ZlatoustiHomel. XVI in epist. ad Romanos). Takav ne mo¾e biti monah, ali mu sesilom oblaŁi mona„ko odelo, da bi se pokazalo da ga i u propastianateme, Łak i tu, prate zaveti, koje je dao. Zadr¾avawe dotiŁnogau manastiru ima taj smisao, „to se na taj naŁin spreŁava daqesabla¾wavawe naroda i „titi mona„ki Łin od omalova¾avawa.

Interesantno je pogledati 14. pravilo Vasilija Velikoga.

„Pitawe: O onima, koji se Bogu zavjetova„e, a potom nastojeda zavjet poni„te?Odgovor: Svakoga od onih, koji su dodu„e bili primqeni ubratstvo, ali su zatim obeæawe odbacili, treba smatrati Ło-vjekom, koji je sagrije„io protiv Boga, pred kojim je i za kogaje izjavio zavjetni savez. Ka¾e Sveto Pismo: „Ako ko protivBoga sagrije„i, ko æe onda za w moliti?“ Jer onaj, koji sebesamoga prinese Bogu, a zatim se odmetne u drugaŁiji ¾ivot, tajpostade svetogrdnik, jer sam sebe pokrade i odnese prinos danBogu. S pravom takvima vi„e ne treba otvarati vrata bratstva,pa Łak ni kad bi do„li da se sklone pod krov prilikom je-dnostavnog proputovawa. OŁitio je, naime, Apostolovo pravi-lo, koje nam zapovijeda da se povuŁemo od svakoga razuzdanika ida se s wim ne dru¾imo, kako bi se on obratio.“ (14. praviloOp„irnih mona„kih pravila Svetoga Vasilija Velikoga)

Pravilo odreðuje odnos odbeglog monaha, koji „nastoji da za-vjet poni„ti“ i bratstva, pred kojim se zavetovao, Łiji je Łlan bio,a Łiju zajednicu svetiwe naru„ava odbacujuæi zavet Bogu, ostavqa-juæi sasvim manastir i odmetawem u drugaŁiji ¾ivot. Takav Łovekse ne sme ni na koji naŁin pu„tati kroz vrata bratstva, jer je sve-togrdnik. Kao takav on je odluŁen od Crkve. Sve ovo pokazuje danikakav monah ne mo¾e poni„titi jednom vaqano dat mona„kizavet. Svetiteq na kraju upozorava na uzrok takvog odnosa odbe-glog monaha i dotiŁnog bratstva, a naime na reŁi Apostola (II Sol.3. 14.), iz kojih se vidi da je ciq ipak obraæewe odbeglog, dakle neradi se o anatemi, veæ o odluŁewu. Ovo se mo¾e proveriti upore-ðewem sa kanonima istoga Svetiteqa.

Videli smo da u pitawu ga¾ewa zaveta poslu„nosti, a od togada li monah iskazuje upornost u prestupu, ili se vraæa svom mana-stiru i podvigu, zavisi da li æe se wegov prestup smatrati zapu„ta-wem ili napu„tawem manastira. Od nastrojewa duha, „to se oŁi-tuje kroz upornost u prestupu, zavisi da li monah sasvim ru„izavet poslu„nosti, ili prestupom pokazuje da ga lo„e ispuwava.Da li je sa zavetom celomudrenosti drugaŁije? Sudeæi po navede-nim pravilima Svetih Nikifora Ispovednika (14. i 35.) i Vasi-lija Velikoga (14.) Sveti Oci su drugaŁije gledali na monahe kojibi zasnivali bludne zajednice sa ¾enama i svoj zavet smatrali niza „ta, a drugaŁije opet na one, koji su se zdru¾ili sa ¾enama, pa sepotom, poznajuæi la¾, dobrovoqno vraæali manastiru i podvigu.

„Koja se zavjetovala na djeviŁanstvo, pak je poru„ila svojeobeæawe, ima izvr„iti vrijeme pokajawa isto kao za prequbu,i to pri osobitom naŁinu ¾ivota. Ista stvar va¾i i u pogle-du onih, koji su obeæali da æe mona„ki ¾ivot provoditi, paksu pali.“ (60. kanon Vasilija Velikoga)

MONA'TVO I NARU'AVAWE MONA'KIH ZAVETA X X X V I I

X X X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

U Crkvi su postojale tzv. à svete djeve, tj. devojke, koje su predepiskopom polagale zavet djeviŁanstva, i koje su ¾ivele u zaje-dniŁkim domovima, „to ih je u mnogim kanonima, koji „tite zavjetdjeviŁanstva stavqalo pored monaha, iako one nisu bile monahiwe.U ovom (60.) kanonu, monah, koji u odnosu na svoj zavet padne, poŁi-niv„i blud, ka¾wava se kao i sveta djeva, koja bi bludom poru„ilasvoj zavet, a naime sa 15 godina odluŁewa (vreme kajawa za prequb-nike) i to opet à „pri osobitom naŁinu ¾ivota“, „to za monahesvakako znaŁi ¾ivot u manastirskom pokajawu.

No, odredba direktno ne govori o tome da li ona podrazumevamonaha koji je napustiv„i manastir uzeo ¾enu i s wom ¾ivi u tra-jnoj zajednici, ili podrazumeva onoga, koji se okliznuo bludnomvezom, ali je napu„ta i vraæa se u manastir, pokajawem pod vezusvoga zaveta celomudrenosti. Ako bi kanon kaznio monaha koji sene odvaja od bludoŁinstva sa 15 godina odluŁewa, posle kog vreme-na bi se isti udostojio svetog op„tewa meðu mirjanima, time bipriznao da on mo¾e svojim Łinom da razvrgne vezu koja ga ve¾e zadate zavete, i obesmislio sve kvalifikacije dotiŁnoga u 14. prav-ilu istoga Svetiteqa. Stoga kanon i pomiwe „osobit naŁin ¾iv-ota“ pri kome se izvr„ava vreme pokajawa. Time kanon govori da seodnosi na onoga, koji se vraæa mona„kom ¾ivotu. Monah koji se nevraæa manastiru i u¾iva plotski ¾ivot, stoji izvan ovoga kanona,odn. takav je odluŁen od Crkve. Makar monah i odbegao u blud za sav¾ivot, on ostaje vezan zavetom.

„Djevojka, koja je sebe Gospodu Bogu posvetila, a isto i kojipripadaju kaluðerstvu, ne smiju stupati u brak. A koji se utome zateku, neka budu odluŁeni. Nareðujemo u ostalom, da me-sni episkop ima vlast pokazati i Łovekoqubqe prema takvi-ma.“ (16. kanon IV Vas. Sab.)

Prvi stav ovog kanona odnosi se upravo na monahe na koje sene odnosi prethodno navedeni, tj. na one koji stupaju u zajednice sa¾enama, „to spoqa izgledaju kao i brak, te se ne vraæaju u mana-stir. Takvi su odluŁeni. Drugi stav kanona daje pravo mesnom epi-skopu (onom Łiji je manastir iz koga je monah odbegao) da postupibla¾e, ako se, i kada se dotiŁni vrate mona„kom ¾ivotu. Kolikobla¾e? Vraæawe istih mona„kom ¾ivotu svrstava ih u odredbu 60.kanona Vasilija Velikoga, ali kanon (16.) izriŁito ka¾e da epi-skop ima vlast da poka¾e Łovekoqubqe, Łime je episkop slobodanda oceni sve okolnosti i prineseni plod pokajawa. Ovde je poka-jawe u odnosu prema episkopskoj vlasti! Dakle, episkop je slobodanu odmeravawu svoga Łovekoqubqa. OdluŁewe iz prvog stava pot-puno Łuva mona„ki zavet i vezu monaha za mona„ki ¾ivot. Drugistav samo jo„ vi„e potvrðuje tu vezu kao do¾ivotnu.

U tom smislu 16. kanon IV Vas. Sab. postavqen je tako da ohra-bri odbeglog monaha da se vrati mona„kom ¾ivotu.

„Monah, koji je zateŁen u bludoŁinstvu, ili, koji je uzeo ¾enuradi braŁnoga opæewa i su¾ivqewa, neka podlegne kaznamaustanovqenim po pravilima ustanovqenim za bludoŁince.“(44. kanon Trul. Sab.)

U odnosu na ranije kanone i pravila, ovaj kanon predstavqanovinu, i da bi se ispravno shvatio, treba ga dovesti u vezu sadrugim kanonima. Novina je u tome, „to on obuhvata i onog monaha,koji je „zateŁen u bludoŁinstvu“, koji dakle nema zasnovanu zajed-nicu „braŁnoga“ opæewa sa ¾enom, te mo¾da i i nije fiziŁki odbe-gao iz manastira, kao i onog, koji jeste odbegao i „uzeo ¾enu radibraŁnoga opæewa i su¾ivqewa“. Ovako „iroko postavqen, kanonobuhvata sve naŁine na koje monah mo¾e pogaziti zavet devstveno-sti. I sve kategorije monaha-bludnika jednako ka¾wava à kao imirjane-bludnike, sa sedam godina odluŁewa. Reklo bi se da kanonzanemaruje mona„ke zavete. Meðutim, Oci Trulskoga Sabora suimali u vidu ne„to drugo.

Onaj monah, koji odbegne iz manastira i zasnuje zajednicu sa¾enom, najŁe„æe se vi„e nikada ne vraæa manastiru i vezi koja gave¾e za mona„ki podvig. Takav monah je za sve vreme svoga otpad-ni„tva odluŁen prema 16. kanonu IV Vas. Sab., a ako se povratiposle nekog vremena manastiru, episkop ga mo¾e prema svojoj uvi-ðavnosti da primi u crkvenu zajednicu nakon izdr¾ane nalo¾eneepitimije. Isti monah æe po 44. kanonu Trul. Sab. biti odluŁen nasedam godina, ali od trenutka iskrenog povratka manastiru. Ovo seoslawa na odredbu 60. kanona Vasilija Velikog, ali se jo„ vi„eoslawa na 84. kanon istoga Svetiteqa.

„...ako se neki te„ko odbijaju od svojih obiŁaja i radiji su daslu¾e tjelesnim nasladama, nego Gospodu, i neæe da upravesvoj ¾ivot po jevanðequ, s takvima mi nikakvog opæeg posla nemo¾emo imati...“ (84. kanon Vasilija Velikoga)

Svetiteq u uvodu ovoj odredbi napomiwe da je svrha crkvenihodluŁewa u tome, da se poka¾u plodovi pokajawa, a o tome se uCrkvi ne sudi po proteku vremena. Dok se ne poka¾u plodovi poka-jawa, Łovek ostaje odluŁen, bez obzira na vreme koje mu je nalo¾eno.Ako je monahu te„ko da se odvoji od svog bludoŁinog ¾ivota i da sevrati svome savezu mona„tva sa Bogom, pa i daqe slu¾i telesnimnasladama, takvome se vreme provedeno u upornom bludoŁinstvu nemo¾e raŁunati u vreme kajawa.

Stoga i 60. kanon Vasilija Velikoga istiŁe da izvr„ewe vre-mena pokajawa ima biti pri osobitom tj. mona„kom naŁinu ¾ivota.

Dakle, monah, koji se do samrtnog Łasa ne odriŁe bluda i na-stoji da poni„ti svoj zavet, ostaje odluŁen, Łak i po 44. kanonuTrul. Sab., ali ako se jednom iskreno povrati manastiru, mora daizvr„i vreme pokajawa u trajawu od sedam godina. A zavisno od

MONA'TVO I NARU'AVAWE MONA'KIH ZAVETA X X X I X

X L SVETI KNEZ LAZAR

usrða mo¾e mu episkop i to vreme skratiti, po 74. kanonu VasilijaVelikoga:

„...u takvome sluŁaju onaj, kome je po Łovekoqubqu Bo¾ijempovjereno drije„iti i vezivati, ako bude Łovekoqubivijiprema osobi, kod koje vidi da se osobitim naŁinom kaje za gri-jeh i skrati joj vrijeme kazne, neæe zato biti osuðen...“(74. kanon Vasilija Velikoga)

Samo po sebi je jasno da monah, koji je „zatoŁen u bludoŁin-stvu“ ako je ostao u manastiru, iako je nominalno ka¾wen kao ionaj, koji je odbegao, lak„e nalazi put do pokajawa. Su„tina 44. ka-nona Trul. Sab. je u tome da upornost k bludoŁinstvu i bludoŁinojvezi, koju monah poka¾e, zapravo, upravqa odluŁewem monaha.

Kako je 44. kanon Trul. Sab. donet posle 16. kanona IV Vas.Sab. i 60. kanona Vasilija Velikoga, to bi se on trebao primewi-vati. Meðutim, kako su sve ove odredbe done„ene povodom razli-Łitih situacija raslabqenosti Crkve i mona„tva, to mislimo da jeslobodno episkopu da po svojoj uviðavnosti primeni onu odredbu,koja æe najvi„e odgovarati trenutnom stawu Crkve i mona„tva, ada pri tom ne povredi 44. kanon Trul. Sab. ... Ovo tim pre „to sukanoni saglasni u su„tini osude, povreda mona„koga Łina, iwegove za„tite.

Z A K Q U ¨ A K

Dve smo osobine mona„koga Łina i dva zaveta monaha pre-gledali. Poslu„nost i devstvenost. Poslu„nost, u onom aspektu,koji se ogleda u istrajnom prebivawu u svom manastiru, u ti„ini, upostu i molitvi. Devstvenost, kao carsku krunu, ogledali smo sasvih strana, a najvi„e sa one strane, sa koje je ðavo kvari zasni-vawem trajne veze su¾ivqewa monaha i kakve ¾enskiwe meðu mir-janima. Ono „to smo prona„li kao zajedniŁko ovim zavetima, upra-vo prestupima istih, i „to je bio razlog da te zavete pregledamozajedno, jeste Łiwenica da se prestupi istih mahom izvode odbe-gavawem monaha meðu mirjane, „to svakako izaziva omalova¾avawesvetog mona„koga Łina, pa i same svete Crkve Hristove.

Voqa i zaveti Łoveka polo¾eni su pred Crkvom. U Crkvi Bogsvetom tajnom mona„koga postriga Łoveka ustrojava, osveæuje ga itelom i du„om kao monaha. Ovaj savez se pola¾e u Crkvu na Łuvawe,i zaista, mno„tvom kanona Crkva ga Łuva prema pravilu: „'to jeBog sastavio Łovjek da ne rastavqa“ (Matej 19. 6.)

I zaista, monah, niti ikakav Łovek, ne mo¾e rastaviti vezukoja ga vezuje za manastir i podvig. Monah mo¾e odbeæi i mirjaniga mogu primiti, ali zbog veze, svi su odluŁeni. Premda je to tako

od starine, i danas, kao i u davna vremena, vidimo da se neki trudeda doka¾u suprotno, tj. da monahe odbegle, koji mesa jedu, i ¾enuuzimaju, i zapo„qavaju se, ili se bave Łim god svetovwaŁkim, datakve, dakle, iako su svetogrdnici i bludoŁinci, treba primiti umirjansko op„tewe, da bi se izbegla sablazan meðu mirjanima.

„BludoŁinstva lica, koja su u kanon uvr„tena, ne treba sma-trati za brakove, nego treba svakim naŁinom raskinuti wi-hovu svezu, jer æe ovo biti korisno i radi utvrðivawa Crkve,i neæe se time dati prilika jereticima protivu nas, kao da mipopu„tawem u grijehu koga sebi privlaŁimo.“ (6. kanon Vasi-lija Velikoga)

Lica uvr„tena u kanon, u smislu ovog kanona, jesu sva onalica, koja su, zbog osobitog polo¾aja u Crkvi, li„ena braŁnog¾ivota. Ovde spadaju i monasi. Brakove, koje bi monasi sklopili sa¾enskiwem, Crkva naziva bludoŁinstvima, i odreðuje da se te svezemoraju na svaki naŁin raskinuti. Crkva ne sme da popusti u grehu,jer to ne vodi wenom jaŁawu, nego naprotiv, vodi wenom slabqewu.Sablazan, zbog popu„tawa u grehu, te priznavawa bludoŁinstavamonaha za brakove, se „iri jo„ daqe, nego sablazan kad se monahkoji poku„a da poni„ti svoj Łin odluŁi po kanonima.

„Mi ne znamo za nikakve objete qudi, osim sluŁaja, kad se kojiubroje u Łin monaha, i u pogledu takovih po sebi se veæ razu-mije, da primaju bezbraŁje. U ostalom, i u pogledu ovih cijen-im, da treba prethodno nastojati, da budu ispitani i da se odwih dobije jasan objet; pak ako se poslije predadu rasputnom istrasnom ¾ivotu, neka se podvrgnu kazni jednakoj sa blud-nicima.“ (19. kanon Vasilija Velikoga)

Mona„kome Łinu po sebi se veæ razumije da odgovara bezbra-Łje, bilo da je Łovjek dao zavet ili ne (u starini ovaj zavet se nijeobavezno polagao). Poku„aj sklapawa braka monaha Svetiteq na-ziva predavawem rasputnom i strasnom ¾ivotu, a sami taj brak, nesmatra brakom, nego bludoŁinom svezom, koju treba svakim naŁinomrazvrgnuti.

ReŁi à ako se poslije predadu raspusnom i strasnom ¾ivotu,ne iscrpquju svoje znaŁewe samo u poku„aju monaha da zasnuje brak,nego i u zasnivawu tzv. graðanskog braka (konkubinata), i u zasni-vawu faktiŁke zajednice su¾ivqewa sa ¾enom.

„...i koji pripadaju mona„kome Łinu, ne smiju stupati ubrak...“ (16. kanon IV Vas. Sab.)

Mona„ki Łin je apsolutna smetwa sklapawu braka, koja brakneminovno ru„i. A sve„tenik koji bi svesno sklopio brak monahai ene, bio bi svrgnut (53. pravilo nomokanona pri trebniku). A

MONA'TVO I NARU'AVAWE MONA'KIH ZAVETA X L I

X L I I SVETI KNEZ LAZAR

veza monaha i ¾ene morala bi se svakim naŁinom razvræi (v. 6. ka-non Vasilija Velikoga) i monah vratiti svom mona„kom ¾ivotu (60).

Dr¾avni Zakon ne predviða mona„ki Łin kao braŁnu smetwu,pa monah mo¾e, o sablazni, sklopiti graðanski brak. O ovoj vrstiveze Svetiteq ka¾e:

„Blud nije brak, pak ni poŁetak braka; zato, ako je moguæe, ne-ka se razluŁe oni, koji su se kroz blud sastavili, i to bi bilonajboqe. Ali ako oni na svaki naŁin hoæe da zajedno ¾ive,neka se podvrgnu kazni za blud, a neka se veæ ne dijele, da se„to gore ne dogodi.“ (26. kanon Vasilija Velikoga)Crkva ne dozvoqava monahu graðanski brak. Ovaj (26) kanon ne

podrazumeva monaha kao onoga „koji se kroz blud sastavio“ tj. gra-ðanskim brakom. Jer, kanon odreðuje za sluŁaj sna¾no izra¾ene ¾e-qe za zajedniŁkim ¾ivotom, da dotiŁni mogu i ostati zajedno, sklo-piv„i brak, uz kaznu za blud, ili i bez braka, ali odluŁeni kaznomza blud, dok god su u bludu (upor. 84. kanon Vasilija Velikoga).

Pregledana pravila o mona„kom Łinu ovu moguænost (brak)iskquŁuju. Monah se mora vratiti mona„kom ¾ivotu.

Po sebi to va¾i i za faktiŁku vezu monaha i ¾ene.Vidimo snagu veze monaha za manastir, za mona„ki zavet i

postrig. U svakoj situaciji se ta vezanost ispoqava. Valsamon utumaŁewu 5. kanona IX Pom. Sab. svemu prila¾e i ovo. Za vremeisku„eni„tva dotiŁni ima nositi svetovwaŁke haqine (v. 80.pravilo pri Vel. trebniku). Ako je neki isku„enih obukao na sebe,ma kako bilo, (dakle i samovoqno, fi. K.), crno odelo i ¾ivi kaokaluðeri, ne smije vi„e povratiti se meðu svjetovwake (premdajo„ nije monah fi. K. ), nego silom mora biti prinuðen da primipostrig. Ovo je uva¾eno od Crkve (At. Sint. II 665.)

Episkop, koji bi protiv kanona, i prezrev„i Łast mona„kogaŁina, ostavio odbeglog monaha meðu mirjanima i kao takvoga pri-mio u op„tewe svetih tajni, potpao bi osudi 4. kanona IX Pom Sab.kao onaj koji primi odbegle monahe. Episkop mo¾e po svojoj voqipreme„tati monahe, ali odbegle ne sme u bezakowu podr¾avati.Naprotiv, on kao onaj, koji vodi nadzor nad svim svojim manasti-rima (4. kanon IV Vas. Sab.) zna da „to 3. kanon IX Pom. Sab. govoripredstojniku manastira, isto govori i wemu:

„...Ako dakle koji predstojnik manastira ne bude htio sanajvi„om marqivo„æu tra¾iti potŁiwene mu monahe, kadapobjegnu, ili ne primi ih, kad se naðu, i ne uzme na sebe truda,da zgodnim i prilagoðenim padu lijekom uspostavi i uŁvrstiono, „to je oboqelo, à Sveti Sabor nareðuje, da se takovi pod-vrgne odluŁewu...“ (3. kanon IX Pom. Sab.)Monah se ne sme vraæati meðu svetovwake.

fieqko Kotoranin

ANTI¨KI IZVE'TAJI OE S E N I M A

(nastavak)

IV, 3. JOSIF FLAVIJE, JUDEJSKE STARINE(’IIoouuddaaiikk¬¬ ’AArrccaaiioolloogg99aa) (Antiquitatum ludaicorum) III § 171‡173; XIII § 288‡298; XIII § 307‡313; 398‡415; 422;

XV, I, § 1‡4; 365‡389; XVII, IV, § 32‡45; XVII, 3 §345‡348; XVIII, 1 § 11‡25; XX, 9, 1 § 197‡203 17

ESENI U PERIODU VLASTI JOVANA HIRKANA (134à104. GODINE PRE HRISTA)

Antiquitatum ludaicorum XIII § 171‡173

⁄ 171 U to vreme su kod Judeja postojale tri sekte koje surazliŁito sudile o qudskim stvarima. Prvi od wih su fariseji,drugi, sadukeji, a treæi su se zvali eseni.

⁄ 172 A fariseji su uŁili da je ne„to, ali ne sve, delo sudbine,ne„to zavisi samo od sebe i da se de„ava, ili da izostaje. Stav ese-na je da je sudbina vladarka svega, i da se Łoveku ni„ta ne de„ava„to ne odgovara wenom sudu.

⁄ 173 Sadukeji odbacuju sudbinu, sa mi„qewem da ono „to po-stoji da se ne de„ava na osnovu wenih odredbi, nego da od nas samihsve zavisi, da smo sami mi uzroŁnik sreæe ili nesreæe koje primamoodgovarajuæi na„oj gluposti. O ovima (sektama) u uvodnom obave-„tewu pisao sam u drugoj kwizi judejske istorije.18

BIBLIJSKA TEOLOGIJA

17 J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum, hgg. B. Niese, III, Berlin 1962.18 Up. Bellum II, 8 (= § 117‡161).

X L I V SVETI KNEZ LAZAR

Antiquitatum ludaicorum XIII § 288‡313

⁄ 288 No, da se ponovo vratimo Hirkanu, jer je wegova sreæaizazvala zavist Judeja i posebno su protiv wega bili fariseji, kojisu, kao „to sam gore spomenuo, bili jedna judejska sekta. Oni su kodnaroda bili veoma ugledni, tako da su uvek nalazili poverewe, ta-koðe ako imaju ne„to protiv cara ili prvosve„tenika.

⁄ 289 Hirkan je bio wihov uŁenik i na poŁetku od wih veomacewen. Jednom ih je pozvao na obed i poslu¾io sjajno i kada ih jevideo zadovoqne, on im reŁe da oni svakako znaju da on ¾eli delatipravedno i da Łini sve „to je Bogu ugodno, kao „to to i farisejiuŁe.

⁄ 290 On ih, dakle, moli da, u sluŁaju da ga vide da gre„i iodstupa od pravoga puta, opomenu na pokajawe i dobro. A oni potvr-ðivahu sve wegove vrline, i hvaqahu ga, Łemu se on veoma radova„e.

⁄ 291 Samo jedan od gostiju sa imenom Eleazar, rðav i prkosanŁovek, reŁe: „Kako ti ¾eli„ Łuti istinu, onda pazi na moje reŁi:Ako ¾eli„ biti pravedan, onda se odreci prvosve„teniŁkog do-stojanstva i zadovoqi se time da bude„ voða naroda“.

⁄ 292 A kada je Hirkan ¾eleo da zna razlog za„to on treba dase odrekne prvosve„teniŁkog dostojanstva, Eleazar odgovori: „Jermi Łujemo od na„ih starih da je tvoja majka za vreme vlade AntiohaEpifana bila u zarobqeni„tvu“. Ova tvrdwa je bila la¾na, zbogŁega su Hirkan, (a) i svi fariseji o„tro istupili protiv Eleazara.

⁄ 293 A bio je u sadukejskoj sekti, koji su bili suprotnih po-gleda nego fariseji, neki Jonatis, Hirkanov stari prijateq, i kojimu se (= Eleazaru) suprotstavi da je Eleazar sa svojim ru¾ewemgovorio u ime svih fariseja. To æe odmah biti jasno, ako ih on upi-ta, kakvu je kaznu zaslu¾io Eleazar za svoju tvrdwu.

⁄ 294 A kada je Hirkan pitao fariseje, kakvu je kaznu zaslu-¾io Eleazar, i kada im je objasnio da je uveren da oni nemaju ni„tasa ovom tvrdwom, i na osnovu toga da æe Eleazar veæ zadobitizaslu¾enu kaznu, oni mu odgovori„e da on treba biti zatvoren iokovan. Hula im se, naime, nije Łinila da zaslu¾uje smrt, po„to sufariseji bili blagi pri ka¾wavawu.

⁄ 295 A na ovo se (Hirkan) naquti, jer je zaista verovao da jeŁovek istupio sa svojom tvrdwom u wihovo ime.

⁄ 296 Jonatis tada pokrenu svoje (s = sadukeje) da ga razdra¾e,i doprinese zaista tome da se Hirkan prikquŁio sadukejima, odstu-pio od fariseja, i ne samo da do posledwe ukinu u narodu (farise-jske) zapovesti, nego da æe kazniti one koji ih se pridr¾avaju.

⁄ 297 Zbog toga se usmeri gwev naroda protiv wega i wegovihsinova, kao „to æu odmah pobli¾e navesti. Za sada ¾elim samoprimetiti da su fariseji kod naroda kroz usmeno predawe saŁuvalimnoge zapovesti koje se ne nalaze u Mojsijevom Zakonu. Ove zapove-

sti odbacuje sadukejska sekta, i tvrdi da je od va¾ewa samo ono „tostoji napisano, dok usmeno predawe otaca nema (snagu) va¾nosti.

⁄ 298 O ovome su se Łesto dogaðali o„tri sukobi, pri Łemu susadukeje podr¾avali samo bogati, a fariseje, masa naroda. Pobli-¾e o ovim dvema sektama, kao i o treæoj, esenskoj, nalazi se u drugojkwizi moga dela „O judejskom ratu“.

PERIOD VLASTI ARISTAVULA I (104à103. godinepre Hrista)

J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum XIII § 307‡313

⁄ 307 Aristovul dozvoli da bude razdra¾en kroz ovo potajnopawkawe, kao i sa mr¾wom. Ali da kod svoga brata ne pobudi su-mwu, i da se istovremeno pobrine za svoju sopstvenu sigurnost, ondade da se wegova telesna stra¾a skloni u tamnim podzemnim pro-storijama tvrðave Antonije u kojoj je on le¾ao bolestan, i zapove-di da nikome nenaoru¾anom ne Łine ni„ta na¾ao, a da sasekuAntigona, ako stupi naoru¾an.

⁄ 308 Istovremeno posla po Antigona, i pozva ga da doðe ne-naoru¾an. A carica i oni koji su mrzeli Antigona nagovori„e po-slanike da ka¾u upravo suprotno, i javi„e da je Aristovul Łuo daje wegov brat nabavio novo oru¾je i novo ratno odelo, i da ga stogamoli da ga ¾eli videti sa oru¾jem.

⁄ 309 Antigon ni iz daleka nije pomi„qao na lukavost i pa-kost, nego je bio zanesen u naklonost svoga brata, krenu u punomratnom sjaju k Aristovulu, da mu isto poka¾e. A kada je stigao dotakozvane kule Straton, u kome se nalazi veoma mraŁan hodnik,smaŁe ga telesna garda.

⁄ 310 Wegova smrt jasno pokaza da nema veæeg nasiqa od zavi-sti i klevete, i da ni„ta nije u stawu blagonaklonost i prirodnupoverqivost brzo razoriti kao ove strasti.

⁄ 311 Pri ovome se najvi„e mora diviti jednom Judejcu iz ese-nske sekte, Łija su se proroŁanstva uvek ispuwavala. Kada je ovajvideo Antigona da ide u hram, povika u dru„tvu svojih prijateqa idrugova koji su kod wega ¾eleli izuŁiti umetnost prorokovawa.

⁄ 312 Da bi za wega bilo boqe da je umro, po„to je prorokovaone„to pogre„no jer je Antigon jo„ ¾iv, za koga je on prorokovaoda æe umreti kod kule Straton, a on ga sada vidi da prolazi pokraj,iako je kula Straton udaqena „est stotina stadija, a veliki deodana je veæ pro„ao. On sada ide u opasnost da je objavio pogre„noproroŁanstvo.

⁄ 313 Dok je on tako govorio i Łudio se, bi mu javqeno da jeAntigon poginuo u podzemnom prostoru koji se takoðe naziva kula

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA X L V

X L V I SVETI KNEZ LAZAR

Straton kao i (ona) na morskoj obali na „est stotina stadija, u Ke-sariji. To je predskazaŁa dovelo u zabunu.

SPOMEN ESENA U PERIODU VLASTIALEKSANDRA JANEJA (103à76. godine pre Hrista)

J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum XIII § 398‡415

⁄ 398 Kasnije upade Aleksandar zbog pijanstva u bolest, i bitri godine dugo muŁen, a da zbog toga nije zapustio ratove, dok ko-naŁno nije podlegao naporima i umro u gerasimskim planinama priopsadi tvrðave Ragave, sa one strane Jordana.

⁄ 399 Kada je carica videla da se on bli¾i smrti, i da nemanade na wegovo ozdravqewe, plaka„e i jauka„e i tu¾a„e za svojomdecom, jer æe oni uskoro biti napu„teni. Tada ona reŁe Aleksan-dru: „Kome æe„ poveriti mene i moju decu, jer ti zna„ kako senarod tako mnogo protiv tebe bunio“.

⁄ 400 A on je nagovori da sledi wegov savet, da sa wegovom de-com Łuva carsko dostojanstvo i da zataje wegovu smrt dok ne osvojeto mesto (= utvrðewe).

⁄ 401 Posle toga ona treba da krene u veliŁanstvenoj litijikao pobednica u Jerusalim i da farisejima ustupi bilo kakvo pra-vo. Oni æe je tada radi (wihovog) odlikovawa pribli¾iti narodu,jer oni imaju veliki uticaj na Judejce i mogu wenim neprijateqimananeti znaŁajnu „tetu, a wenim prijateqima, naprotiv, velikuprednost.

⁄ 402 Jer narod slu„a na sve wihove reŁi koje oni iz mr¾wena nekoga usmere. A on se sam kod naroda naŁinio nevoqenim jer sebio postavio gordo.

⁄ 403 „A kada ti“, dodao je on, „bude„ stigla u Jerusalim, pozo-vi velika„e, poka¾i im moje telo i daj im dozvolu da Łine sa mnompo (svom) nahoðewu, a to mogu jer su tako mnogo trpeli od mene, daiz ogorŁewa ne sahrane moje telo, ili da u svom besu naŁine nekudrugu porugu. No, ti im tada obeæaj da pri vladawu neæe„ Łinitini„ta bez wihove saglasnosti.

⁄ 404 Kad im bude„ tako kazala, oni æe mi prirediti dosto-janstvenu sahranu, kakvu bi mi (i) ti priredila, jer oni tada, sa do-zvolom da sa mojim telom mogu naŁiniti sramotu, to neæe uŁiniti.Na taj naŁin æe„ sa sigurno„æu moæi vladati“.

Nakon „to je svojoj supruzi dao ove opomene, umre Aleksandarposle dvadeset sedam godina vladavine, u starosti od Łetrdeset de-vet godina.

⁄ 405 Kada je utvrðewe palo, okrenu se Aleksandra u svemu fa-risejima, shodno savetima svoga supruga, predade im telo, kao i vla-

du, uti„a kroz to gwev protiv Aleksandra, uŁini ih zadovoqnimai prijateqima.

⁄ 406 Oni odmah odo„e u narod, sakupi„e ga, hvali„e Alek-sandrova dela, ¾aqahu da su u wemu izgubili jednoga pravednogacara i uŁini„e poboq„awa kroz ove pohvale, te ga je narod Łesti-to o¾alio. Stoga je bio veliŁanstvenije sahrawen nego i jedan odranijih careva.

⁄ 407 Iako je Aleksandar iza sebe ostavio dva sina, Hirkana iAristovula, carsko dostojanstvo je pre„lo na caricu, shodno te-stamentu. Uostalom, Hirkan nije bio sklon voðewu dr¾avnih po-slova i vi„e je te¾io udobnom ¾ivotu, dok se mlaði Aristovulpokazao odluŁnim i odva¾nim. A Aleksandra odmah zadobi povere-we naroda, jer je propuste umrlog supruga javno osudila.

⁄ 408 Za prvosve„tenika, Aleksandra imenova Hirkana, prvo,stoga „to je stariji i, drugo, „to je bio privr¾en opu„tenom ¾i-votu. Uostalom, ona sve predade farisejima, pozva narod da ihslu„a i povrati sve obiŁaje koje su imali od svojih predaka koje jeukinuo wen svekar (Jovan) Hirkan.

⁄ 409 Tada je carica imala samo ime pri vlasti, dok su, ustvarnosti, fariseji vladali. Jer oni pozva„e natrag prognane, pu-sti„e zatoŁenike, i uop„te se ne razlikova„e od stvarnih vlasto-dr¾aca. Ipak je carica imala brigu za vlast, stvori veliku plaæe-niŁku vojsku, poveæa wenu moæ, tako da okolne vladare natera ustrah, i od wih uze taoce.

⁄ 410 Tako se zemqa nalazila u miru, sa jednim izuzetkom,fariseja. Jer oni navaqivahu na caricu da im dozvoli da mogu da sepogube Aleksandrovi savetodavci za ubistvo osam stotina (pobu-wenika).19 Oni poŁe„e sa nekim

⁄ 411 Diogenom i dado„e da se jedan za drugim ubijaju, dok sevelika„i ne sakupi„e u carskom dvoru da se istovremeno susretnusa Aristovulom i sa caricom. Naime, Aristovul je bio veoma neza-dovoqan zbog pogubqenih i jasno stavi na znawe da æe zapoveditiuzdr¾awe od postupaka svoje majke. Oni, dakle, zamoli„e caricu daih ne vidi kao opasnost, i da im radi toga, kao odanima i poslu-„nima, dodeli visoka odlikovawa.

⁄ 412 I da im, dakle, ne porobi sve nade, kada dozvoli da onikoji su na bojnom poqu neprijatequ pru¾ili sna¾an otpor, kodsvojih kuæa budu poklani kao ¾ivotiwe.

⁄ 413 A ako je wenim protivnicima dovoqan broj veæ pobi-jenih, oni bi veæ hteli one (pobijene) mirno da prihvate (mada) kaoru¾nu sliku, iz po„tovawa prema vladarskom domu. A ako isti bu-du istrajavali na svome neprijateqstvu, onda oni usrdno mole zarazre„ewe sa svojih du¾nosti.

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA X L V I I

19 Up. Antt. XIII § 372‡373; Bellum I § 88‡89.

X L V I I I SVETI KNEZ LAZAR

⁄ 414 Jer oni nisu mi„qewa da svoje spasewe ostvare protivvoqe carice, i vi„e vole svoj ¾ivot ostaviti u carskom dvoru, akone mogu dobiti pomilovawe. Osim toga, za wih same biæe sramotno,kao i za samu caricu, ako budu izbaŁeni i preuzeti od neprijateqawenog mu¾a. A Areta, vladar Arabqana, i ostali vladari bi tosvakako veoma rado iskoristili da pridobiju mnoge qude Łijaimena su im ranije ulivala strah.

⁄ 415 Ako posledwe ne ¾eli dozvoliti i farisejima pre-pustiti uticaj, onda da im stavi na raspolagawe da oni sami (= tj.fariseji) budu poslani u utvrðewa. Jer ako se nekada bude za Alek-sandrovu kuæu prikaŁivalo prokletstvo, onda bi se radije zadovo-qili time da (sada) zadobiju ni¾e du¾nosti.

J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum XIII, § 422

⁄ 422 Kada je nakratko posle toga carica te„ko obolela, Ari-stovul je verovao da je ulovio povoqnu priliku da on preuzmevlast, i stoga krenu noæu iz grada sa jednim jedinim slugom daposeti utvrðewa, gde je wegov otac imao prijateqe. A on je veæ dugobio nezadovoqan vladavinom svoje majke. A sada se jo„ brinuo da æese u sluŁaju wene smrti ceo narod naæi pod vla„æu fariseja.

ESENI U PERIODU VLASTI IRODA VELIKOG (37à4. godine pre Hrista)

J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum XV, I § 1‡4;365‡389

⁄ 1 Kako su Sosios i Irod uzeli Jerusalim, i Antigona naŁi-nili zarobqenikom, izvestio sam u prethodnoj kwizi. Sada pak¾elim da pobli¾e obavestim o okolnostima ovih dogaðaja.

⁄ 2 Nakon „to je Irod zadobio vlast nad celom Judejom, pohva-li on sve graðane koji su stali na wegovu stranu, dok je one koji supripadali stranci wegovih protivnika svakodnevno muŁio izlostavqao.

⁄ 3 Sa posebnom poŁa„æu su kod wega bili farisej Polion iwegov uŁenik Samej, jer su oni pri opsadi Jerusalima dali savetsvojim sugraðanima da puste Iroda u grad.

⁄ 4 Takoðe je sam Polio predskazao, prebacujuæi nekad Irodui sudijama, koji je bio optu¾en za prestup dostojan smrti, kome suoni (zatim) poklonili ¾ivot, da æe svi biti ka¾weni za to pred-

skazawe koje se sa Bo¾ijom saglasno„æu tokom vremena takoðeispunilo.

⁄ 365 Tada oprosti Irod svojim podanicima takoðe treæinudanka, navodno da im pru¾i moguænost da se oporave posle dugeneplodnosti zemqe, a u stvarnosti, da obezbedi wihovu naklonost.Jer oni su bili veoma nezadovoqni zbog wegovih poduhvata, krozkoje su vera i obiŁaji pretili da budu sahraweni, i ceo narodpriŁa„e sa ogorŁewem i uzbuðewem.

⁄ 366 A on je kroz to tra¾io da osujeti pobunu, da oduzme svo-jim podanicima svaku priliku, i da ih ve¾e za svakodnevne poslove.Takoðe, on zabrani graðanima sva okupqawa, javna kao i tajna, i po-svuda postavi uhode. Ako bi neko bio otkriven kod prekr„aja, tadabi ga on strogo kaznio, i mnogi su bili javno ili tajno odvedeni utvrðavu Hirkaniju i tamo pogubqeni.

⁄ 367 Svuda u gradu, kao i na putevima, bili su odreðeni qudikoji su pratili sva okupqawa. Da, priŁa se da je sam car noæu,presvuŁen u odelo graðanina, odlazio u masu da Łuje mi„qewe naro-da o svojoj vladavini.

⁄ 368 Ko bi se protivio wegovim uredbama, bio bi progowenna sve moguæe naŁine. A ostali su Irodu stalno sa zakletvom Łuva-li vernost. Veæina wegovih podanika se pridr¾avala wegovih za-povesti, delom iz stvarne privr¾enosti wemu, delom iz straha.

⁄ 369 Ko je pak istrajavao u upornom otporu i nije se daoprisiliti, bio bi bez milosti uklowen.

⁄ 370 A kada je takoðe fariseja Poliona i Sameja, kao i mnogeod wegovih pristalica, ¾eleo naterati na zakletvu, oni su to odre-kli odluŁno. Ipak, on iz obzira prema Polionu ne nastupi protivwih kao protiv ostalih koji mu nisu hteli polo¾iti zakletvu.

⁄ 371 Takoðe od ove obaveze bejahu osloboðeni takozvani ese-ni, koji Łine sliŁnu grupu, kao kod Grka pitagorejci.

⁄ 372 Ipak, ja sam o istim drugde op„irno pisao. Ovde ne bibilo pogodno da se govori o tome, za„to je Irod esenima dozvoliojednu takvu neuobiŁajenu povlasticu, osobito „to iz tog proizila-zi „ta se uop„te o wima u ono vreme mislilo.

⁄ 373 Neki esen, sa imenom Menej (Menahim), koji je zbog savr-„enog naŁina ¾ivota bio po„tovan, i od Boga obdaren da pred-skazuje buduænost, pogleda jednog dana Iroda kad je ovaj jo„ biodeŁak, i reŁe mu da æe postati carem Judejaca.

⁄ 374 A on (Irod) je bio mi„qewa da ga Menej ili ne poznaje,ili da tera „alu sa wim, pa odgovori da je on ipak samo obiŁnog po-rekla. Menej se na to nasmeja, udari ga po ramenu i reŁe: „Ti æe„zaista postati car, i po„to te je Bog izabrao dostojnim, vodiæe„sreænu vladavinu. Podseæaj se stalno na Menejeve udarce, i neka tioni slu¾e za znak da je sva sreæa promenqiva.

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA X L I X

L SVETI KNEZ LAZAR

⁄ 375 Jer æe ti jedno tako promi„qawe biti od velike kori-sti, da voli„ pravdu i pobo¾nost, i da se poka¾e„ blagim prematvojim podanicima. A ja, taŁno o tome pouŁen, znam da ti to neæe„biti.

⁄ 376 Jer ti æe„ svakako, kao niko drugi, imati sreæan ¾ivot,i sebi postiæi veŁnu slavu, ali æe„ zaboraviti pobo¾nost i prav-du. Samo Bogu, Gospodu ovo neæe ostati nesakriveno, i on æe tekazniti na kraju tvoga ¾ivota.“

⁄ 377 No Irod tada ne mi„qa„e jer nije gajio jednu takvunadu. A kada je dospeo na vlast i vodio vladavinu, dade on, jer je sta-jao na vrhuncu svoje moæi, da pozovu Menahima (= Meneja) i upita gakoliko æe on jo„ vladati.

⁄ 378 Menahim ne odgovori ni„ta, i æuta„e. Tada Irod upitadaqe, da li æe wegova vlast trajati jo„ deset godina, i tada odgovo-ri Menahim, svakako i dvadeset, ili trideset godina, a da ipaktaŁno ne odredi kraj wegovog ¾ivota. A Irod beja„e zadovoqan satim, pru¾i Menahimu ruku, otpusti ga, i od toga vremena dr¾a„eesene u slavi.

⁄ 389 Iako ovo priŁawe prevazilazi svako verovawe, ja dr¾imdobrim da ga saop„tim Łitaocima i da istovremeno uŁinim spomenda su jo„ mnogi eseni zbog svog dostojnog naŁina ¾ivota biliobdareni darom proroŁanstva.

J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum XVII, 4 § 32‡38

⁄ 32 Da se ponovo vratimo Irodu. Takvo stawe je bilo na dvoruda je Antipater imao svu moæ u rukama, i to sa dozvolom cara kojuje gradio na wegovoj odanosti i vernosti. A po„to je Antipatersvoj pravi karakter umeo spretno prikriti i kod Iroda lako naæipoverewe, to on ozbiqno mi„qa„e na pro„irewe svoje moæi.

⁄ 33 On ubrzo postade posvuda predmet u¾asa, ne toliko veli-Łinom svoga uticaja, nego mnogo vi„e kroz svoju smutqivu zloŁe-stivost, a posebno je to bio Ferora koji mu je laskao, tako da je ovajprema wemu isto tako imao prijateqski stav, dok ga je on kroz ¾enesaplitao u prepredeno postavqenu mre¾u.

⁄ 34 Ferora je bio pod uticajem svoje supruge, ta„te i svasti-ke. Iako su mu ove ¾ene, zbog nepravde koje su one pripisivale we-govim neudatim kæerima, u osnovi bile veoma omra¾ene, on ipakdozvoli da bude od wih voðen i da ni„ta bez wih ne Łini, jer su onewime potpuno vladale, i meðusobno bile potpuno saglasne.

⁄ 35 A usled toga je i Antipater bio od wih ovladan, delim-iŁno zbog sopstvene krivice, delimiŁno zbog qubavi prema svojojmajci koja se, kako se veli, odnosila æutke prema ¾enama. Usled to-

ga nasta znaŁajan sukob izmeðu Ferore i Antipatera, i spor se od-vijao ovako.

⁄ 36 Careva sestra je urotu veæ odavno prozrela, i po„to onau tome ni„ta dobro ne namirisa za Iroda, ona ne okleva„e da toisto (i) poka¾e.

⁄ 37 A kada pak oboje uvide„e da wihovo zajedniŁko dr¾aweizaziva nezadovoqstvo cara, one zakquŁi„e da se jasno razdvoje,posebno u prisustvu Iroda, ili nekoga od dvorjana koji bi mu mogaodojaviti, a tajno se jo„ vi„e zbli¾i„e, „to i uŁini„e.

⁄ 38 A Salomi ne osta„e skrivene wihove namere, niti wiho-vo stvarno raspolo¾ewe. Ona ume„e sve da uhodi, i sa velikim pre-terivawima svome bratu ispriŁa o tajnim sastancima, pijankama iskrivenim namerama koje, kako je ispriŁala, zacelo ne bi pla„ilejavnost da nisu imale za ciq wegov pad.

⁄ 39 Jer su u javnosti obe strane bile zavaðene i nisu presta-jale gomilati (priŁe) jedni preko drugih, dok su one, Łim bi znaleda su same, zajedniŁki i u najveæem prijateqstvu kovale planoveprotiv onih drugih, i trudili se da rasvetle wihovo dogovarawe.

⁄ 40 Tako Saloma saznade sve i pri prvoj prilici prenesebratu, koji i sam beja„e ne„to primetio,

⁄ 41 Ali se ne usudi da ne„to preduzme, jer nije u potpunostiverovao u reŁi svoje sestre.

⁄ 42 Kod Judeja postoje tri sekte Łije pristalice se pozivajuna boqe poznavawe Zakona (od drugih), izdaju se za posebne izabra-nike Bo¾je (od Boga voqene) i ove ¾ene privukli na svoju stranu.To bejahu fariseji, koji su sa carevima dawu tvdoglavo protivili,i isto tako bili prepredeni, kao i spremni za otvoreni rat.

⁄ 43 Kada se ceo judejski narod zakleo Cezaru i svome caru navernost, oni su se, wih na broj preko „est hiqada, odrekli ovoga, ikada su zbog toga bili ka¾weni od strane Iroda novŁanom kaznom,plati istu (kaznu) za wih Ferorina supruga. Iz zahvalnosti za ovuuslugu, oni joj proreko„e, po„to su bili poznati da posedujubo¾anski dar proroŁanstva, da æe Irod i wegovi potomci izgubitivlast koja æe zatim pripasti Ferori i wenoj deci.

⁄ 44 I to ne osta skriveno Salomi, i ona dojavi caru, sadodatkom da su neki od wegovih dvorjana podmiæeni. Stoga car dadepogubiti najistaknutije fariseje, kao i evnuha Vagoasa i wegovogglasnika Karosa, koji je u ono vreme va¾io za najlep„eg mladiæa.Shodno ovome, bili su u wegovoj slu¾bi pobijeni svi koji su pazilina reŁi fariseja.

⁄ 45 Ovi posledwi su naŁinili odva¾nim Vagoasa kroz nago-ve„taj da æe se on nazvati ocem i dobroŁiniteqem onih premaŁijem proroŁanstvu je (on) odreðen za cara. Ovaj car æe sve stavitipod svoju vlast, a Vagoas æe ponovo biti sposoban da op„ti sa jed-nom ¾enom i da rodi decu.

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L I

L I I SVETI KNEZ LAZAR

ESENI U PERIODU VLASTI ARHELAJA (4 godine pre à 6 godina po Hristu)

J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum XVII, 3 § 345‡348

⁄ 345 A pre nego „to je Arhelaj bio pozvan u Rim, on ispriŁasvojim prijateqima sledeæi san. Usnulo mu se da je deset jedrih izdravih p„eniŁnih klasova bilo pojedeno od volova. Kada se pro-budio, on dade, po„to je san smatrao va¾nim, da mu pozovu tumaŁesnova.

⁄ 346 Kako su se ovi razlikovali u svom tumaŁewu, za reŁ se ja-vi neki esen Simon i objasni Arhelaju da san ukazuje na rðavu pro-menu.

⁄ 347 Volovi, naime, znaŁe nevoqe, jer se muŁe sa te„kim ra-dom i, istovremeno, oni znaŁe promenu, jer zemqa koja se sa wimaobraðuje, naime, ne mo¾e uvek ostati u istom stawu. A deset godi-na ukazuju na isto toliko godina, jer klasovi u leto sazrevaju i sto-ga, da predstoji kraj vlasti Arhelaja. Tako Simon izlo¾i ovaj san,

⁄ 348 A petog dana nakon toga doðe (novo)naimenovani Arhe-laj kao (novi) poslanik u Judeju.20

J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum XVIII, 1 § 11‡25

⁄ 11 Kod Judeja postoje veæ dugo vremena, iz doba praotaca, trifilosofske sekte, naime, eseni, sadukeji i fariseji, dok su treæe-imenovani, fariseji, upra¾wavali treæi filosofski pravac. 'tose pak tiŁe nas, o wima je govoreno u drugoj kwizi „Judejskog rata“,i ne treba se stra„iti truda da o istom ovde podsetim samo u kra-tkim crtama.

⁄ 12 Fariseji ¾ive veoma uzdr¾qivo i ne poznaju Łulna zado-voqstva. Ono „to se pojavquje kao razumno razmi„qawe i kao do-bro oni slede, jer se pridr¾avaju obaveze da usklade propise i ra-zum. Oni posebno po„tovawe ukazuju onima koji su zamakli u sta-rost, i ne daju se zavesti u bezobzirnost i protivreŁnost od onoga„to su oni (stari, pretci) uveli.

⁄ 13 Kad prosuðuju da se sve de„ava kroz sudbinu, tada oni neosporavaju Łovekovu voqu u wenom delujuæem Łinu, no uŁe da seBogu dopalo da ostavi da zajedno delaju moæ sudbine i Łovekovavoqa, tako da se svako po svom izboru mo¾e sjediniti ili sa gre-hom, ili sa vrlinom.

20 Ovde se susreæemo sa dva lica sa istim imenom, Arhelaj.

⁄ 14 Wima pripada vera da du„e poseduju besmrtnu snagu, i dase ispod zemqe de„avaju kazne ili nagrade za one koji su u ¾ivotustremili ka vrlinama ili ka grehu i da je (grehu) pripravqenaveŁna tamnica, a (vrlima) prednost da se ponovo vraæaju u ¾ivot.

⁄ 15 Stoga su oni najugledniji kod qudi, i ono „to su u kultusa molitvama i ¾rtvama Łini, vr„i se pod wihovim voðstvom. Za-jednice im svedoŁe (toliku) znaŁajnu meru savr„enstva, jer se veru-je da oni u delu i reŁi ¾ele najboqe.

⁄ 16 Po uŁewu sadukeja, du„e nestaju zajedno sa telima, i nepoznaju nikakav drugi propis, izuzev Zakona. ak i sa uŁiteqimamudrosti wihove sopstvene „kole, ako uðu u sukob reŁima (dija-log), oni smatraju za vrlinu.

⁄ 17 Ovo uŁewe (sadukeja) usvojeno je od malo qudi, koji, pritome, pripadaju najvi„im slojevima. Istina, oni ne Łine ni„taznaŁajno. Naime, ako se oni domognu slu¾be, odr¾avaju se (na istoj)laktaro„ki, dr¾eæi se (onoga) „ta misle fariseji, jer, u drugomsluŁaju, ne bi bili podno„eni (= trpqeni) od naroda.

⁄ 18 Esenima je uŁewe jasno, da se Bogu mora sve prepustiti.Oni veruju u besmrtnost du„a i smatraju izuzetno vrednim dostiæipravednost.

⁄ 19 Kada „aqu darove u hram, ne prinose ¾rtvu, jer posedujusvetije propise za (obredno) Łi„æewe. I po„to im je stoga zabra-wen pristup u zajedniŁko Svetili„te (= hram), oni sami za sebeprireðuju bogoslu¾ewe. Uop„te, oni su u pogledu ¾ivota izuzetni,i sa velikim trudom se bave zemqoradwom.

⁄ 20 Vredno divqewa je da se svi oni marqivo trude oko vrli-na, „to se uop„te ne susreæe kod Jelina i varvara, nego je kod ovih(esena) ne od (pre) kratkog vremena, veæ je dugo vremena navika dase trude u pravednosti, zbog Łega imaju zajedniŁku imovinu, te bo-gati nemaju veæe u¾ivawe od imetka nego siroma„ni. Po ovom uŁe-wu ¾ivi preko Łetiri hiqade qudi.

⁄ 21 Oni se isto tako malo ¾ene kao „to dr¾e robove, po„tooni posledwe dr¾e za nepravdu, a prvo za izvor svakog sukoba, i ta-ko, oni ¾ive meðusobno razdvojeni, i slu¾e jedan drugome.

⁄ 22 Kao upravnika prihoda od onoga „to zemqa doprinese,biraju ugledne qude iz reda sve„tenika koji se brinu za ¾itaricei ostale namirnice. Svi oni ¾ive na isti naŁin, i sliŁni su DaŁa-nima koji se nazivaju polistima.21

⁄ 23 Osim ove tri „kole, osnovao je neki Galilejac Juda, Łe-tvrtu, koji su u svemu bili u saglasju sa farisejima, ali imaju ne-savladivu qubav ka slobodi i samo Boga priznaju za gospodara icara. Oni se malo obaziru na trpqewe smrtnih kazni, kao i nepri-

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L I I I

21 „Polistima“. Izraz dolazi od p\liV. Tako su DaŁani, koji su bili nomadi,nazivali svoje sunarodnike koji su se posle osvajawa gradova u wima nastawivali.

L I V SVETI KNEZ LAZAR

jatnosti od srodnika i prijateqa, po cenu da ni jednog Łoveka nepriznaju za gospodara.

⁄ 24 Po„to je wihova tvrdoglavost uop„te poznata kroz istup(svakome), verujem da æu u daqim napomenama moæi govoriti o wi-ma. Ne pla„im se da se ne„to od ovde reŁenoga susretne kao neve-rovatnost, pre da opis neæe biti dovoqan prezira pri priŁawu dasu ovi prihvatali muke i bolove.

⁄ 25 Kroz wihovu pokazanu nerazumnost narod je doveden dopobune, kada je Gezije Flor koji je bio upravqaŁ, iz zloupotrebesvoje slu¾be, ove doveo do premi„qawa da otpadnu od Rimqana.Toliko o filosofskim pravcima Judejaca.

FEST, PROKURATOR U JUDEJI (56à60/62. godine po Hristu)

J. Flavius, Antiquitatum ludaicorum XX, 9, 1 § 197‡203

⁄ 197 Ubrzo posle toga sti¾e vest u Rim o Festovoj smrti, iCezar tada posla Alviniosa za upravqaŁa u Judeju. A car ponovosmeni sa slu¾be prvosve„tenika Josifa, i istu prenese sinuAnanosovu, koji se isto tako zvao Ananos.

⁄ 198 Ovaj stari Ananos treba da je bio najsreæniji Łovek. On,naime, ima„e pet sinova koji su svi slu¾ili Gospodu kao prvosve-„tenici, nakon „to je i on sam ovo dostojanstvo dugo vremenanosio, „to kod nas ni kod jednog prvosve„tenika nije bio sluŁaj.

⁄ 199 Mlaði Ananos pak, Łije sam imenovawe za prvosve„te-nika upravo spomenuo, bio je ¾estoke i drske naravi, i pripadao jesadukejskoj sekti, koji su, kao „to sam ranije primetio, bili stro-¾iji u sudu, i bez qubavi, negoli svi ostali Judejci.

⁄ 200 Za zadovoqewe svoje tvrdokornosti, Ananes je verovao,po„to je Fest umro, a Alvin jo„ nije bio do„ao, da mu se stvorilapovoqna prilika, on sazva Sinedrion radi suda i izvede pred istibrata Isusa, koji se naziva Hristom, Łije je ime Jakov, kao i nekedruge, koje je optu¾io za prestup Zakona, „to vodi kamenovawu.(= 62. godine po Hristu)

⁄ 201 A to ogorŁi najstro¾ije pridr¾iteqe Zakona i oni svitajno posla„e poslanike k caru, sa molbom da od Ananosa pismenozahtevaju da se on za posledicu jednog sliŁnog poduhvata vi„e nehvali, kao „to i sada potpuno nije imao pravo.

⁄ 202 Neki od wih su Łak iza„li u susret Alvinosu, koji jestigao iz Aleksandrije, i predstavi„e mu da Ananos bez wegovedozvole uop„te ne mo¾e sazvati Sinedrion za suðewe.

⁄ 203 Sa ovim izlagawima se slo¾i Alvinos i u najveæoj srdwinapisa Ananosu jedno pismo, pri Łemu mu zapreti doliŁnom kaznom.

A Agripa ga smeni sa wegova dostojanstva zbog ovog sluŁaja, veæposle tromeseŁnog voðewa slu¾be, i imenova Isusa, sina Damneje-va, za prvosve„tenika.

ESENI U PERIODU VLASTI ARISTOVULA I(104à103. godine pre Hrista

IV, 4. J. FLAVIUS, (Per9 to? ’Iouda7kou pol†mou) DEBELLO JUDAICO (JUDEJSKI RAT) I, III, 5, § 78‡80 22

⁄ 78à80 Pri tome bi se moglo diviti nekome Judi. Pripadao jesekti esena, a nije se nikada varao u svojim predskazivawima, Łakni za najsitnije stvari. Pa kako je video Antigona kako prolazikroz hram, poviŁe svojim prisutnim uŁenicima, a nije bio malibroj onih koji su bili oko wega: Jao sad bi mi bilo boqe da umremjer je istina umrla pre mene i jedno od mojih predskazawa se pokaza-lo kao la¾no, jer Antigon ¾ivi, premda je trebalo da danas pogine.Sudbina je wemu odredila da pogine kod kule Stratona, a to je 600stadija daleko odavde, i veæ je Łetvrti Łas dana. Vreme veæ pobijamoje predskazawe. Rekav„i to, starac ostade zami„qen i namrgo-ðen. Posle kratkog vremena bi javqeno da je Antigon ubijen upodzemnom hodniku kule koja se isto tako zvala Straton i imala jeisto ime kao i Kesarija na moru. To je bilo ono „to je gledaocedovelo u zabunu.

POMEN ESENA U PERIODU ALEKSANDRAJANEJA (103à76. godine pre Hrista)

De Bello Judaico, I, IV, 1‡9, 2 (§ 85‡186)23

IV, 1 Carica, ¾ena Aristovulova, pustiv„i na slobodu we-govu braæu, postavi za cara Aleksandra koji je zbog starosti i zbogdobre naravi izgledao da zaslu¾uje prednost, a on, Łim je do„ao navlast, ubije jednoga od svoje braæe koji je te¾io za carskom vla„æu,a opet drugoga, koji je voleo domaæi ¾ivot, obasipao je Łastima.

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L V

23 Dr D. Glumac, ibidem, 34à37.22 Navod svedoŁanstava o esenima iz „Judejskog rata“ Josif Flavija preuzet

je, uz mawe gramatiŁke ispravke, iz prevoda prof. dr Du„ana Glumca, izd. ProsvetaBeograd 1967, kao i De Bello Judaico. Der judische Krieg, Griechisch und Deutsch, hgg. OttoMichel und Otto Bauernfeind, Kösel‡Verlag Munchen 19622.

L V I SVETI KNEZ LAZAR

2. Sukobi se zatim sa Ptolemejem Laturom, koji je bio zauzeograd Asohis, pa, premda je pobio mnoge neprijateqe, ipak pobedapripade Ptolemeju. Kada se ovaj, napadnut od svoje majke Kleopa-tre, bio povukao u Egipat, Aleksandar zauze opsadom Gadaru i Ama-tunt, koji je bio najjaŁa tvrðava sa one strane Jordana i u kojoj subile najveæe dragocenosti Teodora, Zenonova sina. No Teodor seiznenada pojavi i oduze ne samo svoje blago nego i carev prtqag, apobi oko 10.000 Judejaca. Tek „to se Aleksandar bio povratio odtog udarca, okrete se prema morskoj obali i zauze Gazu, Rafiju iAntidon, koje je kasnije car Irod bio nazvao Antonija.

3. Kad je te gradove porobio, planu judejski ustanak na pra-znik. Jer oni, veæinom o svojim praznicima podi¾u bune. I izgle-da da ne bi savladao bunu da mu nisu pomogli plaæenici Pisidijcii Kilikijci. Pobiv„i oko 6.000 ustanika, napade Arabiju i odu-zev„i od we Galatiæane i Moavce nametnu im danak, pa se ponovookrete na Amatus. Teodor, pak, prepla„en zbog wegove ratne sreæe,napusti tvrðavu i, kada je ovaj naðe bez odbrane, razru„i je.

4. Posle ovoga, sudario se sa Ovedom, arapskim carem, koji muje postavio zamku u predelima Gavlane. Tu je izgubio svu vojsku,koja je bila sabijena u duboki klanac i koju je mno¾ina kamila bilasmrvila. On sam pobe¾e u Jerusalim. Velika nesreæa koju je pretr-peo dade narodu, koji ga je veæ odavno mrzeo, povod za ponovnu bunu.Ali i ovoga puta pobedi i u uzastopnim borbama pobi ni„ta maweod 50.000 Judejaca. Te pobede ga ne razveseli„e kada je svoje vlasti-to carstvo uni„tavao. Polo¾iv„i oru¾je, nastojao je da se reŁimaizmiri s pokorenicima. A ovi jo„ sa veæom mr¾wom primi„ewegovo kajawe i wegove nezakonite postupke. Kada se raspitivaoza uzrok i „ta da Łini da bi ih odobrovoqio, odgovori„e mu:Umreti. Jer i mrtvome te„ko bi mu mogli oprostiti takva zlodela.Ujedno pozva„e u pomoæ Dimitrija, nazvanog Akeros,24 koji se vrlorado odazvao pozivu u nadi da æe jo„ vi„e postiæi, i doðe s vojskom.Kod Sikima zdru¾i„e se Judejci sa svojim saveznicima.

5. Aleksandar se hteo odupreti obojici sa hiqadu kowanika iosam hiqada najamniŁkih pe„aka. Pre nego „to je do„lo do borbe,carevi poku„a„e preko glasnika da meðusobno pokrenu trupe naotpadni„tvo, Dimitrije Aleksandrove najamnike, a Aleksandar seopet nadao da æe obrlatiti Judejce, koji su pri„li Dimitriju. Akako ne odstupa„e ni Judejci od svoga ogorŁewa, niti Heleni odsvoje vernosti, ne preostade ni„ta drugo nego da odluŁi oru¾je.Dimitrije nadjaŁa u borbi, premda su Aleksandrovi najamnici po-kazali veliku snala¾qivost i hrabrost. Konac borbe ispade pro-

24 To je Dimitrije Evkeros (96/95à88/87.g. pre Hr.). Up. Karl Mahiae, Chronolo-gische Übersichten und Karten zur spätjüdischen und urchristlichen Zeit. Stammtafel der Seleuki-den, Kalwer Verlag Stuttgart 1978.

tiv oŁekivawa obojice. Ne ostado„e s Dimitrijem oni koji su gapozvali, premda je pobedio, a Aleksandru koji je pobegao u brdapreðe „est hiqada Judejaca iz sa¾aqewa zbog wegove nesreæe. Ta-kav obrt stvari Dimitrije ne podnese nego se povuŁe, uveren da jeAleksandar opet sposoban za ponovnu borbu i da sav narod prista-je uz wega.

6. Ali ostala mno¾ina, posle odlaska saveznika, ne odustadeod borbe, nego su se stalno borili sa Aleksandrom, dok veæinu wihne pobi, a ostale satera u grad Bemeselin, i kad ga je razorio od-vuŁe ih zarobqene u Jerusalim. U bezgraniŁnom gwevu prevazi„aoje svaku meru da su wegove strahote prelazile u bezbo„tvo. Naime,naredio je da se osam stotina zarobqenika prikuje na krst usredi„tu grada, a wihove ¾ene i decu da se pokoqu na wihove oŁi,dok je on sam to posmatrao pijuæi i gozbeæi se sa svojim nalo¾ni-cama. A narod uhvati takva strava da je osam hiqada wegovih proti-vnika sledeæe noæi pobeglo preko granica Judeje, i tek smrt Alek-sandrova donela je kraj wihovom izbegli„tvu. Po„to je takvimmerama pribavio mir svome carstvu, dodu„e kasno i sa mukom, osta-vi oru¾je da miruje.

7. Povod za ponovni mete¾ dade mu Antioh, prozvan Dionis,Dimitrijev brat i posledwi Selevkid. Kada je krenuo da ratujeprotiv Arapa, Aleksandar naredi da se ceo prostor bregova Anti-patrisa pa do obale Jope preseŁe dubokim „ancem, a ispred „ancaje podigao visok zid i na wemu drveni torwevi da bi tako za„titiolako pristupaŁna mesta. No time nije mogao odbiti Antioha. Zapa-liv„i, naime, torweve i napuniv„i „anŁeve, proðe s vojskom, aostavi za drugi put osvetu, pa radi poku„aja spreŁavawa krenu od-mah protiv Arapa. A wihov car povuŁe se u pogodnije predele zaborbu, pa se zatim iznenada okrete sa svojom kowicom, a bilo ih jedeset hiqada na broju, i napade Antiohove Łete pre nego „to su serazvili u borbene redove. Nastala je ¾estoka borba. Dok je Antiohbio ¾iv, wegova vojska je odolevala, premda su ih Arapi sna¾noubijali. A kada je on pao, jer se nije ustruŁavao da priskoŁi u pomoæugro¾enima i najoŁiglednijim opasnostima, svi klonu„e i veæinawih izgibe ili na rati„tu ili u bekstvu, dok ostali, koji pobe-go„e u Kanu, naðo„e ¾alosnu sudbinu da svi pomru od gladi, osimnekolicine.

8. Posle toga stanovnici Damaska, iz mr¾we prema Ptoleme-ju, sinu Menejevom, pozva„e Aretu i postavi„e ga za cara Kele-sirije. Ovaj je poveo rat protiv Judeje i, pobediv„i Aleksandra uborbi, posle zakquŁenog sporazuma povukao se. A Aleksandar po-sle toga zauze Pelu i krenu na Gerasu, ¾udeæi ponovo za Teodoro-vim blagom. Podigav„i trostruki zid opase, zauze tvrðavu bez bor-be. Opusto„io je Gavlanu, Selevkiju i takozvanu Antiohovu doli-nu, zauzev„i, zatim, jaku tvrðavu Gamalu, zbaci Dimitrija arhonta

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L V I I

L V I I I SVETI KNEZ LAZAR

u woj, zbog mnogih ¾albi na wega, pa se vrati u Judeju, napuniv„itri godine ratovawa, odu„evqeno doŁekan od naroda zbog velikihratnih uspeha. Odmor od ratovawa bio je poŁetak bolesti. etvo-rodnevna groznica jako ga je muŁila, ali je on smatrao da æe nad-vladati bolest ako se ponovo prihvati novih ratnih poduhvata. Nokako je u nezgodno vreme poŁeo da ratuje, napre¾uæi telo protivsvojih sila, podle¾e. Umro je usred ratnog mete¾a posle 27àgodi-„weg vladawa.25

ALEKSANDRA SALOMA (76à67. godine pre Hrista)

De Bello Judaico, I, V, 1‡4 § 107‡119 26

⁄ 107 Carstvo ostavi svojoj ¾eni Aleksandri, uveren da æe sewoj Judejci najradije pokoravati, jer je bila daleko od wegovesurovosti, a zadobila je i naklonost naroda protiveæi se kr„ewuzakona. I nije se prevario u nadi, jer, premda ¾ena, ona je znala dase uŁvrsti na vlasti zbog glasa pobo¾nosti. Najsavesnije je pazilana po„tovawe otaŁkih zakona i izbacila je iz slu¾be sve one kojisu se ogre„ili o svete zakone. Od sinova koje je imala sa Aleksan-drom, starijeg, Hirkana, odredi za velikog sve„tenika, i zbogstarosti, a i zbog toga „to je bio suvi„e trom da bi joj mogao pra-viti neke pote„koæe pri vladawu, dok mlaðega Aristovula, zbogwegove ¾estoke naravi, odredi za graðanski ¾ivot.

2. No woj su u vladi pomagali fariseji, jedna stranka Judejacakoji se smatraju da su najpobo¾niji od svih, i koji najsavesnijeispuwavaju zakone. Aleksandra, koja je revnovala za bo¾anske stva-ri, bila im je privr¾ena, dok oni maloàpomalo zaludi„e jedno-stavnost te ¾ene i uskoro postado„e gospodari svega, progawajuæii vraæajuæi natrag kako su hteli, razre„avajuæi i ve¾uæi koje godsu hteli. Ukratko reŁeno, oni su imali zadovoqstvo vladawa, dokje Aleksandra imala tro„kove i te„koæe. Ona je bila dorasla ite¾im zadacima. Bila je udvostruŁila vojnu silu stalno je sakup-qajuæi, a okupila je i najamniŁku vojsku, ne neznatnu, tako da nijesamo sebi osigurala vlast nad narodom nego je postala opasna i vla-darima spoqa. Ona je vladala drugima, a fariseji nad wom.

3. Ovi uŁini„e da bude ubijen neki Dimitrije,27 ugledan Ło-vek i prijateq Aleksandrov, optu¾ujuæi ga da je on bio savetnik za

25 Umro je 76. godine pre Hrista.26 Dr. D. Glumac, ibidem, 38à39.27 Nejasno je za„to je ovo lice u prevodu Dr Du„ana Glumca navedeno kao

„Dimitrije“, po„to se u originalnom tekstu na grŁkom jeziku on naziva „Diogen“(Diog†nhV). Up. De Bello Judaico. Der Jüdische Krieg. Griechisch und Deutsch, hgg. O. Michel

onih osam stotina koje je car razapeo na krst. Nagovoriv„i Alek-sandru da i ostali budu smaknuti koji su bili Aleksandra podstak-li na to. I ona se iz, bo¾anskog strahopo„tovawa, potpuno prikla-wala pred farisejima, a ovi su predavali krvniku koga god su hte-li. Najugledniji od onih koji su bili u opasnosti pribego„e Aris-tovulu, i ovaj nagovori majku da se oni po„tede, zbog visokog dosto-janstva, a ako ih veæ ne mo¾e smatrati nevinima, onda neka ih pro-tera iz grada. Po„to im je bila osigurana bezbednost, oni se razi-ðo„e po unutra„wosti. Aleksandra posla vojsku na Damask podizgovorom da Ptolemej stalno ugro¾ava grad, i zauze ga a da se nijeuŁinilo ni„ta „to bi bilo vredno spomena. Tigrana, cara jermen-skog, koji je bio pred Ptolemaidom i opsedao Kleopatru (ona)nagovori darovima i razgovorima da se povuŁe. No, u stvari, on bise i onako povukao zbog nereda u svojoj zemqi, jer je Lukul bio upaou Jermeniju.

4. Meðutim, Aleksandra se razboli i wen mlaði sin Aris-tovul, iskoristiv„i zgodnu priliku, zauze sve tvrðave sa svojimpristalicama, jer ih je imao mnogo i svi su mu bili odani zbogwegovog mladenaŁkog ¾ara, i s novcem koji je u wima na„ao uzenajamnike i sebe proglasi za cara. Kako je zbog toga Hirkan jadiko-vao, majka, iz sa¾aqewa prema wemu, naredi da se zatvore ¾ena ideca Aristovulova u Antoniju. To je bila kula koja je le¾ala nepo-sredno sa severne strane hrama. Ranije se, kako rekoh, kula zvalaBaris, a kasnije, za vreme vladawa Antonija, prozvana je po wemu,kao „to se prozva„e i gradovi Sevastija i Agripija po Sevastu iAgripi. Pre nego „to je Aleksandra mogla da istupi protiv Aris-tovula zbog poku„aja zbacivawa s prestola wegovog brata, onaumre, po„to je vladala devet godina.

ARISTOVUL II (67à63. godine pre Hrista)

J. Flavius, De Bello Judaico I, VI, 1‡VIII, 3 (§ 120‡163)28

VI, 1. Zakoniti naslednik svega beja„e Hirkan, kome je jo„ za¾ivota Aleksandra bila predala carstvo, ali je wega nadvisivaoAristovul snagom i razumom. I kada su se bili sudarili kod Jeri-hona, u borbi za vlast, veæina napusti Hirkana i priðe Aristovu-lu. A Hirkan, sa onima koji su mu ostali verni, pobe¾e i po¾uri dadospe do Antonije kako bi sebi osigurao spas, uhvativ„i kao taoce

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L I X

und O. Bauernfeind, Kösel Verlag München 19622, I, V, 3 § 113. Takoðe i u „Judejskimstarinama (Antt. XIII, 411) on je naveden sa imenom Diog†nhV.

28 Dr D. Glumac, ibidem, 40à47.

L X SVETI KNEZ LAZAR

¾ene i decu Aristovulovu. Pre nego „to je do„lo do najgorega,braæa se sporazume„e da Aristovul bude car, a Hirkan, odrekav„ise prestola, da u¾iva Łasti kao carev brat. Pod tim uslovima bra-æa se izmiri„e u hramu, zagrli„e se pred narodom koji je naokolostajao i izmewa„e svoja boravi„ta. Aristovul se useli u carskupalatu, a Hirkan u Aristovulovu kuæu.

2. Sada uhvati strah sve protivnike Aristovulove koji nisuverovali u wegovu pobedu, a najvi„e Antipatra, koji mu veæ odavnobe„e mrzak. On be„e rodom Idumejac, a radi svoga bogatstva iostale moæi, prva liŁnost svoga naroda. Ovaj je nastojao da nagovo-ri Hirkana da pobegne Aretu, caru Arabqana, i da uz wegovu pomoæzadobije natrag carstvo a ujedno nagovori i Aretu da primi Hi-rkana i omoguæi mu povratak na presto. Nabacujuæi mnogo nepovo-qnog na Aristovulovu narav, i hvaleæi mnogo Hirkana da bi mupru¾io gostoprimstvo i kao „to dolikuje vladaru tako slavnogcarstva da pru¾i ruke za„tite onima kojima se Łini nepravda. Anepravda se nanosi Hirkanu, jer mu je otet presto koji mu kao sta-rijem pripada. Kada je tako obadvojicu ubedio, pobe¾e sa Hirkanomnoæu iz grada i u hitnom bekstvu sti¾e u Petru, glavni grad Ara-bije. Tu predade Hirkana Aretinoj za„titi i mnogim reŁima idarovima uspe ovoga da nagovori da mu dade vojsku. A be„e pe„akai kowice pedeset hiqada, kojima Aristovul nije mogao odoleti,nego pri prvom sukobu bude potuŁen i potisnut u Jerusalim. I biobi svakako uhvaæen da rimski vojskovoða Skavra nije iskoristiozgodan momenat i oslobodio grad opsade. Ovoga je, naime, poslaoPompej Magnus (Veliki) koji je vodio rat protiv Tigrana, iz Jer-menije u Siriju. Stigav„i u Damask, koji su upravo bili osvojiliMetel i Lolije, i rasporediv„i ovu dvojicu na drugu stranu, kadaje saznao „ta se de„ava u Judeji, po¾uri kao da je oŁekivao velikidobitak.

3. im je stigao u zemqu, odmah mu doðo„e poslanici obabrata moleæi pomoæ za sebe. A tri stotine talanata, koji su do„liod Aristovula, prevagnu„e nad pravdom. Jer kada ih Skavros uze,odmah posla glasnike Hirkanu i Arapima, preteæi da æe se Rimqa-ni i Pompej ume„ati ako ne odustanu od opsade. I Areta krenu izJudeje za Filadelfiju sav ogorŁen, a Skavro se vrati u Damask.Aristovul, opet, ne zadovoqi se samo tim „to je izbegao zaro-bqeni„tvo, nego povede svu svoju vojsku goneæi protivnike, i kodmesta zvanog Papiron sukobi se i tu pobi preko „est hiqada qudi,meðu wima i brata Antipatrova, Faliona.

4. Hirkan i Antipatar, opet, li„eni pomoæi Arapa svu svojunadu prene„e na neprijateqe, pa kada je Pompej u„ao u Siriju ido„ao u Damask, pribego„e wemu. Bez darova, pozivajuæi se samo narazloge pravde, koju su bili kod Arete izlo¾ili, zamoli„e ga daponi„ti nasilniŁki postupak Aristovulov i da na presto dovede

onoga koji na to ima pravo i po starosti i po pravdi. No i Aris-tovul nije oklevao. Ohrabren Skavrovom podmitqivo„æu, doðeliŁno, ukra„en najrasko„nijim carskim ukrasom. Kako je smatraoda je nedostojno da izigrava podreðenog, nije se mogao pomiriti dase zbog svojih liŁnih interesa jo„ vi„e poni¾ava, vrati se prekograda Dija.

5. Zbog toga Pompej rasrðen, jer su ga mnogo molili i Hirka-novi, krenu protiv Aristovula s rimskom vojskom i sirijskim po-moænim trupama. Kada je stigao do Koreje, pre„av„i Pelu i Ski-topoq, gde poŁiwe Judejska zemqa kuda se kroz sredinu zemqe idegore prema Jerusalimu, i kada je Łuo da je Aristovul pobegao u Ale-ksandrion, tvrðavu koja je najsavr„enije opremqena i le¾i na vi-sokom bregu, posla mu zapovest da siðe dole. Nasuprot tome despot-skom zahtevu, Aristovul je bio re„en i na najgore pre nego „toposlu„a. Ali kada je video veæinu vojnika kako ih obuzima strah ikada su ga prijateqi savetovali da uzme u obzir silu Rimqana,poslu„a ih i siðe Pompeju. Ovde mu op„irno izlo¾i sve u odbranusvojih prava na presto, i vrati se u tvrðavu. Kada ga je brat ponovopozvao da siðe i da raspravi sa wim o svojim pravima, vrati se gorene spreŁavan od Pompeja. Bio je posred nade i straha, pa ponovosiðe da bi Pompeja potakao da mu sve uŁini i opet ode gore utvrðavu da ne bi izgledalo da unapred napu„ta svoju stvar. No kadaje Pompej zahtevao da mu preda tvrðave i da napi„e nareðewazapovednicima tvrðava, kojima je bilo zapoveðeno da se pokoravajusamo wegovim svojeruŁnim pismima da predaju tvrðave, pokori se itome zahtevu i povuŁe se ogorŁen u Jerusalim, pripremajuæi se zarat protiv Pompeja.

6. Ali mu ovaj nije dao vremena za spremawe nego ga je pratiou stopu, a revnost mu je jo„ pojaŁavala vest o Mitridatovoj smrti,koja mu je bila javqena kod Jerihona. To je najplodniji predeo Jude-je gde ima mnogo palmi i balzama. Posledwi se dobija na taj naŁin„to se o„trim kamewem zadere povr„ina stabla pri dowem delu,pa se skupqaju suze koje teku iz te zagrebotine. Po„to se Pompej natom mestu bio ulogorio jednu noæ, krenu rano u zoru prema Jerusa-limu. Upla„en wegovom pojavom, Aristovul mu poðe u susret mole-æi milost, i uspe da mu sti„a gnev nudeæi mu novac i obeæavajuæida æe mu predati grad kao i sebe samoga. Ali ni jedno od tih obe-æawa ne ispuni. Kada se naime, pojavi Gavinije, koji je bio poslanda primi novac, pristalice Aristovulove ne pusti„e ga u grad.

J. Flavius, De Bello Judaico I, 7, 1‡VIII, 3

VII, 1. Ragznevqen zbog toga, Pompej zatvori Aristovula ipribli¾i se gradu ispitujuæi gde bi ga napao. Pri tome je zapazio

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L X I

L X I I SVETI KNEZ LAZAR

da se te„ko ne„to mo¾e uŁiniti zbog Łvrstih zidova i provalijaispred wih koje su strahovite, a i hram, sa one strane provalije,takoðe je jako uŁvr„æen, tako i kada bi grad pao, ratnici bi imaliu hramu drugo pribe¾i„te.

2. Dok on zadugo nije mogao konaŁno doneti odluku, izbi meðustanovnicima grada rascep. Pristalice Aristovulove hteli su daratuju i da oslobode cara, a hirkanovci opet izjavi„e da trebaPompeju otvoriti kapije grada. Broj posledwih uveæavao se iz zbogstraha od dobro uve¾bane vojske Rimqana. Po„to su pristaliceAristovulove ostale u mawini, povuko„e se u hram, poru„i„emost koji je vodio iz wega u grad i sprema„e se za krajwi otpor. Adrugi su tra¾ili da se Rimqanima preda grad i carska palata,zamoli„e Pompeja i on posla jednoga od svojih podreðenih vojsko-voða, Pisona, s jednim odredom vojske. Ovaj zauze grad, po„to nijemogao ni jednoga od onih koji su pobegli u hram da nagovori reŁimada se preda, te tada pripremi sve naokolo za opsadu, pri Łemu su muspremno pomagali hirkanovci i savetom i delom.

3. A sam Pompej sa severne strane naredi da se ispuni rov iprovalija materijalom koji su doneli vojnici. Te„ko je, zaista,bilo tu provaliji ispuniti zbog neizmerne dubine, a i zbog toga„to su odozgo Judejci nastojali na svaki naŁin da spreŁe posao. IRimqanima bi svakako bio bezuspe„an trud da Pompej nije koris-tio i svaki sedmi dan, kada se Judejci ne dotiŁu ni jednog posla, dabi povisio nasip, zabraniv„i vojnicima svako Łarkawe makar irukama, jer samo u odbranu svoga ¾ivota mogu se Judejci boriti i usubotu. I kada je provalija bila napuwena, postavi visoke torwevena nasipu, a opsadne ma„ine, nabavqene iz Tira, naredi da se po-stave na zidovima. BacaŁi kamena spreŁavali su one koji su toonemoguæavali odozgo. A ba„ sa te strane kule su dugo odolevalejer su bile naroŁite veliŁine i lepote.

4. Premda su Rimqani imali da podnesu mnoge muke, Pompej seipak divio izdr¾qivosti Judejaca a naroŁito tome „to ni„ta nisupropu„tali od bogoslu¾ewa, usred mase strela kojima su zasipani.Kao da se grad nalazio u najveæem miru, svakodnevno su prina„ane¾rtve Bogu, i ¾rtve oŁi„æewe kao i sva bogoslu¾ewa, najsavesni-je. Pa kada se i hram zauzimao i kada su se le„evi gomilali oko ¾r-tvenika, ne prestado„e sa svakodnevnim bogoslu¾ewem, premazakonu. U treæem mesecu opsade, naime, kada su s te„kom mukomrazorili jednu od kula, provali„e u hramovni prostor. Prvi kojise usudio da preskoŁi hramovni zid bio je Faust Kornelije, sinSulin, kome se pridru¾i„e dvojica centuriona, Favrije i Fabri-je, koje su pratili wihovi odredi. Oni sa svih strana okru¾i„esveti prostor i pobi„e one koji su be¾ali u sam hram, kao i onekoji su pru¾ali otpor za kratko vreme.

5. Ovde mnogi sve„tenici, gledajuæi kako neprijateqi idu nawih maŁevima, neustra„ivo ostado„e pri vr„ewu bogoslu¾ewa.Izlivajuæi ¾rtve naqevnice i spaqujuæi ¾rtve kada (kaðewa), ibehu pobijeni, smatrajuæi da je najglavnije bogopo„tovawe a da jedrugostepeno wihovo spasewe. A veæina izgibe od svojih sunarod-nika à protivnika, dok se bezbrojni sunovrati„e niz strme stene.A neki, izgubiv„i pamet u oŁajawu, upali„e zgrade oko zida iizgore„e u plamenu. Dvanaest hiqada Judejaca izgibe, dok je kodRimqana bilo malo mrtvih, ali mnogo rawenih.

6. No ni„ta nije moglo narod tako te„ko pogoditi u celomtom jadu koliko otkrivawe do tada nevidqivog svetili„ta od stra-ne tuðinaca. Pompej, naime, u„av„i sa svojom pratwom u hram, uðei tamo gde je bilo dozvoqeno samo vrhovnom sve„teniku, pa raz-gleda „ta je bilo unutra: sedmokraki sveæwak i svetiqke, zlatansto, posude za ¾rtve naqevnice, i kadionice, sve od masivnog zlata,mno„tvo nagomilanih miri„qivih stvari za kaðewe, i svetoghramovnog blaga do dve hiqade talanata. On ne dotaŁe ni ovo, nitii„ta drugo od svetih sasuda, nego, naprotiv, odmah iduæeg danaposle zauzimawa zapovedi da se hram oŁisti i da se prinese ¾rtvapo obiŁaju. Zatim postavi Hirkana za prvosve„tenika, jer sepokazao od velike koristi prilikom opsade, a i zbog toga „to jeodvratio veæinu naroda u zemqi, koji je hteo da ratuje sa Aris-tovulom, da to ne Łini. Takvim postupkom zadobi narod za sebevi„e blagim postupawem negoli strahom kako dolikuje dobromvojskovoði. Glavne krivce za rat naredi Pompej da se posekusekirom, a Fausta i one koji su se sa wim junaŁki borili nagradivrlo lepim nagradama. A zemqi i Jerusalimu odredi danak.

7. Oduzev„i judejskom narodu gradove u Kelesiriji, koje jezauzeo, podredi ih tamo„wem rimskom strategu, a Judejcima dadesamo wihove vlastite granice. Sazida i Gadaru, koju su Judejcibili razorili, za qubav Dimitriju nekom, Gadaraninu, koji je biowegov osloboðenik. Oslobodi ispod wihove vlasti i gradove uunutra„wosti koje oni nisu razorili kada su ih bili zauzeli,Hipon, Skitopolis, Pelu, Samariju, Jamniju i Marisu, Azot i Are-tusu, kao i primorske gradove Gazu, Jopu, Dor, i nekada zvanuStratonovu kulu, koju je car Irod ukrasio najsjajnijim graðevina-ma i nazvao Kesarija. Sve ih vrati wihovim domaæim graðanima, istavi ih u provinciju Siriju. Predav„i zatim wih, i Judeju, ioblast sve do Egipta i Eufrata, Skavru da wima upravqa sa dvelegije, po¾uri se preko Kilikije u Rim vodeæi sa sobom Aristovu-la s wegovom decom. Ovaj je, naime, imao dve kæeri i dva sina, odkojih stariji, Aleksandar, umaŁe putem, dok mlaði Antigon, sa se-strama, bi doveden u Rim.

VIII, 1. Meðutim, Skavro upade u Arabiju, ali ga spreŁi te„koprohodan teren prema Petri, pa opusto„i samo sve krajeve unaoko-

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L X I I I

L X I V SVETI KNEZ LAZAR

lo, premda je ovde imao da izdr¾i mnoge te„koæe. Vojska je, naime,trpela od gladi, zbog Łega Hirkan priskoŁi u pomoæ, „aquæi nami-rnice preko Antipatra. Kako je Antipatar bio dobar sa Aretom,po„aqe ga Skavros ovome da bi novcem iskupio rat. Areta zaistai pristane da plati 300 talenata i posle toga Skavros povuŁevojsku iz Arabije.

2. Aleksandar, sin Aristovulov, koji je pobegao Pompeju, bioje vremenom sakupio znatnu Łetu, postade za Hirkana vrlo opasan,i pusto„io je po Judeji. Izgledalo je da æe ovoga brzo oboriti, jerje veæ bio u„ao u Jerusalim i nastojao je da ponovo podigne zidovekoje je Pompej bio razorio, da nije Gavinije, naslednik Skavrov uSiriji, koji se u mnogim stvarima istakao, po„ao na Aleksandra.A ovaj, zabrinut zbog Gavinijevog pribli¾avawa, nastojao je dapoveæa svoju vojsku tako da je narasla na deset hiqada te„kihoru¾anika i hiqadu pet stotina kowanika, a osim toga da uŁvrstistrate„ka mesta, Aleksandrion, Hirkanij i Maheru blizu arap-skih planina.

3. Gavinije po„aqe napred Marka Antonija s jednim delomtrupa, a sam je za wima i„ao s glavnim trupama. Antipatrove oda-brane trupe, kao i ostale borbene snage Judejaca kojima je na Łelustajao Malih i Pidolaos, stavi„e se pod zapovedni„tvo vojsko-voða oko Marka Antonija. Uskoro posle toga sti¾e i Gavinije sborbenim Łetama. Ovim sjediwenim neprijateqskim vojskama Ale-ksandar se nije odupro, nego se povukao, ali kada je bio veæ blizuJerusalima, bude prisiqen na borbu i izgubi u bici „est hiqadavojnika, tri hiqade pogibe, a tri hiqade pade u zarobqeni„tvo, papobe¾e s preostalima u Aleksandrion.

J. Flavius, De Bello Judaico, I, IX, 1‡2 (= § 183‡186)29

IX, 1. Kada je Pompej pobegao sa Senatom preko Jonskog mora,a Cezar zavlada Rimom i celim carstvom, oslobodi Aristovulawegovih okova i, predav„i mu dve legije, hitno ga posla u Sirijunadajuæi se da æe tako i ovu provinciju, kao i celu Judeju, wegovomliŁno„æu pridobiti za wega. No zavist be„e br¾a i od Aristovu-love dobre voqe i od nade Cezarove. Otrovom ga, naime, ukloni„ePompejeve pristalice, pa Łak dugo nije imao ni groba u otaŁkojzemqi, nego je onde dr¾an u medu, dok ga Antonije nije poslao Jude-jcima da bude sahrawen u carskoj grobnici.

2. A wegov sin Aleksandar zavr„i od ratne sekire Scipi-onove u Antiohiji, po pismenom nareðewu Pompeja, po„to je bio

29 Dr D. Glumac, ibidem, 51.

optu¾en za krivice koje je naneo Rimqanima. Wegovu braæu uze Po-mpej, sin Menejev, koji je vladao u Halkidi na podno¾ju Livana po-slav„i svoga sina Filipiona po wih u Askalon. I protiv voqeAristovulove ¾ene, ovaj uspe da odvede Antigona i wegove sestresvome ocu. No zaqubiv„i se, o¾eni mlaðu, ali ga zbog we ubi wegovotac, a sam Pompej o¾eni se Aleksandrom preko le„ine svoga sina,i zbog toga braka ukazivao je pa¾wu wenoj braæi.

PERIOD VLASTI IRODA VELIKOG (40/37à4. godine pre Hrista)

J. Flavius, De Bello Judaico I, XXIX, 2 (§ 571‡573)30

XXIX, 2. Tada se rasplamsa Irodov gwev naroŁito na Fero-rovu ¾enu, koju je Saloma kao prvu osumwiŁila. Sazove svoju rod-binu i prijateqe, pa izmeðu ostalog mnogog optu¾i je i zbog wenogvreðawa wegovih kæeri, kao i da je faraseje protiv wega podjari-vala novcem, i Łarolijskim napicima da je otuðila srce wegovogbrata i svoje ¾ene. Kada je Ferora na to izjavio da æe radije dati¾ivot nego da napusti svoju ¾enu, naredi Irod Antipatru, unedoumici „ta da radi, da ne sme da saobraæa sa Ferorinom ¾enom,kao i sa ovim i wegovom porodicom. Ovu zabranu Antipatar od tadanije javno nikada prekr„io, ali je sa wima provodio Łitave noæi.No kako se bojao Salominog stalnog uhoðewa, pomoæu svojih pri-jateqa iz Italije, udesi da mu se odredi putovawe u Rim. Ovi su,naime, pisali da je potrebno da Antipatar u najskorije vreme budeposlan Cezaru. Na to ga Irod odmah posla sa sjajnim darovima daodnese Cezaru wegov testament u kome je kao wegov naslednik bionaznaŁen Antipatar, a kao naslednik ovoga, Irod, sin Marijamne,velikosve„teniŁke kæeri.

PERIOD POSLE PROGONSTVA ARHELAJA (6. godina po Hrista)

J. Flavius, De Bello Judaico, II, VIII, 1‡14 (= § 117‡166)31

VIII, 1. Arhelajeva dr¾ava pretvorena je sada u provinciju, itamo je upuæen kao dr¾avni upraviteq Koponije, Rimqanin, vite-

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L X V

30 Dr D. Glumac, ibidem, 123.31 Dr D. Glumac, ibidem, 160à166.

L X V I SVETI KNEZ LAZAR

„kog stale¾a, kome je Cezar bio dao vlast nad ¾ivotom i smrti. Zavreme wegovog upravqawa navede neki Galilejac Juda svoje zem-qake na ustanak, izjaviv„i da je sramno ako daju Rimqanima da¾-bine, i priznaju, osim Boga, i smrtne qude za svoje zapovednike. Onje bio osnivaŁ neke svoje sekte koja sa ostalima nema niŁeg zajed-niŁkog.

2. Kod Judejaca, naime, postoje tri vrste filosofskih „kola.Jednu saŁiwavaju fariseji, drugu sadukeji, a treæu, koja ¾ivi ponaroŁito strogim pravilima, takozvani eseni (jeseji). I ovi suroðeni Judejci, ali meðusobno mnogo vi„e povezani qubavqu oddrugih. ulne naslade izbegavaju kao greh, a za vrlinu smatrajuuzdr¾qivost i savladavawe strasti, malo cene brak, nego naprotivuzimaju tuðu decu dok su jo„ u ne¾nom dobu i sposobni za vaspi-tawe, dr¾e ih kao svoje, i uŁe ih svojim obiŁajima. No time ne te¾epotpunom ukidawu braka ni dobijawu potomstva u wemu, nego sesamo osiguravaju od raspojasanosti ¾ena, po„to veruju da ni jednaod wih ne Łuva vernost samo jednom mu¾u.

3. Bogatstvo se prezire i upravo zaŁuðuje kod wih zajednicadobara, tako da se meðu wima niko ne nalazi ko bi posedovao vi„eod drugih. Zakon je da oni koji stupaju u zajednicu moraju woj pre-dati sve „to imaju, tako da meðu wima nema ni krajweg siroma„tvaniti prekomernog bogatstva, nego svi raspola¾u kao braæa zajed-niŁkim imetkom koji se sastoji od imawa svakog pojedinca. NeŁi-stim smatraju mazawe uqem, jer hrapavu ko¾u smatraju lepom, kao„to stalno nose belu odeæu. Glasawem se biraju upravqaŁi zajed-niŁkog imetka i du¾nost je svakoga da se primi vr„ewa slu¾bi.

4. Oni nemaju nijedan svoj grad, nego mnogi stanuju u svakom.lanovi sekte, ma otkuda dolazili, mogu da raspola¾u svime „tonaðu kod svojih drugova kao svojim imetkom, i dolaze qudima kojenikada nisu videli kao da su wihovi najboqi prijateqi. Zbog togana put ne uzimaju ni„ta osim oru¾ja protiv razbojnika. U svakomgradu ima po jedan od wih zbog stranaca da bi im dao odeæu i opskr-bio ih svakim drugim potrebama. Po svome dr¾awu i svim drugimvawskim pojavama izgledaju kao deŁaci koji se jo„ vaspitavaju„tapom svojih uŁiteqa. Odeæu i obuæu ne mewaju sve dok se potpunone pocepa ili dugim no„ewem ne dotre. Ni„ta izmeðu sebe nekupuju ili prodaju, nego svaki daje drugome od svojega kada mu „tatreba i prima od wega ako mu ne„to treba. Bez svake naknade mo¾esvaki da tra¾i od ma kojega Łlana „ta mu je potrebno.

5. Bogopo„tovawe vr„e na naroŁit naŁin. Pre izlaska suncane izgovaraju ni jednu nesvetu reŁ, nego mu upuæuju neke staremolitve kao da bi hteli da izmole wegov izlazak. Posle toga ihstare„ine upuæuju na posao u koji se pojedini razume. Po„to radedo petoga Łasa (11 Łasova pre podne), okupqaju se na odreðeno me-sto, pripa„u platneni ubrus oko sebe i peru se u hladnoj vodi.

Posle oŁi„æewa odlaze u naroŁitu zgradu u koju ne sme da uðe pri-padnik nijedne druge sekte, i tu se sakupqaju, oŁi„æeni, kao da ula-ze u neko svetili„te, u trpezariju. Onde svi posedaju tiho, i pekarim daje hlebove po redu dok im kuvar donosi posudu sa samo jednimjelom. Pre ruŁka sve„tenik izgovara molitvu, a pre molitve nikone sme da jede. I posle jela sve„tenik govori molitvu tako da prei posle jela odaje po„tovawe Bogu kao davaocu svega. Zatim skida-ju svoju svetu odeæu i odlaze na posao do veŁeri, kada se vraæaju ijedu na isti naŁin. Ako ima nekoga od stranih, i on ruŁa zajedno sawima. Ni vika, ni ikoja druga galama ne obesveæuje kuæu, nego svakipu„ta drugoga da govori kako mu sleduje po redu. Ti„ina koja je ukuæi Łini zastra„ujuæi utisak na one koji su izvana, no tome miruuzrok je stalna trezvenost Łlanova koji jelo i piæe uzimaju samo dase nasite.

6. Bez izriŁitog nareðewa svojih stare„ina eseni ne Łineni„ta, a samo u dve stvari mogu da postupaju samostalno: u pru¾awupomoæi i milosrðu; svaki mo¾e da priskoŁi u pomoæ onome koji jedostojan, i da pru¾i hranu oskudnome. No roðacima se ne sme ni„tapoklawati bez izriŁite dozvole stare„ine. Gnev ispoqavaju samoonde gde je opravdano. Strasti savladavaju, vernost i veru visokocene, mir „ire svuda. Dana reŁ vredi vi„e od zakletve, kojuuop„te ne Łine, jer je smatraju gorom od krivokletstva. Kome se neveruje i bez prizivawa Boga, taj je veæ osuðen, vele. S naroŁitomqubavqu prouŁavaju spise starih da bi doznali „ta je za telo idu„u spasonosno. Iz tih spisa nastoje da saznaju korene biqaka zaleŁewe bolesti, kao i svojstva kamewa (= minerala).

7. Ako neko ¾eli da bude primqen u sektu, ne prima se odmah,nego mora jednu godinu da ¾ivi izvan reda istim ¾ivotom kojim iŁlanovi, a pre toga daje mu se sekirica, spomenuta pregaŁa i belaodeæa. Ako je u tom vremenu izdr¾ao isku„eni„tvo, onda se zajedan stepen pribli¾ava zajednici à Łisti se vodom osveæewa, aline sudeluje pri zajedniŁkom obedu. Po„to poka¾e svoju Łvrstoæu, usledeæe dve godine ispituje mu se narav, pa ako se u tome poka¾edostojan, prima se u zajednicu. No pre nego „to sme da pristupizajedniŁkom obedu stare„inama mora da polo¾i zakletvu da æeBoga po„tovati, svoje du¾nosti prema qudima ispuwavati, da ni-kome neæe „tetu nanositi ni sam ni po nareðewu, da æe nepravedneuvek mrzeti, a pravednima pomagati, da æe svakome biti veran anaroŁito vlastima, jer niko nema vlasti ako ne od Boga. Mora sezakleti da se nikada neæe isticati svojom vla„æu ako bude trebalojednom da zapoveda, pa ni odeæom ni ikojim drugim ukrasom neæe seizdvajati od svojih podreðenih. Obavezuje se zatim da æe istinuvoleti a la¾ prezirati, da æe mu ruke uvek biti Łiste od kraðe adu„a od nepravednog dobitka, da ni„ta neæe kriti od sabraæe, adrugima neæe nikako otkrivati wihove tajne, pa makar ga muŁili i

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L X V I I

L X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

do smrti, da æe uŁewe reda iznostiti samo onako kako mu je saop-„teno, da æe se groziti pqaŁkawa po putevima, kwige reda (= zajed-nice) i imena anðela Łuvaæe u tajnosti. Takvom zakletvom osigu-ravaju sebe od onih koji pridolaze.

8. Ako neko uŁini te¾ak greh, iskquŁuju ga iz reda i tako is-kquŁen Łesto umire na najbedniji naŁin. Vezan zakletvama i pra-vilima reda, on ne sme da prima nikakve ¾ivotne namirnice, negose mora hraniti zeqem, zbog Łega mu se telo istro„i i na krajuumire od gladi. Zbog toga su Łesto takvog nesretnika koji je bio uposledwoj snazi iz sa¾aqewa primali natrag, jer su smatrali da jepatwa koja ga je bila dovela do ivice smrti dovoqna kazna zawegove grehe.

9. Pri suðewu potupaju vrlo savesno i pravedno. Odlukedonose samo ako je sakupqeno najmawe stotinu Łlanova, i presudawihova je nepromenqiva. Pored Boga najvi„e po„tuju ime Zakono-davca (= Mojsija). Ko huli na wega, ka¾wava se smræu. Smatraju daje po„tovawa vredno pokoravati se starijima i veæini, pa ako wihdeset re„avaju, ne protivreŁi se mi„qewu devetorice. Preddrugima ne pquju, niti na desnu stranu. Vi„e od drugih Judejacapaze da ne rade subotom, pa zbog toga ne samo da primaju jelo za sebedan pre, da ne bi palili vatru, nego subotom ne pomeraju nijednuposudu s jednog mesta na drugo, i nastoje da ne vr„e ni prirodnupotrebu. U drugim danima iskopaju sekiricom sliŁnoj budaku, kojudobije svaki novi Łlan, jamicu duboku jednu stopu, wu pokrivajusvojim ogrtaŁem da ne skrnave Bo¾ije svetlo, svr„e nu¾du u wu, azatim zagrnu iskopanom zemqom, a pri tome tra¾e najzabaŁenijamesta. Pa premda je to izbacivawe prirodno, ipak obiŁavaju da seposle toga peru, kao da su postali neŁisti.

10. Podeqeni su u Łetiri dela, prema vremenu od kada su uzajednici, a pri tome su mlaði iza starijh toliko da se posledwiperu, ako ih ovi dotaknu, kao da ih je stranac uŁinio neŁistim.fiive vrlo dugo i mnogi su i sto godina stari, kako mi se Łini, zbogjednostavnosti wihovog naŁina ¾ivota i poretka. Pri tome ostajuhladni i pri najgorim nedaæama, bolove svladavaju snagom duha, aslavnu smrt pretpostavqaju najdu¾em ¾ivotu. Ova wihova vrlinase naroŁito pokazala u ratu protiv Rimqana. Na muŁili„ta sustavqani, udovi im rastrzani, paqeni, lomqeni, s najstra„nijimmuŁilaŁkim spravama muŁeni da bi ih prisilili na huqewe Zako-nodavca, ili da jedu zabraweno jelo, ali bez uspeha. Nijednu reŁmolbe ne izusti„e svojim muŁiteqima niti pusti„e suzu. Smejuæise, rugali su se svojim krvnicima i radosno su ispu„tali du„u uve-reni da æe wu ponovo dobiti.

11. Oni, naime, veruju da æe se tela raspasti i da im tvar neostaje, ali da du„a veŁno ¾ivi, pa da se ona, proistekla od najfini-jeg etra, samo prirodnim Łudom svlaŁi dole i zatvara u telo kao u

zatvor. Ali Łim se du„a re„i okova mesa, kao osloboðena od dugo-godi„weg ropstva, pewe se u bla¾enoj radosti u visinu. SliŁno smlaðim Helenima uŁe i oni da je dobrima odreðen ¾ivot sa onestrane okeana, i mesto, gde ni ki„a ni sneg ni vruæina ne muŁe, negostalno prohlaðuje blagi zefir koji piri sa okeana, dok zli odlazeu mraŁnu, hladnu peæinu s veŁnim mukama. Ista misao se nalazi,izgleda mi, i kod Helena, kada svojim junacima, koje zovu herojimaili polubogovima dodequju ostrva bla¾enih, dok du„ama zlih, me-sto za zloŁince u Adu, gde po priŁi izdr¾avaju kaznu: Tantal, Il-kion i Titios. Time oni hoæe da utvrde besmrtnost du„e, a zatim ida potstaknu na vrlinu i odvrate od poroka, uzimajuæi da æe dobripostati jo„ boqima s obzirom da se nadaju na nagradu posle smrti,i da æe zli iz straha prestajati od svojih poku„aja, jer moraju raŁu-nati s tim da æe ipak biti ka¾weni na onom svetu, ako za ¾ivota iostanu sakrivena wihova zlodela. Ovo uŁewe o du„i esena je Łarob-na vrpca kojom trajno privezuju za sebe one „to jednom okusewihovu mudrost.

12. Uostalom, meðu wima ima i takvih koji tvrde da pred-skazuju buduænost, postigav„i to svojim prouŁavawem od mladostisvetih kwiga, izreka i proroka, i raznim Łi„æewima. I zaista jeretkost da se wihova proricawa ne ispuwavaju.

13. No sem ove, postoji jo„ i druga grana esena, koji se potpunosla¾u sa ostalima po naŁinu ¾ivota, obiŁajima i postupcima, samose razlikuju po gledawu na brak, jer veruju da oni koji se uzdr¾ava-ju od braka ne ispuwavaju najva¾niji ¾ivotni zadatak, stvarawepotomstva, tim vi„e „to bi celo ŁoveŁanstvo u najkraæem rokuizumrlo kada bi svi mislili kao oni. No i ovi isku„avaju nevestetri godine, pa kada vide posle trikratnog Łi„æewa da su sposobneza raðawe dece, stupaju sa wima u brak. Za vreme trudnoæe uzdr-¾avaju se od polnog op„tewa kao dokaz da se nisu ¾enili iz sla-dostra„æa nego zbog dece. fiene se peru u ko„uqi, a mu„karci spregaŁom. Toliko o obiŁajima ove sekte.

14. 'to se tiŁe drugih dveju sekti, meðu wima je najstarijafarisejska. Oni se cene kao najboqi tumaŁi zakona, da sve zavisiod Boga i sudbine, i uŁe da je slobodno, veæinom, qudima da Łinepravo ili nepravo, ali da pri svakoj radwi sudeluje i sudbina. Svedu„e su po wima besmrtne, ali samo one dobrih prelaze u drugotelo, dok du„e zlih odlaze u veŁnu muku. Sadukeji, druga od pomenu-tih sekti, naprotiv potpuno odriŁu sudbinu i tvrde da Bog nemani„ta s qudskim delima i postupcima, nego je potpuno ostavqenoslobodnoj voqi da Łini dobro ili zlo, po svom vlastitom izboru daŁini ovo ili ono. Potpuno odriŁu, zatim, veŁnost du„e kao i kazneili nagrade u Adu. No dok su fariseji meðusobno tesno povezani ivisoko cene vrlinu, dotle se sadukeji prema svojima odnose mnogo

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L X I X

L X X SVETI KNEZ LAZAR

neprijatnije, kao sa strancima. Toliko sam imao da ka¾em o filo-zofskim „kolama Judejaca.

PO¨ETAK I JUDEJSKOG USTANKA (66. godine pre Hrista)

J. Flavius, De Bello Judaico, II, XVII, 3. (= § 411‡416)32

XVII, 3. Sastado„e se onda odliŁnici s veliki sve„tenicimai najuglednijim farisejima da se posavetuju o stawu stvari, sobzirom na preteæu nesreæu, pa zakquŁi„e da se poku„a s nago-varawem onih koji su raspolo¾eni za ustanak, i sazovu narod naskup„tinu kod bronŁane kapije koja je vodila u unutra„we hramo-vno dvori„te s istoŁne strane. Govornici su sna¾nim reŁimaizlo¾ili kako bi bila ludost pomi„qati na ustanak i bacitiotaxbinu u tako stra„an rat, nastojeæi da doka¾u neopravdanostrazloga za rat, pa su zatim navalili da su wihovi preci darovimastranaca bogato ukrasili hram, i da su uvek primali darove tuðihnaroda, a nikoga nisu spreŁavali da prinese ¾rtve, jer bi to biloza osudu, pa su i zavetne poklone, koji se jo„ i sada posle tolikodugo vremena mogu videti, postavqali u hramu. A oni sada hoæe dazavode novotarije u pogledu stranaca za bogoslu¾ewe, da bi samoizazvali Rimqane na borbu i sa wima se sukobili, a ne misle da æetako ne samo grad survati u veliku opasnost nego na wega navlaŁe isramotu bezbo„tva, kako samo kod Judejaca ne sme stranac da pri-nese ¾rtve, i da se pomoli. Kada bi se tako uŁinilo prema privat-niku svakako bi se to smatralo za prestupawe zakona Łovekoqubqa,koji je postavqen za zakon, i zbog toga se pobunili, a sada kada seradi o iskquŁewu Rimqana i Cezara od ¾rtvovawa, smatraju da tunema nepravde. No treba se bojati da æe odbijawem ovih ¾rtava bi-ti onemoguæeno prino„ewe svih ¾rtava, i grad da se ne stavi izvanzakona i prava carstva, ako se hitno ne odluŁi na boqe, pa prinesu¾rtve i poprave uvredu pre nego „to doðe vest do u„iju uvreðenih.

J. Flavius, De Bello Judaico II, XX, 4 (566‡568)

⁄ 566à568 Za Idumeju su izabrani drugi zapovednici, naime,Isus, sin Saiafijev, jedan od vrhovnih sve„tenika, i Eleazar, sinvelikog sve„tenika Ananija. A tada„wem zapovedniku Idumeje,Nigeru, koji je po roðewu bio iz Pereje, sa one strane Jordana, pa

32 Dr D. Glumac, ibidem, 201à202.

se zbog toga zvao Perejac, naredi„e da se podredi vojskovoðama, anisu izostavqeni ni ostali delovi zemqe. U Jerihon je poslan kaozapovednik Josif, sin Simonov, u Pereju Manasija, u toparhijuTamnu, esenac Jovan, a wemu su dodeqeni Lida, Jopa i Amaus. Za ko-mandanta u okruzima Gafna i Akrabateni bio je postavqen Joanis,sin Ananov, a u obe Galileje, Josif sin Matijin, a pod wegovozapovedni„tvo, stavqena je i Gamala, najutvrðeniji grad toga pre-dela.

J. Flavius, De Bello Judaico, III, II, 1 § 9‡12 33

⁄ 9à12 Posle poraza Cestijeva, Judejci su se svojim neoŁeki-vanim uspehom toliko bili uzgordili da nisu mogli da obustavesvoju silovitost, i nastojali su, kao potpirovani sudbom, da rat idaqe vode. Svi, dakle, koji su bili najborbeniji, skupi„e se i kre-nu„e na Askalon. To je stari grad, 520 stadija udaqen od Jerusali-ma, koji je Judejcima oduvek bio omra¾en, pa je zbog toga trebalo dabude prva meta wihovih napada. Na Łelu poduhvata bila su triŁoveka koji su se isticali telesnom snagom i sposobno„æu, Nigeriz Pereje, Vavilonac Silas, i sa wim Jovan esenin. Askalon je biojako utvrðen, ali gotovo bez posade. U gradu je, naime, bila samo jed-na kohorta pe„adije i samo jedan eskadron kowice kojom je koman-dovao Antonije.

J. Flavius, De Bello Judaico, V, IV, 234 § 142‡147

⁄ 142à147 Od tri zida najstariji se mogao vrlo te„ko zauzetizbog provalije i brega iznad wega na kojem je bio podignut. Wiho-va prirodna Łvrstoæa bila je jo„ pojaŁana, po„to su se David iSolomon kao i carevi posle wih takmiŁili u izvoðewu toga dela.PoŁiwuæi na severu od takozvane Hipikove kule, protezao se doKsista, pa se zatim nadovezivao na Savet i zavr„avao se na zapad-nom tremu svetili„ta. A sa druge, zapadne strane, zapoŁiwao je kodiste kule, prolazeæi kroz trg nazvan Betso, do kapije esena35, azatim je zaokretao na jug preko siloamskog izvora i ponovo zavijaona istok do Solomonovog ribwaka i protezao se do takozvanog TrgaOfla i nadovezivao se na istoŁni trem hrama. Drugi zid poŁiwaoje kod kapije koju su nazivali Genat, a koja je bila jo„ u prvom zidu,opasuje severnu stranu Akre i prote¾e se do kule Antonije. A

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L X X I

33 Dr. D. Glumac, ibidem, 236.34 Dr D. Glumac, ibidem, 376à377.35 To znaŁi da je u Jerusalimu postojao esenski kvart.

L X X I I SVETI KNEZ LAZAR

treæi zid je poŁiwao kod kule Hipika, odakle je najpre i„ao u se-vernom pravcu do Psefinusove kule, a zatim je nasuprot nadgro-bnom spomeniku Jelene, carice Adijabene, i majke cara Izatesa,zaokretao je prema carskim grobovima i zavijao kod kule na uglukoja se zvala Spomenik suknara, zatim se povezivao sa starim zidomi zavr„avao se u dolini nazvanoj Kedronska.

V. HRI'˘ANSKA I DRUGA SVEDO¨ANSTVA OE S E N I M A

SvedoŁanstva antiŁkih pisaca o esenima nisu i jedina uistoriji. I u kasnijoj hri„æanskoj istoriji postoje brojna svedoŁa-nstva o wima, iako se mnogi od hri„æanskih pisaca ipak samo pozi-vaju na svedoŁanstva antiŁkih pisaca koja su napred navedena. Tako,ovde mo¾emo spomenuti navod kod Igizipa (oko 180. godine poHristu) koji je saŁuvan kod Jevsevija Kesarijskog u wegovoj Cr-kvenoj Istoriji (IV, 22, 4à7)36 zatim Ipolita Rimskog,37 Epifani-ja Kiparskog (315à403. godine), u wegovom „Panorionu“,38 „Apos-tolskim ustanovama“,39 kod Bla¾enog Jeronima,40 Filastrija izBreskije,41 Nila Ankirskog,42 Isidora Seviqskog,43 kao i u Sudaleksikonu.44

Takoðe, i nalaz rukopisa na podruŁju Kumrana iz 1948. godinenije bio jedini u istoriji. Tako su istra¾ivaŁi pri iskopavawimapeæina 7Q, 8Q i 9Q primetili da su one i ranije imale posetilacai da je broj rukopisa u wima mali, u odnosu na wihova oŁekivawa iveliŁinu peæina. Tada su se setili navoda ranijih istoriŁara,naime, da su u periodu vlasti Karakale (211à217. godine), sina Sep-timija Severa, „u blizini Jerihona“ u Palestini otkriveni mnogi

36 PG 20, 380‡384; A. Adam, Antike Berichte über die Essener, Verlag W. de Gryter &CO. Berlin 1961, 40. Hegizip spomiwe vi„e judejskih sekti, i to: esene, galilejce,masvotejce, samarjane, sadukeje i fariseje.

37 Refutatio omnium haeresiorum IX, 18‡28, Hyppolitus Werke, III (hgg. P. Wendland),GSC 26, Berlin 1916, 256‡261.

38 Epiphanius, Ancoratus and Panarion I, GSC 25, 1915, 203; Haer. X, XIX, XX.39 Didascalia et Constitutionem Apostolorum VI, 6 (hgg. F. X. Funk, 1905, 313).40 Hieronimus, Adversus Jovianum, II, 14; Migne, Patrologia Latina, Paris 1883, 316‡317.41 Filastrius, Diversarum haereseon liber IX (hgg. Fr. Marx, CSEL 38, Wien 1898, 5).42 Nilus von Ankyra, Tractatus de monastica exercitatione (L\goV Ωskhtik\V); Migne,

PG 79, 1865, 720.43 Isidori Hispalensis Episcopi, Etymologiarum sive originum libri XX, Scriptorum Clas-

sicorum Bibliotheca Oxoniensis (hgg. W. M. Lindsay), Oxford 1957, Bd. I.44 Suida, ESSAIOI,3123 (hgg. Ada Adler, Suidae Lexicon, Lexicographi graeci 1/2,

Leipzig 1931, 422).

jevrejski i grŁki biblijski rukopisi.45 To je bilo tek desetak god-ina pre nego „to je Origen zapoŁeo svoj rad na Heksapli. Stoga sedanas smatra da je Origen pri svome radu koristio upravo ove ruko-pise.46

Drugo zanimqivo svedoŁanstvo o nalazu rukopisa u ovojoblasti imamo iz IX veka. Na wega je nauŁnoj javnosti obratiopa¾wu Otto Eissfeldt,47 ukazujuæi na tekst pisma koje je 800. godine poHristu uputio nestorijanski mitropolit Selevkije, Timotej I,mitropolitu Sergiju Elamskom. On pi„e: „Doznao sam od nekihJudejaca koji su u to vreme pre„li i bili primqeni u krilo hri„-æanske vere da je oko deset godina ranije (dakle, oko 790. godine) umestu koje je bilo useŁeno u steni blizu Jerihona bio pronaðen nizkwiga. Po reŁima tih Judejaca, pas jednoga Arapina je u vreme lovaskoŁio u jednu od peæina i nije izlazio otuda. Vlasnik je po„ao zapsom i pred wim se u rupama stena otkrilo mesto u kome je biloskriveno mno„tvo kwiga. Vrativ„i se u Jerusalim lovac je ispri-Łao ove dogaðaje Judejcima i mnogi od wih su pohitali na to mestogde su prona„li biblijske i druge kwige pisane jevrejskim pi-smom“.

Mitropolit Timotej daqe pi„e da su meðu pronaðenim ruko-pisima bili i brojni psalmi cara Davida, na „to su mu ukazivalinovokr„teni Judejci koji su dobro poznavali i jevrejski jezik.Stoga se on obraæa damaskom mitropolitu, ali otuda nije dobio ni-kakav odgovor. To mu je te„ko padalo, po„to kod sebe nije imao Ło-veka koji bi mu pomogao. A „to delo ogwem gori u mome srcu i pro-¾dire moje kosti“.

Posle jednog veka ponovo imamo novo svedoŁanstvo o nalazurukopisa u ovim predelima. To je svedoŁanstvo karaitskog piscaKirkisanija (Quirquisani), koji u svojoj „Istoriji judejskih sekti“48govori da je u I veku pre Hrista u ovim predelima postojala „peæi-nska sekta“, a da su tu kasnije ¾iveli „maariti“ (peæinari), tj. man-dejci (danas karajiti).

Mo¾emo spomenuti i svedoŁanstvo Al Birunisàa49 (umro 1.048.godine), kao i 'ahrastanija, (XII vek)50 koji svedoŁe da je „peæins-ka sekta“ cvetala na 400 godina pre jeresijarha Arija, „to takoðeukazuje na period I veka pre Hrista.

ANTI¨KI IZVE'TAJI O ESENIMA L X X I I I

45 Friedericus Field, Origenis Eexaplorum quae supersunt, Bd. I, 1875, XLIV.46 H. Stegemann, Die Essener, Qumran, Johannes der Täfer und Jesus, Herder Spektrum,

Freiburg Basel Wien 19932, 111‡112.47 Otto Eissfeldt, Der Anlaβ zur Entdeckung der Höhle und ihr ähuliche Vorgänge aus

älterer Zeit, TH LZ 74, 1949, 597‡600.48 H. Bardtke, ThR 33, 1968, 205.49 Enc. Islamica IV, 1218.50 Cureton, ed. Kairo, 1935, 169.

L X X I V SVETI KNEZ LAZAR

Ova svedoŁanstva o brojnim stanovnicima ovih oblasti krozdugi period vekova, kao i o wihovom bogatom duhovnom ¾ivotu, zaistra¾ivaŁe Kumrana bio je veliki podstrek pri wihovim podu-hvatima istra¾ivawa Kumrana i wegove okoline.

Ilija Tomiæ

OD SVETOG ARHIEPISKOPASAVE DO SVETOG KRAQA

M I L U T I N A* **Sveti Sava je postigao priznavawe autokefalnosti Srpskoj

pravoslavnoj crkvi, prevodio i sastavqao zakone, izmirio braæu,ujedinio srpstvo, ovenŁao svog brata za prvog vaseqenski priz-natog kraqa, ustrojio narodni duhovni ¾ivot narodu i manastirsketipike (ustave), prosvetu i zdravstvo, utemeqio srpske ispostave(ambasade) u svim vaseqenskim centrima, u Jerusalimu, u SvetojGori i u Carigradu, i jo„ mnogo „to „ta u sveop„tem nomokanonu(zakonopravilu) srpskog nacionalnog ¾ivota.

U zakonopravilu Svetoga Save postoji istina naslov o crkveno-graditeqstvu, ali sem naslova nema potpunog teksta, kao da je neko is-cepao stranicu. Sveti Sava je poŁeo i sa prevoðewem carigradskihop„tih graðevinskih zakona i wihovim prilagoðavawem domaæim po-trebama, ali iz nekog razloga nije zavr„io ba„ deo o crkvenogradwi.

Verovatno tada nije jo„ bilo sazrelo vreme za to.Posle ogromnog skoka koja je polupaganska Srbija Bo¾jom

blagodeti preko Svetog Save ostvarila, burno novonastalo stawemoralo da se stabilizuje i malo smiri i strpi. Korak koji je ost-varen za poŁetak je bio je veoma velik, ali sva ta blagodet moralaje i da se saŁuva. Meðutim, to duhovno uzburkano blagostawe moglose du¾e odr¾ati tek onda, kada bi se narod koji se stalno selio pozbegovima, konaŁno mogao jednom da se skrasiti, i da neprekidno„selo“ postane konaŁno i stalno naseqe, a to je u ono vreme mogloda se ostvari samo ako bi se selo izgradilo u grad i ozidalo tvrdim„gradskim“ zidinama. Dr¾ava je u ono vreme je postojala tek ondaako bi imala utvrðene gradove. Tek onda su se zakonopravila usredwevekovnim tvrðavama mogla braniti svojim utvrðenim civi-lizacijskim ustanovama, i zapisan zakon postajao bi konaŁan, atime i trajan. U sredwem veku zakon je morao ne samo da budenapisan i voskom zapeŁaæen nego i gradovima brawen. Zato je svakizakonik u sredwem veku nosio je epitet „gradski“.

UMETNOST I ISTORIJA

* Iz predavawa odr¾anih 23. aprila u kripti à katihumeni u Podgorici i 31.maja na Javnoj tribini u Jagodini.

** Od istog pisca vidi „Sveti knez Lazar“ br. 6, ZNAKOVI LOGOSA UTEMEQIMA SVETIH ARHAN—ELA KOD PRIZRENA

L X X V I SVETI KNEZ LAZAR

Po svojoj prilici posle ovog prvog stepena Srbi su Łekali nanekoga ko æe u sledeæoj generaciji da delo Svetog Save dopuni izavr„i u tom nedostajuæem pravilu ¾ivogradwe, a to je bio ne dugoŁekani Sveti Kraq Milutin, unuk wegovog brata prvovenŁanogkraqa Stefana, bez sumwe najveæi graditeq meðu na„im svetite-qima.

Sveti kraq Milutin je, ne bi li utvrdio svoju kraqevinu, mo-rao da utvrdi i izgradi svoje gradove. U doba svog najveæeg uspona,zatekao je u Prizrenu ranohri„æansku, po obliku klasiŁnu pagan-sku trobrodnu vasiliku gde je predviðao da ustroji osnove buduæesrpske dr¾avnosti, na putu od narodnih praslovenskih ¾upana izgradova Srba i Gordoserbije iz doba cara Iraklija poŁetkom VIIveka, do narodne kraqevine Svetog srpskog kraqa Jovana Vladimi-ra iz Bara, pa preko Nemawiæa i Svetog Save, ka nezadr¾qivomputu ka sveop„tom Vaseqenskom carstvu.

U poŁetku, kada su hri„æani tek bili iza„li iz podzemnihkatakombi na svetlost dana, u spoqnu slobodu, provalili su uzateŁene paganske palate, sliŁno kao „to i danas izbeglice pro-vale u sportske hale. Tako su u tim paganskim vasilikama, za wi-hove potrebama nenamenskim pribe¾itima, u prvo vreme stizalisamo malo da ih privremeno ukrase nekim spoqwim, jo„ ne sasvimsazrelim hri„æanskim oznakama. U to vreme ikonografija je bilatakoðe na samom poŁetku, a kamoli tek ikonogradwa. Nije postojaoni krst u crkvi sve do doba Svetog cara Konstantina i Svete ca-rice Jelene, te je znak za hri„æanstvo bila je riba ili ovca. PrviHri„æanski kraq Avgar iz Edese kao znamewe svoje vere imao jepolumesec i zvezdu, kao zvezdu vodiqu Vitlejemskih mudraca saistoka.

Tokom tih prvih vekova, bilo kakva graðevina, a naroŁito akoje bila lepa, znaŁila je samo bitno tehniŁko poboq„awe uslova zamolitvu, a mada je bila nasu„na potreba kao hleb za gladnog, ustvari jo„ nije bila crkva u pravom smislu reŁi. Zato je i opevanagradwa slavnog hrama u Edesi, prvog hri„æanskog hrama koji jegraðen iz temeqa samo za hri„æawske potrebe.

Bez obzira na tu opravdanost nasu„ne potrebe kao za„tite iskrovi„ta ne samo od nepogoda, nego i skrovi„ta du„e, te prvegraðevine nisu mogle odmah i naprasno da se preobraze i prikquŁeu deo same molitve, da postanu Sveta Tajna, u jedinstvenom punomtelu liturgijskog Łina, kao ovaploæena slika neba na zemqi u pu-

Crkva Vaznesewa Gospodweg na Ubu koja se obnavqa po podobiju crkve SvetihArhanðela u Prizrenu, zadu¾bine cara Du„ana. Radovi su u punom jeku i za

kratko vreme srpski pravoslavni narod moæi æe ne samo da vidi, nego da ¾ivi ido¾ivi jedno od srpskih Łuda.

L X X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

nom smislu znaŁewa istine, kao mesto gde je si„ao sam Bog, odnos-no, gde se Bog ologosio.

Jo„ je slovenski kum Sveti Fotije, vaseqenski patrijarh,poslihistor i ustrojiteq izvorne nauke, i „to bi se danas reklo

borac protiv kiŁa i fanatizma i otac na„e slovenske duhovnostine bi li nam podario na„e Slovo, na„ Logos poslao irila iMetodija na daleki istra¾ivaŁki put, po shvatawima onog doba nakraj sveta, meðu Hazare da nauŁe izvorni aramejski jezik na kome jepisano Sveto Pismo, da bi ga preveli neposredno sa izvornog jezi-ka. Tada su Sloveni, a meðu wima i mi Srbi, dobili svoje izvornoSveto Pismo i neposredan dodir sa Bogom Logosom, a ne prevedenprevod sa prevoda. Ovaj prevod sa autentiŁnog autorskog originalaje i danas osnovni princip svake prave nauke, pa smo tako izvorn-im Slovom postali slovesni. Za na„u tezu biæe nam najzanimqivi-ji ovaj deo tog prevoda.

Sy naËelo b Slovw i slovw b ky Bogu i Bogy bslovw se b iskoni ky Bogu

„Jevanðeqe po Jovanu 1372, Biblioteka BeŁ

Ostatci drevne arhitekture Edenskog vrta, Crkve adamske, stare nekolikohiqada godina gde je veæ bilo od Boga dato pravilo: Kvadrat u krugu iiracionalni broj π odnosno loptasta kupola oslawa se na pandantife ukvadratnom postoqu, koje je protumaŁio i uveo Teodor Metohit na dvoru

Kraqa Milutina

„u poŁetku be„e „Slovo“ a slovo je jelinska reŁ „Logos“, „tone znaŁi samo reŁ, koja se izgovara ustima i pi„e slovima, veæ iono „to je predmet na„eg daqeg posmatrawa, i proporciju, ustro-jstvo prostora i tvari, razboritost, premudrost, geometriju, sta-tiku i sve ono „to bi meðu ostalim i mnogobrojnim moglo da znaŁipravilo i za arhitekturu crkve, i to ne samo kao graðevine, veæ ikao graðevine koja sadr¾i Svetu Tajnu à Logos od Łega sve poŁiwe.

OD SVETOG ARHIEPISKOPA SAVE DO SVETOG KRAQA MILUTINA L X X I X

Teodor Metohit, (Θεοδοροσ Μετοχιτεσ) 1260/1261à1332 polihistor, velikilogotet i mesazon pod carem Andronikom II jedan od najznaŁajnijih polihistorakasne Romeje. Napisao parafraze uz Aristotelove prirodwaŁke spise, komentare

na Platonove „Dijaloge“ i na Ptolomejeve astronomska dela, kao i svojeoriginalne astronomske priloge. ProuŁavao je i poduŁavao je matematiku,

geometriju i euklikodve aksiome, i usavr„avao parnu ma„inu Antemija iz Trala,i konstruisao Łasovnike na dvoru kraqa Milutina u Prizrenu. Napisao jeizve„taj o putu u Srbiju mnogobrojne pohvalnice i pesme. Glavno delo mu jeneciklopedija „Ypomnßmatismoi kaie™seiz gn™mmikai“. 1328. god. povukao se u

manastir Hora u Carigradu kojeg je sam podigao, i koji se smatra za najvrhunskijedelo romejske arhitekture i ¾ivopisa.

L X X X SVETI KNEZ LAZAR

Danas imamo jedno pogre„no shvatawe da je Romeja potpunozanemarila nauku. I da ne postoji kontinuitet izmeðu jelinskeantiŁke nauke i jelinskog romejskog carstva, koje ustvari nikadanije prekidan, veæ se samo se prestrojavalo. Nauka se samo razdvo-jila kao deo posebnog od dva biæa, koja su oba deo jedne jedinosu„neprirode, Łija se formula jasno oŁitava u Jakovqevom snu, gde se dveprirode Łovek sa zemqe i anðeo s neba hrvaju. Na svakom osveæewutemeqa zidawa crkve do danas obznawuje se ovaj san. Nije sluŁajno„to se ¾ivopis tog sna i rvawe Jakova sa anðelom istovremenonalazi ba„ i u Bogorodici Qevi„koj, zajedno sa ¾ivopisom Pla-tona. Poznato je da se op„tem programu obrazovawa u celom vase-qenskom carstvu u „tetrabiblu“ (aritmetika, geometrija i har-monija) uŁili i Euklidovi elementi koji su ustvari kao i rimskopravo dovr„eni i postali tek tada ono „to i danas jesu ba„tinasavremene civilizacije, i da je centar svega toga bio Carigradu.

Jo„ je Antemje iz Trala ¾i¾diteq (graditeq-konstruktor)vaseqenskog hrama Svete Sofije u Carigradu ktitora cara pravde,Justinijana, bio „polihistor“ ono za „to se na zapadu mnogo kasni-je ka¾e „renesansni“ Łovek. U prostom prevodu polihistor znaŁisvestran um. Antemije se bavio ne samo geometrijom i konstrukci-jama elipse veæ je konstruisao i parnu ma„inu i klepsidre koje sutandrkale i zvi¾dale otkucavajuæi Łasove na Svetoj Sofiji. Pra-voslavna vera nije sputavala mudrost i nauku, veæ je naprotiv, izi-skivala premudrost. Zato ne bi bilo nikakvo Łudo da su ¾i¾dite-qi Bogorodice Qevi„ke majstori Nikola i Astrapa znali geome-triju da bi mogli da razmere temeqe. Te„ko bi se moglo da brani-ti da su mere uzimali samo „od oka“ kao spontanu nesvesnu nasle-ðenu ve„tinu. Po wihovom i danas postojeæem delu se vidi da sutehniŁki umeli da razmere i nacrtaju kvadrat i da u wega upi„ukrug, i pritom da znaju i shvate „ta je to iracionalni broj „p“ jersu znali i za nadracionalni Logos, „to se vidi i meri po hramukoji su nazidali, i po tome „to su umeli da ¾ivopi„u rvawe Jako-va sa anðelom, formulu borbe racionalnog sa iracionalnim. Tutreba uzeti da je to i epoha Grigorije Palame nosioca te dileme.

Samo je tako mogla kroz ¾rtvu iracionalnog u borbi saracionalnim da se graðevina usvisi u crkvu u punom smislu, kao deoliturgijskog Łina, kao deo neprestane molitve, i slike Neba naZemqi, kao mesto gde se Bog ologosio, jer su Euklidovi aksiomiosnovi tada poznate i uŁene geometrije koji su dati „odozgore“ ust-vari isto ono „to je Bog-Logos koji je nedvosmisleno takoðe datodozgore.

I kao „to je Sveti arhiepiskop Sava iz manastira SvetogSave Osveæenog, kao svog slikostoiteqa, preneo tipik manastir-skog ¾ivota u manastir Studenicu, i su„tinski o¾iveo opravo-slavio za sva vremena sve srpske manastire, i ustrojio crkveni ¾i-

vot, tako je i Sveti kraq Milutin preneo Logos svepravoslavnoggraditeqstva i ustrojio crkveno graditeqstvo, i to neposrednopreko svog prisutnog uŁiteqa Teodora Metohita. Milutin nijeputovao kao „to su putovali irilo i Metodije ili Sveti Sava,ali je Metohit pro„ao sliŁnim putem. Putovao je u Armeniju iGruziju putem preko Edenskog vrta, i iz Edenskog vrta, u jasnom iŁistom logosnom geometrijskom obliku, preneo pravila izvornecrkvenogradwe u Srpsku jedinstvenu kraqevinu, u kraqevski pre-stoni Prizren, u svoju kraqevsku, i kasnije po Svetim Arhanðe-lima zadu¾bine cara Du„ana, i carsku prestolnicu Prizren u sredSredaŁke ¾upe, pod podno¾ju Car planine, koju su nam protivniciprekrstili i omalova¾ili u „arenu planinu 'ar planinu, kao dase radi o nekoj va(„ar) planini.

Sveti kraq Milutin morao je pre sve svega da ima jo„ te ta-lente na umu, kada je zatekao po obliku polupagansku ranohri-„æansku vasiliku u Prizrenu, jer ju je preobrazio, a „to nikakonije sluŁajno i jedinstveno jer je isto uŁinio i sa crkvom u StaromNagoriŁanu gde se kao ktitor takoðe ¾ivopisao sa kraqicomSimonidom. Kao veæ stasali hri„æanin i moæni samodr¾ac i hri-„æanski kraq, u svojoj podaniŁkoj pravoslavnoj kraqevini Srbiji,shvatio je da mora da uzvisi zateŁene crkve prema novopostavqen-im svepravoslavnim zahtevima za visoki i dostojan Łin jedne pre-stolne gradske i graðanske dr¾avotvorne Saborne crkve, da po-stavi u woj stubove Jakovqevog sna, kvadratno postoqe, kupolu inajlep„i pirg zvonik i biforu galileje za javno ogla„avawe zako-nopravila u srpskom graditeqstvu, da bi svaki doneti zakon imaoizvr„nu snagu i bio po„tovan.

Zato Svetom Kraqu za takav vizionarski sled dogaðaja nijevi„e mogla da mu poslu¾i vasilika, koja karikirano liŁi nasavremeni industrijski dugaŁak hangar. Takav „hangar“ zadovoqa-vao je prvobitnu potrebu slu¾be kasnoantiŁkih romejskih vasile-vsa, koji su kroz prvo dugo predhodno vreme rimske okupacije, bilirobovi uŁiteqi filosofije rimskim gospodarima osvajaŁima, tesu jo„ veoma bili jo„ veoma optereæeni tim rimskim paganskimcezaro-latinskim dr¾avotvornim nasledstvom u dugaŁkom trijum-falnom procesionom bazilikarnom prostoru vojniŁke parade.

'ta to toliko neophodno nedostaje jednoj ranohri„æanskojvasilici?

Brod vasilike sa ravnom tavanicom, sa krovom na dve vode,pre svega nema kupolu koja Łini telo Hristovo, nema postoqe ipandantife i anðele koji uznose telo Hristovo, i koji ukazuju da jeHristos vaskrsao. Zato je Sveti kraq Milutin u brod te veæ stasa-le klasiŁne paganske konstrukcije i arhitekture, sa veæ re„enomkrovnom konstrukcijom od drvenih „prostih greda“, ubacio kamenepotporne stubove Jakovqevog sna, kao Svetu Tajnu kamena temqca,

OD SVETOG ARHIEPISKOPA SAVE DO SVETOG KRAQA MILUTINA L X X X I

L X X X I I SVETI KNEZ LAZAR

koji su pobedniŁki uzneli kupolu tela Hristovog Vaskrsewa inebeske visine. To pravilo nije ni onda va¾ilo samo za jednu cr-kvu, nego za sve, „to pokazuje Staro NagoriŁano i dr mawe poznatoili nepoznato.

Za takvo razmeravawe moralo se imati uve¾bano znawe ive„tina tetrabibla za koje je svakako svaki mada veæ talentovanipojedinac morao da ima i uŁiteqe od uŁiteqa mnogih generacija,premudrijeg od wega samog. I danas kada je Armstrong kroŁio naMesec, izrekao je, „ovo je mali korak za Łoveka, a veliki za Łove-Łanstvo.“ Tako je delo Nikole i Astrape bio mali korak ¾i¾dite-qa, a veliki za vaseqensko pravoslavqe. Blagodareæi gradite-qskoj dr¾avotvornosti Svetog kraqa i wegove sposobnosti zauklapawe u glavne tokove svog i svih vremena i talenat i talenatNikole i Astrape prikquŁuje se i nama kao i buduæim generacija-ma. Na„a je du¾nost samo da to prikquŁenije saŁuvamo.

Zato je i razumqivo da nije bilo uobra¾eno da priðe, jednomtakvom dostojnom slikostrojeteqskom prigodom, na osveæewujednog novopodignutog hrama u Carigradu, Sveti Fotije, tada vase-qenski patrijarh ali i slovenski kum, i pobedniŁki izvikne:

„Solomone pobedio sam te“

Pored neprevaziðene lepote vasilike jednog Solomonovoghrama, ali hrama koji ne poseduje vaskrslog Hrista, tj. kupolu àkrug u kvadratu, ovaj novopodignuti hram sadr¾avao je i tu premu-dru i predivnu Svetu Tajnu Edenskog Harana sa svojim kupolama napostoqu kvadrata.

Time se ovaj novoosveæeni hram u Carigradu ovaplotio kaomolitva u stalnom i veŁnom liturgijskom Łinu, i nije ostao samokao divan izlo¾beni prostor za Łuvawe kovŁega sa opqaŁkanimtrofejima, istina takoðe dragocene veŁne zaplewene lepote jedneneprelazne umetnosti, jer je mesto opqaŁkanih trofeja u slavuŁoveka à pobednika, Novi hram, Novog Rima, sadr¾avao je dobrovo-qnu Hristovu ¾rtvu. Sveti Kraq Milutin nije tako poru„io iliobezvredio ili ponizio zateŁeni solomonski hram u Terandi, veæga je naprotiv, samo uzvisio dobrovoqnom BogoŁoveŁnom pobed-niŁkom ¾rtvom Hrista i Teranda sa preobrazila u Prizren.

Sveti Sava je kao predhodnik i svojevremeni ambasador puto-vao da bi Srbiju ukquŁio u svet, Sveti Milutin nije putovao, nijemolio i nije nareðivao, samo je jo„ vi„e utvrðivao i pro„irivaoi doraðivao sve te veæ postojeæe osnovne ispostav u svetu koje jeveæ obi„ao i zaŁeo Sveti Sava. Milutinova dogradwa ogleda sepoŁev od pirgova graniŁnika u manastiru Svetog Save Osveæenog ublizini Jerusalima, bolnice i stranoprijemnice u Carigradu,pirga branika na putu u Hilandar i dr po dugaŁkom spisku, dok jeBogorodiŁinu crkvu u samom Hilandaru potpuno prezidao, „to bimoglo da se smatrati time da je samo uŁinio temeqniji potez od

onoga „to je u osnovi uŁinio sa Bogorodicom Qevi„kom u Prizre-nu. Meðutim, ono „to je bitnije u delu Svetog Milutina je tajduhovno-kulturni domet, to je moæna milost, taj priziv i u slobod-nu dr¾avu otvorenih vratiju, jer je svojim moænim prizivom preo-brazio srpski dvor u duhovnu akademiju, u centar okupqawa slo-

bodnih umova i duhovnika celog onda„weg sveta. ak i Dubrova-Łkim trgovcima ne daje ograniŁena prava, nego im po svojoj milostiobezbeðuje potpunu slobodu trgovine.

Posle tih „iroko otvorenih vrata u zemqu prosperiteta,nije bilo vi„e te potrebe da kao Sveti Sava ide negde i nekomeliŁno na noge, nego su i u srpski dvor, u slobodnu akademiju, iwemu, Milutinu liŁno, kao autoritetu poŁeli da dolaze na noge nesamo trgovci, veæ i polihistor Teodor Metohit veliki carski

OD SVETOG ARHIEPISKOPA SAVE DO SVETOG KRAQA MILUTINA

Jakovqev san, ¾ivopis u Bogorodici Qevi„koj

L X X X I V SVETI KNEZ LAZAR

vaseqenski logotet. Na zapadu bi za Metohita rekli da je rene-sansni Łovek, ne„to kao Poznati Leonardo da VinŁi. Teodor Meto-hit je bio svestrano i kompletno ne samo obrazovan, nego i plodo-nosan. Bavio se svestrano poŁev od euklidovskih elemenata, astro-nomije, do parne ma„ine i poezije. Bio je kritor i arhitekta i gra-diteq mo¾da najsavr„enijeg pravoslavnog hrama uop„te, manasti-ra Hora, metohu uz zidine Carigrada. U toj crkvi, koja je cela¾ivopisana u mozaiku nalazi se i wegov plemeniti lik.

Biæemo slobodni da zakquŁimo da je Teodor Metohit bio nesamo onda„wi moæni i najslavniji carski logotet, i dvorski cere-monijalmajstor i provodaxija koji je imao za jedinu du¾nost dadovede Kraqu Milutinu nevestu carske romejske loze, princezuSimonidu, veæ po„to je bio i znalac pored ostalog i Euklidovegeometrije, predpostavqamo da nije dolazio u Srbiju samo da sam sasobom raspravqa o geometrijskim i matematiŁkim problemima veæje tu postojala i neka Metohijska geometrijska publika, ako ne slo-bodna akademija i „kola, „to pokazuje graditeqski domet koji sedogodio od Milutinovog vremena, koji je svakako jedna klasiŁnaba„tina, a ne samo istorijski dokument. Mo¾da se i po TeodoruŁiji je i otac imao epitet „metohijski“ „to jednostavno znaŁiposed i domaæinstvo manastira, i na„a Metohija dobila ime.Naglasili bi smo jo„ jednom identitet izmeðu neprolazne i veŁneaksiomatike Euklidovih aksioma koji se niŁim ne dokazuju, iLogosa, odnosno Jevanðeqa po Jovanu koje se svedoŁi i takoðeniŁim ne dokazuje, a „to su Srbi veæ vekovima sadr¾avali u sebi ipro¾iveli, pa je bi tako Metohija mogla da se smatra ne samo¾itorodnom, veæ i uop„teno i ¾ivotorodnom.

Razmeravawe tla radi osnivawa hrama bila je veæ onda kao idanas pradavna nasleðena ve„tina jo„ od preistorijske crkveAdamske. Kao „to i dana„wi Crnotravci koji su generacijamanasleðivali zanat, Łak iako ga nisu uŁili u savremenoj „koli,znaju da naprave sveti egipatski trougao 3à4à5, i da wime razmeretemeqe, tako su to isto znali i onda„wi na„i sredwevekovni majs-tori, ¾i¾diteqi, „to se oŁigledno mo¾e uoŁiti kontrolnimrazmeravawem na svim temeqima crkava tih vremena. Na ¾alostizvornost tog Łina danas se u modernoj „kolovanoj in¾iwerskojpraksi skoro uop„te vidno ne primeæuje. Meðutim, izgleda da se uto vreme ta prastara ve„tina nije primewivala nesvesno kao praz-na obaveza prema pradavnim obiŁajima, veæ prisutno, svesno i pre-mudro, teolo„ki logosno do¾ivqeno, pa se zakquŁuje zbog svojekomplikovanosti da se sigurno morala i crtati, „to znaŁi da suonda„wi majstori morali da uŁe geometriju, a ako su uŁiligeometriju, onda su osnovna pravila bili aksiomi, a posle dolaskaTeodora Metohita u Srbiju, srpski majstori su imali tu Tajnu ilinajprostiju ve„tinu i od koga da nauŁe.

Tako se Bog ologosio u na„em prestolnom Hramu svojim nepo-srednim prisustvom, i obele¾io neprolazno milutinovsku epohukoja traje do dana„wih dana, isto kao i neprolazni Euklidoviaksiomi, kao delu prisutnog Łuda u liturgijskom Łinu.

Ako do sada nije pronaðeno nikakvo Milutinovo zapisanograðevinsko pravilo, ostale su wegove mnogobrojne crkve, na koji-ma se ta logosna pravila ne Łitaju reŁima nego se mere metrom, i

kada se hoæe da nacrtaju jasno se primeæuje da se to ne mo¾e bezznawa geometrije ni danas ni onda. Iz toga zakquŁujemo da je svetikraq Milutin postavio zakonopravila ¾ivogradwe.

OD SVETOG ARHIEPISKOPA SAVE DO SVETOG KRAQA MILUTINA L X X X V

Srbin Lazar, hilendarac, poreklom iz Prizrena, pokazuje velikom moskovskomknezu Vasiliju Łasovnik kojeg je izradio na Spasenskoj ba„wi u Kremqu 1404. god.,

ruska minijatura iz XVI veka

L X X X V I SVETI KNEZ LAZAR

Tu kao drugi dopunski dokaz treba dodati da se verovatno u toMilutinovo vreme zaŁela i prizrenska ŁasovniŁarska „kolabuduæeg slavnog srpskog ŁasovniŁara Lazara, koji je izradio iŁasovnik na Spasenskoj Ba„wi u Moskvi 1404 godine, sa brojŁani-kom koji je pokazivao polo¾aj planeta, po Łemu se vidi da je biopredhodnik heliocentriŁnog sistema daleko pre Kopernika. Izra-da Łasovnika zahtevala je veæ naroŁito razvijeno znawe geometri-je, i crtawe cikloida inaŁe se ne bi mogli konstruisati nifunkcionisati zupŁanici „to je zahtevalo saradwu vi„e umnih ipre svega pismenih i naŁitanih qudi, kojima nije bila dovoqnasamo prirodna bistrina, veæ su morali da dugo uŁe od nekog koji jemogao da prenese znawe mnogih generacija. Prema tome morala je uMetohiji da postoji razvijena „kola sa vrsnim profesorima, jerkonstruisawe Łasovnika sa komplikovanim i proraŁunatim iusklaðenim mehanizmom ne mo¾e da se izvede bez nekog predhodnogcrte¾a, pored toga „to mora da se poznaje i kretawe nebeskih tela,„to je Teodor Metohit bio i astronom pisac obimne astronomskestudije i borac protiv i onda harajuæe astrologije.

Posledwi poznati ŁasovniŁar Prizrenske „kole bio je JanMoldovan u XVII veku koji je napravio Łasovnik na „turskoj“ sahatkuli u Prizrenu gde wegov æiriliŁni potpis stoji i danas. Porod-ica Moldovan danas ¾ivi u Vr„cu.

Sigurno je da bi daqa istra¾ivawa mogla jo„ mnogo togasliŁnog da otkriju, jer je posledwi pravoslavni universitet naovom „irem tlu, u Moskopoqu gde i danas postoji 18 crkavauni„ten i raseqen tek u XVIII veku. Predpostavqa se da je Radeneimar „kolovani ¾i¾iditeq iz Moskopoqa. Majstori iz Mosko-poqa izbegli su u Slavonski Brod gde su nazidali crkvu u kojoj jekr„ten Branko RadiŁeviæ a koja je ru„ena dva puta u oba rata.

PoŁetak i klicu ovog silovitog, ali na¾alost preseŁenog,zaboravqenog i zanemarenog uspona treba tra¾iti na Srpskomdvoru Svetog kraqa Milutina, jer se na wegovom dvoru nije se samobogato nosilo i ukra„avalo zlatom i dragim kamewem, nego se ipotpuno opona„alo i pona„alo kao u Carigradskoj prestolnici,kao „to opisuje i sam Teodor Metohijski, te se lako mo¾e zakqu-Łiti da su srpski dvorovi i posle raspadawa svog carstva i ras-parŁavawa na mawe velika„ke i despotske centre, sve do pada utursko ropstvo, bili nedvosmisleno „iri centri plemenitogokupqawa i stvarawa, poŁev od dvora kraqa Milutina od kada seorodio, „to je svuda isticao, sa vaseqenskom carskom krunom, Łijise sin Sveti kraq Stefan DeŁanski o¾enio æerkom Teodora Meto-hita Marijom, koja je srpsku carsku prestolnicu Skopqe dvor caraDu„ana za„titnika isihasta i Grigorija Palame uzdigla na zaistajednom za svagda na carski nivo. Tako su posle rasparŁani gospods-ki dvorovi despota Stefana Lazareviæa, despota Ugqe„e Mrwav-

Łeviæa i desota —urða Brankoviæa, bili centri koji nisu prestalini danas da zraŁe. „plemenitom i istanŁanom du„om“ kao „to reŁejedan savremeni pesnik.

Posledwih desetak godina vladavine Svetog Kraqa Milutinabile su zato duhovno i kulturno burne, ali su zato svi potowi srp-ski despotski dvorovi ostali i daqe centri na„e duhovnosti. Poz-nata je Łiwenica da je sam Sveti kraq Milutin podigao vi„ehramova nego svi Nemawiæi zajedno, te mo¾emo da zakquŁimo:

Da je Sveti Sava kao prvi stepen na„eg uspona obezbedio Srp-skoj crkvi autokefalnost na nasleðenim praslovenskim paganskimgraðevinama, i veæ onda koliko-toliko prilagoðenim za liturgi-jsku slu¾bu. Tako je nastao poznati „ra„ki stil“ Manastira fiiŁe,Mile„eve i dr., a Sveti kraq Milutin je postavio drugi vi„i ste-pen zakonopravila crkvenogradwe.

To je tek bilo potpuno i nu¾no stepenasto preobra¾ewe na„eduhovnosti i odvajawe sa stranputica paganizma, odricawemSatane i racionalnih nedoumica. Prvostepeni ni¾i ra„ki stil,bio je i ostao veŁno i izvorno srpski, jer ne postoji ne„to sliŁnou susednim, iako slovenskim i pravoslavnim narodima, ra„ka„kola ostaje i daqe jedan srpski test u arhitekturi, kao „to je itradicionalna srpska slava u srpskoj kuæi.

Meðutim, Łim su Srbi pod Svetim kraqem Milutinom uŁvr-stili taj svoj liŁni ra„ki nacionalni dom, zakoraŁili su ka dru-gom stepenu, i tu kroz taj zanos punoæe duhovni vidici su im seotvorili prema naj„irim onda„wim svetskim horizontima, i toprvenstveno prema onim vaseqenskim i izvorno pravoslavnim.Prizren je postao svesrpska i svepravoslavna prestolnica. Taslava dose¾e i ¾ivi i razvija se i dan danas, i kroz sve vekove nijeprekinuta. Laða Hristova usidrena je u luci Nebeskog carstvaBogorodiŁine crkve u Prizrenu, koja je na svom pramcu imala'ir„aju nebes („iru od nebesa), a kao katarku kupolu sa jedrimaod pandantifa i likom BogoŁoveka Hrista, Svedr¾iteqa u kupoli,zaplovila je prema beskonaŁnom okeanu vaseqene preko svih srp-skih zemaqa i kroz svo vreme.

Ova se laða Hristova ne mo¾e potopiti, isto kao „to seCrkva kao graðevina ne mo¾e poru„iti. Da bi iskorenio Srpskocarstvo i sa wim i srpski narod, Sinan pa„a je nije samo izvr„iogenocid na Novom Brdu, gde je na prevaru pobio sve starijestanovike, a mlaðe prodao u robqe, „to je zloŁin koji nikada nezastareva, ali zloŁin koji se mo¾e mo¾da oprostiti na onom svetu,veæ je uŁinio i zloŁin protiv Svetog duha spaliv„i Svetog Savu,„to se ne mo¾e oprostitit ni na ovom ni na onom svetu. Meðutim,snaga ru„ewa ne mo¾e nikada da bude jaŁa od snage raðawa, jerporu„eno mo¾e da se popravi li ponovo po isotm planu da se

OD SVETOG ARHIEPISKOPA SAVE DO SVETOG KRAQA MILUTINA

L X X X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

rekonstrui„e i nazida qudskom rukom i ve„tinom dok se smrtsamo smræu mo¾e pobediti. I kao „to jre rekao apostol Pavle:

„ako Hristos nije vaskrsao uzalud je vera na„a“Tako i mi kao qudi mo¾emo da ne samo ka¾emo:„ako ne mo¾emo da obnovimo poru„enu crkvu, onda nam je uza-

lud vera na„a.“Ne postoji savr„en zloŁin, Sinan pa„a kao ru„iteq ne mo¾e

da bude „veŁniji“ sa satanskim Łinom svog zloŁina i nagraðen zasvoja ru„ewa, ubistva i skrnavqewa srpskih svetiwa, a naroŁitone mo¾e da bude slavqen za uni„tewe jednog od najveæih srpskihŁuda, i da bude va¾nije to „to je on od srpskog osve„tanog i sikle-sanog „¾ivog“ anðeoskog kamena Sveti Arhanðela, sagradio xamijuda bi unizio najveæe srpsko delo, odnosno da bude slavqen zato „toje napravio kulturni genocid.

Kraq Milutin i car Du„an koji su gradili zadivqujuæa ineprolazna veŁna dela, a ko mi ne mo¾emo da ponovo podignemo ono„to su nam sru„ili, onda ni Hristos nije vaskrsao. Na taj naŁinplovi laða Hristova, korabq kojeg nikakvo korabqokru„enije nemo¾e potopiti. Tako je ova laða doplovila nekim Łudom i dogradili„ta Crkve Vaznesewa Hristovog na Ubu gde se po otkri-vawu znakova Logosa u temeqima Svetih Arhanðela kod Prizrenaobnavqa Hram à brod à kao ploveæa laða Hristova, kao najquæiotpor vladajuæem satanizmu i smrti. Mora se po pravilu ¾ivotaneprekidno obnavqati obnavqati i ponavqati i opt poanvqati naisti i istiniti naŁin, kao „to se to uvek Łini kada se moli Boghuda se ne bi poginulo.

Ne mo¾e se jo„ jednom otkriti Amerika, ne mo¾e niko za sebeda tvrdi da je Kolumbo, ne mo¾e da se jo„ jednom izmisliti nekanova „ameriŁka“ vera, ili da se izgradi jo„ neka sasvim Nova verai Novi hram new age-a. Istinski Hram mo¾e da bude samoobnovqeni Hram. Svaki Hram mo¾e samo da se obnavqa, on nikadanije sasvim nov ako nema zakopanu tajnu u osveæenim temeqima.

Ostvarilo se proroŁanstvo Svetog Petra Cetiwskog koji jeprozreo Prizren kroz najstariju srpsku nacionalnu himnu, „Onamoza brda ona“. Meðutim nije se ostvarila ¾eqa vladike PetraPetroviæa Wego„a da on bude patrijarh u Peæi, a Karaðorðe pra-voslavni car u Prizrenu.

Meðutim Hristov brod svih Nemawiæa doplovio je i dogradili„ta Hrama Hristovog Vaskrsewa u Podgorici. Zvona kojasu umuknula na pirgu Bogorodice Qevi„ke zabrujaæe ponovo naprigovima Sabornog hrama mitropolije Crnogorsko primorske.

Prva skica osnove rekonstrukcije Svetih Arhanðela za crkvu VaznesewaGospodweg na Ubu

X C SVETI KNEZ LAZAR

ak ni sve ono „to nije moglo da se nazida, jer do sada nije bilouslova opet nije nov, jer je i on nikao iz zdravog semena Svete Tajnei dubokih nezatrtih korena, usaðenih duboko u sveto tlo, jer sepored samog gradili„ta Sabornog Hrama u Podgorici nalaze zasada jo„ nepotkopani temeqi Milutinove zadu¾bine.

Koje je jo„ plodove je donelo Milutinovo kalemqewe ple-menite pravoslavne vrste, osnove crkve u pravoslavnom krstu sakupolom, na divqe stablo ranohri„æanske pravolinijske proce-sione vasilike?

Vidimo da je nastao vrhunski domet u na„oj ¾ivogradwi kao„to su na primer: Hilandar i GraŁanica kao posledwe i najzna-Łajnije iz temeqa celovito delo veæ ostarelog ali zrelog kraqa,koja je uzrokovala i celu vrhunski opravoslavqenu potowu takoz-vanu „moravsku „kolu“, ali i istovremenu predivnu „kolu manas-tira bisera na Skadarskom Jezeru.

Za razliku od ra„ke „kole koja je bila ograniŁena samo naSrbiju, koja je bila samo priugotovqena k pravoslavqu, takozvanaMoravska „kola nije bila prostorno ograniŁena i rasprostrawe-na samo u u¾oj oblasti Srbije, samo uz Moravu, kao „to neki misle,samo zato „to je po woj dobila ime, veæ rasprostrawena po celojonda„woj wegovoj kraqevini, „to dokazuju i posledwa arheolo-„ka iskopavawa u manastiru Tvrdo„ kod Trebiwa, i manastiruSvetog Mihajla na Prevlaci, a i pomenuta oŁekivana iskopavawaMilutinove crkve u Momi„iæa poqu uz samo gradili„te Sabor-nog hrama Hristovog Vaskrsewa. Meðutim, uzori ove gradwe dose-¾u i daleko izvan granica Srpske dr¾ave, poŁev od daleke Gruzijei Armenije, pa preko cele Male Azije, i Jegejskih ostrva i prekoBalkana i Kastorije do na„ih granica, jer je Teodor Metohit biopolihistor ne samo u Srbiji, nego i u Armeniji i Gruziji.

Treba se zaŁuditi za„to ti predivni mali manastiri na Ska-darskom jezeru, nisu jo„ prodrli u na„u nacionalnu svest, za„tonemamo pojma o srpskim crkvama u dana„woj Albaniji, za„to neznamo da je carska xamija u Pri„tini samo preraðena crkva Samod-re¾a koja je bila veæa nego GraŁanica i oko koje su se jo„ pedesetihgodina palile sveæe. Na¾alost ostale su poznate samo slavni man-astiri Manasija, Ravanica i brojne crkve moravske „kole koje suimale sreæu da pre¾ive.

Sa velikom seobom Arsenija C(¨ar)rnojeviæa milutinovskograðevinsko pravilo dosezalo je za vreme Peæke patrijar„ije i domanastira Hopova pa sve do manastira MarŁe na dvadeset kilo-metara istoŁno od Zagreba, gde su stolovali neverovatni episkopivretanijski („to je znaŁilo britanski odnosno do kraja sveta).

Moravska „kola neizbrisivo je stasala u sazreloj prven-stveno ¾rtvenoj hri„æanskoj lazareviæevskoj beoradskoj i smed-erevskoj posledwoj gospodskoj odbrani Srbije, a ne vojniŁko osva-

OD SVETOG ARHIEPISKOPA SAVE DO SVETOG KRAQA MILUTINA X C I

jaŁkoj sredini, pred samu propast Srpske dr¾ave. Ona je ravno-pravna i uporedna i najveæem dometu romejske epohe romejskih Pa-leologa, koji je takoðe jedan od najveæih dometa u pravoslavqu, kojije kao „to smo naveli zahvatio onda„wu pred nadolazeæim veli-kim isku„ewima celu pravoslavnu vaseqenu.

Pogre„no bi bilo dakle, ovaj krajwi domet zakquŁivawazakonopravila crkvenogradwe, svoditi na jedno u¾e vreme, i najednu u¾u teritoriju zbog trenutno razbijene sledujuæe i dana„werazbijene srpske dr¾avnosti, i trenutne ponovne op„te svepra-

voslavne krize u svetu, kao i na„eg sada„weg podreðenog robskogpolo¾aja, i nazivati na„ autorski liŁni uspon „srpsko vizanti-jskim stilom“, „to je na¾alost danas u ¾argonu uobiŁajeno, ali jepitawe da li æe moæi dugo da se odr¾i.

Ovaj izraz „vizantijski“ stil stekao je afirmaciju krajempro„log veka u klasi profesora BeŁkog universiteta i beŁke„kole secesije u potrazi za egzotiŁnim nacionalnim stilovima,kao jedan otpor da svaki stil mora da vodi poreklo samo od antiŁkeJelade i Rima. Tako su nastali povr„ni raznorazni stilovi pored

Krug u kvadratu pravilo ¾ivopisawa Isusa Hrista Svedr¾iteqa

X C I I SVETI KNEZ LAZAR

autentiŁnog austrijskog „jugend stila“ i istorijske secesije kao naprimer „egipatska secesija“, „asirska“, ali i nacionalne secesijena na„im prostorima austrijske okupacije, kao na primer„maðarska“ i „mavarska-muslimanska secesija“ pa je tada u beŁkojHanzenovoj „koli nastao i izraz „srpskovizantijski“ stil. Ovo suu stvari bili neostvareni „komonveltski“ geostrate„ki planoviAustrougarskog carstva.

Uop„te izraz Vizantijac za zapad ima degradirajuæe nipo-da„tavajuæe znaŁewe. Engleski istoriŁar Gibon je Vizantiju sma-trao samo degenerisanim zapadom. Za wih je bilo va¾nije „to je namestu prestolnice Romejskog cara Konstantina Konstantinopo-lisa bilo antiŁko pagansko ribarsko selo Vizantion, nego „to jeto bio drugi i drugaŁiji Rim, centar pravoslavnog vaseqenskogcarstva, koji su sami sebe na jelinskom uvek nazivali Romejima, a„ta znaŁi Grk nisu znali, jer su Grci bili neko divqe pleme izEpira sa kojim su se Rimqani u davnoj istoriji prvi put sreli.

esto savremeni arhitekti projektanti u dana„woj projekta-jtskoj praksi tra¾e od Crkve „kao investicionog naruŁioca“napisani projektni zadatak kako treba projektovati crkvu, kaoostatak navika pona„awa minule ateistiŁke epohe, a crkva obiŁnonaruŁuje da projekat bude u „srpsko-vizantijskom stilu“, pri tom sene uzima u obzir da smo crkva svi mi zajedno, i naruŁioci i potro-„aŁi, i da ona nastaje Łudom dara Duha Svetoga, „to nije poznatogde i kako æe i na koga æe da padne i da je projektovawe i gradwacrkve deo i ¾ive duhovne prakse svakog pojedinca vernika, isto to„to i wegova liŁna molitva do¾ivqena u saglasju u punoæi Crkve,a tek posle toga wegova struŁnost, iskustvo i zanat.

Zato smatramo, da kada se oslobodimo svih zavisnosti, i kadase bude dogodilo ili nedogodilo ono pravo re„ewe darom DuhaSvetoga, i kada duh Gospodwi zaista bude u„ao u hram, to æe se sig-urno dogoditi bez raspisanog konkursa i zadatog projektnog zadat-ka, i da æe pravi naziv za takvu crkvenu ¾ivogradwu i wen stilbiti pravi naziv:

„Srpska pravoslavna gospodska dvorska arhitektura“.

Wen sjaj se sam pali negde u centru Edenskog vrta, na Hris-tovom grobu u Jerusalimu i dose¾e Łak do udaqenih Britanskihostrva na poŁetku i kraju onda„weg i buduæeg sveta. Dakle izvoreautentiŁne srpske kulture ne bi trebalo pronalaziti „meðu wiva-ma, „qivama i sviwama“ kao „to je Srbiju opevao jedan satani-stiŁki pesnik, veæ meðu gospodom plemenitih du„a, pesnicima,¾ivopiscima, ¾i¾diteqima, vitezovima, kraqevima, carevima ipre svega svetiteqima.

Kada budu opet zazvonila zvona sa pirga Bogorodice Qevi-„ke, bilo u Prizrenu ili na Ubu koja æe nadajmo se opet uskoro dazazvone, konaŁno æe pobediti ologo„ena arhitektura unakrsno ko-

nstruktivno ispletene osnove „grŁkoga“ (jelenskog) krsta, sa jed-nom ili pet kupola obiŁno zidanih u slojevitim vodoravnim redo-vima opeke ili kamena. Ova praslika je postala u raznim varijan-tama prepoznatqiva i visokostandardna i prilagodqiva svakomvremenu bez obzira na napredak.

esto kao zastrawivawe, neki originalni stil nekog „ludog“umetnika, u nekim svojim delovima mo¾e da bude i izuzetno fasci-nirajuæe umeæe i delo, ali ukupno to je motka sa kojom se mlati upraznom, trenutni i bezobzirni domet suve grane, grane koja æe sebrzo da istruli i da se prelomi. Sve su to grane koje mo¾da samomalo trebaju da se podkre„u i nakaleme u onim „to je jo„ vi„e odlepote Solomonovog hrama. To ne znaŁi da æe gospodska miluti-novsko Bogom dano zavr„no zakonopravilo ¾ivogradwe da se smrt-no suprotstavi, kako krutim tvrdim zahtevima za spasavawe izgub-qene tradicije, ili takoðe tvrdim krutim savremenim graðevin-skim zakonima i pravilima postupawa u investicionim radovima,i trendovima savremene mode, nego æe milutinovsko pravilo ¾ivo-gradwe samo da sve ove efemerije da pomiri i uklopi i da im pomo-gne da donesu plodove i seme i time da se spasu.

Sve ovo treba da bude uklopqeno u svaki Saborni, moglo bi sereæi i sabirni Hram, poŁev od praznoverja paganskih divqih Srbakoji su slavili svoje divqe raspusne paganske praslovenske bogovei neŁiste zle sile kao „to su vukodlaci i vampiri koji su napadalikuæe i porodice i sisale im krv, i koji su to sve veæ zamenili sahri„æanskim svecima, „to pokazuje da æe to i danas sa dana„wmnastranostima biti moguæe. U narodnom predawu, kako je zabele¾e-io Veselin ajkanoviæ, i sam Sveti Sava Łesto ima paganske epite-te zlog Łarobwaka. Dana„we predawe vi„e uop„te ne podseæa nato, jer Hri„æanstvom oplemewena tradicija nije sigurno vi„e onodivqa„tvo koje je nekad bilo, ali predstavqa bogatstvo u na„ojsvesti i riznici na„e kulture i ¾ivota naroda sa svojim tradi-cionalnim narodnim obiŁajima. Nova na„a savremena shvatawaŁesto su takoðe zla prema na„im dana„wim neprepoznatqivimsvetiteqima, koji æe nadajmo se spasti svojom ¾rtvom tradicio-nalne zle vampire i bez kolca.

Paqewem sveæa i rezawem slavskog kolaŁa, mogli su sadaPrasrbi da u svoje domove unesu umesto badwaka kao rasterivaŁastraha da bi se zle sile umilostivile, da unesu slavu Boga na visi-ni i wegove molitvenike u Łinu ikona Svetog Arhanðela, Nikole,Jovana, Dimitrija ... i badwak mira Bo¾jeg. Na srpski Stari Zavetuspe„no se nakalemio i primio Novi Zavet. Takoðe kao „toslaveæi Vidovdan mi istovremeno sa paganskim bogom Vidom, slav-imo i dvoglavog orla Svetog srpskog kraqa Vladimira i Svetogkneza Lazara i nebesko carstvo Isusa Hrista, Svedr¾iteqa Nebai Zemqe, „to je u nas najveæi nacionalni praznik, „to nam se,

OD SVETOG ARHIEPISKOPA SAVE DO SVETOG KRAQA MILUTINA X C I I I

X C I V SVETI KNEZ LAZAR

na¾alost, danas od nekih mnogo zamera, iako nije upereno ni pro-tiv koga.

Zameraæe nam i kada smo postupili po zakonopravilima kojije doneo veliki logotet Teodor Metohit polihistor iz Carigradana„em Svetom kraqu Milutinu i diveæi se majstorima Nikoli iAstrapi koji su sve to umeli ¾ivo da ovaplote.

Od samog poŁetka Łeznemo i u potrazi smo za blagoslovom idarom Duha svetoga, nebili smo opravoslavili i duhovno oporavlii preobrazili obnovu odnosno gradwu na„ih Hramova. Nadamo seda æe se to dogoditi, jer koliko god umemo u potpunosti da po„tuje-mo dela na„ih predaka, i zavete na„ih naŁalnika, Svetoga Save izakonopravilnika ¾ivogradwe svetog Kraqa Milutina, tolikoæemo sve wihove i na„e liŁne grehe iskupqivati, pa i tuðe dana-„we savremene grehove neprosveæenih i neposveæenih Srba izateistiŁke i antisrpske epohe „nauŁne“ prosveæenosti i tehniŁkognapretka.

Predrag Ristiæ

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A

(1894à1979)Dr Justin Popoviæ, pravoslavni monah à arhimandrit, doktor

filosofije i teologije, profesor Bogoslovije i Bogoslovskogfakulteta i savremeni srpski prosvetiteq, spada u red najveæihpravoslavnih mislilaca XX veka, kako svojom sna¾nom liŁno„æu,tako i svojom originalnom i provokativnom filosofskom mi„qu.Neæemo pogre„iti ako ga svrstamo i u najdubqe filosofskeantropologe na„e epohe, jer wegova filosofija, kreæuæi se samimcentrom egzistencijalnih i veŁnih pitawa Łoveka kao biæa i Łove-ka kao liŁnosti, ne samo da ne ostavqa Łitaoca ravnodu„nim, veæu toj oblasti gotovo da nema premca.

Kwi¾evni i filosofski opus dr Popoviæa broji 40 objavqe-nih kwiga i nekoliko tomova neobjavqenih rukopisa, prevoðenihna velike svetske jezike, od kojih je Dogmatika pravoslavne crkveuvr„æena u program studija bogoslovskih instituta u Parizu,Atini i Americi. U wima na originalan naŁin dolazi do izra¾a-ja ne samo duboka filosofska misao i veliki besedniŁki dar OcaJustina, veæ i wegova velika qudska i nauŁniŁka „irina, koja mu jeomoguæila da najveæe istine qudske egzistencije i Łiwenice duho-vne realnosti Łoveka izrazi jednostavnim, pitkim jezikom, razum-qivim za svakog zainteresovanog Łitaoca.

I pored toga, svedoci smo Łiwenice da veoma znaŁajno delo drPopoviæa, koje je svakako zanimqivo za izuŁavawe sa aspekta svihdru„tvenih i duhovnih nauka, posebno psihologije, pedagogije ifilosofije, nema svoje mesto na redovnim i magistarskim studija-ma srpskih filosofskih fakulteta1, iako je on bio jedan od saos-nivaŁa Srpskog filosofskog dru„tva, uz Branu Petronijeviæa.Razlozi tome verovatno su ideolo„ke prirode, jer je usled jedno-

CRKVENA PROSVETA

1 Izuzetak je odeqewe za pedagogiju, gde je na katedri za istoriju pedagogijeodbrawen uspe„an diplomski rad Vesne —orðeviæ: „Lik i prosvetiteqsko delo DrJustina Popoviæa“, 1993.

X C V I SVETI KNEZ LAZAR

stranosti i ideolo„ke izopaŁenosti na„eg posleratnog dru„tvauŁiwen poku„aj da se misao i delo Oca Justina marginalizuje i„utamniŁi“ (kao „to je i wen tvorac bio utamniŁen u manastiruelije), svoðewem wene uvek sve¾e i aktuelne su„tine samo nabogoslovqe, za koje se smatralo da nije vredno izuŁavawa, pogoto-vo ne nama koji se bavimo „irim dru„tvenim i vaspitnim prob-lemima.

Jedan od razloga za na„e opredeqewe da misao dr Popoviæaosvetlimo „kroz prizmu“ nauke o vaspitawu i poku„amo da uoŁimo„ta ona nudi pedagogiji i mladom Łoveku u razvoju, svakako le¾i iu potrebi da se taj nedostatak ispravi. Naravno, u tragawu za prob-lemima kojima se bavi pedago„ka nauka, mi se neæemo i ne umemobaviti veoma slo¾enim bogoslovqem Oca Justina, mada je te„konapraviti o„tru granicu u tome gde prestaje bogoslovqe, a gdepoŁiwe psihologija i pedago„ka antropologija. Ako hoæemo dabudemo precizni, u samoj su„tini stvari i nema pravoslavnogbogoslovqa koje nije u isti mah, pa i pre svega vaspitno, tj. vas-pitawe.2 Tako je i misao dr Popoviæa, najsna¾nije otelovqena upojmu i faktu BogoŁoveka, u stvari hri„æansko-filosofskaantropologija, u Łijem je centru Łovek, kao duhovno, bogoliko biæei Łovek kao jedinstvena, celosna, integralna, slobodna i nepro-cewivo vredna liŁnost.

Sa druge strane, to pravoslavno shvatawe vaspitawa i Łovekaupreteno je u kulturu srpskog naroda i mi smatramo da je jedan odvelikih zadataka istorije pedagogije da „to dubqe i „ire, objek-tivnije i multidisciplinarnije izuŁava i sagledava istorijsko--duhovne korene na„e kulture. U svojim delima Filosofske urvi-ne, Svetosavqe kao filosofija ¾ivota i Srpska crkva i ekum-enizam, dr Popoviæ na neponovqivo sna¾an i teorijski ubedqivnaŁin obja„wava su„tinu srpske kulture i pravoslavne kultureuop„te. Sa tog kulturolo„kog aspekta posebno je va¾na wegovakritika zapadnoevropske kulture i wenog politeistiŁkog, feti-„istiŁkog, nihilistiŁkog, anarhistiŁkog, bezbo¾nog i à iakohumanistiŁkog à protivŁoveŁnog karaktera. Ta kritika, iako jeradikalna i pomalo katastrofiŁna, u dana„we vreme pokazuje sekao realna i istinita i svoje puno opravdawe dobija u stvarnostiaktuelnih de„avawa na na„im prostorima, gde se upravo u imehumanizma vr„i bespo„tedno fiziŁko i duhovno razarawe srpskognaroda. Kwiga Svetosavqe kao filosofija ¾ivota, koja je saŁi-wena od predavawa Oca Justina srpskoj mlade¾i u jeku II svetskograta, predstavqa do sada nepravaziðenu kritiŁku analizu osnovapokreta fa„izma, koji takoðe mora biti izuŁavan sa pedago„ke

2 Vidi: M. Amfilohije, Osnovi pravoslavnog vaspitawa, VrwaŁka Bawa,1993.

strane. U tako vizionarskoj i apokaliptiŁnoj kritici Łovekaevropske kulture i filosofije humanizma, dr Justin Popoviæ jenajbli¾i Dostojevskom, za koga ka¾e da mu je bio i uŁiteq i mu-Łiteq.

U radu takoðe polazimo od profesionalnog opredeqewa dapedago„ka nauka po svojoj prirodi i su„tini mora biti kritiŁkiotvorena za sve doktrine i viðewa Łoveka, kako materijalistiŁke,tako i idealistiŁke i duhovno-filosofske provenijencije. U tomsmislu u Teantropologiji dr Popoviæa mi vidimo ne samo bezbrojprovokativnih pitawa koja muŁe i filosofiju vaspitawa, veæ iniz dodirnih taŁaka, stavova, jednom reŁju neprolaznih istina, kojese ne smeju zaobiæi i prenebreæi, ako se hoæe da se bez povr„nostii integralno prouŁava i vaspitava Łovek.

Po svom osnovnom stavu da je Łovek, kao sinteza duhovnog imaterijalnog u svojoj su„tini duhovno biæe, projekcija i otelov-qewe Boga, filosofija dr Popoviæa sliŁna je filosofskoj antro-pologiji XX veka (Diltaj, Hartman, NiŁe, 'pranger, Hajdeger idr.). Ona u naj„irim crtama nastaje kao poku„aj prevazila¾ewapozitivizma i naturalizma XIX veka i Kantovog transcendental-nog idealizma. Zasniva se kao „filosofija ¾ivota“, Łiji je osno-vni zadatak da istra¾uje naŁine odnosa i osnovnih ustrojstava qud-skog ¾ivota. U woj problematika prodire izvan apstraktnog ide-aliteta svesti uop„te do realnog subjekta do¾ivqavawa. Kao novotematsko podruŁje spoznajne teorije izrasta ceo Łovek prema svo-jim delatnim odnosima u okolnom svetu, prirodnom i istorijskom¾ivotu.3 Osnovne karakteristike tog novog filosofskog smera unajkraæem svode se na: 1) pridavawe pozitivnog znaŁewa pojmu me-tafizika i posmatrawe metafizike kao nauke u duhovnoj realnosti¾ivota Łoveka koje se ogleda u iskustvu; 2) posmatrawe i istra-¾ivawe ¾ivota u celovitosti i organskoj povezanosti organiŁkog,psihiŁkog i duhovnog realiteta Łoveka kao individualiteta; 3)razumevawe du„evno-duhovnih tendencija i tra¾ewe du„evnog upsihiŁkim funkcijama (novo uŁewe o aktu kao intencionalnomdo¾ivqaju i novo shvatawe duhovnog u svetu kulture i civilizaci-je); 4) sagledavawe Łovekovog bitka u wegovom jedinstvu i konkret-noj telesno-du„evnoj celovitosti, Łije su osnovne karakteristikesloboda voqe i personalitet.4

Pored toga „to ima sliŁnosti sa filosofijom XX veka, Łijepredstavnike posebno NiŁea i sam kritikuje, Otac Justin na odre-ðeni naŁin je nadilazi shvatawem da je su„tina i centar qudskeliŁnosti à qubav kao naŁin wenog postojawa, spoznaje i samospo-

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A X C V I I

3 V. Vindelband (W. Windelband), Povijest filozofije, Naprijed, Zagreb,1988, str. 273.

4 Isto, str. 260à315, i I. Ker„eni„ajner, Teorija obrazovawa?

X C V I I I SVETI KNEZ LAZAR

znaje i uspostavqawa odnosa sa drugim qudima, Bogom i svetom. Potom centralnom shvatawu, wemu je najsliŁnije egzistencijali-stiŁko uŁewe M. Bubera, koji su„tinu Łoveka vidi u interperson-alnom odnosu „Ti i Ja“. Najsu„tinskije uŁewe dr Popoviæa pripa-da pravoslavno-hri„æanskoj antropologiji, koja na najprirodnijinaŁin izrasta iz svetootaŁke pravoslavne misli prvih vekovahri„æanstva. Ta misao nije okrwena sekta„tvom ni modernom jere-si papizma, a weno centralno mesto je liŁnost BogoŁoveka Hrista.U svojim delima Otac Justin Łesto nagla„ava uticaje Sv. JovanaZlatoustog, Sv. Makarija Egipatskog, Sv. Simeona Novog Bogoslo-va, kao i ruskog pravoslavnog filosofa Georgija Florovskog. Upsiholo„koj analizi realnog projavqivawa naŁela dobra i zlakroz qudsko pona„awe i pogled na svet, na shvatawa dr Popoviæanajvi„e je uticao Dostojevski, koga on naziva slovenskim pro-rokom, apostolom slovenskog realizma, slovenskim teodiceistomi ðavodiceistom. Naime, „glavni i najglavniji pronalazak Dosto-jevskog sastoji se u tome „to je on prona„ao i otkrio osnovne psi-hiŁke i metafiziŁke uzroke modernog ateizma, anarhizma i nihi-lizma, tj. nadŁulni, metafiziŁki koren zla.“5 Ipak, najprimarnijiizvor iz koga nadahnuto crpi svoja shvatawa o Łoveku i svetu, osmislu qudske egzistencije i istorije i o kriterijumu vrednostiprolaznih, kao i veŁnih, za dr Popoviæa je Sv. Pismo, posebno 4novozavetna Evanðeqa i Poslanice apostola Pavla. Svojim tvrd-wama on Łesto daje znaŁewa „novozavetne gnoseologije, novozavetnepsihologije, novozavetne etike.“ U aksiolo„ko-teolo„kom smi-slu, hri„æanstvo je za wega, posmatrano kroz istorijsku liŁnostovaploæenog Boga u qudskom telu à Isusa Hrista, jedina novina uqudskoj istoriji, jedina prava revolucija, svojevrsni potres, zem-qotres u biæu qudskom i svetu tvari.6 U tom smislu dve su osnovnekarakteristike Teantropologije Oca Justina: 1) hristocentri-Łnost, viðewe Łoveka i sveta iz fakta Bo¾anskog otkrivewa, tj. izdogaðaja Hrista u istoriji, koji se liŁno otkrio i javio u svetu kaoŁovek; 2) otvorenost u tumaŁewu su„tine i smisla postojawaŁoveka kroz BogoŁoveka. „To je jedinstveni susret i sjediwewe, aline i stapawe, umawewe, ni gubqewe bo¾anske i qudske prirode uliŁnosti BogoŁoveka Hrista, a preko wega i kroz wega u liŁnostisvakog Łoveka.“7 Ta otvorenost ogleda se u zahtevu da se kroz ispo-vedawe bogoŁoveŁanske su„tine qudske prirode qudskoj liŁnostiprida do hri„æanstva nepoznato dostojanstvo, nepovredivost in-tegriteta, neponovqivost, jedinstvenost i originalnost, sloboda

5 J. Popoviæ, Dostojevski o Evropi i slovenstvu, Beograd 1995, str. 138.6 Vidi: J. Popoviæ, Filosofske urvine, Minhen, 1957.7 Jeromonah Atanasije, Duhovni ¾ivot viðen iz pravoslavne antropologije,

u: Tragawe za Hristom, Beograd 1989, str. 134à175.

izbora i, „to je za pedagogiju najva¾nije à moguænost beskonaŁnogsamousavr„avawa u svim etiŁkim kategorijama. Ovo naroŁitonagla„avamo stoga „to u na„im nastavnim programima mi imamopriliku da izuŁavamo razliŁite materijalistiŁke i idealistiŁkeantropolo„ke poglede, doktrine i pravce, koje su u osnovi ili„ŁovekocentriŁne“ (svode se na moto: Łovek je merilo svih stvari ànpr. marksizam, humanistiŁka pedagogija), ili „kosmocentriŁne“(svode se na merilo: transcendentni Bog je merilo svih stvari ànpr. Platon, naturalistiŁka pedagogija). Sve one ili potcewujuili precewuju moæi Łoveka i posmatraju ga kao zatvoreno, deter-minisano i ograniŁeno biæe. Poku„aæemo da uŁewe dr Justina Po-poviæa prika¾emo, onako kako ga mi vidimo, kao apologiju, afir-maciju i pravo opravdawe qudske liŁnosti, tj. wene zemaqske iveŁne vrednosti.

Glavni zadatak ove rasprave usmeren je na poku„aj da se izmnogostranog i mnogoznaŁewskog filosofsko-antropolo„kog opu-sa Oca Justina izdvoje i prika¾u wegova shvatawa o prirodi i naz-naŁewu Łoveka, prirodi, su„tini, ciqu i znaŁaju pravoslavnogvaspitawa, a kroz to i o su„tini i odnosu zapadnoevropske kulturei pravoslavno-svetosavske kulture.

Smatramo potrebnim da naglasimo i to se dr Popoviæ nekoristi striktno pedago„kom terminologijom u svojim tumaŁe-wima Łoveka, ali to ne znaŁi da wegovo uŁewe iskquŁuje savremenopedago„ko iskustvo. Naprotiv, ono ga, po na„em mi„qewu pro-dubquje i pro„iruje, obogaæuje dodajuæi vaspitawu i liŁnostihristoliku i veŁnu dimenziju. Sva misao dr Popoviæa kreæe se naliniji dva najveæa pravoslavna antropolo„ka pojma: Obrazovawe iVâs-ptawe. Pojam „obrazovawe“ ne podrazumeva samo sticaweznawa iz jedne ili vi„e oblasti, veæ ima dubok duhovni smisao:znaŁi obnavqawe Obraza Bo¾ijeg u Łoveku, wegovo razotkrivawe irazvoj, a vâs-ptawe je obnavqawe i oblikovawe Łoveka po ObrazuOnoga koji ga je stvorio i wegovo ptawe (hrawewe) veŁnom Bo-¾anskom svetlo„æu, lepotom i dobrom.8 Ova dva pojma su saŁuvanau srpskim sredwevekovnim tekstovima, svedoŁeæi da je sama Łi-wenica vaspitawa, a time i liŁnosti imala „iri duhovni smisaonego „to to ima danas.9 Takvo shvatawe vaspitawa mo¾emo naæi iu narodnom predawu, naroŁito u narodnoj epskoj poeziji („...boqeti je izgubiti glavu, nego svoju ogre„iti du„u“), „to je direktnidokaz prirodne veze i kohezivnosti izmeðu srpske narodne prosve-tne svesti i hri„æanske etike. ini nam se da se i liŁnost OcaJustina najubedqivije mo¾e opisati sredwevekovnim terminom

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A X C I X

8 M. Amfilohije, op. cit., str. 28à29.9 Istorija „kola i obrazovawa kod Srba, Beograd 1974, str. 14à15.

C SVETI KNEZ LAZAR

„nastavnik“10, jer je sopstvenim podvigom vrlinskog ¾ivota i samo-pregornog samousavr„avawa svoju sopstvenu liŁnost preobrazio iobo¾io, osvetio i prosvetio i tako postao uzor, obrazac vrline isvetosti u narodu.

ANTROPOLO'KO-PEDAGO'KE IDEJE

Svet, kao Bo¾ija tvorevina, kao delo misli Boga Logosa, zaOca Justina je tajnovit i po su„tini Łoveku nesaznatqiv. Poku-„avajuæi da odgonetne tajnu sveta, Łovek-pitaŁ, obdaren razumom dase pita, „kao znak pitawa poguren ide kroz ovaj svet“ i kroz nauku,filosofiju, logiku i umetnost on tone iz mawe zagonetke u veæu, izjednog paradoksa u drugi. „'to vi„e razmi„qam o zagonetnosti inetresantnosti ovoga sveta, sve me vi„e progoni misao: stvarnostovog sveta najfantastiŁnija je i najzagonetnija od svega „to ni naj-darovitija qudska fantazija ne bi mogla zamisliti.“11 Jedino zna-we do kojeg Łovek mo¾e doæi je da ovaj vidqivi svet postoji na nev-idqivostima, a wima nema ni kraja, ni broja. Na primer, planetastoji na vazduhu, vazduh na bezvazdu„nom prostoru, a on na atomima,atomi na elektronima, praelektroni na fotonima, oni na nema-terijalnom etru, a nematerijalni etar na neŁem jo„ nematerijal-nijem. 'ta vi„e, za Justina Popoviæa nevidqivo je srce vidqivog,odnosno u ovom svetu najva¾nije je ono „to je nevidqivo (npr.vidqiv je magnet, ali je nevidqiva wegova sila, vidqiva su mnogabiæa na zemqi, ali je nevidqiva sila koja ih uvodi u ¾ivot i dr¾iu granicama ¾ivota.12) ovek se mo¾e s tim pomiriti, ali wegovosaznawe najvi„e muŁi tajna kako se na zemqi vr„i stalni prelaz iznevidqivog u vidqivo, iz metafiziŁkog u fiziŁko. Svaka stvar,tajnom su„tine svoje, otiskuje se u veŁnost, tako da svaki, najmawiproblem, zalazi u veŁne probleme. Kroz vaseqenu neprestano stru-je i bruje bezbrojne tajne veŁnosti, a kad se susretnu, susretnu se usrcu qudskom. „Tu tajna tajnu grli i zagonetka zagonetku qubi.“13ovek, kao nesumwivo najslo¾enije biæe na zemqi, i sam je sebijezovita tajna. On ima u sebi neku praiskonsku centripetalnu siluza sve „to je tajanstveno. Svako pitawe Łoveka izvodi van granicaŁoveŁijeg, Łini ga trans-ŁoveŁijim, trans-subjektivnim, skopŁavaga sa prirodom ispitivanog predmeta i potapa u beskonaŁnost.14

10 „Nastavnik ili nastaviteq je pre svega onaj koji kazuje put, ispravan puthri„æanskog ¾ivota, dobar moralni pravac“, isto, str. 14.

11 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 197.12 Isto, str. 200.13 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 10.14 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 17.

ovek oseæa tajanstvenost sveta, ali i sopstvenu tajanstvenost do-¾ivqava tragiŁno. On shvata da je „priroda wegove svesti i wego-vih misli nedomisliva za wegovu misao. Mislivost wegovih mislimnogo je kraæa i u¾a od prirode same misli.“15 Zato Ivan Karama-zov bolno uzvikuje: „'irok je Łovek, suvi„e „irok, ja bih ga su-zio!“

Po svojoj prirodi Łovek je isto toliko fiziŁan, koliko imetafiziŁan, u wemu se vr„i najdramatiŁnija utakmica izmeðu vi-dqivog i nevidqivog: „Vidqivo je telo, nevidqiva je svest, ideja,qubav.“16 I tamo vidqivo „visi“ i zavisi o nevidqivom à Łovek gi-ne, ¾rtvuje svoje telo radi ubeðewa, radi qubavi. Stoga, zakquŁujedr Popoviæ, ono „to je najglavnije u Łoveku, nevidqivo je.17 No,Łesto je ta su„tinska istina daleko Łoveku. On oseæa da je na nekinaŁin beskonaŁno biæe, da je „kao duga rastegnut preko neba ¾ivo-ta, jednim krajem urowen u materiju, a drugim u nadmateriju. Duhom,mislima, oseæawima Łovek je beskonaŁno biæe, protegnuto od rajado pakla, sposobno da u dobru ide do Boga, a u zlu da se spu„ta svedo ðavola.“18 Sudbinski problem je u tome „to je Łovek telom„obzidan“ u pet Łula, a razumom ograniŁen. Poku„avajuæi da odgo-netne sebe kao realnost i stalno se Łudeæi, Łovek posræe i padaizmeðu opredeqewa kom svetu vi„e pripada: ovostranom à materi-jalnom ili onostranom à duhovnom. Opredeli li se za prvo „carst-vo“ Łovek je ateista, idolopoklonik stvari i kao NiŁe uzvikuje:„Telo sam i samo telo!“ Opredeli li se samo za drugi à onostranisvet, Łovek je spiritista, zatoŁenik ideje. Re„ewe dr Popoviæ na-lazi u religiji, tj. u „pravoslavnoj filozofiji istine.“ Krozreligiju Łovek treba da omoguæi organsko jedinstvo izmeðu Łulnogi nadŁulnog i da premosti provaliju i naðe svoju ravnote¾u u kos-mosu. To nije ni luksuz, ni neprirodnost, veæ saŁiwava samusu„tinu prirode Łovekove.19

ovek, kao psihofiziŁko biæe, nije samo mikrokosmos, malisvet u velikome, izgraðen od svega „to veæ postoji u prirodi, nazemqi, veæ je i makrokosmos, veliki svet u malom, vidqiva proje-kcija nevidqivog lika Bo¾ijeg, kao „to su i kosmos i zemqa i Ło-vek à nevidqive sile obuŁene u materiju.20 Nesumwivo, za dr Popo-viæa ono „to Łini ¾ivot ¾ivotom, biæe biæem, a tvar tvarju jesustvaralaŁke misli Bo¾ije koje su u wima. Svaka tvar ovaploæena jemisao Bo¾ija. Stoga je svaka tvar bogoŁe¾wiva, jer ono „to je u

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A C I

15 Isto, str. 16.16 Isto, str. 16.17 Isto, str. 200.18 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 21.19 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 20.20 J. Popoviæ, Put Bogopoznawa, Beograd 1987, str. 249.

C I I SVETI KNEZ LAZAR

woj od Boga, Łezne za svojim tvorcem.21 Tako je i Łovek u najbitni-joj sr¾i svoga biæa à odra¾aj Bo¾anstva, wegova ikona, jer je stvo-ren po obrazu Bo¾ijem, pa prema tome i sam je bogoliko i bogoŁe-¾wivo biæe, religiozno biæe.22 Ako se tra¾i neprolazna su„tinaŁoveŁije liŁnosti, ona je nesumwivo u bogolikoj besmrtnostidu„e. Sjediniti tu besmrtnost sa besmrtnim Bogom smisao je i ciqpostojawa Łovekovog na zemqi.23 Za dr Popoviæa ne postoji duali-zam izmeðu du„e i tela, bo¾anskog i animalnog, kao u mnogim ide-alistiŁkim antropologijama. Naprotiv, tek potpun, integralanŁovek u jedinstvu du„e i tela odsjaj je Bo¾ijih savr„enstava. Du„aje ¾ivot tela, a ¾ivot du„i daje Duh Sveti, tako telo nije „tamni-ca du„e“, kako se Łesto pogre„no shvata ovaj odnos, veæ „du„inbrat blizanac“. „Kao „to se u malom parŁetu stakla, kada na wegapadne sunŁev zrak, vidi ceo sunŁev „ar, pokazujuæi ga u svoj wego-voj prirodnoj veliŁini, veæ u obliku datog parŁeta, tako i u siæu-„nosti na„e prirode sijaju obliŁja neiskazanih svojstava Bo¾i-jih.“24

ReŁi Biblije „po Obrazu Bo¾ijem stvori Bog Łoveka“, za drPopoviæa znaŁe da je Bog stvorio qudsku prirodu da saradniŁkiuŁestvuje u svakom dobru, jer ako je Bo¾anstvo punoæa dobra, aŁovek wegov Obraz, onda Obraz nalazi sliŁnost u Prvoobrazu, po-„to je ispuwen svakim dobrom. Lik Bo¾iji nalazi se, dakle, u du-„i, a du„a je besmrtna i trojiŁna. Postoje tri lica du„e, ili trisile du„e: um, voqa i oseæawe. Ta tri lica du„e Łovekove stvorenasu po podobiju sa TrojiŁnom ili Tro-liŁnom su„tinom Bo¾je li-Łnosti (Otac, Sin, Duh Sveti). Mo¾e se daqe reæi da se lik Bo¾i-ji mawe ili vi„e odra¾ava u celom Łoveku, a ne u jednom wegovomdelu, svojstvu ili sili. Ali to postavqa sasvim logiŁno pitawe: nakoji naŁin malo i smrtno biæe postaje odraz prirode koja je besm-rtna i veŁna i kakav je odnos izmeðu Łoveka i Boga? Taj odnos za drPopoviæa nalazi se u razlici izmeðu realnosti i potencijalnosti,izmeðu datosti i zadatosti. Naime, Obraz Bo¾iji, bogolikost,Łovek dobija po stvarawu (dete je bogoliko jo„ u utrobi majke,tvrdi Dostojevski), a podobije (blagodat) stiŁe po svojoj voqi, posvojoj slobodnoj samoaktivnosti. Dakle, Obraz je realnost, podobi-je je moguænost, prvo nam je dato, drugo nam je zadato. Po mi„qewudr Popoviæa, koje se zasniva na svetootaŁkoj bogoslovskoj misli,Bog je prepustio nama samima da izgraðujemo svoje podobije (puno-æu), da bi nas udostojio prijatne nagrade. Tu iskrsava centralnopitawe qudske liŁnosti à pitawe slobode, o kojem æe kasnije biti

21 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 220.22 J. Popoviæ, Dogmatika pravoslavne crkve I, Beograd 1980, str. 253.23 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 185.24 J. Popoviæ, Dogmatika..., str. 254.

reŁi. Kako se postaje po podobiju, logiŁno je pitawe. Za Oca Justi-na samo je jedan put: kroz Evanðeqe, kroz „oblaŁewe“ u Hrista,koliko je to moguæno za qudsku prirodu. To je su„tina pravosla-vno-hri„æanskog metoda i pravoslavne pragmatike: da Łovek svesvoje misli i dela, reŁi i oseæawa, namere i ¾eqe prenese u centarBogoŁoveka Isusa Hrista, da od geocentriŁnog postane hristocen-triŁno biæe. Sve to podrazumeva Łovekov razum i slobodnu voqu.Samo tako se na osnovu realne bogolikosti potencijalno podobijemo¾e pretvoriti u potpuno savr„enstvo i to je konaŁni ciq i naz-naŁewe Łovekovog postojawa. Svu sadr¾inu i sva svojstva svog biæaupodobqavajuæi Bogu Łovek mo¾e postati savr„en, kao „to je Bogsavr„en. Obo¾ewe celokupne svoje prirode zajedniŁarewem, par-ticipacijom, uŁe„æem u Bo¾joj prirodi, dr Popoviæ smatra kra-jwim ciqem Łoveka na zemqi. Qudi su stvoreni da bi kroz dobrepodvige neumorno stremili ciqu svoga postojawa.25 Besmrtnost jezapravo ¾ivo oseæawe Boga. To oseæawe svojim ¾ivotom svedoŁesvi pozitivni likovi Dostojevskog. ovek vere, hri„æanin, ¾ivioseæawem da je svaki Łovek besmrtno i veŁno biæe, stoga ne mo¾ebiti predmet niŁije eksploatacije, niti tiranije, jer oseæaweBoga ne trpi greh. Iz ovog oseæawa implicira, po dr Popoviæu, nekosmiŁko, veæ makrokosmiŁko oseæawe povezanosti Łoveka sa svimbiæima i tajanstveno makrokosmiŁko oseæawe sveodgovornosti zasve. „Svi qudi su u svakom Łoveku i svaki je od nas odgovoran za svei sva na zemqi, Łovek je pravi Łovek kada tuðe grehe oseæa kao svojei kaje se za wih.“26 Vidimo dakle da tajna liŁnosti implicira,podrazumeva i tajnu dru„tva, tj. Łovekove dru„tvenosti. ovekovodnos prema drugima uslovqen je wegovim odnosom prema Bogu.'to je veæe bogoqubqe à to je veæe bratoqubqe i svevaseqenskooseæawe pripadnosti. Tako i preobra¾aj dru„tva ide kroz preo-bra¾aj liŁnosti, iznutra ka spoqa, evolutivno, putem qubavi. Ovoshvatawe veoma je va¾no za pedago„ko poimawe progresivne idru„tvene funkcije vaspitawa.

Iz svega do sada reŁenog proistiŁe da glavne karakteristikeŁoveka kao biæa nastaju u tom tajanstvenom spoju metafiziŁkog,mikrokosmiŁkog i makrokosmiŁkog, prirodnog i natprirodnog,ali ne i neprirodnog, jednom reŁju, iz odnosa Łoveka i Boga. Za OcaJustina taj odnos nikako nije teorijsko pitawe, niti diskursivnipojam i ne mo¾e se re„iti racionalno, veæ samo iskustveno, liŁnoà opitno. Pojam BogoŁoveka à realne sinteze bo¾anske i ŁoveŁan-ske prirode nastaje faktom Bogoovaploæewa, tj. istorijske pojaveLiŁnosti Isusa Hrista, kao Sina Bo¾ijeg u qudskom telu. Za hri-„æane, pa i za one druge koji tu istorijsku Łiwenicu ne mogu ospo-

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A C I I I

25 J. Popoviæ, Dogmatika.., str. 259.26 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 159.

C I V SVETI KNEZ LAZAR

riti, LiŁnost BogoŁoveka je mistiŁno-eksperimentalna realnost,psihofiziŁka realnost, a ne transcendentna onostranost.27 „Hris-tos, buduæi savr„eni Bog, postaje savr„en Łovek i zbiva se od sveganovoga najnovije, jedino Novo pod suncem, jer „ta je veæe od toga daBog postane Łovek?“28 On je istiniti Bog i istiniti Łovek. U Bogo-Łoveku sva punoæa Bo¾anstva i sva punoæa Łove„tva obitavaju te-lesno. U Hristu je data psihofiziŁka realnost savr„ene liŁnosti.U wemu nema niŁeg fantastiŁnog, utopistiŁkog, nerealnog. U sva-kom trenutku svog zemaqskog ¾ivota on je bo¾anski savr„en iŁoveŁanski realan, bo¾anski bezgre„an i ŁoveŁanski pristupa-Łan. „Ako je Łovek iskren, on mora priznati da je BogoŁovek jedinologiŁki usvojivo opravdawe Boga, jer filosofski bogovi suapstraktni, transcendentni, imaginarni. BogoŁovek Dostojevskogje konkretan, imanentan Łoveku.“29 Dostojevski Łak tvrdi da Bogkoji nije bio u Łoveku nema prava da bude Bog izmuŁenom Łoveku,30

a dr Popoviæ smatra da istorija na„e planete ne zna ni za boqegBoga od Hrista, ni za boqeg Łoveka od Hrista. On je savr„enootkrio Boga i savr„eno otkrio Łoveka, zato nema ni Boga, ni Łove-ka, mimo BogoŁoveka.31

Sva tajna BogoŁoveka sastoji se u tome „to „Logos zaistapostade telo“. Hristos je zato do„ao da bi ŁoveŁanstvo saznalo dase zemaqska priroda i duh ŁoveŁiji mo¾e telesno javiti u nebeskomsjaju, a ne samo kao ideal.32 Na taj naŁin pojava BogoŁoveka bila jeprirodna, logiŁna, neophodna, jer je i sa ontolo„kog i sa psiho-lo„kog i sa istorijskog gledi„ta zadovoqila osnovne Łe¾we ipotrebe Łovekovog biæa za veŁnim ¾ivotom... Na sve zahteve ono-strane, on odgovara Bogom à na ŁoveŁanski naŁin, na sve zahteve ipotrebe duha qudskog koje se odnose na svet oko Łoveka i ispodŁoveka, on odgovara Łovekom à na bo¾anski naŁin.33 Nas zanimakakav je polo¾aj Łoveka u odnosu na Boga u tom empirijskom sapro-¾imawu. Dr Popoviæ odgovara: Bog je uvek na prvom mestu, Łovek nadrugom; Bog je tvorac, Łovek je wegovo stvorewe; Bog pro¾imaŁoveka i ostaje Bogom; Łovek formira sebe po Bogu i ostajeŁovekom.34 I daqe, Łovek kazuje sebe Bogu verom, molitvom, smer-no„æu, a Bog kazuje sebe Łoveku qubavqu. Kroz qubav Bog veruje uŁoveka. Qubav je Bo¾ji odgovor na Łovekovu veru. KonaŁno, Bog

27 J. Popoviæ, Put Bogopoznawa, str. 42.28 Isto, str. 42.29 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 164.30 Isto, 165.31 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 59.32 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 167.33 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 55.34 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 172.

usvaja Łoveka da bi ga obo¾io, na tom putu vera je podvig, a qubav jedar.35

U BogoŁoveku je ostvarena najidealnija ravnote¾a izmeðuBo¾ijeg i ŁoveŁijeg, najlogiŁniji monizam ¾ivota, ovostranog ionostranog, a saŁuvana autonomija i Bo¾ijeg i ŁoveŁijeg. Ta ravno-te¾a se ogleda u tome „to nigde nije potcewen Łovek na raŁunBoga, ni precewen Bog na raŁun Łoveka. ovek je u tom odnosu pro-du¾en, pro„iren i produbqen, ali on ne gubi svoju individualnosti ostaje Łovek, samo Łovek à savr„en, obogoŁoveŁen i uzdignut nanajvi„i stepen savr„enstva. Na taj naŁin proslavqa se qudskapriroda.36

Ako su sve transcendentne vrednosti bo¾anske, zaista ima-nentne prirodi qudskoj i kongenijalne wegovoj bogolikoj du„i, iako se odnos izmeðu Łoveka i Boga svodi na sinergijsku razmenu iop„tewe, egzistencijalni susret i uzajamno pro¾imawe, onda selogiŁki postavqaju dva problemska pitawa. Prvo à „ta kvalita-tivno novo Łovek dobija BogoŁovekom i drugo à da li u istorijiqudskog roda postoje empirijski dokazi egzistencije BogoŁoveka?Oba ova problema dr Popoviæ razre„ava afirmativno i pozi-tivno po qudsku prirodu. Pre svega, Bogoovaploæewem HristaŁovek se vraæa svom Originalu, Tvorcu i svojoj prvobitnoj logos-nosti. ovek saznaje da je wegovo poreklo od Boga, a ne od materijei da je logosnost priroda wegove prirode. Na taj naŁin najprirod-nije i najcelishodnije osmi„qava se cela sadr¾ina ŁovekoveliŁnosti i reintegri„e grehom razbijena liŁnost. „Oseæawe sepretvara u Bogooseæawe, misao u Bogomisao, du„a se Obo¾uje, telose osveæuje.“37 Tako se u Łoveku ponovo raða Istina, Pravda, Qubav,Dobro, Milost à savr„enstva Bo¾ija, kojih je Łovek uvek gladan i¾edan. On saznaje da nije samo „vreæa krvavog blata“, veæ „mali Bogu blatu“, „vreæa blata“, ali zakva„ena kvascem svih beskrajnosti usebi.38

Vaskrsewem Łovekova priroda se ovekoveŁuje, dobija zalogveŁnosti koji mora svojim sopstvenim podvigom da ispuni. Vaskr-sewem je pobeðena smrt kao granica qudskom biæu, a Łoveku je datamoguænost besmrtnosti, veŁnosti i bezgraniŁnosti. Jo„ ne„to,Łovek zadobija saznawe da u ovom svetu stvarno postoje dve real-nosti: Bog i Łovek. Bog je jedina prava realnost, a Łovek samo uto-liko, ukoliko se saovaploti Bogu, tj. ologosi se, obo¾i. Najveæarealnost posle Boga je Łovekova besmrtna du„a, liŁnost. Dife-rencirawe svih realnosti, vidqivih i nevidqivih, vr„i se samo u

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A C V

35 Isto, str. 215.36 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 57.37 Isto, str. 112à115.38 Isto, str. 118.

C V I SVETI KNEZ LAZAR

svetlu Boga kao glavne realnosti. Svako otkidawe od te praverealnosti survava Łovekovu misao u pseudorealnost, u protivbiæe,sve do nebiæa, do najstra„nije pseudorealnosti à satane.39 Dovaskrsewa Hristovog istinski progres je bio nemoguæan, jer sesvako qudsko delo zavr„avalo fiziŁkom smræu. Od vaskrsewa to jemoguæe, a od Łoveka se tra¾i samo jedno: da usvoji fakt vaskrsewa,da do¾ivi taj do¾ivqaj, da verom sjedini svoju du„u sa vaskrslimHristom, u tome je su„tina hri„æanske pragmatike.40

To je, dakle, ontolo„ka novina, ispravka grehom zatamwenebogolikosti u Łoveku. No, za nas pedagoge jo„ je va¾nija teleo-lo„ka novina koju BogoŁovek omoguæuje Łoveku. Ona se sastoji urealnom utvrðivawu kriterijuma vrednosti, zemaqskih, qudskihi veŁnih, neprolaznih. „Kada se tra¾i veŁna Istina, pogre„no jepitawe „ta je istina, veæ Ko je Istina? Jer takvom istinom mo¾ebiti samo LiŁnost, a ne tvar... Bez Wega i mimo Wega nema istine.Hoæete li shemu? Evo we: Hristos à Istina à Osveæewe = Prosve-æewe.“41 Svojom bezgraniŁnom i besmrtnom liŁno„æu BogoŁovek jeza vreme svog 33-godi„weg boravka na zemqi eksperimentalnopokazao krajwi kvalitet svakog Dobra i tako postao kriterijum zarazlikovawe dobra i zla. U na„oj empirijskoj, qudskoj datosti,ni„ta nije apsolutno, Łak ni savest. Samu savest treba provera-vati i ispravqati prema apsolutnom obrascu. Ali, potŁiniti jeformuli, ma i odozgo datoj, uni„tilo bi jedinstvenost i nezamen-qivost liŁnosti, wenu apsolutnu vrednost, koja se sastoji u wenoj¾ivoj slobodi, u ¾ivqewu iznad svake sheme. LiŁnost mo¾e i trebada ispravqa sebe, ali ne prema nekoj spoqa„woj, ma i najsavr„eni-joj formi, veæ jedino prema sebi samoj. Primer za liŁnost mo¾ebiti jedino ona, jer bi se inaŁe pru¾ila moguænost da se mehaniŁ-ki nametnu norme iz neŁega „to joj je tuðe i strano. Jedinstvenostsvake liŁnosti, wena apsolutna nezamenqivost niŁim drugim je dasama liŁnost bude primer sebi. No, za to treba da postigne ideal-no stawe. To je moguæe Hristu koji u telu svom pokazuje svakomeideju o wemu, tj. to je moguæno samo pomoæu opita, neprestanog za-gledawa u lik Hristov, tra¾ewa u Hristu svog originala... Samo jeGospod Isus Hristos ideal svakog Łoveka, tj. ne kao apstraktni po-jam, ne kao prazna norma ŁoveŁnosti uop„te, ne kao shema liŁno-sti, nego kao lik, ideja liŁnosti, sa svom wenom ¾ivom sadr¾i-nom.42

Dakle, u zemaqskom svetu relativnih vrednosti Łovek Łijiduh po prirodi svojoj tra¾i apsolutne vrednosti dobio je putokaz,

39 Isto, str. 155.40 Isto, str. 39.41 Isto, str. 131.42 P.A. Florenski, prema: J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 175.

obrazac, kriterijum po kome mo¾e da normira svoju liŁnost (sa-znawe, oseæawa, voqu, moral). Ovo pitawe smatramo veoma bitnimu pedago„koj teleologiji kada se opredequjemo za utvrðivawe sa-dr¾aja ciqa vaspitawa. Veoma Łesto je sluŁaj da se ideal vaspita-wa tra¾i u sferama van liŁnosti. U podruŁju morala, etike, nemo¾emo se samo oslawati na slobodu savesti, jer je i ona u svojojempirijskoj datosti nesigurna, relativna, subjektivna. Nije dovo-qno da se moral defini„e samo kao vernost svojim ubeðewima.„Savest bez Boga je u¾as! Ona mo¾e zabludeti u krajwem nemora-lu... ovek mora neprestano da sebi postavqa pitawe: Jesu li mojaubeðewa ispravna? Za wih postoji samo jedna provera, ta provera jeHristos.“43 Lepota i savr„enost Hristove liŁnosti za Dosto-jevskog je toliko ubedqiva da za wega jedino ona mo¾e dati logiŁkoopravdawe Łovekove liŁnosti. On smatra da, kada bi mu neko mogaopokazati da je Hristos van istine i kada bi istina zaista iskqu-Łivala Hrista, on bi pretpostavio da ostane sa Hristom, a ne saistinom.44

Na na„u sreæu, smatra dr Popoviæ, mi imamo odakle da i„te-mo i crpimo uzor svojoj liŁnosti, jer je neokrwen lik BogoŁovekaHrista saŁuvan u pravoslavqu. Pravoslavqe i nije drugo do „LikBogoŁoveka Hrista produ¾en kroz vekove, produ¾en kao crkva...Sve „to nema taj lik nije pravoslavno, sve „to nema bogoŁoveŁan-ske Pravde, Istine, Qubavi, VeŁnosti, nije pravoslavno. Pravo-slavqe sadr¾i u sebi lik Isusa Hrista, u koji se treba molitvenoudubiti. Tada Łovek shvata da to nije samo crkvenost i obred, veæoseæawe koje nepogre„ivo uvodi Łoveka u tajnu samousavr„ava-wa.“45 U pravoslavqu je i sadr¾aj i put i metod vaspitawa, upravoslavnom vekovnom iskustvu Łuvawa lika Hristovog i ¾ivqe-wa Wime krije se i odgovor na drugo pitawe: Postoji li u istori-ji qudskog roda empirijski dokaz egzistencije BogoŁoveka?

Za Oca Justina sva istorija pravoslavqa oliŁena u stradawuispovednika, apostola, muŁenika i svetiteqa, koji su svojim ¾ivo-tima ispovedali Isusa Hrista, svedoŁewe su i dokaz. Iskustvosvetiteqstva neoborivi je dokaz za to. „Svaki svetiteq je bogono-sac, u najpotpunijoj meri u kojoj se to mo¾e biti. Jer Bogom ¾ivi,Bogom misli, Bogom oseæa, Bogom hoæe, Bogom dela. U wemu à sve jeod Boga, radi Boga. Svetiteqi su najoŁiglednije, najpotpunije, naj-savr„enije, zato i najubedqivije bogojavqewe u obliku ŁoveŁi-jem.“46 U liŁnosti svetiteqa putem podvi¾niŁko-blagodatnog usa-vr„avawa, uz pomoæ Duha Svetog, izvajana je hristolika liŁnost.

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A C V I I

43 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 171.44 Isto, str. 170.45 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 158.46 J. Popoviæ, Put Bogopoznawa, str. 146.

C V I I I SVETI KNEZ LAZAR

Preme„tajuæi centar svog biæa u Hrista, svetiteqi su dugotrpe-qivim, muŁnim podvigom vere i ¾ivota zadobili blagodat svetosti(stoga su wihova tela netqena, nepodlo¾na prirodnim zakonima àfenomen mo„ti), ali i umno¾ili u sebi mnoge mudrosti o Bogu, osvetu i o Łoveku.47 Stoga su svetiteqi jedini pravi prosvetiteqi,osveæewe je jedino pravo prosveæewe, po mudroj istini SvetogGrigorija Bogoslova: Prvo treba sebe oŁistiti, pa onda druge uŁi-ti Łistoti; treba najpre sebe uŁiniti mudrim, pa onda druge uŁitimudrosti: treba najpre sam postati svetlost, pa onda druge prosve-æivati; treba se najpre pribli¾iti Bogu, pa onda druge osveæi-vati.48 Taj ideal i obrazac postignut je u liku Svetog Save, uteme-qivaŁa karaktera srpske prosvete. Dostojevski i Otac Justinostavqaju Łoveku da sam izabere svoj put na „vododelnici kultura“i odluŁi za koga æe se opredeliti: Łoveka bez Boga, tj. Łovekoboga,oliŁenog u kulturi i prosveti zapadne Evrope ili pravoslavnogsvetosavskog BogoŁoveka.

ReŁeno je veæ da je glavna odlika hri„æanski shvaæene liŁno-sti sloboda ispoqavawa, sloboda izbora. Za dr Popoviæa i ona jeveŁna i neograniŁena, kao dar Bo¾iji. U realnom projavqivawuŁoveka kao delatnog biæa, posebno u moralnom delovawu sloboda sepojavquje kao sudbinska raskrsnica, „¾eraviŁna vododelnica“,koja Łoveka ili nizvodi u greh ili uzvodi u bezgre„nost i svetost.Ona Łini Łoveka ili „potkom na razboju dobra“ ili „potkom narazboju zla“.49 Su„tina tajne slobode neraskidivo je vezana sa uŁe-wem o Łovekovom grehopadu, tj. sa Łiwenicom da je Łovek od Adamai gre„no biæe.

Na sledeæi naŁin Otac Justin u svojoj Dogmatici veoma jed-nostavnim jezikom obrazla¾e bogoslovsku istinu Łovekovog svo-jevoqnog otpadni„tva od Boga: Pri stvarawu Łoveka wegova bez-gre„nost nije bila apsolutna, niti je bila neophodnost wegoveprirode. Ona je le¾ala u Łovekovoj slobodnoj voqi i htewu. oveknije bio bezgre„an po svojoj telesnoj prirodi, veæ po Bo¾ijojblagodati. Besmrtnost se odr¾avala jedewem sa drveta ¾ivota. PotumaŁewu Svetih Otaca to bo¾ansko drvo ¾ivota su misli Bo¾i-je, sledeæi koje Łovek blagodatno op„ti sa Bogom i pomoæu kojihve„tastveni svet Łovek privodi ka Bogu (upravqa wime). Zapravoje zapovest o jedewu sa drveta ¾ivota znaŁila da kroz sva Bo¾ijastvorewa Łovek ubira jedan plod à samog Boga, istinski ¾ivot, izŁega je op„tewe sa Bogom osnov Łovekovog ¾ivota i naŁin wegovebesmrtnosti... Dakle, Łovek nije bio biæe koje nije moglo umreti,veæ biæe koje je moglo ne umreti, sledujuæi Bo¾ju zapovest, tj. bio

47 Uporedi: Put Bogopoznawa i Filosofske urvine.48 J. Popoviæ, Na BogoŁoveŁanskom putu, Beograd 1980, str. 40.49 J. Popoviæ, Filosofske urvine, str. 94.

je smrtan po svojstvu svog zemaqskog tela, a besmrtan po naroŁitojblagodati. Upravo je zapovest o izbegavawu drveta poznawa dobra izla Bog dao Łoveku radi ve¾bawa wegove slobodne voqe. Ta zapo-vest je bila neka vrsta vaspitaŁa za du„u i obuzdavaŁa u nasladamada se Łovek ne bi sam od sebe pogordio („to se i desilo). ovek jemogao dragovoqno izbegavati svoju sopstvenu smrt, i to je mogaolako Łiniti, jer ga je wegova bogolikost i prvobitna logosnost ze-mqe vukla ka Bogu. Su„tina te zapovesti prevedena na jezik naukeo vaspitawu, svodi se na sledeæe: da je najglavnije za Łoveka da sedragovoqno potŁiwava Bogu, saobra¾ava svoju voqu Bo¾ijem planuo Łoveku. Sa stanovi„ta pravoslavne nauke o vaspitawu, u toj prvoji najva¾nijoj zapovesti sadr¾ane su i svih deset zapovesti StarogZaveta. Smrt i ostale nevoqe, koje su kroz Adama sna„le ŁoveŁa-nstvo posle prekr„ewa zapovesti, nisu do„le od samog drveta po-znawa dobra i zla, veæ od neposlu„nosti, od dragovoqnog otpad-ni„tva od Boga. Tako se kroz prvobitni greh, kao klicu, seme svihostalih grehova pojavquje jedno potpuno neprirodno stvaralaŁkonaŁelo u qudskoj prirodi, a preko we u celom svetu. Uzrok nepo-slu„nosti à samoqubiva gordost, htewe Łoveka da bude u svojoj, a neu Bo¾ijoj vlasti, dovelo je do gubitka Bo¾ije blagodati à besmrt-nosti i do krajwe iskvarenosti Łoveka. Nastupa dualizam i dezin-tegracija du„e: razum je izgubio pronicqivost, mudrost, vidovi-tost, bogoŁe¾wivost, od bogocentriŁnog postao je egocentriŁan, sagre„nim mislima, prolazan i relativan. Raslabqena je i voqa àpostala je sklona zlu, la¾ima, wom su ovladale strasne te¾we,Łe¾we i ¾eqe. Oskrnavqeno je i srce, oseæawe qubavi prema Boguzatamweno je strahom od Boga. Sve je to dovelo do poremeæaja,povrede, pomraŁewa i unaka¾ewa lika Bo¾ijeg u Łoveku. Ipak,posledice pada Łovekovog nisu potpuna mr¾wa i bezbo¾nost, veæjaka naklowenost grehu. Od Adama u Łoveku egzistiraju dva naŁelaslobodne voqe: zakon greha i zakon bogolikosti. Kao „to je poten-cijalno bogoliko biæe, po svojoj voqi Łovek postaje i potencijal-no gre„no biæe.

Bog kao neizmenqivo dobar dejstvuje uvek tako da slobodabiæa uvek ostane neprikosnovena, on ne ukida qudima dar slobode.Posledice pada su u ograniŁenosti qudskog razuma, ali razumeva-we Bo¾ijeg plana i Bo¾ijeg postupawa dostupno je oblagodaæenomumu hri„æana. Ako voqa, po svom slobodnom izboru te¾i dobru,Bog poma¾e tu wenu te¾wu, a ako te¾i zlu à promisao je napu„tada bi ona radila samostalno. Izbor dela zavisi od nas samih, aishod od Boga. To znaŁi da Łovek ne gre„i i ne Łini dobro poneophodnosti (kako to tvrde naturalistiŁke antropologije à J.B.),jer tada ni zlo ni dobro ne bi imali moralnu vrednost. oveku jeostavqena sloboda delovawa, da bi bio slobodno moralno biæe.Upravo radi we, Bog dopu„ta moralno zlo, ali ga ne potkrepquje,

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A C I X

C X SVETI KNEZ LAZAR

ne podr¾ava.50 Su„tinski znaŁaj ovako shvaæene slobode je taj da sesvako moralno zlo mora tumaŁiti kao posledica zloupotrebqeneslobode, a ne kao neophodnost qudske zle ili dobre prirode. Utome shvatawu sadr¾an je sav vitalizam i dinamizam liŁnosti, „toje od posebnog znaŁaja za psiholo„ku analizu pona„awa.

Razraðenom psiholo„kom analizom svojih negativnih likova(Raskoqnikov, Ivan Karamazov, Kirilov, Svidrigajlov), Dosto-jevski nepogre„ivo potvrðuje da sklonost ka grehu proistiŁe izbunta protiv Boga, iz neprimawa Boga i Bo¾ijeg poretka stvari.Sva nevoqa i nesreæa tih likova je u tome „to, odbacujuæi Boga,oni hoæe da razumom objasne svet i sebe u wemu. Pri tome nemi-novno dolaze do saznawa da je znawe bolest, najveæa nesreæa za Łove-ka, jer on svojim ograniŁenim, euklidovskim, trodimenzionalnimumom, ne mo¾e da pojmi beskonaŁnost ni svog subjektivnog sveta, nitrans-subjektivnog sveta. Ne mo¾e da opravda stradawa (Ivan Ka-ramazov: Ceo svet poznawa dobra i zla ne vredi jedne deŁije suzi-ce). Posmatrajuæi svet bez Boga, on je za Łoveka nerazumqivi haosu kome vladaju neumitni zakoni neophodnosti, smrti. Iz racio-nalizma takve vrste neumitno se razvija nihilizam i depresivnipesimizam, no, „to je najstra„nije, iz ateizma (neprihvatawa Bo-ga) izrasta anarhizam i etiŁki relativizam. Ako nema Boga, ondanema ni besmrtnosti du„e, ako se sve zasniva na prirodnim zako-nima neophodnosti i borbe za opstanak, onda nema ni greha, sve jedozvoqeno. 'ta vi„e à greh je neophodnost. Sa takvim ubeðewem,Raskoqnikov mirno ubija staricu. Krajwi racionalizam i krajwivoluntarizam, za Dostojevskog, u svojoj zavr„noj formi, negirajusvaku realnost etike.51

Za negativne junake Dostojevskog, sloboda da se upotrebi, aline zloupotrebi sloboda savesti, najprokletija je muka na zemqi. Umo¾da najjaŁoj poemi svetske kwi¾evnosti uop„te à Poemi oVelikom Inkvizitoru, Dostojevski kroz Ivana Karamazova, podvr-gava Hrista kritici, jer je precenio Łovekovu slabaŁku i poroŁnuprirodu, poveæavajuæi jo„ dar slobode. Ne prihvatajuæi nagovorKu„aŁa da pomoæu tri sile: tajne, Łuda i autoriteta, jednom zauvekpridobije qudsku du„u, Hristos najubedqivije apologira, branislobodu qudske liŁnosti. On odbija da kamewe pretvori u hlebovei re„iv„i ekonomsko pitawe, zauvek zemaqskim hlebom porobiqude. Odbija da skoŁi, ku„ajuæi Boga i tako Łudo ozakoni kao jedi-no sredstvo ostvarivawa Bo¾ijeg plana na zemqi. Hristos, upravozato „to ceni iznad svega slobodu qudskog opredeqewa, odluŁujeda qubavqu, a ne Łudom, pridobija qudska srca. U ime slobode ibogoŁoveŁanskog metoda qubavi i saradwe, on na kraju odbija da

50 J. Popoviæ, Dogmatika, str. 290à323.51 Vidi: J. Popoviæ, Dostojevski...

ostvari carstvo nebesko na trulim osnovama svih carstava ovogasveta.

Ono „to je fascinantno u ovoj poemi je Łiwenica da se u dvafilosofska plana o ureðewu sveta, kriju sve nerazre„ive istori-jske protivreŁnosti qudske prirode, jednostavnije reŁeno à Łove-Łiji pogled na svet. Dr Popoviæ smatra da je najgenijalnije otkriæeDostojevskog u tome „to je utvrdio da realno postoji ðavo kaometafiziŁka sila, koja se na tajanstven naŁin uvlaŁi u Łovekovobiæe, Łim se Łovek odvoji od Boga i poŁne da ga odriŁe. On je otkrioi metod kojim se ðavo slu¾i u pribli¾avawu Łoveku, a to je konra-cionalizacija sa Łovekovim umom kroz gordost. —avo je raciona-list i potajno se i ve„to uvlaŁi u svet Łovekovih misli, oseæawa,¾eqa, namera i sudeluje sa Łovekom u stvarawu filosofije i etike.

Na planu veŁnosti ŁoveŁijeg biæa sloboda je onaj odluŁujuæimomenat koji bira Boga ili ðavola kao uzor. Kroz grehe, mawe iveæe, Łovek se neminovno saovaploæuje metafiziŁkoj sili zla, akroz vrline i podvige Łovek se obo¾uje, saovaploæuje Bogu. Sapedago„kog stanovi„ta sloboda voqe i izbora, koja nije nametnu-ta spoqa, glavni je faktor vaspitnog uticaja. Ona je, s druge strane,najpodlo¾nija razliŁitim vrstama manipulacija. Stoga je neopho-dno da etika odreðuje sadr¾aj ciqa vaspitawa. Vidimo da hri„æa-nska etika upravo svojim shvatawem nepovredivosti i jedinstve-nosti qudske liŁnosti u tom smislu ima veoma progresivno zna-Łewe.

Za konkretno ostvarivawe pravoslavnog vaspitawa va¾no jeuoŁiti da za dr Popoviæa nema razlike izmeðu vaspitawa i ¾ivota,odnosno, izmeðu naznaŁewa i ciqa Łovekovog postojawa na zemqi iciqa vaspitawa. On smatra da je sve „to je od BogoŁoveka Hristaostvarqivo, ovaplotqivo u sferi qudskog ¾ivota i u granicamavremena i prostora. Stoga je najop„tiji i naj„iri dosti¾an ciqza Łoveka da postane hri„æanin. Postati hri„æanin znaŁi svusadr¾inu, sva svojstva svog biæa upodobiti Bogu da postane savr-„eno kao „to je i Bog savr„en.52 Hri„æanstvo je u samoj svojoj su„-tini upodobqavawe Bogu, onoliko koliko je to moguæe konkretnojqudskoj prirodi. Ako si se re„io da bude„ hri„æanin, onda sepostaraj da postane„ podoban Bogu, obuci se u Hrista.53 Hri„æan-ski poziv je da se uz pomoæ Bo¾anske sile, Blagodati, izjednaŁujesa Hristom. Bog je stvorio Łoveka da bi ga obo¾io. ovek se stva-rno rodi ne onda kada ga majka donese na svet, veæ onda kada poveru-je u vaskrslog Gospoda Hrista. Stoga je ohristovqewe istovremenoobesmræewe Łoveka. Borba protiv smrti svodi se na borbu protivgreha, a takva borba je za hri„æanina podvig. Podvig je jedinstveni

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A C X I

52 J. Popoviæ, Dogmatika, str. 260.53 Isto, str. 257.

C X I I SVETI KNEZ LAZAR

metod ostvarivawa ciqa vaspitawa. U podvig upodobqavawa,obo¾ewa, saovaploæewa Bogu, ulazi sav Łovek, celokupnom svojomliŁno„æu. U borbi protiv greha sastoji se evanðelska pravoslavnaprosveta kao poruka celom svetu. Ona oŁi„æuje Łoveka iznutra,ona ne popravqa, veæ sternizira, osveæuje. NaŁin pravoslavneprosvete i vaspitawa svodi se na praktikovawe blagodatnih pod-viga i evanðelskih vrlina, Łime se Łovek danonoæno preraðujuæisebe iz gre„nog u bezgre„nog, postepeno oslobaða robovawa grehu.Definicija pravoslavnog vaspitawa podrazumeva sve osobineliŁnosti o kojima je do sada bilo reŁi: i bogolikost i sloboduvoqe i gre„nost, ali i svetost. Svetost, kao normalno stawe na„ebogolike du„e, Bog zahteva od Łoveka i u tome se ogleda sva wego-va qubav prema nama. Stoga je svaka prava prosveta su„tinskivezana za svetost. Najglavnije i najva¾nije u ¾ivotu Łovekovom jeda Bogom osmisli svoj ¾ivot, koji je fenomenolo„ki obesmi„qengrehom. U hri„æanstvu, tj. pravoslavqu, to se ne posti¾e verbali-stiŁki, veæ su„tastveno, pragmatistiŁki: praktikovawem Evanðe-qa, pretvarawem sopstvenog ¾ivota u stalno samousavr„avawe.Osnovna karakteristika takvog metoda je u tome „to je on potpunoliŁan, individualan, zasnovan na slobodnoj voqi, nenametnut ipostepen. SpecifiŁno sjediwavawe sa Bogom je ¾ivi akt, a nemetafizika i on je postepeno, evolutivno mewawe sebe samog krozliŁni, eksperimentalni podvig. Obo¾ewe à preumqewe podrazu-meva obnovu svih delova liŁnosti putem blagodatnih hri„æanskihvrlina, od kojih je najveæa qubav. Usavr„avawem do krajwih grani-ca, do svetosti, posti¾e se uŁe„æe Łoveka u savr„enoj bo¾anskojprirodi. BogoŁoveŁanski metod vaspitawa ostvaruje se nepresta-nim Łovekovim odgovarawima na priziv Boga na zajedniŁarewe. Topodrazumeva put qubavi, jer je qubav sama su„tina Boga, a ne wegovepitet.54 Voðen verom, vaspitavan molitvom, oplemewen smerno-„æu, krotko„æu, molitveno„æu, smireno„æu i drugim hri„æan-skim vrlinama, Łovek stiŁe sve veæa i veæa bogoŁoveŁanska iskust-va kroz liŁni opit, sve dok ne doðe do najsvetije à do qubavi. Po-„to je qubav Bo¾anska su„tina, a ona i„te su„tinu ŁoveŁiju, Ło-vek je ne mo¾e osetiti ako i sam supstancijalnim aktom hri-stoŁe¾wive qubavi svo biæe svoje ne prenese u BogoŁoveka. StiŁu-æi qubav, koja je su„tina Bo¾ija, Łovek se realno sjediwuje sa Bo-gom i na taj naŁin dolazi do stvarnog poznawa veŁne Istine.Su„tina je u tome da se ni istina, ni sva druga Bo¾ija savr„enst-va ne mogu dostiæi racionalistiŁki, ni fenomenalistiŁki. Silaqubavi uvlaŁi vascelog, integralnog Łoveka u proces obo¾ewa, aŁovek, stekne li qubav prema Bogu, istovremeno stiŁe i qubavprema drugim qudima. To je ontolo„ki uslovqeno à bez bogoqubqa

54 Vidi: J. Popoviæ, Put Bogopoznawa i Dostojevski...

nema pravog Łovekoqubqa. Qubav ima tu Łudesnu sposobnost da usvakom Łoveku, u svakoj tvari pronaðe ono „to je Bo¾ije, „to jesavr„eno. Stoga su dve novine hri„æanstva u tome da je Bog qubavi da je Łovek qubav. Bez qubavi, Łovek je masa besmislenih sen-zacija i nepotrebnih bolova. Bez qubavi, Łovek nema nikakvu vred-nost, ni u ovom, ni u onom svetu. Qubavqu misliti, oseæati, ¾ive-ti, znati à to je evanðelski, bogoŁoveŁanski metod ¾ivota i vaspi-tawa. Dostojevski, reŁima starca Zosime, to najboqe potvrðuje:Postojawe besmrtnosti du„e i Boga nemoguæe je dokazati, ali jemoguæe ubediti se. „Postarajte se da volite svoje bli¾we stvarno,delatno, postupcima, uporno i neumorno... Doðete li u toj qubavido samopregorevawa, samoodricawa, tada æete nesumwivo povero-vati i nikakva sumwa neæe moæi zaæi u va„u du„u.“55 Dakle, Łovekmo¾e postati potpun i savr„en samo ako sve svoje sile i moæi pre-obrazi i usavr„i BogoŁovekom kroz bogoŁoveŁanske vrline. Ot-krivawem qubavi ne samo da se stiŁe poznawe Boga i sebe i drugih,veæ se veæ na zemqi posti¾e raj koji je u srcu. Suprotno à pakao jemr¾wa; ne moæi qubiti Łoveka odvodi u pakao jo„ na ovom svetu.Krajwa konsekvenca tako shvaæenog ¾ivota i vaspitawa svodi se napotpuni pedago„ki optimizam, koji se ogleda u stvarnosti da zlonije prirodno stawe qudi i da qudi na zemqi imaju za „ta da ¾ivei znaju naŁin kako da postanu sreæni. Po dr Popoviæu, razni evrop-ski humanizmi, altruizmi, solidarizmi à su„iŁavi su surogatiqubavi.56 Oni kao osnove pedago„kih doktrina ne opravdavaju po-stojawe BogoŁovek, veæ Łovekoboga.

Na veoma slikovit i pomalo radikalan i katastrofiŁannaŁin dr Popoviæ pokazuje „ta se de„ava sa Łovekom kome je oduze-ta bogoŁoveŁanska dimenzija veŁnosti, a wegov bogohumanitet sve-den na prost humanitet. U papizmu i protestantizmu izvr„ena jebolna korekcija BogoŁoveka, wegovog dela i uŁewa, progla„ewemŁoveka à pape za bezgre„nog. Time je i religija svedena na humani-stiŁku filosofiju, Łije je geslo sofizam: Łovek je merilo svihstvari. PozitivistiŁka nauka kao instrument takvog Łoveka obja-vila je da nema Boga, da je umro Bog, kako govori NiŁe, a Łovek jezakquŁio da je onda on sam Bog. Tako se humanizam pretvorio uateizam. Ako nema Boga, onda nema niŁeg veŁnog, ni savr„enog, sveje relativno, prolazno i smrtno, kako tumaŁi i Ajn„tajn. Po„to susva biæa relativna, nijedno nema pravo da nametne sebe drugom, aako to i poku„a à sledi rat do istrebqewa, jer nauka uŁi Łoveka damu je ciq samoodr¾awe. 'ta se tu zapravo desilo? Po„to su„tin-ski Łovek ne mo¾e bez Boga i veŁnosti, a suoŁen je s tim da Boganema, Łovek se opredelio za idolatriju i feti„izam stvari. Pohod

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A C X I I I

55 J. Popoviæ, Dostojevski..., str. 223.56 Isto, str. 228.

C X I V SVETI KNEZ LAZAR

na prirodu Łovek je nazvao kulturom, ali wom on nije uspeo daoŁoveŁi materiju, veæ je ona wega opovr„inila i obezdu„ila, takoda je i sam postao stvar. HumanistiŁka Evropa postala je, uslovno,fabrika za proizvodwu idola, kao jedna politeistiŁka kuhiwa.Gurmanstvo, pohlepa za stvarima, postala je su„tinska potreba Ło-vekova, kome je dopu„teno sve, i greh, i zloŁin, jer nema oseæawegreha pred Bogom. Potresnoàtu¾ni bilans evropske kulture sve-den je na stalnu proizvodwu prolaznosti, a Łovek je pretvoren u„hodajuæi mrtvaŁki sanduk od ilovaŁe“, stvar meðu drugim stvarima.

Nasuprot takvom degenerisanom ŁoveŁuqku stoji slovensko--pravoslavni BogoŁovek, koji ispoveda celovitu, svecelosnu i obo-gaæenu liŁnost. On ne vodi Łoveka samouni„tewu, veæ rastewu ipreobra¾ewu du„e i tela. Put progresa, preobra¾aja, ide ovdemirno, nenasilno, od unutra ka spoqa, a ne nasilno, potŁiwavala-Łki, pro¾drqivaŁki. Taj put, kako svedoŁi i sam BogoŁovek, kaometod vaspitawa podrazumeva stalno samoprevazila¾ewe, prak-tikovawe podviga i vrlina, kao „to su: vera, qubav, nada, molitva,post, smirenost, krotost, umiqewe, trpqewe, bogoqubqe, brato-qubqe. Sve se u tom procesu posti¾e liŁnim naporom i liŁnimpodvigom, tako da tu nema niŁeg mehaniŁkog ni nametnutog. Pre-raðujuæi svoju du„u unutra„wim, dragovoqnim i liŁnim usvajawemIsusa Hrista, Łovek osveæuje i svu prirodu. To je ujedno i smisao iciq postojawa Łoveka kao prelaznog biæa izmeðu sveta tvari iBoga. To je istovremeno i metod izgradwe pravoslavne kulture, ko-ji je Srbima jo„ pre osam vekova darovao Sveti Sava. Nije potreb-no posebno govoriti o tome koliko je ovo pitawe danas aktuelno,pogotovo za balkanske narode, koji se sudbinski nalaze na vododel-nici kultura istoka i zapada.57 Proces posunovraæewa, obezli-Łewa i razovaploæewa Łoveka jo„ uvek traje, danas, Łini nam se, unajtragiŁnijem obliku prodaje jeftinih pseudoreligija i satani-stiŁkih sekti, koje, u su„tini antisocijalne i antipersonalne,duboko nagrizaju du„u Łoveka.

Z A K Q U ¨ A K

Vratimo se, na kraju, poŁetno postavqenom pitawu: „tauŁewe o BogoŁoveku, tj. hri„æansko-pravoslavna antropologijaOca Justina, nudi nauci o vaspitawu. Pre svega, nudi shvatawe da jequdsko biæe bogolike, a ne samo materijalne prirode i da mu jeimanentna te¾wa vraæawe i uzrastawe svom Prvoliku à Obrazu.

57 Uporedi: J. Popoviæ, Filosofske urvine, poglavqa Na vododelnici kul-tura, Izmeðu dve filosofije; daqe: Dostojevski o Evropi i slovenstvu i Sve-tosavqe kao filosofija ¾ivota.

Pedago„koj anropologiji nudi se na razmatrawe stav da je Łovekhomo religiosus, religiozno biæe, i da se wegova su„tina ne mo¾eizvoditi samo iz biolo„kog ustrojstva, niti samo iz razuma. Daqe,ne mo¾e se izbeæi stav da Bog nije Łoveku strano, spoqa„we, meha-niŁko biæe, koje mu je teret i koga se treba osloboditi, kako to uŁemarksizam i Sartrov egzistencijalizam. ovek je, daqe, biæe vere,jer svoju su„tinu saznaje verom, tj. liŁnim uŁe„æem u bogoŁove-Łanskoj prirodi, a ne razumom, kako to tvrdi veæina nehri„æan-skih gnoseologija. ovek je biæe slobode, on slobodno stupa u sveodnose, po sopstvenom oseæawu Bo¾ijeg priziva na usavr„avaweliŁnosti. Ta sloboda potiŁe iz Bo¾ijeg Łovekoqubqa, pa je i Łovekbiæe qubavi, odgovarajuæi svojom qubavqu na Bo¾iji dar. Qubav,kao glavni nosilac dinamizma liŁnosti, za pedagogiju je odizuzetnog znaŁaja, jer ona u procesu definisawa ciqa vaspitawa inormirawa odnosa pojedinca i zajednice mora imati na umu da sesu„tinski svi odnosi moraju graditi na principima qubavi i slo-bodne voqe za zajedniŁarewe. Qubav je osnovna kopŁa izmeðu sub-jekta i objekta u vaspitawu, kako to tvrdi i G. Ker„en„tajner. Kaogre„no biæe po svojoj slobodnoj voqi, Łovek nije nu¾no predo-dreðeno biæe za zlo i greh, stoga se funkcija vaspitawa sastoji ukultivisawu i preobra¾avawu. ovek je, gledan iz BogoŁoveka,neograniŁeno dinamiŁko biæe, i to ne u mehaniŁkom smislu pravo-linijskog delovawa prema postavqenom ciqu, veæ u naj„irekreativnom i od prinude osloboðenom stalnom odgovarawu Łovekana priziv Boga da se usavr„ava. U tom savr„eno harmonijskomodnosu konkretne qudske prirode i Bo¾ijeg priziva na uzrastawesvi qudi su jedinstvene, neponovqive, originalne i celoviteliŁnosti. Ta celovitost ogleda se u tome „to sve snage qudske (ium i voqa i oseæawa i delatnost) uŁestvuju u svakom i najmawempona„awu. Po su„tini svog psihofiziŁko-metafiziŁkog sklopaŁovek je neograniŁeno i veŁno biæe. Dimenzija veŁnosti omoguæavaŁoveku otvoren put ka svetosti kao su„tini biæa Bo¾ijeg. U tajniliŁnosti zasaðeno je seme svetosti, koje mo¾e da se aktuelizuje.ovek je beskonaŁnom moguæno„æu samousavr„avawa, pre svegaetiŁkog, najcelishodnije i neprocewivo dragoceno biæe. VeŁan isavr„en Łovek kao kriterijum vrednosti nudi pedago„koj aksi-ologiji moguænost prevazila¾ewa raznih fundamentalnih i meto-dolo„kih jednostranosti. Takoðe, savr„enost, veŁnost i svetost,kao imanentne potencijalne karakteristike liŁnosti omoguæavajuosnovama pedagogije pridavawe pravog dostojanstva Łoveku, „toprevazilazi razliŁite parcijalne pristupe (individualistiŁke,naturalistiŁke, socijalistiŁke). Otvoreno posmatrawe i tumaŁe-we Łiwenice Łoveka kao duhovnog biæa nameæe pedagogiji potrebureinterpretacije nekih od osnovnih nauŁnih polazi„ta, pre svega

IDEJE O VASPITAWU DR JUSTINA POPOVI˘A C X V

C X V I SVETI KNEZ LAZAR

pozitivistiŁkih. Takva nauŁna egzegeza omoguæila bi pedagogijivraæawe korenima na„e duhovne kulture.

tajanstva Bo¾ija

greh filosofija Duha SvetogaNebiæe Łovek Svebiæe

Literatura

1. V. Vindelband (W. Windelband), Povijest filozofije, Naprijed, Zagreb 1988.2. Istorija „kola i obrazovawa kod Srba, Beograd 1974.3. G. Ker„en„tajner, Teorija obrazovawa, Beograd 1989.4. Jeromonah Atanasije, Duhovni ¾ivot viðen iz pravoslavne antropologije, u:

Tragawe za Hristom, Beograd 1989.5. M. Amfilohije, Osnovi pravoslavnog vaspitawa, VrwaŁka Bawa, 1993.6. J. Popoviæ, Dostojevski o Evropi i slovenstvu, Beograd, 1995.7. J. Popoviæ, Filosofske urvine, Minhen, 1957.8. J. Popoviæ, Put Bogopoznawa, Beograd, 1987.9. J. Popoviæ, Svetosavqe kao filosofija ¾ivota, Minhen, 1953.10. J. Popoviæ, Dogmatika pravoslavne crkve, Beograd, 1987.11. J. Popoviæ, Na BogoŁoveŁanskom putu, Beograd, 1980.

Jovana Bra„anac

PROBLEM ALKOHOLIZMA INARKOMANIJE U SRPSKOM

NARODU*

Da bi se govorilo o problemu alkoholizma i narkomanijeuop„te, a ne samo u srpskom narodu, potrebno je, pre svega defini-sati te pojmove.

Prema Maloj prosvetinoj enciklopediji, alkoholizam je reŁarapskog porekla i znaŁi preterano i stalno ili periodiŁno u¾i-vawe alkoholnih piæa, dok u Vujaklijinom leksikonu stoji da je toop„ti naziv za sve „tetne uticaje na ŁoveŁiji organizam i dru„-tvo, koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih piæa. Prof. drMilutin Nenadoviæ, direktor Zavoda za bolesti zavisnosti, kad jeu pitawu alkoholizam, ka¾e: „Etimolo„ki, termin alkohol poti-Łe od reŁi arapskog porekla sa prvobitnim znaŁewem Łiste, savr-„eno preŁi„æene supstance.“1 Dr Nenadoviæ opravdano smatra daje terminolo„ki i su„tinski neophodno razlikovati alkoholizamod pijanstva. Pijewe alkoholnih piæa dovodi do maweg ili veæegpijanstva, a alkoholiŁar Łak ne mora pokazivati znake pijanstva ikako isti autor tvrdi (verovatno iz iskustva u radu sa alkoho-liŁarima), po pravilu on i nije pijan. Dakle, mo¾e se zakquŁiti daje za razliku od alkoholizma pijanstvo povremeno, periodiŁno uzi-mawe veæe koliŁine alkoholnog piæa i ne podrazumeva psiholo„kui fiziolo„ku zavisnost organizma, ali se mo¾e tvrditi, da uŁesta-lo pijanstvo dovodi do alkoholizma.

Kad je u pitawu znaŁewe termina narkomanija, treba najprerazjasniti „ta oznaŁava pojam droge. Po Maloj prosvetinoj enci-klopediji termin je francusko-holandskog porekla i oznaŁavaosu„ene biqke, ili delove biqaka, koji se zbog sadr¾aja lekovitihsupstanci koriste kao lekovi, a u svakodnevnom ¾ivotu se ponekad

VERA I NAUKA

* Predavawe odr¾ano na Seminaru sve„tenstva eparhije ra„ko-prizrenske uPrizrenu, avgusta 1997. godine.

1 Religija i du„evni ¾ivot Łoveka, Zbornik radova, Beograd 1995, str. 55.

C X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

imenom droge obele¾avaju lekovi prema kojima se lako stvara za-visnost. Ista enciklopedija razlikuje opojne droge koje defini„ekao narkotiŁna sredstva, prirodne ili sintetiŁke proizvode, kojideluju na centralni nervni sistem izazivajuæi oseæaj sreæe i bla-¾enstva. Pri Łestoj upotrebi izazivaju naviku, psihiŁku i fizi-Łku zavisnost.

Termin opojne droge ne upotrebqava se ni u svakodnevnom ¾i-votu, ni kao struŁni naziv, veæ samo pojam droge pod kojim sepodrazumevaju psihoaktivne supstance (prirodne ili sintetiŁke)Łija se svojstva mogu upotrebiti ili zloupotrebiti, „to najŁe„æebiva.

Upravo ta zloupotreba droga izaziva pojavu koja se nazivanarkomanija (reŁ je grŁkog porekla), a koju prethodno navedenaenciklopedija defini„e kao „nenormalnu sklonost ili ¾equ zauzimawem narkotika, tj. opojnih sredstava (poput alkohola, hero-ina, morfina, ha„i„a), koja ponekad nastaje posle upotrebe ovihsredstava u toku leŁewa.“ Odnosno, narkomanija je zavisnost odpsihoaktivnih supstanci, tj. droga.

Alkoholizam i narkomanija se mogu posmatrati i prouŁavatikao dva posebna fenomena, ali veoma srodna i bliska. Najpre zato,„to neuropsihijatri u prvu kategoriju psihoaktivnih supstanci,koje imaju sedativno i depresivno dejstvo svrstavaju i alkohol, apored toga, „to alkohol, kao i klasiŁne droge uŁestalom upotre-bom izaziva zavisnost. Ima jo„ razloga zbog kojih se alkoholizami narkomanija mogu posmatrati kao jedinstvena pojava, ali o tomekasnije. Da razmotrimo najpre alkoholizam, kao pojavu mnogo sta-riju od narkomanije i to sa stanovi„ta medicine, tj. psihijatrije ipsihologije.

Upotreba alkoholnih piæa i opijawe nisu novijeg datuma ipostoje u ŁoveŁanstvu jo„ od Adamovih najbli¾ih potomaka. Alko-holno piæe i posledice wegove prekomerne upotrebe pomiwe se veæna prvim stranicama Biblije: „A Noje poŁe raditi zemqu i posadivinograd, i napiv se vina opi se...“2 Ovde se pomiwe vino, ali osimwega proizvode se kasnije po celom svetu i druga alkoholna piæa iupotrebqavaju se u svim narodima, kroz vekove u raznim prilikamai to najŁe„æe u prekomernim koliŁinama.

No, upotreba alkoholnih piæa i alkoholizam kao posledicatoga u 20. veku dosti¾e svoju kulminaciju po masovnosti i raspro-strawenosti. Alkoholizam je bolest broj tri savremenog Łoveka inije ni Łudo „to je neuropsihijatar dr Ivan Dimitrijeviæ, zajednosa narkomanijom naziva neinfektivnom epidemijom 20. veka. Powemu, „Tokom 20. veka do„lo je do znaŁajnih promena glavnih uzro-ka bolesti i smrti. PoŁetkom veka neke infektivne bolesti, kao

2 Kwiga Postawa, 9, 20à21.

„to su influenca i poliomielitis su dominirale. Kasnije, karci-nom i bolesti srca i krvnih sudova preuzimaju vodeæe mesto. Danaszdravstveni problemi uzrokovani tzv. izborom stila ¾ivqewa, gdespada i upotreba alkohola, droge i drugih medikamenata, pred-stavqaju najva¾nije uzroke smrti i oboqewa.“3

Gotovo svi mi smo vi„e puta bili u dru„tvu pijanih qudi,ili alkoholiŁara (ili smo se nekad i sami opili) i znamo kakvo jepona„awe pijanog Łoveka. Takvo pona„awe se sigurno ne mo¾e sma-trati normalnim, jer je izazvano toksiŁnim dejstvom alkohola nacentralni nervni sistem. Smatra se da ni jedan drugi otrov zamozak nije u tako „irokoj zloupotrebi, kao alkohol. Mi ne moramoulaziti u detaqna medicinska obja„wewa, ali moramo da znamo dadugotrajna intoksinacija (trovawe) mozga alkoholom dovodi dodifuzne atrofije wegovih struktura. Osim toga, alkohol izaziva idruga te„ka organska o„teæewa u Łoveku, pogotovu na jetri, pa jevi„e od polovine svih sluŁajeva ciroze jetre utvrðeno kod alko-holiŁara. Alkoholizam bitno skraæuje ¾ivotni vek i prema sta-tistiŁkim podacima, alkoholiŁari ¾ive 10à20 godina kraæe.

No, kako je Łovek psiho-fiziŁko biæe, alkohol na wega nedeluje samo biolo„ki. „Psiholo„kim ispitivawima je utvrðeno dai najmawe koliŁine alkoholnog piæa ometaju psihiŁke funkcije,usporavaju brzinu opa¾aja i reakcije.“4 Dakle, alkohol deluje seda-tivno i depresivno, a psihiŁki poremeæaji kod alkoholiŁara poŁi-wu lagano, Łesto i neprimetno, ali se ispoqavaju na etiŁkom planukao moralna otupqenost i kroz smawewe moguænosti uŁewa, pamæe-wa, mi„qewa i rasuðivawa.

Psihijatri su ranije alkoholizam smatrali porokom, a odne-davno ga tretiraju kao bolest koja je, po wima, pre svega socijalniproblem. Uporedo sa rastom potro„we alkoholnih piæa, raste ibroj alkoholiŁara, a „prema op„te prihvaæenim ocenama 2à3%ukupnog svetskog stanovni„tva su alkoholiŁari, i savremena is-tra¾ivawa pokazuju da broj alkoholiŁara raste u veæini zemaqa.“5OŁigledno, dakle, alkoholizam predstavqa i sociolozima prob-lem, jer ostavqa negativne posledice ne samo alkoholiŁaru, veæ iŁlanovima wegove u¾e i „ire porodice, kao i „iroj zajednici ukojoj ¾ivi i radi. TroŁlani tim neuropsihijatara iz Specijalnepsihijatrijske bolnice u Gorwoj Toponici, koji je vr„io istra¾i-vawa uticaja alkoholizma na brak i porodicu, tvrdi kako je op-„teprihvaæeno mi„qewe da je alkoholizam porodiŁna bolest, kojase odr¾ava u okvirima patolo„ke porodiŁne sredine. Po wima,jo„ 1964. godine uveden je termin alkoholiŁarski brak, kojim se

PROBLEM ALKOHOLIZMA I NARKOMANIJE U SRPSKOM NARODU C X I X

3 Religija i du„evni ¾ivot Łoveka..., str. 105.4 Isto, str. 55.5 Isto, str. 57.

C X X SVETI KNEZ LAZAR

zastupa stav po kome oba braŁna partnera imaju svoj odgovarajuæiudeo u odr¾avawu alkoholizma. Rezultati wihovog istra¾ivawapokazali su:

1. da alkoholiŁari sa suprugama u 90% sluŁajeva odr¾avajumawe ili vi„e konfliktne emocionalne odnose, a u 10% sluŁajevasu odnosi emocionalne udaqenosti;

2. da u relaciji sa sinovima i kæerima alkoholiŁari u 100%sluŁajeva odr¾avaju odnos emocionalne udaqenosti;

3. da u braku gde je suprug alkoholiŁar dolazi do poremeæajaporodiŁne hijerarhije, jer wegova supruga preuzima dominaciju uprocesu braŁnog i porodiŁnog odluŁivawa.

Ispitivawa nekih neuropsihijatara bila su usmerena na od-nos alkoholizma i suicida (samoubistva), jer na¾alost i takveposledice nisu iskquŁene. Veza izmeðu alkoholizma i samoubistvaodavno je poznata u suicidologiji (nauci o samoubistvu), pa suŁiweni razliŁiti poku„aji da se defini„u wihovi odnosi. Meðuistra¾ivaŁima interesantan je stav izvesnog Menigera, koji jealkoholizam shvatio kao svojevrsno hroniŁno samoubistvo. Onka¾e: „AlkoholiŁar dugo flertuje sa samoubistvom. Ne postavqase pitawe da li æe, nego kada æe.“6

Za razliku od ovog kategoriŁkog stava, mnogobrojna istra¾i-vawa na temu uzroŁno-poslediŁne veze izmeðu alkoholizma i sa-moubistva, dala su razliŁite rezultate, u zavisnosti od kori„æe-nog metoda. Tako se zastupqenost alkoholiŁara u poku„animsamoubistvima, kreæe od 10% do 15%, a u izvr„enim 20à30%. Nekina„i neuropsihijatri smatraju „da su alkoholiŁari specifiŁnaautodestruktivna populacija, koja daje peŁat celokupnoj suicidnojpopulaciji i da je kquŁna taŁka za razumevawe sklonosti alko-holiŁara ka samoubistvu depresivnost sa visoko akumuliranomagresivno„æu.“7 Ovi unutra„wi uzroci u konfliktu alkoholi-Łara sa okolinom u kojoj je on socijalno degradiran dovode doautodestruktivnog pona„awa, koje za posledicu ima poku„ano iliizvr„eno samoubistvo.

Na na„u veliku ¾alost, pijanstvo i alkoholizam nisu prisut-ni samo meðu odraslima, veæ posledwih decenija „ire svoje pipkemeðu omladinom, pa Łak i decom. U okviru projekta „Prevencijaalkoholizma mladih u Srbiji“ 1992. godine je uraðeno istra¾ivawemeðu uŁenicima osnovnih i sredwih „kola sela i grada. Istra¾i-vawe je pokazalo da je znaŁajan broj uŁenika do¾iveo pijanstvo.„UŁenici osnovnih „kola na selu su Łe„æe bili pijani (19,8%) odsvojih vr„waka iz grada (12,2%), dok je 26,3% uŁenika sredwih„kola bilo pijano. Utvrðeno je da veliki procenat uŁenika osno-

6 Alkoholizam, Łasopis za bolesti zavisnosti, br. 1à2/94, str. 53.7 Isto, str. 54 i 55.

vnih „kola (13,8% u gradu i 54% na selu) i 41,3% uŁenika sredwih„kola donosi alkoholna piæa u „kolu. U prisustvu roditeqa pije24,3% uŁenika osnovnih „kola i 38,7% uŁenika sredwih „kola.“8

Sve su ovo zabriwavajuæi podaci koji govore u prilog pret-hodno pomenutoj tvrdwi dr Ivana Dimitrijeviæa da je alkoholizamzaista neinfektivna epidemija. No zajedno sa wim „iri se i wego-va mnogo opasnija „sestra bliznakiwa“ à narkomanija. Da ne„tovi„e ka¾emo i o woj.

Nije nepoznato da su i stare civilizacije dobro poznavaleprirodne droge. VraŁevi i „amani su koristili halucinogeno bi-qe u magijskim ritualima, a stanovnici Visokih Anda su ¾vakalili„æe koke za vreme te„kog fiziŁkog rada u razreðenoj atmosfe-ri. U staroj GrŁkoj Pitija i Heraklit su koristili opijum za leŁe-we raznih bolesti, dok su ovu istu drogu na Dalekom istoku upotre-bqavali u meditacijama. No, sve su to bile sporadiŁne, individu-alne upotrebe koje nisu imale masovnost. Tek u pro„lom veku uKini i Americi desile su se prve velike epidemije zloupotrebedroga kada su milioni qudi na razliŁite naŁine koristili opijum,da bi se „ezdesetih godina ovog veka narkomanija pojavila kaofenomen. Tih godina, upotreba ha„i„a, marihuane, opijuma i tsl.postaje kolektivni bunt mlade generacije protiv dru„tva, ali na-¾alost, pogre„no usmeren. Omladina tog doba ustaje protiv zapa-dne aktuelne masovne potro„aŁke kulture, zastupawem nove kon-trakulture i identifikacije. Sebe nazivaju „hipi pokret“, tj. decacveæa. Meðutim, wihova identifikacija se ostvaruje potro„womistih proizvoda masovne kulture i kolektivnim drogirawem.

Sedamdesetih godina upotreba narkotika gubi taj ideolo„kiznaŁaj, ali ne i masovnost. Drogirawe postaje individualni Łin sveveæeg broja pojedinaca, koji time poku„avaju da naðu sreæu ilire„ewe ¾ivotnog problema. A „usreæiteqi“ poveæavaju broj iasortiman droga koje im nude.

Tako, danas u svetu postoji veliki broj vrsta droga i po snazii naŁinu dejstva. Droge u razliŁitom stepenu mewaju psiho-fizi-Łko stawe Łoveka, pa ih neuropsihijatri na osnovu poŁetnog utica-ja, koji vr„e dele na:

1. droge koje imaju sedativno i depresivno dejstvo na mozak(alkohol, barbiturati, opijati, benzodiazepini);

2. materije koje imaju stimulativno dejstvo na mozak (kokain,amfetamin, fenilciklidin);

3. droge koje mewaju strukturu du„evnog stawa, tako „tomewaju svest i percepciju (kanabinoidi, fantastici-psihodelici).

Jedno od glavnih svojstava psihoaktivnih supstanci, tj. droga,je, kako neuropsihijatri tvrde, wihovo ukquŁivawe u endogene

PROBLEM ALKOHOLIZMA I NARKOMANIJE U SRPSKOM NARODU C X X I

8 Religija i du„evni ¾ivot Łoveka..., str. 106.

C X X I I SVETI KNEZ LAZAR

(unutarwe) mehanizme regulacije pona„awa, naroŁito wihov uti-caj na raspolo¾ewe. To wihovo ukquŁivawe na nivou transmiter-skog (prenosnog) i receptorskog (prijemnog) sistema stvara zavi-snost od wih. „Droge se uklapaju u mehanizme funkcionisawa ne-urohemijskog sistema i receptora... Razlika izmeðu funkcional-nog i disfunkcionalnog stawa organizma, sastoji se u tome „tofunkcionalna i prirodna regulacija organizma podrazumeva home-ostazu (tj. ravnote¾u). Droge izazivaju disfunkcionalno stawe, jerse ve„taŁkim putem umeæu u prirodne mehanizme i remeteprirodne puteve uspostavqawa homeostaze.“9

Da vidimo sada kakvi su mehanizmi dejstva droga po vrstama.1. OPIJATI „su grupa psihoaktivnih supstanci u „irokoj

upotrebi raznovrsnih prirodnih, polusintetiŁkih i sintetiŁkihpreparata (opijum, morfijum, kodein, heroin, metadon). Opijati sunajŁe„æe zloupotrebqavana grupa droga sa visokim adiktivnimsposobnostima. Adikacija (zavisnost) se stvara za nekoliko nedeqa.Pored toga, opijati svojim mehanizmom inhibicije (inhibicija àzadr¾avawe neke organske radwe) uŁestvuju u regulisawu onih stawakoja su u savremenom svetu najŁe„æe zastupqena. To su napetost,strah i neraspolo¾ewe. Opijati imaju sedativno, odnosno depre-sivno dejstvo na mozak, ali i sposobnost izazivawa euforije.“10

2. PSIHOSTIMULANSI (kokain, amfetamin) su drogekoje imaju tzv. simpatikomimetski efekat (podseæamo da se nervnisistem deli na centralni i periferni; periferni se deli na sim-patiŁki i parasimpatiŁki), tj. imitiraju dejstva simpatiŁkihtransmitera (tj. prenosnika, a to su adrenalin i dopamin) i to nasledeæi naŁin:

a) koŁe preuzimawe veæ izluŁenih transmitera simpatiŁkognervnog sistema, tj. produ¾avaju dejstvo simpatikusa;

b) oslobaðaju dopamin iz rezervi u mozgu;v) inhibiraju enzime koji normalno razgraðuju adrenalin i

dopamin.Kod hroniŁne upotrebe psihostimulativnih sredstava dolazi

do stvarawa zavisnosti, kod amfetamina psihiŁke, a kod kokainapsihiŁke i fiziŁke.

3. PSIHODELICI (fantastici, halucinogeni) mewaju sta-wa svesti, utiŁu na proces mi„qewa i opa¾awa, tj. mewaju percep-ciju objektivne stvarnosti. Pod dejstvom ovih droga najŁe„æe sevide iluzorne (nestvarne) pojave. U¾ivaoci ovih droga to nazivajupsihodeliŁnim iskustvom. Tzv. veliki psihodelici (LSD, meska-lin, psilocibin) ispoqavaju svoje dejstvo po nekoliko sati, iliŁak nekoliko dana. Iskustvo izazvano psihodelicima je veoma

9 Mila Vukov, Oseæajni ¾ivot savremenog Łoveka i droge, Ni„ 1992, str. 45.10 Isto, str. 45.

intenzivno i moguæe je produ¾ewe psihodeliŁne reakcije ili wenpovratak (tzv. „fle„ bek“) u fazi apstinencije od droge, tako dapsihodeliŁna izmena svesti traje po nekoliko nedeqa, ili neko-liko meseci, nakon prestanka upotrebe droge.

4. KANABINOIDI (marihuana, ha„i„, kanabisovo uqe) delujuna transmiterski sistem i takoðe dovode do stawa izmewene svesti.

5. ANKSIOLITICI (benzodiazepini) su psihoaktivne sup-stance, koje se koriste u leŁewu napetosti, morbidnog straha iwegovih posledica.

Psihijatri i neuropsihijatri narkomaniju, kao i alko-holizam, svrstavaju u bolest zavisnosti. A zavisnost defini„u„kao postojawe nesavladive ¾eqe do nivoa ¾udwe, koja primoravaŁoveka da nastavi sa uzimawem droge. Tolerancija je simptom kojiprati zavisnost. Tolerancija se ispoqava kroz fenomen smawenogefekta pri ponovnom uzimawu iste koliŁine droge. Da bi se posti-gao isti efekat, potrebno je uneti veæe koliŁine, i te koliŁinepoveæavati do zasiæewa receptora. Zavisnost obuhvata psiho--fiziŁku zavisnost. PsihiŁka zavisnost je jaka emocionalna i men-talna potreba da se droga uzme, da bi se time postiglo zadovoqst-vo, ili izbeglo nezadovoqstvo. FiziŁka zavisnost je stawe adapta-cije organizma na drogu, odnosno znak da je droga upletena u neuro-transmiterski i receptorski sistem mozga.“11 Ovaj oblik zavi-snosti se naziva apstinencijalni sindrom i on nastaje prekidawemuzimawa veæih, rastuæih doza droge.

Kao „to smo veæ rekli, zloupotreba droga drastiŁno raste od„ezdesetih godina, a komparativne studije iz sedamdesetih godina,ukazuju na dupliranu upotrebu ilegalnih droga u odnosu na „ezde-sete godine. Ispitivawa iz 1974. godine ukazuju da je 50% mladihuzrasta 18à25 godina probalo neku drogu. Pretpostavqeno je da æe37% populacije uzrasta preko 12 godina poŁetkom devedesetih go-dina eksperimentisati sa nekom od psihoaktivnih supstanci.

Prvi narkomani na na„em prostoru, taŁnije u Beogradu,zabele¾eni su tek krajem sedme decenije. U struŁnim medicinskimpublikacijama poŁetkom osamdesetih godina senzacionalno se iz-nose podaci o nekoliko desetina registrovanih narkomana u Beo-gradu i ne„to vi„e u Srbiji. Osamdesetih godina narkomanija kodnas do¾ivqava ekspanziju i oko 1985. godine navodi se pretpostav-qeni broj od nekoliko hiqada narkomana u Beogradu. Pretposta-vqa se da, prema medicinskim procenama i procenama Zavoda zabolesti zavisnosti, s poŁetka 1995. godine, ima oko 20 000 narko-mana u Beogradu i oko 30 000 u Srbiji.

Napomenuli smo na poŁetku da su alkoholizam i narkomanijadva veoma srodna i bliska fenomena, a novija istra¾ivawa ukazuju

PROBLEM ALKOHOLIZMA I NARKOMANIJE U SRPSKOM NARODU

11 Isto, str. 49.

C X X I V SVETI KNEZ LAZAR

da zavisnost od droge i alkohola treba posmatrati kao jedinstvenentitet, jer je mnogo sliŁnosti meðu wima. Mo¾e se slobodno reæida je alkoholizam bla¾i oblik narkomanije ili svojevrsni uvod unarkomaniju. Uzroci koji dovode do jedne i druge pojave su isti:¾eqa savremenog Łoveka za sreæom, bezbri¾no„æu i zadovoqstvom,a istovremeno be¾awe od problema, nevoqa i psihoza svakod-nevice, bilo u porodici ili dru„tvu. Izlaz iz toga se tra¾i opi-jawem i uzimawem narkotika, dakle prividnim putem, koji Łovekune re„ava probleme, nego ih samo umno¾ava. Po„to je alkoholmawe opasan, svima dostupan i ima pristupaŁnu cenu, a neki ga sma-traju i vrstom hrane to se vi„e i koristi od droge. Zato je proce-nat alkoholiŁara i onih koji se opijaju veæi od procenta narko-mana. S druge strane, pored prethodnih, dodatni razlog za uzimawedroge je ¾eqa mladog Łoveka da istra¾uje nepoznato, da do¾ivineko nesvakida„we stawe, a to mu upravo omoguæuje droga. Dopri-nos konzumirawu narkotika daje i savremeni trend dostizawa sta-tusnog simbola meðu mladima, u koji, osim posebne garderobe ipona„awa, spada i drogirawe. Povoqna okolnost u svemu tome je„to cena droga nije pristupaŁna kao cena alkoholnog piæa. Ali,nije uvek tako. Konkretno, po podacima Zavoda za bolesti zavi-snosti, tokom 1993. i 1994. godine kod nas je bila zastra„ujuæevelika koliŁina droga u ponudi na ilegalnom tr¾i„tu i to po tzv.danping ceni (ispod cene ko„tawa u ciqu osvajawa tr¾i„ta). Takoje ona postala pristupaŁna i deŁijem xeparcu i uzrastu. U drugojpolovini 1994. godine zabele¾en je veliki broj predozirawa,smrtnog trovawa dece od 13, 14 i 15 godina i to drogama kojih rani-je na na„em tr¾i„tu nije bilo, kao „to su kokain, meskalin i ma-rihuana. Dakle, kod nas je zloupotreba droge poŁela jo„ tokomosmogodi„weg „kolovawa.

Ispitivawa i kod nas i u svetu pokazuju da je upotreba alko-hola i droga sve Łe„æe obele¾je pojedinih grupa mladih. Brojmladih koji koriste samo marihuanu opada, dok raste broj mladihkoji koriste marihuanu, druge droge, cigarete i alkohol u kombi-naciji. Medicinski je utvrðeno da narkomani koriste drogu u kom-binaciji sa alkoholom, radi produ¾enog dejstva droge. Naime, uko-liko organizam primi veliku koliŁinu alkohola, pa onda drogu,jetra (koja preraðuje i preko ¾uŁi elimini„e iz organizma sve„tetne materije, bilo nastale u prirodnom fiziolo„kom procesu,bilo unete spoqa) biva zaokupqena preradom alkohola i unetadroga deluje znatno du¾e. Zato, neuropsihijatri zakquŁuju, da je„posledwa decenija ovog veka obele¾ena odsustvom tzv. Łistih tok-sikomanija. Politoksikomanija je glavno obele¾je sada„wih ibuduæih generacija zavisnika.“12

12 Religija i du„evni ¾ivot Łoveka..., str. 110.

Imajuæi u vidu sve do sada navedeno, poku„aæemo da izlo¾imohri„æanski, pravoslavni odnos prema alkoholizmu i narkomaniji.Ne osporavajuæi medicinska dostignuæa u tumaŁewu, leŁewu i pre-venciji ovih dveju pojava, mi se mo¾emo samo u odreðenoj merislo¾iti s wima. Ne treba previðati rezultate koji nam govore ouzrocima ovih bolesti, pogotovu ako ih iznose psihijatri i neu-ropsihijatri koji ne posmatraju Łoveka samo kao telesnu ili bio--ma„inu (a to je pristup koji na¾alost jo„ uvek preovladava), veækao jedinstveno psiho-fiziŁko biæe, saŁiweno od du„e i tela. Noi u takvom pristupu veæina zapostavqa Łovekovu duhovnu dimenzi-ju, smatrajuæi veru samo jednom od du„evnih potreba Łoveka, kojaim mo¾e pomoæi da bolesnika izleŁe. Oni zaboravqaju staru la-tinsku izreku „Medicus curat, deus sanat“ (Lekar leŁi, Bog ozdravqu-je).

Pozivajuæi se na svetootaŁko predawe, episkop baŁki, drIrinej Buloviæ s pravom veli da „za pravoslavnu teologiju i aske-tiku nisu toliko znaŁajni pojmovi du„evnog i telesnog zdravqa ibolesti, koliko pojmovi duhovnog zdravqa i duhovne bolesti.Duhovno zdravqe je zdravqe samog jezgra ŁoveŁijeg biæa. Ono seogleda u op„tewu, ili zajednici qubavi izmeðu Łoveka i Boga,Łoveka i drugih qudi, izmeðu Łoveka i prirode, odnosno Bo¾ijetvorevine.“13 Bez te i takve zajednice Łovek je duhovno bolestan.Takvo stawe u kome je ŁoveŁanstvo jo„ od Adamovog pada projavqu-je se kroz strasti koje su simptomi bolesti du„e i tela i pred-stavqaju izvitoperenost qudske prirode. To je stawe koje nije „poprirodi“ (kat' f©sin), veæ „protiv prirode, mimo prirode“ (par'f©sin). Prema tome, svi negativni uzroci nastanka alkoholizma inarkomanije, koje navodi nauka (biolo„ki, dru„tveni, ekonomski,socijalni) su pre svega posledica palog stawa u kome se nalaziŁoveŁanstvo.

U Crkvi Hristovoj data je moguænost Łoveku da kroz sve bla-godatne darove Bo¾ije duhovno ozdravi, tj. da se iz protivprirod-nog stawa uzdigne u natprirodno, tj. „iznad prirode“ (up—r fæsin).Paradoksalno zvuŁi ali je istinito da je to natprirodno stawe zahri„æanina jedino prirodno. Bogootuðeni qudi, koji ne ¾ive uCrkvi Bo¾ijoj, gde se duhovno leŁi i spasava, svoj izlazak iz palog,protivprirodnog stawa, poku„avaju da naðu jo„ dubqim propa-dawem kroz bekstvo u alkoholizam i narkomaniju. Zar nije ¾eqamladog Łoveka da pobegne od problema i svakodnevice i da do¾ivine„to novo kroz narkotike à glad i ¾eð za ¾ivim i istinitimBogom. Ona se niŁim ve„taŁkim ne mo¾e utoliti.

Hri„æanima je jo„ od apostolskog doba bio jasan odnos premaopijawu. Sveti apostol Pavle veli: „Ni lakomci, ni lopovi, ni

PROBLEM ALKOHOLIZMA I NARKOMANIJE U SRPSKOM NARODU C X X V

13 Religija i du„evni ¾ivot Łoveka..., str. 35.

C X X V I SVETI KNEZ LAZAR

pijanice, ni opadaŁi ni otimaŁi, neæe naslediti Carstvo Bo¾i-je.“14 Prema tome, pijanstvo je greh i robovi alkoholnog piæa, alko-holiŁari, ne tvore voqu Bo¾iju. Ovo jasno tvrdi i 42. pravilo Sv.Apostola, koje predviða kaznu à svrgnuæe za klirika, koji seuŁestalo opija: „Episkop, ili prezviter, ili ðakon, koji se preda-je igri i pijanstvu, ili neka prestane, ili neka bude svrgnut.“

Mi, hri„æani, nemamo prema alkoholu odnos kao muslimani,kojima Kuran zabrawuje upotrebu alkoholnog piæa, jer to smatravelikim grehom, a na drugom mestu zapoveda ubijawe nevernika, a zawih su to svi van islama, i to ne smatra grehom. Novi Zavet nigdene zabrawuje upotrebu alkoholnog piæa. Sv. ap. Pavle samo pre-poruŁuje: „Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina.“15 Meðutim, to neznaŁi da je upotreba vina i drugog alkoholnog piæa, koja nije pre-komerna i uŁestala à greh. Jer na drugom mestu Sv. ap. Pavle veli:„Sve mi je dozvoqeno, ali sve ne koristim, sve mi je dozvoqeno, aline dam da „to ovlada mnome.“16 I na kraju zakquŁuje: „Ako daklejedete, ako li pijete, ako li „to drugo Łinite, sve na slavu Bo¾ijuŁinite.“17 Hri„æanin, koji ovako Łini, neæe pogre„iti.

Sveto Pismo je jasno potvrdilo da je pijanstvo greh iz toga jelako izvuæi zakquŁak da je i zloupotreba droga, tj. narkomanija,takoðe greh i to jo„ veæi. Jer umerena upotreba vina i drugih alko-holnih piæa (pogotovu liturgijska i bogoslu¾bena upotreba vina)nije neprirodna, dok je i najmawa upotreba narkotika (ako nije umedicinske svrhe), a naroŁito uŁestala zloupotreba, koja vodi za-visnosti potpuno neprirodna. 'ta su izmeweno stawe svesti, halu-cinacije i psihodeliŁne vizije, koje imaju narkomani, nego dubokademonizovanost. Voqa i ¾eqa alkoholiŁara i narkomana nisuvi„e sasvim wegovi, jer su demonski porobqeni. Zato od gotovonesavladive ¾eqe za alkoholom ili drogom, alkoholiŁara i narko-mana ne mo¾e izleŁiti medicina. Lekovima se mo¾e izleŁiti samobiolo„ka zavisnost od narkotika, a od one koju neuropsihijatrinazivaju psiholo„kom, „to je u stvari porobqena voqa, mo¾e izle-Łiti samo Bog.

Nama sve„tenicima, kao duhovnim pastirima i duhovnimlekarima obaveza je da budemo saradnici Bo¾iji u leŁewu, poredsvih drugih, i ovih strasti savremenog Łoveka. Pri tome je na„asaradwa sa psiholozima, psihijatrima i svima koji se bave prob-lemima alkoholizma i narkomanije, potrebna, bez obzira na ogra-niŁenost wihovog pristupa. Pogotovu to treba da va¾i kad meðutakvim struŁwacima postoji dobra voqa za saradwu sa Crkvom. A

14 1. Kor. 6,10.15 Rimq. 14, 21.16 1. Kor. 6, 12.17 1. Kor. 10, 31.

PROBLEM ALKOHOLIZMA I NARKOMANIJE U SRPSKOM NARODU

dobra voqa je ispoqena kada je 1994. godine u organizaciji Bogo-slovskog fakulteta SPC i Zavoda za bolesti zavisnosti iz Beo-grada (koji je osnovan 1987) odr¾an nauŁni simpozijum na temu„Religija i du„evni ¾ivot Łoveka“. Osim toga u Beogradu, pri hra-mu Sv. Marka, postoji kancelarija u kojoj nekoliko puta nedeqnoprof. dr Vladeta Jerotiæ i predstavnik Zavoda za bolesti zavi-snosti, obavqaju razgovore sa alkoholiŁarima i narkomanima na-stojeæi da im pomognu u leŁewu.

U pastirskom radu treba imati u vidu da na problem alko-holizma i narkomanije u srpskom narodu dodatno utiŁu i sledeæeŁiwenice. Kad je u pitawu narkomanija, na„i prostori su veomaprivlaŁni, jer su novo, nezasiæeno tr¾i„te za plasirawe droge.Osim toga, najnoviji rat i wegove posledice ostavili su dubokogtraga u qudskim du„ama i doveli do jo„ veæe duhovne krize, kojumnogi poku„avaju da re„e bekstvom iz stvarnosti. Time se brojpotencijalnih narkomana poveæao.

Kad je u pitawu alkoholizam, on je kod Srba dodatno obre-mewen ukoreweno„æu u kvazi nacionalnoj tradiciji, koja podrazu-meva ritualno i obavezujuæe pijewe alkoholnog piæa, najŁe„æerakije, u svim prilikama i u abnormalnim koliŁinama. Tu je i stavmnogih proseŁnih vernika, da se treba prekrstiti samo uz rakiju,kao i krajwe blasfemiŁan stav, koji u ¾argonu konzumirawe alko-holnog piæa naziva priŁe„æivawem?!

Zato, neka nam u re„avawu ovih problema Gospod Isus Hris-tos, jedini Spasiteq i Lekar du„a i tela na„ih bude na pomoæi.

jerej Tomislav Milenkoviæ,paroh „titarski

Literatura

1. Biblija, Britansko i inostrano Biblijsko dru„tvo, Beograd 1990.2. Novi zavjet, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd 1984.3. Pravila Pravoslavne crkve sa tumaŁewima episkopa dalmatinskog Nikodima

Mila„a, Novi Sad 1895.4. Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd 1986.5. Milan Vujaklija, Leksikon stranih reŁi i izraza, Prosveta, Beograd 1986.6. Religija i du„evni ¾ivot Łoveka, Zbornik radova, Beograd 1995.7. Mila Vukov, Oseæajni ¾ivot savremenog Łoveka i droge, Ni„ 1992.8. Alkoholizam, Łasopis za bolesti zavisnosti.

C X X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

SVE'TENIK KAOISPOVEDNIK U SVETOJ TAJNI

POKAJAWA

SA SVETOOTA¨KIM PRIMERIMA1)

Va„e Preosve„tenstvo, Łasni oci i braæo,Bog kao stvoriteq i na„ Otac ¾eli da se svi qudi spasu i da

poznavajuæi istinu budu svi dobri i sveti, kao „to je i on dobar isvet. Wegova je voqa, kao „to ka¾e apostol Pavle svetost na„a. (I Sol. 4,3). Ali je Bog kao sveznajuæi, znao da æe qudi po svojoj ne-moæi i ogrehovqenosti i raslabqenosti svoje prirode padati ugreh i udaqavati se od Wega, izvora svakog dobra i veŁnog ¾ivota.

Kada se navr„ila punoæa vremena i kada je Gospod hteoposetiti zemqu i qude objavio im je to preko svog PreteŁe. SvetiJovan PreteŁa i Krstiteq, kada se greh umno¾io i kada je zavladaonarodom, priprema ga za dostojan susret sa Gospodom svojom po-znatom propovedi reŁima: „Pokajte se jer se pribli¾i CarstvoNebesko“.

Tim istim reŁima poŁiwe i sam Gospod Isus Hristos svojupropoved: „Pokajte se i verujte u Jevanðeqe; pokajte se jer se pri-bli¾i Carstvo Nebesko (Mk. 1,15; Mt. 4,17). PoŁiwe svoju propo-ved pokajawem zato „to se gre„ni qudi jedino pokajawem mewajuna dobro, popravqaju i raðaju u nov ¾ivot, ¾ivot dostojan susretasa Gospodom i Carstvom Nebeskim, koje On objavquje svetu kroz ve-ru i Crkvu svoju, blagodatnim darovima svoje jevanðelske nauke. Ada bi zadobili takvu milost Bo¾iju qudi treba da se oŁiste od gre-ha. Da bi se pak, oŁistili i pripremili za dolazak svoga Gospoda iSpasiteqa, treba da poka¾u veru svoju i iskreno pokajawe za svojegrehe, i da se krste. Jer je On tako po svom vaskrsewu i rekao: „Kouzveruje i krsti se spa„æe se; a ko ne veruje osudiæe se“. (Mk. 16,16).

1) Predavawe odr¾ano u Minhenu na seminaru sve„tenstva sredwoevropskeEparhije, 31. maja 1998. g.

DUHOVNI PUTOKAZI

C X X X SVETI KNEZ LAZAR

Zato je Gospod Isus Hristos u domostroju spasewa roda qud-skog ustanovio Crkvu svoju svetu, i u woj mnoge blagodatne darovei svete tajne. Ustanovio je svoje carsko sve„tenstvo: episkope isve„tenike kao provodnike tih svetih tajana i blagodatnih daro-va, i kao svoje posrednike i saradnike u delu spasewa qudi. ZatoOn, u Crkvi svojoj preko svetih Apostola predaje im blagodat svojui vlast vezivawa i dre„ewa u smislu qudskih du„a i wihovih gre-hova.

Stoga i stoji napisano u Svetom Pismu, po„to Hristos uŁinida Apostoli prime Duha Svetoga, reŁe: „Sve „to sve¾ete na zemqibiæe svezano i na nebu, i sve „to razre„ite na zemqi biæe razre-„eno i na nebu. I kojima oprostite grehe oprostiæe im se, a koji-ma zadr¾ite zadr¾aæe se“ (Mt. 18,18; Jn. 20,22à23).

Tako od onoga dana do dana„wega, i do kraja vremena,sve„tenik je ne samo sve„tenoslu¾iteq veæ i duhovnik i pastir.On je pomagaŁ Hristov u delu spasewa roda qudskog. On privodiqude Bogu kroz svetu Crkvu. Razre„ava ih od wihovih grehova iukazuje put u Carstvo Nebesko. Zato on nosi grehovno breme svojepastve u svojoj parohiji, sliŁno Gospodu Isusu Hristu, koji nosigrehovno breme svih qudi, svih vremena. Otuda je sve„teniŁka slu-¾ba najuzvi„enija od svih slu¾bi, ali je isto tako i najodgovorni-ja. à Greh je zid izmeðu Boga i Łoveka; pregrada, koja ne da niti Boguda priðe Łoveku, niti daje gre„nom Łoveku da se pribli¾i Bogu.

Na„e iskreno pokajawe i ispovest pred sve„tenim duhovnimlicem, to jest pred duhovnim ocem, jeste jedina blagodatna sila,koja mo¾e da poru„i i ukloni taj pagubni zid i da zbli¾i Boga iŁoveka. Na taj naŁin zbrisan i uklowen greh, pru¾a gre„nom alipokajanom Łoveku moguænost i priliku, da u Bogu umesto Sudijevidi blagog i milosrdnog Oca, kome kao zalutalo dete pada u za-grqaj, sliŁno, bludnom sinu iz jevanðelske priŁe, koji se posledugog grehovnog lutawa kaje i vraæa svom ocu, koji ga milostivoprima u svoj zagrqaj.

Zato, za nas sve qude i sve„tenike i vernike, od neprocewiveje duhovne vrednosti sveta tajna pokajawa i ispovesti. Tu svetu taj-nu obiŁno delimo na dva dela. Prvi je pokajawe, kada gre„an Łovekuvidi svoj greh, i savest ga zbog toga muŁi i prekoreva, te gorkokajuæi se ¾ali „to je svojom nepa¾wom i gresima uvredio Boga, iskru„eno Ga moli za opro„taj. à Drugi je deo Ispovest, kadagre„nik u takvom pokajnom stawu odluŁuje da popravi svoj ¾ivot,i dolazi kod svog duhovnika-sve„tenog lica i tra¾i ispovest. Naispovesti on otvara du„u svoju i srce pred duhovnikom i ispovedasve grehe svoje Bogu. Dakle, nepa¾wom svojom i neposlu„no„æuzakona Bo¾jeg, raslabili smo svoju voqu i poŁinili mnoge grehove,ne stideæi se „to ih Łinimo. à Sad je na ispovesti neophodno, dapokajniŁki, ne stideæi se sve ih Bogu priznamo pred sve„tenikom.

Jer, Bogu su svi na„i gresi veæ poznati, ali je potrebno da mi predsve„tenikom kao svedokom Bo¾jim ispovedimo ih i za¾alimo „tosmo wima Boga uvredili i skru„eno zamolimo duhovnika da sepomoli za nas, da nam Bog bude milostiv i grehe nam oprosti. Tadaduhovnik uz savet i pouku, silom blagodati Svetoga Duha razre„a-va molitvom svoje duhovno Łado, to jest onoga ko se ispoveda. Razre-„ava ga samo od wegovih ispoveðenih grehova. Jer je blagodat takoja, nas spasava i od greha razre„ava. Zato niti je dovoqno samopokajawe bez ispovesti, niti je pak dovoqna delimiŁna ispovestbez iskrenog kajawa.

Ako su u pitawu te¾i gresi, onda, duhovnik kao popravnu merudaje epitimiju srazmernu uŁiwenim gresima, koja kao melem trebada zacequje grehovne rane, a ne da ih pozleðuje. Nemaju, niti morada imaju svi duhovnici isti metod i pouku za sve u Svetoj tajniispovesti. To zavisi kako od pokajnika, tako i od duhovnika. Alisvi duhovnici imaju u ovoj svetoj tajni jedan ciq, a to je spasewequdskih du„a i Carstvo Nebesko.

Te„ko je shvatiti te¾inu greha. Ni„ta nije tako lako uŁi-niti kao greh, a ni„ta nije tako te„ko zaceliti kao greh i posle-dice wegove. Ali ni jedan greh, ni jedan pad nije fatalan, nije krajsvemu; borba sa grehom je trajna, praktiŁna filosofija ¾ivota. Nouvek postoji lek, i to je pokajawe, ispovest i sjediwewe sa Hristomkroz svetu tajnu priŁe„æa. Obraæawe ili povratak Bogu kroz tajnupokajawa i ispovesti, jedini je put za sve one koji su se kroz grehudaqili od Boga. Svetom tajnom pokajawa greh prestaje da budesmrtan, jer pokajawe je pomirewe sa Bogom, kao „to nas i svetaCrkva uŁi.

Pokajnik koji se ispoveda potrebno je da zna, da se tada nestidi sve„tenika, niti da se boji da æe on ispoveðene grehe nekomeotkriti. Sve„tenik koji bi kao duhovnik otkrio tuðe ispoveðenegrehe, po Crkvenim kanonima podle¾e li„ewu svoga Łina. Zato bezstraha, duhovniku kao slu¾itequ Bo¾jeg oltara mogu se svi gresiispovediti. Tim pre, „to su i duhovnici qudi, pa i oni imaju svo-jih grehova te razumeju slabost qudske prirode. Jer sveta Crkvabrinuæi se mudro o svojoj duhovnoj deci, nastoji da svi prime ovusvetu tajnu, kako mirska tako i duhovna lica. Zato odreðuje da sesvake godine imaju ispovediti sva sve„tena i mona„ka lica uzsvetu etrdesetnicu, a i kad god za to oseæaju potrebu.

Sveti vladika Nikolaj Velimiroviæ ka¾e, da je duhovniŁkipoziv najveæi i najte¾i u rodu qudskom. Zato je sveta Crkva iustanovila, a oŁigledno i da je potrebno da ima ne„to u ovoj te„kojdu¾nosti da ga bodri, potkrepquje i Łuva, da i on sam kao sve-„tenik, mesto pastira ne postane izgubqena i zalutala ovca. Zatoje sveta Crkva i ustanovila da i wega kao sve„tenika od svega bra-ni i na dobro delo krepi sveta ispovest samih sve„tenika. „Tako je

SVE'TENIK KAO ISPOVEDNIK U SVETOJ TAJNI POKAJAWA C X X X I

C X X X I I SVETI KNEZ LAZAR

duhovniku lak„e da sa molitvom i qubavqu razume svakog pokajni-ka i wegove slabosti. Sveti Jovan Zlatousti veli, da je Gospod zatoi poverio pastirsku-duhovniŁku slu¾bu qudima a ne anðelima.“

Sveti Oci, govoreæi o toj pastirskoj-duhovnoj slu¾bi vele, daqubav Bo¾ja, koja prevazilazi razum qudski (Ef. 3,19), ne osuðujetoliko Łoveka, koji po svojoj nemoæi padne u greh, koliko „to seposle pada u greh ne pokaje i ne uŁini napor da se podigne i ispra-vi. Jer pokajawe i popravqawe gre„nika, po reŁi Gospodwoj pro-praæa se velikom rado„æu na nebu (Lk. 15,7,10). I po„to greh ubijaa pokajawe o¾ivqava, to po Svetom Jovanu LestviŁniku, „Bogunikakav na„ dar ne mo¾e biti toliko prijatan, koliko prino„ewei obraæawe razumnih du„a kroz pokajawe. Jer sav svet prolazi anetrule¾na du„a ¾ivi veŁno“.

Svetogorski duhovnik Starac Siluan veli: „Duhovnik trebada se raduje, kad mu Gospod privodi neku du„u na pokajawe, i podatoj mu blagodati treba tu du„u da leŁi, i zato æe dobiti od Bogaveliku milost, kao dobar pastir svojih ovaca“.

Po reŁima svetog Jovana Kron„tatskog: „Ispovest za sve„te-nika je podvig qubavi prema svojoj duhovnoj deci. Zato je duhovnikupotrebno pripremawe za ispovest, i mnogo molitvi za uspe„noobavqawe ovog podviga.“

Da bi duhovnik mogao da zadobije duhovno iskustvo, potrebnoje da se prvo potrudi nad samim sobom. Mitropolit AntonijeHrapovicki savetuje govoreæi: „Treba, oŁe duhovni, da zavoli„qude; da zavoli„ Łoveka bar onda, onog trenutka, kad je on sebepredao Bogu i tebi. Retko æe„ ga kad naæi lep„im nego u timtrenutcima. I ako se ti ne postara„ da ga tada zavoli„, neæe„ tomoæi u drugim prilikama uŁiniti... Pogledaj kakve te je poŁastiBog udostojio na zemqi i kakvu ti blagodat „aqe. Jer ni ocu nimajci, ni ¾eni, ni drugu, ni prijatequ, pa ni caru neæe hri„æaninotkriti one tajne, koje on sad otkriva Bogu i tebi. Zato si du¾anda se sa strahom moli„ da isceli„ a ne da ubije„ du„u“.

Duhovnik u svetoj tajni ispovesti vr„i ulogu duhovnog le-kara, i kao „to lekar tela mora da poznaje bolesti, wihove uzrokei lekove protiv wih, tako i sve„tenik treba da poznaje bolestidu„a i wihovu terapiju. A da bi ih upoznao, on kao i svaki lekarmora mnogo da Łita i studira svoju struŁnu literaturu, u kojoj suopisana sva grehovna oboqewa du„e Łovekove i weno leŁewe. Takosve„tenik-duhovnik, pored Biblije, koja mu za ovu svetu tajnuslu¾i kao glavni uxbenik, potrebno je da prouŁava fiitija i delahri„æanskih svetiteqa, meðu kojima i Dobrotoqubqe, LestvicuSvetog Jovana LestviŁnika i mnoge druge.

Sveti Jovan Kron„tatski govorio je o velikom neznawu ispo-vesti kod duhovne dece, kao i o tome, da dan i noæ treba sedeti sa

wima i spokojno ih sa kroto„æu i velikim strpqewem pouŁavati iwihove te„koæe saslu„ati.

Zato se i danas preporuŁuje da treba „to Łe„æe govoriti na-rodu o svetoj tajni pokajawa i ispovesti pogotovo pred postove,posebno uz asni post. To je neophodno Łiniti, da bi znali kolikije znaŁaj ispovesti za duhovni ¾ivot svakoga, a na taj naŁin i za do-stojno pripremawe za primawe svetog PriŁe„æa. Jer nedostojnoprimawe svetog PriŁe„æa bez ispovesti, mo¾e da bude vi„e naosudu nego na korist i spasewe.

Svaki koji se ispoveda treba sa smirewem i pokajniŁkimraspolo¾ewem da ispoveda sebe i svoje grehe, a ne tuðe a svoje dapred sve„tenikom opravdava. Zato ni jedna ispovest ne treba daproðe bez sve„tenikove pouke, da onaj ko se ispoveda oseti kolikoje zlo svaki greh. Premudri Isus sin Sirahov savetuje: „Sine, be¾iod greha, kao od zmije, jer ako mu priðe„, uje„æe te. Wegovi su zubikao zubi lava, ubijaju du„e qudske“.

Sveti Jovan Zlatousti veli: „Greh je po uŁewu Crkve i SvetihOtaca, uzrok svih nedaæa i stradawa roda qudskog. Tako, zbog greha„aqu se brige i stradawa. Zbog greha nespokojstvo, zbog greharatovi, zbog greha bolesti i sva te„ka stradawa, ma kakva bila.“

Sveti Teodor Studit ovome dodaje: „Greh je uveo smrt u svet(Rim. 5,12), pokvario i napunio zemqu grobovima od poŁetka svetapa do danas... On je vinovnik veŁnih muka, i potpala veŁnog ogwa, ihrana veŁnog crva“.

Sve„tenik kao duhovnik, znajuæi sve ovo, dobro je da izlo¾ivernicima kako greh nastaje i kako se u Łoveku razvija. Prvo sepojavquje po dejstvu nekog spoqa„weg utiska, a preko Łula vidaili sluha, ili direktno satane, gre„na misao. To se zove ponuda nagreh. Ako se ta gre„na misao odmah ne odbaci dolazi do bavqewawome i sagla„avawa s wom. à Treæa etapa gre„ne misli je naslaði-vawe i primawe srcem gre„ne misli, sagla„avawe na greh. etvr-ta etapa je ostvarewe gre„ne misli delom. Zato je neophodno usamom poŁetku u ponudi suzbiti i odbaciti gre„nu misao.

Sveti Jovan Zlatousti veli, da ðavo Łoveku prvo ulivahrabrost da uŁini greh, a posle izaziva stid, da ne bi iz srca izva-dio strelu wegovu i da bi ostao u wegovoj vlasti. A Sveti Vasili-je Veliki veli, da greh, dok god se na ispovesti ne otkrije i neispovedi duhovniku, on u Łoveku raste i mno¾i se. A kad se naispovesti otkrije, onda sa wim biva kao sa korenom biqke, koji kadse izvadi na sunce, osu„i se.

Stoga treba nastojati da se pokajnik duhovno isceli i pre-porodi. Da se to postigne, treba iz srca i„Łupati ukorewene stra-sti, koje se projavquju u gre„nim postupcima i na wihovo mestousaðivati vrline.

SVE'TENIK KAO ISPOVEDNIK U SVETOJ TAJNI POKAJAWA

C X X X I V SVETI KNEZ LAZAR

Po uŁewu Svetih Otaca, postoje tri osnovne strasti: samo-qubqe (egoizam), srebroqubqe i slastoqubqe. Iz wih kao iz kvas-ca, izrastaju drugih osam glavnih strasti: 1. ugaðawe stomaku(Łrevougodije), koje se najŁe„æe projavquje u preteranoj brizi zajelo i piæe, i preteranoj upotrebi wihovoj; 2. blud; 3. srebro-qubqe; 4. gwev; 5. tuga (¾alost); 6. klonulost duha (uninije); 7. sla-voqubqe i 8. gordost. Iz ovih osam glavnih strasti raða se mno-„tvo drugih. Sve su one meðusobno povezane kao karike u lancu iproistiŁu jedna iz druge.

Iz onoga „to Łuje od pokajnika sve„tenik æe videti o kakvojse strasti radi, pa æe nastojati da je i„Łupa iz du„e pokajnika, nataj naŁin „to æe u wemu izazvati mr¾wu i odvratnost prema grehui strasti, a zatim mu propisati lek, koji æe obiŁno biti vrlinanasuprot te strasti. Takav se lek zove epitimija.

Duhovnik mora da oseæa damar unutarweg sveta svakoga ko muse obraæa. Toga radi on se i moli da ga Duh Bo¾ji rukovodi, dajuæimu za svakoga reŁ koja mu je potrebna. Sveti Jovan LestviŁnik otome veli ovako: „Duhovni kormilar je onaj, koji je od Boga, krozsopstvene podvige zadobio takvu duhovnu snagu, da i iz samog bez-dana mo¾e izbaviti du„u, koja se tamo survala“.

Sveti Vasilije Veliki u svom 74. pravilu veli: „Mo¾e seskratiti vreme kajawa onome ko se usrdno kaje“.

Trulski Sabor svojim 102. pravilom veli: „Oni koji su dobiliod Boga vlast vezivawa i razre„avawa, neka gledaju na razlog zbogkoga je poŁiwen neki greh, i na pokajnikovo stawe. Pokajnik se nesme strogo„æu baciti u oŁajawe, ili preteranom blago„æu u ras-pusni ¾ivot.

Duhovnici u Svetoj Gori na ispovesti ne dozvoqavaju monasi-ma, koji imaju na nekoga zlobu, ili su s nekim u svaði, ne samo da nemogu slu¾iti i priŁe„æivati se svetim tajnama, veæ moraju i priŁitawu kelejnog pravila, u molitvi Gospodwoj da izostave reŁi:„...I ostavi nam dolgi na„ja, jako¾e i mi ostavqajem dol¾nikomna„im...“, da ne bi pred Bogom bili la¾qivci. Ovim se monahopomiwe da on nije hri„æanin ako ne mo¾e da Łita celu molitvuGospodwu: OŁe na„..., to jest ako ne mo¾e da oprosti bratu svome.

U vezi opravdavawa grehova svojih i samoopravdawa Mitro-polit Antonije ka¾e: „Uperi svoj pogled ne na one koji ti izgleda-ju da su gori od tebe, veæ na one, koji bodrije koraŁaju ka spasewusvoje du„e, i pored toga stalno liju pokajniŁke suze. Jer kad je suzemogao liti veliki Jefrem Sirin, koji se udostojio da vidi Boga, tokako bi mogli mi gre„nici da ne budemo u stalnom pokajawu i uko-ravawu samih sebe? Ovakvim reŁima savetuj i svu svoju pastvu, na-stavqa daqe ovaj veliki ruski bogoslov i duhovnik, naroŁito one,koji bez skru„enosti dolaze tebi na ispovest. Bez mnogih vrlinamo¾e se postiæi spasewe, ka¾e sveti Simeon Novi Bogoslov, ali

se niko nije spasao, dok nije stekao u sebi duha umiqewa, to jestumilnog pokajawa za svoje grehe i radosti zbog Bo¾jeg milosrða.

„Pokajawe je stalno stawe, i jedino normalno stawe palogŁoveka, stawe neprekidnog podviga. Ceo ¾ivot je, u stvari, jednointenzivno i neprekidno stremqewe Bogu kroz pokajawe“.

Pokajawe gubi svoj smisao ako se samo ograniŁi na dane postai druge vremenske periode. Zato je za nas pravoslavne hri„æaneceo ¾ivot podvig pokajawa.

Sveti Jovan LestviŁnik ka¾e: „Biti hri„æanin znaŁi bitido¾ivotni pokajnik; imati stalno pred oŁima mno„tvo svojihsagre„ewa i neprekidno oseæati pokajniŁko raspolo¾ewe. àZatim, isti Sveti Otac dodaje: „Mi neæemo biti okrivqeni, braæo,zato „to nismo Łinili Łuda, „to nismo blagovestili (propove-dali), „to nismo dostigli viðewa, nego zato „to se nismo kajali iplakali za grehe na„e“.

Vladika Nikolaj, sozercavajuæi tajnu pokajnika veli: „Poka-jawe je buna Łoveka protiv sebe samoga, protiv starog Łoveka, Łove-ka grehom udaqenog od Boga i od sebe. ovek i Bog se sreæu utajanstvenim dubinama biæa Łovekovog, a greh izvodi Łoveka izsebe, uvodi ga u svet oko wega i koristeæi svu svoju moæ i silu,porobqava ga i vezuje vezama ovoga sveta. Zato je pokajawe vraæawepre svega sebi i Bogu, koji se nalazi u dubinama srca Łovekovog“.

Dakle svakog dana i svakog Łasa mo¾e se iznova postavitiosnov pokajawa, temeq razru„enog zdawa spasewa, i tako sve doizlaska iz ovoga sveta. Nikakav pad nije kraj, kraj je smrt, jer poka-jawe ima silu i moæ samo na zemqi, a u adu je nemoæno.

Zato veliki Otac u molitvi i duhovnosti Sveti Isak Sirinupozorava: „Ako se i svakoga dana razbija laða wegova, misleæi naŁoveka, i sav tovar potone, neka ne prestane da se brine i snabdeva;Łak da uzima na zajam, da prelazi na druge laðe i plovi sa nadom,dokle Gospod, pogledav„i na wegov podvig i smilovav„i se nawegovo skru„ewe, ne po„aqe mu milost svoju, i ne daruje mu snageda izaðe vragu na megdan i izdr¾i wegove ogwene strele. Takvu pre-mudrost daje Bog; takav je mudri bolesnik koji ne gubi nadu svoju“.

Sveti Jefrem Sirin, hrabreæi pokajnika veli: „Ako i hiqaduputa sagre„i„, ali potom opet pribegne„ pokajawu, ponovo æe„ seoŁistiti od prqav„tine i od uŁiwenih bezakowa. Gospod je rekao:„Sedamdeset puta sedam oprosti bratu sagre„ewa wegova“ (Mt.18,22). Koliko li æe puta vi„e sam Gospod Na„ da oprosti onomekoji se kaje! Ako si ti gre„an i u toku dana sagre„i„ sedamdesetputa sedam, Bog ti neæe zakquŁati dveri milosrða, samo ako sepokaje„.

Veliki hri„æanski uŁiteq prvih vekova Origen zapisao je:„Iskazani greh na svetoj tajni ispovesti, gubi svoju silu“.

SVE'TENIK KAO ISPOVEDNIK U SVETOJ TAJNI POKAJAWA C X X X V

C X X X V I SVETI KNEZ LAZAR

Ispovest je sve„tena radwa, gde se u vidqivom obliku blago-dat Bo¾ja nevidqivo saop„tava du„i. Jer, ne razre„ava Łoveksamog sebe od greha, veæ to Łini blagodat Bo¾ja kroz sve„tenika.

Otuda sveti vladika Nikolaj opomiwe pokajnika reŁima:„Ispovest je zahtev Crkve, da Łovek poka¾e svoju skrivenu senku.Ispovest je zahtev Crkve, da Łovek poka¾e rane svoje du„e, kojeprikriva prividnim zdravqem. Ispovest je zahtev Crkve, da Łovekotvori otrovan gnoj svoje du„e, koji on ve„taŁki zamazujespoqa„wim mirisima“.

Nemoguæe je zamisliti, sresti se s Bogom u ovoj svetoj tajni, ajo„ vi„e sjediniti se sa Wim u svetoj tajni priŁe„æa, pa posle to-ga nastaviti ¾ivot u nemarnosti i starim navikama.

Posle susreta sa Bogom, Mojsijevo lice je postalo svetlo (IIMojs. 34,30à33) kao sunce. A kakva tek mora da bude du„a onoga kose sjedinio sa Hristom (u svetoj tajni priŁe„æa)?

Sveti Jovan Zlatousti govori, da demoni ne mogu gledati liceonoga koji se priŁe„æuje; oni drhte i be¾e od wega, jer iz wegovihusta izlazi bo¾anski ogaw: „Odlazeæi od svete trpeze u Crkvi, ve-li on, mi kao lavovi di„emo ogwem i postajemo stra„ni za ðavola.Ni jedna zvezda na nebu ne sija kao „to sija du„a onoga koji sepriŁe„æuje bo¾anskom blagodaæu.“

Sveti Grigorije Bogoslov pojaŁava ovu Zlatoustovu misaogovoreæi: „Kada se priŁe„æujemo, mi postajemo uŁesnici Hris-tovih stradawa i Hristovog bo¾anstva.“

„Po Svetom Isaku Sirinu: „Pokajawe je druga blagodat i raðase u srcu od vere i straha. Pokajawe je laða, strah je wen kormilar,a qubav je bo¾ansko pristani„te. Zato strah od pravedne kazneuvodi nas u laðu pokajawa, prevozi po smradnom moru ¾ivota i vodinas bo¾anskom pristani„tu, koje je qubav. U to pristani„tedolaze svi koji se trude, optereæeni pokajawem. I kad dostignemoqubav dostigli smo Boga, i tada je na„ put zavr„en; do„li smo naostrvo onoga sveta, gde su Otac, Sin i Sveti Duh.“

I na kraju à Imajuæi sve ovo u vidu, mi kao hri„æani isve„tenici i vernici du¾ni smo da danonoæno brinemo o spasewusvoje du„e. Sve„tenici su du¾ni da brinu i za du„u svoje pastve.

Za nas hri„æane, sigurno da nema drugog imena pod nebomkojim bi se mogli spasti (D. Ap. 4,12) do imena Hristovog, kako iveli Apostol Petar. Zbog toga je Gospod Isus Hristos i do„ao.Iako je On vaploæewem, do„av„i na zemqu, poŁeo svoju prvupropoved reŁima: „Pokajte se, jer se pribli¾i Carstvo Nebesko,On se kao Sin Bo¾ji i Spasiteq sveta, po„tujuæi slobodu qudinikome nije nametao. Samo je rekao: „Ko hoæe za mnom da ide, nekauzme krst svoj i poðe za mnom“. Tako za na„e dana„we generacije nebismo imali su„tinski ni„ta drugo ni drukŁije da ka¾emo od ovo-ga do sada reŁenog.

SVE'TENIK KAO ISPOVEDNIK U SVETOJ TAJNI POKAJAWA

Sveta Pravoslavna Crkva koju Gospod vodi, prokrŁila je iustanovila sa Apostolima i Svetim Ocima isti put spasewa za svavremena svim generacijama: pro„lim, sada„wim i buduæim. SvetiApostol Pavle Łesto je pisao u svojim poslanicama hri„æanima:„Vi ste izbor Gospodwi pre vekova. Vi ste izbrawe Bo¾ije i takodaqe. ZnaŁi, da je svaki hri„æanin izabran, ne samo pre roðewa,nego jo„ i pre stvorewa sveta, da bude Łlan Hristove Crkve, ŁlanCarstva Nebeskoga. Da li æemo to ostvariti, to zavisi najvi„e odnas, da li æemo hteti kroz pokajawe da krenemo za Hristom, i da kaoposlu„na duhovna deca sledimo svetu Pravoslavnu Crkvu i SveteOce svedoŁeæi uvek i u otaxbini i u svetu Gospoda Isusa Hrista.Znajuæi to pravoslavni hri„æani pogotovo Srbi treba da seuŁvrste u svojoj veri i da se ne povode za bezbo¾nicima i ateisti-ma svih vrsta kao i jereticima, koji su nam Łesto govorili i govore,kako sve napreduje i evoluira, samo Crkva sa svojim dogmama stojii taba u mestu. Dogma je Istina, a na„a je Istina Hristos Gospod.Ako je Gospod i Bog veŁan i ako se ne mewa, onda ni wegove veŁneistine i uŁewe koje je dao svetoj Crkvi, ne mewaju se. Zato svi mihri„æani, koji smo kroz Kr„tewe i sveto Miropomazawe po„li zawim ka Carstvu Nebeskom, treba da smo optimisti, jer nam je Gos-pod ostavio Svetu tajnu pokajawa, a Crkva divnu pesmu: „Pokajani-ja otverzi mi dveri fiiznodavŁe... i spasi nas“.

Arhimandrit Jovan Radosavqeviæ

C X X X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

SLOVO O OCU JUSTINUP repodobni otac Justin à PRAZNI¨NE BESEDE,

kwiga I, manastir ˘ elije, 1998.

Od vremena Svetog Save, Srbi i Srbija, imali su ne mali brojznaŁajnih i mudrih arhiepiskopa, episkopa i patrijaraha, jeromon-aha i monaha, uŁenih crkvenih pisaca, ali tek od vremena vladikeNikolaja Velimiroviæa i arhimandrita Justina Popoviæa mo¾e-mo govoriti o novom, svetosavskom misionarewu meðu Srbima 20.veka. I dok je vladika Nikolaj ostao zapamæen dao neprevaziðenbesednik, harizmatska liŁnost pravoslavqa i naroŁito srpskogpravoslavqa, koji se nije upu„tao u teolo„ka raspravqawa u¾ihproblema pravoslavne dogmatike, doktor Justin Popoviæ bio jeprvi i jo„ uvek u srpskoj crkvi nedostignuti apologetiŁar i dog-matiŁar pravoslavqa. Kakvo je bilo pravoslavno uŁewe oca Justi-na Popoviæa? Popoviæeva ekleziologija, najpre, izreŁena u svimwegovim dogmatskim spisima, jedinstveno iskazuje pravoslavnuhristologiju, soteriologiju i pneumatologiju. 'ta ovo znaŁi?Otac Justin Popoviæ shvata hri„æansku pravoslavnu Crkvu pola-zeæi od Isusa Hrista, izjednaŁavajuæi BogoŁeveka i Crkvu. Samo uCrkvi, prema ocu Justinu, qudi stiŁu iskupqewe, po„to jedinoCrkva razvija delovawe BogoŁoveka u istoriji. Iskupqewe sedogaða kroz Łlanstvo u Crkvi u kojoj je Hristovo delo iskupqewaprisutno. Ovo je bio hristolo„ki i soteriolo„ki vid uŁewa dok-tora Justina Popoviæa. 'to se tiŁe pneumatolo„kog dela uŁewa,najboqe ga je izraziti reŁima samog oca Justina: „Crkva je ne-prekidna Pedesetnica, Pneumatologija“.

Ne mo¾emo propustiti da primetimo da otac Justin Popoviækada izjednaŁava Hrista sa Crkvom ovu prikazuje u wenoj idealnojformi, ne zanimajuæi se mnogo za wene konkretne strukture, pa niza meðusobni odnos laika u Crkvi, kao i wihov odnos prema cr-kvenoj hijerarhiji. Kako objasniti malo interesovawe oca Justinaza treæu, uobiŁajenu definiciju hri„æanske Crkve koja je ne samo„mistiŁko telo Hristovo i eshatolo„ka zajednica u istoriji“, veæi institucija? Moguæe obja„wewe mo¾emo naæi jedino u pravosla-vnom asketskom ¾ivotu Justina Popoviæa koji je dobijao povre-

C X L SVETI KNEZ LAZAR

meno i mistiŁke elemente. Predani molitveni ¾ivot oca JustinaPopoviæa u prinudnoj, ali, mogli bismo, zbiqa, reæi Bo¾ijim pro-mislom odreðenoj izdvojenosti wegovoj u manastiru elije krajVaqeva, sve od 1948, do wegove smrti 1979. godine, odredilo je, nesamo asketski put oca Justina, veæ i wegovo pravoslavno teolo„kouŁewe. Trideset godina provedenih u postu i molitvi, svakodne-vnom bogoslu¾ewu, prevoðewu fiitija svetih i TumaŁewu Poslan-ica apostola Pavla, u pisawu o savremenim temama pravoslavnogsveta (ekumenizmu, na primer), razgovorima sa sve brojnijim mla-dim qudima koji su dolazili u manastir da Łuju reŁ o pravoslavquod wenog najautentiŁnijeg predstavnika, uŁinili su da otac JustinPopoviæ postane i ostane centralna liŁnost srpskog pravoslavqau 20. i, dosta je verovatno, i u 21. veku.

U Łemu treba videti neprestanu savremenost oca JustinaPopoviæa, ne samo za srpsko pravoslavqe, veæ i za ono drugih pra-voslavnih naroda do kojih je ime oca Justina Popoviæa veæ davnodoprlo, postalo poznato i voqeno? U jednom vremenu op„te idejnei ideolo„ke pometwe u svetu koja nije ostavila ni religiju namiru, kada bi se vaqda i Fridrih NiŁe upitao kuda vodi wegovpoziv ŁoveŁanstvu za „preokretawem svih vrednosti“, u jednom dobuneopaganizma, politiŁkog kameleonstva, kao i ozbiqne pretweZemqi usled moguæe ekolo„ke katastrofe, nave„æu samo nekolikoprobranih, proverenih i dubokih pravoslavnih razmi„qawa ocaJustina Popoviæa, uzetih iz wegove doktorske disertacije iz 1926.godine, pod naslovom „Problem liŁnosti i poznawa po uŁewu sv.Makarija Egipatskog“, a zatim iz 6. i 7. Besede oca Justina na para-stosu vladici Nikolaju Velimiroviæu u Leliæu. U 7. Besedi 1974.godine u Leliæu, otac Justin Popoviæ nam saop„tava pravoslavnuistinu koju je vladika Nikolaj Velimiroviæ propovedao celog svog¾ivota à da je Łovek veŁno biæe. „Tvoj ¾ivot poŁiwe ovde na ze-mqi, da se veŁito produ¾i na nebu“. 'ta ova istina mo¾e drugo daznaŁi nego da temeqe na„eg buduæeg, veŁnog ¾ivota u kome na„emusavr„avawu neæe biti kraja à prema reŁima Gospoda Isusa Hri-sta:

„Budite savr„eni kao „to je savr„en otac va„ nebeski“ à daove temeqe gradimo ovde na zemqi! Kako gradimo ove temeqe?Jedino prema Hristovom liku, jer je svaki Łovek, prema reŁima ocaJustina „hristolik, hristonosac, svaki Łovek u sebi nosi sliku,¾ivu ikonu Bo¾iju i svaki je Łovek mali bog u blatu“. Zbiqa, u bla-tu smo svi, prepoznatom ili neprepoznatom blatu, sve dok ne ugle-damo iz blata, rawavi i izubijani, blagi lik Samarjanina koji senad nama u qubavi sagnuo podi¾uæi nas blatwave, Łisteæi, okre-pqujuæi i leŁeæi u leŁili„tu Crkve Hristove.

U svojoj doktorskoj disertaciji iz 1926. godine, otac JustinPopoviæ donosi nam nekoliko jezgrovitih i krepkih misli koje bi

mogle, po mome mi„qewu, da predstavqaju temeq svake hri„æanskeantropologije u svetu i danas: „Samopoznawe, Łovekopoznawe jeontogenetiŁki zavisno od bogopoznawa“, pi„e otac Justin. 'taovo drugo znaŁi nego da nema Łovekopoznawa bez samopoznawa, nitiovoga bez bogopoznawa!

I nauka je veæ dokazala, a filosofija i religija davno prenauke, da je Łovek jednim svojim delom inertno, pasivno-zavisno,sugestibilno i ukalupqeno biæe koje se te„ko mewa. Pozivajuæi sena svetog Makarija Egipatskog, otac Justin tra¾i od svakog hri-„æanskog vernika da prisili sebe na sve vrline, pre svega na moli-tvu. Kako bi se savladala troma qudska priroda, sve „to je vrednou Łoveku posti¾e se, najpre, dobrovoqnim prisiqavawem. Velikifrancuski filosof u na„em veku Anri Bergson, ovu je Łiwenicuovako sa¾eto iskazao: „fiivot je napor da se popne uz strmu ravanniz koju silazi materija“.

Otkud te„koæa primawa pravoslavne vere, pitamo se veæ du-go. Ova te„koæa, ka¾e otac Justin, dolazi otud „to prema pravo-slavnom poimawu vera nije ni iskquŁivo akt voqe, ni uma ili srca,veæ akt cele liŁnosti. Vera obuhvata sav um, svu voqu, sve srce, svepsihofiziŁke sastojke liŁnosti. Um mo¾e bez vere, no vera nemo¾e bez uma. ovek kao palo biæe, dualistiŁke je prirode ras-cepqeno u fragmente, mnogo vi„e iracionalno no racionalno,otud je i vera u wemu razbijena, fragmentarna, mestimiŁna iletimiŁna. Druga velika pote„koæa da se primi pravoslavna verajeste zahtev ove vere za pokajawem Łoveka. Svakom Łoveku, pa ina„em Srbinu izuzetno te„ko pada priznawe svoga greha, ali ikajawe za wega, jer je priznawe samo pola preðenog puta do odbaci-vawa buduæeg greha. I za ovakav podvig potrebna je unutra„wajedinstvenost Łoveka i to najpre wegovog srca koje je, popravoslavnom uŁewu, boravi„te i uma i oseæawa i voqe.

Uvek dosledno prateæi misao sv. Makarija Velikog, kome jeposvetio svoj bogoslovski doktorat, otac Justin Popoviæ dodirujei veoma znaŁajno pitawe prirode BogoŁoveka Hrista. Wegovo jeubeðewe da je jedino pravoslavna Crkva na„la pravu ravnote¾uizmeðu preteranog nagla„avawa bo¾anske prirode Hrista (kao„to to Łine monofiziti, ali po mome mi„qewu i neke fundamen-talistiŁke struje unutar pravoslavqa koje negiraju potrebu zadiplomatijom u pravoslavnoj Crkvi, samim tim negiraju i realnostu kojoj ¾ive) i preteranog isticawa ŁoveŁanske Hristove prirode,kao „to je to sluŁaj sa zapadnim hri„æanskim crkvama, od kojih seneke zbog sumwe ili odricawa vere u Hristovo vaskrsewe vi„e nemogu smatrati Hristovom Crkvom.

Vaqa istaæi da nam ovakvo pravoslavno uŁewe mo¾e mnogo dapomogne upravo danas, na kraju 20. veka, kada je otuðewe meðu qudi-ma uzelo velikog maha, kada nemoral, nepravda, korupcija i poli-

SLOVO O OCU JUSTINU C X L I

C X L I I SVETI KNEZ LAZAR

tiŁka la¾ cvetaju radi odr¾avawa svetske i lokalne moæi, i „to jenajgore, kada sve ove po„asti poŁiwu qudima da se Łine obiŁnim inormalnim pona„awem Łoveka. Veæ je blagodat Bo¾ija to, kada dodana„weg Łoveka i naroŁito Łoveka Srbina, dopru do srca opomeneoca Justina Popoviæa da „¾iveæi samo u sebi Łovek ¾ivi sobom,jede sebe, hrani se sobom, to jest svojom prirodom sarastvorenom saprirodom Satane. I „to je najgore, Łovek idolizira sebe i svojuparŁad, postaje sebi idol i bog, to jest sobom zamewuje Boga osta-juæi sâm, kao bog.“ Ko bi mogao da odrekne da je na„a dana„wa ci-vilizacija, sliŁno onoj rimskoj uoŁi propasti Rimske Imperije,idolopokloniŁka civilizacija „zlatnog teleta“ (novca), ali iobo¾avawa svoje nacije kao idola, koje preti ŁoveŁanstvu novim imnogo stra„nijim verskim ratovima! Zar onda revnost, pa i ple-meniti gnev jednog oca Justina ne deluje sliŁno gnevu Mojsijevompri silasku sa Sinaja, kada je zatekao svoj narod kako opet igra oko„zlatnog teleta“!

Rekao bih jo„ nekoliko reŁi o liŁnosti oca Justina Popo-viæa, onako kako je ona na mene prelomno delovala, kada sam prviput Łuo wegove reŁi za propovedaonicom u Sabornoj crkvi u Beo-gradu, u nedeqi pravoslavqa, marta 1943. godine. Imao sam tada de-vetnaest godina, politiŁki sam bio neopredeqen, a moja svako-dnevna literatura bila su dela Dostojevskog, SjenkjeviŁa i Justi-na Popoviæa. Ocu Justinu je tada bilo Łetrdeset devet godina,nalazio se u punoj snazi svoga psihofiziŁkog biæa, ispuwen silnomverom u Hrista, sipajuæi u propovedi svu raspolo¾ivu, uvek hri-„æansku municiju na komunistiŁku ideologiju koja je tada do¾i-vqavala svoj procvat meðu mladim qudima u Beogradu. Bez trunkemr¾we prema Łoveku-komunisti, otac Justin je silovito, sa mnogoza mene onda, a i danas, ubedqivih razloga grmeo protiv komunisti-Łke ideje i wene revolucije, istiŁuæi da je jedina prava revoluci-ja koja se u ŁoveŁanstvu odigrala bila Hristova revolucija kojatra¾i pobunu protiv sebe, a ne protiv drugih.

Suvi„no je reæi da je samo Bo¾ije Łudo spaslo oca JustinaPopoviæa 1944. i 1945. godine streqawa od strane nove vlasti pro-tiv koje se borio zajedno sa najuglednijim srpskim intelektualci-ma pre Drugog svetskog rata (dovoqno je da ovde pomenem MomŁilaNastasijeviæa, Isidoru Sekuliæ, Kseniju Atanasijeviæ, NikolajaVelimiroviæa i druge), uvek hri„æanskim razlozima, predviða-juæi sve nesreæe koje mogu da se dogode (kao „to su se i dogodile)jednoj pravoslavnoj zemqi kao „to je bila Srbija, ako pod ovu bez-bo¾niŁku vlast potpadne.

Za kraj ovog mog Slova o ocu Justinu Popoviæu uzeo bih jednodivno, rekao bih dramatiŁno divno mesto iz 6. Besede o vladiciNikolaju oca Justina 1973. godine u Leliæu. „Setite se“, veli otacJustin u ovoj besedi, „Gospod Hristos „aqe Svoje Apostole u svet

SLOVO O OCU JUSTINU C X L I I I

‘kao ovce meðu vukove’ (iz Matejevog Jevanðeqa, 10,16). Koji je tovojskovoða, koji je to car koji bi svoju vojsku slao tako? Kako æeovce pobediti vukove?! Gle, u ono vreme kada je Gospod slao uŁeni-ke Svoje kroz rimsku carevinu, jedinstvenu, ogromnu, koja je obuh-vatila ceo svet, kad ih „aqe On ih „aqe ‘kao ovce meðu vukove’,meðu neznabo„ce. I desilo se najveæe Łudo u istoriji, braæo: da suovce pobedile vukove! Ovce pobedile vukove! To je jedinstvenapobeda, pobeda Gospoda Hrista“.

Pored sve prividne moæi dana„we hri„æanske crkve sve triveroispovesti (najmawe moæne u pravoslavqu) à crkve uvek samokao institucije, ne i kao „mistiŁkog tela Hristovog“ à istinskiHristovi apostoli, Łiji je broj mali, ali koji neæe i„Łeznuti do„kraja sveta i veka“, opet su i uvek su „ovce meðu vukove“. Jer kojebistro oko ne prepoznaje danas bezbroj pro¾drqivih vukova meðuneopaganima, neznabo„cima i mnogobo„cima nekada slavne, hri„-æanske zapadno-evropske kulture sa delima Dantea, Mikelanðela,'ekspira, Rembranta, Baha, Dostojevskog! Mislite li da æe sveovce Hristovih pastira biti veæ danas ili u buduænosti konaŁnopro¾drane od qudskih vukova? Tako mo¾e da misli samo onaj Łovekkoji je izgubio veru u Raspetog i Vaskrslog Hrista. Kako ovu verudanas, ne samo povratiti, veæ saŁuvati i ojaŁati za buduæa vremena,verovatno te¾ih i nepredviðenih isku„ewa? Evo kako, poruŁujepravoslavno i srpsko svetilo, otac Justin Popoviæ, svetlost Hris-tova koja je iz wega izbijala u tami posleratnog komunizma: „C i qŁoveŁijeg ¾ivota, wegova neprekidna te¾wa, treba da bude ost-varivawe BogoŁoveka Hrista u sebi. Vi imate kiŁicu, malajte!Malajte sve dotle dok ne izmalate Hrista u sebi. Svaki greh, svakastrast, svaki porok, prqaju lik Hrista u vama. ovek s mnogo gre-hova je Łovek bez Boga... Volite svakog Łoveka, poklonite mu se, jerse klawate bogolikom liku u wemu. Ni najbeznaŁajniji Łovek nijebez ovog dara u sebi... Du„a je ono „to Łini Łoveka najlep„im uceloj vasioni... ovek je najvi„i zato „to je Bog utisnuo svoj lik uwega... Srbin je samo onda pravi Srbin ako ide svetosavskim pu-tem“.

Vladeta Jerotiæ

C X L I V SVETI KNEZ LAZAR

P O U K EPrepodobni Jefrem Sirin

Ne budi nemaran u produ¾ewu ovog kratkog vremena, da se nebi kajao u vekove vekova.

Ka¾i mi: za„to umiva„ lice svoje vodom? Zar ne radi toga dabi se dopao bli¾wemu svome? Iz toga se vidi da se ti nisi uzgnu-„ao strasti tela svoga, nego si jo„ rob wihov. Ako hoæe„ da umi-je„ lice svoje, ta umij ga suzama i ubeli ga plaŁem, da bi u slavisijalo pred Bogom i pred svetim Anðelima; zato „to je lice umi-veno suzama, nevewiva lepota. No, mo¾e biti, kazaæe„, da je sramo-ta imati neŁisto lice? Znaj, da neŁistota nogu u lica tvog pri Łis-tom srcu svetlije od Sunca sija pred Bogom i pred svetim Silama.

Kao „to baŁeni kamen u Łist izvor muti wega, tako odgovormonaha, praæen gnevom, uzmuæuje um bli¾wega.

Zamisli, da onaj ko stoji pred carem i razgovara s wim, na zovsliŁnog wemu roba, ostavqa divnu i slavnu besedu sa carem, i poŁi-we da razgovara sa robom; takvome je sliŁan i onaj ko razgovara zavreme bogoslu¾ewa.

Pohvala monahu à trpqewe u tugama; pohvala monahu à nesti-cawe, smirenomudrenost i prostota, koji ga proslavqaju predBogom i Anðelima...

Bojim se, da æe oni, koji nas hvale ovde, smejati se nad namatamo.

U vreme isku„ewa otkriva se dostojanstvo monaha.Hiqade kwiga u u„ima bezumnih ne znaŁe ni„ta. A ko je bezu-

man, ako ne onaj ko je nemaran u strahu Bo¾jem.Nemawe straha (Bo¾jeg) raða mladalaŁke pomisli, a strah

Gospodwi i mlade gradi starcima.Ko sam sebe uzvi„uje taj sorema sebi bezŁa„æe, a ko slu¾i

bli¾wemu ja smireno„æu, taj æe se proslaviti.Svim silama slu„aj oca svoga i ne naru„avaj tu zapovest, jer

te je on rodio u Gospodu; u tom sluŁaju neæe te pobediti lukavivrazi.

Brod se gradi mnogo vremena, a ru„i se od jednog udara.Ne kori brata za nepostojanost, da ne bi i sam upao u tu nemoæ.

C X L V I SVETI KNEZ LAZAR

Ka novodo„av„emu monah pokazuje dugotrpqewe, zato „to jesve moguæe Gospodu.

Svetskom Łoveku su pohvala wegovi izlasci, a monahu je po-hvala i pomislima da ne prelazi prag svoga doma.

Imaj brigu, mona„e, o unutra„wem delawu i ne ukra„avajbespotrebno zid, zato „to udobnost kelije ne pru¾a monahu tr-pqewe.

Staraj se, vozqubqeni, da zadobije„ rasuðivawe, u wemu suskrivene sve sobrodeteqi mona„kog ¾ivota. 'ta znaŁi imati ra-suðivawe? Izbegavati da druge sabla¾wava„, birati „ta je boqe(i korisnije za du„u) i „to vodi spasewu.

Ko je na„ao put dugotrpqewa i nezlobivosti, taj je na„ao put¾ivota.

Izbegavaj, mona„e, biti zajedno sa onima koji vole prazno-slovqe i ¾ele bezmolvije.

A Łoveku mudrom plaŁ je slaði od smeha.Ko ispuwava zapovesti, taj voli sebe, a ko kr„i (naru„ava),

taj povreðuje du„u svoju.Budi osobito pa¾qiv prema sebi da ne bi ovladao tobom za-

borav.Ako hoæe„ da ne gre„i„ Łuvaj strah Bo¾ji.fiivot veŁni æe naslediti monasi krotki i bezmolvni.Seæawe na smrt je maŁ protiv uninija.Blagorazumni monah ne osuðuje bli¾wega.U svako vreme, ŁoveŁe, ukorevawe samog sebe je oŁi„æewe gre-

hova.Uzdr¾awe je nerv trpqewa.Nema mere trpqewu ako je ono srastvoreno sa qubavqu.Ne uni¾avaj, mona„e, u umu svom mirjanina, zato „to Gospod

jedini zna tajne srca.Uzdr¾avaj se, brate, od priŁa da te ne bi naŁinile bestidnim.Ako du„a tvoja bude zdrava pred Gospodom, iz svega æe„

izvuæi korist.Zbog toga „to radi Gospoda neæemo da potrpimo malo tuge,

nevoqno upadamo u mnoge i te„ke ¾alosti. Zbog toga „to radi Go-spoda neæemo da ostavimo sopstvenu voqu sami sebi Łinimo duho-vne uvrede, zbog toga „to radi Gospoda ne trpimo da budemo pot-Łiweni i uni¾eni, sami sebe li„avamo utehe pravednih. Zbog toga„to nismo poslu„ni starijima radi Gospoda, sami sebe ŁinimoigraŁkom lukavih demona.

Budi trezven u mladosti svojoj, vozqubqeni, da bi bio dosto-jan pohvale na kraju svom.

Ne mislite, ako skrivate svoje nemoæi, da je sve to skriveno iod Boga.

Na reŁima se priqe¾no kajem, a delima sam daleko od poka-jawa.

Vozqubi Boga svoga i slu¾i Wemu dobrim delima.Uop„te ne obraæaj pa¾wu na padove drugih, oplakuj svoju

bedu.Doðite, braæo moja, i qubavqu utvrdite sebe u strahu Bo¾jem

da bi se udostojili veŁnih blaga.Budi pa¾qiva na sebe, mladosti, koja si zavolela podvi¾ni-

„tvo, da ne bi dani tvoji protekli u rasejanosti. Ne pu„taj u sebelukave pomisli da ne bi sila tvoja iznemogla u borbi sa vragomtvojim.

Na poŁetku se staraj da bude„ strog ka svakoj ¾eqi da ne biovladala tobom i ne privikne„ se ustupati nad sobom pobedu uborbi. Jer navika je druga priroda.

ovek gleda na lice, Bog na srce.Bla¾en je manastir kojim upravqa uzdr¾awe.Budi pa¾qiv na sebe, da ne budu reŁi lukavog u srcu tvom.Svaki dan oŁekuj ishod svoj i spremaj se za taj put.Postrig i odelo ne Łine monaha, veæ nebeske te¾we i uzvi„en

¾ivot.Bla¾en je ko je u Gospodu postao savr„eno slobodan od svega

zemaqskog u ovom sujetnom ¾ivotu i uzqubio jedinog blagog imilosrdnog Boga.

Jedan brat je pitao drugoga brata govoreæi: Ava me „aqe upekaru da peŁem hleb za bratiju, a radnici su qudi mirski, govore„ta ne treba i neæe mi biti na korist da slu„am to. Zato „tada radim? Brat mu je odgovorio: Da nisi sluŁajno video decu kadauŁe i svako od wih zanima se svojim zadatkom, a ne zadatkom dru-goga, znajuæi da æe uŁitequ svom odgovarati za svoj zadatak, a netuð?

Napunite oŁi svoje suzama i uskoro æe se otvoriti oŁi umava„eg.

Ko se boji Gospoda taj je sliŁan svetlosti koja ukazuje mnogi-ma put spasewa.

Stojeæi na molitvi znaj kome predstoji„. Ka Wemu da buduobraæeni i sva tvoja du„a i svo tvoje srce. Razumi, „ta govorim!

Neæemo biti malodu„ni, vozqubqeni, zato „to neæemo veŁno¾iveti u ovom ¾ivotu.

Prilo¾i starawe o du„i svojoj i ne smuæuj se padovima tvo-jim; jer ima stida koji donosi sa sobom greh, i ima stida u kome jeslava i blagodat.

Ne daj tugu srcu svome jer svetska tuga smrt gradi, a tuga poBogu kupuje tebi ¾ivot veŁni.

Ako odvrati„ oŁi svoje da ne vide sujetu dobiæe„ pomisliŁiste.

POUKE PREPODOBNOG JEFREMA SIRINA C X L V I I

C X L V I I I SVETI KNEZ LAZAR

Ako uzqubi„ uzdr¾awe obuzdaæe„ demona bluda.ReŁ prava i skromna je pohvala monahu.Ko napaja Łula tela svoga, taj se napaja zlom pohotom i sra-

mnim pomislima ne oskudeva.Monah koji je spreman da mu¾estveno potrpi sve „ta mu se

sreæe, delimiŁno samo imaæe tuge.Ko obuzdava oŁi svoje taj se gradi lakim, a u koga pogled bludi

taj tovari na sebe breme.Ostrvo koje le¾i usred mora, mo¾e li da zaustavi talase da ne

bi oni udarali u wega? U krajwem sluŁaju im se protivi. Tako i mi,ne mo¾emo zaustaviti pomisli, no mo¾emo im se protiviti. Mo¾ebiti, pitaæe neko: Zbog Łega onda du„a biva pobeðena pomislima?Zbog toga „to im se ne protivi, nego im dozvoqava da ulaze unutrai one nalaziæe tamo hranu, delimiŁno rastrzavaju du„u.

Ko se moli trezveno taj rasteruje demone, a ko se moli rase-jano nad wime æe se nasmejati oni.

Ko zavidi na uspesima bratu svome deli sebe od veŁnog ¾ivo-ta; ko poma¾e i sledi bratu biæe mu saputnik u veŁni ¾ivot.

Pustiwom se gradi mlad monah koji sledi sopstvenom razumu,a ne prima savete iskusnih.

Velika je gre„ka u mladog monaha à nepokornost, a pokornostu Gospodu je krepak pokrov.

Ne priliŁi monahu da ulazi u razgovor sa bilo kojim qudima,nagrada za to je tuga i raskajawe.

Svima odaji Łast radi Gospoda; ne tra¾i Łasti sebi i dobiæe„blagodat u Gospoda.

U svemu „to ti se sreæe dr¾i sebe mudro i ne zaboravi da tije od Boga darovana pomoæ.

O mnogopriŁqivosti, mona„e, rasudi, da æe kraj hiqade reŁibiti æutawe. Zato koristi unapred dobitak, izbegavaj gubitak.

Ako vidi„ da je Łovek na zemqi dostigao veliku slavu ne divise wemu, no divi se tome ko je prezreo svetsku slavu.

Ako vidi„ da brat gre„i i ujutru se povodi„ za wim, to nepredstavqaj wega u mislima kao gre„nika, jer ne zna„, mo¾e biti,kada si ti oti„ao od wega, da je on uŁinio, po padu svome, ne„todobro i umilostivio Gospoda uzdasima i gorkim suzama.

Sam sebe te„i, vozqubqeni, trpeæi svaku tugu, da ne bi po-stao visokouman, ako te Łesto budu drugi te„ili.

Odva¾an ¾ivot dobiæe monah slu„ajuæi pouke oca.Bez za„tite ostaje monah ako voli nepotŁiwavawe i put pro-

strani.—avolska misao monahu je ¾eleti tuð stepen.Ne boj se truda i ne govori: neæu moæi ja to, nego boqe pred-

stavi u umu da su svi sveti stradawima ugaðali Bogu.

POUKE PREPODOBNOG JEFREMA SIRINA C X L I X

PoroŁan sin zloslovi roditeqe svoje i oni koji ga slu„ajuosudiæe ga.

Na monaha u uniniju napada nerad, a kada ima trpqewe napadaga visokoumqe, a ko stvarno voli Gospoda, taj æe ukloniti iz sebei jedno i drugo.

Potrudi se, mona„e, za vreme ure da bi se veselio ulazeæi upristani„te ¾ivota.

Ako vidi„ nekog da se muŁi radeæi bilo „ta, ka¾i sam sebi:Taj Łovek koji ¾eli vremensko, toliko trpi da bi sabrao brzopro-lazna blaga. Tim pre ti, du„o moja, uza¾eli da se potrudi„ uneprolaznom!

Ako vidi„ one koji se prepiru meðu sobom, ka¾i sam sebi: Tiqudi se toliko staraju i spore meðu sobom zbog neŁeg „to nima-lo nije korisno. Moli se ti, du„o moja, buduæi du¾na bezbroj ta-lanata, a ne pripada„ Bogu kako sleduje, da bi ti bio opro„tendug!

Ako vidi„ one koji grade dom od gline, to ka¾i sam sebi: Tiqudi, gradeæi dom od gline tro„e svoju snagu da zavr„e delo. Dali si se ti, du„o moja, potrudila da pribegne„ veŁnim obiteqi-ma?

Smehu kazah: idi od mene, i suzama: doðite kod mene, jer jevrlo veliki greh moj pred Gospodom i nema broja padovima mojim!

Znate li da kod qudi postoje tri vrste suza? Bivaju suze zbogstvari vidqivih i one su vrlo gorke i sujetne. Imaju suze pokajawa,kada du„a uza¾eli veŁna blaga, i one su nadasve slatke i korisne.I imaju suze raskajawa tamo gde je plaŁ i „krgut zuba, i te su suzegorke i beskorisne, zato „to su, pored svega, bezute„ne, kada veænema vremena za pokajawe.

Ako si jedanput uza¾eleo spasewe, za„to se zanima„ delimabli¾weg?

Preveo:Arhimandrit Pajsije (Tanasijeviæ)

C L SVETI KNEZ LAZAR

ISPOVEST SVE'TENSTVA

PRVO: Uvodna reŁ ispovednikova okupqenom à ili isamo jednom sve„teniku koji æe da se ispoveda:

Braæo u Hristu,

PreŁasni oci, i sve„tenici Boga Vi„wega!

Kako se mi nalazimo u najuzvi„enijoj slu¾bi à najsvetijoj a uzto, po odgovornosti i najte¾oj slu¾bi, i to sada u najkritiŁnijemdobu i vremenu kad vlada op„ta ravnodu„nost prema veri u Boga izagrobni ¾ivot, pa Łak veæim delom ovlaðuje i samo bezverje àateizam, u moralnom pogledu i hri„æanskom: razvrat i pagubnarazuzdanost, „to ba„ u na„u du¾nost pade i zakletvu polo¾ismo,da narod prosveæujemo i od svega ovoga branimo i leŁimo, u veriupuæujemo i Łvrsto uz svetu crkvu dr¾imo. Pa, braæo, kako smo isami smrtni qudi i pod uticajem zakona telesne prirode i dru„t-venih savremenih prilika koje skupa vojuju na du„u i naroŁito napoziv sve„tenika koji se i stavio u prvu bojnu liniju roda qudskog,protivu svega ovoga kao borac, i za sebe, za svoju porodicu kojatreba da je nerazdvojna od svoje pastve i za svoju pastvu. Ponavqam,braæo, to je poziv najte¾i i najveæi u rodu qudskom. Zato svetacrkva je ustanovila a i potrebno je oŁigledno da ima ne„to da sve-„tenika u ovoj te„koj du¾nosti bodri, potkrepquje i Łuva da i samsve„tenik ne postane mesto pastira à izgubqena i zalutala ovca, ukom bi sluŁaju prirodom okolnosti postao ne samo, ne pastir àostavio pastvu samoj sebi i da je divqi vuci rastrgnu, nego bi i onsam svojim rðavim primerima, nehatom i ravnodu„no„æu postaosliŁan vuku u ovŁijoj ko¾i; ka¾em, sveta crkva je ustanovila dasve„tenika od svega ovoga brani i na dobro delo krepi svetu ispo-vest i samih sve„tenika. A tim pre „to i sam sve„tenik kao smr-tan Łovek i pritisnut te„kom du¾no„æu i okolnostima da izla¾esebe sredini dru„tva à pastve podlo¾an je istim slabostima kao idrugi qudi. Zato, braæo, po nareðewu predstavnika na„eg GospodaHrista nadle¾nog nam episkopa Preosveæenog g... odreðen sam zaispovednika vas, koji se za to ovde danas i sastadosmo.

IZ STARE CRKVENE ©TAMPE

C L I I SVETI KNEZ LAZAR

Molim vas, braæo, kao sve„tenike koji i sami znate da svetaispovest mora biti iskrena i potpuna, da zaista i vi verujete daæete se samom Gospodu Hristu ispovedati a ne meni gre„nom kojisam u ovom sluŁaju odreðen samo za posrednika, da verujete da æetepred stra„nog i sveznajuæeg Sudiju morati stati u dan va„e smrti,i on æe vam sam va„a dela nedobra, ako ih ima, izneti pred oŁi, akoih predamnom iskreno i potpuno ne ispovedite. Uostalom, da priz-nate u svojoj du„i da jesmo gre„ni kao smrtni, ko mawe ko vi„e alismo kao smrtni gre„ni, a naroŁito, polo¾iv„i ovako slabi onakostrogu i te„ku sve„teniŁku zakletvu, o koju smo se svakako mogliogre„iti. I za koje skupa, braæo, treba da se iskreno Bogu iPresvetoj Bogorodici pomolimo jo„ i pre ispovesti da nas ukrepeza sve ovo, kao i za samu ispovest da je potpuno i pravilno mo¾emoizvr„iti; da potpuno operete svoje du„e i postanete kao anðeliŁisti i sveti à koje i predstavqate. Da bi ispovest i„la br¾e itaŁnije: ja æu vam postavqati pitawa a vi æete samo odgovarati:„ta nemate: „To nemam“, a „ta imate to reæi kratko i jasno, a sadhajte prvo da se pomolimo Bogu i Presvetoj Bogorodici.

Napomena: Sad prvo svr„iti kanon molebni ko ispovjedanijuà Veliki trebnik str. list 223 obr. pa iz Kanonika ruskog iz moli-tava Ko priŁa„Łeniju: Molitve: 1, 3, 4, 5 i 7. Pa kao sve„tenicimakoji su polo¾ili zakletvu i molitvu „Za one koji se zakletvomsveza„e“ Vel. trebnik list 148 na oborotje. (Ova se molitva mo¾eŁitati i posle ispovesti). Pa pred samu ispovest radi osve¾ewaproŁitati Predislovije „Kakovu podobajet biti svja„Łeniku“Veliki trebnik list 17 obr. pa da bi sve„tenstvo osve¾ilo svojupolo¾enu sve„teniŁku zakletvu u svojoj pameti predlo¾iti mu daje i ovog Łasa saslu„a, pa proŁitati i wu (a wu treba ispovednik daima pri sebi). Za ovim pristupiti ispovesti.

Pitawa:

1) Da li si svesno, i sa punim poznavawem: visine, poziva iodgovornosti sve„teniŁkog Łina à primio sve„teniŁki Łin?

2) Da li si svestan bio, pri polagawu zakletve, „ta znaŁisvaki onaj pasus zakletve?

3) Da li si sada svestan sile sve„teniŁke zakletve koju si po-lo¾io?

4) Da li si se kad razoŁarao u veri i pokolebao se ma u komverskom pitawu?

5) Veruje„ li sada Łvrsto i svom du„om u Boga i zagrobni¾ivot?

6) Poznaje„ li dobro smisao i veruje„ li u sve tajne i dogmesv. pravoslavne crkve?

7) Razume„ li dobro simvol vere, i veruje„ li kako on glasi?8) Zna„ li „ta je ispovest, i razume„ li silu ispovesti i ve-

ruje„ li da zaista Bog prisustvuje i saslu„ava ispovest pri ispo-vesti, kao i veruje„ li i sada da On prisustvuje i slu„a tvoju is-povest?

9) Da li si ikad uŁinio op„tu ispovest svih grehova tj. odroðewa, i do i najsitnijih grehova?

10) I da li kao sve„tenik u ovom smislu i svoje parohijaneispoveda„?

11) Da nisi koji greh preæutao pri ispovesti za rukopolo¾ewe?12) Da li nisi primio sve„teniŁki Łin kao obiŁnu profesi-

ju, i da li sada ne misli„ o wemu kao o obiŁnoj profesiji?13) Da li vr„i„ sve obrede, a naroŁito Svetu liturgiju sa

velikim strahopo„tovawem?14) Zna„ li kako treba namestiti prste desne ruke kad treba

ne„to ili nekoga da blagoslovi„ i „ta znaŁi taj naŁin takoname„tene ruke?... (A on treba da sadr¾i slova I. S. H. S. odnosnoI. S. H. R. S. i kad oseni„ tako name„tenom rukom unakrsno znaŁipeŁati„ znakom Raspetog Hrista Gospoda. A kad udru¾i„ ovome itvoju Łvrstu veru u blagodanu silu svega toga, onda zaista Duh svetidejstvuje i osveæuje ono „to se osewuje, osim ako nije ono dotiŁnoneko lice bezbo¾no te bi svojim bezverjem i bezbo„tvom odbilo odsebe blagodat Sv. Duha. U tom je smislu i rekao Spasiteq: „Pazite,ne meæite bisera pred sviwe da ga ne pogaze i vrativ„i se rastrgnuvas“ (Sv. Jevanðeqe).

15) Da li dobro pazi„ na taŁnost bogoslu¾ewa, i da li nisikadgod bezrasudno i bezoseæajno brzao i preskakao u kombogoslu¾ewu ili se pri pevawu razuzdano derao?

16) Da li si kad bezdovoqno, ili bez nikakve pripreme vr„ioSvetu liturgiju?

17) Da li zna„ iz Łega se sastoji priprema za slu¾ewe Sveteliturgije i ako zna„ poka¾i. (A ovo ispovednik razume se mora veænapamet da zna).

18) Pu„i„ li duvan? Zna„ li da je i to gre„no i nepristojnosve„teniku i zabraweno (Zbornik pravila, uredaba i naredabaArh. Sabora od 1900 g.).

19) Da li shvata„ tu visinu i dostojanstvo: da si ti sluga BogaSvemoguæega i da si pri slu¾ewu Sv. Liturgije u rangu Arhi-stratiga à vi„i od obiŁnog anðela (Pror. Malahija II, 7; Efesc. III,10; I Kor. 6, 3; kao i akatist ko Slu¾eniju i priŁa„Łeniju).

20) Da li se nisi usuðivao slu¾iti na bajatom i kvarnom hlebui kiselom i plesnivom vinu?

21) Da li Łita„ „UŁitelnoje izvestije“ u Slu¾ebniku, koje osvemu ovome i podobnom govori?

ISPOVEST SVE'TENSTVA C L I I I

C L I V SVETI KNEZ LAZAR

22) Da nisi dolivao vino u svetu tajnu PriŁe„æa posleosveæewa?

23) Da li veruje„ u pretvarawe vina u su„tu krv, i hleba utelo Gospoda Isusa Hrista pri tvome slu¾ewu?

24) Da li pazi„ na Łistoæu sasuda, sv. prestola, sv. oltara icele crkve?

25) Da ti se nije kad ukvarila, ubuðala sveta tajna ostavqenaza bolesnike ili nafora i da nije bilo dostupno mi„u?

26) Da li uvek ima„ u crkvi bogojavqenske vodice, i da li iwu tako isto Łuva„?

27) Da ti se nije kad dogodilo da prospe„ sv. tajnu PriŁe„æa,ili nepa¾qivo da priŁe„æuje„ pa da ti je kanulo van ubrusa nakakav predmet ili na patos ili da ti nije kad pao osveæen agnec itome podobno? i kako bi postupio kad bi ti se ovo dogodilo?

28) Da li nisi sabla¾wavao verne nepristojnim pona„awem ubogoslu¾ewu: da nisi dopu„tao pri seŁewu kolaŁa padawe i ga¾e-we mrva neobazrivo i tome podobno?

29) Da li redovno slu¾i„ svakog praznika: veŁerwu, jutrewui liturgiju, a uz veliki post u sredu i petak i Preðeosveæenu?

30) Da li se pravilno i sa mislima na Boga krsti„ i sa stra-hopo„tovawem ulazi„ u crkvu, a naroŁito kad prilazi„ sv. pre-stolu i svetim tajnama?

31) Da li i suprugu i decu svoju kao i parohijane uŁi„ strogoo veri u reŁenom smislu?

32) Da li posti„ uredno sve postove i sredu i petak ti i tvojaporodica i da li to i od parohijana tra¾i„, da nisi koga sablaznioreŁima: „U jelu nema zla dela“.

33) Da li vr„i„ kakve domaæe molitve s porodicom i da li totra¾i„ od svoje supruge i da li decu tome uŁi„ i ima„ li odeqewenaroŁito za molitvu i da li ima„ ikonu i kandilo u kuæi. Da livr„i„ pravilno molitvu i blagosiqawe trpeze pre i posle jela,kao i pred legawe i po ustajawu?

34) Da li nastoji„ i da li tra¾i„ od svoje ¾ene, da u svemubude pristojna u smislu propisanih pravila za sve„teniŁke ¾eneili joj popu„ta„: recimo da mrsi, da se „i„a, (17. pravilo Gan-grskog sabora anatemi„e takvu ¾enu), da nosi kratke haqine, igole grudi, nepristojan smeh, dru„tvo itd.

35) No da li i ti sam ne Łini„ „ta „to ne treba sve„tenik daŁini, na primer: da se opija„, prejeda„, nepristojno odeva„, iliodvi„e kico„i„, gordi„ se, pu„i„, poseæuje„ kafane, bioskope,pozori„ta i predstave, da li igra„ karte, i da li igra„ u kolu,nepristojno se „ali„ i smeje„, upu„ta„ u brutalne reŁi à psovke,„ko„Łunstvo“, omalova¾avawe svetiwe i sv. stvari i u op„te zaje-dqivost i prezirawe. Uz reŁ zakliwe„ se Bogom, gledawem vul-garnih, razvratnih i nepristojnih slika, ni iz samih novina a naro-

Łito da ih nemate u svojoj kuæi na zidu ili po kwigama i da ti ovodeca ne gledaju?

36) Da se nisi u crkvi smejao ili to dopu„tao drugima inepodobne razgovore?

37) Da nisi kad pijan slu¾io, ma koje bogoslu¾ewe i obred, mai van crkve, da li nisi kad povraæao posle priŁe„æa, i kako bi zaovo dao uputstvo parohijanima, i da li te je ikad pokarala savestzbog ma kakve neispravnosti?

38) Da li nisi uŁinio kakav smrtni greh od kako si se ruko-polo¾io?

39) Da li po¾udno gleda„ na tuðe ¾ene à pa Łak i na svoju¾enu?

40) Da li ti je poznato 40. pravilo Nomokanona, koje zabrawu-je braŁnu postequ uz ceo Veliki post, Łak i mirjanima a naroŁitosve„teniku koji skoro svaki treæi dan uz Veliki post slu¾i Sveteliturgije i priŁe„æuje se i u op„te da li prouŁava„: sveta otaŁa-stvena pravila pravoslavne crkve Velikog trebnika, Zbornikauredaba i naredaba itd.

41) Da li nisi gramziv na zemaqsko blago: bespravno ili pre-ko mere naplaæivao Łinodejstva, prisvajao sebi crkvene i crkviprilo¾ene stvari, vosak, zejtin i tome podobno? ili ma „ta pri-svojio tuðe.

42) Da li si kadgod osetio strah Bo¾ji duboko, i da li se tru-di„ da ga oseti„?

43) Da li se predaje„ lenstvovawu, nebre¾eniju i ravnodu-„nosti, i obiŁno kad ustaje„, a kad le¾e„?

44) Da li se stara„ da „to vi„e uŁi„ narod veri i strahuBo¾jem: u crkvi, parohiji i na grobqu?

45) Da li vodi„ raŁuna: ko ti se priŁe„æuje a ko ne, a naroŁi-to tvoja ¾ena i deca, i da li ispituje„ za„to se ko ne priŁe„æuje?

46) Da li ispoveda„ i priŁe„æuje„ bolesnike, da li ti je koumro bez toga?

47) Da li vr„i„ litije po selu, i da li zna„ da objasni„ na-rodu „ta su i za„to su te litije i Łini„ li to?

48) Da nisi kad odrekao izvr„iti kakav obred i kad si mogaoto uŁiniti?

49) Da li se stara„ da sa qubavqu, no pristojno i dostojan-stveno predusreæe„ i u op„te se ophodi„ sa svojim parohijanima,a Łuva„ se wihovih poroka?

50) Da li zna„ slovenski prevoditi na srpski, tj. da li vr„i„i bogoslu¾ewe sa razumevawem smisla i sa oseæajem?

51) Da li Łita„ Sv. Pismo, a naroŁito Sv. Jevanðeqe, da, kadbi te neko ne„to upitao, da bi mu mogao odgovoriti po Sv. Pismu?

52) Da li nisi primao novac za pomiwawe mrtvih ili ¾ivihna proskomidiji ili Liturgiji a da to nisi Łinio kako si obeæao?

ISPOVEST SVE'TENSTVA C L V

C L V I SVETI KNEZ LAZAR

53) Da li nisi venŁavao srodnike ili maloletne, ili suma-„ed„e?

54) Da ti se nije dogodilo kad: da ti se pri obredu pojavebludne strasti i misli?

55) Da nisi kad uŁinio i stvarni blud? ili sa svojom ¾enompre venŁawa?

56) Da li se i sa svojom ¾enom ne upu„ta„ u nedozvoqenonadra¾avawe?

57) Ima„ li naviku da izovara„ poŁetnu reŁ kojom se psuje ài psuje„ li „ta?

58) Jesi li koga tu¾io ili ko tebe; i jesi li se kleo predsudom. I da se nisi tukao s kim? Da nisi s kim u svaði?

59) Da se nisi upustio u kakvu la¾, obeæao „ta pa ne ispunio?60) Da nisi uvredio roditeqe, kuma ili koga od pretposta-

vqenih ili ma koga?61) Da li dopu„ta„ ¾eni da obavqa kakve vraxbine oko dece

i sliŁno?62) Da nisi imao kakve utvare, naroŁite sanove i tome sli-

Łno? Podr¾avao spiritizam i da nisi sujeveran? da li ovo suzbi-ja„ kod naroda?

63) Da nisi dopu„tao svojoj ¾eni da Łini da nema decu ili dapobaci ili da i ti sam pri polnom sno„aju ne Łini„ da se izbegnezaŁeæe?

64) Da li na ovo strogo obraæa„ pa¾wu i suzbija„ kod svojihparohijana?

65) Da nisi pristupao ¾eni za vreme wenog prawa, i kad je udrugom stawu?

66) Da nisi kad slu¾io svetu Liturgiju posle neuzdr¾awa natri dana od braŁne posteqe?

67) Jesi li kleo koga? klevetao i odgovarao? ismejavao iizigravao?

68) Ima„ li zavist na koga? Ili po¾udu na ma „ta tuðe?69) Jesi li davao novac pod kamatu? ili Łinio ma kakvo

lihoimjenije?70) Jesi li gnevqiv? i bori„ li se sa tom slabo„æu?71) Da nisi nalagao kome nerasudne epitimije ili pak suvi„e

snishodio ili i bez ikakve ispovesti priŁe„æivao?72) Da li u svojoj du„i i savesti smatra„ svog episkopa za

predstavnika Hrista za sebe, kao „to si i ti predstavnik tvojojpastvi?

73) Da li Łesto pomi„qa„ na svoju smrt, i na izlazak predBoga, i davawa odgovora za sva svoja dela a naroŁito kao sve„tenik?

74) Zna„ li za ono „to je rekao Gospod u Sv. Pismu: Akogre„nik prestane Łiniti gre„na dela i poŁne tvoriti dobro (na-ravno i istraje) neæe mu se ni jedno zlo delo promenuti na sudu. A

ako pravednik prestane Łiniti dobra dela, i poŁne Łiniti zlo,nijedno mu se dobro delo neæe pomenuti na sudu? Prorok Jezekiq18, 20 i daqe.

75) Da li si pa¾qiv i na sitnije i najsitnije grehe i da li, kadti se dogodi da ih uŁini„, dobije„ odmah opomenu savesti ili bardo veŁera kad si du¾an da u svojoj du„i i savesti ispita„ i pre-gleda„ sva svoja, preko dana, uŁiwena dela, i da li ti to i Łini„.

76) Da li ima„ kakav greh za koji te ja nisam pitao?(A ti, ispovedniŁe, pri procewivawu grehova i kajawa ne za-

boravi na onaj pasus „Kako podobajet duhovnim ocem strojitiispovedaju„Łihsja im“, Vel. trebnik list 23, u kome ka¾e da pravi-lo 12 I Nikejskog sabora i Ankirskog II, V i VI pravilo Episkopuostavqa vlast: ili povisiti ili umawiti epitimiju. A pored togavidi i daqe pouŁenije za tebe u istom pasusu.)

JEDNA PORUKA SVE'TENSTVU

Iako upuæena za vreme pro„logasnog posta i samo sve„tenstvuEparhije fiiŁke, smatramo za kori-sno da ovu poruku objavimo i u na„emlistu za na„e Łitaoce.

asni oci i bratije,

Nalazimo se veæ u Łetvrtoj à sredoposnoj à nedeqi ovog Ła-snog posta. I ja nalazim za potrebno da vam se opet javim sa neko-liko reŁi uputa i podstreka.

I LI¨NI fiIVOT

Za svakoga hri„æanina, a naroŁito za sve„tenika kao duhov-nog voðu hri„æana, prvi predmet brige jeste liŁni ¾ivot. Poja-Łajte dakle brigu pre svega o svome vladawu, o svojoj du„i, oprimeru koji pru¾ate narodu, vi i najbli¾i srodnici va„i. Vremeposta poziva nas na tu pojaŁanu brigu. Jeste li pojaŁali molitvu uhramu i domu svome? Upuæujete li Łe„æe porodicu svoju na molitvei bogoslu¾ewa? Je li va„ dom dobar primer narodu? Dr¾ite lipost po propisu svete crkve? Jeste li se ispovedili? Mislite lisvaki dan o svojoj ispravci, i dajete li sebi raŁuna o svome moral-nom napredovawu? itate li svaki dan Sveto Pismo? Imate listrah Bo¾ji u sebi, i seæate li se izlaska iz ovog sveta i Stra„nogSuda? Ja vas molim, razmislite o ovim pitawima, i dajte odgovorsami sebi na ista.

ISPOVEST SVE'TENSTVA C L V I I

C L V I I I SVETI KNEZ LAZAR

II JEVAN—ELSKA DELATNOST

Odgovaraæemo Bogu za narod koji nam je poveren. Svak æe odgo-varati za sebe, a sve„tenik za sebe i svoj narod. Za svako zlo kojese dogodi u eparhiji, ja tra¾im deo odgovornosti u sebi samom. Zasvako zlo „to se dogodi u parohiji, sve„tenik treba da tra¾i svojdeo odgovornosti. Da li se moli„ Bogu za narod? Za ¾ive i za umr-le? Spomiwe„ li mnogo imena na proskomidiji? UŁi„ li narod?Savetuje„ li ga u hramu i van hrama? Da li s narodom razgovara„vi„e o moralnim ranama i popravci karaktera ili o svetskimpredmetima? Jesu li tvoja usta truba Bo¾ja, truba Bo¾jeg zakona,Bo¾je opomene i Bo¾je dobrote? Iznad svega „to voli narod najvi-„e voli pravog sve„tenika, duhovnika. Kroz takvog sve„tenikaselo i grad oŁekuju blagoslov Bo¾ji. Pohvali one koji su se ispo-vedili i priŁestili uz ovaj post. Pozovi, i opet pozovi na priŁestone koji se pokazuju nemarni prema svetoj i ¾ivotvornoj tajni. Saupraviteqima „kola spremaj „to sveŁaniju Vrbicu ove godine.Ureðuj hram Bo¾ji, ukra„uj ga i pripremaj za „to sveŁaniji izgledo svetlom prazniku Pashe Gospodwe. Pozovi one koji su ti najboqii najpobo¾niji u parohiji da ti u tome pomognu. Misli i razmi-„qaj svaki dan da li Łini„ sve „to mo¾e„ i „to treba da Łini„za spasewe naroda. I ako se srcem Bogu moli„, Bog æe ti DuhomSvojim otkriti sve „to je potrebno. Pa ako se Boga boji„ i narodqubi„ à ¾ivot tvoj biæe pesma i radost i uspeh. Neka tako bude.Amin.

Episkop Nikolaj

BRANIOCI CRKVE U DRUGOMV E K U

PATROLOGIJA, Atanasije Rakita, Beogradà'abac, 1998.

Domaæa bogoslovska literatura obogaæena je ovih dana jo„jednom dragocenom kwigom, koja po mnogo Łemu predstavqa novinuu odnosu na kwige koje su do sada kod nas nastajale. To je „Patro-logija“ protosinðela Atanasija Rakite, i slu¾iæe kao priruŁnikstudentima bogoslovqa.

Autor je u ovoj kwizi obradio hri„æanske pisce drugog vekakoji su stvarali posebnu vrstu hri„æanske kwi¾evnosti, poznatupod nazivom „apologetska kwi¾evnost“. Ovi su pisci bili, sve dosada, vrlo malo poznati bogoslovskoj javnosti, o nekima od wih kodnas ba„ ni„ta nije pisano a neki su bili poznati samo po imenu.Atanasije Rakita ih je o¾iveo, zajedno sa prostorom i vremenom ukojem su oni delovali. Posle uvodnog teksta pod naslovom „Uko-rewivawe Crkve“, obraðeni su sledeæi pisci: Kodrat, AristidAtinski, Ariston Pelski, Sveti muŁenik Justin Filosof, TatijanAsirac, Miltijad, Atinagora Atinski, Sveti Teofilo Antiohij-ski, Jermije Filosof, Sveti Meliton Sardski, Apolinarije Jera-poqski, Igisip, Sotir, Sveti Dionisije Korintski, Pinit Knoso-„ki, Sveti Serapion Antiohijski, Sveti Irinej Lionski, zatimdva kwi¾evna dokumenta, „Poslanica Diognetu“, Łiji je autor jo„nepoznat, i Poslanica Smirnske Crkve, poznata kao „MuŁeni„tvoPolikarpovo“. Na kraju stoji epilog i indeks.

Svaka tema u „Patrologiji“ temeqno je obraðena na osnovuizvorne literature, koju je autor koristio na originalnom grŁkom,ponegde i latinskom jeziku, slu¾eæi se naroŁito dostignuæimasavremenih istra¾ivaŁa na engleskom, francuskom, nemaŁkom, ru-skom i srpskom jeziku. Autor je predstavio svakog pisca u wegovojcelosti: najpre je prikazao, i to u stilu ¾ivog, liŁnog op„tewa,liŁnost svakog pisca, a onda je pisao o wemu kao piscu i, na kraju,kao bogoslovu, dajuæi i ocenu o mestu koje svaki od tih pisaca zau-zima u Crkvi.

PRIKAZI

C L X SVETI KNEZ LAZAR

itaoci ove kwige tek æe imati priliku da vide koliko je bioznaŁajan za Crkvu taj drugi vek. Bilo je to u vreme kada je Crkvaduboko zakoraŁila u neznabo¾aŁki svet grŁko-rimskog dru„tva sanamerom da ga preobrazi u hri„æanski. Pisci o kojima govori ovakwiga nosili su glavni teret u ovome poduhvatu, znaŁajnom i zaCrkvu i za svet. Oni su prvi u istoriji Crkve postavili i pra-ktiŁno re„avali pitawe odnosa Crkve prema spoqnom svetu: sve-tovnoj kulturi, svetovnom obrazovawu i ve„tini, svetovnoj vlasti,svetovnim religijama i druga. Uz to, oni su i odliŁni bogoslovi,prona„li su metod i jezik kojima se Crkva slu¾i kada se obraæasvetu oko sebe, dali su ogroman doprinos razvoju i formulisawubogoslovqa. italac mo¾e pomoæu ove kwige i da prati procespostepenog formirawa novozavetnog kanona kwiga Svetog pisma,razvoj liturgijske prakse Crkve i mnoge druge teme.

Uxbenik „Patrologija“ Atanasija Rakite mo¾e se nabavitikod autora, ili u kwi¾ari Patrijar„ije, telefon (011) 32-82-593.

Aleksandra Juri„iæ

PRO'LOST I BUDU˘NOST EVROPSKIHH R I ' ˘ A N S K I H M O N A R H I J A

Institut za sveop„tu istoriju Ruske akademije nauka prire-dio je krajem maja meðunarodnu konferenciju na temu „Pro„lost ibuduænost monarhije“. Temu su razmatrali brojni nauŁnici, speci-jalisti, Łlanovi vladarskih porodica i predavaŁi Moskovskeduhovne akademije. Tokom tri dana domaæini i gosti iz svetaosvetlili su temu monarhija à demokratija kao i liŁnosti evrop-skih monarha.

Teolozi su se osvrnuli na odnos Crkve i monarhije, reformePetra Velikog, na crkvenu politiku cara muŁenika Nikolaja Dru-gog kao i na perspektive ponovnog uspostavqawa monarhije u Rusi-ji.

U muzeju su uŁesnici razgledali dokumente iz vremena posled-wega imperatora Nikolaja Drugoga.

Istaknuto je da u deset evropskih dr¾ava postoji monarhijskioblik vladavine: Velika Britanija, 'vedska, Norve„ka, Danska,'panija, Holandija, Belgija kao i male dr¾ave Lihten„tajn, Mo-nako i Luksemburg. Sve ove zemqe su uzorne demokratije.

HODO¨A'˘E U BARI

Nastavqajuæi staru rusku tradiciju da se na putu za SvetuZemqu laðom prvo svrati u ju¾noitalijanski Bari na poklowewevelikome ugodniku Bo¾ijem, svetom Nikolaju, ove godine „eststotina poklonika iz Rusije i Ukrajine krenulo je iz luke Odese.

Svete mo„ti svetoga Nikolaja nalaze se u Bariju od 1087.godine, a pre sto godina podignuta je velika bazilika. Rusko impe-ratorsko pravoslavno palestinsko dru„tvo poŁelo je u pro„lomveku da pokloniŁka putovawa u Jerusalim organizuje preko Barija.Zbog toga je u Bariju 1913. osveæen ruski pravoslavni hram.

Na praznik prenosa mo„tiju Sv. Nikolaja po starom kalen-daru monasi dominikanci koji upravqaju bazilikom stavqaju je upotpunosti na raspolagawe Moskovskoj patrijar„iji i pravosla-vnim hodoŁasnicima.

ME–UCRKVENA HRONIKA

C L X I I SVETI KNEZ LAZAR

FESTIVAL „ZLATNI VITEZ“

U Moskvi je krajem maja odr¾an Sedmi meðunarodni filmskifestival slovenskih i pravoslavnih naroda „Zlatni vitez“.Veliku nagradu dobio je poqski filmski re¾iser And¾ej Vajda zapsiholo„ku dramu, a takoðe Lidija Bobrova iz Rusije za slikusavremenog ruskog sela. Prvi put u istoriji festivala dodeqena jenagrada patrijarha moskovskog Aleksija Drugog, a ona je pripalaruskom re¾iseru Aleksandru Aleksandrovom za film „Za„to smomi pravoslavni“.

Svi nagraðeni filmovi u skladu su sa motom „Za moralnehri„æanske ideale. Za uzvi„ewe du„e Łoveka“. Po reŁima Niko-laja Burqajeva ova smotra treba da pomogne obnovi tradicional-nih vrednosti slovenske kulture, ozdravqewu moralnog nivoasavremene kinematografije i jaŁawu meðuslovenske sloge i jedin-stva.

PATRIJARH ALEKSIJE POSETIOD fi E R fi I N S K I

Nekada„wi podmoskovski grad Ugre„sk koga su komunisti-Łki bezbo¾nici preimenovali u D¾er¾inski opet postaje va¾nohodoŁasniŁko mesto kao i nekada. Na praznik prenosa mo„tiju sve-toga Nikolaja patrijarh Aleksije osvetio je kapelu svetom Niko-li, a mnogoqudna litija pro„la je ulicama grada.

Kako istorija ka¾e, na ovom mestu 1380. zaustavila se vojskaDimitrija Donskoga na putu za Kulikovo poqe. Knezu se u snu javi-la ikona Nikolaja udotvorca okru¾ena zvezdama, koja je sijalajarkom svetlo„æu. To znamewe po reŁima kneza okrepilo je i ugre-jalo wegovo srce. Od tada se i to mesto naziva Ugre„a. Vraæajuæise pobedonosno knez je podigao na mestu toga viðewa manastir uŁast svetoga Nikolaja. Od tada ovaj manastir poseæuju ruski care-vi i patrijarsi, kao i obiŁan narod. Bezbo¾nici su na sve naŁinehteli da izbri„u slavnu pro„lost grada i manastira, svetiwa jerazorena, grad preimenovan, a spomenik „gvozdenome Feliksu“ idanas stoji kod samih vrata obiteqi kao simvol toga vremena.

Sad se obnavqa manastir koji je stavropigijalni, ima 12 mona-ha, 20 poslu„nika, a prikupqeno je za obnovu 150 miliona rubaqa.Obnova treba da se zavr„i 2000. godine.

PATRIJARH ALEKSIJE URU¨IO DIPLOME

Na Moskovskoj duhovnoj akademiji i bogosloviji u Trojice à Sergijevoj lavri patrijarh sveruski Aleksije 8. juna uruŁio je di-plome svr„enim studentima i bogoslovima.

Duhovna akademija posle vi„edecenijskog prekida obnovilaje svoj rad 1948. tako da ove godine proslavqa 50. godi„wicu rada.Ruska pravoslavna crkva se priprema za sprovoðewe dubokereforme vi„ih duhovnih „kola. UruŁujuæi diplome patrijarh jeizneo radost Crkve „to dobija „nove delateqe na wivi Hristovoj“.Sada„we vreme nije jednostavno, kao „to se otvaraju mnogi novihramovi tako i qudi tra¾e ukrepqewe u veri. Posle sedamdeseto-godi„weg bezbo¾ija ima za Crkvu mnogo posla.

I u Rusiji i van we ima poku„aja da se Crkva i sve„teniciuvuku u politiku, lokalni organi vlasti tra¾e podr„ku Crkve.Patrijarh je upozorio da sve„tenici ne mogu da agituju ni za jednogkandidata, a o tome postoji i odluka Arhijerejskog Sabora.

Patrijarh napomiwe i potrebu oŁuvawa jedinstva Crkve kojeje oŁuvano na prostoru biv„eg Sovjetskog Saveza, iako je nastao ve-æi broj dr¾ava. Meðutim ima poku„aja uno„ewa crkvenih raskola.

Crkva pola¾e veliku nadu u buduæe sve„tenike, oni æe slu¾i-ti u 21. veku, slu¾iæe Crkvi, slavi Bo¾ijoj i dobru naroda.

SveŁanosti na Akademiji prisustvovalo je 600 predstavnikasvih ruskih eparhija kao i nekih pomesnih crkava koje su imalesvoje studente.

PRED STOGODI'WICU SVETO-NIKOLAJEVSKOG HRAMA

Upraviteq parohija Moskovske patrijar„ije u Americi,episkop Pavle, upoznao je javnost sa pripremama za obele¾avawestogodi„wice Sveto-Nikolajevskog sabornog hrama u Wujorku. Doproslave treba ga temeqno obnoviti, a za to je potrebno oko 5 mi-liona dolara. Novac æe se prikupiti u Americi i to prilozima,dobrotvornim balovima, koncertima, lutrijama. Iako do jubilejaima vremena, radovi su obimni i iziskuju vreme. Episkop Pavle jerekao da i patrijarh Aleksije ima nameru da doðe na sveŁanosti uWujorku.

Ruski wujor„ki hram sagraðen je 1901. Car Nikolaj Drugi sam jeprilo¾io 5.000 zlatnih rubaqa za wegovu gradwu. Ostatak sredstavadao je Sve„teni Sinod i malobrojna tada„wa ruska emigracija.

ME—UCRKVENA HRONIKA C L X I I I

C L X I V SVETI KNEZ LAZAR

A R H I E P I S K O P O V O O B R A ˘ A W EE K O N O M I S T I M A

Arhiepiskop irkutski i angarski Vadim poŁetkom juna je napoziv Irkutske ekonomske akademije imao du¾i susret i obraæaweprofesorima i studentima ove visoko„kolske ustanove. Iako je,kako je rekao, prvi put pred takvim auditorijumom a ekonomija jeva¾na takoðe i za Crkvu.

Studenti su ¾eleli da znaju mi„qewe arhiepiskopa po mno-gim pitawima od na primer kako je nu¾no kr„tewe pa do stava Cr-kve prema seksualnim mawinama. Arhiepiskop je strpqivo i op„i-rno odgovorio na svako postavqeno pitawe. On smatra da je kodmladih u sredi„tu pa¾we ¾estina i egoizam. Ovo je zanimqivo po-koqewe. U celini „prognoza“ arhiepiskopa nije bila optimisti-Łka: „Crkvu Łekaju te„ka vremena. Apokalipsa nas neæe mimoiæi“,zakquŁuje arhiepiskop Vadim.

SVETI ALEKSIJE MOSKOVSKI

U Bogojavqenskom sabornom hramu Moskve, gde se nalazesvete mo„ti jednog od najpo„tovanijih svetiteqa ruske prestoni-ce, svetoga Aleksija, patrijarh Aleksije Drugi slu¾io je svetuliturgiju i moleban u Łast svoga nebeskog pokroviteqa Łije ime jena nareŁewu pri mona„kom postrigu poneo.

Moskovqani se na ovaj praznik 2. juna u velikom broju okupe dabi se molitveno setili uspomene na svetiteqa koji je imao velikucrkvenu, dr¾avnu i narodnu ulogu. Bio je mirotvorac u ruskimmeðusobnim obraŁunima, bio je starateq kneza Dimitrija Donskog,prijateqevao je sa prepodobnim Sergijem Radowe„kim. U Moskvi jeosnovao udov, Spaski, Andronikov, Aleksejevski i Simonov manas-tir. Bio je 1378. sahrawen u udskom manastiru, a 1431. ustanovqenoje da su svete mo„ti netqene. Potom su svete mo„ti bile u Uspen-skom hramu a zatim, do danas, u Bogojavqenskom saboru.

KONFERENCIJA O CARU NIKOLAJU

Na Krimu kod Simferopoqa u Livadijskom dvorcu odr¾ana jesredinom maja nauŁna konferencija o posledwem ruskom caru,muŁeniku Nikolaju Drugom povodom 130-godi„wice wegovogroðewa. Konferencija je odr¾ana o ovom dvorcu po„to je on odsredine pro„log veka bio u vlasni„tvu carske porodice, a sada jemuzej Romanovih pun raznih predmeta i dokumenata. U wemu se

upokojio car Aleksandar Treæi, a car Nikolaj Drugi u wemu jepolo¾io zakletvu.

U Livadijskom dvorcu februara 1945. odr¾ana je Jaltska kon-ferencija antihitlerovske koalicije, deqene su uticajne sfere, aodluŁeno je i da se osnuju Ujediwene nacije.

Na konferenciji su nauŁnici i teolozi osvetlili va¾nijemomente iz ¾ivota i krsnog puta cara Nikolaja i wegove porodicepogubqene od bezbo¾nih vlasti 17. jula 1918. godine kod Ekaterin-burga.

MILICIJSKA 'KOLA SLAVI SV. KIRILA IMETODIJA

Jedina policijska „kola Sibira koja se nalazi u Novosibirskuod ove godine æe redovno i sveŁano proslavqati Dane slovenske pis-menosti i kulture. ReŁeno je da se obrazovawe milicionera mora zas-nivati na iskonskoj ruskoj duhovno-moralnoj tradiciji.

Proslava je poŁela molebanom svetim ravnoapostolima slo-venskim u hramu koji su podigli sami uŁenici „kole. Tokom nede-qu dana dr¾ana su duhovna predavawa.

Dekan milicijske „kole je izjavio da uŁenici treba da dobi-ju patriotsko obrazovawe, po„tujuæi uspomenu svih palih zaOtaxbinu i kulturne i verske tradicije ruskog naroda.

Dani slovenske kulture i pismenosti obele¾eni su i u drugimvojnim i graðanskim „kolama i ustanovama Novosibirska kao i ukasarnama.

DANI SLOVENSKE PISMENOSTI I KULTURE

U Rusiji se u svim gradovima i selima, crkvama, „kolama,kasarnama proslavqa praznik svete slovenske braæe i ravnoapos-tola Kirila i Metodija. Obele¾avawe traje nedequ dana prepraznika, a isto toliko posle wega.

Na sam praznik patrijarh Aleksije slu¾io je svetu liturgijuu Uspenskoj patrijar„ijskoj sabornoj crkvi, a potom je od Kremqaka slovenskom trgu pro„la litija, gde je kod spomenika svetojbraæi slu¾en moleban. U Trojice-Sergijevoj lavri odr¾ana jepedago„ka konferencija „Slovenski koreni duhovnosti i kultureu savremenom ruskom obrazovawu“, tu je otvorena i izlo¾ba„Tradicija ruskog ¾ivopisa“ a 150. godi„wici prvog slovenskogkongresa odr¾an je meðunarodni simposion „Ideja slovenske uza-jamnosti u pro„losti i buduænosti“.

ME—UCRKVENA HRONIKA C L X V

C L X V I SVETI KNEZ LAZAR

Deca Moskve organizovala su pokloniŁku posetu manastirimaMoskve i Podmoskovqa a Dr¾avna deŁija biblioteka priredila jeizlo¾bu deŁijih kwiga slovenskih pisaca.

IZLOfiENE NAJSTARIJE 'TAMPANE KWIGE

U vreme Dana slovenske pismenosti i kulture u prastaromJaroslavu u Pereslavskom istorijsko-arhitektonskom i umetni-Łkom muzeju otvorena je izuzetna izlo¾ba starih kwiga, koje nisubile dostupne javnosti. Kwige je dvadesetih godina ovoga veka uvreme strasnih gowewa Crkve i uni„tavawa svega „to podseæa naveru sakupio i saŁuvao ruski uŁewak Mihail IvanoviŁ Smirnov.

Pa¾wu privlaŁi „Sobornoe ulo¾enije carja Alekseja Mihai-loviŁa“ à prvi ruski zakonik, a takoðe i Sveto Pismo iz 1663, triEvanðeqa iz 17. veka. Tu su i gravure ruskog umetnika i ikonopiscaSimona U„akova kao i dela pisca i mislioca Simeona Polockog.

Kwige su peŁatane u raznim mestima à Lavovu, ernigovu,Kijevo-PeŁerskoj lavri i drugde.

RUSKA CRKVA U UZBEKISTANU

Maja meseca Republika Uzbekistan koja je do pre vi„e godinabila deo Sovjetskog Saveza, iznenada i bez rasprava donela je novizakon o verskim zajednicama koji znatno ote¾ava polo¾aj Ruskepravoslavne crkve. Uzbekistan je u veæini islamska zemqa.

Dr¾avna administracija predsednika Islama Karimovasaop„tila je da je zakon donet pre svega da bi se suzbio islamskiekstremizam i fundamentalizam. Ruski pravoslavni izvori su sao-p„tili da je zakonom zabrawena promena veroispovesti graðana.Biblijskom dru„tvu Uzbekistana zabrawuje se da uvozi Biblije nauzbeŁkom jeziku kao i druge hri„æanske literature.

Za registraciju „religiozne organizacije“ potrebno je 100 po-tpisa. Te„ko æe biti registrovati kod dr¾avnih organa parohijakoje se nalaze u glavnom gradu. Za uŁestvovawe u delatnosti nere-gistrovane zajednice predviðena je zatvorska kazna od tri godine.

POHOD SIBIRSKIM SELIMA

Odlukom Novosibirske eparhije ovog leta biæe organizovanmisionarski pohod selima eparhije. Tokom desetak dana iz sela uselo poæi æe zajedno sve„tenici, lekari, socijalni radnici, pesni-ci, crkveni horovi, ansambl Sibirskog vojnog okruga.

U svako selo koje se poseæuje biæe slu¾ena sveta liturgija,lekari æe besplatno pregledati seqane i snabdeti ih lekovima,socijalni radnici æe videti kako se mo¾e pomoæi qudima u nevo-qi i bedi, bogoslovi æe propovedati narodu, horovi æe pevati naliturgiji, a daæe i koncerte duhovne muzike.

Ovom prilikom æe se posetiti veliki broj sela u osam obla-sti (reona). Mnoga sela nemaju svoje hramove, a vremenske prilikeomoguæavaju samo letwa okupqawa.

„MOSKVA PRAVOSLAVNAJA“

U moskovskom Dr¾avnom istorijskom muzeju predstavqeno je17. juna jedinstveno izdawe „Moskva pravoslavnaja“. Ovo bogatoilustrovano izdawe izaæi æe u 14 tomova od kojih je sada objavqeno„est.

Pripremqeno je po ugledu na „ etji mineje“ à ¾itije svetihza svaki dan u godini objavqeno pro„lih vekova. Ova edicija pred-stavqaæe „tivo za savremenog Łoveka i wegovu porodicu po„tosadr¾i ¾itija svetih, obiŁaje, praznike, tradiciju i opis svetihmesta ruske prestonice. UkquŁeni su i elementi starijih ruskih„tampanih kwiga 17. i 18. veka kao i ogroman broj ilustracija ifotografija koje su ustupili istorijski muzej, Odeqewe retkihkwiga Ruske dr¾avne biblioteke, Dr¾avni arhitektonski muzej,Centralni istorijski arhiv i druge ustanove.

Od predviðenih 14 kwiga, 12 æe biti posveæeno svakome mese-cu u godini, jedan Velikom postu i Svetloj nedeqi i jo„ jedan do-punski tom. Tira¾ dosad iza„lih tomova je 5.000 primeraka.

Mitropolit smolenski i kaliwingradski Kiril, koji ruko-vodi Odeqewem za spoqne poslove Moskovske patrijar„ije pri-mio je 11. juna ambasadora Italije u Ruskoj Federaciji EmanueleSkamaka Del Mugro zajedno sa grupom italijanskih sve„tenika imonaha rimokatoliŁke vere.

Mitropolit im se obratio, kako je saop„tila Patrijar„ija,kratkim istorijskim osvrtom na odnose Patrijar„ije sa Vatika-nom posle Drugoga vatikanskog sabora i podvukao da sada„wa tako-zvana misionarska delatnost nekih predstavnika rimske crkve nateritoriji Rusije diskredituje rezultate mnogogodi„wih napora utra¾ewu puteva usmerenih ka produbqivawu saradwe pravoslavnihi rimokatolika.

Obrazlo¾ena je pravoslavna pozicija po pitawu verskih slo-boda u Rusiji u svetlosti tragiŁne sudbine Ruske pravoslavne cr-kve u ovome veku koja je bila podvrgnuta fiziŁkom istrebqewu ne-viðenom u istoriji hri„æanstva.

ME—UCRKVENA HRONIKA C L X V I I

C L X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

DOKUMENTACIJA SOKOLOVA OCAREUBISTVU

Krajem maja u Moskvi u Ruskom fondu kulture prvi put pred-stavqen je materijal o istrazi u vezi ubistva posledweg ruskogimperatora i wegove porodice. Po nareðewu admirala KolŁakaislednik Nikolaj Sokolov sproveo je istragu nekoliko meseciposle ubistva kada je Bela armija zauzela Ekaterinburg.

Mnogobrojni svedoci dali su tada izjave pod zakletvom aSokolov je poŁeo istragu prikupqajuæi podatke o uni„tavawu telaubijenih. Wegovi rezultati se u mnogome razlikuju od rezultataekspertiza posledwih godina. Sva dokumenta, dokaze i ostatke So-kolov je poneo u inostranstvo. U emigraciji nije prekinuo istragu.Izjave Kerenskoga, Lvova, Miqukova pripadaju tzv. „pariskom pe-riodu“ istrage. Sredinom dvadesetih godina nakon smrti Sokolovadelovi prikupqenih dokumenata prodavali su se na aukcijama

Sovjetski vojnici 1946. prona„li su deo materijala u podru-mu jedne kuæe berlinskog predgraða Bernau. U ruskim arhivimana„lo se osam tomova materijala. etiri od wih nalaze se uRuskom centru za Łuvawe dokumenata savremene istorije (biv„iarhiv pri CK KPSS). Ostali tomovi se Łuvaju u tu¾ila„tvu.

Ova nova publikacija u osam tomova je dosad najkompletnijazbirka dokumenata o ekaterinbur„koj tragediji, sa mnogim foto-grafijama iz istrage tako i posledwih dana carske porodice.

P O D R ' K A M O N A S I M A

U glavnom gradu uva„ke republike na Volgi, eboksaru,vernici su nedavno demonstrirali sa transparentima „Dajte BoguBo¾ije, manastire monasima“. Protest je bio organizovan u znakpodr„ke monasima manastira Svete Trojice u starinskom graduAlatiru. Ovaj manastir koji je jedan od najstarijih u okolini uposledwe vreme se obnavqa. Dugo se u wemu nalazila fabrika,potom je zdawe privatizovano, a na kraju je predato pravim vlas-nicima à manastirskoj obiteqi. Danas se fabrika sudi sa manas-tirom tra¾eæi od„tetu od 2,5 miliona novih rubaqa povodomnedavne presude u korist Crkve. Protest je glas vernika pred novusudsku raspravu.

UHAP'ENI LOPOVI SVETIWA

¨ernoostrovskom manastiru Svetoga Nikolaja kod Malo-jaroslaveca krajem maja policija je vratila svetiwe koje su pokra-

dene 9. maja. Tada je primeæeno da je nestalo vredno Sv. Evanðeqeiz 16. veka kao i „est ikona. Ove svetiwe je pre nekoliko godinamanastiru predao liŁno patrijarh Aleksije.

Policija je uhapsila dvojicu graðana obli¾weg mesta i dokaza-la wihovu krivicu. Jedan od wih neko vreme je radio u manastiru.

U Tverskoj oblasti i u selima izmeðu Moskve i Petrograda uzadwe vreme izvr„en je veæi broj provala u pravoslavnim hramovima.

SUSRET PATRIJARHA I PREDSEDNIKA

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije susreo se tokommaja meseca dva puta sa predsednikom Rusije Borisom Jelcinom.Oni se redovno susreæu da bi razmotrili najva¾nija pitawa zemqe.

Do prvog susreta je do„lo 8. maja kada je Jelcin posetiopatrijarha u wegovoj rezidenciji u istom pereulku povodomgodi„wice pobede u Velikom otaxbinskom ratu.

Drugi susret je ostvaren 30. maja. O svim detaqima ovog su-sreta nije obave„tena javnost, a predstavnik za „tampu predsedni-ka je saop„tio da susret ima „planirani i regularni karakter.“

SUSRET PATRIJARHA SA SLOVA¨KIMP R E D S E D N I K O M

Tokom svoje posete Rusiji predsednik slovaŁke vlade Vladi-mir MeŁijar primqen je od strane patrijarha Aleksija 27. maja.Po„to je do susreta do„lo u vreme kada se u Rusiji slave Dani slo-venske pismenosti i kulture bilo je posebno reŁi o slovenskomjedinstvu. Mnogo toga spaja dva naroda, rekao je patrijarh, navodeæida su obe zemqe iza„le iz perioda neslobode i stupile na put de-mokratije. Iako pravoslavci Łine u SlovaŁkoj mawinu, samo jedanprocenat stanovni„tva, oni u¾ivaju sva prava kao i druge konfe-sije, istakao je patrijarh, ujedno rado se priseæajuæi svoje poseteSlovaŁkoj pre dve godine.

RUSKI MU¨ENICI

Ogroman broj Kozaka i sovjetskih vojnika koji su se u II sv.ratu borili na strani Nemaca protiv komunizma, kao i veliki broj¾ena i dece, masovno su ubijani ili slati u sibirske logore u koji-ma su od gladi, ropskog rada i sibirske zime skoro svi poumirali.

Prema odredbama Jaltskog sporazuma, saveznici su biliobavezni da predaju Staqinu sve graðane, bilo da su saraðivali sa

ME—UCRKVENA HRONIKA C L X I X

C L X X SVETI KNEZ LAZAR

Nemcima ili su rat proveli u nemaŁkim zarobqeniŁkim logorima.'to se tiŁe Kozaka i tzv. belih Rusa, ove odredbe se nisu na wihodnosile, jer nisu bili graðani SSSR, veæ strani dr¾avqani ilinosioci Nansenovog paso„a. Oni su prema odredbama fienevskekonvencije imali pravo „na tretman kakav se primewivao premadrugim ratnim zarobqenicima, a svako izruŁewe protiv wihovevoqe od strane treæe sile znaŁilo bi grubo kr„ewe odredaba Kon-vencije“. ReŁeno prostim jezikom, bio je to ratni zloŁin, a oni kojisu ga poŁinili bili bi danas osuðeni kao ratni zloŁinci. Mnogibritanski proslavqeni generali kao i veliki broj naredbodavacai izvr„ilaca pokoqa (sovjetski i partizanski komandanti meðukojima i dosta narodnih heroja) bilo bi pravedno osuðeno, Łak i nasmrt. Ali, u mozgovima pobednika pokoq stotine hiqada qudi,¾ena i dece nije ratni zloŁin, veæ pravedna kazna za neprihvatawekomunizma i aktivno suprotstavqawe wegovom osvajawu vlasti.

I Rusi su imali svoj Blajburg, KoŁevski Rog, Kamnik, Teharjeitd. Ne praveæi razliku izmeðu Kozaka (nesovjetskih graðana) isovjetskih graðana, Englezi su ih sve, sa porodicama, predali Sov-jetima iako su unapred znali kakva ih sudbina Łeka. To je bilo 28.maja 1945. dakle nakon konaŁnog zavr„etka rata. Ruski oficiri ucarskim uniformama i sa carskim odlikovawima, slavni vojnici,meðu kojima je bio Łuveni beli general Petar Krasnov, autorkwige Od dvoglavog orla do crvene zastave. Tri dana nakonizruŁewa kozaŁkih oficira sovjetskim vlastima u Judenburgu,do„ao je red na repatrijaciju podoficira i vojnika, kao i vi„ehiqada ¾ena i dece. Tretirani kao stoka, mnogi su izvr„avalisamoubistva, drugi su bili prega¾eni ili ugu„eni. Mnoge su ustre-lili Britanci, ne „tedeæi Łak ni malu decu. Bilo je sluŁajeva dasu roditeqi ubili decu, pa izvr„ili samoubistvo, samo da ne padnuSovjetima u ruke, jer su znali „ta ih Łeka. U jednoj fabrici Łeli-ka masovno su ubijani od ruskih vojnika, da bi zatim danima bilispaqivani. Najuglednije emigrante je Łekala specijalna sudbina.To su bili generali Krasnov, 'kuro, Vasiqev, Solomakin, Doma-nov i Sultan-Grej, kao i stari aðutant Krasnova, pukovnik Mor-gunov. Meðu wima samo je Domanov bio sovjetski graðanin. Tamo jedoveden i general Helmut fon Pavnic, koji je odluŁio da ostane dosamog kraja sa svojim vernim Kozacima. Oni su 4. VI prebaŁeni uMoskvu. Ispitivani od zloglasnog Merkulova, ministra dr¾avnebezbednosti, drugog xelata posle Lavrentija Berije, u Lubjanki.

SaŁuvani su opisi transporta grupa od vi„e hiqada u pretr-panim furgonima kroz sibirska prostranstva, gde je zatoŁenikeŁekala glad, iscrpqujuæi rad, polarna zima i smrt. Putovawe jetrajalo nekoliko nedeqa. Usput pretresi, maltretirawa, sve dokvoz nije stigao do grada Osiniki u centralnom Sibiru, gde suKozaci rasporeðeni po okolnim gulazima. Uslovi su bili tako

ME—UCRKVENA HRONIKA C L X X I

lo„i da je zimi umiralo na desetine qudi, dnevno. Prvo su umrlesahrawivali gole, na à30à35°C. Od sredine 1947. sahrawivali su ihu starom dowem ve„u, a od 1951. u grubo sklepanim sanducima. Dojeseni 1948. od 1500à2000 kozaŁkih oficira koje su Britanci kaojednu od mnogih grupa iz logora u Lincu predali NKVD-u, ostalo jesamo 250 ¾ivih.

Da bi se nakon decenija sakrivawa saznala istina o ovome,zasluga je grofa Nikolaja Tolstoja, koji je godinama sakupqaoizjave i svedoŁewa i kao britanski podanik imao neprijatnosti odstrane vlasti. Wegova kwiga Ministar i masakri „tampana je svo-jevremeno u Hrvatskoj, po„to za to postoji interesovawe i kod nas,jer je mnogo Rusa, ¾iteqa predratne Jugoslavije, na„lo smrt u sov-jetskim gulazima. Kod nas o tome jo„ nije javno govoreno.

U Moskvi je podignut spomenik „Voðama Belog pokreta ikozaŁkim belim atamanima“. Ove godine na Duhovske zadu„niceodr¾an je parastos ¾rtvama Staqinovih pokoqa, kojih se smatrada je bilo vi„e od pet miliona, meðu kojima 500.000 Kozaka i Łla-nova wihovih porodica.

Dru„tvene, kozaŁke i pravoslavne organizacije, inicijatoriovog parastosa smatraju da ove ¾rtve ne treba da budu predane zab-oravu, kao ni uŁe„æe zapadnih zemaqa u ovom genocidu.

Parastos je odr¾an sa blagoslovom Episkopa Tihona Bro-nickog, poŁasnog nastojateqa hrama Svih Svetih.

I dok se u Rusiji seæaju sa pijetetom ¾rtava Staqinovog tero-ra, kod nas su te ¾rtve zaboravqene, bez spomenika i bez pomena.Jedino ih se seæaju i dr¾e im parastose sledbenici QotiæevogZBOR-a i srodnici srpskih dobrovoqaca, kojih je postradalo u tovreme oko 3000 u KoŁevskim „umama. Drugi, kojih je bilo mnogo, ine pomiwu se.

fiivica Tuciæ

C L X X I I SVETI KNEZ LAZAR

SLUfiEWA, OSVE˘EWA,RUKOPOLOfiEWA,M O N A ' E W A

Tokom Velike Nedeqe 1998. godineu Prizrenu su obavqanasva bogoslu¾ewa na kojima su uŁestvovali svi sve„tenoslu¾iteqina Łelu sa episkopom Artemijem. Maturanti bogoslovije su po tra-diciji i ove godine preuzeli brigu oko pojawa tokom svih va-skr„wih predprazniŁnih i prazniŁnih bogoslu¾ewa. NajsveŁanijeje bilo na Vaskrsewe Hristovo u ponoæ kada se ceo Prizren sabraona litiju i reŁi:“ Pridite uzmite svetlost od nezalazne svetlostii proslavite Hrista vaskrslog iz mrtvih“, posle kojih je u nastavkuslu¾eno jutrewe i liturgija.

Na Tominu nedequ 26. aprila 1998. godine Episkop Artemijeje slu¾io u BrwaŁi kod Orahovca i tom prilikom protonamesnikaMilenka Dragiæeviæa paroha velikohoŁkog rukoproizveo u Łinprotojereja.

—urðevdan je slava saborne crkve u Prizrenu. Na taj dan 6.maja 1998. godine pred poŁetak Svete liturgije Episkop Artemijeje rukoproizveo u Łin Łteca Łetvoricu uŁenika petog razreda i to:Zvonka Kostiæa iz Vitine, Vladimira Radovanoviæa iz Novog Pa-zara, Sini„u Milenkoviæa iz 'trpca i Mira Pe„iæa iz Berana.Svi su oni maturanti Prizrenske Bogoslovije iz na„e eparhije.

Manastir Svetog Marka u selu Kori„i kod Prizrena je ovegodine obnovqen, pa je to bio povod da o manastirskoj slavi 8. maja1998. godine episkop Artemije u wemu prvi put slu¾i Svetu arhi-jerejsku liturgiju. Tom prilikom Episkop Artemijeje odlikovaoŁinom sinðela jerromonahe Mirona Kosaæa prof. PrizrenskeBogoslovije; Petra Ulemeka, nastojateqa manastira Sopoæani iAmvrosija Joksimoviæa, sabrata manastira Crne Reke. Posle sveteliturgije i rezawa slavskog kolaŁa odr¾an je pomen na grobu SimeIgumanova, ktitora bogoslovije u Prizrenu.

U obnovqenom i o¾ivqenom manastiru Svetih Arhangela,posle 550 godina, 9. maja 1998. godine na bdeniju uoŁi slave manas-tirske kapele posveæene Sv. Vladici Nikolaju Srpskom,obavqenasu dva mona„ewa.Isku„enici Vojin Deliæ i Radoslav Lukiæ, ¾e-qni ¾ivota po Bogu, primili su iz ruku svoga episkopa mona„kilik, dobiv„i imena Vasilije i Hariton. Sutra dan na svetoj litu-

HRONIKA

C L X X I V SVETI KNEZ LAZAR

rgiji Episkop Artemije je u Łin jeromonaha rukopolo¾io jeroða-kona Mihaila (To„iæa) sabrata ovoga manastira.

Manastir Sv.Troica kod Suve Reke odnedavno je stekao mladosestrinstvo. Ove godine na bdeniju uoŁi manastirske slave Drugogdana Duhova 7. juna, zamona„ena je isku„enica Bojana....... dobiv„iime Angelina.Sutradan na liturgiji Episkop Artemije je u Łinjeromonaha rukopolo¾io jeroðakona Romila (Jeliæa) sabrata man-astira sv. VraŁi iz ZoŁi„ta, a posle liturgije osvetio novopodi-gnutu zvonaru u ovom manastiru.

Treæi dan duhova 9. juna 1998. godine u kosovskopomoravskomselu Parte„ kod Gwilana Episkop Artemije je slu¾io Sv. litu-rgiju na dan hramovne slave i tom prilikom rukopolo¾io u Łinjeromonaha jeroðakona Isidora (Pekiæa) sabrata manastira BinaŁkod Vitine.

Manastir Crna Reka je 18. juna 1998. godine sveŁano proslavi-la svetog Petra Kori„kog Łije se svete mo„ti nalaze u tom manas-tiru. Na bdeniju uoŁi slave, Episkop Artemije je u Łin male shimezamona„io Dragana Davidoviæa iz Vaqeva dav„i mu ime Antonije,Dejana Zabunoviæa iz Prizrena dav„i mu ime Dorotej i DarkaJovanoviæa iz aŁka, dav„i mu ime Pantelejmon. Sutradan na sve-toj liturgiji Episkop Zahumsko hercegovaŁki i primorski Atana-sije koji je svojim dolaskom doneo blagoslov Svetog Vasilijaostro„kog i muŁeniŁke hercegovine u crnoreŁku svetiwu, ruko-polo¾io je u Łin jeromonaha jeroðakona Vasilija (Todoroviæa) ,sabrata manastira Crne Reke, a u Łin jeroðakona monaha Vasilija(Deliæa), sabrata nanastira Sv. Arhangela.

Vidovdan je ove godine na Kosovu i Metohiji, i pored te„kesituacije proslavqen na tradicionalan naŁin nizom programa imanivestacija. UoŁi praznika u manastiru GraŁanici Episkop Ar-temije je slu¾io bdenije, a potom je na manifestaciji VidovdanskoPesniŁko PriŁe„æe prerezao slavski kolaŁ. Sutra dan posleLiturgije na Gazimestanu je slu¾en parastos kosovskim junacima apotom u hramu Hrista Spasa, koji je u izgradwi Episkop Artemijeje dodelio srebrni i zlatni orden Majka Jugoviæa srpskim majkamakoje su rodile Łetvoro odnosno petoro i vi„e dece.

Boraveæi slu¾beno u Berlinu Episkop Artemije je 5 jula1998. godine slu¾io liturgiju u hramu Svetog Save u Berlinu, i tomprilikom se susreo sa velikim brojem na„ih qudi koji tu ¾ive irade.

Petrovdan se u na„oj eparhiji sveŁano slavi na vi„e mesta, Umanastiru Crna Reka, Klokot Bawi, Istoku. Ove godine 12. julaEpiskop Artemije je slu¾io u Istoku i tom prilikom osvetio no-vosagraðeni parohiski dom koji je podignit za vrlo kratko vreme.

PRIJEMI, POSETE,SKUPOVI

Od vaskr„wih praznika do posledwih dana juna i poŁetka julasituacija na Kosovu i Metohiji se u mnogo Łemu promenila. Presvega zbog sve veæe eskalacije sukoba. Na obe strane se ¾ivi u veli-kom strahu i isŁekivawu svakog novog dana. Qudima su uskraæeneosnovne slobode, a najvi„e slobodna kretawa. Svi glavni putevikoji povezuju veæe gradove na Kosovu i Metohiji su blokirani.Koriste se obilaznice gde je to moguæe. Na Svetiwe SPC nije bilonikakvih napada, ali se do nekih (manastir DeviŁ) ne mo¾e doæijer se nalaze u potpunom okru¾ewu OVK. Do nekih je putovawevrlo riskantno (DeŁani, ZoŁi„te) jer se na putevima svakodnevnodogaðaju napadi na policiju i vojsku. Veliki broj srpskog narodase „sklonio“ na neko sigurnije mesto, iz straha od albanskih teror-ista, i neizvesnosti od onoga „to beogradski re¾im sprema a „toje Srbima sa ovih prostora velika nepoznanica.To je i bio razlogda se episkop Artemije svojim radom jo„ vi„e anga¾uje na veomava¾nom narodnom poslu i misiji za srpski narod sa ovih prostoraà svoju pastvu. Vi„e puta u susretima sa raznim diplomatama ipredstavnicima organizacija iz inostranstva, no„en mi„qu daSrbi sa Kosova i Metohije nemaju Łega da se stide, govoreæi istinukoja je na strani srpskoga naroda Episkop Artemije je izlagaoistinu o Kosovu i Metohiji. To je i bio razlog da je uzeo uŁe„æa nanekoliko skupova u inostranstvu.

Na poziv Bertelsman fondacije Episkop Artemije je 20. i 21.aprila uŁestvovao na konferenciji koja je odr¾ana u Solunu, a zaglavnu temu imala probleme na Kosovu i Metohiji. Pored pred-stavnika Srba na skupu su uŁestvovali i predstavnici Albanaca saKosova i Metohije.

Treæi vanredni Crkveno-narodni sabor odr¾an je 11. i 12.juna u Sava Centru u Beogradu. Povod je bila sve ozbiqnija situa-cija na Kosovu i Metohiji. Sabor je odluŁno zatra¾io da se prob-lem Kosova i Metohije „to pre poŁne re„avati uz prisustvo Srbakoji na wemu ¾ive i da dr¾ava Srbija „to hitnije deo institucijadr¾ave prebaci u neki od gradova na Kosovu i Metohiji, kao i daPatrijar„ija SPC neko od svojih tela vrati u Peæ.

Na poziv fondacije Beltersman iz NemaŁke, Episkop Arte-mije je 3. i 4. juna uŁestvovao na skupu pod nazivom „Dousavr„avaweEvropske Unije“ koja je odr¾ana u rezidenciji nemaŁkog predsed-nika Romana Hercoga, a na kojoj su uŁestvovala poznata imena izevropskog i svetskog politiŁkog ¾ivota. Glavna tema je bila kakojo„ vi„e sjediniti Evropu, a i„lo se i do predloga o uvoðewu ev-ropskog dr¾avqanstva. Na skupu je svojim predavawem uzeo uŁe„æei episkop Artemije govoreæi posebno kako smiriti krizno podru-Łje na balkanu to jest Kosovo i Metohiju. Ono „to najvi„e zanima

GLAS OTACA C L X X V

C L X X V I SVETI KNEZ LAZAR

ujediwenu Evropu je miran Balkan koji bio glavni koridor saBliskim Istokom, odakle bi Evropa popuwavala svoje nedovoqneprirodne resurse.

O S T A L O

Gospodin MomŁilo Trajkoviæ proslavio je svoju krsnu slavuSv. VelikomuŁenika i pobedonosca Georgija 6. maja 1998. godine, paje to bila prilika da mu episkop Artemije toga dana uŁini posetui sa celim wegovim domom podeli tu radost.

Sveti Arhijerejski sabor SPC ove godine je od 11. do 22. majau patrijar„iskom dvoru imao redovno zasedawe, na kome su razma-trane aktuelne teme u ¾ivotu na„e crkve. Sabor je u toku svogarada posetio manastir Peæku Patrijar„iju, a jedan broj episkopai manastir DeŁane.

Prijemni ispit za upis u prvi razred bogoslovije odr¾an je27. juna 1998. godine u Manastiru GraŁanici. Ove godine EpiskopArtemije je za na„u eparhiju u prvi razred srpskih bogoslovijaprimio „estoricu kandidata.

jeroðakon Justin (Jezdiæ)

SADRfiAJ

UMESTO UVODA

Glas otaca, Drugi Hristov dolazak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Episkop Artemije Pozdrav na treæem crkveno-narodnom saboru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Deklaracija svesrpskog crkveno-narodnog sabora . . . . . . . . . . . . 16ZvaniŁno saop„tewe manastira Visoki DeŁani . . . . . . . . . . . . . .21

D O G M A T I K A

protosinðel Atanasije Rakita, Didahi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23protosinðel Atanasije Rakita, Sveti Grigorije Dvojeslov . . 25

OGLEDI IZ KANONSKOG I CRKVENOG PRAVA

fieqko Kotoranin, Mona„tvo i naru„avawe mona„kih zaveta poslu„nosti i devstvenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

BIBLIJSKA TEOLOGIJA

Ilija Tomiæ, AntiŁki izve„taji o esenima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

UMETNOST I ISTORIJA

Predrag Ristiæ, Od Svetog arhiepiskopa Save do Svetog kraqa Milutina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

CRKVENA PROSVETA

Jovana Bra„anac, Ideje o vaspitawu dr Justina Popoviæa(1894à1979) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

VERA I NAUKA

jerej Tomislav Milenkoviæ, Problem alkoholizma i narkomanije u srpskom narodu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

C L X X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

DUHOVNI PUTOKAZI

Arhimandrit Jovan Radosavqeviæ, Sve„tenik kao ispovednik u Svetoj tajni pokajawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Vladeta Jerotiæ, Slovo o ocu Justinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Prepodobni Jefrem Sirin, Pouke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

IZ STARE CRKVENE 'TAMPE

Episkop Nikolaj, Ispovest sve„tenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

P R I K A Z I

Aleksandra Juri„iæ, Branioci crkve u drugom veku . . . . . . . . . 159

ME—UCRKVENA HRONIKA

fiivica Tuciæ, Pro„lost i buduænost evropskih hri„æanskih monarhija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

SAVREMENA HRONIKA

Jeroðakon Justin (Jezdiæ), Hronika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

PRIKAZ BIBLIJE NAE N G L E S K O M

TZV. REVIDIRANO STANDARDNO IZDAWE

REVISED STANDARD VERSION (RSV)à EKUMENSKO IZDAWE à

Takozvano „ekumensko izdawe“ Revidirane (ispravqene) stan-dardne verzije à prevoda (RSV) izraslo je iz ekumenskog starawa zasavremeno hri„æanstvo. RSV odavno igra znaŁajnu pionirsku uloguu nastojawima da se stvori zajedniŁka Engleska Biblija, tj. engle-ski prevod koji bi bio op„te ekumenski prihvaæen i cewen naengleskom govornom podruŁju. Prvi korak u ovom pravcu preuzet jena inicijativu KatoliŁkog biblijskog udru¾ewa Velike Britani-je, kada je, uz katoliŁku dozvolu i dogovorom sa Biblijskim odbo-rom za RSV i Odsekom za hri„æansku nastavu Nacionalnog savetacrkava u SAD, objavqeno katoliŁko izdawe Biblije RSV (1960. g.).U woj su tzv. devterokanske kwige ukquŁene meðu kwige Starogzaveta u skladu sa katoliŁkom praksom, „to æe reæi, rasporeðenemeðu kwige Starog zaveta prema wihovom redu u latinskoj Vulgati.Va¾na crta katoliŁkog izdawa RSV je prihvatawe zajedniŁkogengleskog naŁina pisawa biblijskih imena i naziva umesto ranijeg,zasnivanog na Vulgati, koje susreæemo u katoliŁkim Biblijama. Odsada, skoro sve Biblije na engleskom jeziku, ma Łijeg prevoda, pri-hvataju isti naŁin pisawa. Godine 1965. Oksfordska anotiranaRSV Biblija sa apokrifnim (devterokanonskim) kwigama, sa bele-„kama i bez promena u biblijskom tekstu, dobila je imprimatur ka-rdinala Ku„inga, nadbiskupa bostonskog. To je bilo prvo izdaweBiblije na engleskom koje je nai„lo na prijem i kod katolika i kodprotestanata. Ovo je pomoglo da rimokatolici prihvate apokri-fne (devterokanonske) kwige skupqene u jednoj grupi à praksu kojusu zapoŁeli reformatori. Od pojave Oksfordske anotirane RSVsve je vi„e meðusobne upotrebe pouzdanih savremenih engleskihprevoda.

C V I SVETI KNEZ LAZAR

Ovo ekumensko izdawe RSV Starog i Novog zaveta, radi la-k„e obostrane prijemŁivosti, sadr¾i prilagoðeniji raspored apo-krifnih kwiga, tj. onih kwiga stavqanih izmeðu dva zaveta, i dev-terokanonskih kwiga posebno rasporeðenih i jasno ukazanih.

REVIDIRANI STANDARDNI PREVOD BIBLIJE(PO¨ECI, OCENA, IZDAWA)

RSV Biblije je autorizovana verzija à prerada Standardnogprevoda (Standard Version) od 1901, koji je opet bio varijanta Engle-ske Revidirane Biblije (ERV) iz 1881à1885. i revizija prevodakraqa Xemsa (King James Version) iz 1611. godine.

Prvi engleski prevod Svetog pisma je saŁiwen sa original-nih jezika, jevrejskog i grŁkog, a prvi „tampani prevod delo je Vi-lijama Tindala (William Tyndale) (Novi zavet iz 1525, Stari zavet1526, Petokwi¾je 1531). Tindalovo delo je nai„lo na o„tro pro-tivqewe, ali je postalo osnov potowim engleskim prevodima, po-sebno prevodima Koverdejla (Coverdale) 1535, Tomasa Metjua (Tho-mas Matthew) (verovatno pseudonim za Xona Roxersa) 1537, VelikeBiblije (The Great Bible) 1539, fienevske Biblije (The Geneva Bible)1560, i Biskupske Biblije (The Bishops’ Bible) 1568. Godine 1582.objavqen je u Remsu (Rheims) prevod Novog zaveta, koji su saŁinilirimokatoliŁki nauŁnici sa latinskog prevoda Vulgate.

Prevodioci koji su obavili Prevod kraqa Xemsa (King JamesVersion) uzeli su u obzir sve ove prethodne prevode, a poreðewe po-kazuje da ovaj prevod duguje pone„to svakome od wih. Zadr¾ao je po-desne i adekvatne izraze, iz bilo kojeg predlo„ka, koji bi odolelitestu javne upotrebe. Prevod kraqa Xemsa, poznat i kao „Autori-zovani prevod“ (Authorized Version), najvi„e duguje Tindalu, posebno uNovom zavetu. Vredi spomenuti ono „to je izriŁito navedeno upredgovoru Engleskoj revidiranoj verziji (ERV) Novog zaveta(1881), naime da su prevodioci kraqa Xemsa koristili prevod No-vog zaveta „tampan u Remsu 1582, Łije je drugo izdawe objavqenopre nego „to je poŁeo rad na prevodu kraqa Xemsa. Tako neki veomaodomaæeni izrazi u RSV vode trag preko KJV od Novog zaveta u Re-msu, na primer, „to me to live is Christ, and to die is gain“ (Flp. 1,21).

Prevod kraqa Xemsa morao se nadmetati sa fienevskom Bib-lijom u popularnoj upotrebi; ali je preovladao, i narednih dva i poveka nije objavqen nijedan drugi autorizovani prevod Biblije naengleskom jeziku. Prevod kraqa Xemsa postao je „Autorizovaniprevod“ (Authorized Version) za narode koji govore engleski.

S punim pravom je prevod kraqa Xemsa okarakterisan kao„najplemenitiji spomenik engleske proze“. Wegovi revizori, pre-vodioci iz 1881. g., izrazili su divqewe zbog „jednostavnosti, do-

stojanstva, moæi“, wegovih sreænih izra¾ajnih obrta, formulaci-ja... muzike wegovih kadenci i milozvuŁnosti ritma. Kao ni jednadruga kwiga, prevod je u„ao u uobliŁavawe karaktera qudi i javnihustanova narodä koji govore engleski. Oni mu duguju neprocewividug i blagodarnost.

Do sredine 19. veka, razvoj biblijskih studija i otkriæe mno-gih rukopisa starijih od onih na kojima je bio zasnovan KJV, jasnoje pokazao da je tih mawkavosti bilo mnogo i da su one ozbiqne i dazahtevaju reviziju toga engleskog prevoda. Ovaj posao je zapoŁet1870, po odobrewu Engleske crkve. Engleski revidirani prevodBiblije (ERV) objavqen je 1881à1885. A AmeriŁki standardni pre-vod (ASV), „to je wena varijanta koja sadr¾i preference ameri-Łkih nauŁnika koji su se pridru¾ili ovom poslu, objavqen je 1901. g.Godine 1928. Meðunarodni savet za versko obrazovawe stekao jepravo izdavawa, i time je on pre„ao u vlasni„tvo crkava u SAD iKanadi koje su bile udru¾ene u Savetu preko odbora za veronaukui izdava„tvo. Savet je odredio Odbor nauŁnika zadu¾enih za tekstASV da ispita da li je potrebna daqa revizija teksta. Godine 1937.reviziju je autorizovao Savet glasawem, i nalo¾io da taj prevodtreba da „sadr¾i rezultate najsavremenije nauke „to se tiŁe smi-sla Svetog pisma, i da izra¾ava oseæaj za englesku dikciju, i da jetako prilagoðen za upotrebu na bogoslu¾ewima i u liŁnim molit-vama, a da oŁuva kvalitete koji su prevodu kraqa Xemsa davalivrhunsko mesto u engleskoj kwi¾evnosti“. Revidirani standardniprevod (RSV) Novog zaveta objavqen je 1946. g., a cela Biblija jeiza„la 30. septembra 1952, na dan Bla¾enog Jeronima.

Udovoqavajuæi molbi Generalne skup„tine protestantskeEpiskopalne crkve, od oktobra 1952, Odsek za hri„æansko obrazo-vawe Nacionalnog saveta crkava u SAD, inaŁe naslednik Meðuna-rodnog saveta za versko obrazovawe, organizovao je Odbor nauŁni-ka koji bi se prihvatio revizije engleskog prevoda devterokanon-skih kwiga (za protestante „apokrifne“); wegov prevod je odobren12. decembra 1952. RSV apokrifnih kwiga je objavqena 30. septem-bra 1957. g.

Odbor prevodilaca, tzv. Biblijski odbor RSV, je stalni odborkoji je zadu¾en za biblijski tekst RSV, te mo¾e preporuŁivati isaŁiwavati nove revizije ili nove prevode, koje bi odobrio Nacio-nalni savet crkava u SAD.

Godine 1954. on je prihvatio predlog katoliŁkog izdawa Bib-lije RSV, dajuæi saglasnost potrebnim izmenama. U 1959. godini, uskladu sa prouŁavawem kritike teksta i uz sugestije Łitalaca, us-vojeno je nekoliko izmena za potowa izdawa, uglavnom ispravke in-terpunkcije, velikih slova ili napomena (anotacija). Neke od wihsu izmene reŁi ili izraza u interesu doslednosti, jasnosti ilitaŁnosti prevoda.

PRIKAZ BIBLIJE NA ENGLESKOM C V I I

C V I I I SVETI KNEZ LAZAR

Drugo izdawe prevoda Novog zaveta (1971) koristilo je tek-stualne i lingvistiŁke studije objavqene poŁev od prvog izdawaRSV 1946. g.

U tekst su vraæena dva odeqka, du¾i kojim se zavr„ava Mar-kovo jevanðeqe (16,9à20), i izve„taj o ¾eni uhvaæenoj u prequbi(Jn. 7,53à8,11), tako „to su od ostalog teksta odvojeni malo veæombelinom i propraæeni informativnim bele„kama, kojima se izla-¾u razni rasporedi teksta u drevnim rukopisima. Uz pomoæ novogrukopisa, u tekst su vraæena dva odeqka, i to: Lk. 22,19bà20 i 24,51b,a jedan odeqak, Lk 22,43à44, je stavqen u napomenu, kao i iskaz kodLk 12,39. Meðu novim intervencijama, dati su ekvivalenti za dre-vne novce, kao i sada„we dnevnice ili godi„we plate radnika (Mt18,24.28; 20,2 i dr.). Neke od ispravki poja„wavaju smisao. Premdasu se izmene negde ticale engleskog smisla, wihov ciq je ipak bioda se Łitaocu pru¾i adekvatniji smisao teksta (v. Mt 10,8; 12,1;15,29; 17,20; Lk 7,36; 11, 17; 12,40; Jn 16,9; Rim 10,16; 1 Kor 12,24; 2 Kor2,3; 3,5à6 i dr.).

STARI ZAVET U REVIDIRANOMSTANDARDNOM PREVODU (RSV)

Problem uspostavqawa taŁnog jevrejskog (i aramejskog) teks-ta Starog zaveta bio je u godinama 1937à52. druge prirode od togproblema u Novom zavetu. Za Novi zavet imamo veliki broj ruko-pisa, koji su saŁuvali varijantne oblike teksta. Neki od wih saŁi-weni su samo dva ili tri veka nakon prvobitnog sastavqawa kwigau kanonski zbornik. No postojeæi rukopisi Starog zaveta (sa izu-zetkom kumranskih tekstova pr. Isaije i pr. Avakuma i nekih frag-menata drugih kwiga) svi su poznijeg datuma, i poŁivaju na stan-dardizovanom obliku teksta utvrðenom na mnogo vekova po„to sukwige bile napisane. Ovo stawe je modifikovano daqim otkriæemvi„e kumranskih rukopisa i fragmenata, kao „to su oni iz peæinebr. 4 (4Q) i br. 11 (11Q), jo„ uvek uglavnom neobjavqeni i wihovznaŁaj jo„ neocewen. Slika o varijantnim redakcijama jevrejskog iaramejskog teksta pre no „to je utvrðen standardni tekst sada jejo„ komplikovanija, kada se sadawi tekstualni nalazi uporede sadrevnim varijantama.

Ovaj tzv. ekumenski prevod je zasnovan na konsonantskom jev-rejskom i aramejskom tekstu kako je on fiksiran u ranoj hri„æan-skoj epohi i koji su revidirali jevrejski nauŁnici („masoreti“) od6. do 9. veka po Hristu. Uglavnom su prihvaæeni vokalni znaci, ma-soreta, ali tamo gde se moglo dobiti verodostojnije i ubedqivijeŁitawe dodavawem drugih vokala, uzeto je takvo Łitawe. Do odstu-pawa od konsonantskog teksta u najboqim rukopisima dolazilo je

samo tamo gde je bilo oŁigledno da je do pogre„ki dolazilo priprepisivawu pre nego „to je tekst standardizovan. Veæina usvo-jenih ispravki poŁiva na drevnim verzijama (prevodima na grŁki,aramejski, sirijski i latinski), koje su saŁiwene pre masoretskerevizije i zato odra¾avaju ranije oblike teksta.

Otkriæe smisla teksta, Łim su utvrðena najboqa Łitawa, ola-k„avaju mnoga nova pomoæna sredstva za shvatawa originalnih je-zika. Znatan napredak je uŁiwen u istorijskom i komparativnomprouŁavawu ovih jezika. Veliki broj spisa na srodnim semitskimjezicima, od kojih su neki nedavno otkriveni, znatno su pro„irilina„e znawe reŁnika i gramatike biblijskog jevrejskog i arame-jskog jezika. Ponekad æe se u novom prevodu pronaæi da neka jevrej-ska reŁ dobija sasvim razliŁito znaŁewe od onog u tradicionalnimprevodima. Analiza religioznih tekstova sa drevnog Bliskog isto-ka uŁinila je jasnijim znaŁewe ideja i praksi u Starom zavetu.Mnoge te„koæe i nejasnosti, naravno, ostaju... Ponekad se Łini ovo:ako je stih neizvestan ili nejasan à ili usled o„teæewa teksta ilineadekvatnosti na„eg sada„weg poznavawa jezika, à onda se taŁiwenica navodi u napomeni.

U „ekumenskom izdawu“ primeæuje se veæe odstupawe od Ame-rican Standard Version (ASV) prilikom preno„ewa Bo¾jeg Imena,„Tetragrama“ (JHVH, Jahve). U ASV je upotrebqen izraz „Jehova“(Jehovah hebrejski); KJV ga je unela na Łetiri mesta. Ali inaŁe svu-da, osim u tri sluŁaja gde je navedeno kao deo vlastitog imena, KJVuzima englesku reŁ LORD (ili u izvesnim sluŁajevima GOD) „tam-panu velikim slovima. Ekumensko izdawe vraæa se postupku KJV,koja se dr¾i uzora starog grŁkog i latinskog prevodioca i mnogov-ekovne prakse pri Łitawu Svetog pisma u sinagogi. Premda je sko-ro, mada ne sasvim, izvesno da je Bo¾je Ime prvobitno izgovaranokao Jahve (Jahweh hebrejski), ovaj izgovor nije naveden kada sumasoreti dodavali vokalne znakove konsonantskom jevrejskom tek-stu. Uz ta Łetiri konsonanta JHVH hebrejski, kao Imena koje jevremenom postalo smelo sveto da bi se moglo izgovoriti, oni su do-davali vokalne znake istiŁuæi da umesto ove reŁi treba izgovo-riti jevrejsku reŁ Adonaj koja znaŁi „Gospod“ (ili Elohim kojaznaŁi „Bog“).

Drevni grŁki prevodi su supstituisali reŁju Kirios (Gospod)reŁ za Ime Onog koji jeste. Isto tako je i Vulgata upotrebqavalalatinsku reŁ Dominus. Oblik „Jehova“ je pozno-sredwevekovnogporekla; to je kombinacija konsonanata Bo¾jeg Imena i samoglas-nika pridodanih od masoreta, ali samoglasnika koji pripadajusasvim drugoj reŁi. Glas Jje predstavqen sa J, a glas B sa V, kao ulatinskom. Ekumensko izdawe se iz dva razloga vratilo KJV:

1. ReŁ Jehova ne predstavqa taŁno ni jedan oblik Imena ikadkori„æenog u jevrejskom jeziku; i

PRIKAZ BIBLIJE NA ENGLESKOM C I X

C X SVETI KNEZ LAZAR

2. upotreba vlastitog imena za Jednog i Jedinog Boga, kao daima drugih bogova od kojih ga treba razluŁiti, prekinuta je u Jev-rejstvu pre hri„æanske ere otprilike u III‡IV veku.

NOVI ZAVET U REVIDIRANOM STANDARDNOMPREVODU (RSV)

Novi zavet u KJV poŁiva na predlo„ku grŁkog teksta, koji jebio iskvaren gre„kama, a koje su nagomilane u prepisima rukopisa do14. veka. U su„tini je to bio grŁki tekst Novog zaveta u redakcijiTeodora Beze 1589. g., koji se verno dr¾ao izdawa Novog zaveta Eraz-ma Roterdamskog, 1516à1535, a koji je poŁivao na nekoliko sredw-evekovnih rukopisa. Najraniji i najboqi od osam rukopisa koje jeErazmo konsultovao bio je iz 10. v., a on ga je najmawe koristio, jer serazlikovao od op„te prihvaæenog teksta. Beza je pak imao pri rucidva rukopisa velike vrednosti, iz 5. i 6. veka, ali ih je malo koristiopo„to su se razlikovali od teksta koje je Erazmo bio objavio.

Mi sada imamo mnogo drevnijih rukopisa Novog zaveta, i mno-go boqe smo osposobqeni u radu na vaspostavqawu originalne ver-zije grŁkog teksta. Potvrda taŁnosti teksta kwiga Novog zavetadaleko je boqa nego za bilo koje drugo staro delo, i po broju saŁu-vanih rukopisa, i po pribli¾nosti datuma nekih od ovih rukopisadatumu kada je Novi zavet prvobitno napisan.

Redaktori 70-ih godina pro„log veka raspolagali su najsta-rijim dotle pronaðenim rukopisima Novog zaveta na grŁkom jezi-ku, mada najstariji od postojeæih rukopisa nisu bili otkriveni do1931. g. (npr. ester Beti papirusi à Chester Beatty Biblical Papiri).Sada imamo jo„ starije papiruse, Bodmerovi papirusi (BodmerPapiri), objavqeni 1956à61, koji su uzeti u obzir za drugo izdaweNovog zaveta RSV. Ali prevodiocima su nedostajala ona savremenapomoæna sredstva koja su poboq„ala rezultate posledwih devede-setih godina za razumevawe leksike, gramatike i idioma novoza-vetnog grŁkog jezika. Od 1870. g. pronaðena je u Egiptu (Tel Amar-na) zadivqujuæa zbirka grŁkih papirusa à privatna pisma, zvani-Łni izve„taji, testamenti, trgovinski izve„taji, molbe i drugesvakodnevne bele„ke. Godine 1895. Adolf Dajsman (Adolf Deiss-mann) objavio je svoju prvu studiju o ovom pisanom materijalu. Do-kazao je da su mnoge reŁi za koje se dotle pretpostavqalo da pri-padaju „biblijskom grŁkom“ bile u opticaju u govornom jeziku 1.veka po Hristu. Novi zavet je pisan na „kini“ jeziku, op„tem go-vornom grŁkom jeziku koji se govorio i razumeo svuda „irom Rim-skog carstva u prvim vekovima hri„æanstva. Ovaj razvoj u prouŁa-vawu novozavetnog grŁkog jezika i daqe se odvija, pa mo¾e bacitinovu svetlost na smisao grŁkog jezika.

DEVTEROKANONSKE (APOKRIFNE) KWIGE URSV

Ovo su kwige, ili delovi kwiga koje se nalaze u Vulgati i jo„ranije u Septuaginti (grŁki prevod Starog zaveta na skoro dva vekapre Hrista), bilo kao deo Starog zaveta ili kao wegov dodatak,ali kojeg nema u jevrejskoj Bibliji. Sa izuzetkom 2. kwige Jezdrine,ove kwige se pojavquju u grŁkom prevodu Septuaginti, prevoduSedamdesetorice (LXX), kako se zovu ovi prevodioci sa jevrejskog.Devterokanonske kwige jeste izraz za ovakve kwige u Pravoslavnoji RimokatoliŁkoj crkvi, a „apokrifima“ se nazivaju u protestant-skim izdawima Biblije, ukoliko se uop„te donose! A prave apo-krifne kwige za starije hri„æanske tradicije (kao pravoslavnu,katoliŁku) jesu kwige, kao Enohova i razne druge vizije. S obziromna va¾nost devterokanonskih kwiga, treba reæi ne„to o wihovomporeklu.

Ove kwige su napisane uglavnom izmeðu 2. veka pre Hrista i1. veka po Hristu, i mada je nekoliko wih napisano na jevrejskomjeziku, izgleda da su cirkulisale uglavnom na grŁkom jeziku meðuJevrejima u Dijaspori, izvan Palestine, osobito u Egiptu. ini seda su mo¾da bile mawe prijemŁive jerusalimskim Jevrejimafarisejske tradicije, ali su se zacelo upotrebqavale i u Palesti-ni, s obzirom da su fragmenti wihovih svitaka pronaðeni u Kum-ranu na Mrtvom moru. Nekoliko drugih spisa ponekad je uvr„æa-vano meðu grŁke rukopise, kao Psalam 151, 3. i 4. Makavejska iPsalmi Solomonovi.

Prvi hri„æani su bili palestinski Jevreji aramejskog jezi-ka, koji su dobro poznavali jevrejske svete kwige, ali uskoro, onihri„æani koji su govorili grŁki, bilo Jevreji ili pagani, dalekosu brojno nadma„ili one koji su govorili aramejski, i wihova Bib-lija je bila normalno, grŁki prevod, Septuaginta (LXX), sa svojimposebnim kwigama. Ovo je u stvari postao hri„æanski Stari zavet,i on je ostao wihov jedini tekst skoro dva veka.

Krajem 1. veka po Hristu u Jamniji Jevreji su odluŁili da samoone kwige napisane na jevrejskom, à i ne posle Jezdre, à treba sma-trati za bogonadahnute i kanonske. Mada se za neke od tada unetihkwiga zna da su napisane posle Jezdrinog vremena, ovi kriterijumisu poslu¾ili da iskquŁe napred spomenute biblijske kwige. Po-trebu za takvom odlukom su iziskivale sve veæe rasprave sa hri„-æanima, kao i naŁin hri„æanskog kori„æewa tih svetih spisa.

U odsustvu bilo kakve odreðene definicije kanona kod hri-„æana, jasno definisani jevrejski kanon uvek je mogao da izvr„iupliv na hri„æansku misao. U 4. v. jedan broj istaknutih Svetihotaca izrazito su izjavqivali da ove posebne kwige nisu kanonske,i da su od maweg autoriteta od kwiga u jevrejskom kanonu, pa ih

PRIKAZ BIBLIJE NA ENGLESKOM C X I

C X I I SVETI KNEZ LAZAR

treba Łitati samo radi privatnog nazidawa. Pa ipak ruku pod rukusa ovako iznetim mi„qewem, hri„æani su i daqe koristili grŁkui latinsku Bibliju sa ovim dodatnim kwigama, koje su „tavi„ebile razme„tene kroz celi Stari zavet, a ne sakupqene u jednuposebnu grupu. Velika rasprava o kanonskom karakteru ovih kwigakrajem 4. veka, u kojoj su Bla¾eni Avgustin i Bla¾eni Jeronimbili predvodnici, jedan za, a drugi protiv, imala je za posledicuodluku afriŁkih sabora (Hiponski 393. g. i Kartaginski 406. g.),koju je prihvatio Rim, da se hri„æanski kanon Starog zaveta imasastojati od kwiga u jevrejskom kanonu zajedno sa sedam drugih, ito: Premudrost Solomonova, Premudrost Isusa Sina Siraha (Ekle-ziastik), Varuh, Tovit, Judita, 1. i 2. Makavejska, i delovi druge dvenaime, Danila i Jestire, koji su bile uneti u grŁku Septuagintu ilatinsku Vulgatu. Pored ovih kwiga, tri druge kwige, i to 1. i 2.Jezdrina i Molitva Manasijina à mada ih sabori nisu uneli uKanon à ipak su smatrane da u¾ivaju po„tovawe s obzirom na wi-hovu „iroku upotrebu meðu hri„æanima, posebno na bogoslu¾ewu.Iz ovog razloga, one su unete u Vulgatu. I pored saborskih odluka,meðu kojima je Florentinski sabor (1441) bio za du¾i kanon, nas-tavqane su sumwe po tim kwigama u grŁkoj i latinskoj Bibliji,izra¾avane s vremena na vreme sve do reformacije.

U 16. veku reformatori su odbacili one kwige u Vulgati kojihnema u jevrejskom kanonu. Tako u Luterovom nemaŁkom prevodu Bib-lije (1534) apokrifne kwige (osim 1. i 2. Jezdrine) nalaze se izmeðukwiga dva zaveta, tzv. meðutestamentalne kwige, pod naslovom„Apokrifi, to jest, kwige koje se ne smatraju jednakim sa svetim Spi-sima, pa ipak su korisne i dobre za Łitawe“. Koverdejlov (Coverdale)engleski prevod Biblije (1535) dao im je isto mesto (osim kwiziVaruha i Molitvi Manasijinoj) sa natpisom „Apokrifi, kwige iodeqci koji se meðu starim Ocima ne smatraju istog autoriteta sadrugim kwigama Biblije, niti se nalaze u kanonu Jevreja“.

Apokrifi su imali mesto u svim prevodima Biblije 16. veka.Matejeva Biblija iz 1537. g. je bio prvi engleski prevod koji je sveapokrifne kwige stavio u posebnu grupu. U KJV iz 1611. g. one suizmeðu dva zaveta, a ima nekoliko pozivawa na odlomke u wima. UkatoliŁkom prevodu Rheims-Douay (1609) devterokanonske kwige sustavqene meðu starozavetne kwige, kao u Vulgati, dok su 1. i 2.Jezdrina „tampane kao dodatak Starom zavetu, kao „neprihvaæeneu kanon Bo¾anskih Spisa od KatoliŁke crkve“. lan VI od 39 Łla-nova Engleske crkve po pitawu apokrifnih kwiga ka¾e: „A drugekwige (kao „to veli Jeronim) Crkva Łita kao uzor za ¾ivot iispravqawe naravi, ali ih ne koristi da bi ustanovila uŁewe.“

Za vreme reformacije u op„tu upotrebu u„li su izrazi„Devterokanonske kwige“ i „Apokrifi“. ReŁ „apokrifa“ znaŁi„sakrivene“ i Łesto je primewivana na kwige koje su povlaŁene iz

opticaja, jer je wihovo autorstvo sumwivo, ili im je uŁewe dovo-ðeno u pitawe. Zato je reŁ „apokrifan“ postala ekvivalent reŁi„poturen“, obiŁno s implikacijom da te kwige treba izbegavati; aJevreji su ih primewivali na mali broj kwiga koje sada upravo nosetaj epitet „apokrifan“. I, uglavnom usled wihovog velikog auto-riteta, reformatori su usvojili isti naziv za sve ove kwige, prem-da su ostali pri stavu da se one mogu Łitati radi nazidawa. Izraz„devterokanonski“, koji koriste pravoslavni i katolici, oŁigled-no je stvorio Sikst Sijenski u 16. veku da bi oznaŁio one kwigekoje nisu sadr¾ane u jevrejskom kanonu.

Puritanci su se usprotivili i samoj upotrebi ovih kwiga,„to bi sugerisalo da one ne poseduju neki autoritet; i Vestmin-stersko ispovedawe (1648) progla„ava: „Kwige, uobiŁajeno nazvaneapokrifne, ne buduæi bo¾anskog nadahnuæa, nisu deo kanona Pi-sma; i zato nisu od kakvog autoriteta u Bo¾joj Crkvi, niti ih trebadrugaŁije odobriti, ili koristiti ih, do druge qudske spise.“

Pravoslavna crkva, koja se slu¾i grŁkim prevodom Septu-aginte sa koje je izvr„en prevod na staroslovenski, ima praksu dase slu¾i du¾im kanonom Starog zaveta. Nikejski vaseqenski saborod 787. g. i Carigradski sabor od 869. g. citiraju izvesne apokrifekao autoritativne. Prilikom raskola 1054. g. ove devterokanonskekwige nisu bile predmet razmimoila¾ewa. To su one postale upra-vo u vreme Reformacije, a Kirilo Lukaris, carigradski patrijarh,uŁinio je poku„aj na kratku stazu da se jevrejski kanon usvoji uPravoslavnoj crkvi. Meðutim, to pitawe nikad nije smatrano takodogmatskim kao na Zapadu.

Najboqi grŁki tekst devterokanonskih kwiga priredio jeAlfred Ralfs u svome izdawu Septuaginte (LXX), koje je objavi-lo Virtember„ko biblijsko dru„tvo u 'tutgartu 1935. g. Ovajtekst je zasnovan uglavnom na Vatikanskom kodeksu (Codex Vati-canus, 4. vek po Hr.), Sinajskom kodeksu (Codex Sinaiticus, 350. g.) iAleksandrijskom kodeksu (Codex Alexandrinus, 325. g.). Za kwigu To-vita grŁki tekst je naðen u kodeksima Vatikanskom i Aleksandrij-skom; za Dodatke Danilu (naime, Suzana, Molitva Azarijina iPesma tri mladiæa, i Bel i A¾daja) najpopularniji tekst je biokod Teodotiona. Sa izuzetkom 1. kwige Jezdrine, za Łiji prevod seobiŁno koristi stara latinska verzija uz konsultovawe drugihorijentalnih prevoda (sirijskog, etiopskog, arapskog à dve redak-cije, jermenskog i gruzijskog), prevod kwige Isusa sina SirahovaobiŁno se vr„i sa spomenutog Ralfsovog izdawa Septuaginte i uzpomoæ wegovog kritiŁkog aparata, kao i sredwevekovnih jevrejskihfragmenata velikog dela ove kwige, otkrivenih krajem 19. veka.

Rasprave oko autoriteta apokrifnih kwiga sada su uglavnompitawa pro„losti, mada se razliŁita gledi„ta iskreno i sna¾nopodr¾avaju. Danas se ovom problemu prilazi uz razumevawe, kako

PRIKAZ BIBLIJE NA ENGLESKOM C X I I I

C X I V SVETI KNEZ LAZAR

teolo„ki tako i istorijski. Tako, meðu hri„æanskim veroispoves-tima sve je veæe interesovawe za devterokanonske kwige, a vati-kanski Sekretarijat za jedinstvo hri„æana, u saradwi sa Sjedi-wenim biblijskim dru„tvima, pripremio je „ezdesetih godinarukovodna naŁela za meðukonfesionalni prevod, meðu kojima je iformula za uno„ewe devterokanonskih kwiga u izvesna izdawaBiblijskog dru„tva. Premda se saglasnost u principu po staroza-vetnom kanonu verovatno ne mo¾e odmah postiæi, ipak izgleda danema razloga za„to se ne bi poku„alo sa rasporedom kwiga nanaŁin koji bi nai„ao na op„ti pristanak svih veroispovesti. Uprotestantskim izdawima sada se devterokanonske kwige „tampa-ju izmeðu kwiga dva Zaveta, a u posledwe vreme se 1. i 2. Jezdrinakwiga i Molitva Manasije donose na kraju devterokanonskihkwiga, odvojene jednom praznom stranom.

DEVTEROKANONSKE KWIGE (RANIJE„A P O K R I F N E“)

I grupa

Dodaci Jestiri i Danilu, koji su u rimskom kanonu; oni su i ugrŁkom kanonu;

TovitJuditaDodatak kw. o Jestiri (s prevodom jevrejskog teksta o Jestiri)Premudrost SolomonovaEkleziastik, ili Premudrost Isusa sina SirahovaVaruhPismo Jeremije (= 4. g. Varuha)

Dodaci kwizi pr. DanilaMolitva Azarije i Pesma triju mladiæaSuzanaVel i a¾daja

Prva kwiga MakavejskaDruga kwiga Makavejska

II grupa

Nema ih u rimskom kanonu; u grŁkom kanonu su na svome mestu.1. Jezdrina (= Ezdras A u grŁkom kanonu; = 3. Ezdrina u

dodatku Vulgati)2. Jezdrina (= 4. Jezdrina u dodatku Vulgati)Molitva Manasijina (u grŁkom kanonu; u dodatku Vulgati)(Takoðe u grŁkom kanonu su psalam 151. i 3. Makavejska; 4.

Makavejska se javqa u nastavku u grŁkom kanonu).

Pa¾qiv Łitalac æe lak„e presuditi po pitawu odnosa Jez-drinih kwiga prema Nemijinoj, i to ovako: 1. Jezdrina u Ralfsovomizdawu Septuaginte je navedena kao „apokrifna“*; 2. Jezdrina imaupravo 23 glave, a u stvari do kraja 10. glave je na„a kanonska kwigaJezdrina, a ostatak od 13 glava je na„a kanonska kwiga Nemijina.

REDOSLED STAROZAVETNIH KWIGA USEPTUAGINTI ALFREDA RALFSA

I tom: Zakonske i istorijske kwige

PostaweIzlazakLevitikusBrojeviPonovqeni zakoniIsus NavinSudijeRutaCareva I (I Samuilova)Careva II (II Samuilova)Careva III (III Samuilova)Careva IV (IV Samuilova)Dnevnika IDnevnika IIJezdre I (apokrifna)Jezdre II (odn. Jezdra i Nemija)JestiraJuditaTovitMakavejska IMakavejska IIMakavejska IIIMakavejska IV

II tom: Poetske i proroŁke kwige

PsalmiOde

PriŁeEkleziast (Propovednik)Pesma nad pesmama

PRIKAZ BIBLIJE NA ENGLESKOM C X V

* Esdras II (liber apocryphus)

C X V I SVETI KNEZ LAZAR

JovPremudrost SolomonovaIsusa sina SirahaPsalmi SolomonoviOsijaAmosMihejJoilAvdijaJonaNaumAvakumSofonijaAgejZaharijaMalahijaIsaijaJeremijaVaruhPlaŁ JeremijinPoslanica Jeremijina

JezekiqSuzana

DaniloVel i Dragon

RASPORED STAROZAVETNIH KWIGA UCRKVENOSLOVENSKOJ I RUSKOJ BIBLIJI

PostaweIzlazakLevitskaBrojeviPonovqeni zakoniIsus NavinSudijeRutaCareva ICareva IICareva IIICareva IVDnevnika IDnevnika IIJezdrina INemijina

Jezdrina II (devterokanonska*) à 9 glavaTovit (devterokanonska) à 14 glavaJudita (devterokanonska) à 16 glavaJestiraJovPsaltir (sadr¾i i 151. psalam od 7 numerisanih stihova)PriŁe SolomonoveEkleziast (Propovednik)Pesma nad pesmamaPremudrost Solomonova (devterokanonska) à 19 glava, uznapomenu: „prevod sa grŁkog“.

Premudrost Isusa sina Sirahova (devterokanonska) à 51 gla-va, uz napomenu: „prevod sa grŁkog“.

IsaijaJeremijaPlaŁ JeremijinPoslanica Jeremijina à 1 glava od 72 stiha (devterokanonska)Varuh (devterokanonska) à 5 glavaJezekiqDaniloOsijaJoilAmosAvdijaJonaMihejNaumAvakumSofonijaAgejZaharijaMalahijaMakavejska I, uz napomenu: „Makavejske kwige su prevedene sagrŁkog, jer nema jevrejskog teksta“.

Makavejska IIMakavejska IIIRuska Biblija ne sadr¾i Makavejsku IV.

Jezdra III. Napomena: „Nema je na jevrejskom, ni na grŁkom.Slovenski i ruski prevod su uraðeni s Vulgate. U Vulgati je pode-qena na dve kwige: prvu Łine glave III‡XIV (prema slovenskom pre-vodu), a druga sadr¾i glave I, II, XV‡XVI. Ruski prevod se dr¾iporetka glava u slovenskom prevodu.

protoðakon Ra„a Rakiæ

PRIKAZ BIBLIJE NA ENGLESKOM C X V I I

* Oznaku „devterokanonska“ dajemo mi, a ne sadr¾i se u tekstu Biblije.

C X V I I I SVETI KNEZ LAZAR

GOSPODE... SPASI I UMIRIRUSIJU!

fiIVOT I SMRT NIKOLAJADRUGOG

Edvard Radzinski

...Raduj se, jer si za grehezemqe svoje postradao,raduj se, Nikolaje BogovenŁani care,Veliki StrastoterpŁe...

(Iz akatista Caru i VelikomuŁeniku Nikolaju Drugom)

U kwizi Edvarda Radzinskog o ¾ivotu i smrti posledwegruskog cara, objavqena je jedna fotografija, koja govori, Łini se,koliko i sama kwiga.

Jekaterinburg, verovatno pred kraj maja 1918.Iz Tobolska, preko Tjumena, Carska Porodica stigla je na

svoje posledwe odredi„te.Za nove komunistiŁke vlasti, samodr¾ac i imperator Niko-

laj Drugi Romanov, bio je prvo, radi sveta à jednostavno „car“, akako je wena osionost u strahovladi rasla, „biv„i car“, da bi predkraj naznaŁavan kao „gospodin pukovnik“ i na kraju prosto „gra-ðanin Nikolaj AleksandroviŁ“. PorodiŁno prezime Romanov, pri-sutno u ruskoj i evropskoj istoriji i politici puna tri veka à biloje zabraweno izgovarati!

Na pomenutoj fotografiji, dva meseca pre pogubqewa, posle-dwi pravoslavni car à stru¾e drva da bi ogrejao porodicu! Prizorkoji pora¾ava: na krovu neke „upe ima snega, zemqa oko nogara jedobro izmrzla, a od nekoliko sklepanih da„Łara u dvori„tu ise-qenog in¾ewera Ipatijeva, nebo se skoro ne nazire.

Car je u obiŁnoj vojniŁkoj odori bez ikakvog Łina, u Łizmamai utegnut opasaŁem. Kraj nogu Pjera fiilijara, vaspitaŁa wegovogsina, Francuza koji i u stra„nom ropstvu ne prezire lepo skrojeno

PRIKAZ

136 SVETI KNEZ LAZAR

odelo, vidi se osredwa gomila nastruganog drveta. S mirom mana-stirskog isku„enika i predano„æu poslu koja posmatraŁu izazivasuze, car, po svoj prilici misli na decu i na Bo¾iju milost „to seza sunŁanih dana, mogu svi zajedno ogrejati na krovu staklenika.Jer, ni drva nema na pretek! Na snimku se ne vide Łuvari. Oni se,verovatno, zabavqaju na carev raŁun i wegove (ne)ve„tine da oba-vi, za wih, tako prost i lak posao. Moguæe, da je ova fotografijasnimqena rukom buduæeg xelata, ispod koje su komunisti dopisali„car je na sigurnom mestu“, i poslu¾ila u propagandno-politiŁkesvrhe. Nije te„ko zamisliti kako je narodu predoŁavano da se uvreme wegove najveæe bede (prouzrokovane komunistima), car „udokolici zabavqa“, dok ga sovjetska vlast (i to se mora!) „Łuva“ odopravdanog narodnog gneva, skrivajuæi dobro mesto na kome je carkako narod ne bi bio svedokom onoga „to æe se desiti kad „Łuvari“postanu krvnici.

Za neupuæene, carev pomagaŁ u poslu, profesor fiilijar u¾aketu i polucilindru à mogao biti „car“ koji se gospodskih navi-ka ne li„ava ni dok se „rekreira“: Jadan ruski vojnik, vidqivoizmuŁen ratom i brigama, misleæi na svoje daleko selo i kuæu,nevoqno mora da uŁestvuje u ludorijama gospodina u ¾aketu à kojii ne ume da radi, nego samo pridr¾ava nogare, verovatno grdeæislugu u uniformi. Gebels je, dakle, pro„ao dobru sovjetsku „kolu.

PoŁeli smo prikaz kwige Edvarda Radzinskog jednom dvodi-menzionalnom slikom, slikom koja je imala i do danas ima svojepostojawe u ravni istine i la¾i, u svetlu onoga „to je istina-po-sebi i tami onoga „to je istina kao korektiv stvarnosti za druge.Izgleda da je Łitava drama ruske revolucije, dogaðaja koji su jojprethodili i krvavog epiloga za milione ¾rtava, u te¾wi ruskeinteligencije da se po svaku cenu „liberalizuje“ odvajawem odPravoslavqa i Cara evropeizirajuæi se u volterijanskom i mark-sistiŁkom duhu ne te¾eæi nasiqu ako se ne mora. Taj wen somna-bulni koncept odobrili su boq„evici Łije su politiŁke inspira-cije za vla„æu krajem 1917. odnele prevagu. Svesni da bez ruskeinteligencije, koja je dobrim delom veæ izdala Boga, Cara iOtaxbinu neæe postiæi mnogo, boq„eviŁki makijavelisti poziva-ju „po„tene intelektualce“ da im se pridru¾e. (Lewin je tako ube-dio Lava DavidoviŁa Bron„tajna „Trockog“, zatim Gorkog i mnogedruge). Naravno, da oni koji su cara izneverili à nisu novim gospo-darima delovali kao pouzdane sluge. O tome svedoŁi i NikolajBerðajev, hap„en kao revolucionar u vreme cara, a odbaŁen i pro-teran iz „proleterske Rusije“ o Łemu videti u wegovoj filosofskojautobiografiji „Samopoznawe“.

Na ideju o sveop„toj jednakosti i ostvarewu usreæiteqskograja na zemqi koja je dimila iz poŁaðavelih lampi u mozgovimaboq„eviŁkih tirana à kao leptiri, samoubilaŁki su se bacili oni

koji su doskora bili umni i intelektualni stubovi Rusije. Onajmeðu tiranima koji je ustvrdio da revolucije jedu svoju decu, rekaoje istinu, na wemu svojstven à surov i ciniŁan naŁin. PolitiŁkomsistemu koji je u stvarnosti poŁivao na utopiji, a od utopije oŁeki-vao da osmisli stvarnost i wegovom funkcionisawu u sferi polu-istine, smetala je svaka kritiŁka i analitiŁka objekcija. Medio-kritetstvo i sivilo bilo je jedino potrebno da bi se boq„eviŁkavlast odr¾ala. Toj prvoj komunistiŁkoj dr¾avi, a i svima potowim,pluæa su radila i rade tako „to udi„u pra„inu! Samo mali, posutpepelom po glavi i ponizni graðanin à ima izgleda da ga taŁudovi„na gvo¾ðurija od dr¾ave apsorbuje u svoja pluæa i omoguæimu da ¾ivi sve dok joj ne dosadi. Da je po Musolinijevom shvatawu„dr¾ava sve à a Łovek ni„ta“, to je sigurno postulat do koga je ita-lijanski diktator do„ao u ranoj fazi svog politiŁkog zrewa kadaga je kao uzornog komunistu hvalio sam Lewin! (Videti: IsakDojŁer: „Staqin à politiŁka biografija“). Te i takve teorije,neverovatno je ali istinito, privlaŁile su „pesnike beskrajne slo-bode“ à nesreæne ruske intelektualce sve od sedamdesetih godinapro„log veka. Oni su ponovili, u svom stra„nom sebequbqu, sata-nin greh svlaŁeæi nebo na zemqu, ustoliŁavajuæi novac, a odbacu-juæi Boga, nazivajuæi svet svojom otaxbinom, a ismevajuæi i pre-ziruæi Rusiju, birajuæi oŁuha, a ubijajuæi istinskog oca slovenskogdoma Cara i MuŁenika Nikolaja. U¾as drame kako ruske, tako isrpske inteligencije je u tome „to punih osam decenija prebiva uzapeæku istorije kao bludni sin iz Spasiteqeve priŁe; prebiva uzemqi kli„iranih, tuðih, nekrotiŁnih, zarðalih sistema evrop-skih politiŁara i ideologa od Marksa do najnovijih u Evropi. Srp-ski i ruski seqak, srpski i ruski sve„tenik à ostajuæi verni svomenacionalnom izrazu, a pre svega Crkvi à postajali su prve ¾rtveonih koji su po svaku cenu nastojali da „u ime svetske porodice àinternacionale“, pogaze narodne svetiwe: Boga, Crkvu, Otaxbinu,Vladara! I do danas razne sekte, a nadasve ekumenistiŁki pokret,ta internacionala u prikrivenim mantijama, nastavqaju posaoruskih anarhista, masona, ezoterista, „slobodnih mislilaca“,socijalista, mew„evika, komunista, liberala, statista i tolikihskakavaca koji su opusto„ili rusku zemqu i na woj ustrojilipakao. Po reŁima Sv. Avve Justina da je „inteligencija bez Boga àgotov ðavo“ i da je „ðavo svaka misao otpala od Boga“, ruska inte-ligencija je otpadala od Boga zavedena „idejom o slobodi“ kojunikada do kraja nije uspela da zasnuje (ako ne raŁunamo to „to su jekomunisti u praksi, bez gri¾e savesti, organizovali kao jedinumoguæu: u diktaturi proletarijata!) Kao da se u XIX i XX vekuponovio greh na„ih praroditeqa da bi se do kraja pokazalo da jesloboda moguæa i ostvarqiva jedino u Bogu i da je filozofskiproblem „slobode“ la¾an problem, sve do trenutka kada „filo-

GOSPODE... SPASI I UMIRI RUSIJU! 137

138 SVETI KNEZ LAZAR

zofi“ i wihovi uniformisani pomagaŁi, odluŁe da ga silom razre-„e u stvarnosti Łime poŁiwe neiskazana patwa miliona nedu¾nih.

SpiritistiŁko prizivawe duha revolucije karakteri„e ivladavinu Aleksandra III, oca Cara i MuŁenika Nikolaja Drugog.Posledwi ruski car poŁeo je svoju vladavinu te„ko optereæenubistvom svog roditeqa. Atentatori su pripadali krugu studenataRaskoqnikova i Gordijevom Łvoru wegove satanski zapetqanemisli: postoji li pravo na ubistvo ili ne? (Xelati iz 1918, koji æepresuditi caru i wegovoj porodici, neæe vi„e imati nikakvihdilema. Sledeæi Engelsovu sentencu da je „sloboda saznata nu¾-nost“, Trocki æe doæi do zakquŁka da je za slobodu sovjetskog si-stema puka nu¾nost da se car i wegovi najbli¾i à masakriraju!)

Vrednost kwige Edvarda Radzenka je, iznad svega, „to Łitalacima prilike da se sa ¾ivotom Cara Nikolaja upozna na izvornoneposredan naŁin: posredstvom carevog dnevnika. U tim zapisimakoje je car uredno vodio takoreæi do posledweg dana à otkriva seliŁnost retke moralne snage, hri„æanske postojanosti i dobrote,istinske skromnosti, po„tewa, ali i tragizma. TragiŁno u wego-vom polo¾aju je bilo „to je (a to Dnevnik otkriva!) daleko boqeod svojih ministara, politiŁara, fariseja, sadukeja i filozofa, pai samog naroda à jasno sagledao kuda vodi priŁa o „beskrajnoj slo-bodi“. Iako vladar, Łija moæ sigurno nije bila za potcewivawe, onje imao hri„æansko i qudsko po„tovawe tuðih sloboda i slobode,ne ma„iv„i se za maŁ da za„titi i otaxbinu i sebe. ovek koga sukomunisti zvali „krvavi Nikolaj“ da bi raspalili mase, bio je si-gurno jedini, koji je posle Dostojevskog, jasno uviðao da nema naŁi-na da se bori protiv politiŁkih demona. Bilo mu je oŁigledno da sepakao materijalizovao u usijanim glavama i plemstva i inteligen-cije i da pred sobom nema nikakve politiŁke protivnike negometafiziŁko biæe zla sraslo sa voqom miliona koji su vapili zaslobodom. Mo¾e se reæi da bi bilo uputno pogledati graðanskastvarna prava i slobode i naŁin wihovog ostvarivawa pod Nikola-jem Drugim, da bi se svako dobronameran uverio da je Evropa u tompogledu zaostajala za Rusijom. Oceniv„i da bi Stolipinove refo-rme mogle od presudne va¾nosti uticati na pro„irewe ekonomskeosnove tih sloboda i prava, a samim tim i uspe„nosti careve vla-davine, anarhisti pose¾u za posledwim sredstvom à ubistvom Sto-lipina!

Kwiga Radzinskog otkriva bolest ruskog dru„tva u svimwenim fazama i svim stepenima. Protiv cara, zara¾eni virusom„slobode“ okrenuli su svi! Jedino u Crkvi i Vojsci (a i tu je bilootpadnika!) car je imao potporu. Ne znajuæi da æe uskoro imatigorko da se kaju, svi koje je car podigao i uŁinio ih potporomdr¾ave à poŁeli su da mu okreæu leða.

Groznica je obuzela velike kne¾eve, politiŁare, umetnike,policiju...

Car je sa porodicom bio prinuðen da odgleda jedan rðav pozo-ri„ni komad o revoluciji u Francuskoj u kome je gotovo natura-listiŁki prikazano ubistvo Luja 'esnaestog i Marije Antoanete.Taj sunðer umoŁen u ¾uŁ dao mu je da popije gradonaŁelnik Pet-rograda. U „predstavi“ su igrala najpoznatija glumaŁka imenatada„we Rusije, publika je bila ¾eqna da vidi carev izraz lica,dok su komunisti mirno, u senci, Łekali svoj trenutak u kome æesamo dovr„iti ubijawe Romanovih!

Dolazile su i krupnije nevoqe: revolucija iz 1905, Prvi svet-ski rat u kome se Rusija na„la na pravoj strani i u kome je gubilazbog sabota¾e i agitacije komunista Łija je „ansa uvek veæa u dan-ima sveop„te nesreæe. (To smo i mi Srbi dobro osetili u pro„lomratu, kada su nam komunistiŁki „oslobodioci“ odredili da je cena„slobode“ pet decenija robovawa). NeizleŁivu bolest svog sina,Raspuæina i wegov uticaj, intrige u Dumi, neverstvo generala à carje strpqivo nosio kao krst.

Treba samo pogledati tekst abdikacije i shvatiti da je reŁ ovladaru koji je, kao pravi vitez, iznad svega qubio Boga i Rusiju,razumeti da je, vaqda jedino on u svojoj zemqi, bio istinski slobo-dan i imao u sebi ono „to su svi tako ¾udno tra¾ili, a slepi kodoŁiju, nisu videli! Car se odriŁe vrhovne vlasti sa takvim oseæa-wem nevlastoqubivosti koje mora da je zapawilo Łak i one koji suse o tu vlast otimali. A u svoj dnevnik, znajuæi da wegova Otaxbi-na ostaje sirotica, Bogu poverava wenu za„titu i upisuje: „Go-spode, spasi i umiri Rusiju“. Ta jednostavna molitva Cara-mu¾ikau kojoj se on ne moli za sebe i porodicu, govori da je Łvrsto uverenda æe u spasenoj i umirenoj Rusiji biti dobro i wemu i wegovima.

Kao praocima u raju, Bog dopu„ta Rusima da doðu do te ðavo-lske slobode koja im je toliko potrebna. Posle carevog hap„ewa ànastaje pakao! Rusijom divqaju organizovane i neorganizovanebande, hramovi i manastiri nestaju u plamenu... Karamazovski zah-tev da sve bude dozvoqeno à ostvario se u svoj svojoj naivnosti: ko-munisti pobuwuju na stotine hiqada u Moskvi, Petrogradu, Odesi,Caricinu... Na ulicama su gomile mrtvih koje niko ne sahrawuje.Pogibija i smrt postaju svakodnevne pojave. Vlast koja je u krvavompiru dolazila iz podruma, rakija„nica, sa ulica i bulevara, osamdecenija kasnije æe u Pragu, Bukure„tu i Beogradu tvrditi da seni„ta ne re„ava na ulici; oni koji su sa „Aurore“ pucali na Zim-ski dvorac, pobiæe na hiqade studenata u Kini na trgu Nebeskogmira, isti koji su ubili u podrumu miropomazanog Cara Rusije,tra¾iæe da se „nesporazumi“ re„avaju u institucijama sistema;isti koji su planirali silovawe carevih kæeri u Jekaterinburgu,od Łega ih je odluŁnim stavom odvratio sâm car, govore da se silom

GOSPODE... SPASI I UMIRI RUSIJU! 139

140 SVETI KNEZ LAZAR

ni„ta ne re„ava. Govore iako protiv sebe nemaju ni ulicu ni siluà nego pamet i otre¾wewe! Ali, po reŁima apostolovim, prqavomje sve prqavo.

O atmosferi u ruskim prestonicama mo¾da najupeŁatqivijesvedoŁi Svetogorac Arhimandrit Sofronije, koji je kao mladslikar video tu avet smrti pokretanu rukama boq„evika kakouzima svoj danak u krvi.

U Rusiji vi„e nema Gogoqa, ehova, Dostojevskog, Turgeweva.Rusijom vladaju à zli dusi! Ali Rusija nikada nije imala vi„ekwi¾evnika. Kao opijeni à svi pi„u! Skribomanija dvadesetih itridesetih godina à davala je ne prozu i ne poeziju à nego papirneavione kojima se igraju deca. „Nova umetnost“ u sebi nema ni dahani duha. Zalud dolaze Cvajg i Rolan, Erio i ostali: novina te umet-nosti je u tome da je naopaka a da toga nije svesna, i to je mo¾darazlog zbog koga se, za trenutak, Evropa za wu zanimala.

Ono „to je trebalo opisati, naslikati, oplakati à ostaje dona„ih dana van sfere umetniŁkog zanimawa. To je jedna od najmuŁ-nijih zagonetki ruske revolucije. Ostvarila se namera 'atova iz„NeŁistih sila“ Dostojevskog, da æe „buduæi 'ekspiri biti ubi-jani jo„ u kolevci“.

Krunisanim glavama koje su padale u Evropi à MarijiStjuart, „kotskoj kraqici, arlsu I, engleskom kraqu, Luju XVI àreŁ je o vladarima pogubqenim po presudi à posveæivane su nebro-jene kwige, od nauŁne do umetniŁke literature. iwenica je da seo Caru Nikolaju do sada uporno æutalo. Istina, wime se bavilatzv. ¾uta „tampa na Zapadu, kao i „feqtonistiŁka“ po komunisti-Łkim ¾urnalima sovjetske imperije, pa i kod nas.

U tom smislu kwiga Edvarda Radzinskog predstavqa sigurnopoŁetak postepenog i bolnog tragawa za istinom. U bibliografi-ji, datoj na kraju, brojna svedoŁewa xelata à od Trockog do Jurkov-skog à pisana su u vreme kada su ubice smatrale politiŁki pro-bitaŁnim da se hvale zloŁinom nad carem i wegovom porodicom. Tosu, po svoj prilici, za sada jedini izvori dostupni istorijskojnauci.

Ubistvo cara koji se odrekao prestola do te mere je besramanŁin da u tako ne„to kao moguæe nije ni sâm car verovao. Besramnostse, po caru, ogledala u oŁiglednoj besmislici! Meðutim, komuni-stima nije izgledalo tako besmisleno da uni„te do posledweg àposledwe Romanove. Shvativ„i i sam „ok koji je u svetu izazvaloto politiŁko ubistvo à Lewin ga je „odluŁno“ osudio, tvrdeæi da supoŁinioci ekstremisti koji ni wegovoj partiji nisu bliski! Tala¾ koju svet nije progutao à nije smetala re¾imu da smisli jo„goru! Kako je, tobo¾e, pokoq pre¾iveo ovaj ili onaj Łlan carskeporodice. Ta se difamija dozirano „irila na Zapadu, ¾eqnom sen-zacija, a imala je za ciq da, ako se veæ u prvu la¾ nije poverovalo,

stvori utisak da su crvenoarmejci moguæe i ubili cara, ali da supokazali samilost prema wegovoj deci.

Upravo se de„avalo obrnuto. U noæi sedamnaestog jula 1918,negde oko dva sata, krvnici su probudili porodicu i caru daliobja„wewe da „beli“ svakog Łasa mogu napasti grad. Radi toga biloje neophodno, kako neko ne bi nastradao, da svi siðu u podrum. Qud-ska beda je dva tri dana ranije sve napravila za mizanscen koji jepredstojao. Car je bolesnog prestolonaslednika na rukama doneodo podruma. Zidovi kuæe in¾ewera Ipatijeva jo„ uvek æute. Ono„to znamo sigurno nije sve, ali je vi„e nego stra„no. Prvo su cari carica zamoqeni da sednu na pripremqene stolice radi fotogra-fisawa. Komandir voda je predoŁio da svetu treba pokazati da suoni ¾ivi i zdravi i da svakakve priŁe veæ kru¾e. Fotografisanisu otetim aparatom jedne od carevih kæeri! Nikada nisu imalismelosti ruski vlastodr„ci da taj film razviju i svojim slaganim¾rtvama, makar i mrtvima, pogledaju u oŁi! Samo dva minuta kas-nije da bi bilo „sve po zakonu“ à caru i wegovim najbli¾im à pro-Łitana je sudska presuda nekakvog oblasnog komiteta, presuda kojusu, po nalogu Lewina i Trockog, potpisali nekakvi sudski i poli-tiŁki natur„Łici!

Zastanimo za trenutak. To sadistiŁko, perfidno igrawe ma-Łke i mi„a, to patolo„ki uporno pozivawe na zakon i zakonitostod qudi koji su otpali od Bo¾ijeg i svih qudskih zakona, pokazujes jedne strane bolesni kukaviŁluk, a zatim da se uzurpirawu pravai pravde i u nemoguæim uslovima, kao u ovom sluŁaju, mora, po komu-nistiŁkoj logici, pribaviti kakav-takav legitimitet. Dok su svioko cara plakali, on sâm je po reŁima svedoka i ubice, ostao mirani zatra¾io da im se ponovo proŁita taj akt. ProŁitan je. Kada sucevi uperene u wih car je prigrlio sina rekav„i: „Vi ne znate „taradite“. Svetiteq i MuŁenik Ruski à hteo je da podseti na reŁiHristove sa Krsta. Kada su meci poŁeli da fijuŁu à hteo je da svesvoje rukama za„titi, ali je prvi ubijen. DeŁak, careviæ Aleksej,naivno se od metaka branio ruŁicama. Rawavan je vi„e puta iplakao je ne tra¾eæi milost, koliko za mrtvim roditeqima, ali iod nepodno„qivih bolova koje je, kao bolesnik od hemofilije,trpeo od najmawe povrede. Pao je, konaŁno smiren, posledwi mu„kiizdanak Romanovih. Ni to jo„ nije bilo dovoqno. Trebalo jepobiti i kæeri. Da pucwava ne bi izazvala pa¾wu u mirnom gradi-æu à sve vreme radio je traktor u dvori„tu, a zidovi, da se tanad nebi odbijala ili Łula bili su prekriveni jastucima!

Od princeza su se meci odbijali „to je ubice zbunilo. Nekimeðu wima bili su spremni da sve ostave, da stare„ina nije nare-dio da se nastavi zapoŁeto. Kasnije se ispostavilo da su se meciodbijali od dijamantskih kopŁi na wihovim haqinama.

GOSPODE... SPASI I UMIRI RUSIJU! 141

142 SVETI KNEZ LAZAR

Tela su baŁena na traktor i sahrawena prethodno polivenakreŁom. ZajedniŁka grobnica carske porodice à otkopana je i pot-pisnik je to gledao u izuzetno znaŁajnom filmu mladog ruskog re-diteqa Mi„e Mironova. Otkriveno je i to da je ubicama dan rani-je isplaæena plata kako bi mogli da nabave rakiju koja bi olak„alabestijalnost, otkriveno je i to da su brojni meðu wima hteli daizvr„e nasiqe nad mrtvim princezama, poznato je i ime (ne)Łove-ka koji je tridesetih godina primao pionirske odrede iz ŁitavogSSSR-a da bi „novim pokolewima“ priŁao, ka¾u iz dana u dan, otome kako je zemqu oslobodio „tiranije“ ubiv„i cara. Kada je ska-ska o tom hvalisavcu iz Jekaterinburga à do„la do Staqina, on gaje bez mnogo retorike poslao u logor u kome je i zavr„io. Staqinnije trpeo smutqivce, pa makar koliko bili znaŁajni za wegovu li-Łnu dr¾avu. Otkrilo se, dakle, toliko toga i jo„ æe se otkrivati...

Vladimir VojnoviŁ (disident, poreklom Srbin, ruski pisac:„fiivot i prikquŁenija vojnika onkina“, „Pretendent na presto“,„Moskva 2041.“) sjajno je ismejao bolesni strah staqinistiŁkihvlasti od seæawa na Romanove. Tako, optu¾enom vojniku Ivanuonkinu sovjetski dr¾avni tu¾ilac u poletu govorni„tva predsudom, stavqa na teret da je imao nameru da se „proglasi za cara ipoŁne da vlada kao Ivan VII!“ Ni suðewa Trockom, Buharinu, Zino-vjevu, Kamewevu (jer to su bili, ipak, obraŁuni unutar vladajuæemafije), nisu izazvala toliku pa¾wu i paniku u Kremqu à kao ovo.Jedan retorski egzaltiran ton podignut za skalu vi„e u dosadnomgovoru tu¾ioca à dovoqan je da se Łitav dr¾avni i partijski vrhprepadne. Tako se, verovatno, oseæao Kain, kada je prvi put videoŁoveka koji ga je u neŁemu podsetio na Aveqa.

Ne„to sliŁno do¾iveo je i na„ pisac Borislav Pekiæ („Go-dine koje su pojeli skakavci“ uhap„en zbog demokratskih i promo-narhistiŁkih istupa, dopada zatvora u vreme informbirovskeŁistke. Priveden na saslu„awe, na pitawe da li je za Tita odgovaraodreŁno. Islednik ustaje, spreman da ga pretuŁe, i pita u nastupubesa: „Ti si, dakle, za Staqina?“ Pekiæ odgovara: „Ne!“ Policajaczastaje zapawen: „Pa, dobro, za koga si ti?“ „Ja sam za kraqa!“Dobio je samo „amar, te 1950; za isti odgovor bio bi streqan 1945!

Kada sam se pro„log leta posle projekcije filma „Ubistvocara“ upoznao sa M. Mironovim, predao sam mu malu ikonu hilan-darske „TrojeruŁice“. On je sa svojim ostvarewem bio gost na fe-stivalu autorskog filma u Dvorani kulturnog centra Beograda.Na„e poznanstvo je poŁelo mojim du„evnim potresom wegovimfilmom i wegovom zahvalno„æu za ikonicu koju nije oŁekivao.Razgovarali smo ne„to vi„e od sat vremena. Rekao mi je da je Łitao„Roman o Londonu“ Milo„a Crwanskog, ali da u wemu nije uop„tedo¾iveo autentiŁno raspolo¾ewe ruskog carskog oficira u emi-graciji. Teza Barlova da „Carstvija we voskresajut“ nije ruska, jer

GOSPODE... SPASI I UMIRI RUSIJU! 143

su Rusi, po Mironovu, daleko vi„e stradawem oplakali cara, nego„to su Srbi bilo „ta uŁinili za svoje Karaðorðeviæe. „Taj Barlovà rekao je mladi umetnik à po svoj prilici je samo Srbin s ruskimprezimenom.“

Zaista, la¾na sloboda koju su komunisti doneli ruskom ina„em narodu, pokazuje se sve vi„e kao opsenarstvo, Łak i onimakoji su doskora mislili da u woj „ipak ima neŁega“.

„Vidite, rekao mi je Mironov, koga se komunisti istinskipla„e. Paradoksalno, ali je tako, prvo Boga. On je za wih usud, sud-bina à ni Ime ne mogu da mu izgovore. Pla„e se Crkve, jer znaju dasu zloŁinci: kako sami nisu pra„tali, ne veruju u opro„taj i tvrdeda im ne treba. Boje se monarhije. U dobro ureðenoj monarhiji à onisu kao bakterije koje umiru na Łistom vazduhu. Boje se Otaxbine,jer su je izdali. Svi drugi su im izmi„qeni neprijateqi na kojima,vi„e ili mawe, iskaquju bes i strah, misleæi da tuku one prave!“

Potvrdu ovom stavu Beograd gleda veæ mesecima.„Gospode, spasi i umiri Rusiju“ à napisao je, rekli smo, car

ruski Nikolaj Drugi, one veŁeri kad se odrekao prestola. Videæiga u duhu pred Prestolom Slave Bo¾ije à da mu svi molitvenodo„apnemo: ... I Srbiju, Sveti Care, i Srbiju!“

27. januar/9. februar 1997.Dan Prenosa mo„tijuSvetog Jovana Zlatousta

Du„an VasiqeviæKragujevac

144 SVETI KNEZ LAZAR

PATRISTI¨KO U¨EWE(preuzeto iz Łasopisa The Orthodox World, br. 170 iz 1993. god.)

Pravoslavno otaŁko shvatawe na

P O S T A W Eod o. Serafima Rouza

STVARAWE ¨OVEKA(Postawe 1:26à31; 2:4à7)

1:28 I blagoslovi ih Bog, i reŁe im Bog: raðajte se i mno¾itese, i napunite zemqu, i vladajte wome, i budite gospodari od ribamorskih i od ptica nebeskih i od svega zveriwa „to se miŁe pozemqi.

„Raðajte se i mno¾ite se“ à ove reŁi su veæ upuæene od Bogastvorewima u vodi (1:22) i ukazuju na bliskost Łoveka sa ni¾imstvorewima, i kroz wegov pad, sa wihovim naŁinom polnog razmno-¾avawa. Ali, takoðe postoji i dubqe tumaŁewe ovih reŁi.

Sv. Vasilije pi„e: Postoje dve vrste uzrastawa, telesno iduhovno. Uzrastawe u duhu je napredak u znawu sa ciqem dostizawasavr„enstva, i uzrastawe telesno, koje je napredak od neznatnostika normalnom uzrastu.

Za ¾ivotiwe li„ene razuma On zato reŁe uzrastawe, misleæina telesni rast à napredak, umno¾ewe, u smislu ispuwavawa pri-rode, ali za nas On reŁe „uzrastawe“, saglasno unutra„wem Łoveku,na putu napredovawa koji vodi ka Bogu. To je ono „to je Pavle ura-dio pru¾ajuæi se za onim „to je ispred, zaboravqajuæi ono „to jeostavio iza (Filip. 3,13). To je uzrastawe na poqu duha.

Mno¾ite se: Ovaj blagoslov odnosi se na Crkvu.Neka Bo¾ija reŁ ne bude ograniŁena na nekoliko liŁnosti,

nego neka Evanðeqe spasewa bude propovedano celome svetu. „Mno-¾ite se“, kome je upuæena ova zapovest? Onima koji se raðaju Evan-ðelski.

BIBLIJSKA TEOLOGIJA

98 SVETI KNEZ LAZAR

Prema tome, ove reŁi primewive su jednako ¾ivotiwama li-„enim razuma, ali one delimiŁno ukazuju na to „ta treba da uradi-mo sa telom (biæem), koje je prilika onoga u kojem æemo biti pro-slavqeni. (TumaŁewe na poreklo Łoveka, II kw., str. 235à239).

oveku „daje vlast“, takoðe, ne samo na spoqa„wim tvorevi-nama nego i nad ¾ivotiwskim strastima koje su skrivene u wemu.

Sv. Vasilije pi„e:Ti ima„ vlast nad svakom vrstom divqih ¾ivotiwa. Ali, ti

æe„ reæi, da li ja imam divqu ¾ivotiwu u meni? Da mnoge od wih.Mnogi je i veliki broj divqih ¾ivotiwa koje nosi„ u sebi. Nemojovo uzeti za uvredu. Zar nije gnev mala divqa zver koja se razgori utvom srcu? Zar nije divqija od prvoga psa koji ti priðe? I zar nijeprevara koja se krije u podmuklosti du„e mnogo svirepija nego med-ved iz peæine. Koju vrstu divqe zveri ima„ u sebi? Ti si stvorenda ima„ vlast, ti si gospodar nad strastima, gospodar nad zverima,gospodar nad zmijama, gospodar nad pticama. Budi gospodar nad mis-lima u tebi da bi mogao biti gospodar nad svim biæima. Moæ kojanam je data nad ¾ivim biæima priprema nas u usavr„avawu upra-vqawa vlasti nad nama samima.

(TumaŁewe na poreklo Łoveka, I kwiga, str. 217à221)fiivotiwske strasti postoje u nama kroz na„u rodbinsku vezu

sa stvorewima koju smo uspostavili padom. Sv. Grigorije Niski pi-„e: Kako je Łulni ¾ivot u„ao u svet, i Łovek zbog napred navedenograzloga, primio ne„to od wihove prirode (mislim na razmno¾a-vawe, produ¾ewe vrste), on saglasno tome, prima u isto vreme deood ostalih osobina sadr¾anih u toj prirodi; po sliŁnosti ŁovekaBogu nije svojstven gnev, niti u¾ivawe u zadovoqstvu, obele¾jevi„e prirode, strah takoðe, i drskost, ¾eqa za sticawe bogatstva,tuga zbog gubitka i tome sliŁno, jako je daleko od lika Bo¾anskinaznaŁenog. Ove osobine naknadno qudska priroda unosi u sebe odstrane ¾ivotiwa. (Stvarawe Łoveka, poglavqe 18, str. 407à408).

Ovo je veoma duboko uŁewe. Qudi koji veruju u evolucijskeideje ka¾u: „ ovek je postao od majmuna, zato ima lik ¾ivotiwskogstvorewa.“ Ima ne„to sliŁno veæ reŁeno ovde: da smo mi slo¾eni(pome„ani) delom rajski, delom zemni. Sa zemaqske strane Bog jedopustio naŁin razmno¾avawa po ugledu na ¾ivotiwe, i tako vidi-mo koliko smo sliŁni ¾ivotiwama kada dopustimo da strastivladaju nama. Mi imamo ove „¾ivotiwe“ u nama samima, ali imamotakoðe rajsku stranu koju nastojimo da povratimo.*

29.30 stihI jo„ reŁe Bog: evo dao sam vam sve biqe „to nosi seme po

zemqi, i sva drveta rodna koja nose seme, to æe vam biti za hranu. A

* Ovaj deo je uzet od o. Serafima, usmenih kazivawa sa predavawa.

svemu zveriwu zemaqskom i svima pticama nebeskim i svemu „to semiŁe na zemqi i u Łemu ima du„e ¾ive, dao sam travu da jede. I bitako.

Ovde nam se ka¾e da je u poŁetku kada su zemqa i sva wenastvorewa bili novi i Łovek jo„ nije pao, ne samo Łoveku, nego Łaki zverima su dati samo biqni plodovi za hranu; zveri nisu bilipredodreðene da budu, a u poŁetku nisu ni bile meso¾deri. Sv. Va-silije ka¾e: Crkva ne treba da ni„ta zanemari, sve je po zakonuzakonito. Bog nije rekao: „Ja sam vam dao ribu za hranu ja sam vamdao stoku, gmizavce, Łetvorono„ce.“ Ovo nije zbog toga „to ih je onstvorio, ka¾e Pismo. U stvari prvi zakon dopustio je upotrebuvoæa, zbog kojeg smo ka¾weni izbacivawem iz raja.

Kakva je tajna koja se krije iza ovoga?Za tebe, za divqe ¾ivotiwe i ptice, ka¾e Pismo, voæe, veg-

etacija biqa su dati.Vidimo takoðe mnoge divqe ¾ivotiwe ne jedu voæe. Kojim

voæem se prehrawuje panter? Kojim voæem se zadovoqava lav? Ipakova biæa pokoravajuæi se zakonu prirode prehrawivala su se voæem.Ali kad je Łovek promenio naŁin ¾ivota i prekoraŁio granicukoja mu je bila odreðena, Bog posle potopa, znajuæi da su qudiraslabqeni, dozvolio im je da upotrebqavaju svaku hranu: „Sve vamto dadoh za jelo kao zelenu travu“ (Postawe 9;3). Ovim dopu„tewemostale ¾ivotiwe takoðe su dobile slobodu da se hrane drugima. Odkada je lav postao krvoloŁan od tada i orlovi tragaju za le„inom.Za orlove jo„ nije vrebawe iznad zemqe svojstveno kada se tekrodi, u stvari ni„ta od onoga „to je oznaŁeno i postoji nije ugin-ulo da bi ga orao mogao pojesti. Priroda jo„ nije podeqena, jer jejo„ uvek Łedna i nedirnuta. Lovci jo„ nisu spremali zamke jer tojo„ nije obiŁaj Łoveka, zveri nisu jurili za ¾rtvom jer nisu bilekrvo¾edne... Svi su podra¾avali labudov let, i svi su se napasalitravom sa pa„waka.

Takvo je bilo prvobitno stvorewe i takvo æe biti ponovoobnovqeno. ovek æe se vratiti u prvobitno stawe odbacivawemzla, ¾ivot æe se pa¾qivo promi„qati, ropstvo du„e oslobaðatiod obzira na dnevne brige.

Ovaj ¾ivot prvobitno sazdan treba napomenuti nije rajski¾ivot, u koji Łovek jo„ nije bio doveden, to je ¾ivot sveta izgnanogiz raja, koga je Bog veæ blagoslovio za mesto boravka Łoveka poslewegovog pada. Sv. Jefrem Sirjanin pi„e za ovo: Bog je blagosloviona„eg prvog pretka na zemqi, zato je Łak i pre greha On pripremiozemqu za wegov boravak, jer je Bog pre wihovog greha znao da æe onisagre„iti. On je blagoslovio Łoveka na zemqi, pre wegovog nasta-wewa u raju, i tako blagoslovom datim iz wegove Bo¾ije dobroteumawio prokletstvo koje je uskoro palo na zemqu. Zbog toga je upoŁetku pre Łovekovog pada, cela zemqa liŁila na parŁe raja.

PATRISTI¨KO U¨EWE 99

100 SVETI KNEZ LAZAR

Sveti Simeon Novi Bogoslov uŁi:Bog je u poŁetku pre nego „to je podigao raj i dao ga prvim

stvorewima, u pet dana postavio zemqu i sve na woj, i raj i sve uwemu. I „esti dan On je stvorio Adama i postavio ga gospodarem ikraqem svih stvorenih vidqivih biæa. Tada jo„ to nije raj. Ali jeovaj svet od Boga dat kao deo raja, tako je on materijalan i Łulan.Bog je dao vlast Adamu i svim wegovim potomcima, kao „to govoriBo¾ansko Pismo (Stvarawe 1 gl. 26à3 ost.).Bog je dao Łoveku u poŁetku ceo ovaj svet kao deo raja. Adam je stvo-ren sa telom koje je savr„eno i neiskvareno (nepropadqivo) madaje materijalno i jo„ ne duhovno, i postavqen od Tvorca kao besm-rtni kraq nad svim nepropadqivim svetom, ne samo nad rajem negotakoðe nad svime stvorenim pod nebom. Sva ova stvorewa u poŁetkusu bila nepodlo¾na trulewu (nepropadqiva) i stvorena su od Bogakao deo raja. Ali kasnije Bog je dopustio trule¾nost (propadqi-vost) a to je popustio na Łoveka zbog wegove sujete.

1:31 I Bog pogleda sve „to je stvorio i vide da je dobro. I biveŁe i bi jutro, dan „esti. Prvo poglavqe Postawa je u potpunostiposveæeno „estom danu stvarawa. U drugom poglavqu stvaraweŁoveka opisuje sa vi„e pojedinosti. Neko bi rekao da prvo pogla-vqe opisuje stvarawe ŁoveŁanstva (qudskog roda), u oba dva; pola uuzvi„enim oseæawima prema Bo¾anskom liku, a pojedinaŁno, sazemaqskog gledi„ta, kao mu¾a i ¾enu, dok je u drugom poglavquposebno dato i jako istaknuto specifiŁno stvarawe prvog ŁovekaAdama i prve ¾ene Eve, i neka od ostalih stvorewa „estog danatakoðe su pomenuta u drugoj glavi, ali ne prema striktnom hrono-lo„kom redu prve glave.

Trebalo bi ovo imati na umu da bi izbegli elementarne po-gre„ke racionalistiŁkih kritiŁara koji nalaze kontradikcijuizmeðu ove dve glave i pretpostavqaju da moraju postojati razli-Łiti autori. (2 gl. 4à6) To je postawe neba i zemqe, kad Gospod Bogstvori zemqu i nebo, i svaku biqku poqsku, dokle je jo„ ne be„e nazemqi, i svaku travku poqsku dokle jo„ ne nica„e jer Gospod Bogjo„ ne pusti da¾da na zemqi, niti be„e Łoveka da radi zemqu. Alise podiza„e para sa zemqe da natapa svu zemqu.

Ovaj izvod iz opisa o stawu sveta pre pojave Łoveka nagla„avada bez Boga ne bi ni„ta postojalo, da je On sve doveo u biæe iznebiæa.

Sv. Jovan Zlatousti komentari„e ovaj deo: Kada Pismo gov-ori o nebu i zemqi ono podrazumeva sve zajedni„tvo na nebu i nazemqi. Zbog toga, kada se izla¾e stvarawe (u prvoj glavi) ne govorise o svemu po redosledu, ne napomiwe najva¾nije, ne govori o svemuu pojedinostima i zato mada ova kwiga sadr¾i u sebi mnogo Łegadrugog, naziva se „kwiga stvarawe neba i zemqe“, dopu„tajuæi namda zakquŁimo da u pogledu sadr¾aja ona ukquŁuje sve vidivo na nebu

i na zemqi. Sveti Duh ukazuje „ta se dogodilo prvo a „ta kasnije,i takoðe Łiwenicu da je zemqa proizvela semena po reŁi Bo¾joj inaredbi Bo¾anskoj i poŁe da im daje ¾ivot bez potrebe za suncem,niti vla¾nosti niti obraðivawa od Łoveka koji jo„ nije stvoren.Ovaj odeqak govori ono „to nije stvoreno, ranije je dobilo posto-jawe, i ono „to jo„ nije bilo, pojavilo se iznenada po WegovojreŁi i zapovesti. Ovo je sve zato da bi mogli znati da zemqa za kli-jawe semena nije imala potrebu za ostalim elementima nego jezapovest Tvorca bila dovoqna za to.

(2 gl. 7 st.) I onda Gospod Bog stvori Łoveka od praha zema-qskoga i dunu mu u nos duh ¾ivotni, i posta Łovek du„a ¾iva.

Ovde nam je dato onoliko koliko nam je dovoqno da saznamo otome kako je stvoren Łovek. Ovde ne mo¾e biti sumwe da su SvetiOci podrazumevali pod „prahom“ izraz (metaforu) za zemqu; alikada govore o „rukama“ Bo¾jim kojima „uzima“ ovu pra„inu, misleda istaknu veliŁinu brige i starawe Bo¾ije i Wegovo direktnouŁe„æe u ovom poslu. Bla¾eni Teodorit pi„e:

„Kada Łujemo u Mojsijevim kwigama da je Bog uzeo prah sazemqe i stvorio Łoveka, i preneseno znaŁewe ovog iskaza, nalazi-mo u wemu posebnu naklonost Bo¾iju prema qudskoj rasi. Po tuma-Łewu velikih proroka o ovom opisu stvarawa Bog je stvorio svaostala stvorewa po Wegovoj reŁi dok je Łoveka stvorio Wegovimsopstvenim rukama. Ne ka¾emo da Bo¾anstvo ima ruke, ali isti-Łemo, da svaki od ovih izraza ukazuje na veæe starawe sa Bo¾anskestrane za Łoveka nego za ostala stvorewa.Sveti Vasilije stoji na stanovi„tu da ovi stihovi istiŁu kolikoje drugaŁiji Łovek u svom izvornom poreklu od ¾ivotiwa.Ako stih ka¾e da je, prosto, Bog stvorio, neko bi mogao pomislitida je stvorio Łoveka kao „to je uŁinio sa zverima, divqim ¾ivoti-wama, drveæem, travom. Zato da bi izbegao svrstavawe tvoje u redusa divqim ¾ivotiwama, Bo¾anstvena reŁ uŁini dostupnim na„emznawu posebno delo koje je Bog uŁinio za tebe. „Bog je uzeo prah istvorio te od zemqe.“

+Bla¾eni Teodorit, Episkop Kirhusa blizu Antiohije jeotac petog veka koji je pisao komentare na Sveto Pismo. Isti otacgovori o razlici izmeðu stvarawa Łoveka i naŁina wegovog formi-rawa.

„Bog je stvorio unutra„weg Łoveka a napravio spoqa„weg.Pravqewe je svojstveno glini a stvarawe je primereno neŁemu „topostoji kao zamisao. Tako, telo je napravqeno, ali je du„a stvorena.

Stvarawe Łoveka naznaŁeno je i wegovom veliŁinom i wego-vom ni„tavno„æu.

„Bog je uzeo zemqani prah i napravio Łoveka.“U ovome svetu shvatio sam dve tvrdwe: Łovek je ni„ta i Łovek

je veliki. Ako podrazumevate samo prirodu, on je ni„ta i nema

PATRISTI¨KO U¨EWE 101

102 SVETI KNEZ LAZAR

vrednost, ali ako uzmete u obzir slavu i Łast kojom je poŁa„æen,Łovek je ne„to veliko. Ako mislite na ono „ta je Gospod uzeo, „taje Łovek? Ali ako razmi„qate o Onome koji ga je stvorio, kakovelika stvar je Łovek! dakle u isto vreme je ni„ta zbog materije iveliki zbog Łasti.

U uobiŁajenoj interpretaciji Svetih Otaca, to „to je udahnu-to u Łoveka je wegova du„a.

Sv. Jovan Zlatousti pi„e:„I Gospod Bog stvori Łoveka od pra„ine zemaqske i udahnu u

wegove nozdrve dah ¾ivota.“Mojsije je upotrebio ovakav grub naŁin govora, zato „to je

govorio qudima koji ga nisu mogli slu„ati drugaŁije, nego „to mito mo¾emo; i jo„ da bi nam pokazao, da je bilo ugodno Bo¾anskomŁovekoqubqu, da stvori ovo stvorewe od zemqe kao uŁesnikarazumne prirode du„e, kroz koju je ovo biæe izobra¾eno odliŁno(perfektno).

„I On udahnu u wegove nozdrve dah ¾ivota.“To je dahonosna saradwa du„e koja je stvorena od zemqe i

davawa ¾ivotne snage, i tako bi formirana priroda du„e. Zbogtoga Mojsije dodaje: „I Łovek postade du„a ¾iva“, to „to je stvo-reno od pra„ine primilo je udisajem dah ¾ivota „postalo je du„a¾iva“. 'to znaŁi du„a ¾iva? Aktivna du„a koja ima u sastavu telokao oruðe wenih aktivnosti, poslu„no wenoj voqi.

Sveti Serafim Sarovski ima donekle razliŁito tumaŁeweovog dela Svetog Pisma: U wegovom „Razgovoru sa Motovilovim“on ima stav, da ono „to je stvoreno od praha zemaqskoga je unutarqudske prirode à tela, du„a i duh (duh je vi„e nego du„e) i ono„to je udahnuto u ovu prirodu je blagodat Svetog Duha.

Ovo je drugaŁiji pogled na stvarawe Łoveka (nalazimo ga kodnekolicine drugih Otaca) i nije su„tinski protivreŁno uobiŁaje-nom tumaŁewu da je du„a udahnuta u Łoveka, ovi koji zastupaju datipogled, takoðe, veruju da je Łovek stvoren po blagodati Bo¾ijoj.

Sv. Grigorije Bogoslov govori o proslavqenoj prirodi Łove-ka, najuzvi„enijem delu Łija priroda ne dolazi od zemqe negodirektno od Boga. Du„a je dah Bo¾ji, i dok je u biti rajska, podnosii svoju sastavqenost, delimiŁnost, onoga „to je od pra„ine. To jesvetlost zatvorena u peæini, ali je takoðe neugasiva i neiscrpnaBo¾anska tajna.

UŁestvujuæi u novostvorenoj zemqi, svojim besmrtnim rukamastvorio je na„ lik, na„ udeo u Wegovom ¾ivotu, jer On posla uŁoveka Duh, koji je zrak nepristupnog Bo¾anstva.

Ovakav izraz ne treba da nas odvede na pogre„an stav da jedu„a sama po sebi Bo¾anstvo, ili deo Bo¾ji. Sv. Jovan Zlatoustipi„e o tome: Sigurno je nerazuman onaj koji bi bio odveden u svo-jim liŁnim stavovima, a da ne uzme u obzir misli na ono „to je

priliŁno Bo¾anstvu, i ne obrati pa¾wu na prilagoðivawe izrazu(Svetog Pisma) i usudi se da ka¾e da je du„a proiza„la iz su„tineBo¾ije. O besmislenosti! O bezumnosti! Koliko je ðavo otvorioputeva za propast za one koji hoæe da mu slu¾e. Dakle kad Łuje„ daje Bog „udahnuo u wegovo lice duh ¾ivota“, razumi to samo kao da muje darovao bestelesnu moæ, i jo„ da mu je bilo ugodno da telo qud-sko, napravqeno od pra„ine ima razumnu du„u koja æe se koristi-ti telesnim udovima. (Omilije na Postawe, XIII kwiga, str.103à104).

Ima takvih koji bi da upotrebe stvarawe Łoveka u ovoj kwizida doka¾u da je Łovek evoluirao od ni¾e vrste; da je wegovo telo iprvobitna priroda do„la po vremenu prva, a du„a i prebivawe ublagodati Bo¾joj nastupilo posle. Takva interpretacija je sasvimnemoguæa ako prihvatamo OtaŁka razumevawa Łovekovog stvarawa.

Da poŁnemo sa ovim. Videli smo da po OtaŁkom viðewu stva-rawa à bilo kolika da bi wihova taŁna du¾ina mogla da bude à tosu veoma kratki periodi vremena, da je Bo¾je delo u svim danimabrzo sadelano, Łak trenutno; da je na kraju „estog dana svet bionovosadelan i jo„ nije bila data propadqivost i smrt.

Posle, Sveti Oci zastupaju da stvarawe Łoveka ne bi trebaloshvatiti hronolo„ki; to su gotovo ontolo„ki opisi koji govore ouzdizawu Łoveka ali ne hronolo„kim redom kojim su se desili.Kada Sv. Jovan Zlatousti ka¾e da je pre udahnuæa Łovek bio „bez-¾ivotna lutka“, ili Sv. Serafim misli da nije bio „bez¾ivotnalutka“ nego ¾ivo aktivno qudsko biæe à mi treba da razumemo reŁ„pre“ u ontolo„kom znaŁewu „izvan“. Ali samo stvarawe Łovekatela i du„e, zajedno sa blagodaæu u kojoj je Łovek stvoren je bilotrenutno. Oci nalaze za potrebno da istaknu ovo uŁewe sasvimjasno, zbog toga „to su u proteklim vremenima postojala dvasuprotna ali jednako netaŁna uŁewa o ovom predmetu: jedno od ori-genista koji ka¾u da je du„a „preegzistencirala“ stvarawu tela isamo u„la u wihova tela po padu sa vi„eg stawa; i drugo da je teloprepostojalo du„i i zbog toga je od uzvi„enije prirode.

Sveti Jovan Damaskin uŁi:„Od zemqe On je stvorio telo a od liŁnog daha dao mu je razum-

nu i slovesnu du„u, za koju ka¾emo da je po Bo¾anskom liku. Teloi du„a stvoreni su u isto vreme à ne jedno pre a drugo posle, kakobi bezumqe Origenovo to htelo. (Pravoslavna vera II 12. r. 235)

I Sv. Grigorije Niski uŁi u vi„e pojedinosti (koje se odnoseujedno i na stvarno formirawe Łoveka i na op„te shvatawe Łovekadanas) posle pogre„nih Origenovih zabluda:

Drugi naprotiv ukazujuæi na poredak stvarawa Łoveka posta-vqen po Mojsijevom Pisawu, ka¾u da je u poretku vremena du„anastala posle tela jer je Bog prvo uzeo pra„inu sa zemqe i stvorioŁoveka a tada o¾iveo postojeæe biæe wim stvoreno Wegovim dahom;

PATRISTI¨KO U¨EWE 103

104 SVETI KNEZ LAZAR

i ovim argumentom ukazuje da je telo uzvi„enije od du„e, ono „toje prvo stvoreno vi„e je nego ono „to je kasnije uliveno (udahnuto)u wega.

Ali ako je Łovek jedinka, biæe sastavqeno od du„e i telapretpostavqamo da je poŁetak wegovog postawa jedan, zajedniŁki zaoba dela, tako da on ne bi trebalo da se naðe raniji ili kasnijewemu samom ako je telesni elemenat prvi po vremenu, drugi mu jekasnije pridodan. Buduæi da se na„a priroda shvata dvostruko uskladu sa apostolskim uŁewem, sastav vidivog i skrivenog Łoveka,ako je jedan nastao prvi a drugi naknadno, moæ Onoga koji nas jestvorio pokazala bi se na izvestan naŁin nesavr„ena i nedovoqnaza ceo zadatak, radi Łega razdvaja rad i zanima se svakim od delovapo redu.

Teorija (ideja) evolucije Łoveka od ni¾e ¾ivotiwske vrstene mo¾e biti saglasna sa PatristiŁkim pogledima Sv. Pisma naŁovekovo stvarawe nego zahteva o„tro suprotstavqawe wima. Akose Łovek razvio prema zakonima prirode, onda wegova razumna pri-roda, wegova du„a, lik Bo¾ji, razlikuje se ne kvalitetno nego samokvantitativno od zveri, on je onda stvorewe samo zemaqsko i nemamesta PatristiŁkom gledawu da je on delimiŁno zemaqski delim-iŁno rajski, „me„avina“ dva sveta, koristeæi frazu Sv. GrigorijaBogoslova. Ali da bi izbegli takvo mi„qewe Hri„æanski evo-lucionisti dopu„taju Bo¾ansko stvarawe qudske du„e à „kad jewegovo telo bilo spremno za to“, kako neki ka¾u à oni onda ne delesamo mi„qewa koja ne dopu„taju Bo¾ansko delo u wihovim si-stemima, nego oni takoðe izla¾u stav nedosledan hri„æanskimpogledima, me„ajuæi nauŁno razmi„qawe sa „otkrivenim“ znawemna sasvim nepouzdan naŁin. U PatristiŁkom shvatawu Sv. Pismaceo „esti dan stvarawa je serija Bo¾anskih dela; u jednoliŁnimnauŁnim pogledima, poreklo vrsta (onoliko koliko nauŁnicimisle da se oni mogu odrediti) nije ni„ta drugo do prirodni pro-ces. Ova dva pogleda toliko su suprotna koliko to samo dva stavamogu biti, i svako wihovo pribli¾avawe mora biti Łisto i jedinosamovoqno i iluzorno.

Preveojeromonah Miron

P O U K A

U NEDEQU SIROPUSNUUSLOVI ZA STUPAWE U SVETU

¨ETRDESETNICU

Vozqubqena braæo, veæ smo dostigli do samih vrata svetogaposta! Ona su veæ spremna da se otvore pred nama! Veæ nam je po za-konskim odredbama svete Crkve danas proŁitano u svetom Evan-ðequ uŁewe Gospoda na„ega Isusa Hrista o pravilnom stupawu upodvig posta. Jer ako oprostite qudima sagrje„ewa wihova àobjavquje sada proŁitano Evanðeqe à oprostiæe i vama Otac va„nebeski. Ako li ne oprostite qudima sagrje„ewa wihova, niOtac va„ neæe oprostiti vama sagrje„ewa va„a1.

Takvom nas ve„æu sveta Crkva sreæe na vratima posta! Takavnam uslov ona predla¾e na samom pragu duhovnog dvorca pokajawa.RazliŁitim li„avawima i podvizima telesnim, mi nameravamodokazati da se kajemo zbog na„ih grehova: Evanðeqe zahteva od nasmilost ispred ¾rtve, da bi ¾rtva bila blagoprijatna Bogu.

Svi vi, koji ¾elite da pristupite podvigu posta i molitve,svi vi koji ¾elite da po¾awete obilne plodove svoga pokajawaŁujte reŁ Bo¾iju, Łujte zapovest Bo¾iju, à i otpustite, oprostitebli¾wima sagre„ewa wihova prema vama. Jer ako oprostitequdima sagrje„ewa wihova, oprostiæe i vama Otac va„ nebeski.Ako li ne oprostite qudima sagrje„ewa wihova, ni Otac va„neæe oprostiti vama sagrje„ewa va„a. Amin.

1 Mat. 6,14,15.

DUHOVNI PUTOKAZI

110 SVETI KNEZ LAZAR

B ESEDAU ponedeqak prve nedeqe Velikog posta

pripremaweza tajnu ispovesti

U V O D

Vozqubqena braæo, mi smo u pristani„tu svetoga posta. Oso-bito sada odvojimo vreme za naroŁito, pa¾qivo, razmatrawe sebe:vrata pokajawa su nam „iroko otvorena.

fiiteqi svete obiteqi! Najprisniji uŁenici Hristovi! Pri-sna Łada Crkve, vi koji se nalazite na wenim duhovnim grudima! Nesamo da treba da u odreðeno vreme pazimo na sebe, i Łistimo se odna„ih grehovnih mrqa ispove„æu i pokajawem, nego i ¾ivot na„neka odgovara imenu na„em. Stoga, sav na„ ¾ivot treba da se sa-stoji iz neprestane pa¾we, iz neprestanog pokajawa. Obrazac Łis-toæe, koji smo du¾ni dostiæi, savr„en je. On je à Gospod na„ IsusHristos. Nego po Svetome koji vas je pozvao, govori Apostol,budite i sami sveti u svemu ¾ivqewu. Jer je napisano: Budite sve-ti, jer sam ja svet2. Po beskonaŁnom savr„enstvu obrasca Łistoæe,popri„te pokajawa i oŁi„æewa je beskonaŁno. Kada bi neko pro-„ao ovo popri„te sa najraznolikijim usrðem i bri¾qivo„æu à itada ne bi mogao dostiæi savr„enstvo u oŁi„æewu. Pa da se ¾ivotwegov u postojanom pokajawu produ¾i hiqadu godina à i tada on nebi dostigao punoæu oŁi„æewa. Veliki meðu svetim inocima sa-znali su na konŁini svojoj da oni ne samo „to nisu izvr„ili, negoi nisu poŁeli da se kaju3. A mi æemo po nemoæima na„im, koje stal-no rastu i umno¾avaju se, u dan izlaska na„ega iz zemaqskog ¾iv-ota, biti veoma daleko od te svetiwe u kojoj su iz tela svojihizlazili prepodobni Oci na„i, izabrani sasudi Bo¾iji, pusti-no¾iteqi à sada ¾iteqi neba, za wihovo postojano prebivawe upokajawu u vreme stranstvovawa po pustiwi zemaqskog ¾ivota.

Dakle oni koji svakodnevno provode ¾ivot pa¾qivo, nepre-stano posmatraju svoju du„u, zapa¾aju u woj raznovrsno dejstvo gre-ha, i neprestano se leŁe od tog otrova pokajawem, ne dosti¾u puno-æu duhovnog savr„enstva. 'ta tek reæi o onima koji ¾ive nemarno,koji se nalaze u neprestanoj razonodi, koji nikada ne razmi„qaju otome, o Łemu samo treba misliti à o svome spasewu? Reæi æu za wihovo, „to je veæ reŁeno za wih; izreæi æu presudu, veæ izreŁenu nadwima. Reæi æu s Łemernim srcem, no reæi æu nepogre„ivo: zato „toæu samo ponoviti reŁi Apostola, reŁi Bo¾ije. Udovica koja se

2 Ps. 1. 15,16.3Prepodobni Sisoje Veliki. Alfavitni Paterik i eti à Minej dana 6. jula.

odala nasladama, ¾iva je umrla4. Ne pomi„qaj da se ove reŁiodnose iskquŁivo na udovice po telu! Mnogo vi„e one se odnose namene i tebe, koji smo se odrekli od sveta da bismo Hristu slu¾ili:Monah je istinska udovica, za koju svet mora biti mrtav. Monah jetajanstvena udovica! Poslu„aj mona„e uboge reŁi moje. Da li si tiumro za svet i sujetni vek ovaj da bi o¾iveo za Hrista i bla¾enuveŁnost? Udubi se u reŁi pisma, udubi se u sebe, uporedi stawedu„e tvoje sa stawem du„e koje je prethodno opisano u pismu, ika¾i à da li si ti zaista mrtav za svet? Da li si i u najmawu rukuotpoŁeo da se umrtvquje„? Da li si osetio da te je Bog o¾iveo? Dali su se tvoje misli i ¾eqe preselile u buduæi vek? Redak je, veomaje redak onaj koji mo¾e potvrdno da odgovori na ova pitawa. Skorosvaki od nas priznaje praviŁnost datog stra„nog prigovora. Ovajprigovor je optereæewe za u„i i srca svetoqubiva ali boqe je wegaovde Łuti, dok se jo„ produ¾ava stranstvovawe na zemqi, dok sepopri„te pokajawa i ispravqawa ne prekrati. Ako reŁi moje u tebiproizvode strah i tugu, onda je bla¾en taj strah, i mila je ta tuga! Jer¾alost koja je po Bogu, govori Apostol, donosi pokajawe za spasewe,za koje se ne kaje5. Dok ona traje, od we be¾e ¾alost i tuga koje sutoliko stra„ne u veŁnosti zbog u¾asnog muŁewa koje proizvode, akoje je neizrecivo reŁima i neposti¾no za na„ um i oseæawe.

Svako neka se udubi u sebe; svako neka ispita u sebi reŁi moje,koje æu izreæi za spasewe du„a va„ih i du„e moje!

Pred nama je raj, nebo, veŁni ¾ivot, veŁno bla¾enstvo, akoovde budemo ¾iveli blagoŁestivo, ispuwavajuæi zavete, koje smodali na kr„tewu, ponavqajuæi ih pri postri¾ewu u mona„tvo ikoji su dopuweni zavetima nesticawa i devstvenosti. Ali mi neobraæamo pa¾wu na pripremqeno bla¾enstvo, kao onaj koji spava ine Łuje one koji ga okru¾uju i oŁekuju da se probudi od u¾ivawa inaslada ovoga ¾ivota; mi nikada ne mislimo o neizrecivim budu-æim bogatstvima: na„a je misao svagda na zemqi, sva je u zemaqskimzadovoqstvima, u zemaqskim brigama. Nismo li mi mrtvi du„om,makar sebe i ¾ivima predstavqali, kao oni koji imaju telesnoumovawe i gledaju jedino telesnim oŁima?6

Ali pred nama je i pakao, ogaw veŁni, neuspavqivi crv da nasneprestano grize i muŁi, ako zemaqski ¾ivot budemo proveli ugrehu i grehovnim nasladama. A mi te naslade i tra¾imo, za wimastremimo; u wima su na„e ¾eqe i razmi„qawa. Mi ¾ivimo tako,kao da pakao ne postoji, kao da smo besmrtni, veŁni na zemqi, kaooni koji su dostigli beskonaŁno bla¾enstvo. Uzalud grmi pretwa-ma ReŁ Bo¾ija, uzalud govori o stra„nim beskonaŁnim mukama! Mi

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 111

4 Tim. 5.5,6.5 2 Kor. 7,10.6 Lestvica, Pouka 18: O neosetqivosti ili umrtvqewu du„e.

112 SVETI KNEZ LAZAR

gledamo smrt na„e braæe, uŁestvujemo u wihovim pogrebima: ali tou nama ne ostavqa nikakvog peŁata, kao da je smrt à udeo drugihqudi, jedino ne na„. Mi smo kao mrtvi, nemamo ni seæawe na smrt,niti je oseæamo. Ne mislimo o buduænosti niti je predoseæamo.TaŁno je, mi smo mrtvi. Ima„ ime da si ¾iv, a mrtav si,7 svedoŁi osvakom telesnom Łoveku ReŁ Bo¾ija koja ne la¾e.

Zbog nas je Sin Bo¾iji si„ao na zemqu, uni„tio na„u smrtsvojom smræu, postao je ujedno ¾ivot na„ i put ka tom ¾ivotu. Ontra¾i od nas da mi raspnemo svoje telo sa strastima i po¾udama8,tra¾i ne zato „to sam ima potrebu za tim, nego zato „to mi imamopotrebu: jer se jedino u telu, umrtvqenom za greh, projavquje blago-datno ¾ivqewe.* Ali mi samo slu„amo zvuk reŁi; same reŁi du„ane razume i ne prima: kao da nam se one govore na stranom, nepo-znatom jeziku. To nije zaŁuðujuæe: to je neposredna posledica na„egdu„evnog stawa. ovek koji je mrtav telom nije sposoban za telesnaoseæawa. Ako ga proslave, ili mu daju bezbrojno bogatstvo, ili gaobna¾e, ili obaspu poni¾ewem, za sve to on je bezoseæajan. Tako imrtav du„om ne mo¾e da razume reŁi duhovne, ne mo¾e da osetiduhovna blaga, ne mo¾e da ima potrebno seæawe na smrt i veŁnemuke i potrebno poznawe o sujetnosti ovoga sveta i veka, poznawekoje je toliko jasno i opipqivo. On je zatrovan, umrtvqen grehom,veæ sada daleko od Boga i bla¾enstva, veæ od sada zapeŁaæen da bude¾rtva pakla. Telo ¾ivi zahvaqujuæi du„i koja je prisutna u wemu:du„a ¾ivi zahvaqujuæi Svetome Duhu koji obitava u woj.

Mogu li dostojno da proslavim neposti¾nu dobrotu sveblagogBoga, Wegovo neizrecivo dugotrpqewe, Wegovo neizrecivo Łove-koqubqe! Ako bih s Prorokom pozvao pukove Anðela na slavoslo-vqe, sve narode à malo je to à sve ¾ivotiwe i zveri, gmizavce,ptice nebeske, ribe koje plivaju „irokim vodenim prostranstvimai s wima svu beslovesnu tvar à ni tada sva tvorevina, sjediwena ujedna usta, jedan glas hvale, ne mo¾e dostojno da peva obo¾avanojdobroti Bo¾ijoj, koja je iznad reŁi, iznad razuma. Hodite, braæo,poklonimo se i pripadnimo wenim stopama: ona je do sada dugotr-peqiva za bezakowa na„a, do sada oŁekuje obraæewe na„e, do sada„iri svoje ruke da nas zagrli, prizivajuæi one koji blude u pusti-wama i neprohodnim „umama greha, prihvata gre„nike koji se kaju,Łini ih sinovima i kæerima Bo¾ijim. ujuæi sada wen glas, glaskoji vas priziva na pokajawe, neka ne budu tvrdokorna srca va„a9;ko ima u„i neka Łuje10, nemojte biti gluvi. Ustani ti koji spava„

7 Otk. 3,1.8 Gal. 5, 24.* Sveti Isak Sirin. Slovo 2.9 Jevr. 3,15.10 Mat. 13,9.

dubokim snom nemara i nebrige za spasewe! Vaskrsni iz mrtvih11,mrtvih zbog neoseæajnosti i ogorŁenosti; zbog ¾ivota, koji se sve-celo prinosi na ¾rtvu telu, grehu i trule¾i! Neka ugledam u tebipokret ¾ivota, da se probudi„ reŁju koja propoveda pokajawe!Kada bih samo Łuo tvoj glas, glas uzdisawa i plaŁa tvoga, glas poka-jawa tvoga, uverio bih se da je u tebi ostalo ¾ivota! Gospod, videæida si ti sve dane svoga ¾ivota proveo besplodno darovaæe tebi novidan za bestrudno spasewe: dan u koji æe„ iskrenom ispove„æu predduhovnim ocem, moæi da skine„ sa sebe sva bremena grehova svojih.

DEO PRVI

Pokajawe je svemoguæe, jer ga je ustanovio Svemoguæi Bog. Ne-ma greha koji bi se odr¾ao protiv lica pokajawa. Ono je dar,darovan paloj qudskoj prirodi, ono je ostatak na„e prvobitneneporoŁnosti, kao svest te neporoŁnosti i jadikovawe zbog wenoggubitka. Ono je ponovno kr„tewe, ono je sveza zemqe s nebom,lestvica ka nebu. Wime se Łisti, izglaðuje svaki greh. Ako si ti ibio obremewen te„kim sagre„ewima, ni malo ne oklevaj da pri-stupi„ pokajawu. Neizmeran okean, podjednako upija, vodu „irokereke koja je veliŁanstveno protekla kroz mnoge zemqe, i skromnemlazeve jedva primetnog potoŁiæa: isto tako u bezdanu dobroteBo¾ije jednako i„Łezavaju te„ki grehopadi kao i male neznatnepogre„ke. Neka te u to uvere pet stotina dinara i pedeset dinara,podjednako opro„tenih: zajmodavac je beskonaŁno bogat, a svidu¾nici nemaju Łime da vrate.12 ak i mali greh ostaje neizglaðen,ako onaj koji je sagre„io, misleæi da je greh neznatan, zanemari dase pokaje za wega. Meðutim, posredstvom pokajawa, veliki greh pot-puno izglaðuje svemoguæa sila Bo¾ija. Priseti se svetog ProrokaDavida koji je upao u prequbu i ubistvo. Kri„om, na neprimetannaŁin, u du„u pravednika se uvukao nemar; od nemara je proiza„lone Łuvawe telesnih Łula, a pogled osloboðen Łuvawa, neoŁekivanosusreæe predmet sablazni; u osveæenoj du„i predmet sablazni jeprobudio zlu ¾equ za kojom je sledilo izvr„ewe preqube, a za womsujetni stid. Ovaj stid, kojim se qudska gordost postidela greha,rodio je novu zlu ¾equ, ¾equ da se sakrije greh, ¾equ da se saŁuvamaska pravednosti pred qudima. Posle ovoga izvr„eno je ubistvo.Dugo je David bio ogorŁen, bez oseæaja krivice za bilo kakvosagre„ewe. Bilo je potrebno da ga sam Bog izobliŁi. Bog je zapove-dio Proroku Natanu da izobliŁi sagre„iv„eg Davida à jedva je

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 113

11 Efes. 5,14.12 Luka 7,41,42.

114 SVETI KNEZ LAZAR

David rekao sagre„ih Gospodu, tada je izi„ao odgovor od Gospoda:Gospod æe uzeti sagre„ewe tvoje13. Svemoguæe pokajawe spaslo jecele gradove i carstva, ukidalo je presude koje je Bog veæ bioizrekao. Tako je iskrenim pokajawem, mnogoqudni grad Ninevijaodvratio od sebe pogibao, na koju ga je osudio Prorok Bo¾iji à iuzaludno je Prorok nedaleko od Ninevije oŁekivao weno istre-bqewe, da se ispuni wegovo proroŁanstvo! NeŁastivomIzraiqskom caru Ahavu, pokloniku idola, gonitequ i ubiciistinskih Bogopoklonika, takoðe je veæ bila predodreðena kaznaod strane Velikog Ilije; no Ahav koji je inaŁe bio nepo„ten(neŁastiv), do„ao je u umiqewe i prolio suze. Ovo kratkovremenoumiqewe, ove male suze, spasonosno su delovale, jer: Ponizio seAhav preda mnom, rekao je Gospod Proroku Iliji, zato neæu nave-sti zlo za wegova ¾ivota, nego za vreme sina wegovog nave„æu zlona dom wegov.14 Celo Sveto Pismo, sva Crkvena Istorija puni subezbrojnih primera, kojima se dokazuje moæna sila pokajawa. „Nekirazbojnik, pripoveda Paladije u Lavsaiku, uhvaæen je bio na samomzloŁinu i priveden u Tivaidski grad Arsenait. Posle mnogih muŁe-wa, presudili su da mu se odrubi glava. Razbojnik je sa vojnicimapo„ao u grad na mesto gde je uŁinio zlodelo. Na „est popri„ta pregrada, povorci se pridru¾io nepoznati monah koji je ¾eleo da pos-matra izvr„ewe kazne. Razbojnik, videæi monaha koji ide za wimreŁe mu: „Avo! da li je moguæe da ti nema„ keliju i rukodeqe“? àMonah je odgovorio: „Imam.“ à Razbojnik je na to rekao: „Za„to nesedi„ u keliji svojoj i ne plaŁe„ za grehe svoje?“ à Monah je odgov-orio: „Brate, ja sam veoma lew; du„a moja nema umiqewa: zato samja do„ao da vidim kako æe„ ti umreti. Mo¾e biti da æu pomoæu togprizora doæi u umiqewe.“ à Tada je razbojnik wemu rekao: „Avo,Boga radi sedi u keliji svojoj, blagosiqaj i hvali SpasiteqaHrista: od vremena, kako se On oŁoveŁio i umro za nas gre„nike,Łovek veæ ne umire.“ Evo i druge isto toliko umilne i pouŁnepripovedi: „Blizu nekoga Grada ¾iveo je zatvorenik, koji je imaood Boga dar prozorqivosti. U tom gradu, svim wegovim ¾iteqima,bila je poznata jedna bludnica. Jednom, zatvorenik je ugledaosvetli put, kako se prostire od ¾enskog manastira koji se nalaziou gradu, i du„u koja se na tom putu rukovoðena Anðelima u velikojradosti pribli¾avala nebeskim vratima. On je poslao uŁenika u¾enski manastir da sazna, ko se tamo upokojio. Vrativ„i se,uŁenik je doneo vest, da se u manastiru niko nije upokojio, a da jepred vratima manastirskim naprasno skonŁala poznata bludnica,koja je tu do„la iz grada. Doveden u nedoumicu, zatvorenik jeotpoŁeo da se moli Bogu, da bi mu Bog otkrio viðewe. TaŁno je: „bio

13 2 Car. 12,13.14 3 Car. 21,29.

je odgovor Bo¾iji svetome starcu, ti si video du„u ¾ene, biv„ebludnice, du„u koja je uzlazila na nebo. Ona je postavila Łvrstunameru da se pokaje i ispravi, i po„la je u manastir s re„eno„æuda stupi u wega. To „to je ona skonŁala pred vratima manastir-skim, ne uspev„i da izvr„i nameru, bilo je po Bo¾ijem promislu.No wenu nameru Bog je primio za samo delo.“ U ove dve priŁe miopitno vidimo ispuwewe Evanðeqskih obeæawa. Koliko tek samoEvanðeqe daje takvih iskustava! Carinik, obremewen grehovima,do„ao je u hram Bo¾iji, i za svoje smirewe i pokajawe iza„ao je izhrama opravdan. Drugi carinik, Zakhej, nazvan Sinom Avramovim,tek „to je odluŁio da se pokaje, Łuo je reŁi Bo¾je: Danas doðespasewe domu ovome.15 Bludnica, koja je pripala Spasiteqevimnogama, i zamenila qubav prema grehu za qubav prema Bogu, Łula je:Opra„taju joj se grijesi mnogi, jer je veliku qubav imala.16 Razbo-jnik, raspet s desne strane BogoŁoveka, dobio je spasewe u posled-wem trenutku svog burnog ¾ivota. im se on smirio, i priznao daje dostojan osude, odmah su se otvorile wegove duhovne oŁi, i on jeu raspetome pored sebe poznao BogoŁoveka; poznao je i ispovedio.Po„to je ispovedio, odmah mu je obeæano veŁno bla¾enstvo. Ovajdogaðaj je u potpunosti saglasan Evanðeqskom uŁewu! Jer, ko verujeu mene, rekao je Gospod, ako i umre o¾iveæe.17 On je otvoreno i jasnorekao za sebe: Nisam do„ao da zovem pravednike, nego grje„nike napokajawe.18

Nemojte misliti, da su naroŁito sreæni bili ti gre„nicikoji su ¾iveli u vreme Spasiteqevog prebivawa na zemqi: sreænisu bili ti, koji su ispovedali grehe i kajali se za wih. Na suprottome, oni koji su odbacivali svemoguæe lekarstvo pokajawa, osta-jali su u gresima, i poginuli su zbog nepokajawa i ogorŁenostisvoje. Ni„ta i niko nam ne brani, da se i mi sada poslu¾imo sreæomonih gre„nika koji su se pokajali pred samim Gospodom IsusomHristom. On je onima koji veruju u Wega, rekao za Sebe: Ja sam savama u sve dane do svr„etka veka.19 Kada bude„ predstao pred tvo-jim duhovnim ocem, on æe ti potvrditi veæ izreŁenu istinu: „EvoŁedo, reæi æe on, Hristos nevidqivo stoji, i prima ispovesttvoju“.20 Stoga, predstojeæi samome Hristu, moli od Wega da zado-bije„ veliku i bogatu milost à opro„taj grehova.

Zbog Łega da oklevamo? Za„to zaustavqati se, dolaziti usumwu i dvijedu„nost, kojima se nad nama ðavo uŁvr„æuje? Reæi

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 115

15 Luk. 19,9.16 Luk. 7,47.17 Jn. 11,26.18 Mat. 9,13.19 Mat. 28,20.20 Trebnik. in Ispovesti.

116 SVETI KNEZ LAZAR

æe„: gresi su mnogobrojni, te„ki, dugo vremena me dovode u sumwui dvojedu„nost: od postojanog padawa u greh, du„ine sile suiznemogle, oseæam da mi voqa slabi. Tako je, gresi tvoji su te„ki!Za sve lekare tvoje stawe je neizleŁivo, ali ne za lekara à Gospo-da, svemoguæega i svemilostivoga. Tvoji nepoverewe i pla„qivost,bili bi koliko toliko oprostivi, kada bi ti mogao da oŁekuje„, daæe lekar da odvrati oŁi svoje od tebe i odbije te s prezirom ignevom. Meðutim, On te ne odbija nego priziva k Sebi i umoqava damu pristupi„. On te neæe prekorevati; nikakva ¾estoka reŁ neæeizaæi iz wegovih usta. On te priziva sebi jedino zbog toga da tidaruje opro„taj i iscelewe. Tada doðite, govori Gospod, pa æemose suditi: ako grijesi va„i budu kao skerlet, postaæe bijeli kaosneg; ako budu crveni kao crvac, postaæe kao vuna.21 Ciq Hristo-vog dolaska na zemqu jeste taj, da oslobodi du„e qudske od grehakoji je wima zavladao, i da obnovi u nama pali obraz Bo¾iji. SvetiJovan PreteŁa svedoŁi za Isusa sledeæe: Gle, jagwe Bo¾ije kojeuzima na se grijehe svijeta22? Iscelewe telesnih bolesti bilo jesamo dokaz izcelewa du„e od greha. Kada su pred Gospoda doneliraslabqenoga, tada je On rekao bolesnome: Ne boj se, Łedo, opra-„taju ti se grijesi tvoji.23 Neki od kwi¾evnika, koji su tu biliprisutni, pomislili su da je izgovorena hula. Isus, videæi wihovepomisli, rekao je: „Za„to vi zlo mislite u srcima svojim? Jer„ta je lak„e, reæi: Opra„taju ti se grijesi; ili reæi: Ustani ihodi? Ali da znate da vlast ima Sin ovjeŁiji na zemqi opra-„tati grijehe; tada reŁe oduzetome: Ustani, uzmi odar svoj i ididomu svome“.24 Ako te je greh toliko raslabio, pa si izgubio sklo-nost ka dobru; ako si gubav, a du„a ti je gluva i slepa; ako se u tojmeri pokorava„ ðavolu, tako da si potpuno podreðen wegovojvlasti, i po dejstvu vra¾ijem liŁi„ na besomuŁnike: onda ni tadanemoj sumwati u pokajawe, veæ mu pristupi, i Łuæe„ reŁi: Opra-„taju ti se gresi tvoji. Stvoriteq tvoj jeste Tvorac i srca, i uma,i voqe tvoje. Ti si ih rastrojio i razvratio grehom. Tvorac mo¾eponovo da stvori srce Łisto od srca oskrnavqenoga, i um pomraŁeni o„teæen mo¾e da obnovi Svojom svemoguæom Istinom. Tvojuvoqu, koja strada i iznemogava pod nasiqem greha, On mo¾e dautvrdi u dobru, i na taj naŁin du„i tvojoj povrati radost u nadi zaspasewe, radost koja se javqa u pobedama voqe nad grehom.

Nikome da ne doðe ova lukava pomisao: „Posredstvom poka-jawa, opro„taj se lako zadobija“. Ako budemo mislili da se opro-„taj lako zadobija, onda neæemo biti strogi prema sebi. Ova lako-

21 Is. 1,18.22 Jn. 1,29.23 Mat. 9,2à7.24 Mat. 9,2à7.

mislenost dozvoqava nam da se predajemo grehovnim nasladama.'ta vi„e: ona snishodqivo gleda i na obnavqawe te„kih grehopa-da“. Ne! Za ovako uslovqeno pokajawe, opro„taj grehova se ne daru-je. On se daruje pod uslovom da gre„nik ostavi sve smrtne grehe ukoje je pao. Ovo proizilazi iz samih Spasiteqevih reŁi: jer kada jeoprostio bludnici, koju su na sud pred Wim doveli fariseji, On jewoj rekao: Idi, i od sada vi„e ne grije„i.25 Takoðe na ovaj naŁin,Gospod zapoveda isceqenome u pritvoru bawe Vitezde: „Eto po-stao si zdrav, vi„e ne grije„i, da ti se „to gore ne dogodi“.26 Zanaru„avawe ove zapovesti Gospod je zapretio veæom kaznom. SvetiOci pustino¾iteqi, razumeli su ove BogoŁovekove reŁi i ispu-wavali ih, a tako su i bratiju nauŁili. Ava Pimen, na pitawe: „'taznaŁi pokajawe za grehe?“ odgovorio je: „Ono se sastoji u tome, dase pokajemo za greh i vi„e ga ne ponavqamo. Oni koji su tako pos-tupili nazvani su neporoŁni i pravedni, a postali su pravedniciostaviv„i grehe“.27 Veliki nastavnik monaha sveti Isak Sirijski,govorio je o onima koji ponavqaju svoje grehopade: „Ako neko, unadi na pokajawe, po drugi put padne u sagre„ewe, taj lukavo hodipred Bogom; wemu se „aqe neoŁekivana smrt, a vreme za zadobijawevrlina, na koje je raŁunao, uop„te ne dobija“.28 Ovo se podrazumevaza smrtne grehe, a ne za skrivene namere, koje imamo po nemoæina„oj, jer se one leŁe svakodnevnim pokajawem. Od ovih ni Svetinisu bili u potpunosti osloboðeni. Ako te zbog nesreæne navike iraslabqenosti telo i krv nasilno oŁaraju, i ne mo¾e„ da seuzdr¾i„ od smrtnih grehova, tj. padova: i tada se nemoj predavatioŁajawu, prema kome pomamno vuŁe Łoveka neprekidna povorkapadova. Za ovaj sluŁaj mi imamo premudru pouku Sisoja Velikog.Jednom je wemu brat ojaðenog srca rekao: „OŁe! „ta mi je da Łinim?ja sam pao“. à Starac mu je odgovorio: „Ustani.“ à Brat je rekao: „Jasam ustao, i ponovo pao.“ Starac je odgovorio: „Opet ustani.“ Bratje prigovorio: „Dokle æu ustajati i padati?“ Starac je rekao: „DokonŁine tvoje.“ Istinski sluga Bo¾ji, Łuva se ne samo od grehovnihdela i reŁi, nego i od samih pomisli i oseæawa grehovnih. Za ver-nost prema Bogu on se udostojava naroŁitih duhovnih darova. Ovimdarovima obilovao je Siluan koji je bio skitski, a zatim sinajskipodvi¾nik. Kada su ga pitali, na koji naŁin je stekao blagodat,Siluan je odgovorio: „Ja nikada srcu svome nisam dopu„tao mislikoje razgnevquju Boga.“29 Onaj ko je saŁuvao sebe od smrtnih greho-va, ne treba da misli da ima malu potrebu za pokajawem. Tvoja

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 117

25 Jn. 8,11.26 Jn. 5,14.27 Alfavitni Paterik.28 ReŁ 90-a.29 Skitski Paterik.

118 SVETI KNEZ LAZAR

sagre„ewa su laka pred tvojim oŁima, ali ti ne zna„ kolika jewihova te¾ina na kantaru pravosuða Bo¾jeg: „DrugaŁiji je sud qud-ski a drugaŁiji je sud Bo¾ji“, rekao je izvesni pustino¾iteq, takorasuðujuæi o svojoj mona„koj i podvi¾niŁkoj delatnosti.30 Zakono-davac naroda Izraiqskoga, Bogovidac, Sveti Mojsije, koji je sijaozracima proroŁanstva, Łudotvorstva i zracima vidqive slave,izgovorio je nepromi„qenu reŁ pred narodom, zato „to je bioogorŁen wihovom tvrdoglavo„æu. Po reŁima svetoga psalmopevcaDavida, Mojsije je sagre„io ustima svojim31, i mada mu je srceverom bilo ispuweno, sagre„io je zato „to je izrekao reŁ kojaizra¾ava nepoverewe prema blagodati Bo¾joj. Izrekao je sumwu uto da blagodat, naizgled oslabqena narodnom neŁastivo„æu, nijesama po sebi dovoqno sna¾na da satvori Łudo, a sve zbog toga „toje poznavao nepo„tewe i neverje naroda Izraiqskog, koji je bionedostojan bilo kakvog dobroŁinstva i Łudotvorstva. Greh ovajnaizgled je malo va¾an i oprostiv. Ali svetom Łoveku koji jedobrim delima i blagodatnim darovima, drugaŁije sudi Bog: dakle,ovaj greh zaslu¾uje ne samo izobliŁewe, ne samo da se unese u kwigeSvetoga Pisma kao saop„tewe svom Izraiqskom narodu, kaosaop„tewe celome svetu koji je imao da poveruje u istinitog Bogaà nego jo„ zaslu¾uje i vremensku kaznu. Mojsije, koji je znao silumolitve i beskonaŁnog milosrða Bo¾ijeg, koji je ne jednom odvra-æao gnev Bo¾iji od naroda Izraiqskoga, uzaludno je pribegavaomolitvi i umilostivqavawu Boga. On je u svojoj liŁnoj molitvitra¾io da bude poni„tena veæ izreŁena Bo¾ija odluka za wega;zbog toga se molio ali nije bio usli„en, a narodu obja„wava uzrokneusli„ene molitve sledeæim reŁima: Prezreo me Gospod zbog vas,govorio je on, navodeæi im pri tom i ishod svoje molitve: i nije meusli„io.32 U Svetom Pismu ni„ta nije reŁeno bez svog svetogciqa. Za sada„we, na„e okolnosti, ciq navedenih reŁi SvetogaPisma ovaj je: mi ni najmawe neæemo pogre„iti ako priznamo danama ove reŁi slu¾e kao pouka i opomena, kako ne bismo na„e malegrehe raŁunali kao male, i ako se budemo savesno brinuli da ihizbegavamo i Łistimo se od wih pokajawem. Koliko samo gre„imozbog neznawa! Koliko samo zbog nemoæi! A koliko samo buduæizane„eni razonodom, primerom drugih, snishodqivo„æu premadrugima! Koliko nam se toleri„e spoticawe zbog toga „toosuðujemo bli¾we i surovo postupamo prema wima! Mi prebivamou bezbri¾nosti a rukopisi na„ih sagre„ewa se umno¾avaju. Znaoje ovo pravedni Jov i zato je svakodnevno prinosio molitve i ¾rtveBogu za decu svoju govoreæi: Mo¾e biti da su se ogrije„ili sinovi

30 Prepodobni Agaton. Alfavitni Paterik.31 Ps. 105, 33.32 5 Moj. 3,26.

moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako Łiwa„e Jov svaki put.33

Obele¾je pravednika je à odluŁno nepoverewe prema svojoj praved-nosti i boravqewe u neprestanom pokajawu.

Kada budemo odstranili od sebe razonodu koja nas oslepquje,kada se budemo udubili u sebe i otpoŁeli samorazmatrawe, upore-ðujuæi sastav na„e du„e sa tim, kakva du„a treba da bude po uŁewuSvetoga Pisma: tada æemo sami priznati da mali gresi veæ nisumali, nego te„ki i stra„ni i dostojni neprestanih suza i poka-jawa. Otvorimo Sveto Pismo, pogledajmo kakvi mi treba da budemo.Sveti Apostol Pavle govori: Prvi Łovjek je od zemqe, zemqan:drugi Łovjek je Gospod sa neba. I kao „to nosimo sliku zemqanoga,tako æemo nositi sliku nebeskoga.34 Dobijajuæi biæe, poŁiwuæi da¾ivimo, mi se takoðe u isto vreme oblaŁimo u obraz praoca na„egaAdama, u wegov pali obraz. ZaŁiwemo se i raðamo s telom, koje jepodlo¾no bolestima i raspadawu, sa du„om zara¾enom grehom.ZaŁiwemo se i raðamo sa semenom greha zasaðenim u celoj prirodina„oj, imajuæi otrov greha razliven u svim æelijama du„e i tela.Jer: U bezakowima sam zaŁet i u gresima rodi me mati moja.35 Nataj naŁin ceo qudski rod je postao nepotreban, umrtvqujuæi sebegrehom koji je zarazio sam koren na„: praoca Adama. Prilikomna„eg ponovnog stvarawa iskupqewem, bilo je potrebno odstrani-ti koren, koji nije prestajao da prenosi svim granama smrtonosnuzarazu. Bilo je potrebno zameniti ga korenom, koji æe nam davati¾ivot, netrule¾nost i svetost. Za qudski rod potreban je bio novipraotac, a wime je postao Gospod sa neba. On je blagoizvoleo dabude telesni potomak Adamov, zaŁev„i se od Djeve besemeno ibestrasno. Roðewem na zemqi, Adam i mnogi drugi qudi preteklisu Isusa, ali roðewem iz smrti i groba, koje jeste Vaskrsewe, Isusje pretekao Adama i sve qude.36 On je postao Prvenac roda Łove-Łijega; On je à prvi Łovek, koji je uzi„ao na nebo. Tamo je seo s de-sne strane Boga. Adam i ostali sveti praoci Isusovi po telu,postali su Wegovi potomci Duhom preporoðeni. On je à Otac budu-æega veka, RodonaŁalnik izabranog svetog plemena. Mi koji smopoŁeli da postojimo po slici staroga Adama, da bismo pre„li izwegovog odbaŁenog potomstva u blagosloveno potomstvo novogaAdama, à treba Odozgo da se rodimo. Ako se ko ne rodi vodom iDuhom, govori nam novi Adam, Gospod na„ Isus Hristos, ne mo¾eda uðe u carstvo Bo¾ije.37 Mi se raðamo u novi blagodatni ¾ivotsvetim kr„tewem, kojim prelazimo u potomstvo Gospoda Isusa

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 119

33 Jov. 1,5.34 1 Kor. 15. 47,49.35 Ps. 50,7.36 Mat. 27,53.37 Jn. 3,5.

120 SVETI KNEZ LAZAR

Hrista, dobijamo usinovqewe Oca novoga veka, kao „to je Apostolrekao: Vi koji se u Hrista krstiste u Hrista se obukoste. Pri-miste Duha usinovqewa, koji vapije: Ava OŁe.38 Ali da bismo pre-bivali u tom usinovqewu, du¾ni smo da ne ¾ivimo telesno, nego poduhu: Jer koje vodi Duh Bo¾iji oni su sinovi Bo¾iji.39 Nasuprottome: Ako pak ko nema Duha Hristova, on nije Wegov.40 Da li se uvama nalazi ovo obele¾je usinovqewa? SvedoŁi li ovaj Duhna„emu duhu da smo deca Bo¾ija?41 Na osnovu ovoga obele¾ja pre-podobni Oci pustiwaci su ispitivali i razmatrali sebe; takvorazmatrawe pogru¾avalo ih je u bezdan pokajawa i plaŁa. ujmokako o tome rasuðuje prepodobni Makarije Egipatski, s pravomnazvan Veliki: Kao „to telo, govori on, svoj ¾ivot nema iz samogasebe, nego spoqa, tj. u zemqi, i ne mo¾e ¾iveti bez spoqa„wihsredstava; isto tako i du„a ako se jo„ ovde ne preporodi za onuzemqu ¾ivih, tako da se u woj duhovno hrani, da duhovno uzrasta,napredujuæi u Gospodu; ako se ne obuŁe u odeæu nebeske lepote,uzetu od samoga Bo¾anstva; tada ona sama sobom nikako ne mo¾e¾iveti u radosti i pokoju. Jer priroda Bo¾ija ima i hleb ¾ivota,tj. Onoga koji je rekao: Ja sam hleb ¾ivota, ima i vino, koje veselisrce Łovekovo i jelej (uqe) radosti42, jo„ ima i mnogorazliŁnuhranu nebeskog Duha, i svetlozarne nebeske rize koje dariva Bog. Utome se i sastoji nebeski ¾ivot du„e. Te„ko telu koje se zaustavqana svojoj prirodi zato „to æe se raspasti i umreti. Te„ko i du„ikoja ostaje jedino pri svojoj prirodi i nada se samo na svoja dela,nemajuæi op„tewa sa Bo¾anstvenim Duhom, zato „to æe umreti neudostojiv„i se veŁnoga ¾ivota Bo¾anstva... Ako si ti postaoBo¾iji presto a na tebe je uzjahao nebeski JahaŁ; ako je du„a celusebe naŁinila duhovnim okom i sva postala svetlost; ako si nahra-nio sebe nebeskom hranom Duha, napojio vodom ¾ivota i obukao seu odeæu tajanstvene svetlosti; ako je na kraju sve ovo stekao tvojunutra„wi Łovek, i sve ovo Łvrsto poznao: onda ti vaistinu veæsada ¾ivi„ veŁnim ¾ivotom, odsada neka je spokojna du„a tvoja uGospodu, jer zaista si ti stekao i primio od Gospoda to, da ¾ivi„istinskim ¾ivotom. Ukoliko, pak, u sebi ne prepoznaje„ ni„tatakvo, tada plaŁi, ¾ali i ridaj gorko, kao onaj ko jo„ nije postaopriŁasnik veŁnog i duhovnog bogatstva i do sada jo„ nije primioistinski ¾ivot. Stoga se skru„avaj zbog ubogosti svoje, danonoænoumoqavajuæi Gospoda, kao onaj ko se nalazi u te„koj i qutoj bedigreha. O, kada bismo se mi brinuli i starali o siroma„tvu na„em!

38 Gal. 3,27; Rim. 8,15.39 Rim. 8,14.40 Rim. 8,9.41 Rim. 8,16.42 Jn. 6,35; Ps. 103,15; Ps. 44,8.

O, kada mi ne bismo provodili svoje vreme u bezbri¾nosti, kao onikoji obiluju u bogatstvu i duhovnom blagu!“43 Stremqewe ka sti-cawu istinskog pokajawa bilo je pobuda za svete monahe, koji suosetili siroma„tvo duha, da se udaqe u duboku samoæu, da sezakquŁaju u zatvore, sakriju u peæine i jame zemaqske. Ali takvosagledavawe svoga siroma„tva, takvo sagledavawe du„e umrtvqenegrehom, daruje se onima koji su znatno napredovali u mona„kompodvigu. Ono uliva Łoveku re„enost da se definitivno oslobodiod sveta, da umre za svet, da bi se u potpunosti predao tra¾ewuveŁnoga ¾ivota u sebi.

Okrenimo se sada drugome obele¾ju, na osnovu koga je samoraz-matrawe boqe dostupno na„em novopo„etni„tvu. Gospod je rekaou svetom Evanðequ: Ako me neko qubi, rijeŁ moju dr¾aæe. Ko menene qubi, rijeŁi moje ne dr¾i. Ako me qubite, zapovjesti moje dr-¾ite.44 Koji dr¾i Hristove zapovesti à Hristov je; ko ih ne dr¾ine pripada Hristu. Razmatrawe na„e savesti i na„eg du„evnog sas-tava, na osnovu Evanðelskih zapovesti, veoma je korisno, krajwe jedu„espasonosno i sasvim je pravilno. Uzmimo za primer sledeæe:Da li smo mi ispunili neku od zapovesti Hristovih, koje su izlo-¾ene u 5. glavi Evanðeqa od Mateja. Nismo li se svagda gnevili nabli¾we svoje? Nismo li do sada ne imali s nekim svaðu? Nedejstvuje li u nama zlopamæewe? Nismo li izgovarali reŁi preko-rne i pogrdne? Da li smo se uzdr¾avali od pogleda, oseæawa, pomi-sli sladostrasnih? Nismo li zlom vraæali za zlo? Da li smo bilitako krotki, da se ne protivimo zlu? Da li smo qubili neprijate-qe na„e? Da li smo blagosiqali one koji nas kunu? Da li smoŁinili dobro onima koji nas mrze? Da li smo se molili za one kojinam Łine napasti (vreðaju nas i gone)? à Bez sumwe, i ova ne mnogapitawa, obliŁuju savest i priŁiwavaju joj te„koæu. 'ta mo¾eproiziæi iz daqeg podrobnog seberazmatrawa? à Ovo: otvoriæe seoŁi na„e za grehe na„e, a u srce na„e usadiæe se Łulo neprestanetuge zbog na„e nedostojnosti; mi æemo nauŁiti da se skru„avamozbog tih sagre„ewa, koja su nam se u pomraŁenosti na„oj pokazalakao mala, ali u samoj stvari ona nas li„avaju usinovqewa Bogu ibla¾ene veŁnosti. Ovo i drugo posvedoŁio je Sam Gospod. On jenama zapovedio da qubimo neprijateqe i objavio razlog za„to je zanas ova qubav neophodna: Da budete sinovi Oca svojega Koji je nanebesima.45 Sa tu¾nom posledicom je skopŁano naru„avawe naj-mawih Evanðelskih zapovesti: Ako, dakle ko ukine jednu od ovihnajmawih zapovijesti, rekao je Gospod, i nauŁite tako qude, naz-

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 121

43 Pouke Svetoga Makarija Beseda 4. Glava 86 i 87. Srpsko dobrotoqubqe.44 Jn. 14.23,25,14,10.45 Mat. 5.45.

122 SVETI KNEZ LAZAR

vaæe se najmawi u Carstvu nebeskome46, tj. neæe biti priŁasnikWegov.47 Potpuno zanemarivawe Evanðelskih zapovesti, smatranihkao moralne pouke koje je moguæe i neispuniti, povlaŁi za sobomodluŁnu pogibao. Ispuwavawe zapovesti ne mo¾e se zamenitinikakvim podvizima! Spasiteq govori: Mnogi æe mi reæi u onajdan: Gospode, Gospode, nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojimimenom demone izgonili, i Tvojim imenom Łudesa mnoga tvorili. Itada æu im javno kazati: Nikada vas nisam znao; idite od mene vikoji Łinite bezakowe.48 Sazidawe du„e, koje nije zasnovano naispuwavawu zapovesti, nego jedino na podvizima, tro„no je i sujet-no; ono ne mo¾e da izdr¾i ni ¾alosti od qudi, ni isku„ewa oddemona, strano je svetlosti, puno je mraka i zavaravawa samogasebe. A svaki koji slu„a ove rijeŁi Moje, govori ovaploæena ReŁBo¾ija, i ne izvr„uje ih, biæe sliŁan Łovjeku ludom koji sazidakuæu svoju na pijesku; i udari da¾d, i doðo„e vode, i dunu„e vetro-vi i udari„e na kuæu onu, i pade, a pad wezin bija„e stra„an.49

DEO DRUGI

Pokajawe je neophodno za sve! Zato svako neka se koristidragocenim vremenom, koje nam je darovao milosrdni Gospod, i ne-ka se pogru¾ava u bla¾eno pokajawe! Neka nam ono bude naroŁitozanimawe u produ¾etku tekuæe sedmice, koja je izdvojena i nazna-Łena za nas kako bismo se pripremili za tajnu ispovesti i tajnupriŁe„æa, koja sledi za wom. Zato izvr„imo pripremu sa sveko-likom pa¾wom. Nemojmo u ovoj sedmici prineti ¾rtvu nerazumnojrazonodi: jer smo joj veæ dovoqno ¾rtvoprinosili! Dovoqno smopogubqavali sebe! Sada se bavimo svojim spasewem! esto otvaraj-mo kwigu savesti; pa¾qivo posmatrajmo svoje grehovne mrqe,pripremajmo ih za umivawe ispove„æu. Nemoj po„tedeti grehesvoje! Nemoj smatrati da je bilo kakav prestup malo va¾an, opro-stiv; nemoj smatrati da su nedu¾ne bilo koje navike i upra¾wava-wa, koje osuðuje Sveto Pismo. Optu¾i sebe da bi dobio obilno op-ravdawe od Boga. Re„i se da iskreno obna¾i„ rane pred duhovnimocem! Nemoj u srcu svom ostavqati tajnu vezu i prijateqstvo sa gre-hom, skrivajuæi ga, odla¾uæi da ga otkrije„ do buduæeg vremena!InaŁe æe tvoje pokajawe biti neistinito i licemerno, a u du„itvojoj biæe ostavqen zalog grehovnog ¾ivota i uzrok za wegovo

46 Mat. 5,19.47 Po tumaŁewu bla¾enog Teofilakta Ohridskog.48 Mat. 7.22,23.49 Mat. 7.26,27.

produ¾ewe. Neispoveðena sagre„ewa podesno se ponavqaju, kao dasu vr„ena u neprozirnoj tami.50 OdluŁno zamrzi greh! Izdaj ga tako„to æe„ ga otkriti, à i on æe pobeæi od tebe; izobliŁi ga kaoneprijateqa à i primiæe„ Odozgo silu da mu se suprotstavi„ i daga pobedi„.

Polo¾i u sebi Łvrstu nameru da provodi„ bogougodan ¾ivot,i da Łim sagre„i„ svojim prohtevom (skrivenom ¾eqom), odmah sepokaje„ za wega, koji te obuzme ili zbog nemoæi, ili zbog demon-skog lukavstva, ili pak sticajem okolnosti. „Ne padati à svo-jstveno je jedino Anðelima; qudima je svojstveno da padaju i da usta-ju; jedino ðavolima koji su pali svojstveno je da ostanu u padu“.51Re„i se da bude„ veran sluga Hristov u sve dane tvoga ¾ivota!Verni sluga s taŁno„æu ispuwava voqu gospodara svoga; ako pak uneŁemu sagre„i odmah se kaje, tuguje, moli opro„taj i iskupqujesvoj prestup popravqawem. Gnu„aj se dela, naŁina ¾ivota i osobi-na kakve poseduje izdajnik! Ne sklapaj prijateqstvo sa neprijate-qima Boga, Stvoriteqa i Iskupiteqa tvojega! Nemoj izdati Wegani za srebrenike, ni za Łastoqubqe, ni za stomakougaðawe, ni zaslastoqubqe!...

Ovu sedmicu upotrebi za razmatrawe svog minulog pona„awa.Unapred sebi odredi naŁin ispravqawa: razmisli, kakve poroketreba da ostavi„, a kakve vrline treba da zasadi„ u svojoj du„i itelu. Ovako postupaj tokom cele sedmice a ne samo jedan dan; svakidan razmi„qaj o tome po nekoliko puta; „to danas bude„ zabo-ravio, prisetiæe„ se sutra. Gospod, koji vidi tvoje starawe, posla-æe ti blage misli, i otvoriæe oŁi tvoje kako bi video svoje nedo-statke. 'to se vi„e bude„ pogru¾avao u seberazmatrawe, to æe itvoja ispovest i pokajawe biti vi„e zadovoqavajuæi, onda æe seosetno i obilno u tvoju du„u izliti obnovqewe, koje se daruje zbogispovedawa grehova.

Kada je stomak zasiæen tada nema razumevawa tajni Bo¾ijih.52

fieleæi da ovu sedmicu posvetimo duhovnim razmi„qawima i zani-mawima, uzdr¾imo se od presiæenosti, od svake izli„nosti, ako jemoguæe, onda i od dovoqno potrebne koliŁine hrane i piæa.Poka¾imo u telima na„im, da smo mi sledbenici raspetoga za nasGospoda! Zamorimo telo stajawem na crkvenim Bogoslu¾ewima.Kada ono oseti zamor i iznemoglost, tra¾iæe odmor à tada mu reci,savetujuæi ga ovako: „Seæam se Gospoda koji je postradao za mene, i¾elim, da se ti telo moje priŁesti„, makar i u malom stepenu,stradawima koje je osetilo sveto telo Hristovo, buduæi raspeto nakrsnom drvetu“. Tvoja naslaðivawa pogubna su i za tebe i za tvoju

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 123

50 Lestvica, Slovo 4., gl. 53.51 Lestvica, Slovo 4., gl. 31.52 Sveti Isak Sirin. Slovo 56.

124 SVETI KNEZ LAZAR

du„u: pomoæu wih se razbuðuje telesno mudrovawe, qubav premasujetnom svetu i prema vremenom zemaqskom ¾ivotu; wima seugu„uju duhovna napredovawa, seæawe na smrt i veŁnost; wima sesna¾e strasti. Ona oslabquju i samu veru u Hrista. Strogost premasebi donosi neizbrojivu korist: oŁi„æava um, o¾ivqava du„u, itvoje te„ko telo, Łini lakim, sposobnim za duhovne podvige iduhovno oseæawe. MuŁenici su u podno¾ju Hristovoga krsta prine-li svoju krv; sveti pustino¾iteqi prineli su mnogotrudne pod-vige, ako ne ravne, onda podobne muŁeni„tvu. Prineæu Wemu i ja,makar malo zlopaæewe tela moga! Jer zlopaæewem moga tela makardonekle æu se upodobiti raspetom za mene Gospodu! Zlopaæewemtela, makar donekle æu kazniti sebe za grehovne ¾eqe tela koje samzadovoqavao! Zlopaæewem tela, na samom delu æu pokazati, da segnevim na sebe za prestupe koje sam uŁinio, da sebe osuðujem i daiskreno ¾elim i i„tem da se popravim! A ti, telo moje, kada bude„prite„weno postom, bdewem i stojawem u Crkvi, izmoli za sebe idu„u obilan opro„taj.

Ako se u produ¾etku ove sedmice budemo presiæavali, ako sebudemo odu„evqavali na ugaðawe nastranih telesnih ¾eqa: da lije tada moguæe oŁekivati da æemo razmotriti sebe onako kakobismo trebali i da æemo prineti nelicemerno pokajawe? Da li jemoguæe poverovati da æemo ostaviti poroke i utvrditi se u vrlini,ako delo obraæawa od greha ka Bogu budemo vr„ili dvojedu„no,hladno, nebri¾qivo? Ne, nije moguæe! Hladnoæa i bezoseæajnost àpokazateqi su nestalnog, nesigurnog, lukavog proizvoqewa. Pobo-jmo se reŁi Gospodwih: Tako, po„to si mlak, i ni studen ni vruæ,izbquvaæu te iz usta svojih.53 Budimo revnosni! U svim dobrimpoduhvatima nama je potrebna pomoæ Bo¾ja: zbog toga imamo veæupotrebu za wom prilikom zbacivawa grehovnoga jarma i, prilikomstupawa na puteve desne i svete. Pomoæ Bo¾ja izmoqava se usrdnomi pa¾qivom molitvom. Sveti Oci nas pouŁavaju da se molimo zadar da ugledamo svoja sagre„ewa i, da nam se Svi„e po„aqe blagai spasonosna misao za ispovedawe na„ih grehova.54 Ovi i drugidarovi à darovi su Bo¾ji! Pravilnije reŁeno, svi postupci kojisaŁiwavaju bla¾eno pokajawe, svakako imaju potrebu za pomoæuBo¾jom. Moli Gospoda za dar: da svu sedmicu provede„ pa¾qivo isa strahopo„tovawem, da razmotri„ sebe i uvidi„ svoja sagre„e-wa. Moli Gospoda da On postavi neprijateqstvo izmeðu tebe isemena zmijinog, koje jeste greh; moli Wega, da te On odu„evihrabro„æu u borbi sa samim sobom, sa tvojom iskvarenom prirodomi sa smræu koja ¾ivi u tebi. Moli Gospoda da se On sam pobori zatebe i da ti na taj naŁin uvek dostavi pobedu: nije moguæe da Gospod

53 Otkr. 3,16.54 VeŁerwa molitva svetoga Jovana Zlatoustoga. Molitvenik.

ne bude pobediteq. Ako smo mi pobeðivani, à to znaŁi, da se bori-mo sami i da Gospod ne silazi da se mesto nas bori protiv nepri-jateqa. On ne silazi zbog toga „to je na„e proizvoqewe podeqeno,ili zato, „to smo zaslu¾ili da budemo ostavqeni zbog na„enemarnosti, hladnoæe prema Wemu, zbog privezanosti za svet iwegove slasti. Moli Gospoda da ti pomogne da sve grehe svoje sasvom iskreno„æu ka¾e„ svom duhovniku sa odbacivawem ubitaŁnogstida, i da Łuje„ razre„ewe iz usta wegovih istinski verujuæi daono izlazi iz samih usta Bo¾jih. Najzad, moli Gospoda da se nakonoŁi„æewa pokajawem vi„e ne vraæa„ u grehovnu „umu, u grehovnismrad, tamnicu i pakao, veæ da poŁne„ ¾iveti bogougodno i pa¾qi-vo, à i poðe„ putem, kojim svaki do„qak i stranac ovozemaqskimo¾e dostiæi veŁno, bla¾eno spokojstvo. Sve gorenavedeno tra¾imolitvom, jer: Bez mene, rekao je Gospod, ne mo¾ete Łiniti ni-„ t a55.

Vi„e od svega moli o tome, da ti se daruje duh skru„en, srceskru„eno i smerno56, potoci suza za umivawe grehovne prqav„tine.Kada je srce raweno spasonosnom tugom zbog sagre„ewa: tada izoŁiju istiŁu ¾ivotvorne suzne vode. One, na du„i i telu obnavqa-ju dejstvo vode kr„tewa, i same su nazvane kr„tewem. Vode kr„te-wa umivaju praroditeqski greh, a kod onih koji se kr„tavaju u od-raslim godinama, one umivaju i wihove grehe koje su uŁinili dokr„tewa; suznim vodama umivaju se sagre„ewa, uŁiwena poslekr„tewa.57 Moli se da zadobije„ te vode, a svoju ¾equ da ih ste-kne„, doka¾i prinuðivawem sebe na wih. Suzama pripremi sebe zaispovest i priŁe„æe! Umij, omek„aj, o¾ivotvori suzama wivusrca; pomoæu wih oŁisti u sebi Bo¾ji obraz, obnovi podobije,potamnelo i unaka¾eno nepravilnim crtama i neŁistim bojama.Onaj koji je primio suze od bludnice i razre„io je od uza, razre„i-æe i tvoje okove. Onaj koji je prolio svoje sve„tene suze nadJerusalimom koji je uporno odbacivao silazeæe mu od Boga spasewei, slepo je stremio ka pogibli, obradovaæe se suzama tvojim, kojeproliva„ u ¾eqi da zadobije„ spasewe. Onaj koji je prolio Svojesve„tene suze kada je bio obave„ten o smrti svoga druga Lazara,Koji je i vaskrsao Lazara, Łetvorodnevnoga mrtvaca koji je veæ zau-darao, milostivo æe pogledati na tvoje suze, vaskrsnuæe iz grehovnesmrti tvoju du„u, pa makar svi weni delovi bili obavijeni pogre-bnim zavojima; pa i onda ako ona veæ zaudara od ukorewenih dugo-vremenih navika, pa Łak i onda ako je na ulazu u srce privaqente„ki kamen ogorŁenosti i neosetqivosti. On zapoveda da se odva-

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 125

55 Jn. 15,5.56 Ps. 50,19.57 Lestvic., ReŁ 7.

126 SVETI KNEZ LAZAR

li kamen, da se razre„e od smrtonosnih okova tvoje misli i ose-æawa, à da bi ti stremio duhovnom napretku i bestra„æu.58

Priprema„ se za va¾nu tajnu à za jednu od glavnih tajni Cr-kvenih à za svetu ispovest! Ima„ nameru da se koristi„ drugimkr„tewem, tako nazvanim na osnovu svetotajinskog uŁewa hri„æa-nskoga! Po„to dolazi„ u duhovnu bolnicu, nemoj otiæi ne izleŁen.Tada doðite, veli Gospod, pozivajuæi na ovaj sud, pa æemo se sudi-ti: ako grijesi va„i budu kao skerlet, postaæe bijeli kao snijeg;ako budu crveni kao crvac, postaæe kao vuna.59 Tebi predstojidivan i neobiŁan sud: na wemu æe se meriti i procewivati tvojasagre„ewa, i umesto kazni koje si zaslu¾io, daæe ti se opravdawe,Łistota, svetiwa. Kazne tvoje poneæe na Sebi ovaploæeni Bog, i pobeskonaŁnoj dobroti Svojoj, darovaæe ti Svoju svetiwu, tra¾eæi odtebe jedino to da spozna„ svoja sagre„ewa: jer nemoguæe je opro-stiti onome ko nije spoznao svoje grehe, onome ko ih ispoveda bezda ih je saznao, zato „to on ne priznaje krivicu i nema potrebu zaopro„tajem, odbacuje ga.

Pogruzi se sa strahopo„tovawem u blagoŁestivo sozercawetajne, tajne zaista velike i izvanredne! Pogruzi se u sozercawebeskonaŁne qubavi Bo¾je prema palom rodu ŁoveŁjem! Ali Bogpokazuje svoju qubav prema nama, jer jo„ dok bijasmo grje„nici,Hristos umrije za nas, mnogo æemo, dakle, prije biti kroz Wegaspaseni od gweva sada kada smo opravdani krvqu Wegovom.60 Ispasiæemo se mi od gweva pokajawem, koje ispravqa sve prestupena„e, pridr¾ava nas za sve vreme na„eg zemaqskog stranstvovawa,i izvlaŁi nas iz svakog grehovnog ponora, bez obzira na wegovudubinu. Sila i dejstvo pokajawa ostaju neiscrpni do kraja na„eg¾ivota. Ako neko bude padao svaki dan, i ako bude poŁinio sve ne-pravde i sva bezakowa à pokajawe æe ga primiti u svoj zagrqaj, dabi ga oŁistilo, iscelilo, naŁinilo pravednim i svetim. Ako se pakwegova svemoguæa pomoæ odbacuje sa bezrasudnom uporno„æu i oŁa-jnom zaslepqeno„æu, tada ono ostaje bez vrednosti.

Zadivimo se i tome, „to je za slu¾iteqa pokajawa postavqenne neporoŁni Anðeo, stra„an samom svetlo„æu svojom, nego postrastima nama sliŁan Łovek, zajedniŁar u nemoæima roda na„ega,koji ne mawe od tebe ima potrebu za pokajawem, a slu¾i se vid-qivim oruðima pokajawa pri umivawu tvojih grehova, i ima neop-hodnu potrebu da slu¾i drugima prilikom oŁi„æewa od sopstvenihsagre„ewa. U to vreme, kada bude„ niŁice pao pred ikonom Hri-stovom, da bi ispovedio svoja sagre„ewa duhovniku, on æe ti, po za-ve„tawu svete Crkve, smireno reæi: „Ja sam samo svedok, da posve-

58 Ps. 50,19.59 Isaija 1,18.60 Rim. 5.8,9.

doŁim pred Gospodom sve „to mi bude„ rekao61“. Dobrota Bo¾ijasa svih strana te lovi za spasewe, sa svih strana opkoqava, okru¾u-je udobnostima, kako bi pristupio i pribli¾io se Bogu.

Z A K Q U ¨ A K

Ovakva razmi„qawa neophodna su radi odgovarajuæe pripre-me sebe za tajnu ispovesti. Ispravi stranputice tvoga uma i srca ioŁisti ih od svakog lukavstva i licemerja. U protivnom à samo æe„grehe udvostruŁiti: jer æe„ preða„wim gresima dodati neuporedi-vo veæi greh. Stra„no mi je da odreðeno ka¾em u Łemu se sastoji tajgreh! Ali radi va„eg spasewa reæi æu; kazaæu zbog toga, da bi sesvako od vas, Łuv„i kako je te¾ak i u¾asan ovaj greh, upla„io iizbegao wegove adske Łequsti. Da li si ti pao u osuðivawe, stoma-kougaðawe, u gnev? à Da li si pao u prequbu? à Ti si sagre„io kaoŁovek, ako pak tajni pokajawa pristupi„ nemarno, lukavo, sakriva-juæi grehe: tada æe„ izvr„iti satanski poduhvat, narugaæe„ seSvemoguæem i Svevideæem Bogu, Koji te je stvorio i obnovio, daro-vao blagodat pokajawa, da bi ti pomoæu wega boravio u stawu obna-vqawa; Koji æe ti na kraju suditi na osnovu toga kako si upotrebioWegove neizrecive darove. Predostro¾nosti radi, Sveta Crkvaprilikom Łina ispovesti u duhovnikova usta stavqa sledeæe mno-goznaŁajne reŁi: „Evo, Łedo, Hristos nevidqivo stoji, primajuæitvoju ispovest. Nemoj se zastideti niti upla„iti; i nemoj ni„tasakriti od mene, veæ slobodno reci sve „to si uŁinio, da bi primioopro„taj od Gospoda na„eg Isusa Hrista. Sakrije„ li „to odmene, dvostruki greh ima„62“.

Nemoj se sagla„avati sa ðavolskim pomislom, koji æe tina„aptavati sledeæe: „Kako reæi duhovnom ocu sagre„ewe koje je ignusno i nisko? Sada ga sakri, a kazaæe„ ga na sledeæoj ispovestikada bude pro„lo dovoqno vremena, jer tada æe„ se mawe stidetida govori„ o davno uŁiwenom grehu koji se jedva i pamti“. U ovomepoznaj glas drevne zmije koja kao lopov dolazi da ukrade tvoje dobremisli, da te ubije zlim i lukavim savetom, i pogubi63 oduzimawemspasewa, koje ti Gospod zabadava64 nudi u pokajawu. Zvuk ovogaglasa sliŁan je onome koji je nekada prodro u raj, i izvukao odandena„e praroditeqe. Sine Adamov, ovaj glas sada stremi da proniknei u tvoju du„u, da bi ti spreŁio ulazak u raj. Odvrati se od ovoga

POUKA U NEDEQU SIROPUSNU 127

61 Trebnik. in Ispovesti.62 Trebnik. in Ispovesti.63 Jn. 10,10.64 Rim. 3,24.

128 SVETI KNEZ LAZAR

glasa, ne slu„aj ga, nemoj oku„ati pakao, jer je on smrtonosan zatvoju du„u.

Buduæi ispuwen krotkom verom, hrabrom samopregorno„æu,smirenom prostotom i iskreno„æu, pristupi svetoj tajni ispo-vesti. Veruj, da su za svemoguæeg Lekara à Gospoda sve rane, i malei velike, podjednako neznatne i jednako su lake za leŁewe. Sve-moguæa ReŁ, samo jednom reŁju iscequje, vaskrsava i uvodi u raj.Tvorcu su trudovi izli„ni. On izriŁe svoju voqu, à i svaka tvar,vidqiva i nevidqiva, kao sluga ispuwava TvorŁevu zapovest. Izri-cawem TvorŁeve voqe izglaðuju se na„a sagre„ewa, koja smo mi ineprijateqi na„i nacrtali na veŁnim rukopisnim hartijama.

Gde je prisutna vera tamo samopregor nije naporan! Odbacila¾ni, pogubni stid, odbaci tog Łuvara grehova; odbaci wegovumajku à gordost; okrivi sebe, osudi sebe! Prikloni glavu u skru„e-nosti duha, u suzama i plaŁu, podrobno ispovedaj grehe svoje Bogupred tvojim duhovnim ocem à i oseniæe te, posredstvom slu¾iteqatajni Bo¾jih, blagodat Svetoga Duha, unoseæi u du„u tvojuopro„taj grehova, i umesto wih, du„u æe ispuniti pravda Bo¾ja ispasewe veŁno, da bi ¾iveo u bla¾enstvu i proslavqao Oca i Sinai Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Sergijeva Pustiwa, 1845. godine.

Prevedeno iz kwige AsketiŁeskaja propoved Svetoga Igwatija BrjanŁaninova.

Preveli sa ruskog deŁanski monasi

GLAS OTACA 129

130 SVETI KNEZ LAZAR