U sluæbi gra ana Evrope - EU Delegacija u...

Evropa u pokretu

U sluæbi graana EvropeKako radi Evropska komisija

European Commission

Objavljena na svim jezicima Evropske unije: danskom, holandskom, engleskom, finskom,francuskom, nemaËkom, grËkom, italijanskom, portugalskom, πpanskom i πvedskom.

Evropska komisijaGeneralna direkcija za πtampu i komunikacijuIzdavaπtvoB-1049 Brisel

Rukopis zavrπen jula 2002. godinefotografije: Kristijan LambiotKorice: EC-EACKataloπki broj se nalazi na kraju publikacije.Luksemburg: Kancelarija za zvaniËne publikacije evropskih zajednica, 2002. godineISBN 92-894-8207-9Prava i prevodi: evropske zajednice, 2002.

Za izdavaËa za dræavnu zajednicu Srbije i Crne Gore:Delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Krunska 73 Beograd Ovu broπuru moæete naÊi i na Internet stranici Delegacije Evropske komisije u Srbiji iCrnoj Gori

http://www.delscg.cec.eu.int

©tampano u Srbiji i Crnoj Gori

2

U sluæbi graana Evrope

Uvod 3

Uloga 4

Struktura Komisije 6

Ljudi 8

Izbor kadrova 10

Budæet 12

Konsultacije 14

Graanska prava 16

Kontrola i revizija 18

Jezici 20

ZakljuËak 22

Ostalo 22

Sadræaj:

3

PoËetak 21. veka suoËava Evropsku uniju (EU) sa posebnim izazovima. Na

primer, proπirenje na istok, modernizovanje evropske privrede, reformisanje

sistema socijalne zaπtite, kao i sveobuhvatna debata o buduÊnosti Evrope.

Ovo su pitanja koja Êe uticati i na buduÊe generacije.

OdluËujuÊu ulogu u tome da EU odgovori ovim izazovima ima upravo

Evropska komisija. Ali Komisija se suoËava i sa svojim sopstvenim izazovima.

Ona se takoe menja i razvija, postaje otvorenija i preuzima na sebe veÊu

odgovornost, nastojeÊi da pribliæi sebe ljudima Evrope.

Evropska komisija radi sa izabranim evropskim liderima, a preko njih sa

graanima koji su je i stvorili. Ljudi Evrope su ti koji Ëine ‘dodatno’ osoblje

Komisije i oni su kroz razne demokratske procese ukljuËeni u svaku fazu

utvrdjivanja politike. Mada Komisiju Ëesto opisuju kao “motor Evrope”, njen

pokretaËki impuls dolazi upravo od graana.

Cilj ove broπure je da pokaæe πta Evropska komisija jeste i ko su ljudi koji

tamo rade. Svako poglavlje pruæa πansu da upoznamo jednog od Ëlanova

osoblja, da shvatimo ko su ti ljudi i πta oni rade.

Uvod

4

Svrha Evropske unije je da obezbedisvojim graanima æivot u miru, slo-bodi i blagostanju. Ovo je bila vizijanjenih osnivaËa ranih pedesetih god-ina i joπ uvek je od vitalnog znaËaja.Evropska komisija je u samomsrediπtu ovog poduhvata. OvlaπÊenjai odgovornost Komisije odreeni suRimskim sporazumom, a kako seproces evropske saradnje razvijao,od Evropske ekonomske zajednicesa 6 zemalja Ëlanica pa do Evropskeunije sa 380 miliona graana u 15zemalja, ona su potvrivana iuveÊavana uz opπtu saglasnostzemalja Ëlanica.

Komisija ima tri jasne funkcije. Prvaje da daje predloge u zakonodavstvu:Komisija daje nacrt predloga koji sepredaje Evropskom parlamentu iSavetu ministara. Odræiv razvoj, sig-urnost i bezbednost graana Evropesu meu glavnim prioritetimadanaπnje Komisije.

Njena druga uloga je upravljanjeπirokom lepezom aktivnosti Evro-pske unije: od poboljπanja kvalitetavode za piÊe do obuke nastavnika;od socijalne zaπtite do uzgajaliπtaribe; od poslovanja preko internetado poljoprivrede. Komisija je takoeodgovorna za sprovoenje meu-narodnih trgovinskih sporazuma uime zemalja Ëlanica, na primer uokviru Svetske trgovinske organi-zacije.

TreÊe kljuËno polje odgovornostiKomisije je da obezbedi pravilnu pri-menu zakona EU i to u svim zemlja-ma Ëlanicama, pomaæuÊi im da ispunesvoje zakonske obaveze. U sluËaju daone to ne uËine, Komisija ima pravoda ih izvede pred Evropski sudpravde.


Uloga

5

RukovodeÊi iz dana u dan projektima izmnogobrojnih oblasti, Evropska komisijau znatnoj meri utiËe na svakodnevniæivot svakog graanina Evrope i na joπmnogo ljudi u svetu izvan Unije. Zaπtitaæivotne sredine je jedno od najvaænijihpitanja za sve nas, i to je oblast u kojojKomisija neprestano ostvaruje dobrerezultate..

Marko je studirao politiËke nauke nauniverzitetu u svom rodnom graduPizi. Zatim je magistrirao nameunarodnim odnosima naUniverzitetu „Dæon Hopkins“, nafakultetu za visoke meunarodnestudije (koji se nalazi u Vaπingtonu iBolonji). Oduvek su ga interesovaleprirodne nauke i æivotna sredina ipoËeo je svoj radni vek na poloæajusavetnika za zaπtitu æivotne sredine uLondonu. Takoe je pasionirani dæezmuziËar (“mada ne sviram baπ sja-jno!”) i redovno svira na improvizo-vanim dæez radionicama nazvanim“NeËujni”.

„Bio sam donekle ukljuËen u radKomisije na zaπtiti æivotne sredinepre nego πto sam zapravo poËeo daradim ovde. »inila mi se kao dina-miËna organizacija i to mi se dopalo.

Kada sam poËeo da radim ovde, to jebilo u sektoru koji je davao kompani-jama pravo da stave posebne etiketena svoje proizvode, ako bi bilo pro-cenjeno da su neπkodljivi za æivotnusredinu. Sada radim na evropskojimplementaciji Protokola iz Kjota(meunarodni sporazum o promeniklime). Mi saradjujemo sa vladama,preduzeÊima, nevladinim organizaci-jama i drugim grupama da vidimo πtamoæe da se uËini da se umanji efekatstaklene baπte koji je razlog za nas-tanak globalnog zagrevanja.

Ponosan sam na to πto radim ovde,jer je Evropska komisija izuzetnonapredna u svom radu po pitanjupromene klime i oseÊam da mojsvakodnevni posao doprinosi pro-meni na bolje. Takoe bih voleo dauËinim neπto za zemlje u razvoju iuskoro Êu preÊi na drugo radnomesto u Komisiji, da bih mogao daradim na pruæanju pomoÊi za razvoj.“

Zelenija buduÊnostMarco Loprieno

RO–EN:1957. u Pizi, ItalijaRADNO MESTO:Koordinator evropskogprograma za promenuklime

6

GENERALNE DIREKCIJE I SLUÆBE

Poljoprivreda i razvoj agraraKonkurentnost

Ekonomska i finansijska pitanja Obrazovanje i kultura

Zaπtita prirodne sredineZdravstvo i zaπtita potroπaËa

InformatiËko druπtvo Istraæivanja

Odeljenje za poreze i carinu

Spoljnji odnosi Razvoj

UveÊanje ËlanstvaEvropsko odeljenje za pomoÊ i saradnju

Kancelarija za humanitarnu pomoÊ (ECHO)Trgovina

BudæetEvropska kancelarija za borbu protiv pronev-

era (OLAF)Finansijska kontrola

Grupa politiËkih savetnikaSluæba za unutraπnju reviziju

Pravna sluæbaLjudski resurski i administracija

©tampa i komunikacijeGeneralni sekretarijat

PrevodjenjePortparol

PreduzeÊa i industrijaTransport

Kancelarija za meuinstitucionalne publikacije(OPOCE)

Unutraπnje træiπte i sluæbeSocijalna pitanja u sluæbi i ravnopravnost pri

zapoπljavanjuKancelarija za statistiku

Regionalna politikaRibolovaËka i pomorska pitanja

IRCTumaËenja za potrebe Generalnih direkcija

(SCIC)Energetika

Informatika za potrebe Generalnih direkcijaKancelarija za administraciju i plaÊanje pojedi-

naËnih prinadleænostiKancelarija za infrastrukturu i logistiku

EPSO (odnosi sa)Pravda, sloboda i bezbednost

Izraz “Evropska komisija” odnosi se,u prvoj instanci, na 24 komesarakoje imenuju zemlje Ëlanice EU usaradnji sa Evropskim parlamentom.Meutim, izraz “Komisija” takoe seodnosi na instituciju sa svojih oko24.000 zaposlenih. Ovo moæe dazvuËi kao veliki broj, ali je on zapra-vo manji od broja zaposlenih u veÊinigradskih skupπtina gradova srednjeveliËine u Evropi.

Na Ëelu Komisije je njen predsednikHoze Manuel Baroso (Hose ManuelBarroso). On i joπ 24 komesaraimenovani su na period od 5 godina,poËev od 2004. godine.

Iako je veÊina ljudi koja radi uKomisiji smeπtena u Briselu, oko2.000 njih je u Luksemburgu kao ikancelarija predstavnika Komisije usvakoj zemlji EU. Takoe ima oko100 delegacija Komisije πirom sveta,od Perua do Nove Gvineje, koje sebave pitanjima u oblastima trgovine,razvojne i humanitarne pomoÊi.

Jednom nedeljno sastaje se 24komesara da zajedno donose odlukekoje se tiËu utvrdjivanja politike.Svaki komesar je takoe odgovoranza jedno ili viπe od 41 OdeljenjaKomisije koje Ëine Generalne direk-cije (GD). Svaka GD upravlja zaseb-nom oblaπÊu, kao πto su trgovina,istraæivanje ili zaπtita potroπaËa.

Uz oËekivanje da se joπ Ëetiri zemljepridruæe EU javiÊe se potreba zaizvesnim strukturalnim izmenama,ukljuËujuÊi i poveÊanje broja kome-sara.

Struktura Komisije


7

©ta dobijate za vaπ novac

Vidæaj Bardvej

RO–EN:1954. godine u NajrobijuKenijaRADNO MESTO:©ef odeljenjaCentar za unutraπnjureviziju

Komisija je svoj Interni revizorski centar(IOC) formirala 2000. godine, kao deoprograma Prodijeve reforme adminis-tracije Ëiji je cilj bio da se sredstvimaKomisije upravlja sa opreznoπÊu i svr-sishodno. Glavna uloga IOC-a je daoceni uËinak svih sektora i sprovedereviziju njihovih sistema unutraπnje kon-trole.

Vidæaj je doπao u Veliku Britaniju sasvojim ocem, uËiteljem po zaniman-ju, kada je imao 10 godina. Pohaaoje πkolu u Londonu i pre nego πto jestekao kvalifikacije viπeg revizora,diplomirao je na odseku za ekonomi-ju na Londonskom ekonomskomfakultetu. Pridruæio se Komisiji 1988.godine nakon πto je Ëetiri godineradio pri Evropskom sudu za revizijupoπto je prvo stekao kvalifikacijerevizora a potom predavaoraËunovodstvo u menadæmentu naPolitehniËkoj πkoli u ©efildu.

“Ja sam sada nadzornik revizora, alisam promenio nekoliko radnihmesta pre nego πto sam poËeo da

radim u ovom odeljenju septembra2000. godine. Mobilnost je jedna oddobrih strana rada u Komisiji. Ranijesam bio na odseku koji se bavimeunarodnim programima zarazvoj Azije i Latinske Amerike.Posebno sam uæivao u radu na tomodseku kao i na odseku za zaπtituæivotne sredine. OseÊam da mojetrenutno odeljenje, IOC, ima istinskipozitivan uËinak.

IOC je vrlo bitan deo reformskogprocesa unutar Komisije i revizors-ka kontrola je nephodan pokretaËpromena. Mi pomaæemo da se stvoridinamiËnija kultura menadæmenta, idajuÊi nezavisne i objektivne savetepomaæemo drugim sektorima dapreusmere svoju paænju ako se za toukaæe potreba. S obzirom na to da jetemeljno poznajem, visoko cenimovu instituciju i naπ rad na njenomunapreenju nije samo izazov veÊ izadovoljstvo.

8

Evropska komisija zapoπljava 24.000ljudi na razliËitim funkcijama i razno-likost ljudskih profila je ogromna, aπto je odraz raznovrsnosti Evropskeunije kao celine. S dræavnimsluæbenicima regrutovanim iz 15zemalja*, Komisija je steciπterazliËitih kultura i jezika Evrope.

Teπko je napraviti sliku jednogproseËnog Ëinovnika Komisije, sobzirom na to da oni dolaze sapodruËja sa toliko razliËitih kul-turnih, jeziËkih, socijalnih i etniËkihmiljea. IduÊi samo jednim od hodnikazgrade Komisije, vrlo je verovatnoda Êete sresti ljude nekoliko razliËitihnacionalnosti i jezika.

Nema odreenog puta u karijeri kojivas dovodi do posla u Komisiji imada se nastoji da se stvoriodreena ravnoteæa meu nacijama,ne postoji “sistem kvota’’. Ono πtoje glavno jeste sposobnostprilagoavanja, tako da je jedna odosobina koja je zajedniËka svim ljudi-ma u Komisiji njihova sposobnost danapreduju u viπejeziËnoj i multikul-turnoj sredini. Minimalni zahtev jeznanje dva jezika Evropske unije.


Ljudi

*U maju 2004. Ëlanstvo Evropske unije je uveÊano za desetnovih Ëlanica. Viπe informacija na sajtu: www.europa.int.eu

9

Od nastavnika u πkoli do administratora u Komisiji

En-Kerstin Milius

RO–ENA:1960. godine uOvertornu.Norboten, u ©vedskojRADNO MESTO:administrator u Fonduza izgradnju za ©vedsku

Heterogenost je kamen temeljacKomisije.

“Pre nego πto sam poËela da radim uEvropskoj komisiji, 16 godina samradila kao profesor u srednjoj πkoli.©kole u kojima sam radila bile su nasamom severu ©vedske, blizuArktiËkog kruga. Bez obzira na toπto mi je nastava pruæala izuzetnozadovoljstvo, s vremenom sampoæelela da promenim karijeru iprobam neπto sasvim drugaËije.

Jednog dana, sluËajno sam videla unovinama oglas za posao u Komisiji irekla sam sebi: “UskoËiÊu u ovaj vozpa da vidim kuda Êe me odvesti.”Prijavila sam se na konkurs i na mojeiznenaenje bila jedna od prvih©veana koji su 1996. godine poËelida rade ovde.

Ironija je htela da moj muæ koji jeradio kao carinski sluæbenik na grani-ci Finske i ©vedske izgubi posao1995. godine kada se ©vedskapridruæila EU. On sada podræavamoju karijeru tako πto radi kao“domaÊica” i time olakπava æivotporodici sa naπe dvoje dece.

Roena sam i æivela u jednoj od onihoblasti za koje je utvrdjeno da im jepomoÊ Fonda za izgradnju neohod-na, πto znaËi da je slabo naseljena iima surove klimatske uslove i veru-jem da mi to pomaæe da boljerazumem izazove s kojim sesuoËavaju ljudi u ovim oblastima.

Moj posao mi ponekad omoguÊavada posetim razne regije u ©vedskoj ida vidim kako se programi sprovodena licu mesta. Jedan od aspekata mogposla koji pruæa najveÊe zadovoljstvojeste kontakt sa ljudima s “drugestrane”.

10

Regrutovanje kadrova

UobiËajeni naËin da dobijete radnomesto u Komisiji jeste da uËestvu-jete na “otvorenom konkursu”. Oviispiti su na svim jezicima EU i sasto-je se od eliminacionog testa na prin-cipu zaokruæivanja taËnog odgovora ipismenog ispita. Uspeπni kandidati seonda pozivaju na usmeni deo ispita,koji se obiËno odræava u Briselu.Iako su ovi konkursi otvoreni zasvakoga ko zadovoljava osnovneuslove, izuzetno su selektivni, takoda se kandidati moraju temeljnopripremiti. Ovi konkursi se mogunaÊi u novinama i na Internetprezentaciji EU.

Uspeh na ovim ispitima otvara vrataizuzetno dinamiËnoj i stimulativnojkarijeri i zaposleni mogu oËekivati daÊe raditi na razliËitim oblastima utoku svog radnog veka.

VeÊinu zaposlenih u Komisiji Ëinedræavni sluæbenici. Ovakav sistemtreba da garantuje njihovu nezavis-nost od nacionalnih i posebnihinteresa. Plate i uslove rada propisu-ju vlade zemalja Ëlanica posebnimzakonom “Pravilnik za zaposlene”.Evropski dræavni sluæbenici plaÊajuporez na dohodak EU, a ne zemlji ukojoj rade ili iz koje dolaze.

Povremeno se ukazuje potreba zastruËnjacima za izvesne oblasti radaKomisije na odreeno vreme i tadase po pravilu nacionalni dræavnisluæbenici πalju u Komisiju na privre-meni rad.

Komisija trenutno sprovodi detaljnureformu svog internog administra-tivnog sistema. Reforma sedelimiËno odnosi na politiku odabirakadrova, planiranje i programaktivnosti i finansijski menadæment.Njena naËelna svrha je da obezbedida Komisija bude u potpunosti usluæbi evropske javnosti, s jakimakcentom na savesnosti, odgov-ornosti, efikasnosti i transparetnosti.

UbuduÊe, sluæbenici Êe imati veÊemoguÊnosti za napredovanje u kari-jeri na osnovu dokazanih zasluga, saveÊim naglaskom na obuci i mobil-nosti. U tom cilju Komisija se zalaæeza temeljnu izmenu strukture kari-jera (trenutno baziranu na nizu kate-gorija i ocena) i mnogih drugihaspekata uslova zapoπljavanja.Reforma poËinje na vrhu i najveÊeizmene su napravljene u selekciji inaimenovanju vrhunskih menadæeraKomisije.

PLATE

Avgusta 1999. godine uradjena jenezavisna uporedna studija prihoda

zaposlenih u EU. Cilj je bio da seuporede plate u institucijama EU,

nacionalnim dræavnim sluæbama,Ujedinjenim nacijama, Evropskoj

investicionoj banci, NATO organi-zaciji i u pet multinacionalnih kom-panija. Glavni zakljuËak bio je da jenivo plata unutar mreæe institucija

EU sledeÊi:

• niæi od plata na sliËnim radnimmestima u multinacionalnim kom-

panijama• niæi od plata na sliËnim radnim

mestima u diplomatskim sluæbama5 zemalja Ëlanica

• blizu platama na sliËnim radnimmestima u drugim meunarodnim

organizacijama• viπi od plata na sliËnim radnim

mestima u nacionalnim dræavnimsluæbama

primeri:Osoba sa fakultetskom diplomom i

sa tri godine radnog iskustva kojapoËinje svoju karijeru u EU dobila

bi bruto platu od 3.999 evrameseËno (nivo “A8” u klasifikaciji

zaposlenih u EU).

ObuËen sekretar sa iskustvom kojipoËinje sa nivoom “C5” zaradio bi

meseËno 2.276 evra bruto.


11

Nova iskustva

Anjeπka RaËinska

RO–ENA:1976. godine u Gdinju, uPoljskoj RADNO MESTO:pripravnik u Generalnojdirekciji za πtampu ikomunikaciju

Dva puta godiπnje, na period od 5meseci, oko 500 pripravnika (izabranihmeu viπe od 7.000 kandidata) dolazi uBrisel iz cele Evrope i πire, da oseti ukusæivota u Evropskoj komisiji. Neki od njihÊe se eventualno pridruæiti Komisijiposle izlaska na otvoreni konkurs.

Uzevπi u obzir da je Poljska jedna odzemalja kandidata za Evropsku uniju,obuka na ovakvom mestu bila jeizuzetna prilika da steknem iskustvoi ogroman korak napred u mojojkarijeri. Ovo je istorijski trenutak zaPoljake i ja sam sreÊna πto sam meuprvima iz zemalja kandidata za EUprimljena da budem pripravnik uKomisiji, koja je centar svega toga.

Studirala sam ekonomiju na Univer-zitetu u Gdanjsku, a onda Evropskopravo na Evropskom koledæu uNatolinu. Ali, u stvari, ja bih æelela dabudem novinar. Zato mi je vaæno danauËim kako funkcioniπe Komisija.Pre nego πto sam poËela da radim,radila sam uobiËajene studentskeposlove, od davanja Ëasova engle-skog kao stranog jezika u Poljskoj,do rada u odnosima sa javnoπÊu.Vreme koje ovde provedem zamene je veoma dragoceno i nadamse da Êe mi ono πto nauËim dobrodoÊi u buduÊnosti.

Budæet

12


Ukupni budæet EU u 2002. iznosio je98,6 milijardi evra. Ovo zapravopredstavlja oko 1,1% brutonacionalnog dohotka (BND) zemaljaEU. Samo mali deo ovog novcakoristi se za upravljanje institucijamaEU, na to ide 4,9 milijardi evra ilisamo 5,1% od ukupnog budæeta.

Budæet se koristi za realizacijuraznovrsnih programa EU, od onihnamenjenih brizi o æivotnoj sredinido osnivanja uzgajaliπta ribe.Viπe od35% se investira u evropske regioneposredstvom Fonda za izgradnju.Ovaj novac sluæi za finansiranje real-izacije glavnih infrastrukturnih pro-jekata kao πto su na primer izgradnjanovih puteva i mostova i Ëitava lep-eza meudræavnih projekata. Oko45% budæeta EU troπi se na podrπkupoljoprivrednoj proizvodnji.

Komisija nema slobodu da novactroπi kako æeli: Evropski parlament iSavet ministara koji zajedniËkidonose sve glavne odluke u vezi saraspodelom sredstava iz budæeta EUzahtevaju odgovornost i transpar-entnosti u svakoj fazi.

Godiπnji budæet Komisije donosi seu okviru maksimalnog dozvoljenoggodiπnjeg budæeta. Maksimalni iznosza period od 2000-2006. odreen jena samitu odræanom u Berlinu 1999.godine i odobren od straneEvropskog parlamenta.

Finansije i sistemi Komisije seproveravaju interno (u okviru svakogsektora i od Internog revizorskogcentra) i eksterno (od Evropskogrevizorskog suda). Na kraju svakefiskalne godine, od Komisije seoËekuje da podnese Parlamentu svojfinansijski izveπtaj na usvajanje.

PomoÊ regionima

Filip Oven

RO–EN:1958. godine u St.Azapu, u SevernomVelsuRADNO MESTO:Zamenik πefa Odeljenjaza regionalnu politiku zaVeliku Britaniju

13

Viπe od treÊine budæeta EU koristi se zaulaganje u ugroæene oblasti Evrope, naprimer u izgradnju infrastrukture iliobuku radnika. Ovim programimaupravljaju lokalne vlasti, a u tome impomaæu sluæbenici Evropske komisije.

Po zavrπetku studija trgovine naLiverpulskom univerzitetu, Filip jeotiπao da radi za revizorsku kuÊuKPMG. Æiveo je neko vreme naostrvu Isle of Man, u ManËesteru iLuksemburgu, uËeπÊem na otvore-nom konkursu za raËunovodstveno-revizorsko mesto dobio radno mestou Evropskoj komisiji i 1990. godinedoπao je u Brisel. U Generalnoj direk-ciji za regionalnu politiku poËeo je daradi u novembru 1999. godine.

“Odeljenje za koje radim pomaæeljudima u izvesnim oblastima Britanije.Jedan od najvaænijih aspekata naπegrada je primena prakse koja sepokazala najboljom do sada. Naprimer, ako se u Francuskoj razvijepristup koji se pokaæe efikasnim iefektivnim, mi pokuπamo da primeni-mo isti pristup i u Britaniji. To je part-nerstvo; mi usko saraujemo sadruπtvenim i privatnim sektorima,

volonterima, kao i sa britanskomvladom, i ono πto mi uglavnom nudi-mo jeste posredovanje i savetodavnapomoÊ.

Mi provodimo dosta vremena obi-lazeÊi oblasti i sluπajuÊi πto ljudi imajuda kaæu, naroËito oni koji rade umalim i srednjim preduzeÊima, a sveto da bismo razumeli njihovepotrebe. Na osnovu toga odreu-jemo koliko moæemo da potroπimo iznaπeg budæeta od dve milijarde evra.

Van kancelarije, provodim πto jemoguÊe viπe vremena sa svojomsuprugom i Êerkom a volim i da pli-vam. I, πto je moæda malo neobiËno zajednog Britanca, volim da kuvam..”

14


Konsultacije


Sa tako πirokim ovlaπÊenjima uutvrivanju politike konsultacije suza Komisiju od presudnog znaËaja.Kada Komisija pravi nacrt programaili predlog zakona, ona raËuna naopseæne i sistematiËne konsultacije,primajuÊi savete iz raznih izvora.

Ona dobija neprocenjive informacije,struËna miπljenja i savete iz mnogihizvora, ukljuËujuÊi nevladine organi-zacije (NVO), graansko druπtvo(volonteri i druge grupe) i vlade EU.

Donoπenje odluka EU pomaæu dvakonsultaciona tela: Komitet regiona,koji je saËinjen od 222 predstavnikalokalnih i regionalnih tela i Komitetza ekonomska i socijalna pitanja, kojitakoe saËinjavaju 222 Ëlanauglavnom iz radniËkih sindikata iudruæenja poslodavaca.

U dijalogu sa graanskim druπtvom iodabranim ciljnim grupama, Komisijavrπi zvaniËne konsultacije primanjemsaveta komiteta ili grupa eksperata,ali takoe traæi savet i na manje for-malan naËin prihvatajuÊi i individu-alne stavove. Interaktivno utvrivan-je politike putem Interneta takoedaje moguÊnost grupama da imajuaktivnu ulogu u razvoju zakono-davstva.

Putem interaktivnog veb sajtaKomisije “Vaπ glas u Evropi”(europa.eu.int/yourvoice), svakigraanin ima priliku da aktivnouËestvuje u utvrivanju politike. Ovajsajt omoguÊava vam da date komen-tar, podelite svoja iskustva i uËestvu-jete u politiËkim forumima.

15

SvaËiji glas moæe da se Ëuje

Lea Vatanen

RO–ENA:1962. godine uHelsinkiju, u FinskojRADNO MESTO:Administrator za sredstva informisanja“Coneccs” uGeneralnom sekretarijatu

Iskoristiti moÊ Interneta jedan je odglavnih ciljeva Evropske komisije. Onlajnsistem, poznat kao “Konsultacije,Evropska komisija i graansko druπtvo”(Coneccs) deo je nastojanja Komisije daomoguÊi bolji protok informacija u pro-cesu konsultacija. “Coneccs” je samojedno od sredstava informisanja.

Nakon πto je stekla zvanje magistrapolitiËkih nauka na Univerzitetu uHelsinkiju, Lea je otpoËela svoju kar-ijeru u finskoj vladi u Odeljenju zainformisanje. Godine 1994. poËela jeda radi u Udruæenju slobodnetrgovine sa kojim je doπla u Brisel.

“Kada sam prvi put doπla u Brisel,Finska nije bila Ëlan EU; samo smobili deo slobodne trgovinske zone. Jasam radila na mnogim projektimakoji su imali veze sa institucijama EUi dugo sanjala o tome da radim uKomisiji. Kada se 1995. Finskapridruæila EU bila je to velika πansa zamene, jer su traæili da zaposle finske

dræavne sluæbenike, i tako sampoloæila prijemni ispit za Komisiju.Bio je to interesantan istorijskitrenutak za pridruæivanje i veoma mise dopadala ideja o zajedniπtvu kojaje temelj EU.

Van radnog vremena, kada mogu,naem vremena da idem na veslanjekajakom. Brisel nije idealan grad zavodene sportove i mada kanali nisutako Ëisti kao reke, i te kako prijaizaÊi napolje i proveæbati malo s vre-mena na vreme.

16

Graanska prava

Odluke donete u Komisiji utiËu namnoga pitanja svakodnevnog æivotaljudi u Evropi. Stoga se Komisijatrudi da bude πto je moguÊe viπeotvorena i odgovorna, omoguÊa-vajuÊi graanima da se informiπu oonim oblastima koje ih zanimaju.Viπe od 1,5 miliona dokumenatamoæe se naÊi na internet sajtu EU(europa.eu.int.). Ova Internet strani-ca Ëiji sadræaj se redovno aæurirapokriva sve programe Komisije iodlikuje se Ëitavim nizom interak-tivnih osobina. Ako je bilo komepotrebno viπe informacija, mogu ihdobiti na sledeÊe naËine:

• Pristup dokumentimaOtvorenost je jedan od kljuËnih pri-oriteta Evropske komisije, tako dajavnost ima pristup ne samozvaniËnim publikacijama veÊ i intern-im dokumentima. Svako moæe za-traæiti dokument, bez obzira na svojprofesionalni status i bez ikakvogpravdanja. To jest, moæe se odbitipristup samo informacijama koje suliËne prirode ili koje bi mogle ugroz-iti legitimne poslovne interese.

• Molbe i zahteviJavnost ima moguÊnost da kontakti-ra s Komisijom pismom, telefonom,faksom ili putem elektronske poπte,na bilo kojem od 11 jezika EU.Komisija je u obavezi da odgovori naistom jeziku u roku od 15 dana oddana prijema zahteva.

Najjednostavniji naËin da se dobijeinformacija od Komisije jeste da sepozove ili da se poπalje elektronskaporuka na “Europe Direct”(europa.eu.int/europedirect).

Ovo je namenski servis koji pruæapraktiËne odgovore na razna i mno-gobrojna pitanja o Komisiji. Od njegase takoe mogu dobiti saveti pravneprirode.


17

L’Union européenne e t la cu l tu re

Informisanje medija

Devla O’©ia

RO–ENA:1968. godine u Dablinu, u IrskojRADNO MESTO:sekretar portparola,Generalna direkcija zaπtampu i komunikacije

Joπ jedan vaæan naËin informisanjajavnosti jeste informisanje putem medi-ja. Obezbediti novinarima traæenu infor-maciju, svakodnevno odgovoriti na nji-hove molbe i zahteve duænost jeGeneralne direkcije za πtampu i komu-nikacije.

Posle zavrπetka dvojeziËnog kursa zasekretara u Dablinu, Devla je 1986.godine poËela da radi u Evropskojkomisiji, ali je ostala u Briselu samoπest meseci pre nego πto je preπla naradno mesto na Bliskom istoku.

“Ukazala mi se prilika da radim u del-egaciji Evropske komisije u Siriji. Toje bilo nezaboravno iskustvo i ostalasam tamo godinu dana.

Tek 1995. sam odluËila da seoprobam na javnom konkursu zaKomisiju. Uspela sam i moje prvonameπtenje bilo je u Odeljenju zapersonalna pitanja i zaposlenje.Nekoliko godina nakon toga preπlasam na radno mesto u GD zaπtampu i komunikaciju, na kojemradim i danas. Ovo je zvaniËni glas

Komisije i glavna luka za novinare,koji izveπtavaju o radu Komisije.Uæivam u svom poslu jer je raznolik.Moj zadatak je da pratim aktivnostikomisije i da aæuriram vesti.

Jedna od dobrih strana posla je flek-sibilnost. Imala sam priliku da budemukljuËena u nekoliko interesantnihoblasti, gde sam dosta nauËila. Mojposao sekretara ovde verovatno jesuoËen sa viπe izazova nego πto bibio u privatnom sektoru.

©ta radim van Komisije? Pa, uæivam uplivanju i kuvanju za svoje prijatelje. Ijedna od posledica æivota u inos-transtvu jeste to πto me je zahvatilaozbiljna putniËka groznica!”

18

Provere i bilansi

Evropska komisija je predmet stalnihprovera i finansijske kontrole. Prvo inajvaænije, Komisija, kroz Evropskiparlament, ima odgovornost premaljudima u Ëijoj je sluæbi. Takoe, krozSavet ministara, ona ima odgov-ornost prema vladama zemalja Ëlani-ca.

Delotvorna saradnja izmeu EU iinstitucija je svakodnevni posao zaKomisiju. Proces usvajanja evrop-skog zakonodavstva je sam po sebidobar primer za ovo. Sud pravde iSud revizora zajedno igraju vitalnuulogu u obezbeivanju poπtovanjazakona EU i toga da se novacporeskih obveznika troπi svrsishod-no, dok je posao evropskogombudsmana da pruæa podrπkupravima graanina kao pojedinca,kao i da nae pravni lek u sluËajevi-ma loπeg poslovanja administracije.

Komisija je takoe podvrgnutastrogim nezavisnim finansijskim kon-trolama, kako unutraπnjim tako i sastrane. Vankomisijske kontrolesprovodi Sud revizora. U okviru Ko-misije, Generalna direkcija za finansi-jsku kontrolu i nedavno formiranaSluæba za unutraπnju reviziju bore seda ustanove kulturu delotvornog iefikasnog menadæmenta, kao i daiskorene loπu praksu.


19


Mehanizmi demokratije

Havier Atuksa Saria

RO–EN:1964. godine u Bilbau,Baskiji, u ©panijiRADNO MESTO:Administrator zaodnose meuEvropskom komisijomi Evropskim parlamentom

Neposredno biran Evropski parlament,koji radi zajedno sa Evropskom komisi-jom, igra kljuËnu ulogu u utvrivanjupolitike EU i donoπenju zakona.Efikasna koordinacija je od presudnogznaËaja, tako da dræavni sluæbenici,kao πto je Havijer Atuksa, paæljivomotre sprovoenje nacrta zakona EUda bi olakπali njihov prolazak kroz par-lamentarnu proceduru.

“Oduvek me je interesovala struktu-ra Evropske unije, tako da je zaistafascinantno raditi sa Evropskim par-lamentom i Evropskom komisijom uisto vreme. Moj posao je da pratimπta se deπava u Parlamentu, kao, naprimer, kako Ëlanovi Parlamentareaguju na odreene stvari, πta im sesvia, a πta bi hteli da bude promen-jeno, i da o tome izveπtavam rele-vantnu Generalnu direkciju. Kada touradim, onda Komisija vrπi izmenezakona i nastoji da nae kompromis.

Havijer je poËeo sa radom uEvropskoj Komisiji u septembru1995. godine, nakon πto je zavrπiopravo na Univerzitetu East Anglia uVelikoj Britaniji i stekao magistarskutitulu na temi evropskih integracijana Baskijskom Univerzitetu. I poredpreseljenja u Brisel, ostao je veransvom regionalnom identitetu koji jeosnaæen time πto je “Evropljanin”.

“Ja Evropu vidim kao naËin da se æiviu miru, uz poπtovanje razliËitihnacionalnosti i identiteta. ImajuÊi naumu ratove koji su se ne tako davnovodili, ovo πto se dogaa je izvanred-no. Po mom miπljenju, ono πtoEvropu Ëini jedinstvenom jeste snagakoja leæi u njenim razliËitostima.”

20

Jezici


Jezik kojim Ëovek govori jedno je odprimarnih obeleæja njegove kulture inacionalnosti i on je deo bogatognaslea svake nacije. EU ceni razno-likost: poπtovanje jeziËkih i kulturnihrazlika je zaπtiÊeno Ëlanom 22Evropske povelje osnovnih prava.EU takoe podstiËe uËenje stranihjezika jer su oni vrata ka upozna-vanju drugih kultura. U tom ciljuKomisija je pokrenula niz programaπirom Evrope, pomaæuÊi i ohrabru-juÊi ljude svih starosnih doba dapoboljπaju svoje znanje drugihevropskih jezika.

Za funkcionisanje Komisije, komu-nikacija πirom Evrope je glavni prior-itet. ZvaniËna dokumenta i opπteinformacije o Evropskoj uniji rade sena 11 zvaniËnih jezika EU, da bi svigraani, na svom maternjem jeziku,imali pristup informacijama koje senjih tiËu. Svaki graanin ima pravo da vrπiprepisku sa Komisijom na svommaternjem jeziku. ZvaniËni jezici EUsu danski, holandski, engleski, finski,francuski, nemaËki, grËki, italijanski,portugalski, πpanski i πvedski*.

BuduÊi da je slika celokupne Unije umalom, Komisija, naravno, ima usvom sastavu izvorne govornike svihzvaniËnih jezika EU (i drugih).PolazeÊi od toga da bi bilo nerazum-no oËekivati da svaki dræavnisluæbenik zna svaki strani jezik,odreeni nivo kompromisa mora dapostoji. U okviru Komisije, iz prak-tiËnih razloga, interna dokumentaci-ja je obiËno na tri jezika: engleskom,francuskom i nemaËkom. Svaki dræa-vni sluæbenik obiËno govori barjedan od ova tri jezika koji se obiËnokoriste na internim sastancima.

*Po prijemu novih zemalja Ëlanica maja 2004. sledeÊi jezici su postali zvaniËni jezici EU: litvanski, Ëeπki, estonski, letonski, malteπki, poljski, slovenaËki, slovaËki i maarski.

21


Novi horizonti za nastavnike

Detlef Klemens

RO–EN:1962. godine uNirmbergu, u NemaËkojRADNO MESTO:Organizuje Komenijusπkolski programrazmene i obuku nastavnog kadra

ZnaËaj koji Evropska komisija daje pro-movisanju razliËitih jezika i kulturaodraæava se u razliËitim programimakoje ona sprovodi, poËev od Arijanaprograma (podstiËe prevoenje i pro-jekte opismenjavanja) do dobro poz-natog Erasmus programa za uni-verzitetske razmene.

“Bio sam ukljuËen u obuku nastavni-ka i pre nego πto sam se oprobao naprijemnom ispitu za Komisiju.Nakon πto sam radio kao asistent naUniverzitetu u Nirmbergu, iako nasliËnom poslu, posao u ovako velikojinstituciji bio je velika promena. Ali,oseÊam da su rezultati mog radaovde vredni uloæenog truda.

Naπa direkcija se, izmeu ostalog,posebno bavi odreenim aspektimaobrazovanja kao πto su obuka nas-tavnika πirom Evrope, omoguÊavan-je πkolama da pristupe informa-cionoj i komunikacijskoj tehnologiji(ICT) i podsticanje na stalnousavrπavanje. Ono πto je fantastiËno

je koliko je mnogo ljudi zapravoobuhvaÊeno naπim programima. Uperiodu izmeu 1995. do 1999. dvamiliona aka je na neki naËin biloukljuËeno u Komenijus. Do sadaimamo 10.000 πkola koje uËestvuju inadamo se da Êemo ovaj brojutrostruËiti do 2006. godine.

Ono πto se radi izuzetno je vredno iovi programi mogu svakako pomoÊii πkolama i nastavnicima i acima.

U slobodno vreme, igram pomalorukomet i trudim se da zadovoljimsvoje interesovanje za evropskuistoriju.

22


ZakljuËak


Komisija je nezavisno telo, ali daleko od toga da je nedododirljiva. Osnovana jeda bi sluæila graanima Evrope, i da efikasno upravlja jednom ovakvom, prvi putosnovanom Unijom nezavisnih dræava. Nju ne Ëine vojska ili bezliËne birokrate,veÊ obiËni graani Evrope kojima je jaka i raznolika Unija zajedniËki cilj.

S obzirom na proπirenje EU, i na to da je zajedniËka valuta postala realnost zamnoge zemlje Ëlanice, uloga Evropske komisije Êe se sigurno i dalje razvijati.NaËin na koji Êe se to dogaati u velikoj meri Êe zavisiti od ljudi kojima sluæi.Vaπe vienje buduÊnosti Evrope, kakvo god ono bilo, vaæno je za Komisiju.

Putem foruma na internetu ili pismenog obraÊanja Komisiji, imate moguÊnostda se vaπ glas Ëuje. Na svakome je da pomogne u stvaranju Evrope u kakvoj biæeleo da æivi.

OstaloO pitanjima vezanim za funkcionisanje i organizaciju Evropske komisijemoæete viπe da proËitate na :europa.eu.int/comm/reform/index_en.htm

PraktiËne informacije o tome kako doÊi do posla u Evropskoj komisiji:europa.eu.int/comm/recruitment

Za opπte informacije o politici i aktivnostima Evropske unije, molimo pogle-dajte stranicu “Druge informacije o Evropskoj uniji” na kraju ove broπure.

23

Hoze Manuel Baroso ( Jose Manuel Barroso)PortugalijaPredsednik Evropske komisije

Lista komesara

Margo Valstrom (Margot Wallström)©vedskaPotpredsednik Komesar za institucionalne odnose i strategijukomunikacija

Odeljenja

• Generalna direkcija za πtampu i komunikacijeukljuËujuÊi reprezentacije u zemljama Ëlanicama

Ginter FERHOJGEN (Günter VERHEUGEN)NemaËkaPotpredsednikKomesar za preduzeÊa i industriju

Odeljenja• Generalna direkcija za preduzeÊa i industriju• Prostor (iz DGRTD) • Istraæivanje o bezbednosti (iz DGINFSO/RTD) • Primena pravila iz sporazuma o slobodnomkretanju roba (iz DGMARKT)

Æak Baro (Jacques BARROT)FrancuskaPotpredsednik Komesar za transport

Odeljenja• Transportne aktivnosti u Generalnoj direkcijiza transport i energiju

Siim Kalas (Siim KALLAS)EstonijaPotpredsednikKomesar za administrativna pitanja, finansijskureviziju i suzbijanje pronevera

Odeljenja• Generalna direkcija za ljudske resurse i admin-istraciju• Sluæba za unutraπnju reviziju• Evropska kancelarija za suzbijanje pronevera(OLAF)• Generalna direkcija za informatiku• Kancelarija za administraciju i isplatu pojedi-naËnih prinadleænosti• Kancelarija za infrastrukturu i logistiku - Brisel• Kancelarija za infrastrukturu i logistiku -Luksemburg• Unutraπnji odnosti meu institucijamaEvropska kancelarija za selekciju kadrova

Franko Fratini (Franco FRATTINI)ItalijaPotpredsednikKomesar za pravdu, slobodu i bezbednostOdeljenja• Generalna direkcija za pitanja pravosudja, slo-bode i bezbednosti

Hoakin ALMUNIA (Joaquín ALMUNIA)©panijaKomesar za ekonomska i monetarna pitanjaOdeljenja

• Generalna direkcija za ekonomska i finansijskapitanja• Kancelarija za statistiku• Spoljaπnje granice

Vivijen REDING (Viviane REDING)LuksenburgKomesar za informatiËko druπtvo i medijeOdeljenja• Generalna direkcija za informatiËko druπtvo• Audiovizuelni i medijski program iz DGEAC

Stavros DIMAS (Stavros DIMAS)GrËkaKomesar za ekologijuOdeljenja• Generalna direkcija za ekologiju

Danuta HIBNER (Danuta HÜBNER)PoljskaKomesar za regionalnu politikuOdeljenje• Generalna direkcija za regionalnu politiku

Dæo BORG (Joe BORG)MaltaKomesar za ribarstvo i pomorska pitanjaOdeljenje• Generalna direkcija za ribarstvo i pomorskapitanja

Dalia Gribauskajte (Dalia GRYBAUSKAITE)LitvanijaKomesar za finansijsko programiranje i budæetOdeljenje• Generalna direkcija za budæet

Janez POTO»NIK (Janez POTO»NIK)SlovenijaKomesar za nauku i istraæivanjaOdeljenja• Generalna direkcija za istraæivanja• Centar za zajedniËka istraæivanja

Jan Figel (Ján FIGEL’)SlovaËkaKomesar za obrazovanje, obuku, kulturu iviπejeziËnostOdeljenja• Generalna direkcija za obrazovanje i kulturu• Generalna direkcija za tumaËenje (SCIC)• Generalna direkcija za prevod• Odnosi sa Kancelarijom za meuinstitucionalnepublikacije (OPOCE)

Markos KIPRIANU (Markos KYPRIANOU)KiparZdravstvo i zaπtita potroπaËaOdeljenje• Generalna direkcija za zdravstvo i zaπtitupotroπaËa

Oli REN (Olli REHN)FinskaKomsear za uveÊanje Ëlanstva EUOdeljenja• Generalna direkcija za uveÊanje Ëlanstva• Direktorat za Zapadni Balkan (iz predjaπnjeGeneralne direkcije za spoljnje odnose)

Lui Miπel (Louis MICHEL)

BelgijaKomesar za razvoj i humanitarnu pomoÊOdeljenje• Generalna direkcija za razvoj• Kancelarija za humanitarnu pomoÊ (ECHO)

Andris PIEBALGS (Andris PIEBALGS)LetonijaKomesar za energijuOdeljenje• Generalna direkcija za energetske aktivnosti utransportu i energiji

Neli Kres (Neelie KROES)HolandijaKomesar za konkurentnostOdeljenje• Generalna direkcija za konkurentnost

Marijan Fiπer Bel (Mariann FISCHER BOEL)DanskaKomesar za poljoprivredu i razvoj agraraOdeljenje• Generalna direkcija za poljoprivredu i razvojagrara

Benita Ferero-Valdner (Benita Ferrero-Waldner)AustrijaKomesar za spoljnje odnose i politiku premaevropskim susedimaOdeljenja• Potpredsednik grupe komesara za spoljnjeodnose• Generalna direkcija za spoljnje odnose• Evropska kancelarija za pomoÊ i saradnju

»arli MEKRIVI (Charlie McCREEVY)IrskaKomesar za unutraπnje træiπte i uslugeOdeljenje• Generalna direkcija za unutraπnje træiπte iusluge• Slobodno kretanje kapitala (ranije u Generalnojdirekciji za ekonomska i finansijska pitanja)• Odgovornost za usluge u vezi sa poslovanjem iupravljanje predlozima zemalja Ëlanica o pravili-ma o uslugama iz ENTR DG

Vladimir SPIDLA (Vladimir SPIDLA)»eπkaKomesar za zaposlenje, socijalna pitanja i ravno-pravnost pri zapoπljavanju Odeljenje• Generalna direkcija za zaposlenje, socijalnapitanja i ravnopravnost pri zapoπljavanju

Piter Mendelson (Peter MANDELSON)Velika BritanijaKomesar za trgovinuOdeljenje• Generalna direkcija za trgovinu

Laslo KovaË (László KOVÁCS)MaarskaKomesar za oporezivanje i carinsku unijuOdeljenje• Generalna direkcija za oporezivanje i carinskuuniju

Delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, Krunska 73,11000 Beograd tel. 011 3083 200fax. 011 3083 201Internet adresa: [email protected] prezentacija http://www.delscg.cec.eu.int

Evropska komisija, BriselInternet adresa: http://europa.eu.int

Evropska komisija


Luksemburg: Kancelarija za zvaniËne publikacije evropskih zajednica

2002 - 22pp.- 16.2 x 22.9cm

ISBN 92-894-8207-9

Evropska unijaZemlje Ëlanice i zemlje kandidati

Zemlje Ëlanice Evropske unije

Zemlje kandidati Status spring 2002

U srcu Evropske unije jeEvropska komisija: telo sa jedin-stvenom kombinacijom zakono-davne i izvrπne vlasti. Odgovornoje za utvrdjivanje i sprovodjenjepolitika u razliËitim oblastima,poËev od kulture dopoljoprivrede. Zapoπljava 24.000ljudi iz cele Evrope, uzduæ ipopreko, usko sarauje saEvropskim parlamentom,Savetom ministara, druπtvom inacionalnim vladama. Bori se daujedini Evropu kroz meusobnorazumevanje, teænju miru, slobo-di i prosperitetu. Kako to zapra-vo izgleda i ko tamo radi? Ovaknjiga vam daje πansu da to saz-nate.

OFFICE FOR OFFICIAL PUBLICATIONSOF THE EUROPEAN COMMUNITIESL-2985 Luxembourg

SR

U sluæbi gra ana Evrope - EU Delegacija u...

Documents

Transcript of U sluæbi gra ana Evrope - EU Delegacija u...