Download - Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Transcript
Page 1: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

ДИОДОР

ι. живот

Грчки историчар Диодор, рођен у граду Агирију у североисточном делу Сицилије као Помпејев, Цезаров и

Августов савременик, доживео је многе судбоносне догађаје I века пре н. е. У тим бурним временима он се

посветио стрпљивом сакупљању историјске грађе и писању обимне светске историје. Није се, као многи

историчари пре и после њега, укључио у јавни живот, па су зато информације ο околностима његовог живота и

рада веома оскудне. Антички писци ретко ra помињу, али зато за хришћанске ауторе постаје прворазредни

историографски ауторитет. Еусебије у својој Хроници наводи податак да се Диодор прославио четврте године

182. олимпијаде (49/8), што савремени истраживачи доводе у везу са првом едицијом његове историје, то јест,

једног њеног дела. Сам Диодор даје нам неколико података ο својим путовањима, раду и историјским

догађајима свога времена. Тако сазнајемо да је током 180. олимпијаде (6056) посетио Египат (I, 44, 1; I, 83, 8),

где је тада владао Птолемеј XII Нови Дионис. Године 56. већ је започео писање свог дела, јер у 44. поглављу

прве књиге каже да Македонци владају Египтом 276 година, што нас, рачунајући од Александровог освајања

Египта 332. roдине, доводи до 56. године. Хронолошки је последњи догађај, који узгред помиње у оквиру

основног тока излагања, Августово протеривање грађана Тауроменија и оснивање римске колоније на месту

некадашњег грчког града (XVI, 7, 1), што се обично датује у 21. годину, али је могуће да се одиграло и 15

година раније.

Говорећи ο свом историографском раду, Диодор (I, 4, 1) каже да је читавих тридесет година посветио

сакупљању материјала, напорним и опасним путовањима и писању. Као циљ својих путовања помиње највећи

део Европе и Азије, Египат и Рим. У Риму је најдуже боравио, користећи богат историјски материјал сакупљен у престоници моћног царства. Претходно је, дружећи се са Римљанима на Сицилији, савладао латински језик.

На основу ових података, можемо закључити да је Диодор рођен око 100. пре н. е., да је истраживањима и писању посветио период од 60. до 30. године пре н. е., и да је доживео стварање Августовог принципата.

II. ДЕЛО

1. НАСЛОВ И САДРЖАЈ

Диодор из Агирија аутор је дела познатог под именом Историјска библиотека, као што нам каже Плиније

Старији у уводу своје Namrcilis historia (praef. 25). Под овим непретенциозним насловом крије се историја

света у четрдесет књиra, од митских времена до Цезаровог првог конзулата (60/59. године) или Цезаровог

покоравања Британије (5554). Наиме, у вези са завршетком Диодоровог дела постоји следећи проблем. У уводу

(I, 4, 7) Диодор каже да је од XVIII до XL књиге описао догађаје од Александрове смрти до почетка рата

између Римљана и Келта: први догађаји овог рата одиграли су се током прве године 180. олимпијаде, када је

Херод био архонт у Атини (60/59). Међутим, на неким познијим местима најављује да ће описати и Цезаров

поход на Британију (III, 38, 2; V, 21, 2; 22, 1). Највише збуњује то што у петом поглављу прве књиге,

непосредно иза реченице ο првој години 180. олимпијаде као завршетку свог дела, неочекивано каже да су се

последњи догађаји описани у Библиотеци одиграли 730. године након прве Олимпијаде (776730=46/5), то јест,

да цела његова историја обухвата период од 1.138 година, рачунајући од Тројанског рата (11841138=46/5). Ово

јасно показује да је Диодор током рада мењао свој план, што, наравно, није ништа необично, али да није стигао

да уради коначну редакцију и уклони сличне контрадикторности (на самом крају свог дела, у XL, 8, он каже да

се управо то и десило, мимо његове воље). Уместо да као Е. Schvvartz (види библиографију) претпоставимо да

је Диодор у петом поглављу једноставно преписао коначан збир година из неке хронолошке табеле којом се

користио, а чија је завршна година била 46/5, праведнија би према нашем аутору била претпоставка R. Laquera

да је ова хронолошка забуна симптом Диодоровог сазревања као историчара од хроничара који се труди да

сакупи што више материјала, временом се развио историчар који за завршетак свог дела не одабира било који

датум, већ такав који представља значајан догађај у светској историји. Последњи сачувани наративни фрагмент (XL, 5а) бави се Катилинином завером 63. године.

Од првобитних 40 књига, до нас су у целости дошле само прва, трећа и четврта пентада (књиге IV и ΧΙΧΧ), у

два рукописа из XI века, док су остале сачуване у дужим или краћим фрагментима. Ови фрагменти потичу из

следећа три извора: 1) историјске хрестоматије састављене у X веку по наредби Константина VII

Порфирогенита (од 53 одељка, сачувана су само четири, позната под следећим конвенционалним латинским

насловима: ЕхсегрШ de legationibiis, De virtiitibus et vitiis, De insidiis, De sententiis). Ови изводи су веома

поуздани у односу на садржину ексцерпираног оригинала, али не дају податке ο првобитној подели на књиге;

Page 2: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

2) Фотијеве Библиотеке (Myriobiblon) из средине IX века, где налазимо кондензовани, али континуирани

преглед последње две Диодорове пентаде (кн>. XXXI XL); 3) анонимног византијског ексцерптора који даје

изводе из књига XXIXXVI (Eclogae Hoeschelianae по првом издавачу), не зависи од Константинове антологије

и бележи првобитну поделу на књиге, а акценат не ставља толико на поуку колико на след догађаја. Поједине фрагменте налазимо и код црквених отаца и других византијских писаца.

План Диодоровог дела био је следећи. У првим трима књигама бави се варварским народима. Прва књига

посвећена је култовима, историји, законима и обичајима Египта, друга обухвата излагање ο Асирији, Вавилону,

Медији, Индији, Скитији, Амазонкама, Хиперборејцима, Арабији и тзв. „Хелијевим острвима", а трећа се бави

Етиопијом, земљама на обалама Персијског залива и Црвеног мора, Либијом, либијским Амазонкама и

Атлантидом. Четврта књига представља преглед грчке религије и митологије, као митографски увод у

Тројански рат (митови ο Дионису, Хераклу, Аргонаутима, Тезеју, Асклепију, Дедалу...), а пета, коју сам Диодор

зове Острвска, описује острва и народе западног Медитерана и Атлантског океана (Сицилија, Малта, Корзика,

Сардинија, Британија, Келти, Ибери, Лигури, Етрурци), затим, митско острво Панхеју, и острва Егејског мора.

Књиге VIX сачуване су само у фрагментима; шеста књига наставља приказ грчке митологије према Хомеру,

Хесиоду и Орфеју, а од седме до десете обухваћен је период од Тројанског рата до 481. године. Tpeha и четврга

пентада имају следећу хронологију: XI књига: 480451, XII: 450416, XIII: 415405, XIV: 404387, XV: 386361,

XVI: 360336, XVII: 335324, XVIII: 323318, XIX: 317311, XX: 310302. Остале четири пентаде (XXIXL) обухватале су период од 301. до 60/59. (или 5554. године).

2. ДИОДОРОВО ПОИМАЊЕ ИСТОРИЈЕ

Добронамеран читалац Диодоровог дела, ако се најпре потруди да стекне комплетан утисак ο његовим добрим

и лошим странама. а онда консултује савремену критику, често остаје збуњен пред потцењивачким односом

појединих истраживача. За њих је Диодор ограничени и небрижљиви компилатор, Biicherfabricant (израз Е.

Schwarza) најниже врсте, писац без имало истанчаности, добар само за ране хришћане и њихове ниске

критеријуме, а његова књига само серија извода из туђих дела, лишена сваке осмишљености и

индивидуалности. Само што не гврде да за њено писање није толико употребљавао главу колико маказе и

лепак!.Иако сам Диодор јасно каже да је целих тридесет година утрошио на писање, а нема разлога да му не

верујемо, такви критичари не желе чак ни да му признају да је директно користио примарне изворе за

одговарајуће периоде, већ су убеђени да је у рукама држао туђе изводе или „изводе извода". Као аргумент

помињу чак и техничку неизводљивост коришћења више папирусних свитака одједном, као да Диодор није

могао током тих тридесет година правити белешке из прочитаних дела. У ствари, проблем је у томе што већина

истраживача своју пажњу не посвећује Диодоровом делу у целини, већ само појединим одељцима који их посебно интересују.

Данас ипак преовлађује мишљење да би наше познавање античке историје било доста скромније да Диодор

није сачуван, а иовија истраживања су расположена да му доделе више индивидуалности него што је раније

био случај истичу се његов лични допринос и свеобухватно познавање и коришћење извора. Велику штету

представља губитак последње четири пентаде: чак и фрагменти ових изгубљених књига пружају податке ο

непознатим догађајима и упознају нас са историјском традицијом различитом од оне која је на крају преовладала.

Проучавањем дела ранијих историографа и удубљивањем у проблеме историографског рада и метода, Диодор

је стигао до следећег поимања историчаревог задатка. Више од свих осталих историографских врста, општа

историја и њени писци заслужују похвалу целог људског рода. Писци општих историја сопственим напорима

омогућују читаоцима стицање најразноврснијих знања и искустава, пружајући им прилику да, без излагања

опасностима, уче на туђим грешкама и успесима. Општа историја је корисна у свим животним околностима,

како младим људима тако и старијима: политичаре и војсковође подстиче на залагање за отаџбину, а рђаве појединце одвраћа од лоших дела (I, 1).

Историја је чувар врлине славних људи, сведок злоће лоших, доброчинитељица људског рода, пророчица

истине, метропола свеукупне филозофије, трајнији чувар предаје ο догађајима од свих споменика. Основно

добро које пружа људима је корист, односно поука и искуство који из ње произлазе (I, 2). Диодорово поимање

историје може се окарактерисати као морализаторско: по њему, историја треба да хвали и куди по заслузи, а

њена порука је да се злочин не исплати, да је судбина променљива и да човек не може да се поузда у тренутну

добру срећу. У том погледу, он дели убеђења својих славнијих претходника Тукидида и Полибија, на пример.

Диодор воли да говори ο славним и патетичним догађајима, неочекиваним исходима догађаја и променама,

што му пружа могућност за морализацију, драматику и патетику. За разлику од тога, његови описи битака су често конвенционални и рсторски обојени што нроизводи утисак монотоније.

Page 3: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Иако историјско дело, по Диодоровом убеђењу, највећу корист читаоцима пружа када их упознаје са што

већим бројем разнородних догађаја, већина историчара, наставља он, описује изоловане ратове једног народа

или града, а само је мањи број покушао да својим делом обухвати све догађаје од старих времена до свог доба.

Неки су при том правили грешке у хронологији, други изоставили дела варварских народа, трећи занемарили

старе митове, а четвртима, због ограниченог људског века, није пошло за руком да окончају своје дело. Од

оних који су у томе успели, ниједан није ишао даље од македонског периода, односно од Филипа II,

Александра, дијадоха или епигона. Од тада, па до Диодоровог времена, одиграли су се многи важни догађаји, а

ниједан писац, због величине таквог подухвата, није покушао да их обухвати једним делом. Последица тога је

да су описи догађаја разбацани у већем броју историјских дела, код различитих писаца, што отежава њихово

проучавање, разумевање и памћење. Проучивши дела свих тих историчара, Диодор је одлучио да састави дело

које би било најкорисније читаоцима и истовремено од њих захтевало најмање напора. Биће то дело из кога ће

свако црпсти оно што га посебно интересује, као из неког великог извора, уместо да тражи различите књиге и

чита неуједначена и обимна излагања. Посебно he, поред целовитог излагања, од значаја бити прецизност у

хронологији (I, 3).

Поставивши пред себе тако формулисане циљеве, Диодор је, у складу са својим способностима, које, заиста,

нису биле једнаке таленту једног Тукидида или Полибија, али ни много слабије од Херодотових или

Ксенофонтових, учинио све да на најбољи начин одговори потребама своје епохе за једном приступачном светском историјом.

Можемо му одати признање што је за своје изворе користио најбоље исгориографе класичног и хеленистичког

периода, комбинујући их са другим врстама списа, посебно хронографским и митографским. Његова

Библиотека је одраз извора на којима се базира; посебно су драгоцени они њени делови у којима Диодор

описује периоде слабо представљене другим изворима. Тако, на пример, прва књига. највећим делом посвећена

Египту, представља најпотпунији и најуспелији приказ ове земље од Херодотове II књиге Историје. Ова књига

је прави рудник информација, а њена одлична композиција и промишљеност никако не могу бити дело

неспособног и приглупог компилатора, већ историчара који је прегледао обимну литературу, путовао по

Египту и сам сакупљао информације од локалног становништва, посебно свештенства. С друге стране, Диодор

нам једини даје континуирани преглед хронологије за периоде између 480. и 430. године, и између 362. и 302. године. Посебно су у том погледу значајне књиге XVTIIXX, ο чему ће бити речи у наставку.

3. ИЗВОРИ

Питање извора једно је од основних питања у вези са Диодоровом Библиотеком, што је разумљиво ако имамо у

виду да је реч ο делу деривативне природе. Преглед савремене литературе показује да је истраживање

Диодорових извора често било неуспешно, односно да није постигнута сагласност међу истраживачима ο

Диодоровој методи у коришћењу извора. Без обзира на то што он понекад изричито помиње ауторе на чијим

делима базира своје излагање, поједини истраживачи сматрају да их није користио директно, већ преко

посредника. Још је тежи случај са књигама у којима Диодор не каже ништа ο својим изворима: наслови и

садржина дела свих важнијих античких писаца који нису сачувани нама су углавном познати из друге руке, али

су веома често постојећи фрагменти недовољни да би се у свим приликама могло доћи до сигурног одговора на

питање које је од њих Диодор читао и користио за одговарајуће делове Библиотеке. Решивши да свој рад на

Диодору започнем са хронолошком целином представљеном књигама XVIIXX, посвећеним походу Александра

Великог и ратовима међу његовим наследницима, а да им прикључим и фрагменте XXI и XXII књиге, који се

завршавају тамо где почињу Полибијеве Историје, овом приликом бих се посебно задржала на изворима ових шест књига.

У XVII књизи Диодор нам даје живописну причу ο владавини Александра Великог. Његова верзија показује

знатна слагања са онима које налазимо код Квинта Курција, Помпеја Tpora (односно Јустина), и у такозваној

Епитоми из Меца (Epitoma Renim Gestamm Alemndri Magni et Liber de Morte ejus, рукопис из IVV века, чува ce

у француском граду Мецу), али не и са Аријановом и Плутарховом. Диодоров извор или извори наклоњени су

свом јунаку и приказују га обдареног свим особинама идеалног владара: амбицијом, личном храброшћу,

великодушношћу, благошћу, хуманошћу, праведношћу, умереношћу. Александар је предодређен да влада

светом, по својим успесима нимало не заостаје за Хераклом или Дионисом. Нажалост, Диодор ни овај пут не

наводи свој извор или изворе, што је, разумљиво, резултирало великом расправом међу савременим

истраживачима. Мишљења су подељена: од F. Laudiena и W. Tarna, који мисле да је Диодор направио мозаик

од више аутора (укључујући Аристобула, једног од два главна Аријанова извора, Клитарха и, можда, мемоаре

неког анонимног најамничког официра у Александровој војсци, чије постојање је само хипотеза), па до С.

BradfordWellesa, који се залаже за Диодорово коришћење неког секундарног извора базираног на главним

Александровим историчарима. Поједини аутори (Wachsmuth и Fontana) такође су мислили да Диодор није

Page 4: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

користио монографије посвећене Александровом походу, већ неког писца опште историје који је обухватио и

тај период и прерадио Александрове историчаре (Диила Атињанина или Дурида са Сама, на пример). У ствари,

ситуација са сачуваношћу свих поменутих историчара је таква да се не може ни побити ни доказати хипотеза

да их је Диодор користио, нити се. пак, може са сигурношћу тврдити да је користио само једног или више

писаца. Иако данас преовлађује мишљење да би Клитарх из Колофона, писац Историје Александра Великог

објављене између 323. и 300. године, могао бити основни и једини извор на који се Диодор ослања у XVII

књизи, мислим да не смемо искључити ни могућност коришћења других извора, јер би то било потпуно у

складу са Диодоровом историјском методом, па би му, чак, више одговарало него ослањање на само једног аутора.

Диодорова XVIII књига представља најстарији и најкомплетнији преглед драматичних збивања између 323/2. и

318/7. године. Губитак свих савремених извора и Аријановог одличног дела ο догађајима након Александрове

смрти чини је веома драгоценом. Додатне информације ο истом периоду налазимо код Јустина (сажетак XIII и

XIV књиге Помпеја Tpora), Корнелија Непота, Плутарха, Страбона, Паусаније, Полијена, Фронтина, Елијана,

Суиде и Квинта Курција. Истраживање Диодорових извора ни овом приликом није стигло до поузданих

закључака. Још од средине прошлог века преовлађује мишљење да је Хијероним из Кардије, писац поуздане

Историје дијадохд, био Диодоров главни извор за XVIII, XIX и XX књигу. Но, има и супротних мишљења: да

је Хијероним коришћен из друге руке, посредством Агатархида из Книда (II век пре н. е.), да је главни извор

био Дурид са Сама или Диил из Атине, или да је Хијероним, као основни избор, комбинован и.допуњаван

другим изворима. Поређење Диодоровог текста са сачуваним Хијеронимовим фрагментима не показује

нарочита слагања, али би главне карактеристике Диодорове XVIII књиге често цитирање службених

докумената, благонаклон став према Антипатровим мерама у Грчкој по окончању Ламијског рата, изразито

повољна оцена Еумена, Деметрија Полиоркета и Филе, прецизно излагање мноштва техничких детаља ο

војскама и сукобима говориле у прилог извора попут Хијеронима савременика и учесника у многим важним догађајима, верног сарадника Еуменовог, Антигоновог, Деметријевог и Гонатиног.

У XIX и XX књизи Диодоров извор за догађаје у Грчкој и Азији био би и даље Хијероним, коришћен,

највероватније, директно, и допуњен другим непознатим изворима. За догађаје у Италији и Сицилији Диодор је

користио Тимеја и Дурида (Историја Агатокла). Приказ Агатокловог успона и каријере спада међу

најуспелије у целој Библиотеци, а подударање два Дуридова фрагмента са Диодоровим текстом потврђује да је овај аутор послужио као предложак.

Извори за XXI и XXII књигу, због фрагментарног стања у коме су ови одељци дошли до нас, не могу се утврдити.

4. ПРОБЛЕМИ ДИОДОРОВЕ ХРОНОЛОГИЈЕ

Пишући синхронистичку историју света, Диодор се суочио са озбиљним проблемом усклађивања изворног

материјала датованог по различитим системима, односно његовог свођења под одговарајуће атинске архонте,

олимпијаде и римске конзуле и утврђивања грчкоримских синхронизама. Није, дакле, било довољно да добро

одабере своје изворе и састави осмишљено и уравнотежено излагање, већ је, на сваком стадијуму свог рада,

морао располагати и поузданим хронолошким оквиром за координацију догађаја датованих по различитим

календарима. Наиме, његови извори великом већином нису били анали, већ су грађу распоређивали по

годинама владавине краљева, локалним календарима (македонски је, на пример, почињао месеца октобра) или

ратним кампањама. У петом поглављу I књиге Диодор наводи да за догађаје пре Тројанског рата не даје

стриктну хронологију јер за тај период није пронашао ниједну поуздану хронолошку таблицу, а да у даљем

излагању следи Аполодора из Атине. Атињанин Аполодор, Аристархов ученик, саставио је средином II века

пре н. е. хронолошки преглед најважнијих догађаја од свршетка Тројанског рата до 144. године пре н. е., познат

под насловом Chronikd или Chronike syntaxis. Поред политичких и ратних догађања, бележио је и важне датуме

из културне историје. Диодор цитира његове подагке у два наврата, и оба пута реч је ο белешкама из књижевне

историје (XIII, 103, 5: Еурипидова смрт; XIII, 108, 1: акте песника Антимаха). Знамо да је његово дело наставио

Кастор из Рода, чија је хроника завршавала 61/60. године пре н. е. За разлику од Аполодора, Кастор је

обухватио и догађаје пре Тројанског рата. Како га Диодор нигде не помиње и још косебно истиче да није

пронашао ниједну поуздану таблицу за период пре Тројанског рата, вероватно ra није ни користио. Представу ο

сличним делима можемо стећи на основу хронике анонимног аутора откривене на једном натпису са острва

Пара тзв. Marmor Parium. Његов аутор даје преглед догађаја од првог атинског краља Кекропа, датованог у 1581/80. годину, до 264/3. године, датујући све догађаје по атинским краљевима и архонтима.

За римску историју, Диодор је користио конзуларне фасте са именима конзула и диктатора, без четири

такозване „године диктатора" (333, 324, 309 и 301) и пет година анархије (375371). Римску годину повезивао је

Page 5: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

са текућом годином олимпиЈаде, а како ми користимо Варонов систем који укључује и 4 диктаторске године и пет година анархије, Диодор је често у заостатку за традиционалним римским датовањем (до девет година).

За сваку годину Диодор наводи име атинског архонта и римских конзула, а сваке четврте и олимпијаду. Како

су архонти ступали на службу месеца јула, Диодор често под именом једног архонта износи догађаје целе

године када је овај почео службу. На пример, под именом архонта за 318/17. годину он излаже догађаје из целе

318. године, без обзира на то што они делом припадају претходном архонту; такође, догађаје из прве половине

317. године већ излаже под именом следећег архонта. На тај начин је његово излагање заостајало за правим

датумом одигравања описаног догађаја, што га је онда приморавало да прибегне нагомилавању догађаја из

више година под именом једног архонта. У коментару уз текст превода, читалац ће наћи сва потребна објашњења која се тичу конкретних случајева Диодорове погрешне хронологије.

Η а π ο м е н а: решења за преношење грчких имена усвојена у овом преводу у највећем броју случајева се

уклапају у оквире „Предлога за транскрипцију и адаптацију грчких имена", презентираног у студији Д. Салопека Transkripcijci i adaptacija grčkih imena, 1986, стр. 7698.

ИЗДАЊА ДИОДОРОВЕ ИСТОРИЈСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

H. Estienne (Stephanus), Genčve 1559, прво издање;

L. Rhodoman (Rhodomanus), Hanau 1604, репринт првог издања са лат. преводом;

Р. Wesseling, Amsterdam 1746, класично издање у 2 тома;

Р. Wesseling, 17931807, у 11 томова, са коментаром;

L. Dindorf, Leipzig 18261868, 4 различита издања;

I. Bekker, Leipzig, Teubner 18534;

F. Vogel C. Fischer, Leipzig, Teubner 18881906, у 5 томова;

Diodoms of Sicily, in twelve volumes, Harvard University Press; vol. VIII, Books XVI 6695 and XVII, transl. by C. B.

Welles, 1963; vol. IX, Books XVIII and XIX 165, transl. by Russel M. Geer, 19621; vol. X, Books XIX 66110 and XX, transl. by Russel M. Geer, 19622; vol. XI, fragments of books ΧΧΙΧΧΧΙΙ, transl. by Francis R. Walton, 1957;

Diodore de Sicile, biblitheque historiqiie. Livre XVII, texte etabli et traduit par Paul Goukowsky, Les Belles Lettres 1976; Livre XVIII, tr. par P. Goukowsky, 1978; Livre XIX, tr. par F. Biziere, 1975.

ЛИТЕРАТУРА

Altheim F., Diodors romische Annalen, Rhein. Mus. 93, 1950, 267286.

Anson, Ε. M., Diodorus and the Date of Triparadeisus, Amer. Journal of Philol. 107, 1986, 208217.

Bacigalupo Pareo, E., Sulla chronologia di Diodoro XVIII e XIX, 150, Memorie dell' Istituto Lombardo, cl. di lett, sci. morali e stor. 35, 1975, 193213.

Borza, Ε. N., Clitarchus' and Diodorus' Accounts of Alexander, Proc. Afi: Class. Ass. 11, 1968, 2545.

Bottia, C., Les sources de Diodore de Sicile, Rev. belge de philol. et d'hist. 7, 1928, 130727.

Dolce, C., Diodoro e la storia di Agatocle, Kokalos 6. 1960, 124167.

17

Page 6: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Drevvs, R. Η., Historiographical Objectives and Procedures of Diodorus Siculus, Diss. Baltimore 1960.

Fontana, M. J., Kokalos 1, 1955, 182185.

W. J. Gotalski, Artian's Events After Alexande>; Ancient JVorld 19, 1989, 81108.

Goukowsky, P., Clitarque seul? Remarques sur les sources du livre XVII de Diodore de Sicile, REA 71, 1969, 320337.

Hammond, N. G. L., Three Iiistorians of Alemnder the Greai, Cambidge 1983.

Kallenberg, H., Textkritik und Sprachgebrauch Diodors, Progi: Berol. III, 19012.

Kebric, R. B, Irt the Shadow of Macedon, Duris of Samos, Historia Einzelschriften, Hft. 29, 1977.

Laqueur, R., Diodorea, Hermes 86, 1958, 257290.

Laudien, F., Uber die Quellen zur Geschichte Alemnders der Grosse in Diodor, Curtius und Plutarch, 1874.

Meister, K., Die sizilische Geschichte bei Diodor von den Anfangen bis ziim Tod des Agathokles, Quellenuntersuchungen zu Btichern IVXX7, Diss. Munchen 1967.

Orlandi, T, Duride in Diodoro ΧΙΧΧΧΙ, La Parola del Passato 19, 1964, 216226.

Palm, J., Uber Sprache und Stil des Diodorus von Sizilien, Lund

1955.

Peremans, W., Diodore de Sicile et Agatharchide de Cnide, Historia 16, 1967, 433455.

Perl, G., Kritische Untersuchungen ζιι Diodors romischer Jahrzahlung, 1957.

RE 1903, s.v. Diodorus (E. Schwarz).

Simpson, R. M., Abbreviation of Hieronymus in Diodorus, Amer. Journal of Philol. 80, 1959, 370379.

Sinclair, R. K., Diodorus Siculus and the Writing of Histor>', Proc. Afi: Class. Ass. 6, 1963, 3645.

Smith, L. C., The Chronology of Books 1820 of Diodorus Siculus, Amer. Journal of Philol. 82, 1961, 283290.

Tarn, W. W., Alemnder the Great, Cambridge 1948.

Unger, C. F., Diodors Quellen in den Diadochengeschichte, SB KgL Вауек Akad. Wiss. zu Miinchen, phil.hist. Kl. 1878,

401434, 434441.

Wachsmuth, C., IJber das Geschichtsvverk des Sikeliotes Diodorus, I—II, Dekanatsprogr. Leipzig 1892.

ДИОДОР СА СИЦИЛИЈЕ

ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА

КЊИГЕ XVIIXXII

Page 7: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

(АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ И ЊЕГОВИ НАСЛЕДНИЦИ)

СЕДАМНАЕСТА КЊИГА (335/4324/3 године пре н. е.)

I. Претходна књига, шеснаеста у целом нашем делу, започелаје доласком на власт Филипа

Аминтиног; она обухвата сва Филипова дела до његове смрти, као и дела осталих краљева, народа и

градова савремена његовој владавини од двадесет четири године. 2. У овој књизи бележимо догађаје

који следе, почињући од Александровог доласка на власт и обухватајући његова дела до смрти, као

и све савремене догађаје који су се одиграли у познатим деловима света.1 Мислили смо да ће се

догађаји најбоље памтити ако их излажемо у главним цртама и континуирано од почетка до краја.

3. Овај краљ је за кратко време постигао велике успехе: захваљујући својој разборитости и

храбрости, извршио је таква дела да је засенио све остале владаре чија достигнућа се памте од

почетка времена. 4. За дванаест година освојио је већи део Европе2 и скоро целу Азију, па је

заслужено стекао велику славу као стари хероји и полубогови. Но, нема потребе да у уводу

наговештавамо било које од његових дела: сами његови успеси, један по један, биће довољно

сведочанство ο величини славе произишле из њих. 5. На очевој страни, Александар је био потомак

Херакла3, а по мајци Еакида

1; он сЗм, својим физичким и моралним врлинама, није изневерио славу

предака. Пошто смо изложили хронолошки оквир ове књиге, прећи ћемо на догађаје који су тема

наше историје.

(335/4) II. Када је у Атини архонт био Еуајнет5, Римљани су за конзуле одредили Луција Фурија и

Гаја Манија. Ове године је Александар наследио престо и прва мера била му је да очеве убице6

стигне заслужена казна; потом се, уложивши највећи могући труд, побринуо за очеву сахрану и

ситуацију у краљевини средио много боље него што се ико надао. 2. Био је још сасвим млад и неки

су га због тога презирали, али је он прво вешто смишљеним прогласима придобио наклоност

народа: објавио је да је дошло само до промене краљевог имена, а да се државни послови неће

водити ништа лошије него у време очеве управе. Потом је љубазно примио присутне делегације и

позвао Хелене да очувају наслеђене пријатељске односе с њим. 3. Војницима је организовао сталне

параде, маневре и ратне вежбе и тако усадио дисциплину у војску.

Могући конкурент Александру за краљевски престо био је Атал, брат7 друге Филипове жене

Клеопатре, па је Александар одлучио да га уклони. Поред тога, Клеопатра је неколико дана пре

Филипове смрти краљу родила дете8. 4. Атал је са претходницом војске био упућен у Азију, делећи

команду са Парменионом9; по природи је био племенит човек и својим понашањем умео је да стекне

наклоност војника и обезбеди велику популарност у војсци. Александар се зато с правом прибојавао

да би му он могао оспорити власт уз помоћ оних Хелена који му нису наклоњени. 5. Стога је међу

својим пријатељима одабрао Хекатеја и послао га у Азију са одговарајућим бројем војника,

наредивши му да, ако икако може, Атала доведе кући живог, а ако му то не пође за руком, да га онда

што пре уклони. 6. Хекатеј је прешао у Азију, прикључио се Пармениону и Аталу и чекао згодну

прилику да изврши своје задужење.

III. Када је Александар сазнао да многи Хелени с одушевљењем размишљају ο могућем устанку,

веома се забринуо. 2. У Атини, где је Демостен водио антимакедонску политику, били су

обрадовани вешћу ο Филиповој смрти10

, а како су били решени да хегемонију међу Хеленима не

препуштају Македонцима, обратили су се Аталу и постигли тајни договор ο сарадњи. Истовремено,

позивали су многе градове да поведу борбу за слободу.

3. Етолци су одлучили да врате изгнанике из Акарнаније који су због Филипа искусили изгнанство.

Амбрачани, опет, наговорени од Аристарха11

, избацили су посаду коју је Филип увео у град и

успоставили демократску владу. 4. На сличан начин су и Тебанци изгласали да избаце гарнизон из

Кадмеје и да Александру не препусте хегемонију у Хелади. Аркађани12

једини од Хелена нису

признали Филипово вођство, нити су сада обратили икакву пажњу на Александра. 5. Од осталих

Пелопонежана, Аргивци, Елиђани, Лакедемоњани и још неки други ковали су планове за стицање

Page 8: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

аутономије. Од народа на северним границама Македоније, не мало њих је планирао устанак, што је

изазвало велику пометњу међу тамошњим варварима.

6. Па ипак, иако се краљевина налазила усред толиких потешкоћа и опасности, Александар, још

увек веома млад човек, неочекивано брзо је све државне послове довео у ред: једне је придобио

убеђивањем и дипломатијом, друге претњама навео да промене став, а неке је и силом савладао и

присилио на покорност.

IV. Прво је Тесалце подсетио на старе рођачке везе од Херакловог доба: лепим речима и великим

обећањима пробудио је у њима наде и убедио их да му одлуком Тесалског савеза признају од оца

наслеђену хегемонију у Хелади. 2. Након н>их, околне народе је придобио на исти начин, а онда је

дошао у Пиле и сазвао Амфиктионско веће; на састанку их је убедио да му одлуком донетом на

нивоу Савеза предају хегемонију у Хелади13

. 3. Са Амбрачанима је разменио посланства и у

пријатељском разговору убедио их да су својим поступком мало претекли њега самог у намери да

им добровољно да аутономију.

4. Да би заплашио непослушне, изашао је из земље са македонском војском у пуном ратном

поретку. Напредујући усиљеним маршем, дошао је у Беотију и улогорио се у близини Кадмеје да би

изазвао страх у Теби. 5. У том тренутку, сазнавши за краљев долазак у Беотију, Атињани су

напустили ранији потцењивачки став: младићева брзина и енергични поступци много су изненадили

и заплашили све његове непријатеље. 6. Атињани су зато одлучили да пренесу у град све што се

налазило на пољима и да уложе највећи могући труд на поправку зидова, а Александру су упутили

делегацију, извињавајући се што му нису брзо признали хегемонију.

7. Међу посланицима је био и Демостен, али он није са осталима отишао Александру, већ се са

Китерона

.......... .. _____________ _

_

вратио натраг у Атину, било зато што се уплашио због своје антимакедонске делатности, или зато

што је желео да пред краљем Персије остане чист. 8. Прича се, наиме, да је добио велику суму новца

од Персијанаца да ради против Македонаца, и кажу да га је Есхин у неком говору због тога корио и

помињао његово среброљубље овим речима: „У овом тренутку његове трошкове потопило је

краљево злато, али ни оно неће бити довољно, јер никакво благо никада није било довољно опакој

природи." 9. Александар је атинским посланицима дао љубазне одговоре и народ ослободио

големог страха.

Потом је Александар наложио да се све делегације и већници сакупе у Коринту. Када су редовни

већници стигли, краљ им се обратио и умерено интонираним говором убедио Хелене да га посебном

одлуком прогласе за стратега Хеладе са пуним овлашћењима, и да заједно са њим ратују против

Персијанаца због злочина које су ови починили према Хеленима. Добивши ова овлашћења, краљ се

са војском вратио у Македонију.

V. Пошто смо изнели догађаје у Хелади, прећи ћемо на догађаје у Азији. Након Филипове смрти,

Атал је прво покушавао да изазове преврат, па је постигао договор са Атињанима ο сарадњи против

Александра. Касније се покајао, а како је сачувао писмо које му је било донето од Демостена,

послао га је Александру и пријатељским речима покушавао да са себе спере сумњу. 2. Хекатеј,

међутим, поступајући по краљевим наредбама, убио је Атала; након Аталове погибије и са

Парменионом безрезервно оданим Александру, македонска војска у Азији престала је да снује

превратничке планове.

Page 9: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

3. Како ћемо сада писати ο краљевини Персијанаца, морамо се мало вратити уназад до времена ο

којима смо већ говорили. Док је Филип још био краљ, Персијанцима је владао Охо и са поданицима

поступао окрутно и насилничкиЧ Омрзнутом због окрутног карактера, хилијарх15

Багоа, евнух по

телесним карактеристикама, а рђав и насилан човек по карактеру, уредио је преко лекара да му се дЗ

отров16

, да би потом на престо довео најмлађег краљевог сина Арсеја17

. 4. Побио је и краљеву браћу,

сасвим младе дечаке, да би младић остао сам и био послушнији. Младић је био погођен

његовим злочиначким понашањем, а када je постало јасно да ће казнити починиоца ових злочина,

Багоа га је предухитрио и убио заједно са децом у трећој години владавине. 5. Краљевска породица

је на овај начин искорењена и није било никога да по сродству наследи краљевску власт18

, па је

Багоа одабрао једног од својих пријатеља, по имену Дарије, и обезбедио му престо. Дарије је био

син Арсана и унук Остана, брата краља Артаксеркса. 6. Са Багоом се десила необична ствар вредна

помена: у складу са својим крволочним карактером, покушао је да отрује и Дарија. План је,

међутим, био откривен, и краљ је позвао Багоу на гозбу као у знак пажње, а онда му је дао своју

чашу и натерао га да испије отров.

VI. Дарије је био почаствован краљевском влашћу зато што се сматрало да храброшћу много

превазилази све остале Персијанце. Када је једном краљ Артаксеркс19

ратовао са Кадузијцима20

и

неки Кадузијац, славан по својој снази и храбрости, изазвао на двобој добровољца из персијске

војске, нико се није усудио да прихвати изазов, него се Дарије једини изложио ризику и убио

изазивача, због чега му је краљ дао богате дарове, а Персијанци му доделили прву награду за

храброст. 2. Овим храбрим поступком стекао је репутацију човека који заслужује краљевску власт.

Почетак његове владавине пада у време Филипове смрти и Александровог доласка на престо21

.

3. Такав је био човек кога је судбина наменила за супарника Александровој врлини и другог

учесника у великој борби за власт. Све то ће објаснити детаљно излагање, а сада ћемо наставити са

током казивања.

VII. Дарије је постао краљ пре Филипове смрти и планирао је да предстојећи рат пребаци у

Македонију. Када је Филип погинуо, ослободио се страха, јер је према Александровој младости

гајио само презир. 2. Но, када је Александар енергичним поступцима и себи својственом брзином

обезбедио хегемонију у Хелади и општепризнату репутацију храброг човека, тада је Дарије,

опоменут самим догађајима, започео опсежне војне припреме: опремио је бројне тријере и сакупљао

војнике за више јаких копнених јединица, бирајући најбоље команданте, међу којима је био и

Рођанин Мемнон22

, човек изузетне храбрости и стратешке вештине. 3. Краљ му је дао пет хиљада

најамника и наредио му да крене против града Кизика и покуша да га освоји. Мемнон је, дакле, са

толиким бројем војника кренуо преко планине Иде.

4. Неки причају да је ова планина добила име по Иди, Мелисејевој кћери. Највиша је планина на

Хелеспонту и на њеној средини се налази величанствена пећина у којој је, како се прича,

Александар23

донео пресуду ο најлепшој богињи. 5. Прича се да су на овој планини живели и

Идајски Дактили који су први обрађивали гвожђе, научивши занат од Мајке богова4. Јединствена и

необична ствар дешава се на овој планини. 6. Ако се у време уздизања Сиријуса неко попне на њен

највиши врх, због мирноће околног ваздуха имаће утисак да се налази изнад области где дувају

ветрови. Већ у току ноћи може се видети излазак сунца: његови зраци не описују кружницу, већ му

је пламен расут по многим тачкама, тако да се чини да већи број ватри додирује хоризонт. 7.

Ускоро, међутим, све ватре се сакупљају у један велики пламен, све док његов пречник не достигне

три плетра25

. Коначно, док дан већ свиће, сунце достиже своју уобичајену величину и ствара

природну дневну светлост26

.

8. Мемнон је прешао преко планине и изненада напао град Кизик: мало је недостајало да га освоји.

Пошто му је план пропао, опљачкао је градску територију и задобио велики плен. 9. За то време,

Парменион је на силу освојио град Гринеј27

и продао у ропство његове становнике; док је опседао

Питану28

, појавио се Мемнон, уплашио Македонце и деблокирао град. 10. Затим је Кала29

са

Page 10: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Македонцима и најамницима у Троади ушао у битку са Персијанцима, иако су ови располагали

вишеструко већим трупама; поражен, вратио се на рт Ројтеј30

.

Таква је била ситуација у Азији.

VIII. Смиривши немире у Хелади, Александар је кренуо у поход на Тракију; заплашивши многа

побуњена племена у овој области, присилио их је да му се покоре. Упао је и у Пеонију, Илирију и

околне области и покорио многе тамошње варваре који су се били побунили: то му је обезбедило

контролу над свим варварима на границама његове краљевине31

. 2. Док се тиме бавио, дошли су му

неки гласници са вестима да су се многи Хелени одметнули и да многи хеленски градови снују

устанке, а наромито Тебанци. Разљућен овим вестима, краљ се вратио у Македонију са намером да

угуши немире у Хелади.

3. Тебанци су жарко желели да избаце гарнизон из Кадмеје, па су зато почели опсаду тврђаве; у том

тренутку, изненада се пред градом појавио крал> и улогорио се у близини Тебе са целом војском. 4.

Тебанци су пре краљевог доласка Кадмеју били окружили дубоким рововима и густом палисадом,

тако да се споља није могла дотурити ни помоћ ни храна32

. 5. Α онда су Аркађанима, Аргивцима и

Елиђанима послали делегације да их моле за помоћ. Такође су преговарали и са Атињанима ο

војном савезу и од Демостена на поклон добили велике количине оружја којим су опремили људе

без наоружања33

. 6. Од савезника позваних у помоћ, Пелопонежани су послали војнике на Истам и

чекали развој догађаја, јер се очекивао краљев долазак. Атињани су изгласали одлуку да помогну

Тебанцима, наговорени од Демостена, али нису послали трупе, већ су чекали да виде ко ће стећи

предност у рату. 7. Командант гарнизона у Кадмеји Филота34

видео је да се Тебанци увелико

припремају за опсаду, па је звдове појачао што је боље могао и припремио велике залихе различитог

бацачког наоружања.

IX. Када је краљ неочекивано дошао из Тракије са целом војском, а за тебанске савезнике није било

сигурно да ће се појавити, постало је јасно да су Македонци у великој предности. Тада су се

тебански политички прваци састали да би расправљали ο рату, постигавши том приликом

сагласност да се треба изборити за аутономију. Народ је потврдио њихов предлог и сви су били

одлучни и спремни за борбу.

2. Краљ је прво мировао, пружајући им прилику да се предомисле и донесу другачију одлуку, јер је

претпостављао да се један град неће усудити да пркоси толикој војсци. 3. Александар је овом

приликом водио преко тридесет хиљада пешака и најмање три хиљаде коњаника све су то били

искусни борци очеличени ратним опасностима, Филипови саборци у ратовима који су из скоро свих

битака изашли непобеђени. Уздајући се у њихову храброст и верност, Александар је и донео одлуку

да уништи Персијску краљевину. 4. Да су Тебанци попустили пред околностима и преговарали са

Македонцима ο миру, краљ би спремно прихватио њихове молбе и дозволио им све што би од њега

тражили, јер је желео да се реши немира у Хелади и неометано води рат са Персијанцима.

Овако је помислио да га Тебанци не цене довољно и одлучио је да град потпуно уништи и овим

страшним поступком подсече крила свима који су размишљали ο устанку. 5. Војску је припремио за

битку и објавио је да сваки Тебанац који то жели може прећи на његову страну и уживати у миру

заједничком свим Хеленима. Тебанци су, такмичећи се са њим, са неке високе куле објавили да

пређе на њихову страну свако ко жели да са Великим краљем и Тебанцима ослобађа Хелене и руши

тиранина Хеладе35

. 6. Александра је ово дубоко погодило и обузео га је страшан гнев, па је одлучио

да Тебанце казни најтежом казном. Ван себе од беса, распоредио је опсадне справе и припремао све

остало за рат.

X. Хеленима су стигле вести ο величини невоља у којима се нашла Теба и било им је тешко при

помисли на несреће које чекају њене грађане, али се нису усуђивали да помогну граду који је сам

себе несмотрено и непромишљено довео до пропасти. 2. Што се Тебанаца тиче, они су са пуно

Page 11: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

самопоуздања и храбрости прихватали рат, али су их бунили неке старе изреке пророка и божанска

знамења.

Прво је у Деметрином храму примећена разапета танка паукова мрежа величине огртача, која је

околонаоколо имала сјајно обојен круг сличан дуги на небу. 3. Ο овоме им је Делфијско пророчиште

дало следеће пророчанство:

Знак овај свим људима бози дају, највише Беоћанима и суседима њиховим.

Домаће пророчиште у Теби36

дало је ово пророчанство:

Ткање се тка једном на зло, другом на добро.

4. Овај се знак појавио три месеца пре Александровог доласка у Тебу, а у тренутку његовог

приспећа статуе на тргу почеле су да се зноје и прекриле су се великим капима зноја37

. Поред тога,

дошли су и неки људи да градским магистратима јаве да језеро у Онхесту38

испушта глас сличан

мукању, а да се у Дирки39

на површини воде појавио крвав траг. 5. Други су пристигли из Делфа да

јаве да се на крову храма који су Тебанци подигли од фокидског плена4" могу видети крваве мрље.

Људи који су се бавили тумачењем сличних знамења изјавили су да паукова мрежа значи одлазак

богова из града, дугина боја олују различитих невоља, знојење статуа голему несрећу, а крв која се

на више места појавила велики покољ до кога ће доћи у граду. 6. Саветовали су грађанима да, кад

већ богови тако недвосмислено указују на будуће несреће у граду, не инсистирају на томе да рат

реше битком, већ на безбеднији начин, преговорима

Ипак, Тебанци се нису обесхрабрили, већ их је, напротив, њихова срчаност терала све даље и даље:

једни друге су подсећали на онај сјајан дан у Леуктри и на остале битке, где су на чудесан начин и

мимо свих очекивања, захваљујући својој храбрости, однели победе. У свом одушевљењу људи

решених на све, показали су више храбрости него мудрости, тако да су наглавце улетели у потпуну

пропаст родног града

XI. Краљ се за само три дана припремио за опсаду и поделио је војску на три дела: првима је

наредио да нападну палисаде постављене испред града, другима да заузму бојни положај насупрот

Тебанцима, а трећима да као резерва пазе ако неки део војске буде угрожен и одмене га у борби. 2.

Тебанци су коњанике поставили иза палисаде, ослобођене робове, изгнанике и метеке

супротставили су нападачима на зидове, а сами су се спремали да испред града заподену битку са

вишеструко бројнијим мак"едонским трупама под краљевом командом. 3. Деца и жене склонили су

се у светилишта и преклињали богове да им град спасу из ове опасности.

Када су се македонски одреди приближили циљевима за које су били задужени, трубе су дале знак

за бој: трупе обеју страна истовремено су испустиле бојни поклич и према супротној страни почеле

да упућују хице из свог лаког бацачког наоружања. 4. Оно се брзо потрошило, па су сви прешли на

бој мачевима и заподенули жестоку битку. Македонски напад тешко је било задржати због

бројности људства и тежине фаланге, а Тебанци су имали предност у телесној снази и обучености

стеченој сталним вежбама у вежбалиштима; такође су били у предности и због своје очајничке

решености, тако да су храбро издржавали нападе. 5. На обе стране било је много рањених, а много

их је и пало од рана задобијених у фронталној борби. Током борбе изблиза, на све стране су се чули

јецаји и вапаји бораца и узвици храбрења са стране: Македонци су својима викали да не осрамоте

раније успехе, Тебанци да не дозволе да им се деца, жене и родитељи нађу у опасности да падну у

ропство и да цела домовина, до последње куће, буде изложена бесу Македонаца; уместо тога, треба

да се сете битака код Леуктре и Мантинеје и општепознатих славних дела. Битка је дуго била

нерешена због изузетне срчаности супротстављених страна.

Page 12: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XII. Након тога, видећи да се Тебанци одлучно боре за своју слободу, а да су Македонци већ уморни

од битке, Александар је наредио резервној чети да одмени посустале војнике. Напавши изненада

Тебанце, ови су Македонци из све снаге наваљивали на уморне непријатеље и наносили им велике

губитке. 2. Без обзира на то, Тебанци им нису препуштали победу, већ их је частољубље терало

даље да презиру све опасности. Толико су се осмелили да су викали да Македонци сада отворено

признају како су слабији од њих. Такође, иако се обично сви плаше смене непријатељских чета и

доласка свежих трупа које су стајале у резерви, они су једини тада, када су непријатељи као смену

трупама измореним борбом послали у битку свеже чете, постали још смелији.

3. Ненадмашиво је било њихово частољубље, па је краљ, приметивши неку споредну капију

напуштену од чувара, послао Пердику са одговарајућим бројем војника да је заузме и упадне у град.

4. Он је брзо испунио наредбу и Македонци су кроз ову капију упали у град. Што се тиче Тебанаца,

они су се након победе над

вом фалангом храбро супротставили другој и надали ι победи, а када су приметили да је један део

града з. »ет, одмах су се повукли иза зидова 5. Док се то де гвало, тебански коњаници су заједно са

пешацима ул >ли у град и на смрт изгазили многе суграђане. И с ι сами, улазећи у град у нереду,

наилазили су на спљ пролаза и ровова, падали у њих и страдавали од сопс ΉΟΓ наоружања.

Гарнизон у Кадмеји излетео је из тв 1ве, кренуо у сусрет тебанским четама ван бојног порет и

направио прави покољ.

X Док је град на овај начин падао у непријатељске 'ке, долазило је до многих различитих сцена

насиља 1утар зидова. Наиме, због тебанског охолог прогласс Македонци су према њима поступали

окрутније Hei што је обичај у рату: уз силне претње, нападали несрећне људе и без милости убијали

све на које би \аишли. 2. Тебанци су и даље чували слободарски д. : толико су мало ценили живот да

су се супротставл чи непријатељима када би на њих наишли и примали н. хове ударце. Када је град

освојен, ниједан Тебанац није то виђен како моли Македонце да му поштеде живс нити су

кукавички падали пред ноге освајачима. 3. о, ни ова несрећа храбрих људи није изазвала сажал ч>е

међу непријатељима, којима дан није био довољ ο дуг за окрутну освету: цео град је опљачкан и

свуд су се видели дечаци и девојчице како их војници вуку ) κ они плачући узвикују имена својих

мајки41

.

Укратко рече ■>, куће су освајане са целим породицама и пороблк \ње града било је потпуно. 4. Од

преосталих Тебана! једни су били прекривени ранама и сасвим слаби, ал су и даље нападали

непријатеље и одводили их са с ΐοινι у смрт, а други, ослоњени ο поломљена копља, ci 'екивали су

нападаче, били своју последњу битку и сл 5оду претпостављали спасењу. 5. Настао је велики покс b

и свуда су се по граду виделе гомиле лешева: свако >и се пред таквим призором сажалио на судбину

нес »ећних људи. Чак су и Хелени Теспијци и ГГлатејци, као и Орхомењани и још неки други

тебански неприја ељи били у краљевој војсци и заједно са њом су упал* ν град, где су пред

страдањима несрећних људи испоља^ ли своју мржњу.

6. Зато су се у граду могла видети многа страшна злодела: Хелени су немилосрдно убијали Хелене

и, без обзира на рођачке везе, Тебанце су убијали људи истог порекла а да им ни заједнички језик

није уливао никакав обзир према жртвама. На крају, кад их је ноћ изненадила, куће су већ биле

опљачкане, а деца, жене и старци склоњени у храмовима крајњом суровошћу су истерани из својих

уточишта42

.

XIV. Страдало је преко шест хиљада Тебанаца и сакупљено преко тридесет хиљада заробљеника, а

количина напљачканог плена била је невероватна43

.

Краљ је сахранио погинуле Македонце, којих је било нешто преко пет стотина. Затим је сазвао

већнике из хеленских градова и задужио Савезно веће да одлучи како да се поступи са Тебом. 2.

Када је отворена расправа, неки тебански непријатељи44

предлагали су примену најстрожих мера и

подсећали присутне да су Тебанци били на страни варвара против Хелена: у време Ксерксовог

Page 13: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

упада сарађивали су са Персијанцима и ратовали против Хеладе, и једино су њима од свих Хелена

персијски краљеви указивали почаст као доброчинитељима, тако да су њиховим посланицима

столице постављане испред краљева. 3. Рекавши још многе друге сличне ствари, подстицали су

већнике против Тебанаца. На крају је донета одлука да се град потпуно разруши а заробљеници

продају у ропство, те да се избеглице из Тебе у целој Хелади ставе ван закона, тако да им ниједан

Хелен не пружи уточиште. 4. Краљ је у складу са одлуком Већа разрушио град и тим поступком

свим могућим побуњеницима у Хелади утерао страх у кости. Продавши заробљенике, сакупио је

четири стотине четрдесет таланата сребра.

XV. Након тога је послао делегацију у Атину да тражи предају десеторице ретора који су радили

против њега45

, а од којих су најугледнији били Демостен и ЈТикург46

. Сазван је састанак народне

скупштине, уведени су посланици, народ је саслушао њихове захтеве и нашао се у великом страху и

неприлици. Желео је да сачува достојанство свог града, али је због уништења Тебе био испуњен

страхом да и њега не задеси слична несрећа: невоље суседа опоменуле су га на прави начин.

2. Дошло је до велике расправе у скупштини: Фокион „Честити"47

, Демостенов политички

противник, рекао је да тражени људи треба да се сете Лејових и Хијацинтових кћери48

и

добровољно пристану на смрт како им домовину не би снашло неко непоправљиво зло; грмео је

против кукавичлука и слабости оних који нису желели да умру за отаџбину. Народ га је, међутим,

виком избацио са састанка, јер његове речи није слушао с одобравањем. 3. Демостен је онда одржао

мудро смишљен говор, којим је у народу изазвао сажаљење према овим људима, тако да се коначно

показало да Атињани желе да их спасу.

На крају је Демад1", „убеђен", како причају, сумом од пет таланата које му је дао Демостен,

посаветовао скупштину да спасе угрожене суграђане; прочитао је пред свима вешто срочен текст

народне одлуке са одбраном оптужених људи и обећањем да ће бити по закону кажњени ако

заслужују казну. 4. Народ је прихватио Демадов предлог и потврдио одлуку, а Демада је са

неколицином других послао краљу. Задужио га је да у вези са тебанским избеглицама моли краља

да Атињанима дозволи да их приме50

. 5. Демад је на овом посланству снагом своје говорничке

вештине све успешно обавио и убедио Александра да поменуте људе ослободи оптужби и

Атињанима дозволи све остало што су од њега тражили51

.

XVI. Након тога краљ се са војском вратио у Македонију, сазвао генерале и најугледније

„пријатеље"52

и повео расправу ο преласку у Азију, односно ο томе када треба започети поход и како

водити рат. 2. Антипатар53

и Парменион саветовали су му да прво обезбеди наследника и тек тада се

упусти у толике послове, а он им је, предузимљив и нерасположен према сваком одлагању,

одговорио на следећи начин. Рекао је да би било срамота да онај кога је Хелада поставила за

команданта у будућем рату и ко је наследио очеве непобедиве трупе седи код куће, слави свадбу и

чека рођење сина. 3. Онда је наставио да говори ο македонским предностима и овим речима изазвао

опште усхићење за будуће борбе. У Диону у Македонији принео је сјајне жртве боговима и

приредио сценске игре у част Зевса и муза, које је увео један од његових претходника краљ

Архелај. 4. Девет дана славио је ову свечаност, а сваки дан је посветио и назвао по једној од муза.

Поставио је шатор са стотину лежајева и у њему угостио „пријатеље", генерале и посланике из

градова. Обавио је замашне припреме и угостио многе људе, а онда је целој војсци поделио месо

жртвованих животиња и остало што је потребно за гозбу, омогућивши им тако да се одморе и

обнове снагу.

(334/3) XVII. Када је у Атини архонт био Ктесикле54

, Римљани су за конзуле одредили Гаја

Сулпиција и Луција Папирија. Ове године Александар је са војском дошао на Хелеспонт и пребацио

трупе из Европе у Азију. 2. Сам је са шездесет ратних лађа55

пристао уз обалу Троаде и први од

Македонаца са брода хитнуо копље на обалу и учврстио ra у земљи, а онда скочио на обалу,

објављујући да је од богова добио Азију као плен освојен копљем56

. 3. Гробовима Ахилеја, Ајанта и

осталих хероја указао је почаст жртвама задушницама и осталим знацима поштовања, а онда је

приредио детаљну смотру својих трупа.

Page 14: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

У пешачким трупама избројано је дванаест хиљада Македонаца, седам хиљада савезника и пет

хиљада најамника: свима је командовао Парменион. 4. Пратило га је и седам хиљада Одриза,

Трибала и Илира и хиљаду стрелаца и такозваних Агријана57

, тако да је пешака укупно било

тридесет две хиљаде58

. Коњицу је чинило хиљаду осам стотина Македонаца под командом Филоте

Парменионовог, хиљаду осам стотина Тесалаца под командом Кале Харпаловог, шест стотина из

остале Хеладе под вођством Еригија59

и девет стотина трачких и пеонских извидника под командом

Касандра60

, тако да је укупно било четири хиљаде пет стотина коњаника. Толико је, дакле, војника

прешло у Азију са Александром. 5. У Европи је под Антипатровом командом остављено дванаест

хиљада пешака и хиљаду пет стотина коњаника.

6. Када је крал. напуштао Троаду и дошао до Атениног светилишта61

, жрец Александар62

приметио

је да испред храма на земљи лежи статуа некадашњег сатрапа Фригије Ариобарзана, а када су се

појавила још нека друга повољна знамења, пришао је краљу и здушно га уверавао да ће победити у

великој коњичкој бици, посебно ако се буде борио на територији Фригије. 7. Додао је и да ће својом

руком у бици убити угледног непријатељског војсковођу, јер му то наговешћују богови, нарочито

Атена, која ће допринети његовим победама.

XVIII. Задовољан жречевим пророчанством, Александар је припремио сјајну жртву Атени и

посветио јој свој штит. Потом је из храма узео најлепши заветни штит, њиме се наоружао и

користио га у првој бици, коју је решио својом храброшћу и стекао славну победу. Но, то се десило

након неколико дана.

2. Персијски сатрапи и генерали нису успели да стигну на време да би омели пребацивање

македонске војске, па су се сакупили и расправљали како треба ратовати против Александра63

.

Мемнон Рођанин, славан по својим генералским способностима, саветовао је да се не упуштају у

директне сукобе, него да пустоше земљу и несташицом хране спречавају македонско напредовање,

а да истовремено пребацују поморске и пешачке снаге у Македонију и цео рат пренесу у Европу. 3.

Његови су савети били најбољи, што је показао даљи ток доУађаја, али нису убедили остале

генерале, који су сматрали да су Мемнонови предлози недостојни персијског достојанства. 4. Зато је

преовладало мишљење да се прихвати борба, тако да су са свих страна сакупљали снаге и са војском

вишеструко већом од македонске кренули ка Фригији на Хелеспонту. Улогорили су се на реци

Гранику, поставивши логор тако да га штити речни ток.

XIX. Александар је био обавештен ο гомилању непријатељских снага, што га је навело да настави

марш и улогори се преко пута непријатеља, тако да је између два логора текла река64

. 2. Варвари су

заузели положаје у подножју оближњег брежуљка и нису ништа предузимали, решени да

непријатеље нападну док ови прелазе реку, јер су претпостављали да би лако савладали раздвојену

македонску фалангу. 3. Александар је у зору смело пребацио трупе на другу обалу и сврстао их у

бојни ред пре него што су непријатељи успели да га спрече. Варвари су наспрам целог

непријатељског реда поставили масу својих коњаника и решили да са њима реше битку. 4. Левим

крилом командовали су

Рођанин Мемнон и сатрап Арсамен65

са својим кон>аницима, до њих се налазио Арсит са

пафлагонским коњаницима, а затим сатрап Јоније Спитробат на челу хирканске коњице66

. Десно

крило држало је хиљаду Међана, две хиљаде коњаника са Реомитром и исто толико Бактријаца. У

средини бојног реда налазили су се коњаници осталих народа, бројни и одабрани по својој

храбрости. Свеукупно, коњаника је било преко десет хиљада. 5. Персијска пешачка војска није била

мања од сто хиљада војника67

, али су били постављени у позадини и мировали су, јер се мислило да

су коњаници довољни да сломе Македонце.

6. Коњаници обеју страна спремно су ушли у битку и тесалска коњица на левом крилу под

командом Пармениона храбро је издржавала напад непријатељских трупа6®; Александар је најбоље

коњанике држао на десном крилу под својом командом и први је кренуо у напад на Персијанце,

сукобио се са њима и направио велики покољ.

Page 15: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XX. Варвари су пружали одлучан отпор и своју срчаност супротстављали македонској ратној

вештини, јер је судбина на једно место довела најбоље људе да се боре за победу. 2. Сатрап Јоније

Спитробат, пореклом Персијанац, зет краља Дарија69

, изузетно храбар човек, полетео је на

Македонце са великим одредом коњаника: уз њега се борило и четрдесет „краљевих рођака"70

изванредне храбрости. Наваљујући на супротстављене Македонце и храбро се борећи, неке

противнике је убијао, друге рањавао. 3. Како је силина овог напада била скоро незадржива,

Александар је окренуо коња према сатрапу и појахао у том правцу.

Персијанац је помислио да му богови пружају прилику за двобој: понадао се да ће својом

храброшћу ослободити Азију највеће претње, сопственим рукама зауставити славну Александрову

смелост и персијску славу спасти срамоте. Зато је први бацио кратко копље на Александра, и то

таквом брзином и снагом да је копље пробило Александров штит и десни ремен и прошло му кроз

оклоп. 4. Крал> је отресао сулицу која се њихала на десном рамену, а онда је подбо коња и

користећи снагу његовог залета хитнуо своје копље посред сатрапових груди. 5. Видевши то,

оближњи редови обеју страна повикаше пред призором ове изузетне храбрости. Међутим, врх

копља се разбио ο оклоп, а његова дршка је одскочила, па је Персијанац извадио мач и полетео на

Александра; овај је, међутим, раније успео да зграби друго копље, хитне ra супарнику у лице и зада

му ударац. 6. У том тренутку дојахао је Спитробатов брат Росак и задао Александру тако опасан

ударац мачем по глави да му је расекао шлем и мало га очешао по кожи. 7, Док је Росак усмеравао

други ударац ка распукнућу у Александровом шлему, Клит звани „Црни" дојахао је и варварину

одсекао руку71

.

XXI. Око двојице палих ратника сакупило се много „краљевих рођака": најпре су почели да гађају

својим копљима Александра, а онда су збили редове, решени да прихвате сваки ризик, само да убију

краља. 2. Α он, иако се налазио усред многих великих опасности, ипак није био надвладан од

непријатељског мноштва: добивши два ударца по оклопу, један по шлему, три по штиту скинутом

из Атениног храма, није се предавао, већ је, теран даље храброшћу очајника, излазио жив из сваке

опасности. 3. Након тога пао је већи број персијских , племића који су се борили око њега: међу

њима су најугледнији били Атизије и Фарнак, брат Даријеве жене, а затим и Митробузан, командант

Кападочана72

.

4. Након погибије многих команданата и пораза свих персијских коњичких трупа, прво су директни

Александрови противници били присиљени на повлачење, а онда су и остали кренули у бег. Тако је

краљ по општем признању однео награду за храброст као најзаслужнији за победу; уз њега,

тесалски коњаници стекли су велику славу због одличне употребе чета и изванредне борбености. 5.

Након пораза коњице, сукобили су се пешаци: њихова борба је трајала кратко јер су варвари били

уплашени и обесхрабрени поразом своје коњице, па су решили да беже73

. 6. На персијској страни је

укупно страдало преко десет хиљада пешака и најмање две хиљаде коњаника71

, а преко двадесет

хиљада војника је заробљено. По окончању битке, краљ је приредио величанствену сахрану

погинулих, желећи да овим почастима своје војнике учини спремнијима за суочавање са ратним

опасностима.

7. Окрепивши војску, Александар је кренуо кроз Лидију и од сатрапа Митрена75

без борбе примио

град Сард са тврђавама и ризницама у њима.

XXII. Персијанци који су преживели битку побегли су у Милет са генералом Мемноном. Краљ се

улогорио у близини овог града и сваког дана без престанка нападао градске бедеме, смењујући чету

за четом. 2. Опседнути су се прво лако бранили са зндова, јер се у граду било сакупило много

војника, а имали су и велике залихе офанзивног наоружања и свега осталог корисног у опсади. 3.

Но, када је краљ одлучније почео да потреса зидове опсадним направама и веома енергично води

опсаду и на копну и на мору, а Македонци почели да се пробијају у град кроз разрушене зидове,

тада су опседнути увидели да су надјачани и почели су да размишљају ο бекству. 4. Милећани су

одмах пали пред краља као приб|гари и предали и себе саме и свој град. Од варвара, део је побијен

македонским оружјем, део је успео да се пробије из града и побегне, а сви остали су заробљени. 5.

Александар је са Милећанима поступио милосрдно, а све остале је продао у ропство. Како му флота

Page 16: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

сад већ није била потребна и захтевала је само велики трошак, распустио ју је, изузев неколико лађа

које је користио за пребацивање опсадне опреме; међу њима је било и двадесет савезничких лађа из

Атине.

XXIII. Неки кажу да је Александар предузео мудар стратешки потез када је распустио флоту, јер је

очекивао Даријев долазак и велику битку, па је проценио да ће се Македонци борити срчаније ако

их лиши могућности бега преко мора. 2. Слично је поступио и у бици код Граника: за леђима је

оставио реку како нико не би покушао да побегне: било је очигледно да ће они који буду прогањани

наћи смрт у реци. У каснијим временима, сиракушки краљ Агатокле угледао се на ово

Александрово лукавство и задобио велику и неочекивану победу. 3. Када је, наиме, прешао у

Либију са малом војском, спалио је бродове и војнике лишио наде у бег и присилио их да се храбро

боре, што му је донело победу над многим десетинама хиљада супротстављених Картагињана.

4. Након освајања Милета, мноштво Персијанаца и најамника, као и најуспешнији команданти,

сакупили су се у Халикарнасу. То је био највећи град у Карији: у њему се налазио двор карских

краљева и био је добро осигуран тврђавама. 5. У исто време Мемнон је своју жену76

и децу послао

Дарију и њему их поверио: сматрао је да се на тај начин добро побринуо за њихову безбедност и

надао се да ће крал>, располажући тако вредним таоцима, бити спремнији да му повери врховну

команду, што се и остварило. 6. Дарије је одмах послао писма становницима приморја, упућујући их

да се сви покоравају Мемнону77

. Добивши врховну команду, Мемнон је припремао све што је било

потребно да се издржи опсада у граду Халикарнасу.

XXIV. Краљ Александар је морем пребацио опсадне справе и жито у Халикарнас, а сам је са целом

војском кренуо у Карију и разним услугама придобијао све градове на свом путу. Нарочито је чинио

доброчинства хеленским градовима, дајући им аутономију, ослобађајући их од плаћања пореза и

истичући при том да је рат против Персијанаца предузет ради ослобађања Хелена78

. 2. Док се

налазио на маршу, у сусрет му је изашла нека женица по имену Ада, члан карске краљевске

породице по свом пореклу79

. Обратила му се у вези са ранијом владавином своје породице и молила

га да јој помогне, па је он наредио да јој се преда власт над Карцима. Добрим делом учињеним овој

жени стекао је верност Караца: 3. одмах су му сви градови упутили посланства са златним венцима

и обећањем да ће у свему сарађивати са њим.

Улогоривши се потом у близини града, започео је одлучну и импресивну опсаду. 4. Почео је са

сталним нападима на бедеме, смењујући војнике у таласима и цео дан проводећи у нападима. Потом

је разместио најразличитије опсадне справе, ровове испред града насуо земљом, штитећи раднике

посебним заклонима, а онда овновима уздрмао куле и зидове између њих. Кад год би срушио део

зида, даље би борбом изблиза покушавао да кроз отвор силом уђе у град. 5. Мемнон _ie прво лако

одбијао Македонце од зидова јер је у граду имао много војника. Што се тиче опсадних справа, да би

их неутралисао, излазио је ноћу из града са мноштвом војника и подметао им ватру. 6. Пред градом

су се водиле силне борбе у којима су Македонци били у великој предности што се тиче храбрости,

али су Персијанци имали више војника и били су боље припремљени. Имали су и подршку бораца

који су се борили са зидова и катапултима убијали и рањавали непријатеље.

XXV. На обе стране трубе су у истом тренутку дале знак за бој и са свих страна се зачула вика којом

су војници изражавали одушевљење храбрим делима својих сабораца. 2. Једни су покушавали да

угасе високи пламен на опсадним справама, други се изблиза борили са непријатељима и наносили

им велике губитке, трећи иза срушених зидова подизали нове, много јаче грађе од претходних. 3.

Мемнон и његови официри борили су се у првим редовима и обећавали богате дарове свима који се

буду одликовали храброшћу, тако да се на обе стране појавила неописива жеља за победом. 4. Зато

су се могли видети борци прекривени ранама задатим у фронталној борби, како их онесвешћене

односе ван попришта битке, други, како штите тела палих другова и жестоко се боре да би их могли

однети и сахранити, трећи, како већ попуштају пред претераним опасностима, а онда их позиви

официра поново охрабрују и обнављају њихову решеност да истрају до краја. 5. На крају су поред

саме капије пали неки Македонци и са њима официр Неоптолем80

, један од угледних Македонаца.

Page 17: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Након тога, када су већ две куле биле до темеља срушене а зидови између њих исто тако, неки

Пердикини људи су се напили и у току ноћи несмотрено напали зидове утврђења. Мемнонови људи

су уочили неспособност нападача, па су изашли у вишеструко бројнијем саставу, савладали

Македсцше и многе побили. 6. Када с.е ово сазнало, многи Македонци су им кренули у помоћ и

дошло је до силне битке. Након Александровог доласка на поприште битке, Персијанци су били

потиснути и затворени у град, а краљ је за Македонце пале испред зида преко гласника затражио

примирје ради сахране. Атињани Ефијалт и Трасибулб1

, персијски савезници, предлагали су да се

погинули не предају да би били сахрањени, али је Мемнон услишио Александрову молбу.

XXVI. На састанку официра који је уследио, Ефијалт је саветовао да се не чека да град буде освојен

и сви допадну заробљеништва, већ да сами официри најпре официри најамника, изађу у прве

редове и нападну непријатеље. 2. Видећи да је Ефијалт жељан да покаже своју храброст и

поуздајући се у њега због његове смелости и телесне снаге, Мемнон му је дозволио да поступи rio

својој жељи. 3. Он је узео две хиљаде одабраних најамника и половини дао упаљене бакље, а остале

поставио наспрам непријатеља и нагло широм отворио све градске капије. Док је свитало, изјурио је

са овим људима ван града и подметнуо ватру опсадним справама, тако да се одмах дигао велики

пламен. 4. Остале војнике је поређао у збијене редове да би оформили дубоку фалангу, стао је на

њихово чело и навалио на Македонце послате у помоћ справама. Краљ је видео шта се дешава, па је

у прве редове ставио најбоље македонске борце, а иза њих, као резерву, одабране трупе. У трећи ред

је поставио остале трупе са војницима необичне храбрости. Сам је заузео положај у првом реду и

супротставио се непријатељима који су мислили да су због своје јачине непобедиви. Послао jte и

људе да угасе ватру и притекну у помоћ опсадним справама.

5. Са обе стране се истовремено зачула ужасна бука, док су трубе давал" знак за бој. Захваљујући

храбрости супротстављених и^раца и њиховом беспримерном надметању, развила се жестока борба.

6. Македонци су успели да спрече даље ширење ватре, али су у самој бици у предности били

Ефијалтови људи. Како је Ефијалт био много јачи од осталих војника, побио је многе који су се

ухватили у коштац са њим. Варвари постављени на недавно саграђеном резервном зиду82

многе су

убијали кишом стрела и копаља пошто су подигли дрвену кулу високу стотину стопа и на њу

поставили многе катапулте. 7. Пао је велики број Македонаца, а остали су се повлачили пред кишом

стрела. Потом се и Мемнон укључио у битку са вишеструко бројнијим четама, што је краља

Александра довело у велику невољу.

XXVII. У том тренутку, када је већ изгледало да ће браниоци града решити бој у своју корист,

победа je изненада почела да се осмехуЈе супротноЈ страни. Најстарије Македонце, ослобођене због

година од учествовања у борбеним дејствима83

бивше Филипове саборце и победнике у многим

биткама 2. саме околности су позвале да покажу своју храброст. Како су срчаношћу и ратним

искуством били далеко изнад свих, оштро су младићима бегунцима из битке пребацили слабост и

кукавичлук, сами се сакупили, збили редове и сачекали непријатеље који су мислили да им је

победа већ осигурана. 3. На крају су убили Ефијалта и многе друге, а остале су натерали да побегну

у град84

. 4. Док се спуштала ноћ, упали су у град прогонећи бегунце, али је краљ наредио да се свира

повлачење, па су се вратили у логор. 5. Генерали и сатрапи у Мемноновом штабу одржали су

састанак и одлучили да напусте град; у тврђаву су увели најбоље војнике снабдевши их

одговарајућим залихама, а осталу масу бораца и новац пребацили су на Кос. 6. Александар је у зору

сазнао шта се догодило, па је град порушио, а тврђаву окружио зидом и дубоким ровом. Део трупа

са генералима послао је у унутрашњост, наредивши им да покоре оближње народе.

Ови су одлучним акцијама покорили све области до Велике Фригије, хранећи војнике намирницама

са непријатељске територије. 7. Александар је покорио целу обалу до Киликије, потчинивши многе

градове и опсевши и освојивши на силу многе јаке тврђаве. Једну међу њима освојио је на необичан

начин, и не би требало прећи без коментара преко овог чудноватог догађаја.

XXVIII. На источним границама Ликије налази се велика стена необичне чврстине, насељена

људима званим Мармарејци85

. Док је Александар пролазио мимо њиховог утврђења, они су му

н^пали позадинске чете, побили многе војнике и отели многе људе и товарне животиње. 2. Расрђен

Page 18: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

оваквим поступком, крал. је опсео тврђаву и учинио све што је било могуће да је силом освоји.

Мармарејци су били веома храбри и уздали су се у чврстину свог положаја, па су били одлучни да

издрже опсаду. Након два дана непрекидних напада, постало им је јасно да краљ неће одустати док

не освоји стену.

3. Старији Мармарејци прво су саветовали младићима да прекину борбу и склопе мир са краљем

под било којим условима; како их ови нису послушали, већ су сви били све решенији да изгину

борећи се за слободу домовине, позвали су их да побију децу, жене и старце, а да они сами, довољно

јаки да то учине, ноћу прођу кроз непријатељске редове и склоне се у оближњој планини. 4.

Младићи су пристали и договорили се да се сви у својим кућама са породицама почасте најбољом

храном и пићем и да тамо сачекају судбину. Међутим, после тога су ипак одлучили било их је око

шест стотина да не поубијају своје ближње, него да спале све куће, а онда се пробију кроз капије и

повуку у планине. 5. Спровевши своје одлуке, својим ближњима су од огњишта направили гроб, а

сами су по ноћи успели да прођу кроз непријатељско окружење и побегну у оближњу планину.

То су били догађаји ове године.

(333/2) XXIX. Када је у Атини архонт био Никократ^, у Риму су конзулску власт добили Цезон

Валерије и Луције Папирије. Ове године, Дарије је Мемнону послао велику суму новца и поверио

му команду над свим ратним операцијама. 2. Мемнон је сакупио велики број најамника, опремио

три стотине лађа и одлучно водио ратне послове87

. Придобио је Хиј на своју страну; потом је

допловио на Ji "Z и лако покорио Антису, Метимну, Пиру и Ерес. Митилену, велики град са знатним

залихама и бројним браниоцима, опседао је дуго времена и изгубио многе војнике, да би је на крају

једва силом освојио88

. 3. Вести ο његовом деловању одмах су се прочуле и већина Кикладских

острва послала му је делегације. У Хеладу су стигле вести да се Мемнон спрема да са флотом

заплови ка Еубеји, па су градови на овом острву били у великом страху, а Хелени наклоњени

Персијанцима, међу н>има и Спартанци, били су узбуђени надама у промену политичке ситуације.

4. Мемнон је новцем поткупио многе Хелене и убедио их да стану на персијску страну. Међутим,

судбина му није дозволила да даље јача разболео се од неизлечиве болести и умро. Смрт овог

човека значила је и крај Даријеве државе.

XXX. Краљ је, наиме, рачунао да ће се рат пренети из Азије у Европу; када је сазнао за Мемнонову

смрт, сазвао је састанак „пријатеља" и предложио расправу ο томе да ли да генерале и војску шаље

на море, или да се сам спусти на обалу са целом војском и лично ратује са Македонцима. 2. Једни су

говорили да сам краљ треба да крене у рат и тврдили да ће се тада и обични војници храбрије

борити. Атињанин Харидем, човек задивљујуће храбрости и војничког талента, саборац (Великог)

краља (Филипа), инспиратор и саветник у свим његовим подухватима89

, саветовао је Дарију да не

ставља непромишљено цело краљевство на коцку, већ да у својим рукама држи снагу и власт над

Азијом, а да у рат пошаље неког генерала који је већ доказао своје способности. 3. Војска од сто

хиљада људи била би довољна, с тим да једну трећину од тога чине хеленски најамници; Харидем је

наговестио да би сам преузео одговорност за успешно окончање ове операције.

4. Краљ се прво сложио са његовим предлогом, а онда су се „пријатељи" одлучно супротставили

Харидему и чак наговестили сумњу како он жели да добије команду да би Персијску краљевину

издао Македонцима. Харидем се разљутио и непромишљено пребацио Персијанцима да су

кукавице, што је увредило краља. Како је у бесу заборавио на своје интересе, Дарије га је по

персијском обичају ухватио за ^iojac"" и предао слугама да га убију. 5. Док су га водили у смрт,

Харидем је викао да ће се краљ ускоро покајати због овога и брзо бити кажњен због своје

неправедне пресуде, јер ће присуствовати пропасти персијске државе.

Харидем је на овај начин, својом неумесном отвореношћу, прокоцкао велике наде и завршио живот,

6. а краљ се, чим га је прошао бес, одмах покајао и самог себе корио да је учинио велики грех.

Међутим, ни краљевска власт није могла да поништи оно што је учињено. 7. Зато га је и у сну

прогонила македонска храброст и стално му је пред очима била Александрова одлучност, па је

Page 19: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

тражио достојног генерала да наследи Мемнона на команди; како није успевао никога да пронађе,

морао је сам да уђе у борбу за спас своје државе.

XXXI. Одмах је на свим странама91

почео да сакупља трупе: када се организују, требало је да сви

дођу у Вавилон. Међу ,,пријатељима" и „рођацима" бирао је најспособније и једнима делио

одговарајуће команде, а другима одређивао дужности у својој близини. 2. Када се приближило

време планирано за поход, сви су се нашли у Вавилону. Број војника износио је преко четири

стотине хиљада пешака и најмање сто хиљада коњаника.

Дарије је, дакле, са толиким трупама кренуо из Вавилона и упутио се у правцу Киликије; са собом је

водио жену, децу сина и две кћери и мајку. 3. Александар је пре Мемнонове смрти сазнао за

његово заузимање Хија и градова на Лезбу, као и за насилно покоравање Митилене; такође је био

обавештен и да Мемнон планира да са три стотине тријера и пешачким трупама крене против

Македоније, те да је већина Хелена расположена за устанак, па је био веома забринут. 4. Када су

дошли гласници са вешћу ο Мемноновој смрти92

, ослободио се ове велике бриге. Ускоро се,

међутим, теже разболео и мучен боловима сазвао своје лекаре93

. 5. Сви остали су оклевали да му

препоруче терапију, једино је Акарнанац Филип, склон ризичним али ефикасним методима лечења,

обећао да ће га лековима ослободити болести. 6. Краљ је ово радосно саслушао и прихватио, јер су

се шириле вести да је Дарије са трупама кренуо из Вавилона: лекар му је дао да испије лек и уз

помоћ болесникове природне снаге и среће, одмах га је ослободио болести. Спасавши се правим

чудом опасности, Александар је указао велике почасти свом лекару, укључивши га међу најверније

„пријатеље".

XXXII. Александрова мајка писала је сину писма, дајући му разне корисне савете, између осталог,

да треба да се чува Линкеста Александра, човека до крајности храброг и амбициозног, који је краља

свуда пратио са осталим „пријатељима" и уживао његово поверење. 2. Како је било и многих других

веродостојних показатеља у прилог овој оптужби, Александар је наредио да га ухвате и ставе под

стражу док му се не организује суђење.

Сазнавши да је Дарије удаљен неколико дана марша, Александар је послао Пармениона са војском

да заузме пролаз познат под именом „Врата"94

. Парменион је обавио задатак, силом протеравши

варваре који су пре њега били заузели пролаз: на тај начин је овладао овим положајем. 3. Дарије је

желео да растерети војску, па је комору и некорисну пратњу оставио у Дамаску у Сирији; сазнавши

да је Александар већ заузео пролазе и помисливши да се неће усудити да води битку у равници,

кренуо је у његовом правцу усиљеним маршем. 4. Домаће становништво није много ценило

Македонце због њихове малобројности, а величина персијске војске била је импресивна, па су

напустили Александрову страну и пришли Дарију, снабдевајући га веома спремно намирницама и

осталим потрепштинама: њихова одлука била је за варваре наговештај победе. Александар је у

међувремену изазвао панику у великом граду Ису и потчинио га својој власти.

XXXIII. Извидници су му јавили да је Дарије удаљен тридесет стадија95

и да је његово напредовање

са трупама у пуном бојном поретку заиста импресивно. Краљ је помислио да му богови пружају

прилику да победом у једној бици уништи персијску моћ. Зато се војницима обратио говором

примереним ситуацији и позвао их у одлучујућу битку. Пешачким одредима и коњичким четама

доделио је одговарајуће положаје коњаницима испред целе војске, пешачкој фаланги у резерви иза

њих. 2. Сам је^предводио десно крило, решен да са најбољим коњаницима крене у сусрет

непријатељима. На левом крилу се налазила тесалска коњица, много храбрија и вештија од осталих.

3. Када су се војске нашле на домет оружја, варвари су у Александровом правцу упутили толико

стрела да су се оне због множине у ваздуху сударале и тако губиле на јачини ударца. 4. Трубачи

обеју страна дали су бојни знак, а Македонци су први испустили бојни поклич и дигли огромну

грају; потом су варвари одговорили својим покличем и цела је оближња планина одјекивала. Јачина

буке коју су дизали варвари превазилазила је јачину македонског бојног поклича, јер је пет стотина

хиљада људи узвикнуло једним гласом96

.

Page 20: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

5. Александар је бацао поглед у свим правцима да би уочио Дарија: чим га је угледао, одмах је са

својим коњаницима полетео у његовом правцу, не тежећи обичној победи над Персијанцима, већ

таквој за коју ће сам бити заслужан. 6. До тада су и сви остали коњаници ступили у борбу и

направили велики покољ; због храбрости зараћених страна, исход битке је био неизвестан: теразије

су се нагињале час на једну, час на другу страну, онако како је свака страна напредовала и узмицала.

7. Ниједан хитац копља ни ударац мачем није био неуспешан, јер је гомила бораца увек пружала

готову мету. Многи су зато задобили фронталне ране и падали, али су се до последњег даха

очајнички борили и живот их је напуштао пре храбрости.

XXXIV. Официри сваке јединице предводили су своје војнике и сопственом храброшћу их

подстицали да се храбро боре. Зато су се могли видети борци како једни другима задају многе

свакојаке ране и упуштају се у велике и тешке борбе ради победе. 2. Персијанац Оксатро, Даријев

брат, слављен као храбар борац, видео је како Александар незадрживо јуриша на Дарија и пожелео

је да подели братовљеву судбину. 3. Узео је зато најбоље коњанике у свом одреду и са њима

полетео на Александра, сматрајући да ће братском љубављу стећи велику славу међу Персијанцима.

Укључио се у борбу испред Даријевог четворопрега, храбро и вешто парирајући непријатељима и

задајући многима смртне ударце. 4. Иако су Александрови саборци били изузетни ратници, око

Даријеве кочије брзо је настала гомила лешева: сви су Македонци желели да задају ударац краљу и

у свом жестоком надметању нису штедели животе.

5. У овој борби пали су многи угледни персијски официри, међу њима и Атизије, Реомитра и сатрап

Египта Сабак. И на македонској страни било је пуно погинулих, па и сам Александар је задобио

рану у бутину када су га непријатељи са свих страна били окружили. 6. Коњи који су били

упрегнути у Даријеву кочију били су прекривени ранама и престрашени гомилом лешева наоколо97

,

па су великом силином покушавали да се извуку из јарма, и мало је недостајало да Дарија одвуку

право међу непријатеље. Запавши у смртну опасност, краљ је сам дохватио узде, присиљен да

занемари достојанство свог положаја и прекрши закон који у Персији важи за краљеве. 7. Слуге су

дотерале другу кочију, а у пометњи насталој Даријевим прелажењем у њу, њега је, суоченог са

непријатељским нападом, обузео паничан страх.

Видевши краља уплашеног, Персијанци су почели да беже. Када су исто учинили и оближњи

коњаници, брзо су се сви надали у бег. 8. Бежали су преко уског и неравног терена, па су се

сударали и једни друге газили, тако да су многи страдали без непријатељског ударца. На истој

гомили лежали су људи без оружја и други са потпуним наоружањем. Други су, опет, држали

исукане мачеве и убијали сваког ко би на њих налетео. Већина је ипак успела да се пробије у

равницу98

и да, јашући преко н>е свом снагом, нађе спас у савезничким градовима. 9. Македонска

фаланга и персијска пешадија накратко су се сукобиле, јер је претходни пораз персијских коњаника

био као неки увод у потпуну македонску победу. Ускоро су сви Персијанци кренули у бег, а како су

толике десетине хиљада људи бежале преко уског терена, читава околна територија брзо се

прекрила телима погинулих.

XXXV. Када је пала ноћ, Персијанци су се лако растурили у разним правцима, а Македонци су

прекинули потеру и почели са пљачком: нарочито су се задржали око краљевских шатора, због

немерљивог богатства које се у њима налазило99

. 2. Из краљевске ризнице однели су велике

количине сребра, не мало злата и многобројне луксузне хаљине. Такође је опљачкано и велико

богатство краљевих „пријатеља", „рођака" и других војних заповедника. 3. Наиме, не само жене из

краљевске породице, већ и жене „пријатеља" и „рођака" возиле су се на позлаћеним кочијама и по

персијском обичају пратиле војску. 4. Свака од њих је у складу са својим богатством и луксузним

животом носила силу богате опреме и накита.

Најтежа је била судбина заробљених жена. 5. Оне које су раније у својој раскоши једва издржавале

вожњу луксузним кочијама и ниједан део тела нису излагале сунцу, сада су, само у једној хаљини,

цепајући одећу, у сузама искакале из шатора, призивајући богове и падајући на колена пред

освајачима. 6. Скидајући дрхтавим рукама накит са својих тела, распуштених коса трчале су по

каменитом терену, сакупљале се у групе и позивале у помоћ другарице у несрећи, које су и саме од

Page 21: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

других очекивале помоћ. 7. Војници су их одвлачили са собом: једни су их вукли за косу, други им

цепали одећу и онако голе их нападали и ударали дршкама копаља, чинећи насиље над

највреднијим и најславнијим варварским поседом, захваљујући поклону добијеном од судбине.

XXXVI. Најплеменитији Македонци су са сажаљењем посматрали овај преокрет судбине и

саосећали са трагедијом несрећних жена: све што им је припадало, сав луксуз је сад био далеко од

њих окруживали су их странци и непријатељи и одводили у несрећно и срамно ропство.

2. Сузе и сажаљење присутних највише су изазивали Даријева мајка, жена, две кћери стасале за

удају и мали син. 3. У њиховом случају сви су били сведоци потпуног преокрета среће и величине

неочекиваних невоља, па се, сасвим природно, код присутних јавило сажаљење према

несрећницима. 4. Они нису знали чак ни да ли је Дарије жив и здрав, или је пропао у општој

катастрофи, али су видели да им шатор пљачкају наоружани непријатељи несвесни њиховог

положаја и зато спремни да учине многе непримерене ствари. Видели су да је заједно с њима цела

Азија пала у ропство да пред њима жене сатрапЗ падају на колена и моле их за помоћ100

, а они не

само што нису у стању да икоме помогну, већ њих саме моле да им у овим недаћама притекну у

помоћ.

5. Краљевски пажеви су преузели Даријев шатор101

и спремали купатило и вечеру за Александра;

упаливши мноштво бакљи, чекали су да се врати из потере и нађе спремну читаву Даријеву опрему,

да му то буде добар предзнак за освајање целе Азије.

6. У бици је погинуло преко сто хиљада варварских пешака и најмање десет хиљада коњаника;

Македонци су изгубили око три стотине пешака и око сто педесет коњаника. Тако се завршила

битка код Иса у Киликији.

XXXVII. Што се краљева тиче, Дарије се након потпуног пораза одлучио на бекство: мењајући

једног за другим најбоље коње, гонио их је свом снагом да би побегао од Александра и у складу са

својим планом стигао у горње сатрапије. 2. Александар је са коњани

49

4 Диодор са Сицилије

_

цимапратиоцима102

и осталим најбољим коњаницима водио потеру, желећи да се дочепа Дарија.

Прешавши две стотине стадија, вратио се натраг у логор око поноћи, купањем отклонио замор

изазван напорима овог дана и препустио се опуштености уз вечеру.

3. Неко је отишао Даријевој жени и мајци и јавио им да се Александар вратио из потере са оружјем

скинутим са Дарија. На ове вести, жене су гласно закукале и заплакале, а из грла осталих

заробљеница отео се јаук саосећања са њиховом несрећом. Чувши жене како дају одушка свом болу,

краљ је послао Jleоната, једног од „пријатеља", да смири пометњу и утеши Сисигамбру вестима да

је Дарије жив, а да ће се Александар долично бринути за њих, те да жели да их ујутро посети и

својим поступцима покаже своју човечност. 4. Чувши ове неочекиване и потпуно ненадане добре

вести, заробљенице су поздравиле Александра као бога и престале са нарицањем.

5. Сутрадан у зору, краљ је са Хефестионом, „пријатељем" према којем је гајио највеће поштовање,

отишао у посету женама. Обојица су имали исту одећу, али је Хефестион био виши и лепши, па је

Сисигамбра103

претрпоставила да је он крал. и пала ничице на земљу пред њим104

. Како су јој

присутни давали знаке главом и рукама упућивали на Александра, она се постидела своје

неспретности и спремала се да исту почаст укаже Александру. 6. Он ју је, међутим, прекинуо

речима: „Не брини ништа, мајко, јер и он је Александар." Како год ово разумели, то што је старицу

Page 22: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

ословио речју „мајко", и употребио баш тај пријатељски начин обраћања било је наговештај будућег

милосрдног поступања са свим женама погођеним несрећом. Уверивши чврсто Сисигамбру да ће му

она бити друга мајка, одмах је поступцима потврдио обећање садржано у тим речима.

ΧΧΧνίΙΙ. Окружио ју је краљевским сјајем и ранији углед обновио указивањем одговарајућих

почасти: вратио јој је сву послугу коју јој је доделио Дарије, и још јој поклонио исто толико слугу са

своје стране; обећао је да ће се боље од оца побринути за удају девојака105

, а да ће дечака одгајити

као сопственог сина и указивати му краљевске почасти. 2. Позвавши дечака и пољубивши га,

приметио је да га овај гледа право у очи, отворено

и без имало страха, и рекао је Хефестиону да дечак за узраст од шест година показује храброст

далеко изнад своје доби и да ће бити много бољи од оца. Што се тиче Даријеве жене и њеног

достојанства, рекао је да ће се побринути да не доживи ништа недостојно своје раније среће.

3. Упутивши им још многе друге речи прожете саосећањем и човекољубљем, изазвао је код жена,

неспремних на оволику срећу, незадрживе сузе. Као залог за сва обећања, пружио им је десницу, и

не само што су ra хвалиле оне које је задужио добрим, већ су сви војници на походу славили његову

изузетну благост. 4. У целини говорећи, мислимо да од многих лепих Александрових дела ниједно

није веће нити вредније бележења и спомињања у историјском делу. 5. Опсаде градова, битке и све

остале ратне победе већином се дугују срећи или храбрости, а сажаљење људи на власти према

онима који су претрпели несрећу плод је мудрости. 6. Већина успешних људи нагиње охолости због

својих успеха, а када се у свом благостању узохоле, онда заборављају на општу људску слабост, па

се зато и сада још може видети како многи посрћу под срећом као под неким тешким теретом. 7.

Иако је Александар живео много генерација пре наше, нека и даље од будућих генерација добија

заслужене похвале према својим врлинама!

XXXIX. Дарије је стигао у Вавилон и тамо организовао прихват преживелих из битке код Иса106

;

није изгубио самопоуздање, иако је доживео велики пораз. Писао је Александру, саветујући га да

срећу подноси као човек и пусти заробљенике у замену за велику суму новца. Такође је додао да ће

му препустити територију Азије и градове с ове стране Халиса ако одлучи да постане његов

пријатељ107

. 2. Александар је сазвао „пријатеље" и сакрио право краљево писмо, а члановима Већа

показао друго, које је сам написао и које је више одговарало његовим интересима. Тако је Даријеве

посланике вратио кући необављена посла. 3. Дарије је у овим околностима одустао од постизања

договора преко писама и започео вишеструке припреме за рат: наоружавао је оне који су у поразу

изгубили наоружање, регрутовао нове војнике и распоређивао их у постојеће одреде. Трупе из

горњих сатрапија, све до тада, због брзине којом се рат одвијао, остављене ван ратних операција,

сада је позвао себи. 4. Најпосле је на припрему војске уложио толики труд да је окупио снаге

двоструко веће од оних које је имао пре Иса: осам стотина хиљада пешака, две стотине хиљада

коњаника и велики број кочија са срповима.

То су били догађаји ове године.

(332/1). XL. Када је у Атини архонт био Никерат, Римљани су за конзуле одредили Марка Атилија и

Марка Валерија; ове године прослављена је Сто дванаеста олимпијада на којој је у трчању победио

Грил из Халкиде108

. Исте године Александар је након битке код Иса сахранио погинуле108

",

укључујући ту и непријатеље чија је храбра борба изазвала дивљење; затим је принео величанствене

жртве боговима, војницима који су се у бици истакли храброшћу доделио је заслужене награде и

војсци дозволио да се неколио дана одмара. 2. Наставивши марш у правцу Египта, прво је стигао у

Феникију, где је примио предају градова чије становништво му је приредило пријатељски дочек.

Грађани Тира, међутим, када је краљ пожелео да принесе жртву Хераклу Тиријском109

, несмотрено

су му забранили улаз у град. 3. Александар се увредио и запретио да ће им напасти град, али се

Тиријци нису уплашили могуће опсаде. Желели су да се додворе Дарију и остану му верни,

сматрајући да ће од њега добити велику награду за услугу коју ће му учинити ако Александра увуку

Page 23: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

у дуготрајну и опасну опсаду, а њему самом обезбеде предах за ратне припреме. С друге стране,

поуздали су се у чврстину свог острва110

и наоружање које се тамо налазило, као и у помоћ својих

колониста из Картагине.

4. Краљ је видео да је град тешко опседати са мора због одбрамбених справа на зидовима и

присутности тиријске флоте, а да се са копна скоро не може нападати јер је четири стадија111

одвојен од обале, али је ипак одлучио да се изложи свим ризицима и напорима, само да македонска

војска не буде понижена од једног неугледног града. 5. Одмах је срушио такозвани Стари Тир112

и

упослио више десетина хиљада људи да носе камење и саграде насип широк два плетра113

.

Становнике околних градова је све до последњег укључио у ове послове, који су, управо због бројне

радне снаге, брзо напредовали.

XLI. У почетку су Тиријци допловљавали до насипа и подсмевали се краљу што мисли да ће

победити Посејдона. Затим, када је насип, мимо њихових очекивања, почео видно да расте,

одлучили су да децу, жене и старце пребаце у Картагину, а људе у напону снаге одредили су за

борбу на зидовима. Припремали су се и за поморски рат, јер су располагали флотом од осамдесет

тријера. 2. На крају су успели да део деце и жена пребаце на сигурно, у Картагину, али их је бројна

Александрова радна снага спречила да са тиме наставе, а како нису били у стању да му се

супротставе својим бродовима, морали су сви заједно да подносе опсаду. 3. Имали су велики број

катапулта и осталих направа корисних у опсади, а лако су саградили и још сијасет додатних справа,

захваљујући многим стројарима и занатлијама у Тиру. 4. Они су изумели различите справе необичне

конструкције и цео опсег градских бедема прекрили стројевима, нарочито у оном делу где се насип

приближава зиду.

5. Када се македонски насип приближио на домет непријатељског наоружања, богови су угроженим

л>удима послали нека знамења. Ношена таласима, са морске пучине у близину радова стигла је

морска неман непојмљивих димензија: ударивши ο насип, није му нанела никакву штету, већ се

боком ослонила ο њега и дуже времена остала тако ослоњена. Сви посматрачи били су

запрепашћени овим необичним призором. 6. Потом је неман поново отпливала у море, оставивши

обе стране у сујеверним размишљањима: и једни и други су овај знак тумачили као наговештај

Посејдонове помоћи, јер су се у тумачењима руководили сопственим интересима.

7. Појавили су се и други необични предзнаци, довољни да изазову пометњу и страх у масама: на

ручку код македонске стране, када су људи поломили хлеб, видели су да је изнутра крваве боје.

Затим, неки Тиријац је причао да му се указао Аполон и рекао да ће напустити град. 8. Народ је

помислио да је тај човек измислио ову причу како би се додворио Александру, па су неки младићи

пошли да га каменују, али се он искрао уз помоћ магистрата и склонио у Хераклов храм, што му је

омогућило да као прибегар избегне казну. Тиријце је обузела толика празноверица да су златним

ужадима везали Аполонову статуу за постоље, спречавајући тако, по свом убеђењу, одлазак бога из

града.

XLII. Након тога, заплашени напредовањем насипа, Тиријци су на већи број лаких бродића укрцали

бацаче стрела и камења, стрелце и праћкаше, допловили до радника на насипу и многима задали

ране, од којих су многе и многе биле смртне. 2. Наиме, бројне стреле и каменице упућене на гомилу

ненаоружаних људи нису промашиле циљ, јер су им се мете саме нудиле без икакве заштите.

Радници нису погађани само спреда, већ и са леђа, јер су људи радили на обе стране узаног насипа и

нико се није могао одбранити од нападача који су их гађали са обе стране.

3. Александар је желео да одмах прекине ово неочекивано страдање својих људи: укрцао је посаде

на све бродове114

, стао на чело флоте и журно запловио ка тирској луци да Феничанима онемогући

повратак. 4. Варвари су се уплашили да не освоји луке115

и затекне град без војника, па су пуном

брзином запловили натраг ка Тиру. Обе стране су у жестоком надметању веслале из све снаге:

Македонци су се већ приближавали лукама и довели Феничане веома близу опште пропасти, али су

Феничани успели да се на силу пробију мимо Македонаца и нађу уточиште у граду, изгубивши само

последње бродове у низу.

Page 24: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

5. Краљ је тако претрпео неуспех у важном подухвату, па је опет наставио послове око насипа и уз

помоћ бројних бродова обезбеђивао сигурност радницима. Насип се приближавао граду и већ се

очекивало његово освајање, када је задувао јак северозападни ветар и оштетио велики део насипа. 6.

Александар већ није знао шта да чини због штета које је насипу наносила сама природа и покајао се

због одлуке ο опсади града, али га је амбиција терала даље: у планини је посекао огромно дрвеће,

допремио га и заједно са гранама прекрио земљом да разбије снагу таласа. 7. Брзо је поправио

оштећене делове насипа и уз помоћ многих радника стигао на домет оружја. На крај насипа

поставио је опсадне справе и почео да бацачима камења116

руши зидове и да катапултима гађа

браниоце на грудобранима; помагали су му и стрелци и праћкаши, тако да су заједнички избацили

из строја многе грађане који су се били прикључили одбрани.

XLIII. Тиријци су имали мајсторе металце и градитеље који су смислили необичне справе за

одбрану. Против хитаца из катапулта направили су точкове са више преграда, окретали их уз помоћ

неке справе и тако део стрела ломили, део скретали с пута, а свима заједно смањивали ударну снагу.

Камење избачено бацачима камења дочекивали су посебним „јастуцима" од меког и савитљивог

материјала способног да ублажи снагу каменице добијену испаљивањем из машине. 2. Док је трајао

овај напад са насипа, краљ је са целом флотом опловљавао град и осматрао зидове: било је јасно да

ће град напасти и са копна и са мора истовремено.

3. Тиријци више нису смели да прихвате борбу на мору, већ су само три лађе држали укотвљене

испред луке. Крал. их је напао, потопио и вратио се у свој логор. Тиријци су потом одлучили да

удвоструче безбедност коју су им пружали зидови, па су, пет лаката иза постојећег, подигли још

један зид широк десет лаката: пролаз између зидова попунили су камењем и земљом. 4. Александар

је спајао своје тријере две по две и на н>их стављао разноврсне справе. Када је срушио један плетар

зида, Македонци су кроз овај отвор почели да упадају у град. 5. Тиријци су их засипали кишом

стрела и уз велике потешкоће су успели да их отерају назад; када је пала ноћ, поново су саградили

срушени део зида.

Након тога, када је насип већ стигао до градских бедема, град је од острва постао полуострво, а

током борбе на зидовима дошло је до многих жестоких сукоба. 6. Тиријцима је опасност била пред

очима: док су размишљали ο несрећи која следи након освајања града, обузела их је таква ратна

грозница да су презрели и саму смрт. 7. Када су Македонци пред зидове довукли куле високе

колико и сами зидови и са њих почели да спуштају лестве и смело прелазе на грудобране, Тиријци

су, захваљујући предузимљивости својих механичара, добили следећу помоћ у одбрани. 8. Исковали

су велике трозупце са кукама и њима изблиза ударали непријатеље на кулама. Куке су се

закачињале за штитове, а како су трозупци били везани конопцима, зграбили би конопац и

непријатеље вукли κ себи. 9. Жртве су зато морале или да одбаце штит и остану незаштићене и

изложене киши стрела и камења, или да се свом снагом држе за њих како не би биле изложене

срамоти: у том случају, падале су са високих кула и гинуле. LO. Други браниоци су имали рибарске

мреже које су бацали на Македонце на мостовима, спречавајући их да се служе рукама. Потом би их

свлачили са моста и бацали на земљу.

XLIV. Смислили су још један згодан изум против македонске храбрости, којим су најбољим

борцима задавали ужасне и несносне муке. Направили су штитове од бронзе и гвожђа, напунили их

песком и стално држали изнад велике ватре, грејући песак до усијања. 2. Уз помоћ неке справе

посипали су овај песак по најхрабријим борцима: онима које би посули задавали су ужасне болове:

песак им је залазио за оклопе и одећу и високом температуром пекао месо и задавао незалечиве

ране. 3. Зато су испуштали најразличитије крике и молбе, као људи изложени мучењу, али није било

никога да им помогне. Због превеликог бола упадали су у махнито расположење и умирали као

жртве жалосног удеса у коме им није било помоћи.

4. Истовремено су са зидова бацали упаљене бакље, кратка копља и каменице и кишом хитаца

замарали своје храбре противнике. Моткама са срповима секли су одоздо ужад на којој су висили

„овнови" и онемогућавали њихову употребу, а бацачем ватре бацали су на непријатеље велике

количине усијаног метала и због гужве нису промашивали циљ. „Гаврановима" и „гвозденим

Page 25: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

рукама" хватали су и дизали војнике који су се налазили иза грудобрана на кулама. 5. Захваљујући

великом броју присутних грађана, онеспособили су све непријатељске справе и побили многе

нападаче.

XLV. Ужасан страх је завладао међу нападачима и жестина борбе постајала је неиздржива, али

Македонци нису клонули духом, већ су прескакали и тела палих другова, непоколебани њиховим

несрећама. 2. Александар је на погодне положаје поставио машине за избацивање камења и из њих

гађао зидове великим камењем потресајући их из темеља; са дрвених кула је катапултима у правцу

Тиријаца упућивао мноштво пројектила и задавао ужасне ране браниоцима зидова. 3. У одговор на

то, Тиријци су испред зидова поставили мермерне точкове, покретали их неким направама, ломили

стреле из катапулта, скретали их са њиховог правца и тако им смањивали ефикасност. 4. Исто тако,

шили су кожне вреће дуплих зидова, пунили их морском травом и то користили за нрихватање

хитаца из катапулта: вреће су се савијале приликом ударца и ублажавале јачину каменица у лету. 5.

Укратко речено, Тиријци су искористили све могућности за храбру одбрану, а пошто су били добро

снабдевени одбрамбеним средствима, смело су се супротставили непријатељима: напуштали су, чак

и положаје на бедемима и у кулама, те нападали македонске мостове, супротстављајући своју

храброст македонској. 6. Сукобљавали су се са непријатељима и улазили у борбу изблиза у овој

великој бици за родни град; неки су користили и секире и одсецали делове тела непријатељских

војника који би им се нашли при руци. Том приликом је и један од македонских официра по имену

Адмет, човек велике храбрости и телесне снаге, одважно издржавао нападе Тиријаца и добио ударац

секиром посред главе од кога је на месту издахнуо.

7. Александар је видео да се победа у бици осмехује Тиријцима и трубом је опозвао своје војнике

јер је већ била пала ноћ. Прво је одлучио да одустане од опсаде и настави поход на Египат, а онда се

предомислио јер му је пало на памет да би била срамота да Тиријцима препусти славу ове опсаде.

Само један од „пријатеља", Аминта Андроменов, био је истог мишљења, али Александра то није

омело да се опет врати опсади.

XLVI. Позвао је Македонце да им у борби он буде узор по коме ће се равнати, а онда је све бродове

опремио за бој и извршио жестоки напад на градске бедеме са копна и мора истовремено. Опазио је

да је зид у околини бродоградилишта слабији, па је до њега пребацио тријере повезане две по две и

натоварене најбољом опсадном опремом. 2. Тамо се осмелио на подухват у који ни присутни нису

могли да поверују: са дрвене куле118

пребацио је на градске зидове мост и преко њега сам прешао на

зид, не уплашивши се ни зависти судбине ни претње непријатељског беса. Сведок његове храбрости

била је војска која је савладала Персијанце: војницима је наредио да га следе и први кренуо напред.

Непријатеље који су му изашли у сусрет избацивао је из строја копљем и мачем, а неке је ивицом

штита гурао са зида, зауставивши на тај начин њихово напредовање.

3. За то су време, у другом делу" града, ударци „овном" срушили велики део зида. Македонци су

упали кроз отвор, а када су и Александрови саборци преко моста прешли на зид, град је био заузет.

Тиријци нису губили присуство духа, већ су се и даље борили и међусобно храбрили. Блокирали су

узане уличице и настављали борбу, али су на крају, изузев неколицине, скоро сви страдали, њих

преко седам хиљада на броју. 4. Децу и жене краљ је продао у ропство, а све младиће најмање две

хиљаде разапео на крст. Заробљеника је било толико да је, иако су већину становника раније

пребацили у Картагину, још преко тринаест хиљада остало у граду119

.

5. Тиријци су у издржавању опсаде показали више храбрости него памети, да би их након

седмомесечне опсаде снашле описане несреће. 6. Краљ је са Аполона скинуо златну ужад и окове и

наредио да се овај бог надаље зове Аполон „Александров пријатељ". Хераклу је принео сјајне

жртве, наградио војнике који су се истакли у борби, а потом погинулима приредио величанствену

сахрану. За крања Тира поставио је човека по имену Абдалоним120

, чију историју морамо детаљно

испричати због необичних преокрета судбине које је овај искусио.

XLVII. Претходни крал. Стратон изгубио је престо због пријатељства са Даријем, па је Александар

овластио Хефестиона да за краља Тира одреди неког од својих локалних пријатеља121

. 2. Задовољан

Page 26: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

домаћином који му је обезбедио пријатан боравак у свом дому, Хефестион је прво наумио да њега

прогласи за господара града. Овај човек се истицао међу осталим грађанима богатством и славом,

али није био у рођачким везама са ранијим краљевима и зато није прихватио понуду. 3. Хефестион

му је онда поверио да изабере неког из краљевске породице, а он га је обавестио да постоји један

потомак тиријских краљева, мудар и добар човек, али веома сиромашан. 4. Хефестион се сложио да

се овом човеку предају краљевска овлашћења и његов пријатељ је отишао код поменутог човека са

краљевском одеждом: затекао га је у некој башти како за плату вуче воду из бунара обучен у обичне

дроњке. 5. Обавестио га је ο промени која га је снашла, обукао га у краљевске хаљине и украсио

осталим знацима краљевске власти, а онда га је одвео на трг и прогласио краљем Тира. 6. Народ га

је с одушевљењем прихватио и зачудио се промени која га је задесила. Тако је Абдалоним постао

Александров пријатељ и преузео краљевску власт као пример онима који сумњају у неочекиване

промене среће.

Пошто смо изложили Александрова дела, наставићемо са другим догађајима.

XLVIII. У Европи је Агис, краљ Лакедемоњана122

, унајмио осам хиљада најамника, преживелих из

битке код Иса, да би за љубав краља Дарија покушао да подигне устанак у Хелади. 2. Од Дарија је

добио и бродове и значајну суму новца123

. Отпловивши на Крит, освојио је већину тамошњих

градова и натерао их да пређу на страну Персијанаца.

Онај Аминта124

који је побегао из Македоније и отишао Дарију, ратовао је у Киликији на страни

Персијанаца. Побегао је из битке код Иса са четири хиљаде најамника и дошао у Триполис у

Феникији пре него што се Александар појавио. Из целе флоте одабрао је довољан број бродова за

пребацивање својих војника, а остале је спалио. 3. Отпловивши на Кипар и узевши тамо још војника

и лађа, наставио је пловидбу ка Пелузију. Успео је да освоји овај град и да званично објави како га

краљ Дарије шаље као стратега и заменика сатрапа Египта страдалог у Ису у Киликији. 4.

Отпловивши потом за Мемфис, прво је испред града заподенуо битку са локалним становништвом и

однео победу; затим су његови војници кренули у пљачку, а Египћани су онда излетели из града и

напали их док су раштркани пљачкали поседе ван града; том приликом убили су и

Аминту и до последњег све људе који су били са њим.125

5. Аминта је сковао велике планове, али је

мимо свих очекивања пропао и на описани начин окончао живот.

Други официри и генерали који су се као Аминта, заједно са својим војницима, спасли из битке код

Иса, остали су верни Персијанцима. 6. Једни су заузимали градове на стратешким положајима и

чували их за Дарија, а други обезбеђивали наклоност одређених племена, сакупљали војнике и

пружали одговарајуће услуге у датим околностима126

.

Хеленски већници су одлучили да Александру упуте петнаест посланика са златним венцима као

наградом за храброст од Хелена и са честиткама за победу у Киликији. 7. Александар је у

међувремену кренуо на Газу у којој се налазио персијски гарнизон; након двомесечне опсаде заузео

је град на јуриш.

(331/30) XLIX. Када је у Атини архонт био Аристофан, у Риму су за конзуле одређени Спурије

Постумије и Тит Ветурије. Те године је краљ Александар средио ситуацију у Гази и послао

Аминту127

са десет лађа у Македонију, наложивши му да међу младићима одабере способне за војну

службу. Затим је са целом војском дошао у Египат и без борбе обезбедио предају свих тамошњих

градова. 2. Наиме, како су Персијанци починили разна светогрђа према њиховим светињама и своју

власт одржавали силом, Египћани су са радошћу сачекали долазак Македонаца.

Средивши ситуацију у Египту, краљ се упутио ка Амоновом светилишту, јер је желео да богу

постави неколико питања128

. На средини пута сусрео се са посланицима из Кирене који су му

носили венац и богате дарове, између осталог, три стотине бојних коња и пет најјачих четворопрега.

3. Он их је пријатељски примио и склопио са њима пријатељство, а онда је са својим пратиоцима

Page 27: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

наставио пут ка светилишту. Дошавши до пустињског и безводног краја, снабдео се водом и кренуо

кроз земљу са бескрајним површинама под песком. За четири дана је потрошио понету воду и запао

у велику оскудицу. 4. Сви су већ били почели да очајавају кад се изненада са неба сручио јак пљусак

и неочекивано окончао несташицу воде. Зато се свима њима, неочекивано спасенима, учинило да је

до тога дошло божанским провиђењем. 5. Узели су воду из неке рупе у тлу и снабдели се

количином довољном за четири дана, јер су након четири дана пута изашли из пустиње. Пут се није

разазнавао због велике количине песка, а онда су водичи јавили краљу да су се са десне стране

појавили гавранови129

и да им својим гакањем указују на траг пута који води до светилишта. 6.

Александар је ово протумачио као знак од бога: закључивши да Амон благонаклоно чека његов

долазак, журно је кренуо напред. Прво је стигао до такозваног Горког језера, а онда, након пређених

сто стадија, прошао поред такозваних „Амонових градова"130

. Одатле је путовао још један дан и

стигао у близину светилишта.

L. Оаза око храма окружена је пустињском и безводном територијом прекривеном песком и

лишеном сваке љупкости. Сама оаза дуга је и широка око педесет стадија: наводњавају је многи

лепи извори, тако да обилује различитим дрвећем, нарочито воћкама. Температура ваздуха слична је

оној која код нас влада у пролеће, а како је оаза окружена ужареним областима, једино она својим

становницима пружа веома благу климу. 2. Прича се да је светилиште подигао Египћанин Данај131

.

Око свете Амонове земље на југу и западу живе Етиопљани, на северу [...], либијско номадско

племе132

, а према унутрашњости такозвани Насамонци.

3. Народ у Амоновој оази живи по селима. На средини оазе уздиже се тврђава обезбеђена

троструким зидовима. Први зид опасује палату старих владара, други двориште женских одаја, одаје

за децу, жене и рођаке, стражарнице за чуваре, Амоново светилиште и свети извор у коме се чисте

дарови донети богу. Трећи зид окружује одаје и стражарнице краљевске телесне страже.

4. Ван тврђаве, на малој удаљености од ње, уздиже се други Амонов храм133

у хладовини великог

дрвећа. У његовој близини налази се извор зван Сунчев извор134

по појави која се у њему дешава.

Његова вода на необичан начин мења температуру у складу са добом дана. 5. У зору из њега излази

млака вода, а како дан одмиче и сати теку, вода се хлади, да би у време подневне жеге била

најхладнија; према вечери престаје хлађење, а како пада ноћ вода почиње да се загрева, све до

поноћи, када престаје са загревањем, да би се у зору вратила на првобитну температуру.

6. Статуа бога прекривена је смарагдима и другим [драгоценим камењем]: онима који му се

обраћају пророчанства даје на веома необичан начин. Осамдесет135

свештеника носе статуу около на

златној барци, тако што са богом на раменима иду без своје воље камо год их он мигом упути. 7.

Прати их гомила девојака и жена које ка целом путу певају пеане и традиционалном химном славе

бога.

LI. Када су свештеници увели Александра у храм136

и он угледао бога, пришао му је пророк, човек

поодмаклих година, и рекао: „Здраво, сине!137

Овај поздрав прими као да је од Бога." 2. Крал. је

одвратио: „Да, прихватам, оче, и надаље ћу се звати твојим сином. Но, да ли ми дајеш власт над

целим светом?" Свештеник је ушао у светилиште и носачи божје статуе су кренули. У складу са

неким утврђеним знацима, пророк је објавио да ће му бог сигурно испунити жељу138

. Александар се

поново огласио: „На крају, ο душе, обелодани ми још ово: да ли сам већ казнио све убице свог оца

или су ми неки промакли?" 3. Пророк је повикао: „Тишина! Ниједан се смртник не би могао

заверити против оног који је тебе родио! Што се Филипових y6ilua тиче, сви су већ кажњени. Доказ

твог божанског рођења биће величина твојих дела: и раније си био непобедив, а од сада ћеш то бити

заувек!" 4. Александар се обрадовао овим пророчанствима и богу указао част величанственим

жртвама. Након тога се вратио у Египат.

LII. Одлучио је да у Египту оснује велики град и наредио је људима остављеним на месту

одабраном за обављање овог посла да га подигну између језера и мора139

. 2. Измерио је терен и град

по свим правилима поделио улицама; по себи га је назвао Александрија. Александрија има веома

повољан положај у близини луке Фара, а згодним распоредом улица краљ је омогућио граду да

Page 28: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

дише са етезијским ветровима: како ови ветрови дувају преко велике морске површине, расхлађују

ваздух у граду и становницима обезбеђују благу климу и здравље. 3. Поставио је и темеље градских

утврђења, испланиравши их тако да буду великих димензија и чудесно јака. Наиме, како се град

налази између великог језера и мора, има само два прилаза са копна, уска и веома погодна за

чување.

По свом облику, град је сличан хламиди140

. Широка улица која га сече скоро по средини изузетне је

дужине и лепоте: од капије до капије, дуга је четрдесет стадија и широка један плетар, а целом

дужином је красе богате куће и храмови141

. 4. Александар је наредио да се сагради и палата

ванредне величине и масивности. Не само Александар већ и скоро сви каснији краљеви Египта, све

до нашег доба, проширивали су ову палату луксузним грађевинама142

. 5. Једном речју, град се

проширио толико у каснијим временима да га многи сматрају првим градом света, јер се лепотом,

величином, богатством, свиме што доприноси луксузном животу много издваја од свих осталих

градова. 6. Број његових становника превазилази број становника других градова: када смо ми

посетили Египат143

, службеници задужени за попис становништва говорили су да у граду живи

преко три стотине хиљада слободних грађана, а да краљ од прихода из Египта добија преко шест

хиљада таланата.

7. Краљ Александар је задужио неколицину „пријатеља" за грађења Александрије, средио ситуацију

у Египту и вратио се са војском у Сирију.

LIII. У тренутку када је сазнао за његов долазак, Дарије је већ био сакупио трупе са свих страна и

припремио све што је потребно за битку. Мачеве и копља направио је много дуже него раније, јер се

сматрало да је предност у овом наоружању Александру донела победу у бици у Киликији. Саградио

је и две стотине борних кола са срповима, згодно смишљених да изазову запрепашћење и страх

међу непријатељима. 2. На сваким колима, уз коње подводнике144

, стрчала су, закована за јарам,

дугуљаста сечива дуга три подланице145

, постављена тако да им је оштра ивица била окренута

напред. На главној осовини налазила су се још два сечива са оштрицом сличном осталима, али дужа

и шира, и за њихове врхове били су причвршћени српови.

3. Целој војсци краљ је обезбедио сјајно наоружање и одличне официре, а онда је изашао из

Вавилона са око осам стотина хиљада пешака и најмање две стотине хиљада коњаника. Током

марша, Тигар му је био с десне стране, Еуфрат с леве: пролазио је кроз богату земљу, способну да

животињама обезбеди велике количине фуража, а великој војсци довољно хране. 4. Желео је да

битку води у близини Ниниве, јер су равнице око ње најпогодније за то и пружају довољно простора

за велику војску коју је сакупио. Улогорио се код села Арбеле146

, где је свакодневно ређао трупе у

бојни поредак и сталним врстањем и вежбама постигао добру дисциплину. У ствари, веома се

плашио да у великој војсци, састављеној од људи који не говоре исти језик, током битке не дође до

неке пометње.

LIV. Дарије је и раније Александру слао посланике да преговарају ο миру, препуштајући му земљу с

ове стране реке Халиса и нудећи му двадесет хиљада таланата сребра; како Александар ово није

прихватио, 2. сада му је послао друге посланике, хвалећи га за леп поступак према његовој мајци и

осталим заробљеницама и молећи га да му постане пријатељ, прихвати територије с ове стране

Еуфрата и тридесет хиљада таланата, и узме за жену једну од његових кћери: тако ће постати његов

зет, добити положај „Краљевог сина"147

и постати нека врста савладара у целој краљевини148

. 3.

Александар је сазвао све „пријатеље" на већање и обавестио их ο могућностима које му се нуде,

молећи их да сваки отворено каже шта мисли. 4. Ниједан се, међутим, због важности питања није

усудио да понуди свој савет, него је Парменион први рекао: „Да сам ја Александар, прихватио бих

оно што ми се нуди и склопио уговор". 5. Надовезујући се на његове речи, Александар је одговорио:

„И ја бих прихватио да сам Парменион."

Наставио је даље речима пуним поноса да одбија персијске предлоге, показујући да славу цени

више од понуђених дарова. Посланицима је одговорио да свет не би могао да сачува свој изглед и

поредак да постоје два сунца, нити би на насељеној земљи могло бити мира и слоге када би два

Page 29: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

краља делила власт. 6. Зато им је поручио да Дарију јаве да треба да се бори са њим за неограничену

владавину светом ако тежи врховној власти, а ако презире славу и бира предности и уживања

удобног живота, онда нека се покори Александру и нека буде краљ свим осталим владарима, јер му

Александрова великодушност даје такву власт149

.

7. Распустивши Веће и дигавши војску, кренуо је ка непријатељском логору. У међувремену је

умрла Даријева жена и Александар јој је приредио величанствену сахрану150

.

LV. Саслушавши Александров одговор, Дарије је изгубио наду у могућност мирног решења рата.

Зато је свакодневно ређао трупе у бојни поредак, да би их навикао на дисциплину у биткама. Једног

од „пријатеља", Мазеја, послао је са одабраним трупама да чува прелаз преко реке и заузме газ151

пре Александра, а остале трупе је упутио да спале земљу кроз коју непријатељи морају проћи152

;

планирао је да му речни ток послужи као одбрана од непријатељског напада. 2. Мазеј је видео да је

река скоро непремостива због дубине и јачине тока, па је није ни чувао, већ је помагао онима који су

спаљивали земљу. Опустошивши велику територију, претпоставио је да ће због несташице хране

ова област за непријатеље бити непроходна.

3. Када је Александар дошао до реке Тигра и од локалног становништва сазнао где се налази газ,

пребацио је војску, наишавши при том не само на велике потешкоће већ и на праве опасности153

. 4.

На том месту је река војницима била до груди, а брзина тока је многима пореметила равнотежу и

лишила их ослонца: ударајући им ο штитове, вода је многе понела са собом и довела их у смртну

опасност. 5. Александар је смислио како да се супротстави јачини речног тока: наредио је свима да

се држе за руке и од својих тела направе неку врсту моста. 6. Прелажење је заиста било погибељно и

Македонци су се једва спасли. Тај дан их је Александар оставио да се одморе, а сутрадан је са

трупама у бојном поретку кренуо у правцу непријатељског логора. Када се приближио, подигао је

логор близу персијског.

LVI. Размишљајући ο бројности персијске војске и ο значају битке која га очекује, као и ο томе да ће

исход целог рата ускоро бити познат, целу ноћ није спавао обузет бригама за будућност. Тек пред

зору је заспао тако дубоким сном да се није могао пробудити ни када је свануло154

. 2. Пријатељима

је због овог првог било драго, јер су мислили да ће краљ након дугог

65одмора бити спремнији за предстојећу битку. Међутим, време је одмицало а краљ је и даље

спавао, па је најстарији међу „пријатељима", Парменион, сам дао наређење трупама да се припреме

за битку. 3. Како се краљ никако није будио, „пријатељи" су му пришли и једва га пробудили. Сви

су се чудили његовој безбрижности и тражили су да им објасни ο чему је реч, а Александар је рекао

да је Дарије све трупе сакупио на једном месту и тако га ослободио сваке бриге, 4. јер ће у једном

дану бити одлучено ο целом рату и престаће сви напори и дугогодишње борбе. Ипак је позвао

официре, обратио им се одговарајућим речима и охрабрио их за предстојеће борбе; затим је војску у

бојном поретку повео на варваре, ставивши испред пешачке фаланге одреде коњаника.

LVII. На десно крило ставио је краљевски одред, који је водио Клит звани „Црни", до њега остале

коњаникепратиоце под вођством Филоте Парменионовог, а онда осталих седам коњичких одреда

под командом истог официра. 2. Иза ових је ставио одред пешака, такозваних „сребрних

штитова"155

, истакнутих међу осталима по сјају оружја и храбрости; водио их је Никанор

Парменионов. До њих је поставио такозвани елимејски батаљон на челу са Коином, затим батаљоне

Ореста и ЛинкестЗ под вођством Пердике156

. Следећим батаљоном командовао је Мелеагар157

, а

оним до њега Полиперхонт158

, који је водио такозване Стимфејце159

. 3. Филип Балакров160

командовао је следећим батаљоном, а оним до њега Кратер161

. Савезничка коњица са Пелопонеза и

из Ахаје, из Фтиотиде и Малије, Локриде и Фокиде, сви под командом Еригија Митилењанина,

попунила је горе поменути коњички ред. 4. У наставку су се налазили Тесалци са командантом

Филипом162

, много бољи борци и коњаници од свих осталих; Александар је иза њих поређао

критске стрелце и најамнике из Ахаје.

Page 30: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

5. На оба крила држао је поредак под правим углом на центар, да многобројнији непријатељи не би

окружили краћу македонску линију. 6. Да би се одбранио од напада борних кола са срповима, краљ

је пешацима фаланге наредио да збију редове када се кола приближе и да својим копљима ударају

по штитовима да се коњи уплаше буке и крену назад; ако неки наставе даље, треба да им отворе

пролазе и препусте их без опасности по Македонце163

. Александар је командовао десним крилом у

косом поретку, одлучан да сам реши битку.

LVIII. Дарије је свој бојни поредак прилагодио ефективама појединих народа164

. Заузевши положај

наспрам Александра, кренуо је на непријатеље. Док су се војске једна другој приближавале, трубачи

обеју страна дали су знак за напад и људи су се сукобили, дижући велику галаму165

. 2. Прво су кола

са срповима, терана пуном брзином, изазвала ужасан страх међу Македонцима. Наиме, и Мазеј,

командант коњице, јахао је поред њих на челу својих густих коњичких чета, чинећи тако напад још

ужаснијим. 3. Фаланга је, међутим, збила редове: у складу са краљевим наређењима, сви су почели

копљима да ударају ο штитове, производећи велику буку. 4. Коњи су се поплашили, многа борна

кола са срповима кренула су натраг и незадрживом силом полетела на своје сопствене борце.

Остали су се бацили на фалангу, али су Македонци успели да направе велике пролазе у свом реду,

куда су се кочије запутиле. Македонци су део коња и возача изболи копљима, део је успео да прође

кроз њихов рад, а део је јурио даље ношен снагом замаха и успешно употребљавао оштрице својих

бодежа, изазивајући различите облике смрти међу Македонцима. 5. Таква је била оштрина и снага

овог оружја искованог за убијање да је многима одсецало руке заједно са штитовима, а не малом

броју пресекло вратове: главе су падале на земљу док су очи још увек гледале и израз лица био

непромењен. У другим случајевима, бодежи су изазивали брзу смрт, отварајући грудни кош једним

вештим резом.

LIX. Када су се војске приближиле једна другој, лукови, праћке и копља укључени су у борбу, а

када је и тога понестало, војници су се упустили у борбу изблиза. 2. Коњаници су први започели

борбу. Македонци су се борили на десном крилу, а Дарије је предводио лево крило, окружен

коњицом „краљевих рођака", састављеном од хиљаду коњаника одабраних по храбрости и

оданости166

. 3. Пошто је краљ био очевидац њихове храбрости, они су се спремно изложили киши

хитаца упућених у њиховом правцу. Са њима су били „мелофори"167

, храбри и бројни борци, затим,

Марди и Косејци168

, људи задивљујуће телесне снаге и храбрости, 4. као и трупе са двора169

и

најбољи индијски борци. Дижући велику буку, сви су они навалили на непријатеље, храбро се

борећи и гушећи Македонце својом множином.

5. Мазеј се налазио на десном крилу: борећи се са најбољим коњаницима, одмах у првом нападу

побио је много противника. Потом је две хиљаде Кадузијаца и хиљаду елитних скитских коњаника

послао да зађу иза непријатељског крила, одјашу до македонског логора и освоје комору

непријатеља170

. 6. Они су брзо извршили наређење и упали у македрнски логор. Тамо су се неки

заробљеници дочепали оружја и помогли Скитима у пљачки коморе. Неочекиван напад изазвао је

вреву и пометњу у целом логору. 7. Већина заробљеница се придружила варварима, али се Даријева

мајка Сисигамбра није одазвала позивима осталих жена, већ је разборито остала тамо где је била, не

поуздајући се у изненадне промене среће и не срамотећи своју захвалност Александру. 8. На крају

су Скити опљачкали велики део коморе и одјахали Мазеју да га обавесте ο успеху. За то време део

Даријеве коњице је својом бројношћу извршио притисак на супротстављене Македонце и натерао

их на повлачење.

LX. Το је био већ други персијски успех. Како је Александар желео да сам исправи пораз својих

трупа, узео је краљевску гарду и остале најугледније коњанике и полетео на самог Дарија. 2.

Персијски крал> је издржао непријатељски напад: борећи се са кочије, бацао је копља у

непријатељске редове, при чему су му многи помагали. Док су се краљеви приближавали један

другом, Александар је бацио сулицу на Дарија и промашио га, али је погодио његовог возача и

срушио га на земљу. 3. Људи око Дарија повикали су у страху, што је код мало удаљенијих бораца

створило утисак да је крал. пао и навело их да крену у бег; други су их следили и полако се

смањивао велики одред око Дарија. С једне стране је већ био остао без заштите, тако да је и њега

обузео страх и навео га да се одлучи на бекство. 4. Бежећи, персијски коњаници су дизали велику

Page 31: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

прашину: иако су им Александрови људи били за петама, због гужве и густе прашине нису могли

видети у ком правцу Дарије бежи. Чули су се само јецаји људи који падају на земљу, галоп коња и

непрекидно пуцкетање бичева.

5. За то време је Мазеј, командант десног крила, предводећи највећи број најбољих коњаника, свом

силом наваљивао на непријатеље. Супротстављао му се Парменион са тесалским коњаницима и

осталим борцима под својом командом. 6. У почетку се Парменион сјајно борио и постигао је

предност захваљујући храбрости Тесалаца, али га је Мазеј притискао бројношћу и силином свог

одреда. 7. Дошло је до великог покоља и варварски притисак се већ тешко могао издржати.

Парменион је зато неколицину својих коњаника послао Александру са поруком да им брзо притекне

у помоћ. Они су брзо испунили свој задатак, али су сазнали да се Александар издвојио далеко од

бојног поља гонећи непријатеље, па су се вратили без резултата171

. 8. Ипак, Парменион је вештим

коришћењем тесалских одреда успео да побије мноштво непријатеља и једва их победи. На крају је

уз велике напоре успео да их надвлада, највише захваљујући томе што су били обесхрабрени

Даријевим бекством.

LXI. Мазеј172

је био одличан стратег: искористио је велики облак прашине и није се повукао као

остали варвари, већ је кренуо у супротном правцу и, сакривен подигнутом прашином, безбедно се

извукао и све своје људе довео у села иза македонских положаја. 2. На крају су сви варвари кренули

у бег: како су Македонци и даље убијали оне у последњим редовима, убрзо је цела околна равница

била прекривена лешевима. 3. Зато су у овој бици на страни варвара страдали сви коњаници и преко

деведесет хиљада пешака. На македонској страни је било пет стотина погинулих и веома много

рањених. Од виших официра, Хефестион, вођа телесне гарде173

, рањен је у руку баченим копљем;

међу генералима, рањени су Пердика и Коин, Менида174

, и још неки угледни команданти.

Тако је окончана битка код Арбеле175

.

330/29 LXII. Када је у Атини архонт био Аристофонт, у Риму су конзулски положај добили Гај

Домиције и Аул Корнелије. Ове године стигла је у Хеладу вест ο бици код Арбеле и многи градови,

узнемирени јачањем Македонаца, решили су да се боре за слободу док још постоји персијска

држава: 2. Дарије ће им помоћи и дати им доста новца да сакупе велике најамничке снаге, а

Александар неће бити у стању да раздвоји трупе. 3. Ако мирно посматрају како се Персијанци

ближе пропасти, Хелени ће остати сами и неће више бити у могућности да се побрину за своју

слободу176

.

4. Хелене је на устанак подстицало и комешање до кога је у ово»време дошло у Тракији. 5. Стратег

Тракије Мемнон располагао је трупама и гајио велике амбиције, па је подбунио варваре и одметнуо

се од Александра. Брзо је оформио велику војску и отворено се спремао за рат. 6. Зато је Антипатар

са целом војском кренуо кроз Македонију за Тракију да се обрачуна са Мемноном.

Док се он тиме бавио, ЈТакедемоњани су помислили да је сада згодна прилика да изазову рат, и

позивали су Хелене да се договоре и заједнички одбране своју слободу. 7. Атињани, којима је

Александар указивао веће почасти него свим осталим Хеленима, нису ништа предузимали; већина

Пелопонежана и још неки други, постигли су договор и потписали се испод одлуке ο рату. Према

могућностима појединачних градова, мобилисали су најбоље младиће и сакупили око двадесет

хиљада пешака и две хиљаде коњаника. 8. Команду су добили Лакедемоњани, тако да су под

њиховим вођством кренули у одлучујућу битку; главнокомандујући је био спартански крал> Агис.

LXIII. Сазнавши за мобилизацију Хелена, Антипатар је окончао рат у Тракији што је боље могао, а

онда је са војском дошао на Пелопонез. Добивши војнике од хеленских савезника, сакупио је, све

заједно, најмање четрдесет хиљада војника. 2. Дошло је до велике битке177

у којој је Агис пао у

борби. Лакедемоњани су дуго истрајавали у жестокој борби, а када су им савезници били разбијени,

и они су се повукли у Спарту. 3. У бнци је страдало преко пет хиљада три стотине Лакедемоњана и

савезника, и три хиљаде пет стотина Антипатрових војника.

Page 32: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

4. У вези са Агисовом погибијом, десило се нешто необично. Он се сјајно борио и задобио многе

директне ране, па су га војници понели ка Спарти. Окружен непријатељима са свих страна и свестан

безнадежности ситуације, наредио је војницима у пратњи да што брже оду и спасу се на корист

отаџбине, а сам се наоружао, ослонио ο колено и одбијао непријатеље: неколицину је убио, а онда је

добио смртан ударац копљем и завршио живот. Владао је девет година.

5. Пошто смо детаљно изложили догађаје у Европи, вратићемо се на догађаје у Азији.

LXIV. Побеђен у бици код Арбеле, Дарије је побегао у правцу горњих сатрапија. Желео је да се

одвоји од Александра и себи приушти предах и довољно времена за припрему војске. Прво је стигао

у Екбатану у Медији178

; тамо се неко време задржао, прихватајући војнике који су преживели битку

и наоружавајући ненаоружане. 2. Сакупљао је војнике од околних народа и слао поруке сатрапима и

стратезима у Бактри и горњим сатрапијама, позивајући их да му остану верни.

3. Александар је након битке сахранио погинуле и ушао у Арбелу, где је нашао велике залихе хране,

не мале количине скупоцених предмета и варварску ризницу са три хиљаде таланата сребра.

Просудивши да ће ваздух целе области ускоро бити загађен због мноштва лешева1™, одмах је дигао

логор и са целом војском дошао у Вавилон. 4. Становништво града пријатељски га је примило,

ставило му своје куће на располагање и приређивало богате гозбе за Македонце. Александар је дао

довољно времена војсци да се одмори од претрпљених напора: преко тридесет дана провео је у овом

граду због обилних залиха хране и гостопримљивог становништва.

5. Потом је градска утврђења ставио под команду Агатона из Пидне и доделио му седам стотина

македонских војника. Аполодора из Амфиполиса и Менета из Пеле одредио је за стратеге

Вавилоније и осталих сатрапија до Киликије, дао им хиљаду таланата сребра и наредио да сакупе

што више најамника180

. 6. Митрену, који му је предао тврђаву у Сарду, дао је Арменију. Од

заплењеног новца је сваком коњанику поклонио шест мина, сваком савезнику пет, Македонцима из

фаланге две, а свим најамницима двомесечну плату181

.

LXV. Након тога је напустио Вавилон. Док је био на маршу, дошло му је појачање од Антипатра:

пет стотина македонских коњаника и шест хиљада пешака, шест стотина коњаника из Тракије, три

хиљаде пет стотина Тралијаца182

, четири хиљаде пешака и мало мање од хиљаду коњаника са

Пелопонеза, и још из Македоније педесет синова краљевих „пријатеља" које су очеви послали у

гарду183

. 2. Прихвативши ове трупе, краљ је кренуо даље и шестог дана стигао у епархију

Ситакену184

.

Ова земља је била одлично снабдевена свим потрепштинама, па се зато у њој задржао више дана да

би трупе одморио од напорног марша, побринуо се за организацију војске, поделио унапређења

официрима и ојачао трупе како бројношћу тако и способношћу команданата. 3. Обавио је све што је

планирао и велику пажњу посветио је одабиру најбољих бораца, тако да је многе са нижих положаја

унапредио на више команде: овом је мером увећао углед свих официра и ојачао њихову наклоност

према себи. 4. Позабавио се и стањем обичних војника и смислио многа побољшања њиховог

положаја, поправљајући ствари набоље. Целој војсци је удахнуо изузетну наклоност према вођи,

спремност за извршавање наређења и задивљујућу храброст. Завршивши с тим, кренуо је у даље

борбе.

5. Дошавши у Сузијану, без борбе је добио славну палату у Сузи. Сатрап Абулет му је добровољно

предао град, а неки кажу да је Дарије издао такву наредбу својим поверљивим људима. По њима,

крал> Персије је ову одлуку донео да би Александру стално задавао велике послове предајом

важних градова, што би значило да Александар никада неће имати времена за предах, док ће Дарије

и на бегу бити у прилици за ратне припреме.

LXVI. Александар је примио град и у краљевској ризници нашао преко четрдесет хиљада таланата

некованог злата и сребра. 2. Краљеви су одавно чували недирнуто оволико благо, припремајући

Page 33: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

себи последње уточиште за случај непредвидивих невоља. Поред тога, тамо се налазило и девет

хиљада таланата кованог злата у облику дарика.

3. Када је преузимао ово благо, Александру се десило нешто необично. Сео је на краљевски престо

сувише велики за свој стас. Један од присутних пажева приметио је да му ноге висе много изнад

подножја престола, па је донео Даријев сто и ставио га испод Александрових ногу које су висиле у

ваздуху. 4. Показало се да сто савршено одговара овој сврси, што је Александра навело да похвали

младићеву досетљивост. Међу људима сакупљеним око престола, потресен променљивошћу среће,

неки евнух је заплакао. 5. Угледавши га, Александар упита: „Шта си то лоше видео да плачеш?"

Евнух је одговорио: „Сада сам твој роб, а раније сам био Даријев: како сам по својој природи

наклоњен господарима, жао ми је што је најцењенији део Даријевог намештаја сада постао само

неугледан део покућства."

6. Овај одговор је предочио краљу величину корените промене која је задесила Персијску

краљевину. Схватио је да је у његовом поступку било обести сасвим стране пристојности коју је

показао према заробљеницама. 7. Зато је позвао онога ко је поставио сто и наредио му да ra склони.

На то је Филота, стојећи у близини, рекао: „Краљу, не може бити обест оно што ниси ти наредио,

већ се десило провиђењем и жељом неког доброг духа." Краљ је ово схватио као неки предзнак и

наредио да се сто остави испод престола.

LXV1I. Потом је Даријеву мајку, кћери и сина оставио у Сузи и одредио им учитеље хеленског

језика; сам је кренуо даље са трупама и четвртог дана стигао на реку Тигар185

. 2. Ова река извире у

планинама Уксијаца и прво хиљаду стадија тече преко кршевитог терена испресецаног дубоким

гудурама, а затим пролази кроз равницу, постајући све мирнија; након шест стотина стадија улива

се у Персијско море. 3. Прешавши ^Тигар, Александар је отишао до земље Уксијаца: ова плодна

земља, наводњавана богатим рекама, рађа обиље разноврсних плодова. Зрели плодови се суше и

трговци са Тигра превозе у Вавилонију најразличитије деликатесне производе, смишљене за

уживање уз трпезу.

4. Затекавши пролазе под стражом Даријевог „рођака" Мадета са прилично великим трупама,

Александар је одмах уочио тежину овог терена. Високе литице су

биле неприступачне, али је један Уксијац, упознат са околним тереном, обећао краљу да ће војнике

провести неком уском и опасном стазом, тако да се нађу изнад непријатеља. 5. Александар је ово

прихватио и са њим послао довољан број војника, а сам је прокрчио пролаз колико је то било

могуће и у таласима нападао војнике на превојима. Дошло је до жестоког сукоба, и док су варвари

били заокупљени борбом, неочекивано су се изнад њихових стража на превојима појавили

Македонци. Варвари су се уплашили и побегли, а Александар је прво освојио пролазе, а ускоро

потом и све градове Уксијаца.

LXVIII. Напустивши ове области, упутио се ка Персији. Петог дана стигао је до такозваних

„Сузијанских стена"186

. Ариобарзан187

је заузео овај превој са двадесет пет хиљада пешака и три

стотине коњаника. 2. Краљ је прво мислио да силом освоји овај положај и кренуо је кроз узан и

кршевит кланац, не наилазећи на отпор. Варвари су га пустили да напредује до одређене тачке188

, а

када су Македонци дошли до средине кланца, изненада су их напали и одозго почели да гурају

огромно камење које је као са неба падало на густо збијене македонске редове и многима наносило

смртне повреде. Са високих литица, бројни Персијанци гађали су копљима густе непријатељске

редове, не промашујући циљ: други су изблиза каменицама гађали Македонце који су надирали.

Персијанцима је много помагао тежак терен, тако да су побили или ранили мноштво непријатеља.

3. Не налазећи се у прилици да помогне својим људима у овом великом страдању, а свестан да

ниједан непријатељ није погинуо нити је рањен, док су губици међу његовим војницима велики, и

скоро сви преживели су прекривени ранама, Александар је трубом опозвао војнике из битке. 4.

Повукао се три стотине189

стадија од пролаза и тамо подигао логор. Код домаћег становништва се

Page 34: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

распитивао да ли постоји други пут кроз планине. Сви су тврдили да другог пролаза нема, али да се

може проћи около, само што тај пут траје више дана. Александру се чинило да би било недостојно

ако погинуле остави несахрањене, а да их тражи од непријатеља незгодно, јер такав захтев

подразумева признање пораза, па је наредио да му доведу све заробљенике. 5.

Међу њима је био и човек који је знао два језика, од којих је један био персијски.

Рекао је да је пореклом Ликијац, да је био заробљен у неком рату и да већ више година на овој

планини напаса стада. Захваљујући томе, добро је упознао земљу и у стању је да војнике проведе

стазом обраслом жбуњем и доведе их у позадину непријатељских трупа на превојима. 6. Краљ је

обећао да ће га богато наградити и под његовим вођством је тешком муком успео да пређе преко

планине, борећи се са дубоким снегом целу ноћ, савладавши тежак терен испресецан дубоким

гудурама и јарковима. Појавивши се на непријатељским предстражама, прве је посекао, оне који су

били на другој стражи живе заробио, треће натерао у бег, и тако освојио превој и побио већину

Ариобарзанових војника190

.

LXIX. Након тога је кренуо у правцу Персеполиса. Док је још био на путу, добио је писмо од

управника града Тиридата. У писму је стајало да ће Александар овладати градом ако стигне на

време и предухитри оне који планирају да град сачувају за Дарија191

, јер ће му га он лично предати.

2. Зато је Александар усиљеним маршем повео војску напред, премостио реку Аракс и пребацио

војнике на другу страну.

Док се приближавао граду, краљ је присуствовао необичном и страшном призору једном од оних

који изазивају мржњу према опаким починиоцима и сажаљење и саосећање са жртвама ужасног

поступка. 3. Наиме, изашли су му у сусрет, носећи прибегарске гранчице, Хелени које су ранији

краљеви протерали из њихових градова192

. Било их је скоро осам стотина на броју, већином у

позним годинама. Сви су били унакажени једни без руку, други без ногу, трећи без ушију и носева.

4. Били су то људи који су поседовали неко знање или занат и достигли висок ниво образовања:

Персијанци су им одсекли све остале удове и оставили им само оне који су им били неопходни за

обављање занимања. Када су војници видели њихове године достојне поштовања и зла нанета

њиховим телима, сажалили су се на судбине тих несрећника. Александра је највише погодила

њихова трагедија, толико да није могао да задржи сузе.

к.

5. Сви присутни су у један глас повикали, молећи Александра да им помогне у њиховој несрећи.

Краљ је позвао њихове представнике да иступе и обећао је да ће се побринути за њих колико год

буде могао, указати им почаст у складу са својом великодушношћу и лично се побринути за њихов

повратак кућама. 6. Након разговора, прибегари су се састали да расправе шта да чине, и закључили

су да је боље да остану ту него да се врате кућама: ако се врате кућама живи и здрави, растуриће се

по малим групама и докле год буду живели у својим градовима, суграђани ће њих саме кривити због

сакаћења које их је задесило од Судбине. Но, ако и даље остану заједно, као другови у невољи,

утеху својој несрећи налазиће у сличној судбини осталих. 7. Зато су поново изашли пред краља,

обавестили га ο својој одлуци и замолили га да им пружи одговарајућу помоћ. 8. Александар се

сложио са њиховом одлуком и сваком човеку поклонио три хиљаде драхми и пет мушких хаљина и

исто толико женских, два пара волова, педесет грла ситне стоке и педесет медимни јечма. Такође их

је ослободио плаћања свих краљевских пореза и својим чиновницима наредио да се брину да им

нико не наноси неправду.

9. Поступивши у складу са својим уобичајеним човекољубљем, Александар је описаним

доброчинствима поправио стање несрећних људи.

LXX. Персеполис, престоницу персијских краљева, представио је Македонцима као највећег

непријатеља међу азијским градовима и, изузимајући палату, предао га војницима на пљачкање. 2.

Био је то најбогатији град под небеским сводом, а приватне куће су одавно биле напуњене

Page 35: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

свакојаким благом. Македонци су упали унутра, убијајући све мушкарце на које би наишли и

пљачкајући им имовину по кућама крцатим покућством и многим скупоценостима. 3. Однете су

знатне количине сребра и злата и много луксузне одеће морско пурпурне боје или проткане златом

што је све постало награда за победнике. Велика палата, славна у целом свету, препуштена је

насиљу и потпуном уништењу.

4. Цео дан су Македонци провели у отимачини, па опет нису успели да задовоље незаситу жудњу за

још већим пленом. 5. Толико је била незасита њихова похлепа у овој пљачки да су се међусобно

тукли и побили многе који су присвојили већи део плена; многи су мачевима пресецали највредније

комаде плена и узимали сваки свој део, а други, заслепљени похлепом, одсецали руке земљацима

који су покушали да се дочепају спорног дела плена. 6. Жене су одводили силом, онако украшене

накитом, поступајући са заробљеницима као са робовима.

Колико је Персеполис надмашивао друге градове богатством толико их је тада надмашио

претрпљеним несрећама!

LXXI. Александар је отишао у тврђаву да преузме ризницу која се тамо налазила. У овој ризници

сабирали су се приходи од времена Кира, првог персијског краља, све до тог доба, тако да је била

препуна сребра и злата: нађено је сто двадесет хиљада таланата, када је вредност злата прерачуната

у сребро193

. 2. Краљ је желео да део новца понесе са собом за ратне потребе, а део да пребаци у Сузу

и тамо држи под стражом, па је из Вавилона и Месопотамије, као и из саме Сузе, допремио у

Персеполис више товарних и теглећих мазги и три хиљаде товарних камила: ове животиње пренеле

су сав новац на унапред одређена места. 3. Александар је био веома непријатељски расположен

према домаћем становништву, није му веровао и желео је да потпуно уништи Персеполис194

.

Чини нам се да не би било неумесно ако се мало задржимо на опису палате у овом граду због њене

луксузне градње195

. Тврђава је велика и окружена троструким зидовима. Први зид, висок шеснаест

лаката196

, подигнут је на скупоценој основи и снабдевен грудобранима назубљеним у облику кула.

5. Други је по свему осталом сличан првом, али је двоструко виши, а трећи зид има четвороугаону

основу, висок је шездесет лаката197

и саграђен од чврстог камена довољно јаког да вечно потраје. 6.

На свакој страни се налазе бронзане капије, уз које стоје бронзани крстови високи двадесет

лаката198

. Крстови својим изгледом изазивају страх, а капије осигуравају безбедност.

7. У источном делу тврђаве, на растојању од четири плетра199

, налази се такозвано „краљевско брдо"

са краљевским гробницама200

. У ствари, то је једна издубљена стена у ЧИЈОЈ средини се налази више

одаЈа са краљевским гробовима. Како не постоји вештачки направљен прилаз, ковчези са

краљевским остацима су дизани уз помоћ неких механичких справа и стављани у ове одаје. 8. На

истој тврђави налазило се и више луксузно намештених одаја за краљеве и стратеге, као и вешто

саграђене ризнице за чување новца.

LXXII. Александар је одржао игре у част победе и принео величанствене жртве боговима и

приредио богате гозбе за „пријатеље". Док су се једног дана гостили, како је пијанка одмицала а они

бивали све пијанији, велико лудило је обузело душе пијаних гостију. 2. У том тренутку, једна од

присутних жена. Атињанка по имену Таида201

, рекла је да би за Александра најлепши успех у Азији

био када би им се придружио у веселој поворци, спалио краљевску палату и допустио да женске

руке за кратко време униште све што чини персијску славу. 3. На ове речи упућене младим људима

занетим и залуђеним пићем, као што се могло очекивати, неко је повикао да крену и запале бакље и

освете се за насиље учињено хеленским светилиштима. 4. Остали су пљеском показали своје

слагање, говорећи да нешто слично приличи само Александру, а онда су и њега загрејале њихове

речи и сви су излетели са гозбе и позивали остале да организују победничку поворку у Дионисову

част.

5. Брзо је сакупљено мноштво бакљи. Како су на гозби биле присутне и музичарке, усред песме и

свирке фрула и сиринги, краљ је стао на чело поворке, а хетера Таида је водила целу ствар. 6. Она је

Page 36: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

прва иза краља бацила упаљену бакљу на палату; исто су урадили и остали, тако да је убрзо цео

терен под палатом прогутао пламен толика је била јачина ватре. Најнеобичније је то што је насиље

персијског краља Ксеркса на атинској тврђави много година доцније на исти начин, и то у шали,

наплатила једна жена Атињанка.

LXXIII. Завршивши с тим, Александар је обишао градове по Персији, освајајући једне силом,

придобијајући друге својом благошћу. Потом је кренуо за Даријем. 2. Дарије је покушавао да

сакупи трупе из Бактре и осталих сатрапија, али га је Александар предухитрио, што га је принудило

да са тридесет хиљада Персијанаца и хеленских најамника крене у правцу Бактре; током повлачења

сустигао га је и убио Бес, сатрап Бактре. 3. Дарије је био управо издахнуо када га је Александар,

водећи потеру са коњаницима, нашао мртвог; приредио му је краљевски погреб. 4. Неки пишу да га

је затекао живог и сажалио се на његову несрећу202

: Дарије га је, наводно, замолио да освети његову

смрт, а он је обећао да ће то учинити и пошао за Бесом. Бес је већ био далеко одмакао у правцу

Бактријане, па се Александар вратио натраг, одуставши од даље потере.

Таква је била ситуација у Азији.

5. У Европи су Лакедемоњани били поражени у великој бици и ова несрећа их је присилила да

преговарају са Антипатром. Он је одлуку препустио заједничком већу Хеленског савеза. Већници су

се састали у Коринту. Саслушавши говоре обеју страна, одлучили су да не донесу коначну одлуку,

већ да то препусте Александру. 6. Антипатар је као таоце узео педесет најугледнијих Спартијата, а

Лакедемоњани су послали делегацију у Азију, молећи за опроштај због почињених грешака.

(329/8) LXXIV. Када је прошла ова година, у Атини је Кефисофонт постављена за архонта, а у Риму

су за конзуле изабрани Гај Валерије и Марко Клодије. Ове године, Бес је, након Даријеве смрти, са

Набарзаном203

, Барксаентом и многим другима побегао пред Александром и стигао у Бактријану,

сатрапију коју му је поверио Дарије и где је био познат народу због своје раније управе. Тамо је

позвао народ у борбу за слободу. 2. Указивао им је на то да ће бити у великој предности јер је тешко

ући у њихову земљу, а имају и довољно бораца да поврате аутономију. Обећавајући да ће се сам

прихватити вођења рата, убедио је народ и прогласио се краљем204

. Врбовао је војнике, припремао

велике количине наоружања и уложио знатан труд да све буде спремно за предстојећу борбу.

3. Александар је видео да за Македонце Даријева смрт означава крај похода и да су веома

расположени да се врате у домовину, па је сазвао скупштину војника205

. Одговарајућим речима

успео је да их орасположи за нове походе и осигура њихову послушност. Савезнике из хеленских

градова сазвао је на други састанак, похвалио их за њихова дела и ослободио даљег ратовања;

сваког коњаника наградио је сумом од једног таланта, сваком пешаку поклонио десет мина; поред

тога, исплатио им је и заостале плате и још нешто додао за пут до домовине. 4. Свима који су

одлучили да остану у краљевској војсци дао је по три таланта. Силним даровима наградио је војнике

зато што је по природи био великодушан, а и зато што је, гонећи Дарија, дошао у посед значајне

суме новца. 5. Од краљевских ризничара добио је суму од осам хиљада таланата; поред тога, оно

што је припало војницима, укључујући накит и златно посуђе, вредело је тринаест хиљада таланата,

а оно што је украдено и опљачкано било је још вредније206

.

LXXV. Кренувши за Хирканију207

, Александар се трећег дана улогорио у близини града званог

Хекатонтапил208

. То је био богат град, веома добро снабдевен свиме што је потребно за удобан

живот, па је Александар војсци дозволио да се неколико дана одмара. 2. Прешавши затим сто

педесет стадија, улогорио се у близини неке велике стене: у њеном подножју налазила се предивна

пећина у којој је извирала велика река звана Стибоит. Ношена јаком струјом, ова река тече три

стадија, а онда се дели на два рукавца код неке стене у облику дојке испод које се налази огромна

шупљина у земљи. Река упада у ову шупљину са заглушном буком, пенећи се док удара ο стену, а

онда под земљом прелази три стотине стадија, да би на крају поново избила на површину.

Page 37: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

3. Александар је са војском упао у Хирканију и покорио све њене градове до такозваног Каспијског

мора, које неки зову Хирканско море. Прича се да се у овом мору рађају многе велике змије и

најразличитије рибе боја потпуно различитих од наших. 4. Прошавши кроз Хирканију, дошао је до

такозваних „Срећних села"209

, која то заиста јесу, јер њихова земља својом плодношћу много

превазилази земље других народа. 5. Прича се да сваки чокот лозе тамо рађа метрет вина210

, а да се

са неких смокава добија десет медимни211

сувих смокава. Жито које се не покупи на жетви и падне

на земљу рађа несејано и успева да сазри и роди богатим родом. 6. Тамо расте и неко дрво по свом

изгледу слично храсту, са чијег лишћа тече мед: неки га сакупљају и нашироко користе212

. 7. У овој

земљи постоји и неко крилато створење звано антредон213

: мање је од пчеле и по површини тела

шарено. Живи на планини214

и сакупља нектар са разноврсног цвећа; боравећи у шупљим стенама и

дрвећу погођеном громом, производи восак и изузетно слатку течност, укуса ништа лошијег од

нашег меда.

LXXVI. Александар је задобио наклоност Хирканаца и племена на њиховим границама; више

генерала који су пратили Дарија на бегу предало му се овом приликом215

. Према свима је поступио

благо и стекао велику славу због своје човечности. 2. Одмах се предало и хиљаду пет стотина

Хелена који су служили код Дарија и били веома храбри људи: пресудивши да су заслужили да им

се опрости, Александар их је укључио у своју војску и одредио им исту плату као осталима.

3. Александар је пролазио кроз обалске крајеве Хирканије и упао је у земљу племена познатог под

именом Марди. То су задивљујуће храбри људи, који су овом приликом показали толики презир

према краљевој новостеченој моћи да чак нису помислили ни да заслужује посету или било какву

почаст. 4. Уместо тога, запосели су улазе у своју земљу и са осам хиљада војника самоуверено

чекали долазак Македонаца. Краљ их је напао, и дошло је до битке у којој је већина Марда страдала,

а остали су побегли преко беспућа.

5. Док им је Александар пустошио земљу, краљевски пажеви, задужени за коње из Краљевих штала,

мало су се одвојили од главнине војске. Неколицина варвара искористила је ову прилику да их

нападне и отме им најбољег коња216

. 6. Овај коњ био је дар Коринћанина Демарата217

и носио је

краља у свим борбама у Азији. Док га не би оседлали, дозвољавао је само свом коњушару да га

зајаше, а када би на њега ставили краљевску опрему, ни њега више није пуштао близу, него је само

за Александра мирно стајао и чак се сагињао да га он зајаше. 7. Због ваљаности отете животиње,

краљ је побеснео и наредио да се посече све дрвеће по земљи; становништву је преко тумача

објавио да ће, ако му не врате коња, видети своју земљу потпуно опустошену и све становнике

побијене. 8. Како је одмах почео да строго испуњава ове претње, варвари су се уплашили и вратили

му коња, пропративши све наЈлуксузниЈим даровима. Такође су послали педесет људи да моле за

опроштај. Најугледније посланике Александар је узео за таоце.

LXXVII. Када се поново вратио у Хирканију, дошла му је краљица Амазонки по имену Талестрида,

владарка земље између Фасида и Термодонта218

. Била је то чудесно лепа и снажна жена и уживала је

у свом народу славу храброг ратника. Већи део своје војске оставила је на границама Хирканије, а

са три стотине Амазонки под пуним наоружањем појавила се пред краљем. 2. Краљ се задивио

необичној појави и достојанству ових жека, а када је упитао Талестриду зашто је дошла, она је

одговорила да је дошла да би зачела дете. 3. Он је, изјавила је, својим делима показао да је први

међу свим мушкарцима, а она све жене превазилази снагом и храброшћу, па се може очекивати да

ће дете рођено од двоје тако особитих родитеља својом ваљаношћу надмашити све остале људе.

Краљ је овим био обрадован, изашао је у сусрет краљици и тринаест дана провес са њом, а онда јој

је дао многе дарове и послао је кући.

4. Сада је већ помислио да је постигао свој циљ и да му нико не може оспорити власт, па је почео да

опонаша персијску раскош и разметљивост азијских краљева. Прво је на двору држао стражаре

азијског порекла, а онда је наредио да му најугледнији људи служе као телесна стража; међу овима

је био и Даријев брат Оксатро219

. 5. Потом је ставио персијску дијадему220

, обукао хаљину са белим

пругама221

, опасао персијски иојас и све остало, осим панталона и горње хаљине дугих рукава.

Својим коњаницимапратиоцима поделио је одећу са пурпурном ивицом222

и коње им опремио на

Page 38: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

персијски начин. 6. Затим је, поводећи се за Даријем, около са собом водио конкубине, чији је број

био једнак броју дана у години: како су биле одабране међу свим женама Азије, биле су прелепе. 7.

Сваке ноћи би пролазиле мимо краљевог лежаја да би он сам изабрао са којом ће те ноћи лежати.

Крал> се ипак није сувише често владао по овом обичају, већ се углавном држао старих навика,

плашећи се да не увреди Македонце.

LXXVIII. Ипак су се многи љутили на њега, а он их је смиривао даровима. Сазнавши да је сатрап

Арије Сатибарзан побио војнике остављене под његовом командом, да се договара са Бесом и да је

одлучио да се са њим бори против Македонаца, кренуо је против њега. Сатибарзан је своју војску

сакупио у Хортакани223

, најпознатијем граду ове области, смештеном на крајње чврстом положају.

2. Када се краљ изненада појавио пред градом, Сатибарзан се уплашио величине његове војске и

славне македонске храбрости: са две хиљаде коњаника одјахао је Бесу да га замоли да му што пре

пошаље помоћ, а осталима је наредио да се склоне у планину звану [...], где је терен кршевит и

пружа згодна уточишта онима који се плаше фронталног сукоба. 3. Војници су поступили по

наређењу, а краљ је са својом уобичајеном решеношћу напао оне који су се били склонили на неку

велику стрму стену; након енергичне опсаде, присилио их је да се предају. Затим је за тридесет дана

повратио све градове у овој сатрапији, а онда је напустио Хирканију и отишао у престоницу

Дрангијане224

, где је даље боравио и одмарао војску.

LXXIX. У ово време Александар је учинио једно лоше дело које је било потпуно у нескладу са

његовом урођеном благошћу. Наиме, један од краљевих „пријатеља", по имену Димно, из неког

разлога се наљутио на краља и у бесу одлучио да организује заверу против њега. 2. Волео је неког

Никомаха, кога је убедио да се и он придружи завери. Овај Никомах, сасвим млад човек, открио је

читаву ствар свом брату Кебалину, а Кебалин се уплашио да их неки завереник не предухитри и

краља обавети ο завери, па је одлучио да сам то учини.

3. Дошавши, дакле, на двор, и саставши се са Филотом, разговарао је са њим и позвао ra да што пре

обавести краља ο оном што се дешава. Филота је, било зато што је и сам учествовао у завери225

, или

из немара, незаинтересовано саслушао Кебалинове речи, а онда је отишао Александру и са њим

дуго разговарао ο најразличитијим стварима, али му није пренео ништа од онога што му је Кебалин

рекао. 4. Изашавши из краљевих одаја, Кебалину је рекао да није нашао згодну прилику да краља

упозори на заверу, али је обећао да ће се сутрадан састати насамо са њим и обавестити га ο свему.

Међутим, Филота је и сутрадан поступио на исти начин, па се Кебалин уплашио да неко други не

изда ствар и не доведе га у опасност; зато је овај пут прескочио Филоту и пришао једном од

краљевских пажева. Детаљно га је упознао с целом ствари и замолио да што пре све пренесе краљу.

5. Паж је Кебалина увео у оружарницу и тамо сакрио, а онда је пришао краљу док се купао,

обавестио га ο свему што је чуо и рекао да се Кебалин скрива код њега. Краљ се запрепастио, одмах

је наредио да ухапсе Димна, сазнао све од њега и послао по Кебалина и Филоту. 6. Сви су били

саслушани, и док је још трајала истрага, Димно је извршио самоубиство; Филота је признао немар,

али је порицао да је учествовао у завери, па је краљ пресуду препустио Македонцима.

LXXX. Пошто су саслушали аргументе обеју страна, Македонци226

су Филоту и остале оптужене

осудили на смрт; међу осуђенима је био и Парменион, за кога се мислило да је први Александров

„пријатељ"227

. Он тренутно није био присутан, али се веровало да је преко сина Филоте организовао

заверу. 2. Филота је прво био изложен мукама и признао је постојање завере, а онда је на

македонски начин убијен са осталим осуђеницима228

.

Слична је била и судбина Линкеста Александра: оптужен је за заверу против краља и три године

држан у затвору пошто му је због рођачких веза са Антигоном229

суђење одложено. Тада је изведен

пред суд Македонаца, а како није нашао речи за одбрану, осуђен је на смрт и убијен.

3. Пославши, брже од вести ο Филотином кажњавању, поверљиве људе на тркачким камилама,

Александар је успео да смакне и Филотиног оца Пармениона, коме је претходно дао на управу

Page 39: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Медију и задужио га за краљевску ризницу у Екбатани и њених сто осамдесет хиљада таланата. 4.

Исто тако је међу Македонцима издвојио оне који су упућивали непријатељске примедбе на њеГов

рачун и оне који су били незадовољни због Парменионовог убиства, као и оне чија су писма

упућена рођацима у Македонију садржавала изјаве супротне његовим интересима: све их је сакупио

у једну чету и назвао их „Чета недисциплинованих", да својим неприкладним примедбама и

отвореном критиком не „искваре" остале Македонце.

LXXXI. Када је ово окончано, и чим је средио ситуацију у Дрангијани, Александар је са војском

кренуо против народа који се раније звао Аримаспи230

, а сада „Доброчинитељи"231

, из следећих

разлога. Кир, владар који је власт пребацио из медских у персијске руке, на једном походу се нашао

усред пустиње: мучен потпуном несташицом хране и воде, дошао је у смртну опасност, тако да су

због несташице хране војници били принуђени да једу једни друге. Тада су се појавили Аримаспи,

допремили тридесет хиљада кола пуних жита и Кир се ненадано спасао и овај народ наградио

ослобађањем од плаћања пореза и другим привилегијама, укидајући им раније име и називајући их

„Доброчинитељи". 2. Александар се овом приликом улогорио на њиховој земљи. Наишавши на

пријатељски дочек, узвратио им је одговарајућим даровима.

Исто су поступили и њихови суседи звани Гедрозијци232

, па се Александар и њима одужио

одговарајућим услугама. Управу над оба народа поверио је Тиридату233

. 3. Док се он тиме бавио,

дошли су неки људи и јавили му да је Сатибарзан из Бактријане са великим коњичким трупама

дошао на територију Аријаца и да је домаће становништво подигао на устанак против Александра.

Чувши ово, краљ је послао део војске против Сатибарзана, одредивши за војсковође Еригија и

Стасанора234

; сам је освојио Арахозију и за неколико дана је потчинио својој власти.

(328/7) LXXXII. Када је прошла ова година, у Атини је за архонта изабран Еутикрит, а у Риму су

конзулска овлашћења добили Луције Плауције и Луције Папирије. Ове године прослављена је Сто

тринаеста олимпијада. У исто време Александар је заратио на такозване Паропанисаде235

, 2. чија

земља лежи под самим Великим и Малим медведом, цела је прекривена снегом и тешко

приступачна за друга племена због претеране хладноће која у н>ој влада. Већином је равничарска и

без дрвећа, а становништво живи по бројним селима. 3. У овим селима кровови кућа имају облик

куполе од црепова сложених тако да се завршавају шиљком; у средини крова остављен је отвор кроз

који излази дим, а како је кућа са свих страна затворена, она становницима пружа велику

заштиту236

. 4. Због количине снежних падавина, становништво већи део године проводи у кућама,

где им стоје и залихе хране. Око винове лозе и воћака нагомилају земљу и тако их оставе преко

зиме, а онда у пролеће, у време листања, земљу склањају. 5. У целој земљи нигде нема зеленила ни

питомине, већ је све бело и заслепљујуће због снега и леда који се у њему ствара. Зато тамо не слеће

ни птица нити онуда иједна животиња пролази, и сви делови земље су негостољубиви и

неприступачни.

6. Без обзира на све ове препреке походу, краљ је са уобичајеном смелошћу и македонском

издржљивошћу пребродио неприступачност терена. 7. Истина, успут су остављени многи

исдрпљени војншш и пратиоци војске ван бојног реда, а неки су због блеска снега и прејаког

одблеска са његове површине изгубили вид. 8. Из даљине се ништа није могло јасно видети, него је

само дим наговештавао близину селЗ, и тек када би се сасвим приближили, Македонци би видели

где живи локално становништво. На тај начин су освајали села, а обиље плена је војницима

надокнађивало претрпљене патње. Краљ је веома брзо покорио све околно становништво.

LXXXIII. Након тога је стигао у близину Кавказа и тамо се улогорио: ову планину неки зову

Паропанис237

. За шеснаест дана прешао је с једне на другу страну планине и на превоју који води у

Медију238

основао град и назвао га Александрија. На средини Кавказа налази се стена обима десет и

висине четири стадија; тамо становници показују Прометејеву пећину, гнездо орла из исте приче и

трагове ланаца.

2. Александар је основао и друге градове, на дан хода удаљености од Александрије239

. У њих је

населио седам хиљада варвара, три хиљаде пратилаца војске ван борбеног састава и оне најамнике

Page 40: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

који су то желели. 3. Освеживши војску, кренуо је у Бактријану, сазнавши да је Бес узео дијадему и

да сакупља трупе.

Таква је била ситуација са Александром.

4. Генерали послати у Арију открили су да су устаници сакупили велику војску и да их предводи

Сатибарзан, човек великих војничких способности и храбрости, па су се улогорили у близини

непријатеља. Дошло је до вишеструких чарки и неко време су се обе стране задовољавале мањим

сукобима. 5. Након тога се одиграла и права битка. Устаници нису заостајали за Македонцима, а

њихов војсковођа Сатибарзан скинуо је шлем са главе да би сви могли добро да га виде, и изазивао

је на двобој добровољце међу македонским генералима. 6. Када је Еригије прихватио изазов, дошло

је до херојског двобоја из кога је Еригије изашао као победник. Погођени погибијом свог

команданта, варвари су добили јемства за личну безбедност и предали се краљу.

7. Прогласивши се за краља, Бес је принео жртве боговима и приредио гозбу за „пријатеље"; током

пијанке, споречкао се са неким „пријатељем" по имену Багодар. Како је свађа постајала све жешћа,

Бес је разјарен решио да убије Багодара, али је одустао на наговор других „пријатеља". 8. Спасавши

се тренутно опасности, Багодар је током ноћи побегао Александру. Спас који је код краља нашао,

као и дарови које му је овај обећао, навели су остале Бесове водеће официре да се договоре, ухвате

Беса и одведу га Александру. 9. Краљ их је богато наградио, а Беса је предао Даријевом брату и

осталим рођацима на кажњавање. Они су га изложили сваковрсном мучењу и понижењу, а онда су

ra исекли на комадиће које су разбацали у свим правцима240

.

LXXXIV [...] Ови услови потврђени су заклетвом241

, и краљица је, задививши се Александровој

великодушности, послала сјајне дарове и обећала да ће испунити сваку његову наредбу.

Најамници242

су одмах, према договору, напустили град. Прешавши осамдесет стадија без икакве

сметње, подигли су логор, не слутећи ништа ο томе шта их чека. 2. Александар је према њима гајио

непопустљиву мржњу и војску је држао у приправности; кренуо је за варварима, изненада их напао

и направио прави покољ. Најамници су прво викали да је напад противан датим заклетвама и

призивали богове као жртве Александровог кривоклетства. Александар им је са своје стране

громким гласом одговорио како им је дозволио да изађу из града, а не да заувек буду пријатељи

Македонаца.

3. Најамници нису устукнули пред великом опасношћу која им је запретила, већ су збили редове и

направили круг: децу и жене ставили су у средину да би без опасности по њих могли да пружају

отпор нападачима са свих страна. Били су очајни и својом храброшћу и ратничком вештином

пружили су јак отпор Македонцима који су се, са своје стране, трудили да не заостану за варварима,

тако да је битка заиста била ужасна. 4. Тукли су се прса у прса у смртном загрљају: умирало се и

задобијале су се ране на хиљаду начина. Македонци су сарисама пробијали лаке варварске штитове

и гвоздене врхове забијали у њихове груди, а најамници су кратким копљима гађали густе

македонске редове и нису могли да промаше циљ јер им је мета била сасвим близу.

5. Како је било много рањених и прилично погинулих, жене су узимале оружје са мртвих бораца и

бориле се заједно са мужевима: жестина битке и очајничка борба је и њих присилила да, противно

својој природи, прибегну насиљу. Неке међу њима, потпуно наоружане, бориле су се штит уз штит

са мужевима, а друге су без наоружања нападале непријатеље, хватале их за штитове и много их

ометале у борби. 6. На крају су, након заједничке борбе са женама, били бројчано надвладани и до

последњег побијени, заменивши недостојну приврженост животу славном смрћу. Александар је

некорисну и ненаоружану гомилу, заједно са преживелим женама, пребацио на неко место и

поверио их коњаницима на чување.

LXXXV. Пошто је освојио и многе друге градове и уништио све који су му пружали отпор,

Александар је кренуо ка стени званој Аорн243

где је преостало локално становништво нашло

Page 41: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

уточиште: овај положај пружао им је, наиме, изванредну заштиту. 2. Прича се да је некада давно

Херакле244

покушао да опседне ову стену и да је одустао због неких земљотреса и божанских

знамења; ова обавест још више је подстакла Александра да опседне утврђење и угрози Хераклову

славу.

3. Стена је имала обим од сто стадија, висина јој је била шеснаест стадија, а површина равна и

савршено округла. Страну окренуту југу оплакивала је река Инд, највећа у Индији, а са остале три

стране била је окружена дубоким понорима и неприступачним стрминама. 4. Александар је

осмотрио ове потешкоће и одустао од освајања стене на силу; у том тренутку дошао му је један

старац са двојицом синова. 5. Био је то неки веома сиромашан човек који је дуго времена живео у

овим крајевима: становао је у некој пећини са лежајевима издубљеним у стени. Тамо је проводио

ноћи са својим синовима и добро упо^нао целу област. Овај старац је, дакле, дошао краљу, објаснио

му све ο себи и обећао да ће га преко беспућа довести на положај виши од оног на коме се налазе

варвари који су заузели стену.

6. Александар је обећао да ће га богато наградити и узео га је за водича; прво је заузео успон на

стену, а како није било ниједног другог излаза, блокирао је варваре тако да им се није могло

помоћи. Потом је упослио многобројне војнике да наспу понор у подножју стене. Када је то

обављено, пришао је и започео енергичну опсаду, нападајући опседнуте без престанка седам дана и

седам ноћи. 7. Захваљујући повољнијем положају, варвари су у почетку били у предности и побили

су многе неопрезне нападаче. Но, када је насип завршен и на њега постављени катапулти за

избацивање стрела и остале опсадне справе, што је варварима показало да краљ неће одустати од

опсаде, Индијци су се уплашили. Александар је мудро предвиђао шта ће се догодити, па је склонио

стражу остављену на пролазу, омогућујући тако онима који то желе пс„лачење са стене. Застрашени

македонском решеношћу и краљевом одлучношћу, варвари су у току ноћи напустили стену.

LXXXVL Александар је овим ратним лукавством надмудрио Индијце и без борбе овладао стеном.

Свом водичу је дао обећану награду, а онда је кренуо даље са војском.

2. У то време, неки Африк, Индијац пореклом, налазио се у истој области са двадесет хиљада

војника и петнаест слонова. Неки војници су га убили и његову главу однели Александру, спасавши

овом услугом своје главе. 3. Крал, их је примио у службу и похватао слонове који су лутали

околином.

Александар је затим стигао на реку Инд и тамо затекао спремне своје тријаконторе245

и реку

премошћену понтонским мостом. Војсци је дао тридесет дана одмора, боговима принео

величанствене жртве, а онда је војнике пребацио преко реке и запао у неочекивану невољу. 4. Краљ

Таксила је био недавно умро и као наследника оставио сина Мофиса. Он је и раније био у вези са

Александром, док се овај налазио у Согдијани: обећао је да ће му се придружити у рату са

непријатељски расположеним Индијцима. Сада му је поново послао делегацију да га обавести како

му предаје своју краљевину. 5. Када се краљ налазио на удаљености од четрдесет стадија, Мофис је

развио војску као за бој, распоредио слонове и кренуо му у сусрет са пријатељима. Александар је

видео да му у сусрет долази велика војска у бојном покрету, па је помислио да је Индијац дао лажно

обећање како би Македонце напао неспремне. Зато је трубачима наредио да свирају знак за битку,

постројио војнике и кренуо према Индијцима. 6. Мофис је видео пометњу међу Македонцима и

схватио ο чему се ради, па је војску оставио за собом и сам изјахао напред, праћен неколицином

коњаника. Објаснио је Македонцима да су се преварили и предао себе самог и своју војску краљу. 7.

Александар се обрадовао, вратио му краљевину и надаље га сматрао пријатељем и савезником; дао

му је име Таксила246

.

То су били догађаји ове године.

(326/5) LXXXVII. Када је у Атини архонт био Хремет246а

, Римљани су за конзуле одредили Публија

Корнелија и Аула Постумија. Ове године је Александар у Таксилиној247

земљи освежио војску и

Page 42: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

кренуо у поход против Пора, краља оближњих Индијаца248

. 2. Пор је имао преко педесет хиљада

пешака, око три хиљаде коњаника, преко хиљаду борних кола и сто тридесет слонова. Обезбедио је

и савезништво другог краља околних области, који се звао Ембисар24

", а чија војска није била ништа

мања од његове.

3. Александар је сазнао да се Ембисар налази на четири стотине стадија од његових положаја, па је

одлучио да се са Пором сукоби пре његовог доласка. 4. Када се приближио Индијцима, Пор је,

обавештен да су непријатељи близу. одмах распоредио трупе: коњанике је расподелио на крила, а

слонове поређао тако да изазивају страх и поставио их напред у правилним размацима. Између

слонова је поставио остале хоплите, давши им наређење да подржавају слонове и штите их од

бочних напада. 5. Цео бојни поредак је по свом изгледу подсећао на град: слонови су својим

положајем подсећали на куле, војници између њих на зидове. Александар је осмотрио

непријатељски рспоред и своје војнике постројио у складу са њим.

LXXXVIII. На почетку битке, Александрови коњаници су уништили скоро сва Порова борна кола;

затим су слонови, вешто користећи своју изузетну величину и снагу, јецан део македонске војске

изгазили заједно са наоружањем сви изгажени војници су издахнули изломљених костију. Друге су

слонови обухватали сурлама, дизали их увис и поново бацали на земљу, приређујући им ужасну

смрт. Многи су били рањени кљовама и на месту издисали скроз прободени. 2. Македонци су

храбро издржавали и одупирали се овој опасности: својим сарисама убијали су војнике постављене

између слонова, па је битка била нерешена. 3. Затим, када су почели да слонове гађају сулицама,

наносећи им многе ране и велике болове, Индијци који су управљали животињама више нису могли

да контролишу њихове покрете, тако да су се слонови незадрживом снагом окретали против својих

војника и на смрт газили своје пријатеље.

4. Дошло је до велике пометње; посматрајући шта се дешава, Пор, који ^е налазио на најјачем

слону, сакупио је око себе че1>месет слонова који још нису били у нереду, напао непријатеље свом

снагом и нанео им велике губитке. И он сам био је много јачи од осталих бораца: био је висок пет

лаката250

, а груди су му биле двоструко шире од његових најјачих војника. 5. Зато су његова копља

летела толиком снагом да нису много заостајала за копљима избаченим из катапулта.

Супротстављени Македонци били су запрепашћени н>еговом снагом. Зато је Александар позвао

своје стрелце и лако наоружане трупе и наредио им да сви гађају Пора. 6. Они су брзо извршили

наређење са свих страна према Индијцу је полетело мноштво стрела и копаља: због величине мете,

сви су успевали да погоде циљ. Пор је наставио херојски да се бори, али се онесвестио због губитка

крви изазваног бројним ранама, склизнуо са слона и срушио се на земљу. 7. Прочуло се да је краљ

погинуо и остатак Индијаца је решио да бежи.

LXXXIX. Током потере побијени су многи непријатељи, а онда је Александар, задовољан сјајном

победом, трубом опозвао своје војнике. У бици је пало преко дванаест хиљада Индијаца, између

осталих и два Порова сина и његови најбољи генерали и официри. 2. Живо је заробљено преко девет

хиљада људи и осамдесет слонова. Пор је још био жив и предат је Индијцима на лечење. 3. На

македонској страни је страдало две стотине осамдесет коњаника и преко седам стотина пешака.

Крал> је сахранио погинуле и уручио одговарајуће награде свима који су се истакли у борби, сваком

по заслузи. Након тога је принео жртве Хелију, убеђен да овом богу треба да захвали за освајање

источних делова света.

4. Како је у оближњој планини расло доста здраве јеловине и не мало кедра и боровине, а и изобиље

осталог дрвета погодног за грађење бродова, Александар је саградио доста бродова: 5. намеравао је

да стигне до краја Индије, покори све тамошње становништво и низ реке отплови у Океан. 6.

Саградио је и два града, један с оне стране реке на месту где ју је прегазио, а други тамо где је

савладао Пора251

. Градови су саграђени брзо захваљујући бројној радној снази. Када се краљ Пор

опоравио, Александар га је поставио, у знак признања за његову храброст, за краља земље којом је и

раније владао; војсци је дао тридесет дана одмора, јер је при руци било више него довољно свих

потрепштина.

Page 43: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

ХС. У оближњој планини могла се видети следећа необична појава. Поред дрвета за грађење

бродова, ова територија позната је и по мноштву необично великих змија које су достизале дужину

од шеснаест лаката252

. Било је тамо и разних врста мајмуна различите величине, који су људе сами

подучили како да их хватају. 2. Они, наиме, опонашају сваку делатност коју виде, а због њихове

телесне снаге и лукавости није их лако силом савладати. Ловци зато намажу очи медом, други, док

их мајмуни гледају, обувају сандале, а трећи око врата стављају огледала. Када то ураде, онда

одлазе, пошто су прво на сандале ставили ланце, уместо меда оставили лепак и за огледала

привезали омче. 3. Када животиње покушају да саме учине оно што су управо виделе, бивају

онеспособљене: капци им се залепе, ноге вежу и тела онеспособе за кретање, а онда их је већ лако

ухватити.

4. Александар је успео да заплаши краља Абисара253

, окаснелог Поровог савезника, и да га присили

на покорност. Сам је са војском прешао реку25,4

и кренуо кроз ретко плодан крај: 5. тамо је било

необичних врста дрвећа високог до седамдесет лаката и толико дебелог да су једва четворица људи

могла да их обухвате: њихова сенка је заузимала површину од три плетра255

.

У истој области живело је мноштво змија, малих и необично обојених: 6. неке су изгледале као

бронзани штапови, друге су имале густу кресту на глави и уједом изазивале брзу смрт. Кога би

ујеле, тога би обузимали страшни болови и убрзо би се купао у крвавом зноју. 7. Македонци су

страшно страдали од њихових уједа, па су своје лежаљке вешали ο дрвеће и већи део ноћи бдели;

потом су од локалног становништва сазнали за корен који служи као противотров и тако се

ослободили зала.

ХС1. Док је краљ полако напредовао са војском, дошли су неки гласници са вешћу да је краљ Пор,

нећак побеђеног Пора, напустио своју краљевину и побегао племену Гандарита256

. 2. Александар се

разбеснео и у његову земљу послао Хефестиона са војском, наредивши му да је преда Пору

савезнику.

CSM је повео поход против народа званог Адрести; један део градова им је освојио на силу, други

убедио да се предају. Потом је стигао у земљу Катеја257

. 3. У овом народу обичај је да се жене

спаљују заједно са мужевима: овакву одлуку варвари су донели пошто је нека жена отровала свог

мужа258

. 4. Краљ је након великих борби освојио највећи и најјачи град у овој земљи259

и спалио га.

Затим је опседао други славан град, а када су Индијци дошли са прибегарским гранчицама,

прекинуо је опсаду.

У наставку је заратио на градове под влашћу Сопеита260

, познате по изузетно добрим законима.

Поред осталих одличних институција, лепота се код њих сматра вреднијом од било чега. 5. Зато се

деца од самог рођења оцењују: лепо грађену и од природе предодређену да буду лепи и снажни

људи, одгајају, а ону слабије телесне грађе убијају, јер се сматра да не заслужују негу. 6. У складу с

тим, када уговарају бракове, не брину се за мираз и остало богатство, већ само за лепоту и физичку

снагу. 7. Због тога већина становника ових градова достојанственим држањем много превазилази

остале Индијце.

Више од свих осталих, њихов краљ Сопеит био је чувен по лепоти и снази био је висок преко

четири лакта. Изашавши из града у коме се налазила краљевска палата, Сопеит је и себе самог и

своју краљевину предао Александру, да би је онда повратио милошћу победника. 8. Сопеит је затим

са великим задовољством неколико дана богато гостио целу Александрову војску.

ХСН. Александру је дао многе богате дарове, између осталог, сто педесет паса изузетне величине,

снаге и осталих врлина, за које причају да су се парили са тигрицама261

. 2. Желео је да их

Александар искуша на делу и види њихове способности, па је у неки ограђени простор увео

одраслог лава262

и супротставио му два најслабија међу поклоњеним псима; како је лав био много

јачи, пустио је унутра још два пса. 3. Четири пса су већ била почела да савлађују лава, а онда је

Сопеит послао унутра неког човека са мачем да једном псу одсече десну ногу. Александар је

Page 44: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

повикао у знак протеста а телесна стража је притрчала и ухватила Индијца за руку, али је Сопеит

рекао да ће му уместо тог пса дати три друга, па је дресер ухватио пса за ногу и, ћутећи, полако је

секао. Пас није ни залајао ни заскичао, већ је зубе држао чврсто стиснуте док није изгубио сву крв и

издахнуо поврх лава.

ХСШ. Док се то дешавало, стигао је и Хефестион са војском која му је била поверена, пошто је

покорио велики део Индије. Александар га је похвалио за показану храброст. Након тога је упао у

Фегејеву краљевину263

; домаће становништво је топло прихватило долазак Македонаца, а и сам

Фегеј је изашао пред краља са многим даровима. Александар му је дозволио да задржи своју

краљевину, два дана се богато гостио код њега са војском и онда кренуо ка реци Хифасису264

. Ова

река широка је седам стадија и дубока шест хватова, а ток јој је снажан и тешко премостив.

2. Александар је од Фегеја сазнао да се на другој обали Инда простире пустиња265

за чије је

прелажење потребно дванаест дана хода, а да се иза пустиње налази река звана Ганг266

, широка

тридесет два стадија и најдубља од свих река у Индији. Иза ове реке живе племена Табресија267

и

Гандарида268

, а њихов краљ се зове Ксандрам. Он има двадесет хиљада коњаника, две стотине

хиљада пешака, две хиљаде борних кола и четири хиљаде ратних слонова. Не поверовавши

добијеном извештају, Александар је позвао Пора и детаљно га испитао ο истинитости онога што је

чуо. 3. Пор је потврдио да је све остало тачно, али је додао да је краљ Гандарида веома скромног

порекла и неугледан, јер се сматра сином неког берберина. Отац му је био особито леп човек и

краљица га је веома заволела, толико да је убила свог мужа и њему предала власт269

.

4. Иако је видео да би поход на Гандариде био скопчан са многим опасностима, Александра није

напуштало урођено частољубље: храброст македонских војника и добијена пророчанства уливала су

му самопоуздање и веру да ће надвладати варваре. Питија га је, наиме, назвала „Непобедиви", а

Амон му је дао власт над целим светом.

XCIV. Међутим, било му је јасно да су војници исцрпљени непрекидним ратовањем и да већ скоро

осам година проводе у напорима и опасностима, па је помислио да би било неопходно да их

одговарајућим речима позове у рат против Гандарида. 2. У војсци је било много губитака и људи се

нису надали крају ових ратова; чак су и копита коња због сталних маршева била истрвена. Оружје је

углавном било излизано од дуге употребе, а како више није било ни хеленског одела, Македонци су

морали да користе варварске тканине и прекрајају индијске хаљине. 3. Поред свега тога, неким

случајем су седамдесет дана лили силни пљускови праћени сталним грмљавинама и муњама.

Александар је све ово сматрао неповољним за своје планове. Имао је само једну наду да ће

остварити своје жеље ако војнике разним услугама са своје стране натера да докажу љубав према

свом војсковођи. 4. Зато им је дозволио да пљачкају крајеве уз реку270

, препуне свакојаког плена.

Оних дана, док је војска била забављена пљачком, сакупио је жене војника и њихову децу и увео

месечно следовање жита за жене и посебан ратни додатак за децу, према залагању њихових очева. 5.

Када су се војници вратили из пљачке натоварени разноврсним пленом, све их је сакупио на

скупштини. Тамо је одржао брижљиво смишљен говор ο походу на Гандариде: како Македонци

никако нису пристајали, морао је да одустане од тог плана.

XCV. Одлучивши да на овом месту постави границе свог похода, најпре је подигао жртвенике у

част Дванаест богова271

, сваки педесет лаката висок. Затим је обележио простор троструко већи од

постојећег логора и на његовим ивицама ископао јарак широк педесет и дубок четрдесет стопа: са

унутрашње стране набацао је ископану земљу и од ње подигао импозантан висок зид. 2. Пешацима

је наложио да сваки подигне бараку са два лежаја дуга пет лаката, а коњаницима, поред тога, да

саграде два пара јасала двоструко већих од обичних. У складу с тим, наредио је да буде

неуобичајено велико и све остало што је требало да оставе за собом. Поступајући овако, руководио

се жељом да му логор буде херојских димензија и да истовремено локалном становништву остави

знаке великих људи као сведочанства ο њиховој натприродној снази.

Page 45: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

3. Завршивши с тим, са целом војском се вратио истим путем на реку Акесин. Тамо је затекао већ

саграђене бродове; опремио их је и саградио још других272

. 4. У исто време дошли су му савезници и

најамници из Хеладе под вођством својих генерала. Било их је преко тридесет хиљада пешака и

мало мање од шест хиљада коњаника. Са собом су донели одлично израђене комплете наоружања за

двадесет пет хиљада пешака и сто таланата разних лекова273

. Све је то краљ разделио војницима. 5.

Грађење флоте је окончано и припремљено је две стотине лађа без палубе и осам стотина теретних

лађа. Градове подигнуте на реци назвао је, један по ратној победи Никеја, други, по коњу који му је

страдао у бици са Пором Букефала274

.

XCVL Укрцавши се са пријатељима на лађе, запловио је низ реку у правцу јужног Океана. Главнина

војске марширала је уз реку под вођством Кратера и Хефестиона.

Када су стигли до ушћа Акесина у Хидасп275

, искрцао је војнике и повео их против такозваних

СибЗ276

.

2. Прича се да су они потомци војника који су са Хераклом напали стену Аорн: након неуспешне

опсаде, Херакле их је населио на овом месту277

. Александар се улогорио у близини најпознатијег

града и пред њега су изашли најугледнији грађани. Састали су се са краљем, подсетили га на

рођачке везе и рекли да су спремни да му, као рођаци, у свему изађу у сусрет; поред тога, донели су

му богате дарове. 3. Александар је похвалио њихову добру вољу, прогласио им градове слободним и

кренуо даље против оближњих народа.

Такозване Агаласијце278

затекао је у бојном поретку: имали су четрдесет хиљада пешака и три

хиљаде коњаника. У бици која је уследила, однео је победу: већину је побио, а остале, који су

побегли у околне градове, опсео је и продао у робље. 4. Остала локална племена сакупила су се и

договорила да му пруже отпор: двадесет хиљада њихових бораца нашло је уточиште у неком

великом граду. Александар је град освојио на јуриш, али су Индијци блокирали уске уличице и

борили се са врхова кућа, тако да је у пробоју страдао не мали број Македонаца. 5. Бесан због тога,

Александар је запалио град и са њим већину становника279

. Од преживелих, три хиљаде је побегло у

тврђаву: када су га са прибегарским гранчицама замолили за милост, он им је дозволио да оду.

XCVII. Александар се поново са „пријатељима" укрцао на лађе и наставио пловидбу до ушћа

поменутих река у Инд280

. На том месту, где се велике реке бучно сударају и спајају у један ток,

стварали су се многи страшни вртлози чија је снага бацала лађе једне на друге и уништавала их.

Речна струја била је толико брза и јака да јој се није могла супротставити ни вештина

Александрових кормилара: два ратна брода су потонула, а не мало осталих се насукало. 2.

Адмиралски брод је наишао на велике брзаке и краљ је запао у смртну опасност. Суочен са смрћу,

Александар је скинуо одећу и наг потражио спас, а „пријатељи" су пливали поред брода да би ra

прихватили ако дође до превртања.

3. На самом броду дошло је до велике пометње: људи су се супротстављали јачини речног тока, али

је река била јача од људске довитљивости и снаге, па је Александар уз велике потешкоће стигао на

обалу са бродовима. Спасавши се мимо очекивања, боговима је принео жртве за спасење из великих

опасности попут Ахилеја, успешно се изборио са реком281

.

XCVTO. Након тога је повео поход против Сидрака и такозваних Мал^282

, великих ратничких

племена. Затекао је на једном месту сакупљено преко осамдесет хиљада пешака, десет хиљада

коњаника, седам стотина борних кола. Пре Александровог доласка они су међусобно ратовали, а

када се краљ приближио њиховој земљи, постигли су договор ο миру, давши и примивши десет

хиљада девојака да рођачким везама учврсте постигнути договор. 2. На крају ипак нису заједно

ушли у битку, већ су се посвађали око врховне команде и повукли се у оближње градове.

Александар се приближио првом граду и одлучио да га одмах нападне и опседне. 3. У том тренутку

дошао му је један од врачева, по имену Демофон, и рекао да му нека знамења наговешћују велику

Page 46: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

опасност од ране коју ће задобити у овој опсади. Зато је молио Александра да овај град тренутно

пусти на миру и посвети се другим активностима. 4. Краљ га је изгрдио што поткопава морал

војника, а онда је припремио све за опсаду и лично повео трупе на град, решен да га силом освоји.

Како су се опсадне справе споро примицале граду, он је први провалио кроз неку споредну капију и

упао у град, убивши при том многе непријатеље; остале је натерао у бег ка тврђави.

5. Док су Македонци још нападали бедеме, он је зграбио лестве, прислонио их уз зид тврђаве,

штитом покрио главу и почео да се успиње. Брзина којом је то радио била је толика да се брзо попео

на зид, а варварска одбрана није успела да га спречи. 6. Индијци нису смели да му се приближе, већ

су га из даљине гађали кратким копљима и стрелама, засипајући га правом кишом хитаца.

Македонци су онда поставили још два пара лестава и почели да се успињу у великом броју.

Међутим, лестве су се поломиле и сви су пали на земљу.

ХС1Х. Тако је краљ остао без икакве заштите, али га то није спречило да изврши изванредно дело

вредно спомена. Да се са зида повуче без икаквог резултата и врати се својима, то му се чинило

недостојно ранијих успеха, па је зато наоружан скочио са зида у град потпуно сам. 2. Са свих страна

су на њега полетели Индијци, а он је храбро издржавао варварске нападе. На десној страни штитило

ra је неко дрво израсло уз сам зид, а на левој зид; одбијајући Индијце, показао је такву срчаност и

храброст каква би се и очекивала од краља који је толико постигао: желео је да му ово, ако се заиста

ради ο свршетку живота, буде најславније дело. 3. Задобио је више удараца по шлему, не мало их је

одбио штитом: на крају је стрелом погођен испод груди и, савладан овим ударцем, пао је на колено.

Индијац који га је погодио, пун презира према рањеном краљу, притрчао је и спремао се да му зада

још један ударац, када му је Александар одоздо забио мач у слабине и овим смртоносним ударцем

га лишио живота. Индијац је пао. а краљ је зграбио грану која је лежала у близини, усправио се и

изазивао Индијце да приђу и боре се са њим283

.

4. У том тренутку, Пеукест, један од хипасписта, попео се на зид преко других лестава и први

заштитио краља својим штитом284

. Након њега је пристигло више других бораца који су утерали

страх у кости варварима и спасли Александра. Град је силом заузет, а Македонци су, љути због

краљевог рањавања, убијали сваког на кога би наишли и град напунили лешевима.

5. Краљ је више дана морао да се лечи од ове ране. Хелени насељени у Бактријани и Согдијани, дуго

већ незадовољни својим животом међу варварима, у том тренутку, када се пронео глас да је краљ

рањен и да је умро, дигли су устанак против Мекедонаца285

. 6. Сакупило се њих три хиљаде и уз

многе муке успели су да се врате кућама; касније су, након Александрове смрти, сви били побијени

од Македонаца286

.

С. Опоравивши се од ране, Александар је боговима принео жртве захвалнице за своје избављење и

приредио велике гозбе за „пријатеље". У току гозбе287

десило се нешто необично и вредно помена.

2. Међу краљевим коњаницимапратиоцима био је и неки Македонац по имену Кораг, ванредно

снажан човек који се више пута истакао у биткама. Раздражен пићем, изазвао је на двобој

Агињанина Диоксипа, атлету овенчаног победама на најугледнијим такмичењима288

. 3. Као што се

могло очекивати, остале званице на гозби подстицале су ово супарништво, све док Диоксип није

пристао. Краљ је тада одредио дан за двобој, и када је договорени дан дошао, више десетина хиљада

људи сакупило се да посматра борбу. 4. Македонци, Корагови земљаци, а са њима и крал>, навијали

су за Корага, док су Хелени делили Диоксипове стрепње. Када су борци изашли на мегдан,

Македонац је био сав у сјајном оружју, 5. а Атињанин наг, намазан уљем и са великом батином у

руци.

Обојица су изазивали дивљење због своје телесне снаге и силне храбрости, тако да су сви очекивали

да ће присуствовати некој врсти борбе богова Македонац је својим стасом и сјајем наоружања

остављао снажан утисак и подсећао иа Ареја, а Диоксип, снажнији од противника, личио је на

Page 47: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Херакла, захваљујући снази стеченој упорним вежбањем, а делимично и свом особеном оружју

батини.

6. Док су се приближавали један другом, Македонац је са одговарајуће удаљености хитнуо копље, а

Атињанин се мало извио на страну и избегао ударац. Затим је Кораг са истуреном сарисом кренуо у

напад, а Диоксип му се приближио, ударио га батином и сломио му копље. 7. Претрпевши два

неуспеха, Македонац је прибегао борби мачем. Док се спремао да исуче мач, Атињанин га је

предухитрио, скочио на њега, левом руком га зграбио за руку којом је извлачио мач, а десном му

пореметио равнотежу, ухватио га за ногу и оборио на земљу. 8. Противнику, обореном на земљу,

стао је за врат, подигао батину увис и погледао ка гледалишту.

CI. Гомила је повикала свом снагом, одушевљена овим призором задивљујуће храбрости, а крал. је

наредио да се Кораг пусти, распустио скуп и повукао се, незадовољан Македончевим поразом. 2.

Диоксип је пустио палог супарника, однео славну победу и отишао овенчан од својих земљака за

славу коју је стекао за све Хелене. Међутим, судбина му није дозволила да се дуго хвали овом

победом.

3. Наиме, крал. је после ове борбе постао Диоксипов непријатељ, а и краљеви „пријатељи" и сви

Македонци на двору завидели су му на овом успеху, па су надзорника послуге убедили да му под

јастук подметне златну чашу. На следећој гозби су га оптужили за крађу и претварали се да су

нашли чашу, наневши му тиме велику срамоту и изневши га на лош глас. 4. Схватајући да се ради ο

завери Македонаца против њега, Диоксип је том приликом напустио пијанку. Ускоро потом,

отишавши у свој шатор, написао је Александру писмо ο превари која је против њега смишљена.

Својим слугама је наредио да писмо предају краљу, а онда је извршио самоубиство: неразумно је

пристао на двобој, али му је начин смрти био још неразборитији. 5. Зато су га многи корили због

његове неразборитости и говорили да је тешко кад човек има велику телесну снагу а мали ум.

6. Краљ је прочитао његово писмо и тешко му је пала Диоксипова смрт. Често је жалио за његовом

храброшћу: док је био уз њега, није га користио, али је зато за њим чезнуо када га више није било.

Тек када од тога више није било никакве користи, увидео је Диоксипову племенитост и величину,

поредећи је са злоћом људи који су га оклеветали.

CII. Александар је војсци наредио да маршира уз реку и прати бродове, а сам је наставио пловидбу

низводно до Океана и допловио у земљу такозваних Самбаста289

. 2. Ово племе не заостаје ни за

једним у Индији по бројности и храбрости својих ратника; живе у градовима са демократском

управом290

. Када су сазнали за долазак Македонаца, сакупили су шездесет хиљада пешака, шест

хиљада коњаника и пет стотина борних кола.

3. Међутим, док су посматрали упловљавање македонске флоте, обузео их је страх пред тим

страним и неочекиваним призором. Исто тако, већ су знали све ο македонској репутацији, а и

њихови старији суграђани су им саветовали да се не упуштају у борбу, па су послали педесет

најугледнијих грађана као изасланике, молећи краља да са њима благо поступи. 4. Краљ их је

похвалио, дозволио им да живе у миру, а од њих је добио богате поклоне и херојске почасти.

Затим је обезбедио предају племена са обе стране реке, такозваних Содра и Масана. У овим

крајевима, на обали реке, основао је град Александрију и одабрао десет хиљада колониста за

насељавање. 5. Потом је упао у земљу краља Мусикана: заробивши га, убио га је и потчинио његов

народ својој власти. Онда је упао у Портиканову291

краљевину и два града освојио на јуриш;

војницима је дозволио да пљачкају куће, а онда их спалио. Самог Портикана, који се био склонио на

неко утврђено место, свладао је и убио у борби. Све остале градове који су били под његовом

влашћу освојио је, разрушио и изазвао велики страх међу околним племенима.

6. У наставку је опустошио Самбову краљевину, поробио становништво већине градова и побио

преко осамдесет хиљада варвара. 7. Толике су, дакле, невоље снашле народ такозваних Брамана292

;

Page 48: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

преживели су као прибегари молили за милост, а Александар је главне кривце казнио и остале

ослободио оптужби. Крал. Самбо са тридесет слонова побегао је на другу обалу Инда и избегао

опасност.

CIII. Најудаљенији град Брамана, зван Хармателија293

, био је пун самопоуздања због храбрости

својих ратника и чврстине свог положаја. Краљ је тамо послао нешто мало лако наоружаних

пешака, наредивши им да изазову непријатеље на сукоб и повуку се ако ови изађу из града. 2. Било

их је само пет стотина, и када су кренули у напад на бедеме, становници су их презрели. Из града је

изашло три хиљаде војника, па су се Александрови војници претварали да су се уплашили и

кренули су да беже. 3. Краљ је са неколицином војника сачекао варваре који су прогонили његове

људе, заподенуо жестоку борбу и неке побио, а друге живе похватао.

Не мали број краљевих војника задобио је том приликом ране и запао у велику опасност. 4. Наиме,

оружје варвара било је премазано отровом смртоносне снаге: поуздајући се у то, они су се упутили у

одлучујућу битку. Снага отрова потицала је од неких змија које се лове, а потом убијају и остављају

на сунцу. 5. Сунчева топлота истопи змијска тела и ствара посебну течну масу у којој се

концентрише отров ових животиња. Када би неко био погођен овим оружјем, одмах би му тело

обамрло, а онда су га обузимали и велики болови, грневи, дрхтавица по целом телу. Кожа му је

постајала хладиа и модра, жуч се појављивала у исповраћаној садржини, а из ране је отицала црна

пена и појављивала се гангрена. Чим би се појавила, гангрена се брзо ширила на виталне органе

тела и изазивала ужасну смрт. Зато је исти био крај и оних који су задобили велике ране и оних који

су били једва огребани.

Рањени су умирали оваквом смрћу, али Александру није толико било жао других колико Птолемеја,

каснијег краља, а тада великог краљевог љубимца. 7. Птолемеју се десило нешто необично, право

чудо које су неки приписивали божанском провиђењу. Њега су, наиме, сви волели због његовог

карактера и изванредне љубазности према свим људима, а овом приликом добио је помоћ

примерену својој доброти. Краљу се у сну указала следећа визија: учинило му се да види змију како

у устима носи неку биљку и открива му њену природу, снагу и место на којем расте. 8. Пробудивши

се, Александар је потражио биљку, истуцао је, тим мелемом намазао Птолемејево тело и приредио

му напитак да пије, што је довело до његовог оздрављења.

Када се сазнало за ефикасност овог лека, и остали су били њиме излечени на сличан начин. Краљ је

покушао да освоји Хармателију, чврст и велик град, али су му становници изашли у сусрет као

прибегари и предали му се, а он их је ослободио казне.

CIV. Допловивши са „пријатељима" низ реку у Океан, Александар је на ушћу открио два острва и на

њима принео сјајне жртве боговима и у море бацио многе велике чаше од злата пошто је из њих

излио жртве; подигао је жртвенике Тетиде и Океана и проценио да је привео крају планирани поход.

Испловивши одатле, запутио се натраг реком истим путем и допловио у Паталу294

, славан град. 2.

Патала је имала уређење слично спартанском: владала су двојица краљева из две различите

породице, предводећи све ратне походе, а Веће стараца водило је све остале државне послове.

3. Александар је спалио оштећене бродове, остатак флоте предао Неарху и још неким другим

„пријатељима" и наредио им да проплове дуж целе обале Океана, све истраже и састану се са њим

на ушћу реке Еуфрата. · 4. Сам је узео војску и прешао велику територију: савладао je све КОЈИ су му

се супротстављали, а према онима који би се покорили поступао је великодушно. Такозване Абрите

и сгановнике Гедрозије придобио је без борбе, 5. а онда је прошао кроз пространу безводну

територију и велику пустињу и дошао до граница Оритиде. Војску је поделио на три дела и први

ставио под команду Птолемеја, а други Леоната. 6. Птолемеју је наредио да пљачка обалске области,

а Леонату унутрашњост; области у подножју планина и саме планине сам је пустошио. Како је

велика територија у једном истом тренутку била изложена пустошењу, свугде је било много ватре,

пљачке и убистава. 7. Зато су војници брзо задобили велики плен, а број убијених достигао је више

десетина хиљада. Застрашено истребљењем ових племена, читаво околно становништво се

покорило краљу.

Page 49: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

8. Александар је пожелео да на обали подигне град: нашавши заштићену луку и у њеној близини

погодан терен, на њему је подигао град Александрију295

.

CV. Ушавши у земљу Орита преко планинских превоја, брзо ју је целу покорио. Орити у свему

осталом имају обичаје сличне Индијцима, али су њихови поступци у једном погледу необични и

скоро невероватни. 2. Наиме, тела преминулих износе њихови рођаци, пошто су се претходно

скинули наги и узели копља; стављају их на жбуње у околини и скидају све са њих, а тела остављају

као храну дивљим зверима. Одећу поделе, принесу жртве херојима подземног света и приреде гозбу

за чланове породице296

.

3. Након тога је Александар ушао у Гедрозију; марширајући уз обалу, наишао је на негостољубив и

потпуно дивал. народ. 4. Људи који тамо живе пуштају нокте да им расту од рођења до старости, а

косу уопште не рашчешљавају; због сунчеве топлоте, кожа им је спржена, а облаче се у животињске

коже. 5. Хране се месом насуканих китова, а куће граде на следећи начин: прво подижу зидове, а

кровове праве од китових ребара, од којих добијају греде дуге осамнаест лаката. Уместо цреповима,

кровове покривају крљуштима истих животиња.

6. Алекхандар је уз велике тешкоће освојио територију поменутог племена, највише због несташице

хране, а онда je ушао у пустињски icpaj сиромашан свиме што је потребно за одржање живота.

Многи војници су умрли од глади, што је обесхрабрило целу македонску војску а Александру

задало велику жалост и бригу: није могао да поднесе помисао да они који су храброшћу и оружјем

савладали све противнике неславно страдају у пустињи, лишени свега. 7. Зато је послао лако

наоружане војнике у Партију, Дрангијану, Арију и остале области у близини пустиње, наредивши

им да брзо на улазе у Карманију доведу брзе камиле и остале товарне животиње натоварене житом

и другим намирницама. 8. Војници су брзо стигли сатрапима и из поменутих области пребацили

велике количине хране на договорено место. Александар је прво због велике несташице хране

изгубио доста војника, а након тога, док се налазио на путу са војском, неки Орити су напали

Леонатов одред, многе побили и потом побегли натраг на своју територију.

CVI. Након мучног проласка кроз пустињу, Александар је стигао на насељену територију, где је у

изобиљу било свега потребног297

. Тамо је војницима дао седам дана одмора, а онда је свечано

кренуо даље са парадно уређеном војском. Сам је предводио дионисијску поворку, светкујући и

пијанчећи успут.

2. Завршнвши с тим, чуо је да су многи сатрапи и стратези у својој на^илничкој и обесној владавини

прекршили законе, и мн^е је казнио по заслузи. Када се прочула његова мржња према лошим

управницима кривим за разна неправедна дела, многи су стратези, свесни својих обесних и

противзаконитих поступака, почели да се плаше за своје животе: они који су располагали

најамницима, одметнули су се од краља, а други су сакупили новац и побегли298

. 3. Обавештен ο

овоме, краљ је написао писма свим стратезима и сатрапима у Азији, наређујући им да, чим

прочитају писмо, одмах отпусте све најамнике.

4. У међувремену, док је краљ боравио у неком приморском граду званом Салмунт и приређивао

сценске игре у позоришту, у луку су пристали морнари задужени за пловидбу обалом Океана.

Одмах су се упутили у позориште, поздравили се са Александром и известили га ο успешно

обављеном задатку. 5. Македонци су се обрадовали њиховом доласку и великим аплаузом показали

своје задовољство, тако да се цело позориште испунило неописивом радошћу.

6. Морнари су испричали да у Океану долази до невероватних осека и плима, односно да се током

осеке уз обалу појављују многа велика острва, да би, кад надође плима, сва та места била

поплављена док јак ветар дува у правцу копна а површина воде се бели од густе пене.

Најнеобичнија прича тицала се сусрета са многобројним китовима невероватне величине. 7.

Морнари су најпре били толико уплашени да су изгубили наду да ће остати живи, убеђени да ће

Page 50: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

одмах пропасти заједно са лађама, а онда су сви повикали у један глас и оружјем дигли велику буку.

Како су се уз то огласиле и трубе, преплашени овим чудом, китови су заронили у морску дубину!

CVII. Краљ је саслушао њихов извештај и адмиралима наредио да заплове даље и пристану у

висини Еуфрата. Сам је са пешачком војском савладао велику раздаљину и приближио се границама

Сузијане. У то време је Индијац Каран, мудрац који је постигао велики напредак у бављењу

филозофијом и уживао Александрово поштовање, окончао живот на необичан начин. 2. Поживео је

седамдесет три године не упознавши болест, па је зато одлучио да живот напусти добровољно,

сматрајући да је и од природе и од судбине добио савршену срећу. 3. Мучен болешћу и осећајући се

сваког дана све лошије, замолио је краља да му подигне велику ломачу и слугама нареди да је

запале пошто се он на њу попне.

4. Александар је прво покушавао да га одврати од овог наума, а када је видео да га не може убедити,

пристао је да му испуни молбу. Ствар се прочула и ломача је подигнута, а гомила дошла да

посматра овај необичан догађај. 5. Каран се у складу са својим убеђењима храбро попео на ломачу и

изгорео заједно са њом, завршивши тако живот. Од присутних, једни су осуђивали његову лудост,

други његову уображеност због издржљивости, а трећи су се дивили мудрачевој храбрости и

презиру према смрти.

6. Краљ је Карану приредио величанствену сахрану, а онда је наставио до Сузе и тамо се оженио

старијом

Даријевом кћерком Статејром; њену млађу сестру Дрипету дао је за жену Хефестиону. Убедио је и

своје најугледније „пријатеље" да се ожене и за жене им дао девојке из најплеменитијих персијских

породица299

.

CVIII. У ово је време дошло у Сузу тридесет хиљада Персијанаца300

, сасвим младих дечака,

одабраних по лепој спољашњости и снази. 2. Сакупљени су у складу са краљевим наредбама и дуго

су већ били поверени надзорницима и учитељима ратне вештине. Сви су имали веома лепо

македонско наоружање. Подигли су логор испред града и краљу показали своју увежбаност у

ратним вештинама, а он их је богато наградио. 3. Наиме, Македонци су одбили да пређу реку Ганг301

и више пута су на скупштинама били недисциплиновани и исмејавали Александрову веру да потиче

од Амона, па је он овај одред саставио од Персијанацавршњака да му послужи као противтежа

македонској фаланги.

Таква је била ситуација са Александром.

4. Харпал302

, човек коме је Александар поверио надзор над ризницама у Вавилону и јавним

приходима, чим је краљ отишао у поход на Индију, помислио је да се више неће вратити и одао се

луксузу. Одређен за сатрапа велике територије303

, прво се проводио чинећи насиље над

женамаварваркама и упуштајући се у противзаконите љубави, при чему је много новца из

краљевске ризнице потрошчо на ова необуздана уживања. Из велике удаљености, Црвеног мора,

довозио је знатне количине рибе, предајући се раскошном стилу живота толико да је постао предмет

оштрих критика. 5. Затим је из Атине позвао најпознатију хетеру Питонику. Док је била жива,

обасипао ју је краљевским даровима, а када је умрла, приредио јој је величанствену сахрану и

подигао скупу гробницу у Атици30

·4.

6. Потом је позвао другу атичку хетеру по имену Гликера и са њом у претераној раскоши водио

расипнички живот. Истовремено је себи припремао излаз У случају неочекиваних преокрета и

чинио доброчинства атинском народу.

Када је Александар по повратку из Индије смакао многе сатрапе оптужене за незаконите поступке,

Харпал се уплашио казне, сакупио пет хиљада таланата, унајмио шест хиљада најамника, напустио

Азију и допловио у

Page 51: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Атину305

. 7. Како га тамо нико није примио, најамнике је оставио на рту Тенару у Лаконији, а сам је

узео нешто новца и дошао у Атину као прибегар. Антипатар и Олимпијада су затражили његово

изручење, а он је за свој спас велике суме новца разделио реторима да говоре у његову корист.

Успео је да побегне и спусти се на Тенар својим најамницима. 8. Одатле је отпловио на Крит и био

убијен од неког пријатеља по имену Тиброн. Атињани су сачинили извештај ο Харпаловом новцу и

осудили Демостена и још неке друге реторе што су примили новац од Харпала.

С1Х. Док су слављене Олимпијске игре, Александар је у Олимпији објавио одлуку ο повратку свих

прогнаних Хелена у отаџбину, изузимајући пљачкаше храмова и убице. Затим је одабрао најстарије

Македонце у војсци, укупно десет хиљада на броју, и ослободио их војне службе. 2. Сазнавши да су

многи од њих презадужени, за један дан је платио сва њихова дуговања, која су износила нешто

мало мање од десет хиљада таланата306

.

Остали Македонци су постајали непослушни и грдили су га на скупштинама307

, па се Александар

наљутио и смело их укорио због њиховог понашања. Уплашивши гомилу својим речима, сишао је

са говорнице и одважио се да он сам подстрекаче немира преда џелатима на кажњавање. 3. Но,

свађа није јењавала, па је краљ између одабраних Персијанаца поставио нове официре и унапредио

их на највише положаје. Македонци су се онда покајали и са сузама у очима много га молили да им

опрости, све док им на једвите јаде није пошло за руком да га убеде да прихвати руку помирења.

(325/4) СХ. Када је у Атини архонт био Антикле, Римљани су за конзуле одредили Луција

Корнелија и Квинта Публија308

. Те године је Александар, да би надокнадио број отпуштених

војника, примио Персијанце у војску: поред тога је још хиљаду одредио за хипасписте на двору30

".

У целини гледајући, у њих није имао ништа мање поверења него у Македонце. 2. У исто време,

дошао му је и Пеукест са двадесет хиљада персијских стрелаца и праћкаша: Александар их је

помешао са постојећим војницима и, захваљујући новини ове реформе, добио добро устројену

војску, примерену плановима за будуће акције.

3. Како су Македонци до сада већ имали синове са заробљеним женама, краљ је наредио да се

утврди њихов тачан број: пронашли су да их је скоро десет хиљада, а он је свима доделио додатак у

износу довољном за подизање слободних људи. Поред тога, дао им је и васпитаче да би стекли

одговарајуће образовање.

Након тога је дигао логор и са војском напустио Сузу, пребацио се преко Тигра и улогорио у

такозваним „Карским селима"310

. 4. Насгављајући марш, за четири дана је прошао кроз Ситакену и

стигао у место звано Самбана311

. У том месту се задржао седам дана, освежио војску и трећег дана

стигао до такозваних Келона312

, где и дан данас живи становништво беотског порекла, исељено из

своје земље у време Ксерксовог упада у Хеладу и још увек верно традиционалним обичајима313

. 5.

Сви су двојезични, и по домаћем дијалекту не разликују се од локалног становништва, али су у свом

хеленском наречју сачували највећи део хеленских речи; такође су сачували и поједине хеленске

обичаје.

Задржавши се [...] дана, дигао је логор, а онда је скренуо са утврђене маршруте да би видео област

звану Багистана314

. То је величанствена земља, пуна воћњака и свега осталог што доприноси

лагодном животу. 6. Одатле је стигао у област која може да храни огромна стада коња315

: кажу да је

тамо у ранијим временима било сто шездесет хиљада коња на испаши; у време Александровог

доласка избројано је само шездесет хиљада. Овде се задржао тридесет дана, да би затим, седмог

дана марша, стигао у медску Екбатану316

. 7. Прича се да обим овог града износи две стотине педесет

стадија, да се тамо налазе краљевска резиденција целе Медије и ризнице пуне небројеног блага.

У Екбатани се неко време одмарао са војском, приређујући драмске игре и сталне пијанке за

„пријатеље". 8. Иа овим је пијанкама Хефестион превише пио, разболео се и умро. Тешко погођен

његовом смрћу, краљ је Пердики поверио да тело преминулог пребаци у Вавилон, јер је желео да му

тамо приреди величанствен спровод.

Page 52: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

СХ1. Док ce το дешавало, у Хелади је дошло до немира и револуционарних покрета у којима треба

тражити почетак такозваног Ламијског рата. Узроци ових немира били су следећи. Како је краљ

свим сатрапима наредио да отпусте најамнике и они га послушали, многи најамници отпуштени из

војне службе лутали су по целој Азији и издржавали се пљачком. Потом су се сакупили и прешли на

рт Тенар у Лаконији. 2. Такође, преживели персијски сатрапи и остали генерали сакупљали су новац

и војнике, пловили на Тенар и организовали заједничку војску. 3. На крају су Атињанина Леостена,

човека сјајног духа, великог Александровог непријатеља, изабрали за главнокомандујућег. Он је

обавио тајне разговоре са Већем у Атини и добио је педесет таланата за исплату најамника и

довољно наоружања за хитне потребе. Етолцима, краљевим непријатељима, послао је делегацију на

преговоре ο војном савезу, и даље припремајући све што је потребно за рат.

4. Леостен је, дакле, предвиђао величину овог рата и био заокупљен поменутим припремама. Са

своје стране, Александар је са лаким трупама кренуо у поход против побуњених Косејаца. Овај

народ одликује се храброшћу и живи у планинским областима Медије; поуздајући се у

неприступачност терена и своје ратничке способности, никада нису прихватили страног господара,

него су и у време Персијске краљевине остали непокорени. Веома самоуверени, нису се уплашили

ни Македонаца. 5. Краљ је претходно заузео улазе у земљу и опустошио већи део косејске

територије, односећи победе у свим сукобима, тако да је многе верваре побио и много више

заробио.

Потпуно поражени и веома погођени множином заробљених сународника, Косејци су морали да

слободу заробљеника откупе својим ропством. 6. Предавши се на милост и немилост краљу, добили

су мир условљен испуњавањем краљевих наредби. Александар је за укупно четрдесет дана покорио

ово племе, основао значајне градове на њиховој планинској територији и потом војсци одредио

време за предах.

СХП. Победивши Косејце, дигао је логор и са војском кренуо даље у правцу Вавилона. Често је

прекидао марш и, крећући се полако, одмарао војску. 2. Када се налазио на три стотине стадија317

од

Вавилона, такозвани Халдејци, свештеници славни са свог познавања астрологије и способности да

на основу вековног посматрања звезда проричу будућност, одабрали су најстарије и најискусније из

својих редова да саставе краљев хороскоп. Просуђујући на основу положаја звезда, закључили су да

краља чека смрт у Вавилону. Остали свештеници су захтевали од њих да краља обавесте ο

опасности и замоле га да никако не улази у град: 3. требало је да му кажу да ће избећи опасност ако

обнови Белову гробницу коју су срушили Персијанци318

, напусти планирану маршруту и заобиђе

град.

Вођу халдејске делегације, свештеника Белефанта, страх је спречио да се директно обрати краљу.

Уместо тога, састао се са краљевим „пријатељем" Неархом, све му детаљно објаснио и молио га да

то пренесе краљу.

4. Александар је од Неарха саслушао халдејско пророчанство и узнемирио се: што је више

размишљао ο вештини и слави свештеника, све више се узрујавао. На крају је већину „пријатеља"

послао у град, а сам је кренуо другим путем, заобишао Вавилон, улогорио се на удаљености од две

стотине стадија и мировао.

Сви су се питали шта се дешава, и краљу је дошло више Хелена, између осталих, и филозор

Анаксарх319

.

5. Сазнавши његове разлоге, употребили су јаке филозофске аргументе и толико га задивили да је

почео да презире целу пророчку вештину, нарочито ону коју су највише ценили Халдејци. Зато је на

крају, као да му је рањена душа излечена филозофском расправом, Александар ушао у Вавилон са

војском. 6. Као и претходни пут, домаће становништво срдачно је дочекало војску, па су се сви

предали одмору и уживању, јер су располагали великим залихама свакојаких потрепштина.

Page 53: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

То су били догађаји ове године.

(324/3) СХШ. Када је у Атини архонт био Хегесија, Римљани су за конзуле одредили Гаја Публија и

Папирија; прослављене су Сто четрнаесте олимпијске игре и у трчању је победио Микин из Рода320

.

Ове године су из скоро целог света дошли посланици, једни да краљу честитају на успесима, други

да га овенчају, трећи да склопе пријатељство и савезништво, многи са сјајним поклонима, а неки и

да оповргну оптужбе. 2. Поред народа и градова Азије и локалних династа, дошли су многи из

Европе и Либије из Либије Картагињани, Либофеничани и сви становници обале до Хераклових

стубова, из Европе представници хеленских градова и Македонаца, затим, Илира и већине племена

уз обале Адрије, трачких племена и оближњих Галата, народа с којим су се Хелени тада први пут

упознали.

3. Добивши списак делегација, Александар је одредио које ће примити прве, а које иза њих. Прво је

примио делегације светилишта, за њима посланике који су носили дарове, затим оне који су били у

сукобу са суседима, потом оне који су дошли поводом личних ствари и на крају оне који су дошли

да говоре против повратка прогнаних. 4. По овом реду прво су примљени Елиђани, затим Амонијци,

Делфљани и Коринћани, Епидауријци и остали, јер је првенство у пријему давала слава светилишта.

Трудио се да свим делегацијама да повољне одговоре и све их је, колико је то могао, послао кућама

задовољне.

CXIV. Отпустивши посланства, позабавио се Хефестионовом сахраном. Толико се трудио око тога

да не само што је превазишао све раније сахране приређене међу људима, него ни будућим

генерацијама није оставио могућност да га превазиђу. Хефестиона је волео највише од свих

„пријатеља" за које се сматрало да им је наклоњен, а након смрти му је указао почасти недостижне у

сваком погледу. Док је био жив, Хефестиона је волео више од свих осталих „пријатеља", иако се

Кратер такмичио са њим у оданости Александру. 2. Када је један од пратилаца рекао Александру да

ra Кратер воли исто колико Хефестион, Александар је одвратио да Кратер воли краља, а Хефестион

Александра321

. Када је Даријева мајка на првом сусрету грешком клекла пред Хефестионом,

мислећи да је он краљ, а онда се, увидевши своју грешку, збунила, краљ јој је рекао: „Не брини

ништа, мајко, и он је Александар."

3. Једном речју, Хефестион је уживао толику слободу и пријатељску искреност у општењу са

Александром да му је Олимпијада због љубоморе постала непријатељица. У неком писму га је

оштро критиковала и претила му, а он јој je одговорио истом мером, завршавајући писмо следећим

речима: „Престани да нас клевећеш, бесниш и претиш нам: но, чак ако и наставиш, нећемо се много

забринути, јер знаш да је Александар јачи од свих!"

4. Припремајући сахрану, краљ је околним градовима наредио да по својим могућностима

допринесу сјају спровода. Свим становницима Азије наредио је да се побрину да ватра коју

Персијанци зову „света ватра" буде угашена све док се спровод не обави: то је, наиме, обичај код

Персијанаца када им умре краљ. 5. Народ је ову наредбу сматрао лошим предзнаком и схватао је као

наговештај краљеве смрти. Појавила су се и нека друга необична знамења скоре краљеве смрти, ο

којима ћемо говорити мало касније, када завршимо извештај ο сахрани.

CXV. Сваки појединачни официр и краљев „пријатељ" хтео је да се додвори краљу, па су сви дали

да им се израде Хефестионови портрети од слоноваче, злата и осталих скупоцених материјала. Сам

Александар је сакупио архитекте и гомилу вештих занатлија и срушио десет стадија градског зида.

Одвојивши печену циглу и поравнавши терен одређен за гробницу, подигао је квадратну грађевину

са странама дугим један стадиј. 2. Цео терен подељен је на тридесет делова, кровови су стајали на

балванима од палминих стабала и цела је конструкција била четвороугаона. Спољне зидове украсио

је различитим орнаментима: темељи су били потпуно прекривени позлаћеним прамцима лађа

пентера, укупно две стотине четрдесет на броју; на гредама322

, са сваке њихове стране, стајала су

два стрелца у клечећем ставу висока четири лакта и наоружане фигуре високе пет лаката, а простор

између њих био је попуњен пурпурним заставама израђеним од филца. 3. Изнад тога, на другом

нивоу, стајале су бакље високе петнаест лаката, са златним венцима на ручицама; на врху пламена

Page 54: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

видели су се орлови раширених крила представљени како гледају надоле, а на базама змије погледа

упереног горе у орлове. На трећем нивоу било је представљено мноштво животиња прогоњених у

лову. 4. Четврти ниво био је украшен златном кентауромахијом, а пети наизменично постављеним

златним лавовима

113и биковима. Горњи део био је прекривен македонским и варварским наоружањем: прво је

требало да представља сведочанство македонске храбрости, а друго варварског пораза. На самом

врху стајале су сирене издубљене унутрашњости, тако да су се у њима могли сакрити људи да

певају тужбалицу за преминулим. 5. Цела грађевина била је висока преко сто тридесет лаката323

.

Сви официри, војници, посланици и домаће становништво трудили су се да допринесу

организовању сахране и прича се да је потрошени новац достигао суму од преко дванаест хиљада

таланата. 6. У складу са овом велелепношћу, међу свим осталим почастима које су покојнику

указане током сахране, Александар је на крају свима наредио да Хефестиону приносе жртве као

богу паредру324

. Наиме, случајно се десило да је тада пристигао Филип, један од Александрових

„пријатеља", носећи пророчанство од Амона да треба приносити жртве богу Хефестиону.

Александар је био пресрећан што је и бог потврдио његову одлуку, и први је принео жртву и

приредио сјајну гозбу за народ, припремивши за жртвовање десет хиљада различитих животиња.

CXVI. Након сахране краљ се посветио одмору и прославама: када се чинило да је на врхунцу моћи

и да ужива у највећој срећи, судбина је скратила време које му је природа одредила за живот.

Божанство је одмах почело да предсказује његову смрт и појавили су се многа чудна знамења и

предзнаци.

2. Једном, када су краља мазали уљем и његова краљевска одећа и дијадема биле одложене на некој

наслоњачи, неком варварину баченом у окове ланци су сами од себе попадали са тела325

, а онда му

је пошло за руком да кришом, неометан од чувара, прође кроз врата палате. 3. Пришавши

наслоњачи, обукао је краљевске хаљине, ставио дијадему, сео на столицу и ћутао. Када се прочуло

шта се дешава, краљ се забринуо због овог неочекиваног догађаја, пришао наслоњачи и, не

показујући узбуђење, мирно испитивао човека ко је и са којим намерама је ово учинио. 4. Човек је

одговорио да ништа не зна, па се Александар ο целој ствари посаветовао са пророцима; у складу са

њиховим мишљењем, наредио је да се човек погуби, како би наговештена несрећа пала на његову

главу326

, сам је узео своју одећу и принео жртве боговима заштитницима, што га, међутим, није у

потпуности ослободило брига. Сетио се халдејског пророчанства и љутито је грдио филозофе који

су га убедили да уђе у Вавилон, дивећи се истовремено вештини Халдејаца и њиховој мудрости:

једном речју, грдио је све који софистичким објашњењима покушавају да надмудре судбину.

5. Ускоро након тога божанство му је послало и друго знамење ο његовом краљевању. Како је желео

да осмотри мочвару око Вавилона, запловио је са „пријатељима" на неколико лађица. Његова

лађица се одвојила од осталих, тако да је Александар неколико дана лутао сам, све док није изгубио

наду у спас. 6. Док је пловио кроз неки узан канал осенчен дрвећем које му је надвисивало главу,

дијадема му се закачила за грану и пала у мочвару. Један од веслача је запливао за њом и, желећи да

је по сваку цену спасе, ставио ју је на главу и допливао до лађе. 7. Три је дана и три ноћи

Александар лутао, а онда се спасао и мимо очекивања нашао дијадему. За објашњење овог

предзнака обратио се свештеницима.

CXVII. Свештеници су му саветовали да принесе богате жртве боговима, а онда је, уз велико

наваљивање, био позван на гозбу код једног „пријатеља" Тесалца Медија327

. Тамо се преко мере

налио чистим вином и на крају до последње капи искапио огромну „Хераклову чашу". 2. Изненада,

као да је погођен јаким ударцем, гласно је вриснуо и застењао, па су га „пријатељи" узели под руку

и одвели у приватне одаје328

. Слуге су га одмах прихватиле, положиле на лежај и помно бделе над

њим. 3. Међутим, стање му се погоршало, а када су сазвани лекари, ниједан није могао да му

помогне; обузет сталним великим боловима, изгубио је наду да ће преживети, скинуо прстен са руке

и дао га Пердики. 4. Када су га „пријатељи" питали: „Коме остављаш краљевину?" одговорио је

Page 55: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

„Најбољем", и само додао биле су то последње речи које је изустио да ће му главни „пријатељи"

као надгробну свечаност приредити велике борбе329

. 5. Тако је, дакле, издахнуо након владавине од

дванаест година и седам месеци, пошто је извршио највећа дела не само у поређењу са ранијим

краљевима него и са свима после њега, све до нашег времена330

.

Пошто неки писци пишу другачије ο краљевој смрти и приписују је смртоносном отрову, сматрали

смо да ни њихову верзију не треба оставити по страни.

CXVIII. Кажу, наиме, да се Антипатар, кога је Александар оставио за стратега Европе, посвађао са

Олимпијадом, краљевом мајком. У почетку се није бринуо због ње, јер Александар није обраћао

пажњу на оптужбе против њега, али, како је обострана мржња јачала, краљ је, поштујући божанство

и брижан да у свему угоди мајци, пружио доста доказа свог непријатељства према Антипатру.

Поред тога, Парменионово и Филотино убиство изазвало је ужасан страх међу „пријатељима", па је

зато, кажу исти, Антипатар руком сопственог сина, краљевог пехарника, краљу у пиће усуо

смртоносни отров331

. Како је након Александрове смрти Антипатар био најјачи човек у Европи, а

онда је његов син Касандар наследио краљевску власт, многи писци се нису усуђивали да пишу ο

отрову. Касандар је својим поступцима показао да је био огорчени Александров непријатељ: убио је

Олимпијаду и оставио јој тело без сахране, а онда је уложио велики труд да обнови град Тебу који је

разрушио Александар.

3. Након краљеве смрти, Даријева мајка Сисигамбра много је оплакивала Александрову смрт и своју

усамљеност: дошавши до краја живота, уздржала се од узимања хране и петог дана окончала живот,

напустивши га уз болове али не неславно.

4. Пошто смо стигли до Александрове смрти, према плану изложеном на почетку књиге,

покушаћемо да у следећим књигама изложимо дела његових наследника.

ОСАМНАЕСТА КЊИГА (323/2318/7)

I. Питагора са Сама и још неки други стари филозофи изнели су мишљење да су људске душе

бесмртне и да, у складу са овим учењем, оне у тренутку смрти, када напуштају тело, могу

предвидети будућност. 2. Изгледа да ово мишљење дели и песник Хомер када приказује Хектора

како у самртном часу Ахилеју ripoриче да ће га ускоро стићи смрт. 3. У новије време прича се да се

то исто десило многим људима на издисају, посебно Александру Македонском у његовом самртном

часу. 4. Када се у Вавилону растајао од живота и испуштао последњи дах, „пријатељи" су га

упитали коме оставља краљевину, а он је одговорио: „Најбољем: предвиђам да ће се моји

„пријатељи" упустити у велику борбу, мени у част". 5. И заиста је тако било: најугледнији

Александрови „пријатељи", борећи се за превласт, водили су MHOi^e жестоке борбе након његове

смрти.

Ова књига садржи извештај ο њиховим делима и доказаће љубитељима књиге тачност претходне

реченице. 6. Претходна књига је описала сва Александрова дела до његове смрти; ова обухвата дела

људи који су наследили његову краљевину и завршава се годину дана пре Агатоклове тираније,

покривајући период од седам година1.

(323/2) II. Када је Кефисодор био архонт у Атини, Римљани су за конзуле изабрали Луција Фурија и

Деција Јунија2. Те године краљ Александар је умро без наследника

3, што је довело до безвлашћа и

велике свађе око највише власти. 2. Пешаци из фаланге желели су за краља Филиповог сина

Аридеја4, човека болесног од неизлечиве душевне болести. Најугледнији „пријатељи" и

„телохранитељи"5 одржали су састанак: добивши као савезнике одред коњаника познатих под

именом „пратиоци", одлучили су да се [не]6 боре оружјем против фаланге. Пешацима су уместо тога

упутили посланике одабране међу официрима: као најугледнији, предводио их је Мелеагар7, а у

поруци су захтевали поштовање својих наредби. 3. Када је дошао војницима фаланге, Мелеагар није

ни поменуо посланство, већ их је, напротив, похвалио због њихових одлука и подстицао против

Page 56: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

супарника. Зато су га Македонци поставили за вођу и наоружани кренули против својих

непријатеља. 4. Како су се и „телохранитељи" повукли из Вавилона и започели ратне припреме,

добронамерни људи су обе стране убедили да се договоре®. Одмах су за краља прогласили

Филиповог сина Аридеја и дали му име Филип, а за епимелета9 краљевине одредили су Пердику,

коме је краљ на самрти дао свој прстен. Такође је одлучено да најугледнији „пријатељи" и

„телохранитељи" поделе сатрапије и да се покоравају краљу и Пердики.

III. Примивши врховну власт и саставши се са осталим генералима Пердика је Птолемеју, Лаговом

сину, дао Египат, Лаомедонту10

Митилењанину Сирију, Филоти11

Киликију, Питону12

Медију, а

Еумену13

Пафлагонију, Кападокију и све околне области у које Александар није упао, спречен

хитнијим пословима током рата са Даријем. Антигону14

је дао Памфилију, Ликију и такозвану

Велику Фригију, Асандру15

Карију, Менандру16

Лидију, Леонату17

Фригију на Хелеспонту. Ове су,

дакле, сатрапије подељене на тај начин. 2. У Европи, Лисимах18

је добио Тракију и околне народе на

обалама Понта, док су Македонија и оближњи народи припали Антипатру. У преосталим азијским

сатрапијама одлучено је да се ништа не мења, већ да се оставе под влашћу постојећих управника;

исто тако, Таксила и Пор су остали у својим краљевинама као што је сам Александар одредио. 3.

Питону19

је дао сатрапију на границама Таксиле и осталих краљева, а сатрапију у подножју Кавказа,

познату под именом Паропанисада, доделио је Бактријцу Оксијарту20

, чијом се кћерком Роксаном

оженио Александар. Сибиртију21

је дао Арахозију и Гедрозију, Стасанору из Сола Арију и

Дрангијану, Филипу22

Бактријану и Согдијану, Фратаферну23

Партију и Хирканију, Пеукесту24

Персију, Тлеполему25

Карманију, Атропату26

Медију, Архону27

Вавилонију и

Аркесилају28

Месопотамију. 4. Селеуку29

је поверио команду над коњаницима „пратиоцима",

најугледнијом коњичком четом: први командант био им је Хефестион, потом Пердика и сад Селеук.

За превоз преминулог краља и израду кочије којом је тело требало пребацити до Амоновог

пророчишта задужен је Аридеј30

.

IV. Кратера, једног од најугледнијих људи, Александар је са десет хиљада Македонаца отпуштених

из војске био упутио у Киликију. Кратер је истовремено добио и писмене наредбе чије му је

извршење поверио сам краљ. Када је Александар умро, његови наследници су одлучили да се ти

планови не испуне. 2. Пердика је, наиме, у краљевим белешкама31

нашао планове ο довршењу

Хефестионове гробнице који су захтевали знатну суму новца; но, то није било једино, већ је

Александар имао још многе друге велике планове који су подразумевали силне трошкове. Зато је

Пердика пресудио да ће најбоље бити да се сви ови планови пониште. 3. Да се не би учинило како

самовољно умањује Александрову славу, одлуку ο свему овоме препустио је скупштини

Македонаца.

4. Највећи и најзнаменитији планови разрађени у краљевим белешкама били су следећи. У

Феникији, Сирији, Киликији и на Кипру требало је саградити хиљаду ратних бродова већих од

тријера за поход против Картагињана и осталих народа у обалским деловима Либије, Иберије и

оближњих земаља, све до Сицилије; требало је изградити пут уз либијску обалу до Хераклових

стубова и, у складу са потребама толике флоте, луке и бродоградилишта на одговарајућим местима.

Било је предвиђено и грађење шест богато опремљених храмова, сваки вредан хиљаду пет стотина

таланата, као и оснивање градова и пребацивање народа из Азије у Европу и у обрнутом правцу, из

Европе у Азију, да би се највећи континенти брачним везама и заједничким животом довели у стање

опште слоге и рођачког пријатељства32

. 5. Поменуте храмове требало је подићи на Делу, у Делфима

и у Додони, а у Македонији je требало изградити Зевсов храм у Диону, храм Артемиде Таурополске

у Амфиполису и Атенин храм у Киру. Исто је тако богињи Атени у Илију требало подићи храм који

ниједан други не би могао надмашити. Предвиђало се грађење гробнице за оца Филипа, сличне

највећој пирамиди у Египту, коју неки убрајају међу седам највећих грађевина на свету. 6. Када су

краљеве белешке прочитане, иако су волели Александра, Македонци су увидели да су у питању

претерани и тешко остварљиви планови, па су одлучили да се ништа од тога не изврши.

7. Пердика је прво побио тридесет војника који су изазивали немире и показивали посебно

непријатељско расположење према њему33

. Затим је казнио Мелеагра што се понео као издајица у

Page 57: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

тренутку кризе, док је обављао посланство. Као повод су му послужиле њихове приватне размирице

и међусобне оптужбе: изневши оптужбу да је, наводно, организовао заверу против њега, успео је да

издејствује његово кажњавање. Након тога, када су Хелени насељени у горњим сатрапијама дигли

устанак и сакупили прилично велику војску, у борбу против њих упутио је једног од угледних

Македонаца, Питона34

.

V. С обзиром на догађаје ο којима ћемо говорити, мислимо да ће бити добро да прво изложимо

узроке овог устанка и опишемо изглед Азије у целини, са величином и карактеристикама сатрапија.

Читаоцима ће излагање бити најразумљивије када им се пред очима нађе положај разних мест^ и

раздаљине међу њима.

2. Дакле, од Киликијског Таура пружа се кроз читаву Азију, све до Кавказа и Источног океана,

непрекинути планински ланац планинским врховима издељен на више масива различитих облика,

од којих сваки има посебно име35

. 3. Овим планинским ланцем Азија је подељена на два дела:

северни и јужни. У складу са њиховим нагибом према северу, односно југу, реке теку у супротним

правцима, па се једне уливају у Каспијско море, друге у Еуксински Понт, а треће у Северни океан36

;

речни токови наспрам ових уливају се у море уз обале Индије, у Океан који се налази у суседству

овог континента и у такозвано Црвено море. 4. На слмчан начин су подељене и сатрапије, па су

једне окренуте северу, друге југу. Прва од сатрапија окренутих северу лежи уз реку Танаис37

чине

је Согдијана и Бактријана; у наставку се налазе Арија и Партија; Партија се простире око

Хирканског мора, које представља затворену морску површину. Следећа је Медија, која има много

области са посебним именима и највећа је међу свим сатрапијама. У наставку се налазе Арменија,

Ликаонија и Кападокија, све три са хладном климом: са њима се граниче, у правој линији, Велика

Фригија и Хелеспонтска Фригија, а са стране Лидија и Карија. Изнад Фригије и паралелно са н>ом

налази се Писидија, и у наставку Ликија. 5. У приобалним областима ових сатрапија налазе се

хеленски градови, чија имена у оквиру ове теме тренутно није неопходно наводити. Такав је, дакле,

положај сатрапија окренутих северу.

VI. Од сатрапија окренутих југу прва је, у подножју Кавказа38

, Индија. То је велика и густо

насељена краљевина, настањена већим бројем индијских племена. од којих је највеће племе

Гангарида: због множине њихових ратних слонова, Александар није ратовао са њима. 2. Земљу

Гангарида од остале Индије дели река Ганг, најдубља у овим областима и широка тридесет стадија.

У наставку се налази остатак Индије, коју је Александар освојио, наводњаван [водом пет река]39

и

чувен са своје плодности. Међу осталим бројним краљевинама, ту су се налазиле и Порова и

Таксилина држава, кроз које тече река Инд, по којој је земља добила име. 3. Са индијском

сатрапијом граниче се Арахозија, Гедрозија и к~г*«анија; уз њих је и Персија, у којој се налазе

Сузијана и Ситакена, а затим долази Вавилонија, све до Арабијске пустиње. С друге стране, од

места са кога почиње успињање у унутрашњост, налази се Месопотамија, омеђена двема рекама,

Еуфратом и Тигром, због којих је и добила то име. До Месопотамије леже такозвана Горња Сирија40

и оближње приморске области Киликија, Памфилија и Коиле („Шупља") Сирија41

која обухвата

Феникију. На границама Коиле Сирије и пустиње која се простире у наставку, где тече река Нил и

дели Сирију и Египат, установљена је најбоља од свих сатрапија, земља великих прихода Египат. 4.

Све ове области имају врелу климу, јер је ваздух на југу различит од оног на северу. То је, дакле,

положај сатрапија које је освојио Александар, и све су оне подељене најугледнијим људима.

VII. Хелени које је Александар населио у такозваним горњим сатрапијама чезнули су за хеленским

образовањем и начином живота, а били су одбачени у најудаљеније делове државе; док је краљ

живео, трпели су из страха, а након његове смрти дигли су устанак. 2. Договоривши се и изабравши

за команданта Филона Енијанца42

, сакупили су приличну војску више од двадесет хиљада пешака и

три хиљаде коњаника, од којих су сви више пута учествовали у ратним операцијама и одликовали се

јунаштвом. 3. Сазнавши за устанак Хелена, Пердика је међу Македонцима коцком одабрао три

хиљаде пешака и осам стотина коњаника. Одредивши им за војсковођу Питона, једног од бивших

Александрових „телохранитеља", одлучног човека и способног команданта, предао му је одабране

трупе. Дао му је и писма за сатрапе, са наредбама да Питону дају десет хиљада пешака и осам

Page 58: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

хиљада коњаника, и послао га против устаника. 4. Питон, по природи амбициозан човек, радо се

прихватио овог похода, планирајући да Хелене придобије доброчинствима, па да, увећавши војску

савезом са њима, даље ради за свој рачун и овлада горњим сатрапијама. 5. Пердика је нагађао да он

има неки свој план, па му је наредио да побије све устанике пошто их покори, а плен да подели

војницима.

Кренувши са додељеним му војницима и добивши од сатрапа помоћне трупе, Питон је са читавом

војском стигао до устаника Посредовањем неког Енијанца подмитио је Липодора, вођу устаничког

одреда од три хиљаде војника, и постигао потпуну победу. 6. Дошло је, наиме, до битке, и док

Питонова победа још није била сигурна, издајица је без објашњења напустио своје савезнике и са

три хиљаде војника повукао се на неко брдо. Изгледало је као да су одлучили да беже, па су се

остали устаници збунили, напустили бојно поље и побегли. 7. Након извојеване победе, Питон је

преко гласника наредио побеђенима да одложе оружје и повуку се у своје колоније након

примљених јемстава. 8. Када су положене заклетве у складу са тим и Хелени се помешали са

Македонцима, Питон је био пресрећан што се ствари одвијају по његовим жељама. Међутим,

Македонци нису били заборавили Пердикине наредбе, па су, не марећи за положене заклетве, 9.

прекршили уговор склопљен са Хеленима: изненада су их напали, затекли их неприпремљене за

борбу и све побили и опљачкали им имовину. Преварен у својим надама, Питон се са Македонцима

вратио Пердики. Таква је била ситуација у Азији.

VIII. У Европи су Рођани избацили македонску посаду и ослободили град43

, а Атињани су против

Антипатра повели рат познат под именом Ламијски рат44

. Прво треба објаснити његове узроке, да

би сами догађаји били јаснији. 2. Кратко време пре смрти, Александар је одлучио да врати кућама

све изгнанике по грчким градовима, нешто да би се овим поступком прославио, нешто у жељи да у

сваком граду стекне што више оданих присталица за борбу са онима који у Хелади теже променама

и снују устанке, 3. Уочи Олимпијских игара послао је у Хеладу Никанора Стагиранина45

и дао му

писмо са прогласом ο повратку прогнаних; наредио му је да га победник у такмичењу гласника

прочита масама на самој свечаности. 4. Никанор је поступио по наређењу и гласник је прочитао

следеће писмо: „Крал. Александар протераним Хеленима! Ми нисмо криви за ваше протеривање,

али ћемо бити заслужни за ваш повратак у родне градове, изузев оних на које је бачена клетва. Ο

овоме смо писали Антипатру, да градове који се томе противе присили да вас приме." 5. Пошто је

писмо прочи!.""., народ је гласним пљеском изразио одобравање. Присутни на свечаности

одушевљено су прихватили краљево доброчинство и у својој радости му узвраћали похвалама. Сви

су изгнаници, њих више од двадесет хиљада, наиме, били дошли на свечаност.

6. Већина је одлуку ο повратку прогнаних прихватала и сматрала је добром, једино су Етолци и

Атињани били незадовољни и тешко им је падао краљев проглас. Етолци су, наиме, протерали

грађане Енијаде46

из њиховог града и очекивали су казну примерену свом злочину: уосталом, и

краљ им је запретио да их неће казнити синови Енијађана, већ он сам. 7. Исто тако, Атињани су

поделили Сам својим клерусима47

и нису били вољни да предају острво. Међутим, пошто нису

могли да се мере са Александровим снагама, тренутно су мировали и чекали згодну прилику, што

им је судбина брзо пружила.

IX. Ускоро након тога умро је Александар и није оставио синове да наследе краљевску власт, па су

се Атињани усудили да започну борбу за слободу и водећи положај у Хелади. За вођење овог рата

стајала им је на располагању велика сума новца коју им је оставио Харпал, ο чему смо детаљно

говорили у претходној књизи. Затим, ту је била и војска од осам хиљада најамника из Азије, који су,

од кад су их сатрапи отпустили из службе, боравили на рту Тенару на Пелопонезу. 2. Зато су тајно

наредили Атињанину Леостену48

да их унајми као да ради на своју руку, без одлуке града, не би ли

тако Антипатар, сматрајући Леостена слабим противником, био немарнији у припремама, а они

сами имали довољно времена да на миру припреме понешто од онога што је нужно за рат. 3. Тако је

Леостен у великој тајности унајмио поменуте најамнике и на опште изненађење припремио велике

трупе за вођење рата. Ови људи су дуго година ратовали по Азији и учествовали у многим великим

биткама, па су постали прави мајстори ратне вештине.

Page 59: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

4. Ово је све предузимано док још нису биле стигле поуздане вести да је Александар умро, а када су

из Вавилона приспели очевици његове смрти, тада је народ открио своје ратне планове и Леостену

послао део Харпаловог новца и подоста комплета хоплитског наоружања49

, поручујући му да се

више не крије, већ да отворено ради све што је потребно. 5. Леостен је онда војницима дао плату,

наоружао све који су били без оружја и отишао у Етолију на договор ο заједничкој акцији. Етолди

су га радо саслушали и дали му седам хиљада војника. Након тога је упутио поруке Локранима,

Фокиђанима и осталим оближњим народима, позивајући их да крену у борбу за аутономију и да

ослободе Хеладу македонске деспотије.

X. Атински народ [...]50

Богаташи су саветовали да се ништа не предузима, а демагози узбуњивали

масе и позивали их да енергично приону на рат: много су бројније биле присталице рата, навикнуте

да за живот зарађују као најамници. За њих је Филип једном рекао да им је рат мир, а мир рат. 2.

Говорници су одмах изложили жеље демократске странке и срочили одлуку по којој је народ

требало да се побрине за општехеленску слободу и ослободи градове у којима су стајале посаде, као

и да припреми четрдесет тетрера и две стотине тријера51

; сви Атињани до четрдесет година старости

требало је да буду мобилисани: три филе да чувају Атику, а осталих седам да буду спремне за рат

преко границе. 3. Требало је упутити посланике да обиђу хеленске градове и подсете их да се

атински народ и раније, убеђен да је Хелада заједничка домовина свих Хелена, борио на мору

против варвара који су нападали Хеладу да би је поробили, па тако и сада мисли да својим

животима, новцем и бродовима треба да предводи борбу за заједнички спас Хелена52

.

4. Пошто је одлука потврђена спремније но што је требало, разумнији Хелени су говорили да је

атински народ донео мудру одлуку што се тиче славе, али да се преварио у процени својих

интереса: започели су трку пре времена и без велике нужде се одлучили на борбу са непобедивим и

великим снагама, па иако важе за мудре људе, ничему их нису подучиле ни добро познате тебанске

несреће53

. 5. Међутим, посланици су обилазили градове и својом уобичајеном речитошћу их

подстицали на рат. Већина је ступила у савез, једни као народ у целини, други као појединачни

градови.

XI. Од осталих Хелена, једни су нагињали Македонцима, а други су се одлучили за неутралност.

Први су Етолци у целини ушли у савез, као што сам већ рекао, а потом Тесалци, сви изузев грађана

Пелине, Етани изузев Хераклејана, Фтиотидски Ахајци изузев Тебанаца, Малијци изузев Ламијаца,

сви Дорани, Локрани и Фокиђани, затим Енијанци, Ализејци и Долопи, Атаманци, Леукађани и

Молошани под влашћу [Арибеја]54

. Арибеј је привидно прихватио савез и касније се одлучио на

издају и сарадњу са Македонцима. Мањи део Илира и Трачана прикључио се савезу из мржње

према Македонцима. 2. У рат су се укључили и Каристијци са Еубеје те, на крају, међу

Пелопонежанима Аргивци, Сикиоњани, Елиђани, Месењани и становници Акте. То су, дакле, били

народи и градови чланови Хеленског савеза55

.

3. Атињани су као помоћ послали Леостену од грађанске војске пет хиљада пешака и пет стотина

коњаника, и још две хиљаде најамника. Док су пролазили кроз Беотију, Атињане су непријатељски

дочекали Беоћани, који су се тада из следећих разлога љутили на Атињане. Када је Александар

разрушио Тебу, њену земљу је поделио околним Беоћанима. 4. Ови су изделили имања несрећних

Тебанаца и са њих убирали знатне приходе. Знајући да ће Атињани, ако победе у овом рату,

Тебанцима вратити домовину и земљу, Беоћани су били на страни Макодонаца. 5. Тада су се

улогорили у близини Платеје. Леостен је са делом својих трупа ушао у Беотију, заједно са

Атињанима заузео положај наспрам Беоћана, победио их у боју, поставио победнички трофеј и

журно наставио до Термопила. На овом месту се мало дуже задржао и заузео пролазе у очекивању

македонских трупа.

XII. Александар је Антипатра оставио у Македонији као стратега Европе. Када је Антипатар сазнао

за краљеву смрт у Вавилону и за поделу сатрапија, послао је поруку Кратеру у Киликију да му што

пре притекне у помоћ (упућен још раније у Киликију, Кратер је требало да у Македонију врати

више од десет хиљада Македонаца ветерана отпуштених из војне службе)56

. Послао је и по

[Леоната]57

, сатрапа Хелеспонтске Фригије, тражећи и од њега помоћ и обећавајући му за жену

Page 60: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

једну од својих кћери. 2. Чим је сазнао да се хеленске снаге концентришу за борбу против њега, у

Македонији је као стратега оставио [Сиру]58

. Дао му је довољно војника и још га упутио да додатно

регрутује што више људи, а сам је са тринаест хиљада Македонаца и шест стотина коњаника

(Македонија је тада оскудевала у грађанским трупама због множине војника који су били послати у

Азију као замена за ветеране)59

из Македоније кренуо у Тесалију. Пратила га је читава флота коју је

Александар послао да у Македонију пребаци велику суму новца из краљевских ризница; укупно је

било сто десет тријера. 3. Тесалци су прво били Антипатрови савезници и послали су му многе

одличне коњанике. Касније су их Атињани убедили да пређу на њихову страну, па су отишли

Леостену и у истом бојном реду са Атињанима борили се за хеленску слободу. 4. Када се ова велика

сила прикључила Атињанима, Хелени су, многобројнији од Македонаца, били у предности.

Антипатар је претрпео пораз у боју60

и није се више усуђивао да се упусти у битку, нити је могао

безбедно да се врати у Македонију, па је уточиште нашао у граду Ламији. Тамо је своје трупе држао

на окупу и, чекајући помоћ из Азије, упослио их је на поправци зидова и припремању оружја,

катапулта и залиха хране.

XIII. Леостен је са целом војском дошао у близину Ламије и свој логор утврдио дубоким ровом и

палисадом. У почетку је обичавао да поређа трупе у бојни ред, приведе их граду и Македонце

изазива на битку. Пошто се ови нису усуђивали да ступе у бој, свакодневно је нападао на зидове

смењујући чету за четом. 2. Македонци су се снажно бранили и многи Хелени су гинули у

неопрезним нападима јер је у граду било доста војника и још више различитог офанзивног оружја, а

одлично саграђени зидови омогућавали су браниоцима лаке победе. 3. Зато је Леостен одустао од

насилног освајања града; уместо тога, скретао је с пута пошиљке намирница упућене Македонцима,

убеђен да ће глађу лако савладати људе затворене у граду. Подигао је и зид и ископао велики и

дубок ров, лишавајући на тај начин опседнуте излаза из града.

4. Након тога су Етолци због неких домаћих послова61

замолили Леостена да их привремено пусти

кућама и сви су отишли у Етолију. Антипатрови људи били су већ на крају снага и граду је претила

опасност да буде заузет због претеће несташице хране, када се судбина неочекивано насмешила

Македонцима. 5. Наиме, Антипатар је напао војнике који су копали ровове и дошло је до сукоба у

који се умешао и Леостен да би помогао својима. Погођен каменом у главу62

, одмах је пао и у

несвести био пренет у логор. Трећег дана је преминуо и био сахрањен уз херојске почасти због своје

ратне славе. Атински народ је задужио ретора Хиперида03

да одржи надгробну беседу. Хиперид се

истицао и својом говорничком вештином и мржњом према Македонцима. 6. Наиме, у то време је

водећи атински говорник Демостен био у изгнанству64

, осуђен због присвајања дела новца из

Харпалове ризнице. Уместо Леостена, за стратега је постављен Антифил, човек особите војничке

вештине и храбрости.

Таква је била ситуација у Европи.

XIV. Што се тиче Азије, од оних који су поделили сатрапије, Птолемеј је без борбе преузео Египат и

према Египћанима поступао веома човечно. Затекавши онде осам хиљада таланата65

, употребио их

је за сакупљање најамника и припремање војске. Због његове благости и правичности, око њега се

сакупило мноштво пријатеља. 2. Разменивши посланства са Антипатром, договорио се са њим ο

сарадњи јер му је било јасно да ће Пердика покушати да му одузме египатску сатрапију66

.

Лисимах је ушао у Тракију и тамо затекао краља Сеута67

у логору са двадесет хиљада пешака и осам

хиљада коњаника, али га оволика војска није уплашила. Сам није имао више од четири хиљаде

пешака и две хиљаде коњаника, али се ипак упустио у битку са варварима. 2. Заправо их је

превазилазио храброшћу својих војника, али је зато био слабији што се тиче величине војске. Битка

је била жестока и Лисимах је изгубио доста војника али је успут уништио вишеструко више варвара.

Потом се вратио у логор, постигавши сумњиву победу. 4. Обе војске су тада напустиле поприште

битке и посветиле се припремама за одлучујући сукоб.

Што се Леоната тиче, дошао му је Антипатров посланик Хекатеј и молио га да што пре пружи

помоћ Антипатру и Македонцима. Он је обећао да ће им помоћи, 5. прешао у Европу и дошао у

Page 61: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Македонију, где је постојећим трупама прикључио многе македонске војнике. Све заједно, имао је

више од двадесет хиљада пешака и хиљаду пет стотина коњаника. Кроз Тесалију је кренуо ка

непријатељима68

.

XV. Хелени су одустали од опседања Ламије, спалили свој логор и мноштво неспособно за борбу

заједно са комором послали у град Мелитеју69

, а сами, растерећени и спремни за бој, кренули да се

сукобе са Леонатом пре него што се овај споји са Антипатром и две војске се нађу на истом месту.

2. Све заједно, имали су двадесет две хиљаде пешака, јер су сви Етолци претходно отишли кући, а у

том тренутку се и знатан број Хелена већ вратио у своје градове. Што се тиче коњаника, било их је

више од три хиљаде пет стотина.

Од тог броја, две хиљаде су били особито храбри Тесалци, и у њих су полагали највеће наде у

победу. 3. Дошло је, дакле, до жестоке и дуге коњичке битке70

. Тесалци су били на путу да однесу

победу, захваљујући својој храбрости и вештини, али се и Леонат борио сјајно, чак и када се нашао

одсечен на неком мочварном терену. Међутим, губио је на свим деловима бојног поља и CŽM је,

задобивши многе ране, погинуо. Његови војници су га однели до коморе, али је већ био мртав. 4.

Након ове сјајне хеленске победе у коњичкој бици под командом Тесалца Менона71

, македонска

фаланга се у страху од коњаника са равнице одмах повукла на виши и тешко проходан терен и себи

обезбедила сигурност чврстином новог положаја. Тесалски коњаници су их ипак напали, али на

тешком терену нису ништа постигли, па су Хелени поставили победнички трофеј, побринули се за

мртве и напустили бојно поље.

5. Сутрадан је стигао Антипатар са својим трупама, спојио се са побеђенима и подигао један логор

за све. Врховна команда припала је њему. 6. Одлучио је да тренутно ништа не предузима, а како су

непријатељи били надмоћнији у коњици, одустао је од повлачења кроз равнице и запутио се преко

тешко проходног терена; пошто је унапред заузео важне положаје на вишем терену, успео је да се

повуче из ове области. 7. Антифил, командант хеленских трупа, након сјајне победе над

Македонцима, остао је у Тесалији да пази и чека следећи непријатељски напад.

Хеленске ствари су се, дакле, развијале доста повољно, 8. али су Македонци надзирали море, па су

Атињани уз постојеће саградили нове бродове, тако да је читава флота бројала сто седамдесет лађа.

Македонци су имали две стотине четрдесет бродова и адмирал им је био Клит. 9. Сукобивши се са

атинским адмиралом Еуетионом, Клит је успео да га победи у двема биткама и пошло му је за

руком да потопи велики број непријатељских бродова код такозваних Ехинадских острва72

.

XVI. За то време, Пердика је са краљем Филипом и краљевском војском заратио против Ариарата,

владара Кападокије. Овај, наиме, није признавао македонску власт, јер Александар, због борбе са

Даријем и других послова који су захтевали његову пажњу, није стигао да се њиме позабави, што

му је омогућило да дуго година ужива у миру као владар Кападокије73

. 2. Захваљујући томе, сакупио

је довољно новца од својих прихода и устројио велику војску од домаћих трупа и најамника. Био је,

дакле, спреман да брани своју краљевину и да се бори против Пердике. Имао је тридесет хиљада

пешака и петнаест хиљада коњаника. Пердика је водио битку са њим и победио га, убивши му

четири хиљаде војника и заробивши више од петнаест хиљада, између осталих, и њега самог. 3.

Заједно са ухваћеним рођацима, ставио га је на муке и разапео на крст, а побеђенима је дао јемства

за личну безбедност, средио ситуацију у Кападокији и сатрапију предао Еумену из Кардије, као што

је првобитно било одређено.

4. У исто време је и Кратер пошао из Киликије и стигао у Македонију да помогне Антипатру и

поправи ситуацију након македонских пораза. Водио је са собом шест хиљада пешака који су са

Александром прешли у Азију74

и још четири хиљаде других, успут прикупљених. Исто тако, имао је

и хиљаду сто персијских стрелаца и праћкаша и пет стотина коњаника. 5. Стигавши у Тесалију и

добровољно препустивши команду Антипатру, заједно са њим се улогорио уз реку Пенеј.

Укључујући Леонатове војнике, македонске трупе бројале су преко четрдесет хиљада тешко

наоружаних пешака, три хиљаде стрелаца и праћкаша и пет хиљада коњаника.

Page 62: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XVII. Хелени који су се тада улогорили наспрам њих много су заостајали у бројности војника јер су

многи због ранијих успеха презрели непријатеље и вратили се у своје градове својим пословима. 2.

Из ових су, дакле, разлога многи занемарили своју дужност, па је у логору остало двадесет пет

хиљада пешака и три хиљаде пет стотина коњаника. Наде у победу полагали су углавном у

коњанике, како због њихове храбрости тако и због равног терена на коме су се налазили.

3. На крају је Антипатар почео свакодневно да изводи трупе и изазива Хелене на бој. Они су у

почетку чекали да им стигну војници из градова, а када их је време притисло, били су принуђени да

прихвате одлучујућу битку75

. Поређали су зато трупе тако што су коњанике, надајући се да ће

коњица решити рат, поставили испред пешачке фаланге. 4. Дошло је до коњичке битке и Тесалци су

били у предности због своје снаге и храбрости. Антипатар је онда извео фалангу и жестоко напао

непријатељску пешадију направивши велики покољ. Хелени нису били у стању да издрже навалу

множине тешко наоружаних пешака, па су се одмах у добром поретку повукли на тешко проходан

терен. Дочепавши се виших положаја, лако су одбијали Македонце са нижих положаја. 5. Хеленски

коњаници су били у предности али су, сазнавши за повлачење својих пешака, одмах одјахали у

њиховом правцу. Тако се, дакле, одвијала битка, и зараћене стране су се разишле када је победа

била ближа Македонцима. У самом боју страдало је више од пет стотина Хелена и сто тридесет

Македонаца.

6. Сутрадан су се хеленске војсковође Менон и Антифил састали да одлуче да ли да чекају

савезнике из градова и да се тада, оспособљени за равноправну борбу, упусте у одлучујућу битку,

или да попусте пред околностима и почну преговоре ο примирју. На крају су одлучили да

Македонцима пошаљу гласнике ради преговора ο окончању рата. 7. Гласници су поступили по

наредби, а Антипатар је одговорио да пошаљу посланике за сваки град посебно, јер мир никако неће

склопити са свима заједно76

. Хелени нису прихватали посебне уговоре, па су Антипатар и Кратер

почели да опседају градове у Тесалији и да их на силу заузимају, јер Хелени нису могли да им

пруже помоћ. Градови су због тога запали у велики страх и почели да сваки за себе шаљу мировна

посланства. Антипатар је са свима поступио благо и склопио мир. 8. Због тога је међу градовима

преовладала жеља да се сваки побрине за своју безбедност и сви су брзо дошли до мира. Етолци и

Атињани, најогорченији македонски непријатељи, остали су тако без савезника: након повратка

својих војсковођа, саветовали су се како даље да воде рат.

XVIII. Антипатар је овим маневром раскинуо Хеленски савез и читаву војску повео на Атину.

Атински народ, напуштен од савезника, нашао се у великој невољи77

. Све наде полагали су у

Демада и викали да га као посланика треба упутити Антипатру да преговара ο миру. Међутим, он се

није одазвао, иако су га поименце позивали да их посаветује: 2. три пута је био осуђен на основу

сумње да је поднео незаконите предлоге, те је зато био лишен грађанских права и по закону није

имао право да даје било какав предлог. Ипак, будући да му је народ вратио грађанска права, одмах

је послат Антипатру заједно са Фокионом и неколицином других. 3. Антипатар је саслушао шта су

имали да му кажу и одговорио је да ће са Атињанима склопити мир само ако му се безусловно

предају (и они су, наиме, када су Антипатра затворили у ЈТамији, њему дали исти одговор када им

је упутио посланике да преговарају ο миру). Како народ није био у стању да се одупре

Македонцима, били су присиљени да Антипатру препусте свеколику власт и одлучивање ο граду. 4.

Он се показао великодушним и дозволио им је да задрже град, имања и све остало. Што се уређења

тиче, укинуо је демократију и одредио да им убудуће грађанска права зависе од ценза и да они који

поседују више од две хиљаде драхми учествују у управи градом и на изборима. Све који су имали

нижи ценз лишио је грађанских права као бунтовнике и ратне хушкаче, нудећи за насељавање

онима који то желе земљу у Тракији. 5. Таквих је било више од дванаест хиљада, и они су се

иселили из домовине; девет хиљада Атињана са прописаним цензом одређени су за господаре града

и земље и управљали су по Солоновим законима. Свима је било дозвољено да задрже своју имовину

у целости. Морали су и да приме посаду са командантом Менилом, који је требало да спречи сваки

покушај мењања новог уређења78

. 6. Одлука ο Саму препуштена је краљевима79

. Тако се са

Атињанима поступило благо мимо њихових очекивања. Обезбедили су граду мир и стабилно

уређење и безбрижно уживали плодове своје земље, успевши да се брзо обогате80

.

Page 63: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

7. Антипатар се вратио у Македонију и Кратеру доделио заслужене почасти и обасуо га поклонима,

давши му, поред тога, своју најстарију кћер Филу за жену81

; помагао му је и у припремама за

повратак у Азију. 8. И према осталим грчким градовима је такође благо поступио, смањујући број

пуноправних грађана и уводећи добре уставе, па су га сви обасули похвалама и венцима. 9. Пердика

је Самљанима вратио град и територију и омогућио им повратак у домовину након изгнанства дугог

четрдесет три године.

XIX. Пошто смо изложили догађаје Ламијског рата, прећи ћемо на рат који се одиграо у Кирени, да

наставак ове историје не би одлутао далеко од следа догађаја. Пре тога се морамо вратити мало

уназад, да бисмо објаснили појединачне догађаје. 2. Када је Харпал побегао из Азије и са

најамницима допловио на Крит, као што смо показали у претходној књизи, Тиброн, један од

његових наводних пријатеља, убио ra је и дочепао се његовог новца и војника, којих је било седам

хиљада. 3. Такође се домогао и бродова, укрцао војнике на њих и запловио према киренској земљи.

Са собом је водио прогнане Кирењане који су му у овом подухвату служили као водичи јер су добро

познавали терен. Кирењани су му изашли у сусрет и дошло је до битке. Тиброн је победио те је

многе побио и заробио. 4. Овладавши луком82

, опсео је град и заплашио Кирењане, па их је

присилио да склопе уговор по коме му дају пет стотина таланата сребра и половину кочија за

вођење рата. 5. Упутио је посланства и другим градовима, тражећи да му пруже помоћ у

планираном покоравању околних либијских области. Опљачкао је имовину трговаца остављену у

луци и дао је војницима као плен, будећи на тај начин у њима вољу за даље ратовање.

XX. Тибронови планови су се развијали повољно, али га је брзом променом судбина спустила

ниско. Реч је ο следећој ствари. Међу његовим официрима био је и неки Крићанин по имену

Мнасикле83

, веома способан војник. Између њих двојице је дошло до свађе око поделе плена, и

Мнасикле, човек смеле и бунтовничке природе, прешао је Кирењанима. 2. Тамо је Тиброна

критиковао као суровог и непоузданог човека и убедио их је да пониште уговор и бране своју

слободу. Кирењани су зато Тиброну од договорене суме дали само шездесет таланата, па их је он

оптужио за кршење договора, заробио осамдесет Кирењана присутних у луЦи, повео трупе ка граду

и опсео ra. Међутим, како му ништа није полазило за руком, поново се вратио у луку. 3. Грађани

Барке и Хесперида били су Тибронови савезници, па су Кирењани део трупа остављали у самој

Кирени, а са осталом војском су изашли ван града и пљачкали земљу својих суседа. 4. Када су ови

упутили Тиброну позив у помоћ, он је извео све своје војнике да им помогне у овом рату. У исто

време је Крићанин, приметивши да је лука напуштена, убедио Кирењане који су остали у граду да је

нападну. 5. Они су га послушали и он је одмах, предводећи их, напао луку; захваљујући

Тиброновом одсуству, лако ју је освојио и вратио преосталу робу трговцима, а у луци поставио

строгу стражу.

6. Тиброн је прво клонуо духом, јер је био изгубио повољан положај и пртљаг својих војника, а онда

се поново охрабрио и опсадом освојио град Таухиру84

, што му је повратило наде. Ускоро након тога

је опет претрпео велики губитак. 7. Посада његових бродова, лишена луке и у оскудици са храном,

имала је обичај да сваког дана излази на поља и тамо сакупља храну. Либијци су им поставили

заседу док су лутали пољима, многе побили и доста њих заробили. Они који су избегли опасност

склонили су се на бродове и запловили ка савезничким градовима. Међутим, ухватила их је велика

олуја и главнина бродова је потонула, а остали су били одбачени ка Кипру и Египту.

XXI. Без обзира на ову велику несрећу, Тиброн је настављао са ратом. Одабрао је најспособније

пријатеље и послао их на Пелопонез да унајме плаћенике смештене на рту Тенару. Наиме, ови

најамници су још увек били без посла и лутали су у потрази за послодавцима; тада их је на Тенару

било више од две и по хиљаде. 2. Тибронови пријатељи су их унајмили и запловили за Кирену.

Међутим, у њиховом одсуству, охрабрени својим успесима, Кирењани су заметнули бој, победили

Тиброна и побили му много војника. 3. Због ових неуспеха Тиброн је већ био спреман да одустане

од операција против Кирене, али се неочекивано поново охрабрио. Чим су, наиме, војници са

Тенара упловили у луку и он у њима добио значајну помоћ, поново је почео да гаји наде у успех. 4.

Када су Кирењани видели да се рат поново распламсава, позвали су у помоћ савезничке трупе

Page 64: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

околних Либијаца и Картагињана, сакупили, заједно са грађанском војском, тридесет хиљада људи,

и почели припреме за одлучујући бој. Дошло је до жестоке битке из које је Тиброн изашао као

победник. Избацивши из строја многе непријатељске војнике, био је одушевљен и убеђен да ће

одмах освојити околне градове. 5. Кирењани пак, нији су генерали до последњег изгинули у боју,

изабрали су нове, међу њима и Крићанина Мнасикла. Занет победом, Тиброн је опсео киренску луку

и свакодневно нападао сам град. 6. Рат се одуговлачио и у граду, притиснутом несташицом хране,

дошло је до сукоба међу грађанима. Демократска странка је однела победу и избацила богаташе из

града, а ови су, лишени домовине, побегли неки Тиброну, други у Египат. 7. Дошавши у Египат,

убедили су Птолемеја да их врати кући и дошли натраг са значајним пешачким и коњичким трупама

под командом Офеле85

. Изгнаници у Тиброновом логору су сазнали за њихов долазак и током ноћи

покушали да им се кришом придруже: откривени, сви су посечени. 8. Киренски генерали, чланови

демократске странке, уплашили су се повратка прогнаних, склопили примирје са Тиброном и

припремали се за заједничко ратовање са Офелом. 9. Међутим, Офела је победио и заробио

Тиброна; стекавши надзор над градовима, предао их је, заједно са њиховим територијама, краљу

Птолемеју. Тако су, дакле, Кирењани и грађани оближњих градова изгубили слободу и били

прикључени краљевини Птолемеида86

.

XXII. Пердика и краљ Филип су поразили Ариарата, његову сатрапију предали Еумену и повукли се

из Кападокије. Стигавши у Писидију, одлучили су да разруше два града Ларанду и Исауру, јер су

грађани ова два града, још за живота Александровог, убили Балакра, Никаноровог сина, одређеног

за стратега и сатрапа87

. 2. Ларанду су освојили на јуриш, млађе људе побили, остале продали у

ропство и град разрушили до темеља. Исауру, добро утврђен и велики град, настањен храбрим

ратницима, два дана су жестоко опсеДали, али су након великих губитака морали да се повуку. 3.

Грађани, одлично снабдевени оружјем и осталим стварима неопходним за издржавање опсаде,

храбро су подносили опасност и спремно жртвовали живот за слободу. 4. Трећег дана, када су

многи већ страдали и на зидовима није било довољно страже због недостатка људства, грађани су

извршили херојско дело вредно памћења. Видели су да их чека неизбежна казна и да немају

довољно људи да и даље пружају отпор, па су одлучили да не предају град и не препусте се

непријатељима на милост и немилост, јер су били свесни да ће казна укључивати и насиље. Уместо

тога, у току ноћи су сви сложно кренули у племениту смрт, децу, жене и родитеље затворили у куће,

а ове запалили, одабравши заједничку смрт и гроб у ватри. 5. Ватра се неочекивано брзо

распламсала и Исаурани су у њу бацили сву своју имовину и све што би могло бити од користи

победницима. Пердика и његови људи, запрепашћени оним што се дешавало, окружили су град

војницима и са свих страна покушавали да силом упадну унутра. 6. Грађани су се бранили са зидова

и погодили многе Македонце, па се Пердика још више чудио и питао зашто су, предавши куће и све

остало пламену, и даље тако решени да одбране зидове града. 7. На крају су се Пердика и

Македонци повукли од града, а Исаурани су се бацили у ватру и заједно са својим укућанима нашли

гроб у запаљеним кућама. 8. Када је свануло, Пердика је војницима дозволио да крену у пљачку

града. Угасивши ватру, они су нашли много сребра и злата, јер је град дуго живео у благостању.

XXIII. Након пропасти ова два града, Пердики су дошле две жене да се удају за њега. Једна од њих

била је Антипатрова кћи Никеја, коју је испросио сам Пердика, а друга Александрова рођена сестра

Клеопатра, кћер Филипа Аминтиног88

. 2. Пердика је раније одлучио да сарађује са Антипатром и

зато је девојку испросио док му положај још није био сигуран. Но, када је добио краљевске трупе и

старатељство над краљевима, почео је да размишља другачије. 3. Сада је већ циљао на краљевски

положај и пожелео је да се ожени Клеопатром, сматрајући да ће преко ње навести Македонце да му

помогну у освајању врховне власти. Није још желео да открије свој план, па се оженио Никејом

како му у подухватима не би сметао Антипатар. Након тога је Антигон сазнао за његове намере, а

како је био Антипатров пријатељ и уз то најспособнији од свих генерала, Пердика је решио да га

уклони. 4. Клеветама и неправедним оптужбама показао је да жели да га уништи.

Антигон, међутим, мудар и храбар човек, у јавности је изјављивао како жели да се брани против

оптужби, а тајно је припремио бекство и са пријатељима и сином Деметријем неопажено се по ноћи

укрцао на атичке лађе89

, прешао у Европу и кренуо да се нађе са Антипатром.

Page 65: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XXIV. У ово време Антипатар и Кратер су заратили на Етолце, водећи са собом тридесет хиљада

пешака и две и по хиљаде коњаника. Етолци су, наиме, једини од учесника Ламијског рата остали

непокорени. 2. Етолци се нису уплашили оволиких снага које су кренуле на њих, већ су сакупили

десет хиљада људи у цвету младости и повукли се у брдовите и непроходне области, где су

сместили децу, жене, старце и већи део своје имовине. Неутврђене градове су напустили, а оне који

су били посебно јаки обезбедили су великим посадама и храбро чекали непријатељски напад.

XXV. Антипатар и Кратер упали су у Етолију, а када су видели да су лако освојиви градови

напуштени, кренули су против трупа склоњених у планине. У почетку су Македонци нападали јаке

и тешко приступачне положаје и изгубили много војника, јер је етолска смелост, потпомогнута

чврстином положаја, лако одолевала људима који су се у својој несмотрености упуштали у

опасности ван домашаја помоћи. Потом је Кратер подигао склоништа за Македонце и присилио

непријатеље да на истом месту остану целу зиму и подносе хладноћу на положајима прекривеним

снегом и слабо снабдевеним храном. Етолци су се нашли у крајње опасној ситуацији. 2. Могли су да

бирају хоће ли сићи са планина и борити се са вишеструко бројнијим трупама и славним

генералима, или ће остати где јесу и страдати од глади и студени. Када су већ изгубили наду да ће

се спасти, сам од себе се појавио излаз из невоља, као да се неки бог сажалио на њихову срчаност. 3.

Наиме, пошто је побегао из Азије, Антигон се састао са Антипатром и обавестио га ο Пердикином

плану да се ожени Клеопатром90

, одмах у Македонију дође као краљ и њега и Кратера лиши вести.

4. Антипатар и Кратер су били запрепашћени овим неочекиваним вестима и одржали су састанак са

официрима. Пошто је отворена расправа, једнодушно је одлучено да се са Етолцима склопи мир под

било којим условима, да се трупе на брзину пребаце у Азију и Кратеру додели команда у Азији а

Антипатру у Европи. Такође је решено да се Птолемеју упути посланство са предлогом за сарадњу,

зато што је Птолемеј био велики Пердикин непријатељ, а њима самима наклоњен и, уз то,

подједнако угрожен. 5. Одмах су, дакле, склопили мир са Етолцима, решени да се са њима

обрачунају касније и све их заједно преселе у неки пустињски крај у најудаљенијем делу Азије.

Саставивши одлуку у складу са претходно поменутим планом, почели су припреме за поход.

6. Пердика је сакупио „пријатеље" и официре и изнео на расправу питање треба ли кренути против

Македоније или прво заратити на Птолемеја. Пошто су сви били за то да се прво потуче Птолемеј,

како не би имали никакву сметњу у македонском походу, Пердика је Еумена са великом војском

послао у области око Хелеспонта, да пази на њих и осујети прелаз бродовима; сам је са осталом

војском из Писидије кренуо за Египат.

То су били догађаји ове године.

(322/1) XXVI. Када је у Атини архонт био Фолокле, у Риму су за конзуле изабрани Гај Сулпиције и

Гај Елије91

. Ове године је Аридеј, задужен за превожење Александровог тела, саградивши кочију

која је требало да послужи овој сврси, почео да обавља припреме за путовање. 2. Пошто је ова

кочија била достојна Александрове славе, и није друге надмашила само својом вредношћу, која је

износила много таланата, већ је била славна и по изванредној вештини примењеној на њено

грађење, мислимо да би било лепо да је опишемо.

3. Прво су од кованог злата направили ковчег одговарајуће величине за тело; простор око тела

испунили су мирисним биљем које је могло да тело импрегнира пријатним мирисима и истовремено

га штити од пропадања92

. 4. На ковчег су ставили златни поклопац који му је тачно одговарао и

прекривао горњу површину. Преко целог ковчега је обавијен предиван пурпурни огртач проткан

златом, а са стране је положено оружје преминулог краља, да би утисак до краја био у складу са

његовим делима. 5. Затим су поред ковчега ставили кочију у којој ће се превозити тело93

. Ова кочија

је била засвођена златним сводом са таваницом украшеном мозаиком од драгог камења94

, широком

осам и дугом дванаест лаката95

. Испод крова се читавом дужином протезала четвртаста позлаћена

греда са рељефним главама антилопа: на њима су висиле златне карике, широке две подланице, кроз

које су биле провучене траке какве се користе на свечаностима, дивно украшене најразличитијим

бојама. 6. На њиховим крајевима су висиле плетене кићанке са великим звонима, тако да се из

далека чуо њихов звук. У угловима сводног дела са сваке стране се налазила златна статуа Победе

Page 66: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

са победним знаком у рукама. Колонада која је носила свод била је такође од злата: стубови су

имали јонске капителе96

. Унутар колонаде налазила се златна мрежа сачињена од нити дебљине

једног прста, и на њој четири осликане табле једнаке величине.

XXVII. На првој слици била је представа кочије украшене рељефом, на којој седи Александар са

дивним жезлом у рукама; око краља су две пратње једна састављена од наоружаних Македонаца,

друга од Персијанацамелофора и, испред њих, наоружаних војника. На другој слици били су

представљени слонови како следе краљевску гарду: опремљени су за бој и на сваком јашу по један

Индијац и Македонац са уобичајеним наоружањем. Трећа слика је приказивала коњичке одреде у

бојном распореду, а четврта бродове спремне за бој. На улазу у сводни део кочије стајали су златни

лавови са погледом упереним у оне који улазе. 2. На средини сваког стуба налазио се златан акантов

цвет који се, малопомало, одоздо пружао све до капитела. Изнад свода, насред крова, под отвореним

небом лепршала је пурпурна застава са великим златним маслиновим венцем. Када би сунчеви

зраци пали на њега, он је узвраћао тако јаким пулсирајућим сјајем да је издалека изгледао као муња.

3. Испод покривеног дела кочија је имала две осовине око којих су се окретала четири персијска

точка са позлаћеним главинама и паоцима: део који је додиривао земљу био је од гвожђа. Врхови

осовине били су златни и израђени у облику лавље главе са копљем у зубима. 4. По средини своје

дужине, осовине су имале греду тако вешто углављену у средину сводног дела да је овај био

отпоран на потресе изазване неравним тереном. 5. Кочија је имала четири руде, и за сваку су била

привезана четири реда мазги, са по четири животиње у сваком реду, тако да је укупно било

шездесет четири мазге, одабране по снази и величини. Свака од њих била је овенчана позлаћеним

венцем и на образима јој је висило по једно златно звонце; око врата су носиле огрлице са драгим

камењем.

XXVIII. Тако је, дакле, изгледала кочија: њен је изглед више задивљавао непосредно него у опису.

Због своје велике славе привлачила је сијасет гледалаца: кад год би се приближила неком граду, сви

су јој кретали у сусрет и испраћали је даље, никада засићени уживањем проистеклим из њеног

посматрања. 2. У складу са оваквим њеним сјајем, пратило ју је мноштво радника за поправљање

путева, занатлија и војника одређених за пратњу.

Аридеј је потрошио скоро две године на грађење кочије и краљево тело је из Вавилона пренео у

Египат. 3. Одајући почаст Александру, Птолемеј је са војском изашао све до Сирије да га сачека;97

примивши тело, почаствовао га је највећом пажњом. Решио је да га засад не шаље Амону, већ да га

смести у град који је сам Александар подигао, скоро најславнији од свих градова на свету98

. 4.

Подигао је зато свети raj величином и изгледом достојан Александра, тамо га сахранио и одао му

почаст херојским жртвама и сјајним играма, што му је обезбедило награду не само од људи већ и од

богова. 5. Наиме, због његовог пријатног карактера и великодушности, људи су са свих страна

долазили у Александрију и спремно се пријављивали за очекивани поход99

, иако се краљевска

војска припремала за рат са Птолемејем. Без обзира на то што је опасност била велика и очигледна,

сви су његов спас добровољно претпостављали сопственом ризику. 6. Што се богова тиче, они су га,

због његове храбрости и љубазности према свим пријатељима, мимо очекивања избавили из

највећих опасности.

XXIX. Сумњичав због његовог успона, Пердика је одлучио да са краљевима и главнином војске

крене на Египат, а Еумена је са одговарајућим трупама послао на Хелеспонт да осујети Антипатров

и Кратеров прелазак у Азију. 2. Дао му је и довољно угледних официра, међу којима су најславнији

били његов брат Алкета и Неоптолем. Наредио им је да у свему слушају Еумена због његових

ратничких способности и непоколебљиве оданости. 3. Еумен је са додељеним трупама стигао на

Хелеспонт. Пошто је тамо већ раније био припремио мноштво коња из своје сатрапије, попунио је

коњицу која је раније у том погледу заостајала.

4. Када су Кратер и Антипатар пребацили трупе из Европе, Неоптолем је почео да завиди Еумену, а

како је предводио значајан број Македонаца, кришом је почео преговоре са Антипатром, постигао

договор ο сарадњи и уротио се против Еумена. Када је био откривен и принуђен да прихвати битку,

Page 67: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

дошао је у опасност да изгуби главу и остао је скоро без читаве војске. 5. Еумен је успео да га

победи и да му побије множину војника; остале је привукао на своју страну и тако увећао своју

војску не само победом већ и добитком бројних добрих македонских војника. 6. Неоптолем се

спасао из битке са три стотине коњаника и са њима одјахао Антипатру. Сазван је састанак ратног

већа и одлучено је да се трупе поделе на два дела, па да први под Антипатровом командом крене у

Киликију да се бори против Пердике, а други са Кратером на челу нападне Еумена и, након

евентуалне победе, споји се са Антипатром, како би са спојеним војскама и још уз помоћ

Птолемејевих трупа могли да надвладају краљевску војску.

XXX. Чувши да непријатељи крећу против њега, Еумен је са свих страна сакупљао трупе, нарочито

коњанике. Наиме, својом пешадијом није могао да парира македонској фаланги100

, па је зато

устројио изванредан коњички одред, све наде у победу полажући управо у њега. 2. Када су се војске

приближиле једна другој, Кратер је сакупио своје војнике на збор и примереним речима их

подстакао на бој, рекавши да ће им, ако победе, дозволити да опљачкају читаву непријатељску

комору. 3. Пошто су показали да су орни за битку, поређао их је на следећи начин: десним крилом је

командовао он сам, а лево је препустио Неоптолему. 4. Укупно је имао двадесет хиљада пешака,

међу којима су преовлађивали Македонци, славни по својој храбрости, његова највећа нада у

победу; пратило их је више од две хиљаде коњаника. 5. Еумен је имао двадесет хиљада пешака

различитог порекла и пет хиљада коњаника са којима је рачунао да ће решити битку.

И Кратер и Еумен су поделили коњанике на оба крила и одјахали далеко испред фаланге. Кратер је

први са одабраним трупама навалио на непријатеље и сјајно се борио; пошто му је коњ оборен, пао

је на земљу и, будући непрепознат у пометњи и гомили коњаника, глупо је страдао на смрт

изгажен. 6. Његова погибија је била велико охрабрење за супротну страну, па су навалили одасвуд и

настао је велики покољ. Десно крило, угрожено овим нападом и потпуно потучено, морало је да се

склони код своје фаланге.

XXXI. На левом крилу Неоптолем се налазио преко пута Еумена, што је довело до великог

надметања двојице завађених генерала. 2. Препознавши се међусобно по коњима и осталим знацима

части, сукобили су се непосредно и тако одлуку ο победи препустили свом двобоју. Борбу су

започели мачевима и упустили се у неочекиван и потпуно необичан двобој: ван себе од гнева и

мржње, пустили су узде и дохватили се левим рукама. На то су коњи, наставивши галоп,

испредњачили испод својих коњаника и н>их двојица су пали на земљу. 3. Због наглости и јачине

пада, а и сметњи које им је задавало наоружање, и један и други су се с муком усправљали. Еумен је

ипак био бржи, први се усправио и Неоптолема погодио у потколеницу. 4. Рана је била велика и

нога је отказала, па је рањени Неоптолем лежао непокретан, спречен раном да устане. Ипак је

његова храбрОст надвладала слабост тела, те је клечећи на коленима задао супарнику три ударца у

руку и бедра. Ниједан од ових удараца није био опасан по живот и ране су још биле свеже, а Еумен

је онда Неоптолему задао други ударац у врат и убио га.

XXXII. Док се то дешавало, остали коњаници су започели бој и дошло је до великог крвопролића.

Једни су падали, други задобијали ране и битка је најпре била нерешена, а онда, када се прочуло да

је Неоптолем страдао и да је десно крило надвладано, сви су почели да беже и да заштиту, као код

чврстог зида, траже код своје фаланге. 2. Еумен, задовољан због своје победе и држећи код себе

тела обојице генерала, опозвао је своје војнике звуком трубе. Поставивши победнички знак и

сахранивши погинуле, послао је поруку фаланги побеђених непријатеља, позивајући је да му се

прикључи и дајући свима дозволу да се повуку где год желе. 3. Македонци су прихватили услове

примирја, потврдили своју веру заклетвама и добили дозволу да потраже храну у неким оближњим

селима. На крају су преварили Еумена: повративши снагу и припремивши залихе хране, ноћу су се

кришом удаљили и отишли Антипатру. 4. Еумен је желео да казни вероломство људи који су

прекршили дату реч и да одмах крене за њима. Међутим, због њихове снаге и сопствене слабости од

задобијених рана ништа није могао да уради, па је одустао од гоњења. Постигавши, дакле, победу у

великој бици и убивши два генерала, стекао је велику славу101

.

Page 68: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XXXIII. Антипатар је сачекао војнике који су преживели битку, примио их је у своје редове и

кренуо у Киликију, журећи да помогне Птолемеју. Пердика је сазнао за Еуменову победу и са више

самопоуздања гледао на поход на Египат. Пошто се приближио Нилу, улогорио се недалеко од

града Пелузија102

. 2. Тамо је покушао да очисти неки стари канал, али се река излила и покварила му

посао; након тога су га многи „пријатељи" напустили и прешли Птолемеју. 3. Наиме, Пердика је био

окрутан човек, узурпирао је власт других официра и, уопштено говорећи, волео је да влада силом.

Насупрот томе, Птолемеј је био великодушан и благ и свим официрима је дао слободу говора.

Поред тога, све стратешке положаје у Египту запосео је великим посадама и снабдео их

најразличитијим офанзивним оружјем и свим потребним залихама. 4. Зато је у својим подухватима

по правилу био у предности, јер је на располагању имао довољно верних војника, спремних да се

због њега изложе опасности. 5. Пердика је, исправљајући своје грешке, сазвао официре: једне

даровима, друге великим обећањима, а све заједно пријатељским обраћањем, успео је да их поново

одобровољи и подстакне да прихвате сукоб који се приближавао. Поручио им је да буду спремни за

покрет и у сутон је кренуо са војском, никоме не откривши куда су се упутили. 6. Читаву ноћ су

ишли форсираним маршем и улогорили су се уз Нил у близини једне тврђаве по имену „Камиља

тврђава"103

. Када је почело да свиће, пребацио је војску преко реке, најпре слонове, потом

хипасписте104

, носаче лестава и остале које је намеравао да користи за напад на утврђење. Иза свих

су ишли најбољи коњаници, које је намеравао да пошаље против Птолемејевих трупа, ако се појаве.

XXXIV. Кад су били на пола пута преко реке, појавио се Птолемеј са трупама, трчећим кораком

долазећи у помоћ утврђењу. Успео је да предухитри Пердикине војнике и упадне у тврђаву,

објављујући своје присуство звуком труба и повицима, али се Пердикини војници нису уплашили

већ су пришли зидовима. 2. Хипасписти су одмах прислонили лестве и почели да се успињу, а

гоничи слонова су уништавали палисаду и рушили грудобране. Птолемеј је са собом довео најбоље

војнике и желео је да остале официре и „пријатеље" охрабри да се суоче са опасношћу. Зато је узео

дуго копље, стао на врх спољашњег зида и ослепео слона предводника, јер је био на вишем

положају, и ранио његовог водича Индијца; презирући опасност, ударао је и рањавао војнике који

су се успињали лествама и бацао их у реку заједно са оружјем. 3. Следећи Птолемејев пример,

његови „пријатељи" су се упустили у борбу и онеспособили следећег слона у реду, погодивши

његовог индијског гонича. 4. Битка на зидовима је дуго трајала и Пердикини војници су на смену

нападали и улагали велики напор да на јуриш заузму тврђаву. Птолемеј је био најхрабрији борац:

позивајући „пријатеље" да покажу оданост и храброст, упуштао се у херојске мегдане. 5. На обе

стране било је много губитака због изузетног надметања међу војсковођама, и док су Птолемејеви

борци били у предности због свог доминантног положаја, Пердика је имао више војника. Након

читавог дана проведеног у борби, Пердика је на крају одустао од опсаде и вратио се у логор.

6. Током ноћи је напустио логор и тајним маршем стигао до места преко пута Мемфиса105

, где се

Нил дели у два рукавца и ствара острво које може да пружи сигурност логору веома велике војске.

7. На то је острво почео да пребацује војнике који су тешко прелазили дубоку реку јер им је вода

допирала до браде и заносила их, додатно оптерећене наоружањем.

XXXV. Пердика је видео невоље које им ствара речни ток, па је слонове поставио на леву страну да

на себе преузму снагу воде у низводном току и смире је; на десну страну је поређао коњанике, уз

њихову помоћ прихватао људе ношене водом, спасавао их и пребацивао на другу страну. 2. Током

пребацивања војске десило се нешто необично и неочекивано. Први војници су прешли без

проблема, док су се они иза њих суочили са великом опасношћу. Река је, наиме, без икаквог

уочљивог разлога постала много дубља и потпуно их прекрила, бацивши их у велику невољу. 3. У

покушајима да открију узрок овог наглог пораста нивоа воде, нису дошли до правог решења. Неки

су говорили да је негде у горњем току реке отворен неки запушен канал чија је вода допринела да

река нарасте, док су други били убеђени да су у горњем току пале кише и повисиле ниво реке. 4. Ни

једна ни друга претпоставка није била тачна, него је прво прелажење преко реке било безбедно јер

је песак на месту прелажења био недодирнут; међутим, касније је песак, изгажен ногама коња,

слонова и пешака који су прешли на другу страну, био покренут речном струјом и однет низводно,

па се речно дно на том месту издубило и, сходно томе, вода на средини реке је на месту прелаза

постала дубља.

Page 69: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

5. Пошто је из описаних разлога остатку војске било онемогућено прелажење преко реке, Пердика

није знао како да поступи, јер они који су прешли нису били довољно јаки да се супротставе

непријатељима, а они који су остали на овој страни нису могли да помогну својим саборцима. Зато

је наредио да се сви врате натраг. 6. Тако су сви морали да прегазе реку: јачи војници и добри

пливачи, тек пошто су одбацили наоружање, једва су препливали Нил; остали, невешти пливачи,

делом су се подавили, делом пали у руке непријатељима, а највише их је дуго било ношено струјом

и страдало од речних животиња.

XXXVI. Страдало је више од две хиљаде људи, међу њима и неки угледни официри, па се војска

отуђила од Пердике. Птолемеј је спалио тела војника која су избачена на његову страну реке,

побринуо се за одговарајућу сахрану и кости послао рођацима и пријатељима погинулих.

2. Због овог Птолемејевог поступка Македонци у Пердикиним трупама су још више омрзли свог

команданта и у исто време почели да нагињу Птолемеју. 3. Када је пала ноћ, логор се испунио

плачем и тужбалицама за толиким људима погинулим без потребе и без непријатељског ударца: чак

хиљаду је завршило у чељустима речних животиња. 4. Официри су почели да се састају и оптужују

Пердику, а читава је фаланга, пуна мржње, своје непријатељство испољавала претећим узвицима. 5.

Зато се од Пердике одметнуло прво око сто официра, међу којима је најпознатији био Питон,

победник над грчким устаницима, храбар и славан као било који од Александрових „пријатеља"106

.

Затим су се и неки коњаници уротили, дошли до Пердикиног шатора, сви заједно упали унутра и

убили га.

6. Сутрадан се састала скупштина на коју је дошао и Птолемеј. Поздравивши Македонце, говорио је

у своју одбрану; пошто су већ били почели да оскудевају у залихама, допремио им је доста жита и

логор напунио осталим неопходним потрепштинама. Наишао је на велики одазив код трупа, и иако

је због наклоности војске могао да добије старатељство над краљевима, није му било до тога, већ је,

враћајући услугу Питону и Аридеју, успео да им обезбеди врховну команду. 7. Када је

Македонцима постављено питање ο врховним овлашћењима, и Птолемеј изнео свој предлог, сви су

одушевљено за старатеље краљева са пуним овлашћен>има одредили Питона и Аридеја који је

пребацио краљево тело107

. Пердика је владао три године и на описани начин истовремено изгубио и

власт и живот.

XXXVII. Непосредно након Пердикине погибије стигли су гласници са вешћу да је у Кападокији

дошло до битке и да је Еумен однео победу, а Кратер и Неоптолем претрпели пораз и страдали. Да

је ова вест приспела два дана раније, због овог успеха нико не би смео да дигне руку на Пердику. 2.

Сазнавши за вести ο Еумену, Македонци су га осудили на смрт, а са њим још педесет угледних

људи његових сарадника, међу којима је био и Пердикин брат Алкета. Убили су и најверније

Пердикине „пријатеље" и његову сестру Аталанту, жену адмирала краљевске флоте Атала.

3. Након Пердикиног убиства, адмирал флоте Атал је боравио код Пелузија; чувши за Пердикино

убиство и смакнуће своје жене, дигао је сидро и допловио у Тир. 4. Командант посаде у овом граду

био је Архелај, пореклом Македонац: пријатељски је примио Атала и предао му град и новац који

му је Пердика био дао на чување и који је тада поштено вратио укупно осам стотина таланата.

Боравећи у Тиру, Атал је прихватао Пердикине „пријатеље" који су се спасли из логора пред

Мемфисом.

ХХХУ1И. Када је Антипатар прешао у Азију, Етолци су, у складу са договором постигнутим са

Пердиком, упали у Тесалију да би натерали Антипатра на уплитање. Имали су дванаест хиљада

пешака и четири стотине коњаника, а водио их је Етолац Александар. 2. У пролазу су опсели

Амфишане у Локриди, опустошили им земљу и заузели неке оближње градове. У бици су победили

Антипатровог генерала Поликла, убивши га потом заједно са множином његових војника. Од

заробљеника, једне су продали, друге пустили уз откуп. 3. Након тога су упали у Тесалију и највећи

део Тесалаца убедили да им се прикључе у рату против Антипатра. Брзо су сакупили двадесет пет

хиљада пешака и хиљаду и по коњаника. 4. Док су они на једној страни придобијали савезнике,

њихови непријатељи Акарнанци су упали у Етолију, пустошили им земљу и опседали градове. 5.

Page 70: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Чувши да су им градови у опасности, Етолци су остале војнике оставили у Тесалији под командом

Менона из Фарсале, а сами се са грађанском војском брзо вратили у Етолију, заплашили Акарнанце

и своје градове ослободили опасности. 6. Док су се они тиме бавили, Полиперхонт, генерал

остављен у Македонији као командант, дошао је у Тесалију са великом војском, победио у бици

непријатеље, убио команданта Менона, побио већину војника под његовом командом и повратио

Тесалију.

XXXIX. У Азији су старатељи краљева, Питон и Аридеј заједно са краљевима и трупама кренули са

Нила и дошли у Трипарадис108

у Горњој Сирији. 2. Тамо је краљица Еуридика109

почела да се меша у

државне послове и супротставља се намерама старатеља. Питон се нашао у невољи: увидевши да

Македонци све више обраћају пажњу на њене наредбе, сазвао је скупштину и заједно са Аридејем

вратио старатељска овлашћења. Македонци су онда изабрали Антипатра за старатеља са пуним

овлашћењима. 3. Он је након неколико дана стигао у Трипарадис и затекао Еуридику како изазива

немире и међу Македонцима ствара нерасположење према њему. 4. У трупама је владала велика

пометња, а када је сазвана заједничка скупштина, Антипатар се обратио војницима и умирио их, а

Еуридику претњама приморао да се смири.

5. Након тога су поново поделили сатрапије. Птолемеј је добио ону којом је већ управљао: није га се

могло сменити, јер је владало мишљење да је, са своје храбрости, Египат малтене стекао копљем. 6.

Лаомедонту из Митилене дао је Сирију, а Филоксену Киликију. Од горњих сатрапија, Месопотамију

и Арбелитиду дао је Амфимаху, Вавилонију Селеуку, Антигену Сузијану (он је први напао

Пердику), Пеукесту Персију, Тлеполему Карманију, Питону Медију, Филипу Партију, Кипранину

Стасандру Арију и Дрангијану, Стасанору из Сола са истог острва Бактријану и Согдијану.

Паропанисаду је доделио Оксијарту, оцу Александрове жене Роксане, делове Индије уз

Паропанисаду Питону, Агеноровом сину, а од две оближње краљевине, ону уз реку Инд Пору, а ону

уз Хидасп Таксили (ови краљеви се не би могли уклонити без краљевске војске и изванредног

војсковође). Од сатрапија окренутих северу, Кападокију је дао Никанору, Велику Фригију и Ликију

Антигону као и пре, Карију Асандру, Лидију Клиту, Фригију на Хелеспонту Аридеју110

. 7. За

генерала краљевске војске одредио је Антигона, коме је било наређено да заврши рат против Еумена

и Алкете. Антигону је као хилијарха доделио свог сина Касандра, како не би могао непримећен да

ради на своју руку111

. Потом је са краљевима и војском кренуо за Македонију, водећи краљеве у

домовину.

XL. Одређен за стратега Азије112

да би привео крају рат са Еуменом, Антигон је сакупио трупе из

зимовника. Припремивши се за битку, кренуо је ка Еумену, који је боравио у Кападокији113

. 2. Један

од Еуменових угледних официра, по имену Пердика, одвојио се од њега и на три дана хода

улогорио заједно са војницимаустаницима три хиљаде пешака и пет стотина коњаника. Еумен је

против њега послао Феника из Тенеда, заједно са четири хиљаде одабраних пешака и хиљаду

коњаника. 3. Форсираним ноћним маршем овај је око друге ноћне страже неочекивано напао

устанике; затекао их је на спавању, па је Пердику заробио и овладао његовим трупама. 4. Еумен је

погубио официре најзаслужније за побуну, а војнике је помешао са осталима и човечним

поступцима осигурао њихову наклоност.

5. Након тога је Антигон послао поруку неком Аполониди, команданту Еуменове коњице, и

великим обећањима убедио га да постане издајица и да, кад дође до битке, дезертира. 6. Еумен је

био улогорен у неким равничарским пределима Кападокије114

, згодним за коњичку битку, а Антигон

је упао са целом војском и заузео планинске обронке изнад равнице. 7. Овом приликом, Антигон је

располагао са више од десет хиљада пешака, од којих су половина били изузетно храбри

Македонци, као и са две хиљаде коњаника и тридесет слонова, а Еумен је имао најмање двадесет

хиљада пешака и пет хиљада коњаника. 8. Дошло је до жестоке битке, а када се Аполонида без

јасног повода одвојио са својим коњаницима, Антигон је однео победу и побио око осам хиљада

непријатељских војника. Пала му је у руке и читава комора, па су Еуменови војници били

заплашени поразом и деморалисани губитком имовине.

Page 71: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XLI. Након пораза, Еумен је решио да бежи у Арменију и склопи савез са неким тамошњим

племенима. Но, пошто је био предухитрен и видео како му војници одлазе Антигону, заузео је

утврђење познато под именом Нора115

. 2. Ова је тврђава била веома мала, јер њен обим није био

већи од два стадија, али је била сјајно обезбеђена: на високој стени биле су подигнуте куће и све је

било необично добро утврђено нешто од природе, нешто од људских руку. 3. Имала је и знатне

залихе жита, дрвета и соли, тако да су они који би се у њу склонили били снабдевени за више

година. Са њим су уточиште на овом месту потражили и посебно одани „пријатељи", решени да са

њим изгину и боре се до краја; све заједно, коњаника и пешака, било их је око шест стотина.

4. Преузевши Еуменове трупе, овладавши сатрапијама и њиховим приходима и дочепавши се, уз то,

поприлично новца, Антигон је почео да гаји веће амбиције, јер више ниједан од генерала у Азији

није имао довољно велику војску да му оспори врховну власт. 5. Зато се тренутно претварао да је

пријатељски расположен према Антипатру, а био је одлучио да, чим учврсти своју позицију, више

не слуша ни краљеве ни Антипатра. 6. Прво је, дакле, људе који су спас потражили у тврђави

окружио двоструким зидовима, дубоким рововима и палисадама, а онда је одржао састанак са

Еуменом, обновио раније пријатељство и почео да га наговара на сарадњу. Свестан да је судбина

склона наглим заокретима, Еумен је тражио веће услуге него што су му дозвољавале околности: 7.

мислио је да треба да му се врате првобитно додељене сатрапије и да буде ослобођен свих оптужби.

Антигон је одлуку ο овоме препустио Антипатру, оставио је одговарајућу посаду да чува тврђаву и

кренуо против генералЗ непријатељске војске који су водили своје трупе, односно против Алкете,

Пердикиног брата, и Атала, команданта целе флоте.

XLII. Након тога је Еумен Антипатру послао делегацију на преговоре ο условима предаје;

делегацију је предводио Хијероним116

, историчар који је написао Историју дијадоха. Сам Еумен,

који је у животу искусио многе различите промене, није губио самопоуздање, јер је знао да судбина

прави оштре заокрете у оба смера. 2. Видео је да македонски краљеви имају само титуле и да су

многи људи великих амбиција наследили командне положаје те сви желе да раде за свој рачун. Зато

се надао, што је била истина, да ће многима бити од користи због своје разборитости, ратног

искуства и, нарочито, постојане верности задатој речи.

3. Увидео је да његови коњи не могу да обављају вежбе на уском и неравном терену и да ће

временом постати некорисни за употребу у коњичким биткама, па је за њих смислио следећу чудну

и необичну вежбу. 4. Главе би им конопцима везао за неке гредице и клинове, а онда их дизао, по

два или три, и присиљавао да се упиру задњим ногама, док су предњим једва додиривали земљу:

коњ би одмах настојао да се учврсти на предњим ногама и напињао се читавим телом и ногама,

користећи у овом напору све удове. Оваква вежба је изазивала прекомерно отицање зноја из тела, а

силни напори су животиње чинили физички потпуно припремљеним. 5. Еумен је свим војницима

давао иста следовања, и сам узимајући једноставну храну: поступајући подједнако љубазно са

свима, стекао је велику љубав међу војницима и свима који су се заједно са њим склонили у тврђаву

удахнуо осећај заједништва. Таква је дакле била ситуација са Еуменом и његовим саборцима у овом

уточишту на стени. *

XLIII. Што се Птолемеја тиче, он се ненадано решио Пердике и краљевских трупа и Египат је држао

као ратни плен освојен копљем. Размишљајући како је положај Феникије и такозване Коиле Сирија

погодан за нападе на Египат, почео је да ради на освајању ових области117

. 2. Тамо је упутио

одговарајућу војску на челу са Никанором, једним од „пријатеља". Упавши у Сирију, овај је заробио

сатрапа Лаомедонта и покорио читаву земљу. Такође је привукао на своју страну феничанске

градове, поставио по њима посаде и вратио се у Египат након кратког и успешног похода.

(319/8) XLIV. Када је у Атини архонт био Аполодор, Римљани су изабрали за конзуле Квинта

Попилија и Квинта Публија118

. Те године је Антигон, након победе над Еумерном, одлучио да

зарати на Алкету и Атала. Ова су двојица преостала од Пердикиних „пријатеља" и рођака и били су

угледни генерали на челу трупа са којима су се могли борити за власт. Пошао је, дакле, из

Кападокије са целом војском и кренуо на Писидију, где се налазио Алкета. 2. Напредовао је оштрим

и крајње напорним маршем, тако да је за седам дана и исто толико ноћи прешао две и по хиљаде

Page 72: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

стадија119

и стигао до такозваног Кретополиса („Града Крићана")120

. Због брзине напредовања остао

је непримећен од непријатеља: пришао им је близу а да они тога нису били ни свесни, и пошло му је

за руком да их предухитри и заузме неке узвишице и повољније положаје. 3. Када су Алкета и Атал

сазнали за долазак непријатеља, брзо су поређали фалангу, док су коњанике послали да нападну

трупе на узвишицама, желећи да их силом надвладају и отерају одатле. 4. Дошло је до жестоке

битке у којој је на обе стране било много погинулих. Антигон је са шест хиљада коњаника пошао у

жесток напад на фалангу, да би Алкетиним трупама одсекао одступницу у том правцу. 5. Када је то

обављено, трупе на узвишицама, надмоћне по бројности и налазећи се у повољнијем положају на

вишем и тежем терену, надвладале су нападаче. Алкетини војници су били одсечени од помоћи

пешака и због мноштва непријатеља нашли су се стешњени у средини и изложени претећој

пропасти. У тако тешкој ситуацији, изгубивши многе војнике, Алкета се једва извукао до своје

фаланге.

XLV. Напредујући са виших положаја са слоновима и читавом војском, Антигон је изазвао страх

међу малобројнијим непријатељима. Њих је, наиме, укупно било шеснаест хиљада пешака и девет

стотина коњаника, а Антигон је, без слонова, имао преко четрдесет хиљада пешака и седам хиљада

коњаника. 2. Док су се слонови приближавали фронтално, са свих страна су их окруживали многи

коњаници, а непријатељски пешаци, неупоредиво бројнији и јачи, стајали су на вишим положајима.

Алкетине трупе су снашли силна пометња и страх; због велике брзине и јачине напада, Алкета није

успео ни да добро построји фалангу. 3. Пораз је био потпун: Атал, Доким121

, Полемон122

и многи

познати официри су заробљени, а Алкета је, праћен гардом и слугама, успео да побегне заједно са

писидским савезницима и склони се у писидски град Термес. 4. У складу са постигнутим

договором, Антигон је све остале војнике укључио у своје трупе и са њима благо поступао; на тај

начин је знатно увећао своју војску. 5. Писидски савезници, њих шест хиљада на броју, све особито

храбри борци, молили су Алкету да не клоне духом и обећавали су да га никако неће напустити.

Били су му веома наклоњени из следећих разлога.

XLVI. Након Пердикине смрти Алкета није имао савезника у Азији, и решио је да Писиђане задужи

доброчинствима, сматрајући да ће тако за савезнике добити људе ратнике из земље у коју се тешко

улази и која је начичкана јаким тврђавама. 2. Зато је на походима њима увек указивао веће почасти

него осталим савезницима и од ратног плена са непријатељске земље давао им увек по половину. У

разговорима им се обраћао љубазно и сваког дана најугледније међу њима на смену позивао κ себи

на гозбу; многе је почаствовао богатим даровима и од њих створио верне савезнике. 3. Зато је и тада

у њих полагао наде и у тим надама се није преварио. Наиме, када се Антигон са целом војском

улогорио у близини Термеса и тражио да му предају Алкету, и када су старији људи саветовали да

га предају, млађи су се удружили против својих родитеља и одлучили да ризикују своје животе,

само да спасу Алкету.

4. Старији грађани су прво покушали да млађе убеде како због једног Македонца не треба

дозволити да им домовина допадне ропства. Када су видели да су они у својој одлуци постојани,

тајно су се посаветовали и Антигону по ноћи послали људе да му јаве да ће им Алкету предати

живог или мртвог. 5. Тражили су од њега да неколико дана напада град и мањим чаркама изазива

браниоце града, а онда да се повлачи као у бегу. Кад се то деси, док млађи буду забавл>ени битком

ван града, они ће наћи згодан тренутак да изврше свој план. 6. Антигон је прихватио њихову понуду

и прво логор преместио подаље од града, а онда чаркама изазвао млађе у битку ван града. Када су

старији видели да је Алкета остао сам, одабрали су најверније робове и најјаче грађане који нису

служили у Алкетиној војсци, и у одсутности младића предузели спровођење свог плана. Нису

успели, додуше, да га ухвате (успео је да их предухитри и сам се убије, да не би жив пао у руке

непријатељима), али су његово тело, постављено на кревет и покривено грубим огртачем, изнели

кроз капију и кришом од бораца предали га Антигону.

XLVII. Сопственим планом су ослободили домовину од опасности и од ње отклонили рат; нису,

међутим, успели да избегну непријатељство млађих суграђана: када су се ови вратили из битке и

чули шта се догодило, због изузетне наклоности коју су гајили према Алкети, подивљали су од

гнева на своје рођаке. 2. Прво су заузели део града и одлучили да спале куће, а да онда наоружани

Page 73: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

изјуре из града и, држећи се планина, пустоше области које су припадале Антигону. Касније су

променили мишљење и одустали од спаљивања града: уместо тога, посветили су се пљачкању и

пустошењу и прочешљали су велики део непријатељске територије. 3. Антигон је добио Алкетино

тело и три дана се на њему иживљавао; када је почело да трули, оставио га је без гроба и кренуо из

Писидије. Верни свом пријатељству према жртви злостављања, младићи из Термеса су узели тело и

приредили му величанствену сахрану. Ето како племенитост по својој природи има неку чудесну

моћ да према доброчинитељима очува непоколебљиву љубав у срцима оних које су задужили! 4.

Антигон се, дакле, кренувши из Писидије, упутио ка Фригији са целом војском. Када је дошао у

Кретополис, појавио се Милећанин Аристодем са вестима да је Антипатар умро и да су врховна

команда и старатељство над краљевима прешли на Македонца Полиперхонта. 5. Обрадован овим

вестима, Антигон је почео да гаји велике наде и решио је да оствари надзор над догађајима у Азији

и ником не препусти превласт на тој територији.

Таква је, дакле, била ситуација код Антигона.

XLVIII. У Македонији се Антипатар тешко разболео, а његова старост је допринела да исход

болести буде кобан; Атињани су му упутили посланика Демада, за кога се сматрало да је добро

усмеравао атинске односе са Македонцима. Требало је да га моли да у складу са првобитним

договором изведе посаду из Мунихије. 2. Антипатар је прво био наклоњен Демаду, али су након

Пердикине погибије међу краљевским папирима нађена нека писма у којима је Демад позивао

Пердику да што пре пређе у Европу против Антипатра. Зато га је Антипатар омрзнуо, али је своју

мржњу скривао. 3. Када је Демад, по упутствима добијеним од атинског народа, затражио испуњење

обећања и осмелио се да изрекне и неке претње у вези са посадом, Антипатар му није дао никакав

одговор, већ га је, заједно са сином Демејом који је пратио оца на посланству, предао тамничарима.

4. Они су их одвели у неку трошну кућу и из поменутог разлога лишили живота.

Антипатар је већ био на умору и одредио је Полиперхонта за старатеља краљева и стратега са пуним

овлашћењима. Полиперхонт је био скоро најстарији од свих оних који су пратили Александра и

уживао је углед међу Македонцима. Свог сина Касандра Антипатар је поставио за хилијарха, другог

по власти у држави. 5. Хилијарх је положајем и титулом стекао име и славу прво код персијских

краљева, а онда је и код Александра задобио велику власт и почасти, јер је Александар прихватио и

друге персијске обичаје. Зато је Антипатар, следећи исту политику, свог сина Касандра, још

младића, одредио за хилијарха.

XLIX. Касандар, међутим, није био задовољан очевом одлуком, сматрајући да је страшно да очеву

власт наследи неко ко са њим нема рођачких веза, поготово што је ту син који је дорастао да води

послове и већ се довољно доказао као способан и храбар човек. 2. Прво се са пријатељима повукао

ван града и са њима разговарао ο врховној власти, имајући довољно прилика и времена за сличне

разговоре. Затим је са сваким од њих разговарао посебно и подстицао их да му помогну у освајању

власти, обећавајући им много штошта. На тај начин их је све убедио да му се придруже. 3. И

Птолемеју је кришом послао људе да обнове пријатељство и позову га да му приђе као савезник и

што пре пошаље флоту из Феникије на Хелеспонт. Посланике је упутио и осталим генералима и

градовима да их позову на прикључење савезу. Сам је организовао лов који је трајао више дана,

како би избегао сумњичење за предвођење побуне. 4. Полиперхонт је примио старатељство над

краљевима и након састанка са „пријатељима", у складу са њиховом одлуком, послао по

Олимпијаду. Позивао ју је да преузме бригу за Александровог сина, још увек дечака, и дође да живи

у Македонији у краљевском сјају123

. Олимпијада је, наиме, још раније, због свађе са Антипатром,

била побегла у Епир.

Таква је била ситуација у Македонији.

L. Чим се прочула вест ο Антипатровој смрти, у Азији је дошло до промена и политичких потреса,

јер су сви моћници одлучили да раде за свој рачун. Савладавши претходно Еумена у Кападокији и

прикључивши његове трупе, савладавши потом и Алкету и Атала у Писидији и преузевши њихове

трупе, од Антипатра наименован за стратега Азије са пуним овлашћењима и команданта велике

Page 74: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

војске, Антигон је био пун охолости и надмености. 2. Обухвативши својим плановима и освајање

врховне власти, одлучио је да више не слуша ни краљеве ни њихове старатеље; предвиђао је да ће се

са својом надмоћном војском дочепати ризница по Азији124

, јер нема никога ко би му се могао

супротставити. 3. У то време је имао шездесет хиљада пешака, десет хиљада коњаника и тридесет

слонова; поред тога, надао се да ће, ако буде потребно припремити и друге трупе, јер Азија у

недоглед може да обезбеђује плату за најамнике које он буде унајмио. 4. Доневши такву одлуку,

послао је по историчара Хијеронима, пријатеља и земљака Еумена из Кардије који се био склонио у

тврђаву по имену Нора. Одобровољивши га сјајним даровима, послао га је Еумену са поруком да

заборави на битку коју је са њим водио у Кападокији, да му постане пријатељ и савезник и од њега

прими апанажу вишеструко већу од оне што је раније имао, и већу сатрапију, па да, уопштено

говорећи, у читавом подухвату буде први његов „пријатељ" и сарадник. 5. У исто време је сазвао и

састанак „пријатеља" упознао их са својим намерама и онима који су били угледнији поделио

сатрапије и војне команде. Предочивши им велике изгледе на успех, све их је загрејао за своје

планове. Намеравао је да прође кроз Азију, смени постојеће сатрапе и врховне положаје подели

својим „пријатељима".

LI. Док се он бавио овим пословима, Аридеј, сатрап Фригије на Хелеспонту, сазнавши шта Антигон

намерава, одлучио је да се побрине за безбедност своје сатрапије и постави посаде у најважнијим

градовима. Кизик је био највећи и имао је најповољнији положај, па је кренуо ка овом граду са више

од десет хиљада пешаканајамника, хиљаду Македонаца, пет стотина персијских стрелаца и

праћкаша и осам стотина коњаника; носио је најразличитије офанзивно наоружање, катапулте за

избацивање стрела и камења и сву осталу опрему за опседање. 2. Град је напао неочекивано и

велики део становништва блокирао на земљи ван зидина, а онда се посветио опсади, да заплаши оне

који су били у граду и присили их да приме посаду. Грађани Кизика били су затечени овим

изненадним нападом и већина је остала одсечена ван града, а оно мало што их је остало унутра било

је потпуно неприпремљено за опсаду. 3. Ипак су одлучили да бране своју слободу и јавно су

послали делегацију Аридеју да преговара ο окончању опсаде, поручујући да ће за њега све учинити,

само неће примити посаду. Тајно су, пак, сакупљали младиће, одабирали најпогодније робове и

наоружавали их, обезбеђујући зидове браниоцима. 4. Аридеј је инсистирао да приме посаду, на што

су посланици одговорили како желе да ствар изнесу пред народ. Сатрап им је дозволио, па су тај дан

и следећу ноћ добили као предах и још боље се припремили за опсаду. 5. Надмудрен, Аридеј је

пропустио згодну прилику и преварио се у надама. Наиме, у утврђеном граду који се лако бранио од

напада са копна, јер се уздизао на полуострву, грађани Кизика, који су, поред тога, имали и

предност на мору, лако су се бранили и одбијали непријатеље. 6. Осим тога су и у Бизантиј послали

по војнике, наоружање и остале потрепштине за опсаду. Грађани Бизантија су им истом све брзо и

спремно послали, па су Кизичани поново стекли самопоуздање и без страха очекивали борбе. 7.

Одмах су у море поринули ратне лађе и почели да плове уз обалу, укрцавају људе са поља и

пребацују их у град. Ускоро су имали довољно војника, па су Кизичани побили велики део

непријатеља и ослободили се опсаде. Аридеј је, дакле, био надмудрен од грађана Кизика и вратио се

у своју сатрапију без икаквог резултата.

LII. Када је сазнао за опсаду Кизика Антигон се налазио у Келени125

. С обзриом на своје планове,

одлучио је да обезбеди пријатељство угроженог града; из читаве војске одабрао је најбоље људе,

двадесет хиљада пешака и три хиљаде коњаника. 2. Са н>има је журно кренуо у помоћ грађанима

Кизика. Мало је закаснио и тако свима показао своју бригу за град, али није успео да оствари оно

што је планирао. 3. Аридеју је упутио посланике, оптужујући ra прво што се усудио да опседне

савезнички хеленски град126

који му није нанео никакву неправду, а онда и што се јавно одметнуо и

сатрапију претвара у свој посед; на крају му је наредио да се повуче из сатрапије и одабере један

град у коме ће живети и надаље мировати. 4. Аридеј је саслушао посланике и наљутио се због ових

охолих речи: одговорио је да се неће повући из сатрапије, већ ће обезбедити градове посадама и

покушати да оружјем реши сукоб са Антигоном. У складу са овим одговором, прво је осигурао

градове, а онда део своје војске са командантом послао у поход. Наредио му је да успостави везу са

Еуменом, ослободи тврђаву опсаде, реши Еумена опасности и склопи савез са њим. 5. Антигон је

желео да казни Аридеја и против н>ега је послао трупе да окончају тај сукоб, док је сам са великом

војском кренуо на Лидију да одатле избаци сатрапа Клита. 6. Овај је предвиђао Антигонов напад и

Page 75: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

најважније градове осигурао посадама, а сам је отпловио за Македонију да краљеве и Полиперхонта

обавести ο Антигоновој дрскости и побуни те да тражи помоћ. 7. Антигон је на јуриш заузео Ефес,

где је обезбедио сарадњу дела грађана; када је након тога у Ефес допловио рођанин Есхил, који је на

четири брода из Киликије превозио шест стотина таланата сребра послатих за Македонију

краљевима127

, он му их је одузео изговарајући се да му је новац потребан за исплату најамника. 8.

Овим поступком је показао како почиње да ради за свој рачун и да се супротставља краљевима.

Потом је опсео град [Киму]128

и напао остале градове, освајајући једне силом, друге убеђивањем.

LIII. Пошто смо изложили Антигонова дела, прећи ћемо на излагање ο Еумену. Он је преживео

велике и неочекиване промене и увек су му се, мимо очекивања, дешавале и добре и лоше ствари. 2.

На пример, пре ових догађаја је сарађивао са Пердиком и краљевима и као сатрапију добио

Кападокију и оближње области, где је имао велике трупе, стекао знатно богатство и уживао у

правом благостању. 3. Победио је, наиме, у бици, и том приликом убио Кратера и Неоптолема,

славне војсковође који су командовали непобедивим македонским трупама. 4. Када се учинило да

му се нико не може супротставити, задесила га је таква промена среће да га је Антигон победио у

великој бици и присилио да се са неколицином пријатеља склони у једну сасвим малу тврђаву.

Затвореном на том месту и од непријатеља окруженом двоструким зидом, није му ниоткуда било

помоћи у невољи. 5. Годину дана се налазио под опсадом и већ је био изгубио наду да ће се спасти

када му се изненада указао излаз из невоље. Наиме, исти онај који га је опседао и желео да га

уништи Антигон променио је план и позвао га да сарађује са њим, примио од њега заклетве и

ослободио га опсаде. 6. Тако је након дужег времена нашао спас и боравио је у Кападокији,

прикупљајући старе пријатеље и војнике који су га раније служили, а сада су лутали по земљи.

Уживао је изузетне симпатије и брзо је за своје планове придобио много сарадника, спремних да са

њим крену у поход. 7. На крају је, за само неколико дана, поред пет стотина пријатеља који су

заједно са н>им издржали опсаду, стекао преко две хиљаде војника који су га добровољно следили.

Уз помоћ судбине, углед му је порастао толико да је преузео краљевске трупе и заступао краљеве

против оних који су се усудили да им одузму власт. Но, ο томе ћемо детаљније говорити мало

касније и на одговарајућем месту.

LIV. Како смо довољно говорили ο догађајима у Азији, сада ћемо прећи на догађаје у Европи.

Касандар није добио власт у Македонији, али се није разочарао, већ је одлучио да се бори,

сматрајући да је срамота што су други наследили положај његовог оца. 2. Видео је да су Македонци

наклоњени Полиперхонту, па је, након одвојених разговора са поверљивим пријатељима ове послао

на Хелеспонт не изазивајући подозрење, а сам је неколико дана проборавио на селу и учествовао у

лову, стварајући на тај начин утисак да се неће борити за власт. 3. Када му је све било спремно за

одлазак, кришом је напустио Македонију. Дошао је на Херсонез, а одатле на Хелеспонт.

Препловивши преко у Азију Антигону, молио га је да му помогне и рекао му је да и Птолемеј

обећава помоћ. Антигон га је радо примио и обећао је да ће му у свему спремно помоћи и одмах му

дати пешачке и поморске снаге. 4. Поступајући тако, претварао се да му помаже због пријатељства

према Антипатру, а у ствари је желео да Полиперхонту зада довољно посла како би сам могао да

безбедно оствари своје планове у Азији и себи осигура врховну власт.

LV. Док се то дешавало, у Македонији је Полиперхонт, старатељ краљева, након Касандровог

одласка, а предвиђајући величину будућег рата са Касандром, одлучио да ништа не предузима без

сагласности „пријатеља", па је зато сазвао све официре и најугледније Македонце. 2. Јасно је било

да ће се Касандар, ојачан Антигоновим снагама, борити за хеленске градове које делом чувају

посаде његовог оца, а делом су у рукама олигарха и под влашћу Антипатрових пријатеља и

најамника. Исто тако ће му помоћи и владар Египта Птолемеј, као и Антигон, који се већ јавно био

одметнуо од краљева: обојица имају велике трупе и доста новца и надзиру многе народе и важне

градове. Када се поставило питање како са њима треба ратовати, чули су се многи различити

предлози у вези са будућим ратом; на крају је одлучено да се ослободе градови у Хелади и збаце

олигархијске владе које је у њима поставио Антипатар. 3. Тако ће најлакше ослабити Касандра, а

себи обезбедити велику славу и многе важне савезнике. 4. Зато су одмах позвали присутне

посланике из хеленских градова, поручили им да ништа не брину и објавили да ће градовима

вратити демократске владе. Чим су донету одлуку ставили на папир, дали су је посланицима да се

Page 76: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

што пре врате у градове и обавесте суграђане ο пријатељским осећањима краљева и генерала према

Хеленима. Текст одлуке био је следећи129

: LVI. „Пошто су наши преци много задужили Хелене130

,

желимо и ми да следимо њихову политику и свима покажемо пријатељска осећања која гајимо

према Хеленима. 2. Раније, када је Александар напустио овај свет и краљевска власт прешла нама,

сматрали смо да свима треба да вратимо мир и уређења које је успоставио наш отац Филип131

, па

смо свим градовима послали писма у вези са овим питањима. 3. Како се десило, док смо се ми

налазили далеко од Хеладе, да један део Хелена, заведен лошим расуђивањем, зарати на Македонце

и буде савладан од наших војсковођа, при чему су градове задесила многа зла, знајте да су за то

били криви генерали132

и да вам ми сада, верни ранијој политици, враћамо мир и уставе које сте

имали у време Филипа и Александра, и дозвољавамо вам да у свему осталом поступате у складу са

њиховим ранијим одлукама. 4. Све појединце које су наши генерали истерали из градова или су их

сами напустили, почињући од оне године када је Александар прешао у Азију, сада враћамо; сви

повратници нека добију читаву имовину натраг и нека располажу својим грађанским правима, не

мешајући се у страначке борбе и уживајући у пот

пуној амнестији; акб је против њих била донета нека одлука, нека буде поништена, осим ако су неки

протерани због проливене крви или светогрђа у складу са законом. 5. Повратак је забрањен

грађанима Мегалеполиса који су заједно са Полиенетом133

протерани због издаје, као и грађанима

Амфисе, Трике, Фаркадона и Хераклеје; остали нека буду примљени у градове пре тридесетог

ксандика134

. 6. Ако су Филип и Александар донели одлуке противречне једна другој, нека

заинтересовани дођу κ нама да их исправимо на корист и нама и градовима. Атињани нека задрже

све као у време Филипа и Александра, а Ороп нека припадне Оропљанима, што је и сада случај135

. 7.

Сам дајемо Атињанима, пошто им га је дао и наш отац Филип. Нека сви Хелени одлуче да не ратују

и не раде против нас, а ако неко поступи супротно томе, нека прогнају и њега и његову породицу и

нека му буде одузета имовина. Полиперхонта смо овластили да се побрине и за ово и за све остало.

8. Као што смо вам и раније писали, слушајте његова наређења; они који не испуне неку од ових

одредби неће проћи некажњено."

LVII. Када је ова одлука објављена и прослеђена свим градовима, Полиперхонт је послао писмо

Аргу и осталим градовима и наредио им да протерају људе који су предводили владе у време

Антипатра, а ца друге осуде на смрт и лише их имовине, тако да их потпуно затру и онемогуће да

помажу Касандру. 2. Писао је и Александровој мајци Олимпијади, која је због свађе са Касандром и

даље била у Епиру, да што пре дође у Македонију и преузме бригу за Александровог сина, све док

дечак не стигне до пунолетства и не наследи краљевску власт. 3. Послао је и писмо Еумену, у име

краљева, да не прекида непријатељства према Антигону, већ да пређе на страну краљева и, ако

жели, дође у Македонију и са њим подели положај старатеља краљева, или, ако тако више жели,

остане у Азији, преузме трупе и новац и ратује са Антигоном, отвореним отпадником од краљева.

Наиме, краљеви му враћају сатрапију коју му је Антигон одузео и све привилегије које је раније

имао у Азији. 4. Укратко, изјавио је да Еумену највише од свих доликује да се брине за кра

161љевску кућу, у складу са његовом ранијом делатношћу у њену корист. Ако су му потребне веће

трупе, и он ће сам (Полиперхонт) са краљевима кренути из Македоније са целом краљевском

војском.

То се, дакле, десило те године.

(318/7) LVIII. Када је у Атини архонт био Архип, Римљани су за конзуле одредили Квинта Елија и

Луција Папирија136

. Те године је Еумен, тек што је изашао из тврђаве, добио писмо које му је послао

Полиперхонт, и у коме је, поред већ поменутог, стајало и то да му краљеви дају пет стотина

таланата на дар као надокнаду за губитке које је претрпео. Такође је обавештен и да су краљеви

послали писма генералима и ризничарима у Киликији да му дају ових пет стотина таланата и

додатна средства која би затражио за унајмљивање најамника и друге хитне потребе, као и да су

писали официрима три хиљаде македонских „сребрних штитова"137

да се ставе под његову команду

и спремно сарађују са њим, јер је проглашен за стратега целе Азије са пуним овлашћењима. 2.

Page 77: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Стигло му је и писмо од Олимпијаде, у коме га она моли и преклиње да помогне краљевима и њој

самој, јер је он једини преостао од њених највернијих пријатеља, а у стању је да нађе лека за пустош

у којој се налази краљевска кућа 3. Олимпијада је тражила и да је посаветује је ли за њу боље да

остане у Епиру и не верује онима који се једнако издају за старатеље краљева, а заправо покушавају

да сами приграбе краљевску власт, или да се врати у Македонију. 4. Еумен је Олимпијади одмах

одговорио и саветовао јој је да засад, док рат не буде решен, остане у Епиру. Гајећи увек најдубљу

наклоност према краљевима, одлучио је да не прима наређења од Антигона који покушава да

присвоји краљевску власт; како је Александровом сину била потребна помоћ јер је био сироче, а сви

генерали су били лакоми на власт, сматрао је да му приличи да пристане на сваку опасност ради

спасења краљева.

LIX. Зато је одмах наредио својима да дигну логор и напустио је Кападокију, водећи са собом око

пет стотина коњаника и преко две хиљаде пешака. Није имао времена да сачека окаснеле савезнике

који су му обећали помоћ у овом рату, јер му се приближавала велика Антигонова војска на челу са

генералом Менандром, која је сада, када је постао Антигонов непријатељ, требало да га спречи да се

дуже задржи у Кападокији. 2. Ова је војска дошла три дана касније, и пошто је пропустила повољну

прилику, кренула је да гони Еумена и његове трупе; кад није успела да их стигне, вратила се у

Кападокију. 3. Еумен је усиљеним маршевима брзо прешао преко Таура и стигао у Киликију. Вође

„сребрних штитова", Антиген и Теутам су, поступајући у складу са писмом добијеним од краљева,

дошли из велике удаљености да сачекају Еумена. Пријатељски су га поздравили, честитали му на

неочекиваном избављењу из највећих опасности и обећали да ће му спремно у свему помагати.

Македонски „сребрни штитови", њих три хиљаде на броју, показали су исто пријатељство и

расположење приликом сусрета. 4. Сви су се чудили превртљивости и променљивости судбине,

знајући да су краљеви и Македонци мало пре овог Еумена и његове „пријатеље" осудили на смрт, а

сада су заборавили на сопствену пресуду, и не само што су га ослободили оптужби, већ су му дали

врховну команду у целој краљевини. 5. С правом су овако размишљали они који су тада гледали

Еуменове чудне догодовштине. Ко не би остао збуњен пред сталним променама судбине ако

погледа на све успоне и падове у људском животу? Ко би толико смео да се поузда у своје

предности док ужива наклоност среће, да се у њему зачне самопоуздање веће од људске слабости?

6. Обичан људски живот, као да њиме управља неки бог, читавог века наизменично кружи кроз

добро и зло. Зато није чудно ако се деси нешто неочекивано, него ако све што се дешава није

ненадано, па стога и историји треба одати одговарајуће признање: показујући све успоне и падове,

све промене у људским поступцима, она доводи у равнотежу охолост срећних и нерасположење

несрећних.

LX. Еумен је тада ово имао на памети и мудро је осигурао свој положај, предвиђајући будуће

потресе. Био је свестан да је странац и да нема право на краљевску власт, да су га Македонци који

му се сада покоравају осудили на смрт, а да су људи на официрским положајима пуни охолости и

стреме одвећ високо, па је претпостављао да ће га брзо презрети, онда почети да му завиде, и

коначно, да ће му и сам живот бити у опасности. Нико, наиме, не испуњава добровољно наредбе

оних које сматра слабијима од себе, нити трпи да њиме владају они који би требало да се другима

покоравају. 2. Рашчистивши ово са собом, прво је рекао да неће прихватити пет стотина таланата

који му се, у складу са писмом од краљева, дају за обнову и стицање имања, јер му толики поклон

не треба пошто не смера да освоји никакав командни положај. 3. И сада се није добровољно

прихватио ове службе, већ су га краљеви натерали да је прихвати. Уопште, због сталних ратова у

којима је досад учествовао, више није у стању да подноси недаће и лутања, поготово што, као

странац, искључен из власти која припада Македонцима, не може очекивати никакав положај. 4.

Такође је изјавио да је у сну имао чудну визију и да је мора свима објавити јер сматра да ће она

много допринети јединству и заједничким интересима. 5. У сну му се учинило да види краља

Александра живог и са знацима краљевске части како обавља државне послове, даје наредбе

официрима и активно управља свим пословима у краљевини. 6. „Зато мислим", рекао је, „да од

средстава из краљевске ризнице треба да направимо златан престо на који ћемо ставити дијадему,

жезло, венац и остале знаке краљевског достојанства, и да му у зору сви официри приносе жртву,

састају се у близини престола и примају наредбе у име краља, као да је жив и налази се на челу своје

краљевине."

Page 78: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

LXI. Сви су се сложили са његовим предлогом и брзо припремили све што је било потребно, јер је у

краљевској ризници било доста злата. Одмах је подигнут величанствен шатор и у њему постављен

престо138

са дијадемом, жезлом и оружјем којим се Александар обично служио. Поред престола се

налазио жртвеник са ватром и сви официри су из златног ковчежића приносили жртву у тамјану и

осталим најскупљим миришљавим биљкама и клањали се Александру као богу. 2. Након тога би

седали на бројне столице и одржавали састанке на којима су решавали хитна питања. У свим

расправама Еумен се показивао једнак са осталим официрима и покушавао је да придобије њихову

наклоност особито пријатељским понашањем, што му је омогућило да затре клице зависти и стекне

одане пријатеље. 3. У исто време, како је јачала ова празноверица у вези са краљем, сви су били

надахнути лепим надама, као да их води неки бог. На исти се начин Еумен опходио и према

Македонцима „сребрним штитовима": и код њих је наишао на велико одобравање као човек који

заслужује да му се повери брига за краљеве.

4. Одабравши одговарајуће „пријатеље" и давши им довољно новца, послао их је да сакупљају

најамнике, одредивши неуобичајено високу плату. Једни су одмах отишли у Писидију, Ликију и

оближње крајеве и вредно се дали на посао; други су обилазили Киликију, трећи Коиле Сирију и

Феникију, четврти градове на Кипру. 5. Убрзо се проширила вест ο овом новачењу, а како је плата

била изванредна, многи су долазили без позива и из градова у Хелади и уписивали се у службу. За

кратко време сакупљено је више од десет хиљада пешака и две хиљаде коњаника, не рачунајући

„сребрне штитове" и оне који су дошли са Еуменом.

LXII. Еумен је, дакле, брзо и неочекивано знатно ојачао, па је Птолемеј, допловивши са флотом у

Зефириј у Киликији, упутио поруку официрима „сребрних штитова", позивајући их да не слушају

Еумена, кога су сви Македонци осудили на смрт. 2. Послао је поруку и официрима задуженим за

тврђаве у Киинди139

, протестујући и захтевајући од њих да Еумену не дају новац из краљевских

ризница, и обећавајући да ће се побринути за њихову безбедност. Међутим, нико се на то није

обазирао, јер су им краљеви и њихов старател. Полиперхонт, као и Александрова мајка Олимпијада,

писали да се у свему покоравају Еумену као врховном стратегу краљевине. 3. Антигон је нарочито

био незадовољан тадашњим Еуменовим напредовањем и великом моћи коју је овај држао у својим

рукама: схватао је да му, као отпаднику од краљева, Полиперхонт тако ствара озбиљног супарника.

4. Зато је решио да организује заверу против њега, па је међу својим „пријатељима" одабрао Филоту

и дао му писмо за „сребрне штитове" и остале Македонце под Еуменовом командом. Заједно са

Филотом, послао је и тридесет других Македонаца, интриганата и брбљиваца који су добили

наређење да се појединачно састану са вођама „сребрних штитова", Антигеном и Теутамом, и да уз

њихову помоћ организују заверу против Еумена, пошто им обећају богате дарове и највеће

сатрапије; исто тако је требало да се састану са својим земљацима и познаницима међу „сребрним

штитовима" и даровима их подмите да узму учешће у завери против Еумена. 5. Међутим, нису

успели никог да убеде, једино је Теутам, вођа „сребрних штитова", био подмићен и покушао је да

другог вођу, Антигена, наговори да сарађује у подухвату. 6. Антиген је био ретко мудар и лојалан

човек, и не само што је одбио понуду, већ је успео да одговори и подмићеног Теутама. Објаснио му

је да је за њега боље да у животу остане Еумен него Антигон: 7. ако Антигон ојача, одузеће им

сатрапије и предати их својим „пријатељима", док се Еумен, као странац, никада неће усудити да

ради на своју руку, већ ће као генерал са њима поступати као са пријатељима, и ако буду сарађивали

са њим, сачуваће им сатрапије, а можда им дати и друге. Тако је пропао покушај да се организује

завера против Еумена.

LXIII. Када је Филота официрима предао заједничко писмо од Антигона, „сребрни штитови" су се

састали са другим Македонцима, без Еумена, и наредили да им се писмо прочита. 2. Писмо је

садржавало оптужбе против Еумена и позив Македонцима да га одмах ухвате или, чак, убију; ако

тако не поступе, Антигон им је поручивао да ће доћи са целом војском на њих и да ће оне који га не

послушају примерено казнити. 3. Пошто је писмо прочитано, официри и сви Македонци нашли су

се у великој недоумици: морали су или да се одлуче да остану верни краљевима и очекују казну од

Антигона, или да послушају Антигона и буду кажњени од Полиперхонта и краљева. 4. Док су трупе

биле оволико збуњене, дошао је Еумен, прочитао писмо и позвао Македонце да поступе у складу са

одлукама краљева, а да на отпадника не обраћају пажњу. 5. Одржао им је дуг говор у вези са овим

Page 79: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

питањем, и не само што се ослободио тренутне опасности, већ је међу војницима постао још

омиљенији него раније. 6. Опет је, дакле, запао у неочекивану опасност, и опет је из ње изашао још

јачи него пре. Наредио је војницима да дигну логор и крену у Феникију: журио је да сакупи лађе из

свих градова и припреми велику флоту, да би Полиперхонт, добивши феничанске лађе, могао да

оствари превласт на мору и безбедно, кад год пожели, пребацује македонске трупе у Азију против

Антигона. Зато се задржао у Феникији и припремао поморске снаге.

LXIV. У међувремену је Никанор, командант Мунихије, чуо за Касандров одлазак из Македоније

Антигону и за очекивани Полиперхонтов долазак у Атику са војском, па је од Атињана затржио да

остану верни Касандру. 2. Међутим, нико се са тим није слагао и сви су сматрали да посада што пре

треба да се повуче, па је он прво преварио народ и убедио ra да сачека пар дана јер ће, наводно,

Касандар поступити онако како граду одговара. Пошто су Атињани мировали неколико дана, он је у

Мунихију ноћу кришом увео додатне војнике; након тога је у тврђави било довољно трупа да је

чувају и боре се против сваког могућег нападача. 3. Када су Атињани увидели да их је Никанор

преварио, упутили су посланство краљевима и Полиперхонту, тражећи од њих да им помогну у

складу са одлуком ο хеленској аутономији. Више пута су сазивали скупштину и расправљали ο

начину вођења борбе са Никанором. 4. Док су се они тиме бавили, Никанор је, унајмивши множину

најамника, ноћу кришом извео војнике и заузео зидове Пиреја и улаз у луку. Атињани не само што

су изгубили Мунихију већ сада и Пиреј, и тешко су подносили то што им се догађало. 5. Зато су

саставили посланство од угледних људи, Никанорових пријатеља Фокиона Фоковог, Конона

Тимотејевог140

, и Клеарха Наусиклејевог1", и послали их Никанору да протестују због његовог

поступка и траже да им врати аутономију у складу са краљевским прогласом. 6. Никанор им је

одговорио да упуте посланство Касандру који га је поставио за команданта гарнизона, што значи да

он нема овлашћења да поступа на своју руку.

LXV. У исто ово време Никанору је стигло писмо од Олимпијаде са наредбом да Атињанима врати

Мунихију и Пиреј. Никанор је чуо да краљеви и Полиперхонт намеравају да Олимпијаду доведу у

Македонију и повере јој бригу за дечака и поврате положај и почасти у којима је уживла за

Александрова живота, па се уплашио и обећао да ће поступити по њеним жељама, а онда је једнако

измишљао неке изговоре и одуговлачио са предајом. 2. Атињани су у прошлости указивали велико

поштовање Олимпијади: сматрајући сада да су обећане јој почасти готова ствар и надајући се да ће

уз њену помоћ обнова аутономије проћи без опасности, били су пресрећни. 3. Док обећање још није

било испуњено, у Атику је са војском дошао Полиперхонтов син Александар142

. Атињани су

претпоставили како долази да им врати Мунихију и Пиреј, али то није било тако, већ је он, баш

супротно томе, дошао да их сам преузме за потребе рата. 4. Неки Антипатрови пријатељи, међу

којима је био и Фокион, плашили су се законске казне и отишли су Александру. Објашњавајући му

шта је најбоље за њега, убедили су га да сам држи тврђаве и да их не преда Атињанима док

Касандар не буде побеђен. 5. Александар се онда улогорио у близини Пиреја и није дозвољавао

Атињанима да долазе на разговоре са Никанором; сам се са њим састајао и тајно преговарао, па је

било јасно како намерава да Атињанима нанесе неправду. 6. Народ се састао на скупштини,

разрешио дужности магистрате на положају и изабрао друге међу радикалним демократама. Оне

који су под олигарсима обављали дужности осудио је, неке на смрт, неке на прогонство и

одузимање имовине. Међу последњима је био и Фокион, који је у Антипатрово време имао врховну

власт у граду.

LXVI. Избачени из града, ови људи су побегли Полиперхонтовом сину Александру, покушавајући

да себи преко њега обезбеде спас. Он их је примио пријатељски и дао им писма за оца

Полиперхонта, са молбом да се Фокиону и његовим пријатељима не наноси зло јер су на његовој

страни и сада обећавају да ће у свему са њим сарађивати. 2. Народ је исто упутио посланство

Полиперхонту са оптужбом против Фокиона и са молбом да им се врате Мунихија и аутономија.

Полиперхонт је желео да Пиреј чува посадом јер лука може бити од велике користи у рату;

међутим, стидео се да поступа у супротности са одлуком коју је сам објавио, јер је сматрао да ће га

Хелени осудити као неверника ако у односу према најславнијем граду прекрши задату реч, па је

променио одлуку. 3. Саслушавши посланство, онима које је упутио народ дао је жељени одговор, а

Page 80: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Фокиона и његове пријатеље је ухапсио и везане послао у Атину, препустивши народу да одлучи

жели ли да их побије или ослободи оптужби.

4. Састала се, дакле, скупштина у Атини да донесе пресуду ο Фокиону. Многи који су у

Антипатрова времена били протерани и многи Фокионови политички непријатељи били су за

смртну казну. 5. Основа за оптужбе била је да су Фокион и његови пријатељи криви што је након

Ламијског рата домовина била поробљена, а демократски устав и закони укинути. Када је

оптуженима дата прилика да изнесу одбрану, Фокион је почео да говори, али је народ ову одбрану

одбио виком и тиме оптужене довео у стање потпуне беспомоћности. 6. Када се бука утишала,

Фокион је поново почео са одбраном, а маса је повикала и спречила да се чује глас оптуженог:

присталице демократије, удаљени из политичког живота и неочекивано враћени у домовину, били

су веома огорчени на људе који су град лишили аутономије.

LXVII. Трпећи ово насиље, Фокион се у безнадним условима борио за живот. Они који су били

близу њега, чули су његово оправдање, а они који су били далеко нису га могли чути због велике

буке, већ су посматрали једино његове покрете, жустре и разноврсне због величине опасности. 2. На

крају, изгубивши наду у спас, Фокион је повикао, молећи да њега осуде на смрт а остале поштеде.

Како се бес и насиље гомиле нису стишавали, неки од његових пријатеља су иступили да га подрже

у одбрани. Народ је у почетку њихове говоре слушао, а када су, говорећи даље, већ јасно показали

да говоре у прилог Фокиону, избацили су их виком и повицима негодовања. 3. На крају су

једногласно били осуђени и одведени у затвор да сачекају смрт143

. Пратили су их многи угледни

људи, ожалошћени и саучествујући у толикој несрећи. 4. То што први људи у граду, како по слави

тако и по рођењу, који су у животу учинили многа добра дела, нису имали право на одбрану и

праведно суђење код многих је изазвало узнемирење и страх пред променљивом судбином, истом за

све људе.

5. Опет, многе присталице демократске странке, Фокионови велики непријатељи, беспоштедно су га

вређали и гневно оптуживали за своје несреће. Наиме, мржња притајена у времену процвата, када,

захваљујући некој промени, избије на површину у невољи, потпуно подивља према онима који су је

изазвали. 6. Попивши кукуту, по предачком обичају, ови су људи завршили живот и сви били

бачени ван граница Атике и остављени без гробова. Тако су живот окончали Фокион и они који су

заједно са њим лажно оптужени.

LXVIIL Касандар је од Антигона добио тридесет пет ратних лађа и четири хиљаде војника и

упловио је у Пиреј. Сачекао га је командант гарнизона Никанор и предао му Пиреј и кључеве луке.

Мунихију је задржао Никанор, јер је имао довољно војника да чува тврђаву. 2. Полиперхонт се са

краљевима налазио у Фокиди; када је чуо да је Касандар упловио у Пиреј, ушао је у Атику и

улогорио се у близини Пиреја. 3. Имао је двадесет хиљада македонских пешака и око четири

хиљаде савезника, као и хиљаду коњаника и шездесет пет слонова. Намеравао је да опседне

Касандра, али је оскудевао у храни: процењујући да ће опсада бити дуготрајна, део трупа снабдевен

довољним количинама хране морао је да остави у Атици под командом сина Александра, а сам је са

највећим делом војске отишао на Пелопонез да натера грађане Мегалеполиса да се покоравају

краљевима. Грађани Мегалеполиса су тада били на Касандровој страни и још увек су имали

олигархијску владу успостављену у Антипатрово доба.

LXIX. Док се Полиперхонт тиме бавио, Касандар је испловио и обезбедио савезништво Егињана, а

непријатељски расположене Саламињане је затворио опсадом. Свакодневно их је без престанка

нападао, а како је имао довољно наоружања и људи, довео је Саламињане у безнадежну ситуацију.

2. Када се град нашао у ситуацији да буде заузет, Полиперхонт је послао јаке пешачке и поморске

снаге да нападну Касандрове трупе. То је Касандра изненадило и натерало да прекине опсаду и

отплови за Пиреј. 3. Полиперхонт је желео да ситуацију на Пелопонезу уреди на своју корист, па је

дошао на полуострво, сакупио представнике из градова и повео разговор ο савезу. Упутио је и

посланства градовима, наређујући им да побију магистрате које је у олигархијама поставио

Антипатар, а да грађанима дају аутономију. 4. Многи су га послушали и по градовима је дошло до

убистава и протеривања; Антипатрови пријатељи су страдали, а нове владе, добивши аутономију и

Page 81: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

слободу говора, склапале су савез са Полиперхонтом. Једино су грађани Мегалеполиса остали верни

Касандру, па је Полиперхонт одлучио да их опседне.

LXX. Сазнавши за Полиперхонтове намере, грађани Мегалеполиса су одлучили да сву имовину са

поља донесу у град. Потом су пописали све грађане, странце и робове, и пронашли да оних који

могу служити у рату има петнаест хиљада. Одмах су једне поделили по војним одредима, друге

послали на радове, а треће задужили за бригу ο зидовима. 2. Тако су истовремено једни копали

дубок јарак око града, други са поља доносили дрво за палисаду, трећи поправљали оштећене

делове зида, а четврти правили оружје и катапулте за избацивање стрела; читав град је био у послу,

захваљујући решености грађана и очекиваној опасности. 3. Наиме, шириле су се вести ο величини

краљевске војске и мноштву слонова који је прате и за које се сматрало да су због своје храбрости и

телесне снаге незадрживи.

4. Када је све на брзину припремљено, дошао је Полиперхонт са целом војском и улогорио се у

близини града, подигавши два логора један за Македонце, други за савезнике. Саградио је дрвене

куле више од зидова, пребацио их до града на повољне положаје, снабдео сваковрсним офанзивним

наоружањем и борцима и браниоце натерао на повлачење са грудобрана. 5. Док се то још дешавало,

његови људи су поткопали зидове и спалили потпорне стубове, тако да је срушио три највеће куле и

делове зида између њих. Када је на тај начин настао велики отвор у зиду. Македонци су ускликнули

од радости, а браниоци града остали без речи у овој несрећи. 6. Македонци су одмах кроз отвор у

зиду појурили у град, а грађани Мегалеполиса су се поделили и један део се супротставио

непријатељима и започео жестоку битку, при чему им је доста помагала гужва око отвора у зиду;

други су палисадом затварали део унутар истог отвора и подизали други зид, радећи без престанка

дању и ноћу. 7. Посао је брзо завршен захваљујући множини људи и великим залихама потребног

материјала, па су се браниоци брзо опоравили од штете коју су претрпели рушењем дела зида.

Против непријатеља који су се борили на дрвеним кулама користили су катапулте за избацивање

стрела, праћкаше и стрелце, па су успели да многима задају ране.

LXXI. На обе стране су многи пали или били рањени; пошто их је ноћ затекла у борби, Полиперхонт

је трубом опозвао своје војнике и вратио се у логор. 2. Сутрадан је раскрчио место око отвора у зиду

и оспособио га за пролажење слонова, чију је снагу намеравао да искористи у освајању града.

Грађане Мегалеполиса је предводио Дамис, који је такође био са Александром у Азији и из искуства

познавао природу и начин коришћења слонова, што је за грађане била не мала предност. 3. Наиме,

Дамис је снази животиња супротставио своју сналажљивост и онемогућио их је да искористе своју

физичку надмоћ. На више великих дасака укуцао је мноштво оштрих ексера и положио их у плитке

јаме, сакривши им оштре врхове; на тим местима је оставио пролаз у град и ниједног војника није

поставио непосредно према непријатељима, али је зато са стране поређао велики број суличара,

стрелаца и катапулта. 4. Полиперхонт је раскрчио читав терен око пролаза и када је са свим

слоновима заједно кренуо у напад десила му се сасвим неочекивана ствар. Спреда нико није напао

животиње и Индијци су их терали да упадну у град; слонови су упали свом снагом и наишли на

даске са ексерима. 5. Ексерима су повређивали стопала и самом својом тежином доприносили

њиховом дубљем продирању; нису били у стању да крену даље ни да се врате, јер им је сваки

покрет наносио бол. Истовремено су према њима са стране полетеле стреле и копља, тако да је део

Индијаца изгинуо, део допао рана и био онемогућен да се даље бори. 6. Многи хици који су

погађали циљ и природа рана изазваних ексерима задавали су слоновима велике болове, па су се

окренули натраг и у повратку изгазили многе Полиперхонтове војнике. На крају је пао најхрабрији

и најстрашнији од свих; остали су делом били потпуно онеспособљени за борбу, а делом су донели

смрт многим војницима своје стране.

LXXII. Након ове срећне победе браниоци су били пуни самопоуздања, а Полиперхонт се покајао

што је започео ову опсаду; пошто није могао дуго да се задржи на овом месту, оставио је део војске

да настави опсаду, а сам се посветио хитнијим пословима. 2. Адмирала Клита послао је на море са

целом флотом да пази на области око Хелеспонта и осујети пребацивање трупа из Азије у Европу,

као и да прихвати Аридеја који је заједно са војницима побегао у Киј14

·4 као Антигонов непријатељ.

3. Клит је отпловио за Хелеспонт и обезбедио пријатељство градова на Пропонтиди, а онда је

Page 82: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

прихватио Аридејеве трупе. Тада је у исте области допловио фрурах Мунихије Никанор, послат од

Касандра са целом флотом. Никанор је добио и Антигонове лађе, тако да је све укупно имао сто

бродова. 4. До поморске битке је дошло недалеко од Бизантија, и победио је Клит, потопивши

седамнаест непријатељских бродова и заробивши, заједно са посадама, не мање од четрдесет.

Остали су побегли у луку Халкедона.

5. Након такве победе Клит је претпостављао да се непријатељи, после великог пораза, више неће

усудити да улазе у поморске сукобе. Сазнавши за пораз своје флоте, Антигон је мимо очекивања

својом оштроумношћу и војничком вештином надокнадио овај пораз. 6. Добивши од Бизантијаца у

току ноћи транспортне лађе, на њима је на другу обалу пребацио стрелце, праћкаше и довољно

осталих лако наоружаних трупа. Пре него што је свануло, ови су напали војнике који су се из

непријатељских лађа били искрцали на копно и тамо поставили логор, изазивајући панику међу

Клитовим људима. Страх је брзо изазвао панику међу свима, а како су полетели ка бродовима,

дошло је до велике гужве због пртљага и бројних заробљеника. 7. Утом је Антигон, припремивши

ратне лађе укрцавши на њих множину најхрабријих пешака, послао ове у борбу, позвавши их да

храбро навале на непријатеље, јер ће победа сигурно припасти њима. 8. Током ноћи, Никанор је

дигао сидро, и док је свитало, његови људи су изненада напали збуњене непријатеље и у првом

налету их натерали у бег: један део бродова су погађали кљуновима и уништавали их, другима су

одсецали весла, а треће су без борбе заробљавали заједно са посадом. На крају су, осим адмиралског

брода, заробили све остале заједно са посадом. 9. Клит је побегао на обалу напустивши брод и

покушавајући да се спасе бегом кроз Македонију; наишавши на неке Лисимахове војнике, изгубио

је живот.

LXXIII. Задавши толики пораз непријатељима, Антигон је стекао велику славу као војсковођа и

оштроуман човек. Желео је да овлада морем и успостави апсолутну власт над Азијом. Зато је из

читаве војске одабрао двадесет хиљада лако наоружаних пешака и четири хиљаде коњаника и

кренуо ка Киликији, желећи да уништи Еумена пре него што овај сакупи јачу војску. 2. Када је

сазнао за покрете Антигонових трупа, Еумен је решио да за краљеве поново освоји Феникију,

неправедно заузету од Птолемеја, али су га околности предухитриле; зато је напустио Феникију и

кренуо са војском кроз Коиле Сирију, журећи да стигне до такозваних горњих сатрапија. 3. Близу

реке Тигра у току ноћи га је напало локално становништво и изгубио је неколико војника. Слично је

у Вавилонији, када га је Селеук напао код реке Еуфрата, запао у опасност да изгуби целу војску јер

се провалио неки канал и читав логор био поплављен; ипак је вештим маневрисањем успео да

побегне на неки брежуљак и канал врати на стари ток, тако да је спасао и себе самог и своју

војску145

. 5. Неочекивано утекавши Селеуку, дошао је у Персију са војском, водећи петнаест хиљада

пешака и хиљаду три стотине коњаника. Давши војницима предах за одмор од недаћа, упутио је

поруке сатрапима и генералима у горњим сатрапијама да му пошаљу војнике и новац.

То је било све што се ове године догодило у Азији.

LXXIV. У Европи је већина хеленских градова презрела Полиперхонта због његовог неуспеха у

опсади Мегалеполиса, одметнула се од краљева и пришла Касандру. Атињани нису успели да се

ослободе посаде ни .уз помоћ Полиперхонта ни уз помоћ Олимпијаде, па се један од виђенијих

грађана усудио да у скупштини каже како би било корисно склопити мир са Касандром. 2. Ова

изјава је прво изазвала немир, јер су се једни супротстављали а други изражавали слагање; када су

мало пажљивије размислили ο својим интересима, једногласно су одлучили да пошаљу делегацију

Касандру и среде односе са њим што боље могу. 3. Након неколико састанака, склопљен је мир под

следећим условима146

: Атињани нека држе свој град, територију, приходе, лађе и све остало као

Касандрови пријатељи и савезници, а Касандар нека за сада задржи Мунихију, док не заврши рат са

краљевима; градом нека управљају грађани са цензом од најмање десет мина, а управник града нека

буде неки Атињанин по Касандровом избору. Изабран је Деметрије Фалеронски147

; примивши

управу градом, владао је мирољубиво и благонаклоно према грађанима.

LXXV. Након тога је Никанор упловио у Пиреј са флотом украшеном кљуновима лађа освојених у

бици. Касандар га је најпре обасуо великим почастима због постигнуте победе, а онда, видевши

Page 83: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

како се уобразио и узохолио, те да уз то са сопственим војницима чува Мунихију, дошао је до

закључка да снује заверу и дао да га убију. Такође је повео и један поход у Македонију, где су

многи Македонци прешли на његову страну. 2. И хеленски градови су исто тако пожелели да

постану Касандрови савезници: чинило се да је Полиперхонт неспособан и да не показује сувише

памети у вођењу краљевине и савезника, а Касандар је према свима био љубазан и предузимљив у

акцијама, тако да је имао много присталица за своју власт.

3. Како је следеће године Агатокле постао тиранин Сиракужана, на овом месту привешћемо крају

ову књигу по нашем првобитном плану; следећа ће почети са Агатокловом тиранијом и обухватиће

све догађаје који улазе у оквир нашег дела.

ДЕВЕТНАЕСТА КЊИГА (317/6311/10)

I. Има једна стара изрека да демократије не обарају обични људи, већ они који се истичу високим

положајем. Зато су неки градови, сумњичави према својим најутицајнијим грађанима, спремни да

им одузму то првенство. 2. Изгледа, наиме, да је за оне који држе власт мали корак до поробљавања

домовине, и да је истакнутим људима који гаје наде у освајање власти тешко да се уздрже од

монархије. 3. Заиста, природно је што амбициознији људи желе више и што су њихове жудње

безграничне. Управо су због тога Атињани протеривали најугледније грађане, увевши законом оно

што се код њих звало остракизам1. Циљ им није био да кажњавају већ учињене грешке већ да

грађане довољно јаке да крше законе лише прилике да згреше према домовини. 4. Наводили су, као

неко пророчанство, Солонову изреку када је, проричући Пизистратову тиранију, саставио овај

дистих:

Од великих људи граду долази пропаст; незнањем својим

народ у ропство тиранину паде.

5. Више него било где, ова тежња ка владавини једног човека узела је маха на Сицилији пре него

што су Римљани овладали овим острвом. Градови су упадали у замке демагога и јачали слабе све

док од њих не би направили тиране преварених. 6. Посебно је карактеристичан случај Агатоклове

тираније у Сиракузи: кренувши од веома скромних почетака и поставши тиранин, Агатокле је

изазвао велике несреће не само Сиракузи већ и целој Сицилији и ЈТибији. 7. Слабог имовинског

стања и ниског друштвеног положаја, изучио је грнчарски занат, а временом се домогао толике

моћи и постао толико окрутан да је поробио највеће и најлепше острво, а неко време је владао и

највећим делом Либије и деловима Италије, обележивши сицилијске градове насиљем и убиствима.

8. Ниједан ранији тиранин није учинио нешто слично, нити је био толико окрутан према својим

поданицима. На пример, када би кажњавао неког појединца, убијао је читаву његову породицу, а са

градовима је поравнавао рачуне тако што је убијао све грађане од младића навише и, због

неколицине оптужених људи, присиљавао и многе друге, потпуно невине, да прихвате исту

судбину, осуђујући на смрт свеколико становништво градова.

9. Но, пошто ова књига, између осталог, обухвата и Агатоклову тиранију, нећемо правити никакав

увод ο њој, већ ћемо наставити излагање тамо где смо стали, пошто прво објаснимо који период

обухвата наше излагање. 10. У претходних осамнаест књига описали смо, колико смо били у стању,

све догађаје у познатим деловима насељеног света од најранијих времена до године уочи

Агатокловог успостављања тираније, што износи осам стотина шездесет шест година од освајања

Троје2. У овој књизи почећемо са излагањем ο његовој владавини, а завршити са битком код Химере

између Агатокла и Картагињана; поменути догађаји обухватају период од седам година.

(317/6) II. Када је у Атини архонт био Демоген, Римљани су за конзуле изабрали Луција Плоција и

Манија Фулвија3, а у Сиракузи је Агатокле постао тиранин

4. Да би појединачни догађаји били

јаснији, укратко ћемо изложити ранији живот овог човека.

Page 84: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

2. Каркин из Регија, протеран из свог родног града, населио се у Терми на Сицилији, граду који се

налазио под влашћу Картагињана. Тамо је ступио у љубавну везу са неком женом из града; од

тренутка када је ова жена затруднела, стално је имао немирне снове. 3. Забринут због тога, замолио

је неке картагинске посланике који су испловљавали за Делфе да питају бога ο детету које се

очекује. Они су савесно обавили свој задатак и добили пророчанство да ће ово дете бити узрок

великих несрећа Картагињанима и целој Сицилији. 4. Чувши ово и уплашивши се, Каркин је дете

изложио на јавном месту и поставио људе да пазе да не остане живо. Када је прошло неколико дана,

а дете није умрло, људи задужени за његово чување постали

177су непажљиви. 5. Дететова мајка се ноћу прикрала и узела дете5, али га није однела својој кући,

плашећи се мужа, него га је оставила код брата Хераклида и дала му име Агатокле, према свом оцу.

6. Дечак је растао у ујаковој кући и био је много лепши и снажнији него што би се очекивало у

његовом узрасту. Када му је било седам година, Хераклид је позвао Каркина на неку жртвену

светковину. Видећи Агатокла где се игра са неким вршњацима, Каркин се задивио његовој лепоти и

снази, а када му је жена рекла да би њихов изложени син, да је остао жив, имао толико година, он је

признао да се каје због свог поступка и почео је да се гуши у сузама. 7. Видевши да је мужевљево

расположење у складу са њеним делом, жена му је открила целу истину, а он је то радосно примио и

прихватио сина; из страха од Картагињана, са целом породицом се преселио у Сиракузу. Пошто је

био сиромашан, научио је Агатокла грнчарском занату док је још био дечак**.

8. У ово време је Коринћанин Тимолеонт, победивши Картагињане у бици код реке Кремиса, дао

сиракушко грађанско право свима који су хтели7. Каркин се са Агатоклом уписао у списак грађана и

ускоро након тога умро. 9. Мајка је у неком светилишту посветила мермерну статуу сина, а онда се

рој пчела населио на њој и саградио кошницу око бедара. Када су ο овом знамењу обавештени људи

који су сличним стварима заокупљени, они су изјавили да ће дечак у својој зрелости стећи велику

славу, што се и обистинило.

III. Неки Дамас, један од угледнијих Сиракужана, заљубио се у Агатокла; како је у почетку био

веома дарежљив према младићу, омогућио му је да сакупи прилично богатство; након тога, изабран

за војсковођу у походу против Акраганта, када му је умро један од хилијарха8, поставио је Агатокла

на његово место. 2. Већ пре похода Агатокле је уливао поштовање величином свог наоружања, јер

је на маневрима обично носио оружје тако велико да се њиме због тежине нико други није могао

лако користити. Када је постао хилијарх, стекао је још већу славу ратоборношћу и смелошћу у

биткама и неустрашивошћу и одлучношћу у јавним обраћањима. Када је Дамас умро од болести и

имовину оставио својој жени, Агатокле се њоме оженио и почео да се рачуна међу најбогатије

грађане.

3. Након тога, када су Брутијци опседали Кротоњане, Сиракужани су Кротоњанима послали у помоћ

велику војску. Између осталих, један од генерала био је и Агатоклов брат Антандар, а врховни

команданти били су Хераклид и Сострат9, људи који су већи део свога живота потрошили на завере,

убиства и велике злочине: њихове каријере изложене су у претходној књизи10

. 4. Агатокле је такође

учествовао у походу, признат од народа и одређен на положај хилијарха. Иако се одмах истакао у

биткама против варвара, љубомора Сострата и његових пријатеља лишила га је почасти коју доноси

награда за храброст. 5. Увређен овим поступком, оптужио их је пред народом да су решили да уведу

тиранију. Сиракужани нису обраћали пажњу на ове оптужбе, па су Сострат и остали по повратку из

Кротона овладали градом.

IV. Агатокле је, као њихов непријатељ, прво остао у Италији са својим пријатељима и покушао да

освоји Кротон, али је овај покушај пропао, па је са неколицином пријатеља нашао спас у Таранту. У

Таранту се уписао међу најамнике и многим ризичним подухватима ускоро изазвао општу сумњу да

снује преврат. 2. Због тога је отпуштен и из ове војске. После тога је сакупио прогнанике из разних

делова Италије и кренуо у помоћ грађанима Регија на које су заратили Хераклид и Сострат. 3. Када

је у Сиракузи срушена тиранија а Сострат и његови сарадници били протерани из града, вратио се у

домовину. Заједно са тиранима, град су морали да напусте многи угледни грађани који су оптужени

за учествовање у олигархијској влади шест стотина најугледнијих Сиракужана, што је на крају

Page 85: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

изазвало рат између прогнаника и бораца за демократију. Сострату и његовој странци су помагали

Картагињани, тако да је стално долазило до мањих борби и регуларних битака уз учешће појединаца

и трупа. У овим операцијама Агатокле је, понекад као обичан војник, други пут као официр, стекао

репутацију предузимљивог и сналажљивог човека, јер је у свакој ситуацији умео да смисли нешто

корисно. Један од таквих случајева заиста заслужује да буде поменут. 4. Када су се неком приликом

Сиракужани налазили у логору у близини Геле, Агатокле је ноћу упао у град са хиљаду војника, а

онда се појавио Сострат са великом војском у бојном поретку и успео да га истера и још му побије

три стотине бораца. 5. Остали су покушали да побегну кроз неки тесан пролаз и, кад су већ

изгубили наду у спас, Агатокле их је неочекивано избавио из опасности. 6. Борећи се храбрије од

свих, задобио је седам рана и због изгубљене крви био веома слаб: међутим, пошто су непријатељи

наваљивали, наредио је трубачима да оду на оба краја зида и дају знак за битку. 7. Ово је одмах

учињено, а војници који су изашли из Геле због помрчине нису могли да виде шта се стварно

догађа, већ су мислили да је остатак сиракушких трупа упао у град са обе стране, па су одустали од

даљег гоњења, поделили се на два дела и брзо кренули у сусрет опасности, трчећи у правцу звука

труба. Тако су Агатоклови људи добили времена за предах и сасвим безбедно се вратили у логор.

Надмудривши овом приликом непријатеље, не само што је неочекивано спасао своје већ и седам

стотина савезничких војника.

V. Након тога, када је Коринћанин Акесторида у Сиракузи изабран за стратега11

, прочуло се да је

Агатокле покушао да уведе тиранију, али је он паметним маневром избегао опасност. У ствари,

Акесторида се уплашио грађанског рата и зато није хтео да га смакне јавно, већ му је наредио да

напусти град и послао људе да га у току ноћи убију на путу. 2. Агатокле је прозрео намере стратега

и међу својим робовима изабрао једног који му је највише био налик и по висини и по цртама лица;

дао му је своје оружје, коња и одело, и успео је да превари убице послате против њега. 3. Сам се

обукао у неке прње и даље наставио по беспућу. Закључујући по наоружању и осталим знацима да

је оно Агатокле, преварени мраком, Акесторидини људи су извршили убиство, али нису успели да

остваре свој план.

4. Затим, када су Сиракужани вратили Сострата и остале избеглице у град и склопили мир са

Картагињанима, Агатокле је као избеглица у унутрашњости острва сакупио сопствену војску.

Поставши претња и за Сиракужане и за Картагињане, пристао је да се врати у домовину: грађани су

га одвели у Деметрин храм, где се заклео да неће ништа предузимати против демократије. 5.

Претварао се да је за демократију и демагошким поступцима лукаво стицао популарност у народу,

па је на крају изабран за стратега и чувара мира12

док се међу повратницима не успостави прави

мир. 6. Чланови хетерија13

били су, у ствари, подељени на више ipyna међу којима су постојале

значајне разлике; најјачу опозицију Агатоклу чинили су чланови Већа од шест стотина, које је за

време олигархије водило град и у које су били укључени најугледнији и најбогатији Сиракужани.

VI. Агатокле је тежио да освоји власт и имао је многе предуслове да оствари то што је замислио. Не

само што је као стратег управљао војском, већ је након вести да неки отпадници сакупљају војску у

унутрашњости код Ербите, добио овлашћења да, без икаквог сумњичења, мобилише колико год

жели војника. 2. Изговарајући се походом на Ербиту, укључио је у војску људе из Моргантине и

осталих градова у унутрашњости, који су раније заједно са њим ратовали против Картагињана. 3.

Сви су га веома волели због услуга које им је раније чинио на походима, а против шест стотина

сиракушких олигарха увек су били непријатељски расположени; уз то, мрзели су и читав народ, јер

су морали да му се покоравају. Било их је укупно три хиљаде на броју, а по својим жељама и

опредељењима били су створени за рушење демократије; њима је прикључио и грађане који су се

због сиромаштва и зависти супротстављали владавини моћних. 4. Када је све било спремно,

војницима је наредио да у зору дођу у Тимолеонтиј14

, а сам је позвао Писарха и Диокла, људе за које

се сматрало да предводе хетерију бивших чланова Већа од шест стотина, да, наводно, са њима

поразговара ο неким државним пословима. Када су они дошли, довевши још четрдесет својих

пријатеља, Araтокле се претварао да је жртва завере и све их је похапсио и оптужио пред војницима,

рекавши да Веће од шест стотина жели да ra ухапси због његове оданости народу, и оплакивао је

своју судбину. 5. Гомила се разјарила и повикала да се више не оклева, већ да се одмах нападну они

Page 86: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

који су повредили правду. Агатокле је трубачима наредио да дају знак за бој, а војницима да побију

кривце и опљачкају имовину чланова Већа од шест стотина и њихових присталица. 6. Сви су

кренули у пљачку и у граду су завладале пометња и силне несреће: чланови аристократских

породица, не знајући да су осуђени на смрт, искакали су из кућа на улице да сазнају узрок пометње,

а војници, подивљали од похлепе и мржње, убијали су људе који су им у незнању предавали тела

незаштићена оружјем.

VII. Уске уличице су запосели војници по четама, па су грађани гинули и на улицама и у кућама.

Страдали су и они који ни за шта нису били криви, молећи узалуд да им кажу зашто их убијају.

Када је наоружани народ запала моћ, више није разликовао пријатеља од непријатеља, већ је

непријатељем сматрао онога од кога се може више окористити. 2. Зато се могло видети како се по

целом граду врше насиља, убиства и свакојаки злочини. Због старе мржње, једни су прибегавали

свим врстама насиља против оних које су мрзели, добивши прилику да учине све што у свом гневу

пожеле; други су се надали да ће убијањем богатих поправити слабо имовинско стање и покушавали

су све само да их побију. 3. Једни су, наиме, проваљивали дворишна врата, други се лествама

пењали на кровове, трећи се борили са браниоцима на крововима. Чак ни онима који су уточиште

потражили у светилиштима молитве боговима нису осигурале спас, јер је пред људским насиљем

попустило и поштовање богова. 4. Ето какве су злочине у мирно доба и у сопственом граду

починили Хелени гротив Хелена, рођаци против рођака, не устукнувши ни пред природним

осећањима, ни пред заклетвама, ни пред боговима. Толики су били ови злочини да би се на зао усуд

жртава сажалили не само пријатељи него и највећи непријатељи, само ако нису сасвим неумерени у

мржњи.

VIII. Све градске капије су затворене и у току једног дана је побијено више од четири хиљаде људи,

кривих само зато што су били племенитијег порекла од осталих. Од оних који су покушали да се

спасу бекством, једни су појурили ка капијама и сви били похватани, а други су поскакали са зидова

и нашли уточиште у оближњим градовима; мањи број, скочивши насумце, нашао је смрт. 2.

Отаџбину је напустило преко шест хиљада грађана, а највише их се склонило у Акрагант, где су се

за њих на одговарајући начин побринули. 3. Провевши дан у убијању својих суграђана, Агатокле и

његови људи се нису уздржали ни од насиља и злочина према женама, сматрајући да ће за оне који

су избегли смрт примерена казна бити насиље нането њиховим рођакама. Могло се, наиме,

очекивати да ће за мужеве и очеве бити гора од смрти помисао на насиље учињено њиховим женама

и на срамоту нанету девојкама. 4. Говорећи ο овим догађајима, морамо да изоставимо неприродан

трагички тон чест код историчара, највише због сажаљења према жртвама, а и зато што нико од

читалаца не тражи да чује све детаље ο ономе што сам лако може замислити. 5. Онима који се по

дану на улицама и тргу усуђују да убијају људе који ништа нису криви, није потребан писац да

објасни шта су радили ноћу кад су били сами у кућама, и како су се односили према девојкама без

очева и женама без заштите које су потпале под апсолутну власт најгорих непријатеља. 6. Што се

Агатокла тиче, када су прошла два дана откако се заситио убијања грађана, сакупио је ухваћене

бегунце и Дејнократа пустио због старог пријатељства; од осталих, своје главне непријатеље је

побио, а оне друге протерао из града.

IX. Потом је сазвао састанак скупштине и изнео оптужбе против чланова Већа од шест стотина и

олигархије коју су они предводили. Рекао је да је град очистио од људи који су покушавали да им

газдују и објавио је да народу даје потпуну слободу јер жели да буде ослобођен свог терета и живи

као обичан грађанин, једнак свима осталима. 2. Говорећи овако, скинуо је са себе војнички огртач,

заменио га цивилним и кренуо да напусти скупштину, показујући тиме како је само један од

многих. Поступајући овако, претварао се да је за демократију, иако је знао да је највише људи

присутних на скупштини учествовало у злочинима и да они због тога никада не би хтели да другоме

повере војну команду. 3. У сваком случају, они који су опљачкали имовину несрећних жртава

повикали су да их не напушта, него да се прими управе државом. Он прво није одговарао, а када је

гомила почела још више да наваљује, рекао је да прихвата овлашћења стратега, али не жели да их

дели са другима, 4. јер не пристаје да као члан управе буде обавезан да по законима одговара за туђе

грешке. Гомила му је онда дозволила да влада сам: изабран је за стратега са пуним овлашћењима и

након тога је већ јавно владао и управљао градом. 5. Што се тиче поштених Сиракужана, једни су из

Page 87: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

страха били присиљени да све ово трпе, а други, сувише слаби да се супротставе гомили, нису

смели да узалуд показују своју мржњу. Мноштво сиротиње и дужника било је задовољно променом,

јер је Агатокле на скупштини обећао и укидање дугова и доделу земље сиромашнима. 6. Када је то

обавио, престао је са убијањем и кажњавањем и потпуно се променио: показујући се као велики

пријатељ народа, многе је задужио доброчинствима, не мало н>их охрабрио обећањима и све

придобио пријатељским речима, тако да је постао веома омиљен. 7. Располажући оволиком влашћу

није узео ни дијадему, није имао телохранитеље, а није се трудио ни да буде неприступачан, што

иначе чине скоро сви тирани. Бринуо се и за државне приходе и за припрему наоружања и опреме за

одбрану града; такође је уз постојеће ратне бродове саградио и нове и успео да овлада већином

места и градова у унутрашњости Сицилије.

Таква је, дакле, била ситуација на Сицилији.

X. У Италији су Римљани већ девету годину ратовали са Самнитима15

. Ранијих година су се борили

са великим трупама, а тада су упадали на непријатељску територију, али нису постигли ништа

значајно и вредно помена: настављали су са нападима на утврђења и пљачкањем земље. 2. У

Апулији су опустошили читаву Даунију и прикључили Канузијце, узевши од њих таоце. Додали су

још две трибе постојећим: Фалерну и Уфентину. 3. За то време су грађани Кротона склопили мир са

Брутијцима; са својим грађанима, које је демократска влада протерала због сарадње са Хераклидом

и Состратом, ο чему смо детаљно говорили у претходној књизи15а

, ратовали су већ другу годину, а

за војсковође су изабрали угледне грађане Парона и Менедема. 4. Изгнаници су кренули из Турија и

са три стотине најамника покушали да ноћу упадну у родни град, али су били одбијени од

Кротоњана и улогорили су се на граници са територијом Брутијаца. Убрзо је из града изашла

вишеструко већа грађанска војска, и у бици која је уследила страдали су сви изгнаници.

Пошто смо завршили извештај ο догађајима на Сицилији и у Италији, прећи ћемо на догађаје у

осталим деловима Европе.

XI. У Македонији је Еуридика, налазећи се на челу краљевине16

, сазнала да се Олимпијада спрема за

повратак, па је послала гласника Касандру на Пелопонез, тражећи од њега да јој што брже притекне

у помоћ; с друге стране, најспособније Македонце је подмитила даровима и силним обећањима и

обезбедила њихову оданост. 2. Полиперхонт је сакупио војску уз помоћ Еакиде17

из Епира и

Олимпијаду са Александровим сином вратио у краљевину. Сазнавши да се Еуридика налази са

војском у Евији18

у Македонији, кренуо је затим против ње, желећи да једном битком реши сукоб.

Када су се војске поставиле једна наспрам друге, Македонци су се постидели пред Олимпијадиним

угледом и сетили се Александрових доброчинстава, па су променили страну. 3. Краљ Филип је са

својом пратњом одмах заробљен, а Еуридика је ухваћена док се са саветником Поликлом повлачила

ка Амфиполису. 4. Олимпијада се тако дочепала краљевског пара и без борбе освојила краљевину; у

оволикој срећи се није понашала човечно, већ је Еуридику и њеног мужа Филипа прво бацила у

затвор и изложила их мукама: затворила их је у малу ћелију и давала им храну кроз неки мали

отвор, који је уједно био и једини. 5. Несрећници су више дана трпели ове муке, а када су

Македонци већ почели да је осуђују, јер су сажаљевали затворенике, неким Трачанима је наредила

да Филипа избоду на смрт; овај краљ је владао шест година и четири месеца. Еуридики, која је

отворено и без зазора изјављивала да краљевска власт припада пре њој него Олимпијади, наменила

је тежу казну. 6. Послала јој је мач, конопац и кукуту и наредила да сама одабере како ће умрети, не

обазирући се нимало на њен ранији положај и не показујући нимало сажаљења пред заједничком

људском судбином. 7. Када је и сама доживела сличан преокрет среће, њена смрт је због тога била у

складу са суровошћу коју је тада показала. У присуству човека који јој је донео поменуте ствари,

Еуридика се помолила боговима да и Олимпијада једном добије исте дарове; потом се побринула за

мужевљево тело, очистивши му ране онолико колико су јој то прилике дозвољавале, а затим се

обесила ο појас и тако окончала живот, не оплакујући своју судбину и оставши усправна пред

толиком несрећом. 8. Када је ово двоје убијено, Олимпијада је убила и Касандровог брата Никанора

и разрушила Јолову19

гробницу, освећујући се, како је тврдила, за Александрову смрт. Такође је

одабрала и стотину најугледнијих Касандрових пријатеља Македонаца и све их побила. 9.

Оволиким злочинима је утолила жеђ за осветом и брзо постала омрзнута са своје суровости: сви

Page 88: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Македонци су се сећали Антипатрових речи када им је на самрти, као да прориче, саветовао да

никада не допусте да жена дође на чело краљевине.

Ствари у Македонији су стајале овако, и било је јасно да ће доћи до промене.

XII. У Азији је Еумен20

са „сребрним штитовима" и њиховим командантом Антигеном провео зиму

у Вавилонији, у такозваним „Карским селима"21

. Селеуку и Питону је упутио посланике са молбом

да помогну краљевима и прикључе се његовој борби против Антигона. 2. Питон је био одређен за

сатрапа Медије а Селеук Вавилоније у време када је дошло до друге поделе сатрапија у

Трипарадису. Селеук је одговорио да жели да буде од користи краљевима, али да никада неће

пристати да испуњава наредбе Еумена, човека кога су Македонци на скупштини осудили на смрт.

Након многих расправа ο овој одлуци, послао је свог изасланика Антигену и „сребрним

штитовима", тражећи од њих да Еумену одузму команду. 3. Македонци се на ово уопште нису

обазирали, па их је Еумен похвалио због оданости, кренуо даље са војском, стигао до Тигра и

улогорио се на три стотине стадија22

од Вавилона. Намеравао је да крене ка Сузи, где је планирао да

сазове војске из горњих сатрапија и послужи се краљевским ризницама за хитне потребе. 4. Био је

принуђен да пређе реку, јер је земља иза њега била већ опљачкана а она с друге стране

неопустошена и у стању да војску обилато снабдева храном. 5. Већ је био са свих страна сакупио

лађе за прелажење преко реке, кад су Селеук и Питон допловили низводно са двема тријерама и

већим бројем скела, што је једино било преостало од Александрове флоте саграђене у Вавилону.

XIII. Приставши на месту где је Еумен требало да се искрца, поново су покушали да Македонце

убеде да Еумену одузму командни положај и да више, противно својим интересима, не унапређују

странца који је побио толико Македонаца. 2. Антиген никако није пристајао, па је Селеук отпловио

до неког старог канала и очистио му корито, загушено земљом током времена, што је довело до

потапања македонског логора: читав околни терен био је под водом и војсци је запретила опасност

да буде уништена уздизањем њеног нивоа. 3. Тог дана Македонци нису ништа предузели, не знајући

како да поступе у овој невољи; сутрадан су поређали сплавове, којих је било око три стотине, и

пребацили највећи део војске, не наишавши ни на какву сметњу приликом искрцавања. Селеук је,

наиме, имао само коњанике и то много мање него непријатељи. 4. Већ се спуштала ноћ и Еумен се

бринуо за комору, па је Македонце поново пребацио преко реке; под вођством неког од локалних

људи почео је да раскрчује једно место куда се лако могао скренути канал и тако омогућити прелаз

преко околног терена. 5. Када је то видео, а желећи да их што пре испрати из своје сатрапије,

Селеук је послао делегацију да склопи примирје и Еумену допусти да прегази реку. У исто време је

послао и поруку Антигоиу у Месопотамију, молећи га да хитно дође са трупама, пре него што

стигну сатрапи са својим трупама. 6. Еумен је прегазио Тигар и дошао у Сузијану, где је због

недостатка жита поделио војску на три дела. Марширајући кроз земљу у три колоне, није нашао

нимало жита, већ је војницима делио рижу, сузам и датуље, чега је у земљи било у изобиљу. 7. Још

раније је генералима у горњим сатрапијама послао писма од краљева23

у којима је стајало да се у

свему покоравају Еумену, а овом приликом им је послао нову поруку да сви са својим трупама дођу

у Сузијану; десило се да су они баш у то време мобилисали своје трупе и сакупили се из других

разлога, ο чему сада треба казати неколико речи.

XIV. Питон је прво био одређен за сатрапа Медије, а када је постао стратег свих горњих сатрапија,

убио је Филона24

, ранијег стратега Партије, и на његово место поставио свог брата Еудама. 2. Када

се то десило, сви остали сатрапи су се удружили, плашећи се да и њих не задеси иста судбина, јер је

Питон био склон променама и веома мастољубив. Успели су да га победе у боју и побију му многе

војнике, а њега самог да истерају из Партије. 3. Он се прво повукао у Медију, а ускоро након тога је

дошао у Вавилон и позвао Селеука да му помогне и прикључи се његовим плановима. 4. То је био

разлог са кога су сатрапи горњих сатрапија сакупили трупе на једном месту, што значи да су

Еуменови гласници трупе затекли спремне. Најугледнији командант, који је по једногласној одлуци

добио заповедништво над целокупним снагама био је Пеукест, бивши Александров „телохранитељ",

унапређен од краља због своје храбрости. 5. Већ више година је управљао сатрапијом Персијом25

и

уживао је велику наклоност локалног становништва. Зато кажу да је Александар од свих

Македонаца само њему дозволио да носи персијску одећу, јер је желео да угоди Персијанцима, а

Page 89: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

сматрао је да ће захваљујући Пеукесту земља бити у сваком погледу мирна. Пеукест је тада имао

десет хиљада персијских стрелаца и праћкаша, три хиљаде људи различитог порекла а наоружаних

на македонски начин, 1цест стотина хеленских и трачких коњаника и преко четири стотине

персијских коњаника. 6. Македонац Тлеполем, одређен за сатрапа Карманије, имао је хиљаду и по

пешака и седам стотина коњаника; Сибиртије, командант Арахозије, дао је хиљаду пешака и шест

стотина десет коњаника, Андробаз из Паропанисаде, упућен од тамошњег сатрапа Оксијарта, водио

је хиљаду две стотине пешака и четири стотине коњаника. 7. Стасандар, сатрап Арије и Дрангијане,

довео је и трупе из Бактријане и имао је укупно хиљаду и по пешака и хиљаду коњаника. 8. Из

Индије је дошао Еудам са пет стотина коњаника, три стотине пешака и сто двадесет слонова; све

слонове је задобио након Александрове смрти, када је на превару убио краља Пора. Трупе које су

тада дошле са сатрапима бројале су укупно више од осамнаест хиљада седам стотина пешака и

четири хиљаде шест стотина коњаника.

XV. Када су дошли у Сузијану и спојили се са Еуменом, одржали су заједнички састанак свих

војника; том приликом је дошло до жучне препирке око врховне команде. Пеукест је због множине

својих војника и угледа који је уживао код Александра сматрао да он треба да добије врховну

команду. 2. Антиген, вођа македонских „сребрних штитова" рекао је да одлуку ο врховној команди

треба препустити његовим Македонцима, јер су они заједно са Александром освојили Азију и због

своје храбрости били непобедиви. 3. Еумен се плашио да због међусобних сукоба не постану лак

плен Антигонов, па је предлагао да не одреде једног команданта, већ да се сви сатрапи и стратези

изабрани од војника свакодневно састају у краљевском шатору и заједнички расправљају ο свим

питањима. 4. Наиме, након Александрове смрти постављен је шатор и у њему престо, па су имали

обичај да тамо приносе жртве и саветују се ο хитним стварима. Сви су потврдили да је Еуменов

савет заиста добар, па је он свакодневно сазивао веће, као у неком демократски уређеном граду. 5.

Нешто касније, када су дошли у Сузу, Еумен је од ризничара добио знатну суму новца, довољну за

тренутне потребе: краљеви су писмом наредили да се само њему дб онолико колико тражи. Он је

исплатио Македонцима плате за шест месеци, а Еудаму који је из Индије довео слонове дао је две

стотине таланата, наводно за трошкове око животиња, а заправо да би га овим даром привукао на

своју страну. Наиме, коме год од завађених генерала он приђе, његова страна ће претегнути, с

обзиром на то да је коришћење слонова у биткама увек изазивало панику. Што се тиче осталих

сатрапа, сваки је сам издржавао трупе из своје сатрапије.

6. Боравећи у Сузијани, Еумен је одмарао трупе. Антигон је зимовао у Месопотамији, и прво је

планирао да одмах крене за Еуменом, пре него што овај ојача, а када је чуо да су се сатрапи и

њихове трупе спојили са Македонцима, зауставио се и дао војсци времена за одмор, попуњавајући

је новим војницима; видео је да овај рат захтева велике трупе и неуобичајене припреме.

XVI. Док се то дешавало, Атал, Полемон и Доким, као и Антипатар и Филота, команданти ухваћени

заједно са Алектином војском, чувани су у једној ретко чврстој тврђави; када су сазнали да Антигон

долази у горње сатрапије, помислили су да је то за н>их згодна прилика, убедили неке чуваре да их

пусте, дочепали се оружја и око поноћи напали стражу. Било их је укупно осморица, а чувало их је

четири стотине војника; међутим, захваљујући томе што су ратовали са Александром, били су веома

храбри и способни. Успели су да ухвате команданта посаде Ксенопита и баце га преко зида са

висине од једног стадија26

; остале су делом побили, делом истерали; на крају су спалили куће. 2.

Потом им је пришло још педесет људи који су споља посматрали развој догађаја. Како је у тврђави

у изобиљу било жита и осталих потрепштина, расправљали су ο томе треба ли остати и користити се

чврстином положаја док чекају Еуменову помоћ, или треба што пре побећи и бавити се на околној

територији док се ситуација не промени. 3. Развила се жучна расправа: Доким је саветовао да се

повуку, а Атал је тврдио да неће бити у стању да поднесу тешкоће јер су се много намучили у

оковима. Док су се тако убеђивали, били су предухитрени, јер се из околних тврђава сакупило преко

пет стотина пешака и четири стотине коњаника, као и више од три хиљаде различито наоружаних

људи из непосредне околине. Одабравши команданта, опсели су утврђење. 4. Тако су се Атал и

остали мимо очекивања поново нашли у опсади. Доким је уочио једну стазу коју нико не чува, па је

тим путем послао поруку Антигоновој жени Стратоники, која се налазила у околини. Када је потом,

у пратњи неког саборца, и сам сишао истом стазом, погажена је задата му реч, и тако је бачен у

Page 90: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

затвор, а човек који га је пратио показао је пут непријатељима, више н>их увео у тврђаву и

омогућио им да заузму један гребен. 5. Атал и његови пријатељи су се нашли очи у очи са

неупоредиво бројнијим непријатељем, али су били храбри и бранили су се упорно дан за даном;

након опсаде од годину дана и четири месеца, ухваћени су у јуришу.

(316/5) XVII. Када је у Атини архонт био Демоклид, Римљани су за конзуле одредили Гаја Јунија и

Квинта Емилија27

; исте године су прослављене Сто шеснаесте олимпијске игре, на којима је у

трчању победио Лаконац Диномен. 2. У ово време Антигон је кренуо из Месо

потамије и дошао у Вавилонију, где се договорио ο сарадњи са Селеуком и Питоном. Добивши од

њих војнике, направио је понтонски мост преко Тигра, пребацио трупе и кренуо на непријатеље. 3.

Када је Еумен сазнао за ово, наредио је команданту посаде у Сузи, Ксенофилу, да Антигону не даје

новац и не одлази на разговоре са н>им; сам је са трупама кренуо према реци Тигру28

, удаљеној од

Сузе дан пута. У тој области река излази из планина у којима живе непокорена племена, такозвани

Уксијси: на више места је широка три стадија, понегде и четири, а на средини тока дубина јој

достиже висину слона. Текући седам стотина стадија29

од поменутих планина, улива се у Црвено

море30

; богата је морском рибом и ајкулама, које се највише појављују у време уздизања „Пасје

звезде"31

. 4. Заштићени реком, читаву обалу од извора до ушћа обезбедили су стражама и чекали да

се непријатељи појаве. Пошто им је због дужине чуваног терена требало још војника, Еумен и

Антиген су од Пеукеста тражили да им из Персије пошаље десет хиљада стрелаца. 5. Он се прво

није обазирао на њихове захтеве, љутит што није добио врховну команду, а онда је размислио мало

боље и признао сам себи да ће га Антигон, ако победи, лишити сатрапије, а можда ће му и живот

бити у опасности. 6. Плашећи се, дакле, за своју будућност и сматрајући да ће лакше добити

генералски положај ако буде имао што више војника, довео им је, као што су тражили, десет хиљада

стрелаца. Иако су неки Персијанци били удаљени тридесет дана пута, сви су истог дана примили

наређење захваљујући изванредно распоређеним стражама. Ο овоме би требало рећи коју реч. 7.

Персија је земља долина са високим видиковцима на малом растојању. На њих су поставили домаће

људе громких гласова: њихови су положаји били толико удаљени један од другог да се са њих могао

чути јек људског гласа, тако да су они који су примали наредбу њену садржину одмах прослеђивали

следећима, а ови опет другима, све док наредба не би стигла до оних на крајњим границама

сатрапије.

XVIII. Док су се Еумен и Пеукест бавили овим стварима, Антигон је напредовао са својом војском и

стигао до Сузе, краљевске престонице. Селеука је одредио за сатрапа земље и дао му војнике да

опседне тврђаву у којој је благајник Ксенофил одбијао послушност. Сам је са војском кренуо против

непријатеља, путем на коме је владала велика жега и који је био опасан за стране трупе. Зато је

морао да маршира ноћу и логоре уз реку подиже пре изласка сунца. 2. Није, међутим, могао да у

потпуности избегне невоље које је са собом носио овакав терен, па, иако је у свему поступао

правилно, изгубио је много војника због несносне врућине, јер је управо било време уздизања

„Пасје звезде". 3. Када је стигао до реке Копрата, почео је са припремама за прелажење. Ова река

тече из једне планинске области и улива се у Паситигар, удаљен осамдесет стадија од Еуменовог

тадашњег логора; широка је око четири плетра32

, брзог је тока и за прелажење су били потребни

лађице или мост. 4. Запленивши неколико скела, на њима је пребацио део пешака; наредио им је да

ископају јарак и подигну палисаду унутар које ће прихватити остатак војске. Еумена су извиђачи

обавестили ο деловању непријатељске војске; он је прешао преко понтонског моста на Тигру са

четири хиљаде пешака и хиљаду три стотине коњаника и изненадио Антигонове трупе у чијем

саставу се налазило преко три хиљаде пешака, четири стотине коњаника и најмање шест хиљада

оних који су у потрази за храном имали обичај да прелазе у мањим групама. 5. Напао их је изненада

када су били у нереду: остале је одмах савладао, а оне Македонце који су му се одупрли надвладао

је жестином напада и бројношћу својих војника и све их натерао да побегну ка реци. 6. Сви су

појурили ка скелама, а оне су потонуле због множине људи који су се на њих укрцали; што се тиче

оних који су покушали да пливају, највећи је део речна струја однела у смрт, а мало њих се спасло.

7. Лоши пливачи су више волели да буду заробљени него да страдају у реци: укупно их је било око

четири хиљаде. Гледајући како страда толико мноштво војника, Антигон није био у стању да им

пружи помоћ јер није располагао довољним бројем лађица.

Page 91: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XIX. Сматрајући да тренутно никако не може прегазити реку, Антигон је кренуо ка граду Бадаки33

,

који се налази на реци Еулеју. Марширало се као кроз ватру, јер је владала ужасна жега, па су многи

војници страдали и војска се деморалисала. 2. Након неколико дана боравка у поменутом граду и

предаха датог војсци за одмор, Антигон је пресудио да би најбоље било кренути у Екбатану у

Медији и одатле покушати освајање горњих сатрапија. У Медију су водила два пута и оба су имала

лошу страну: један је водио у Калон34

и био је добар краљевски пут, али је на њему владала жега и

био је дуг, скоро четрдесет дана пута; други је пролазио кроз територију племена Косејаца и био је

тежак, узан и стрм, а водио је кроз непријатељску земљу која је оскудевала у намирницама; с друге

стране, био је кратак и хладовит. 3. Њиме се војска не може лако провести ако се не добије

сагласност горштачких племена: она од давних времена уживају у слободи и живе у пећинама, једу

жир и печурке и димљено месо дивљих животиња. 4. Антигон је сматрао да му је, када га прати

оволика војска, испод части да их моли или придобија даровима; уместо тога, узео је најбоље

пелтасте, а стрелце, праћкаше и остале лако наоружане трупе поделио је на два дела: један је дао

Неарху, наредивши му да крене напред и заузме превоје и остале тешко приступачне положаје, а

остале је поређао дуж пута и кренуо напред са фалангом, поставивши Питона на зачеље. 5. Војници

под Неарховом командом су заузели нешто мало осматрачница, али су, што се тиче других, бројних

и веома важних положаја, стигли сувише касно и претрпели знатне губитке, па су се једва пробили

кроз варваре који су их нападали. 6. Кад год би дошли на тежак терен, Антигон и његови људи су

западали у силне потешкоће. Наиме, локално становништво је познавало терен и унапред заузимало

висове; одатле су на војнике без престанка котрљали велико камење, засипајући их истовремено

кишом стрела и рањавајући оне који нису могли ни да се бране ни да на тегобном терену избегну

стреле. 7. Стаза је била стрма и скоро непролазна, тако да су слонови и коњаници, а уз њих и тешко

наоружани војници, истовремено били у опасности и на великој муци, јер себи нису могли да

помогну. 8. Антигон се, дакле, нашао у толикој невољи да се покајао што није послушао Питона

када му је саветовао да новцем купи право пролаза. Пошто је многе војнике изгубио, а остале

193довео у крајњу опасност, успео је да се спасе и тек деветог дана стигне у насељени део Медије.

XX. Због сталних невоља и прекомерних патњи, војници су кривили Антигона, што су и показивали

љутитим узвицима. Заиста, за четрдесет дана претрпели су три велике несреће. Без обзира на то,

Антигон им се обраћао пријатељски; како је, поред тога, обезбедио веће количине свих потребних

ствари, успео је да их поврати од преживљених недаћа. 2. Питона је упутио испред осталих да прође

читаву Медију и сакупи што више коњаника и ратних коња, као и товарних животиња. 3. Ова је

земља увек била пуна четвороножних животиња, па је Питон лако извршио наређење и вратио се са

две хиљаде коњаника, преко хиљаду коња са опремом и толико товарних животиња да их је било

доста за читаву војску. Такође је донео још пет стотина таланата из краљевске ризнице. 4. Антигон

је коњанике организовао у одреде, коње дао онима који су своје били изгубили, а товарне животиње

разделио као поклон и тако повратио наклоност војника.

XXI. Када су сатрапи и стратези у Еуменовом штабу сазнали да непријатељи логорују у Медији,

међу њима је дошло до свађе. Еумен, Антиген, вођа „сребрних штитова", и сви који су се у поход

укључили још на морској обали, сматрали су да се треба поново спустити на обалу, а они који су

сишли из горњих сатрапија били су у бризи за своје земље и говорили да треба бранити горње

области. 2. Разлике у мишљењима биле су све веће, а Еумену је било јасно да, ако се војска

раздвоји, ниједан део неће моћи сам да се бори, па је зато стао на страну сатрапа горњих области.

Напустио је логор на Паситигру и кренуо у Персију, у краљевску престоницу Персеполис; пут је

требало да траје 24 дана, од чега је први део, до такозваних „Лестава", пролазио кроз предео

окружен горама, спржен и сиромашан намирницама, а остатак је водио преко виших терена са веома

здравом климом и обиљем сезонских плодова. 3. Било је тамо много сеновитих долина и паркова са

свакојаким садницама, дрвећем најразличитијих врста и изворима, па је свим путницима веома

пријао боравак у овој области, тако згодној за одмор. Било је тамо и мноштво ситне стоке свих

врста, коју је Пеукест сакупљао од локалног становништва и нештедимице делио војницима како би

обезбедио њихову наклоност. Ову земљу насељавају најратоборнији Персијанци, сваки од њих је

стрелац и праћкаш, а она се међу осталим сатрапијама много истиче густом насељеношћу.

Page 92: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XXII. По доласку у краљевску престоницу Персеполис, Пеукест, као стратег ове земље, организовао

је величанствене жртвене свечаности за богове, Александра и Филипа, обезбедивши из скоро читаве

Персије жртвене животиње и остало што је било потребно за гозбу и свечаност. На крају је

приредио гозбу за целу војску. 2. Од оних који су присуствовали слављу направио је четири круга,

један унутар другог, тако да је онај највећи окруживао све остале. Обим спољашњег круга износио

је десет стадија35

; чинили су га најамници и мноштво савезника; други круг имао је обим од осам

стадија3; сачињавали су га Македонци „сребрни штитови" и коњаници „пратиоци" који су ратовали

са Александром; следећи је круг имао обим од четири стадија37

, а у њему су се налазили лежајеви

официра другог реда38

, „пријатеља", генерала без команде и коњаника; најужи круг, обима два

стадија39

, заузимали су лежајеви генерала и хипарха, и са њима, најугледнијих Персијанаца. 3. У

средини су се налазили жртвеници богова, Александра и Филипа. Лежајеви су били направљени од

гомила лишћа прекривених теписима и најразличитијим покривачима, јер је Персија у изобиљу

имала свега што је било потребно за луксуз и уживање. Кругови су били толико удаљени један од

другог да званицама ништа није сметало, а све им је било при руци.

XXIII. Пошто су сви били служени како треба, мноштво је аплаузом наградило Пеукестову

дарежљивост, и било је јасно да му је популарност много порасла. Гледајући то и закључујући да се

Пеукест удвара војницима зато што жели врховну команду, Еумен је припремио једно лажно писмо.

Овим лукавством је војнике охрабрио за будуће битке, Пеукеста спустио на земљу и умањио му

престиж, увећао своје достојанство и војницима улио наде у добар исход похода. 2. Суштина

кривотвореног писма била је да Олимпијада, пошто јој је претходно поверен Александров син, сада,

након Касандровог убиства, влада и Македонијом; затим, да је Полиперхонт прешао у Азију против

Антигона са највећим делом краљевске војске и слоновима, и да се већ налази у близини

Кападокије. 3. Писмо је било написано сиријским писмом40

и тобоже упућено од Оронта, сатрапа

Арменије и Пеукестовог пријатеља. Због пријатељства међу сатрапима, поверовало се да је писмо

веродостојно и Еумен је наредио да се пронесе около и покаже официрима и што већем броју

обичних војника. Ово писмо је изазвало промену у целом логору и сви су се приклонили Еуменовим

плановима, јер су веровали да ће он, уз помоћ краљева, бити у стању и да унапреди кога жели и да

казни оне који учине неки прекршај. 4. Након гозбе, желећи да заплаши оне који му се нису

покоравали или су сами тежили врховној команди, Еумен је организовао суђење Сибиртију, сатрапу

Арахозије и најбољем Пеукестовом пријатељу, што је без његовог знања послао неке коњанике у

Арахозију. Наредио је да му одузму комору и тим поступком га је довео у толику опасност да би га

војници убили да он кришом није побегао.

XXIV. Овим поступком је остале генерале заплашио, а себи прибавио велики углед и престиж, да би

потом опет променио понашање те се пријатељским речима и силним обећањима изборио за

Пеукестову наклоност и спремност да се бори за краљеве. 2. Желећи да од осталих сатрапа и

стратега добије нешто као залог да га неће напустити, претварао се да нема довољно новца и позвао

је сваког да краљевима позајми према својим могућностима. 3. Добивши четири стотине таланата од

официра које је сматрао способнима, оне у које је раније сумњао да спремају завере или да ће га

напустити претворио је у најверније чуваре свога тела и сараднике у подухвату.

4. Док је он развијао ову стратегију с погледом у будућност, дошли су неки гласници из Медије са

поруком да је Антигон са војском већ кренуо у Персију. Сазнавши за то, и сам је кренуо даље,

одлучивши да крене у сусрет непријатељима и прихвати борбу. 5. На путу је другог дана принео

жртве боговима и издашно почастио војнике, осигуравајући њихову наклоност. Током гозбе,

поводећи се за гостима који су се дали на пиће, претерао је и разболео се. Онемоћао од болести,

прекинуо је марш на неколико дана. Ово је војску деморалисало, јер се очекивало да ће непријатељи

ускоро стићи, а најспособнији командант је лежао болестан. 6. Када је криза прошла и Еумен се

опоравио, кренуо је даље са војском: на чело је ставио Пеукеста и Антигена, а њега су носили у

носиљци иза позадинских чета, да му не би сметале бука и гужва.

XXV. Када су војске биле на дан пута једна од друге, обе стране су послале извиднике. Добивши

обавештења ο бројности и намерама непријатеља, припремиле су се за сукоб, али су се на крају

разишле без борбе. 2. Наиме, испред обе војске налазиле су се нека река и гудура: извели су трупе

Page 93: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

на обе стране, али због тешког терена нису могли да се упусте у битку. Уместо тога, улогорили су се

на три стадија једни од других и четири дана заметали чарке и сакупљали храну по околини, јер су у

свему оскудевали; петог дана је Антигон упутио посланике сатрапима и Македонцима, захтевајући

од њих да не слушају Еумена и да поверење поклоне њему: 3. рекао је да ће сатрапима дозволити да

задрже своје сатрапије, а што се осталих тиче, једнима ће дати велике површине земље, друге

послати кућама уз сјајне почасти и дарове, а оне који желе да служе у његовој војсци укључиће у

одговарајуће одреде. 4. Македонци се нису обазирали на његове речи, већ су чак запретили

посланицима, а онда је иступио Еумен, похвалио их и успут им испричао једну веома стару народну

басну, примерену тренутној ситуацији. 5. Прича гласи овако: једном давно неки лав се заљубио у

неку девојку и отишао њеном оцу да је запроси; отац је рекао да је спреман да му је да за жену, али

се плаши његових канџи и зуба, да се не би једном, кад већ буду у браку, љутит из било ког разлога,

према њој понео попут праве животиње. 6. Лав је на то ишчупао канџе и зубе, а отац га је, видећи да

је лав изгубио све што га је чинило страшним, ударио батином и лако убио. Исто то сада чини и

Антигон: 7. обећаваће им свашта док не овлада војском, а онда ће казнити њене вође. Војска је

узвицима показала слагање са Еуменовим речима. Након тога је распустио скупштину.

XXVI. Пошто је пала ноћ, дошли су неки дезертери из Антигоновог логора са вешћу да је Антигон

наредио да се крене око друге страже. Еумен је размишљао и правилно закљунио да непријатељи

крећу за Габијену41

. 2. Ова земља је удаљена три дана пута и још је нетакнута и богата плодовима,

сточном храном и свиме осталим што је великој војсци потребно за снабдевање. 3. Уз ове

предности, ту је и погодност самог терена, који обилује рекама и има доста непроходних гудура. Да

би предухитрио непријатеље, поступио је на исти начин. Придобивши новцем неке најамнике,

послао их је из логора као тобожње дезертере и наредио им да јаве непријатељима како је Еумен

одлучио да током ноћи нападне њихов логор. Пославши комору напред, војницима је наредио да

што брже вечерају и дигну логор. 4. Сви су то брзо обавили, а Антигон је, чувши од дезертера да су

непријатељи одлучили да се боре ноћу, одустао од пута и постројио трупе за бој. 5. Док се он тиме

бавио и бринуо због предстојеће битке, није приметио да га је Еумен предухитрио и како брзим

маршем напредује према Габијени. Једно време је Антигон војску држао под наоружањем, а када је

од извидника сазнао за одлазак непријатеља, схватио је да је надмудрен, али није одустајао од свог

плана. 6. Наредио је војницима да дигну логор и кренуо је форсираним маршем, сличним гоњењу.

Еумен је био у предности две страже, а када је Антигон схватио да је тешко са целом војском

сустићи трупе које су у толикој предности, смислио је следећу ствар. 7. Остатак војске поверио је

Питону и наредио му да га полако прати, а сам је са коњаницима наставио потеру пуном брзином; у

зору је сустигао непријатељске позадинске чете док су силазиле са једног брежуљка: зауставивши се

на врху брежуљка, показао се непријатељима. 8. Када је Еумен са приличне удаљености угледао

непријатељске коњанике и помислио да се у близини налази читава војска, зауставио је даље

напредовање и поређао војску као да ће одмах доћи до битке. 9. Тако су, дакле генерали обеју војски

надмудрили један другог, као да су се надметали у мудрости, и показали да победа зависи

искључиво од њих самих. 10. Антигон је овим маневрима спречио непријатеље да даље напредују, а

себи је дао предах да сачека остатак војске; када су трупе стигле, постројио их је за битку и почео да

се спушта у бојном поретку, што је деловало веома упечатљиво.

XXVIL Заједно са трупама које су довели Селеук и Питон, имао је више од двадесет осам хиљада

пешака, осам и по хиљада коњаника и шездесет пет слонова. Генерали су користили различите

формације у бојном поретку и надметали се и у овој вештини. 2. Еумен је лево крило поверио

Еудаму који му је довео слонове из Индије, ставивши га на чело гарде од сто педесет коњаника;

испред њих су биле две чете копљоноша на коњима, са дубином од педесет редова: 3. све поменуте

трупе налазиле су се на првим обронцима брежуљка. До њих је био генерал Стасандар са девет

стотина педесет својих коњаника, 4. затим Амфимах, сатрап Месопотамије, са шест стотина

коњаника, а до њега шест стотина коњаника из Арахозије које је прво предводио Сибиртије, а након

његовог бекства Кефалон. 5. У наставку је било пет стотина војника из Паропанисаде и исто толико

Трачана из колонија''2 у горњим областима. Испред свих, Еумен је у срполикој линији поставио

четрдесет пет слонова и одговарајући број стрелаца и праћкаша између њих. 6. Ојачавши тиме лево

крило, спојио га је са фалангом. На месту споја налазило се шест хиљада најамника, а до ових око

пет хиљада бораца различитог порекла, наоружаних на македонски начин.

Page 94: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XXVIII. До њих је стајало преко три хиљаде Македонаца „сребрних штитова", непобедивих бораца

и, са своје храбрости, страшних противника. На самом крају било је више од три хиљаде

хипасписта; и „сребрни штитови" и хипасписти борили су се под командом Антигена и Теутама. 2.

Испред целе фаланге поставио је четрдесет слонова и размак између њих попунио лако наоружаним

трупама. 3. На десно крило је ставио коњанике: уз фалангу осам стотина из Карманије под вођством

сатрапа Тлеполема, до њих девет стотина такозваних „пратилаца" и Пеукестову и Антигенову гарду

од три стотине коњаника у једном одреду. На самом крају десног крила била је Еуменова гарда са

истим бројем коњаника, а испред њих две чете Еуменових пажева, свака састављена од педесет

коњаника.

Ван крила, задужене за чување његове спољашње стране, стајале су четири чете са две стотине

одабраних коњаника. 4. Поред тога, из свих коњичких чета одабрано је три стотине најбржих и

најхрабријих коњаника који су постављени иза Еуменове гарде. Читавом дужином десног крила

постављено је четрдесет слонова. Целокупна Еуменова војска састојала се од тридесет пет хиљада

пешака, шест хиљада сто коњаника и сто четрнаест слонова43

.

XXIX. Антигон је са вишег терена осмотрио непријатељски бојни ред и прилагодио му распоред

сопствених трупа. Наиме, када је видео да је десно непријатељско крило ојачано слоновима и

најбољим коњаницима, насупрот њима је поређао своје најлакше коњанике, упутивши их да

избегавају фронтални сукоб и да држе отворени поредак, а онда се окрећу и упуштају у бој, не би ли

тако онеспособили онај део непријатељске војске у који су полагане највеће наде. 2. На ово крило је,

дакле, поређао хиљаду стрелаца на коњима и копљаника из Медије и Партије, добро обучених за

сличне маневре; до њих је било две хиљаде две стотине коњаника Тарантинаца44

укључених у поход

још на мору, веома способних за постављање заседа и оданих Антигону, хиљаду коњаника из

Фригије и Лидије, хиљаду пет стотина под Питоновим вођством и четири стотине копљоноша са

Лисанијом; на крају су се нашли такозвани „борци са два коња" и осам стотина колониста из горњих

сатрапија. 3. Лево крило су чинили ови коњаници, а врховну команду је имао Питон. Што се тиче

пешака, први су постављени најамници било их је више од девет хиљада, затим три хиљаде

Ликијаца и Памфилаца, више од осам хиљада пешака различитог порекла наоружаних на

македонски начин и, коначно, Македонци нешто мање од осам хиљада бораца које му је дао

Антипатар када је одређен за епимелета краљевине. 4. Од коњаника на десном крилу, на споју са

фалангом било је најпре пет стотина најамника различитог порекла, затим хиљаду Трачана, пет

стотина савезника и до њих хиљаду такозваних „пратилаца", предвођених Антигоновим сином

Деметријем који се тада први пут борио заједно са оцем. 5. На самом крају крила налазило се три

стотине коњаника из гарде, међу којима се борио и сам Антигон; испред њих су биле три чете

Антигонових пажева и још толико паралелно са овима, потпомогнутих са стотину Тарантинаца. 6.

Око читавог крила поређао је у срполикој линији тридесет најјачих слонова, а размак између њих

попунио је одабраним лако наоружаним трупама: од осталих слонова, већину је поставио испред

фаланге, а остале код коњаника на левом крилу. Пошто је на овај начин поређао трупе, сишао је и

упутио се према непријатељима у косом поретку: десно крило, у које је полагао највеће наде,

истакао је напред, а лево задржао позади, јер је одлучио да са једним избегава борбу а са другим се

бори.

XXX. Када су се војске приближиле једна другој и на обе стране био дат знак за борбу, трупе су

наизменично испустиле бојни поклич и трубачи дали сигнал за бој. Прво су Питонови коњаници,

који испред својих редова нису имали неку чврсту нити, чак, помена вредну заштиту, али су зато

непријатеља превазилазили бројношћу и покретљивошћу, покушали да искористе своје предности.

2. Сматрали су да чеони сукоб са слоновима не би био безопасан; уместо тога, заобишли су крила и

напали их са стране, рањавајући коњанике кишом стрела. Захваљујући покретљивости, нису трпели

никакву штету, а слоновима, који их због своје тежине нису могли гонити, нити су се могли

повлачити када би то околности наметале, наносили су велике губитке. 3. Еумен је увидео да је

његово крило притиснуто множином стрелаца на коњима, па је послао по најлакше наоружане

коњанике са Еудамовог левог крила. 4. Извевши овај македонски одред на крило, напао је

непријатеље лако наоружаним трупама и најлакшим коњаницима, а како су га следили и слонови,

лако је победио Питонове трупе и потерао их све до подножја брежуљка. 5. Док се то дешавало,

Page 95: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

пешаци из фаланге су се борили већ дуже времена. На крају су, након великих губитака на обе

стране, победили Еуменови војници, захваљујући храбрости македонских „сребрних штитова": 6.

били су то људи већ у годинама, али су се због многих битака у којима су учествовали одликовали

храброшћу и ратном вештином, тако да нико није могао издржати њихов фронтални напад. И овом

приликом, иако их је било само три хиљаде, били су, да тако кажемо, оштрица целе војске.

7. Посматрајући своје лево крило у бекству и целу фалангу угрожену претећим поразом, Антигон

није послушао оне који су му саветовали да се повуче у планинске крајеве и тамо сакупи војнике

који су спас потражили у бекству, обезбеђујући истовремено безбедност свом делу војске. Уместо

тога, вешто се послужио предношћу коју му је понудила тренутна ситуација и успео је и да спасе

војнике који су били у бекству и да на крају постигне победу. 8. Наиме, Еуменови „сребрни

штитови" и остало мноштво пешака, чим су победили непријатеље, наставили су да их гоне до

најближих брда. 9. Овакав њихов поступак довео је до прекида у непријатељској линији, што је

Антигон искористио да кроз отвор пројаше са одредом коњаника и зада бочни ударац Еуменовим

трупама на левом крилу. 10. Захваљујући овом изненадном маневру, успео је да брзо нанесе пораз

непријатељима и многе побије. Након тога је најлакше наоружане коњанике упутио у разним

правцима да позову натраг војнике у бекству, а када су се бегунци сакупили, поново их је поређао у

бојни ред у подножју брда. Обавештен ο поразу својих трупа, Еумен је, да би пружио помоћ

Еудамовим трупама, трубом опозвао све војнике који су били пошли у потеру.

XXXI. Већ је било време за паљење лампи, и обојица генерала су позвали натраг своје трупе и

поново их поређали у бојни поредак, јер је жеља за победом била беспримерна не само код њих већ

и у маси бораца. 2. Ноћ је била ведра и сијао је пун месец, а трупе су биле поређане на удаљености

од четири плетра45

, па им се звецкање оружја и рзање коња чинило сасвим близу. Када су од реда

формирали колону и нашли се на око тридесет стадија46

од сабораца палих у боју, била је већ поноћ,

а они су били толико исцрпљени маршем и напорима које су поднели у боју, као и глађу, 3. да су

морали да одустану од бигке и подигну логор. Еумен је покушао да се врати до погинулих како би

обезбедио надзор над њиховим сакупљањем и сахрањивањем и учинио своју победу несумњивом.

Међутим, војници га нису слушали, већ су викали да се треба вратити до коморе која се налазила

далеко, па је био присиљен да их послуша: 4. пошто су многи оспоравали његово право на команду,

није могао да их оштро укори, а видео је да ни ситуација није згодна за кажњавање непослушних. С

друге стране, Антигон је и без удварања нврсто држао командни положај и натерао је војску да се

улогори поред тела погинулих војника; пошто је тако обезбедио надзор над сахрањивањем,

присвајао је победу, изјављујући да победити у бици значи домогнути се погинулих. 5. У бици је

погинуло три хиљаде седам стотина Антигонових пешака и педесет четири коњаника, а више од

четири хиљаде било је рањено; код Еумена је погинуло пет стотина четрдесет пешака и сасвим мало

коњаника, а више од девет стотина војника било је рањено.

XXXII. Након окончања битке, Антигон је видео да су војници деморалисани и одлучио је да што

брже крене дал.е и што више одмакне од непријатеља. Да би трупама олакшао повлачење, рањенике

и најтежи део коморе послао је напред у неки од оближњих градова, а погинуле је у зору сахранио и

задржао гласника кога су непријатељи послали да преговара ο сахрани погинулих47

; својим

војницима је наредио да одмах вечерају. 2. Пошто се смркло, послао је гласника натраг, одредивши

сутрашњи дан за сахрану, а почетком прве страже кренуо је са целом војском и форсираним маршем

одмакао далеко од непријатеља, стигавши на нетакнуту територију да тамо освежи војску. 3.

Превалио је цео пут до Гамарге у Медији, области под влашћу Питона, довољно снабдевене да се

војска са ње свиме у изобиљу може снабдевати. Еумен је од извидника сазнао да је Антигон отишао

и решио је да га не следи јер су и његови војници били изнурени недостатком хране и разним

недаћама; уместо тога, позабавио се сахраном погинулих и постарао се да она буде величанствена.

Током сахране се десило нешто неочекивано и потпуно различито од хеленских обичаја.

XXXIII. Кетеј, командант војника који су дошли из Индије, погинуо је у бици након храбре борбе.

За собом је оставио две жене које су га пратиле на походу једну, којом се био недавно оженио, и

другу, која је са њим живела неколико година; обе су га подједнако

Page 96: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

волеле. 2. Међу Индијцима је некад на снази био закон да момци и девојке стасали за женидбу и

удају не склапају брак према избору својих родитеља, већ по својим наклоностима. Раније се често

дешавало да се, пошто су просидбу обављали млађи људи, испостави како је избор погрешан и да

брзо дође до обостраних разочарења; многе би жене тада дозволиле да буду заведене и да у својој

неумерености љубав поклоне другима. На крају, како нису могле долично да напусте мужеве које су

прве одабрале, решавале би се да их отрују. У томе им је не малу помоћ пружала и сама земља, која

је рађала многе различите отровне биљке: било је довољно да се неке од њих размажу преко хране

или посуђа и да изазову смрт. 3. Када се ово зло раширило и многи већ нашли смрт на описани

начин, а ни казне за кривце нису биле довољне да друге жене одврате од сличних злочина, донели

су закон да се са преминулим мужевима спаљују и њихове жене, осим носећих и оних које су већ

родиле децу. Ако би нека жена одбила да се потчини оваквој одлуци морала је читавог живота

остати удовица, а као нечистом бићу, било јој је забрањено приношење жртви и поштовање осталих

обичаја. 4. Када је донет овај закон, женски злочини су се претворили у своју супротност: тежина

казне и срамота коју је она за собом повлачила натерале су их да добровољно прихватају смрт, и не

само што су се бринуле за здравље својих мужева, од којих је зависило и њихово сопствено, већ су

се надметале у томе која ће са њима отићи у смрт, као да се ради ο великој почасти.

XXXIV. Управо то се десило и овом приликом: по закону, једна је требало да буде спаљена заједно

са мужем, али су се на Кетејевој сахрани појавиле обе, борећи се за заједничку смрт са н>им као за

прву награду. 2. Пред стратезима, решеним да пресуде у овом спору, млађа је изјавила да је она

друга носећа и да се зато не може позивати на закон, а старија је тврдила како је праведније да она

која је старија ужива и веће почасти, јер видимо да старији и у свему осталоме уживају много веће

поштовање и углед него млађи. 3. Стручњаци за бабичку вештину потврдили су стратезима да је

старија носећа, па су се одлучили за млађу.

Када је донета оваква одлука, она која је одбијена отишла је плачући: као да је обавештена ο некој

великој несрећи, поломила је дијадему на глави и почупала косу. Друга је била пресрећна због

победе и отишла је до ломаче. Жене из њене породице су је овенчале тракама и предивно окитиле,

као да је рођаци прате на свадбу, и сви су певали песме ο њеној врлини. 4. Када се приближила

ломачи, скинула је накит и разделила га рођакама и пријатељицама, као да онима који је воле

оставља неку успомену. Њен накит се састојао од следећих комада: на рукама је имала мноштво

прстења са драгим камењем различитих боја, на глави већи број златних звездица спојених драгим

камењем различитих врста, а на врату многе огрлице, од најмањих до највећих. 5. На крају, пошто

се поздравила са рођацима, брат јој је помогао да се попење на ломачу и она је, пред задивљеним

очима мноштва људи који су дошли да посматрају овај призор, херојски окончала живот. 6. Цела

војска под наоружањем је три пута прошла око ломаче пре него што је запаљена, а она је лежала

поред свог мужа и док је пламен постајао све јачи, није испустила ниједан недостојан глас

изазвавши међу присутнима сажаљење и дубоко дивљење. Међутим, неки Хелени су грдили

индијске законе као дивље и окрутне.

7. Завршивши са сахраном погинулих, Еумен је напустио Паретекену и кренуо у Габијену, која је

остала неопљачкана и обилато могла да снабдева војску свим потрепштинама. 8. Ова је земља била

удаљена двадесет пет дана пута од Антигонових трупа ако се иде кроз насељене крајеве, а девет

дана ако се иде кроз пустињске и безводне области. Толико је, дакле, било растојање између

Еуменових и Антигонових трупа, и ту су проводили зиму и обнављали снагу својих војника.

XXXV. У Европи је Касандар на Пелопонезу опседао Тегеју; обавештен ο Олимпијадином повратку

у Македонију и ο убиству Еуридике и краља Филипа, као и ο скрнављењу гробнице свог брата Јоле,

склопио је мир са Тегејцима и са војском кренуо у Македонију. Савезнике је оставио у потпуној

пометњи, јер је Александар Полиперхонтов са војском вребао прилику да нападне пелопонеске

градове. 2. Етолци су желели да учине услугу Олимпијади и Полиперхонту и заузели су пролаз код

Термопила и Касандру препречили пут. Он је одустао од насилног пробијања по непроходном

терену и, уместо тога, припремио лађе и сплавове и са Еубеје и из Локриде пребацио војску у

Тесалију. 3. Чувши да Полиперхонт штити Перебију·8 са војском, послао је стратега Калу са војском

да ратује са Полиперхонтом. Дејнија је добио задужење да заузме пролазе: кренуо је у сусрет

Page 97: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

деташираним Олимпијадиним војницима, предухитрио их и заузео пролазе. 4. Олимпијада је

сазнала да се Касандар са великом војском налази у близини Македоније. За команданта је одредила

Аристоноја и наредила му да се бори са Касандром; 5. сама је дошла у Пидну са Александровим

сином, његовом мајком Роксаном и Тесалоником, кћерком Филипа Аминтиног; са њом је такође

била и Дејдамеја, кћи епирског краља Еакиде и сестра оног Пира који је касније ратовао са

Римљанима, као и Аталове кћери и рођаци њених најугледнијих „пријатеља", тако да се око ње било

сакупило мноштво људи, али углавном неспособних за борбу. Поред тога, није било ни довољно

хране за оне који се спремају да издрже дуготрајну опсаду. 6. Иако је било јасно у какав се ризик

упуштају ако тамо остану, она је ипак одлучила да остану у Пидни, надајући се да ће јој морем

многи Хелени и Македонци притећи у помоћ. 7. Са њом су били и неки коњаници из Амбракије и

већина војника који су обично боравили на двору; имали су код себе и преостале Полиперхонтове

слонове, а остале животиње је заробио Касандар приликом претходног упада у Македонију.

XXXVI. Касандар је прошао кроз превоје у Перебији и дошао близу Пидне. Око града је подигао

палисаду од мора до мора и од савезника затражио бродове, различито офанзивно наоружање и

опсадне справе, планирајући да Олимпијаду опседне и са копна и са мора. 2. Када је сазнао да се

епирски крал. Еакида спрема да помогне Олимпијади са војском, Атарију је одредио за команданта

и послао га са трупама да крене у сусрет Епирцима. 3. Он је брзо извршио наредбу и заузео излазе

из Епира, онемогућивши Еакиду да ишта предузме. Епирци нису добровољно кренули у поход у

Македонију и у логору је избила побуна. Еакида је на сваки начин желео да помогне Олимпијади;

зато је оне који су били нерасположени ослободио службе, а оне који су желели да ратују повео је са

собом: желео је да се бори, али није имао довољно војника, јер му је био остао само мали део војске.

4. Епирци који су се вратили кућама дигли су устанак у краљевом одсуству и заједничком одлуком

га осудили на прогонство, а са Касандром склопили савез. То се никада није десило у Епиру откада

је Ахилејев син Неоптолем завладао овом земљом: синови су увек наслеђивали власт од очева и

умирали на престолу до ових догађаја49

. 5. Касандар је прихватио савез са Епирцима и послао у

Епир ЈТикиска као епимелета и стратега. Када се то десило, Македонци који раније нису знали коме

да се прикључе, изгубили су наду у повољан исход Олимпијадиног подухвата и прикључили су се

Касандру. Њој је остала само нада у помоћ од Плиперхонта, а и она је неочекивано пропала. 6.

Наиме, Кала, стратег кога је Касандар послао против Полиперхонта, приближио се Полиперхонту,

улогорио се у Перебији и подмитио већину Полиперхонтових војника, тако да су овоме само

неколицина остали верни. Ето, како су за кратко време пропале све Олимпијадине наде.

XXXVII. У Азији је Антигон зимовао у Гадамали у Медији; видећи да је његова војска слабија од

непријатељске, желео је да их изненада нападне и надмудри. Непријатељи су зиму проводили на

различитим местима и раздвојени, тако да је неке одреде од осталих раздвајало и до шест дана хода.

2. Антигон је одустао од пролажења кроз насељену територију зато што је пут био дуг и

непријатељима лак за надзирање; да се усуди на пролажење кроз пустињске и безводне области

чинило му се напорно, али најкорисније за оно што је планирао. Наиме, не само што би на тај начин

брзо стигао, већ би и лако преварио непријатеље и неочекивано их напао док, не сумњајући ништа,

безбрижно живе расути по селима. 3. Смисливши овај план, војницима је наредио да буду спремни

за полазак и да припреме залиху суве хране за десет дана; раширио је гласине да војску води на

Арменију, а онда је, мимо свих очекивања, кренуо кроз пустињу, у време зимске краткодневице. 4.

Наредио је да се дању по логорима одржавају ватре, а ноћу потпуно гасе, да их не би неко на

осматрачницама приметио и непријатеље обавестио ο ономе што се дешава. 5. Пустиња је скоро

цела била равна и окружена високим брежуљцима, са којих је било веома лако са велике

удаљености уочити сјај ватре. Војска је уз велике напоре марширала пет дана, а војници су због

хладноће и свакодневних потреба ложили ватре у логорима и дању и ноћу. 6. Ово су приметили

неки од оних који живе на ободима пустиње и одмах су послали људе да јаве Еумену и Пеукесту,

давши им тркачке камиле: ова животиња може без заустављања прећи скоро хиљаду и по стадија50

.

XXXVIII. Када је Пеукест сазнао да је на средини пута виђен логор, одлучио је да се повуче у

најудаљенији део територије на којој су проводили зиму, уплашен да га непријатељи не нападну пре

него што се савезничка војска сакупи са свих страна. 2. Приметивши колико је Пеукест

обесхрабрен, Еумен га је молио да ништа не брине и да се задржи на ивицама пустиње, јер је

Page 98: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

пронашао начин да одгоди Антигонов долазак за три или четири дана: када то обави, рекао је, лако

ће сакупити војску, а непријатељи ће им, исцрпљени и измучени оскудицом, бити лак плен. 3. Сви

су се зачудили овом необичном обећању и питали су се шта је то што непријатеље може зауставити

у даљем напредовању. Еумен је свим официрима наредио да га са својим војницима следе носећи

ватру у посудама. На вишем терену је одабрао место окренуто пустињи и добро видљиво са свих

страна; тамо је поставио ознаке којима је обухватио округлу површину од око седамдесет стадија51

.

Поделивши је на више делова, свима који су га пратили наредио је да ноћу ложе ватре око двадесет

лаката удаљени један од другог: у време прве страже требало је да се труде да пламен буде што

виши, као да су још будни и забављени негом тела и вечером, око друге страже да пламен смање, а у

време треће страже да оставе само неколико упаљених ватри, како би онима који из даљине

посматрају изгледало да се ради ο правом логору. 4. Војници су извршили наређење и ватре су

приметили неки људи који су напасали стоку на брежуљцима преко пута пријатељи Питона,

сатрапа Медије. Помисливши да је у питању прави логор, сјурили су се на равницу и све јавили

Антигону и Питону. 5. Њих је ова неочекивана вест изненадила: одустали су од марша и

расправљали како да поступе у вези са овим обавештењем. Било је, наиме, опасно изнурену војску,

лишену најосновнијих потрепштина, послати на непријатељске трупе већ сакупљене и снабдевене

свиме што је потребно. 6. Помисливши да је посреди издаја, то јест да су непријатељи обавештени ο

ономе што се спрема и да су зато сакупили трупе, одустали су од даљег праволинијског

напредовања: уместо тога, скренули су надесно и упутили се даље уз ивице насељене територије, да

би војсци обезбедили опоравак од претрпљених невоља.

XXXIX. Еумен је на описани начин надмудрио непријатеље и са свих страна сазвао војнике који су

зиму проводили растурени по селима. Подигавши палисаду и утврдивши логор дубоким јарком,

примао је савезнике онако како су пристизали и логор напунио свим потрепштинама. 2. Антигон је

прешао пустињу и од локалног становништва сазнао да се сабрала готово читава Еуменова војска,

изузев слонова, који су касно напустили зимовнике и сада се налазе сасвим близу, али остављени

без икакве заштите. Зато је на н>их послао две хиљаде медских коњаникакопљаника, две стотине

Тарантинаца и све лако наоружане пешаке: 3. надао се да ће нападом на усамљене слонове лако

успети да их освоји и тако непријатеље лиши најјачег дела војске. Еумен је предвиђао шта се може

десити, па им је у помоћ послао хиљаду и по најбољих коњаника и три хиљаде лако наоружаних

пешака. 4. Како су Антигонови војници први стигли, предводници слонова су поређали животиње у

четвороугаону формацију и наставили напредовање са комором у средини и коњаницима не више

од четири стотине на броју у позадини. 5. Када су их непријатељи напали свом силином, коњаници

су попустили пред жестином напада, надвладани бројношћу непријатељских снага; људи задужени

за слонове бранили су се и истрајавали, без обзира на ране задаване са свих страна и на положај у

коме нису могли да нанесу никакву штету непријатељима. 6. Када су већ почели да попуштају,

неочекивано су се појавили Еуменови војници и избавили их из опасности. Неколико дана касније

војске су се улогориле на четрдесет

209стадија једна од друге и генерали су поређали војнике за бој, убеђени да ће ово бити одлучујућа

битка.

XL. Антигон је коњанике поделио на оба крила и лево поверио Питону, а десно сину Деметрију, са

којим је одлучио да се и сам бори; пешаке је поставио у средину, а низ читав бојни ред постројио је

слонове, попунивши празан простор лако наоружаним четама. Укупан број војникапешака износио

је двадесет две хиљаде, коњаника је било девет хиљада, укључујући и оне који су регрутовани у

Медији, а слонова шездесет пет.

2. Еумен је сазнао да се Антигон налази на десном крилу са најбољим коњаницима, па је и сам

постројио трупе у бојни поредак, поставивши најбоље борце на лево крило: тамо је ставио и већину

сатрапа са њиховим одабраним коњичким одредима, а и сам је намеравао да се бори заједно са

њима. У њиховом друштву био је Митридат, Ариобарзанов син, потомак једног од седморице

Персијанаца који су убили мага Смердиса52

, човек изванредне храбрости и од малих ногу подизан у

војничком духу. 3. Испред целог крила, у срполиком поретку, поставио је шездесет најјачих слонова

и празан простор између њих попунио лако наоружаним трупама. Што се тиче пешака, прво је

Page 99: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

поставио хипасписте, затим „сребрне штитове", а на крају најамнике и остале војнике наоружане на

македонски начин; испред пешака је поново поставио слонове и довољно лако наоружаних трупа. 4.

На десно крило је ставио најслабије коњанике и слонове и одредио им за команданта Филипа: њему

је дао наређење да избегава борбу и да посматра исход сукоба на другом крилу. У ово време Еумен

је имао укупно тридесет шест хиљада седам стотина пешака, шест хиљада коњаника и сто четрнаест

слонова.

XLI. Мало пре почетка битке, командант „сребрних штитова" Антиген послао је једног од

македонских коњаника у правцу непријатељске фаланге, наредивши му да, кад стигне близу, гласно

изговори једну поруку. Овај је сам дојахао на домашај гласа до места где се налазила фаланга

Антигонових Македонаца, и повикао: „Несрећници једни, зар сте пошли на сопствене очеве који су

са Филипом и Александром покорили читав свет?" додајући како ће ускоро видети да они неће

обрукати краљеве и своје раније успехе. 2. Наиме, у ово време су најмлађи припадници „сребрних

штитова" имали око 60 година; међу осталима, већина је била прегурала седамдесето лето, а неки су

били и старији. Њихово искуство и снага били су незадрживи, јер су, захваљујући непрестаним

борбама, стекли огромну вештину и смелост. 3. Када је порука пренета као што је описано, међу

Антигоновим војницима су се зачули љутити узвици, јер ни они нису желели да се боре са својим

земљацима, људима старијима од себе, док су се са места где су били Еуменови војници зачули

позиви и повици да што пре буду поведени на непријатеље. Видећи њихову решеност, Еумен је дао

знак којим је трубачима поручио да свирају позив у битку и војсци да кликне бојни поклич.

XLII. Битку су започели слонови, а за њима и мноштво коњаника. Равница је била веома широка и

потпуно необрађена јер је у земљи било доста соли, па су коњаници дигли толику прашину да нико

ни из близине не би лако могао разлучити шта се догађа. 2. Видевши то, Антигон је коњанике из

Медије и довољно Тарантинаца послао у правцу непријатељске коморе. Надао се, сасвим

оправдано, да ће га прашина сакрити и да ће освајањем коморе без борбе однети победу. 3.

Издвојени коњаници су заобишли непријатељско крило неопажени и напали комору, удаљену око

пет стадија од бојног поља. Нашавши да тамо има много људи неспособних за борбу, лако су

савладали ону неколицину која се бранила и супротстављала и заробили све остале. 4. За то време је

Антигон започео битку са непријатељима; појавивши се са мноштвом коњаника, заплашио је

Пеукеста, сатрапа Персије, тако да се овај заједно са својим коњаницима повукао ван облака

прашине и за собом повукао још око хиљаду и по других бораца. 5. Еумен је са нешто мало

пратилаца остао на крају крила, сматрајући да би било срамотно попустити пред судбином и

побећи. Уместо тога, донео је ваљану одлуку да не изигра поверење које су му указали краљеви, па

је навалио у правцу самог Антигона. 6. Дошло је до жестоке коњичке битке: Еуменови борци су

били јачи по решености, а Антигонови су били бројнији, тако да је на обе стране пало одвише

жртава. У исто време, док су се и слонови међусобно борили, пао је Еуменов слонпредводник,

пошто се дохватио са најјачим слоном супротне стране. 7. Видећи да његови попуштају на свим

странама, Еумен је извео из битке преостале коњанике, прешао около на друго крило и прихватио

Филипове коњанике којима је било наређено да избегавају сукоб. Тако је окончана коњичка битка.

XLIII. Што се пешака тиче, „сребрни штитови" су збили редове и жестоко напали непријатеље,

убијајући једне изблиза и терајући у бег друге. Њихов напад се није могао зауставити и борили су се

против читаве непријатељске фаланге, својом вештином и снагом толико надмашујући све остале да

нису изгубили ниједног борца, а убили су више од пет хиљада непријатеља и натерали у бег читаву

пешадију, вишеструко бројнију од њих самих. 2. Сазнавши да је комора пала у непријатељске руке и

да Пеукестови коњаници нису далеко, Еумен је покушао да их сакупи и отпочне другу коњичку

битку са Антигоном: надао се да ће победом повратити своју и заробити непријатељску комору. 3.

Међутим, Пеукестови коњаници су одбијали послушност и повлачили се све даље ка неком

безбеднијем положају; како је и ноћ већ била близу, Еумен је морао да попусти пред неповољним

околностима. 4. Антигон је своје коњанике поделио на два дела и са онима којима је сам

командовао чекао Еумена у заседи, осматрајући његове покрете; остале је дао Питону и наредио му

да нападне „сребрне штитове" лишене помоћи коњаника.

Page 100: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

5. Наређење је брзо извршено, али су Македонци устројили четвороугаону формацију и безбедно се

повукли до реке; Пеукеста су кривили за пораз коњичких трупа. Пошто им се и Еумен придружио у

време паљења светиљки, састали су се и расправљали шта да чине.

6. Сатрапи су рекли да се треба што пре повући у горње сатрапије, а Еумен је изјављивао да треба

остати и борити се даље, јер је непријатељска фаланга разбијена а коњичке трупе су на обе стране

подједнако јаке.

7. Македонци су рекли да неће послушати ни једно ни друго мишљење јер им је заробљена комора,

а њихова деца, жене и многи рођаци налазе се код непријатеља.

8. Тада су се разишли а да нису усвојили ниједно прикладно решење. Након тога, Македонци су

тајно ступили у преговоре са Антигоном и на крају ухватили и предали му Еумена, добивши за

узврат комору и јемства за личну безбедност и прикључивши се његовој војсци53

. 9. Слично су

поступили и сатрапи и већина осталих официра и војника: напустили су свог команданта, бринући

се само за своју безбедност.

XLIV. Антигон се неочекивано дочепао Еумена и читаве непријатељске војске: заробио је и

Антигена, команданта „сребрних штитова", бацио га у неку јаму и живог спалио. Убио је и Еудама,

генерала који је из Индије довео слонове, Келбана54

и још неке друге старе непријатеље. 2. Еумена

је ставио под стражу и размишљао како да поступи према њему. Желео је да уз себе има доброг

војсковођу који би му дуговао услугу, али због Еуменовог пријатељства према Олимпијади и

краљевима није имао много поверења у његова обећања; у ствари, поштедео га је и раније код Норе

у Фригији, а он се опет с крајњом решеношћу борио на страни краљева Видећи да су и Македонци

неумољиви у својој жељи да Еумен буде кажњен, на крају ra је убио: због ранијег пријатељства,

спалио му је тело и кости ставио у урну и послао их његовој породици. 3. Међу рањеницима се као

заробљеник налазио и историчар Хијероним из Кардије, који је раније уживао велики углед код

Еумена, а након његове смрти, Антигон му је указивао исту наклоност и поверење.

4. Повевши целу војску у Медију, Антигон је презимио у једном селу у близини Екбатане,

престонице ове земље; војнике је распоредио по читавој сатрапији, највише у епархији55

званој

Раге56

, која је ово име добила по великим несрећама које су се у њој раније догађале. 5. У овом крају

било је веома много цветних градова, али га је задесило толико земљотреса да су нестали и градови

и сви становници, а изглед земље се потпуно променио појавом нових река и језера уместо старих.

XLV. У исто време56а

је у граду Роду дошло до треће велике поплаве и погибије многих становника.

Прва поплава је људима нанела мало штете, јер је град био тек подигнут и због тога имао доста

отвореног простора. 2. Друга је била већа и у њој је страдало више људи, а ова последња се десила

почетком пролећа, када су изненада почели да падају јаке кише и град невероватне величине:

падали су комади тешки једну мину (436 gr), а било је и већих, тако да су многе куће срушене од

њихове тежине и страдало је не мало људи. 3. Град Род је саграђен у облику театра, тако да се вода

углавном сливала на једно место и одмах поплавила нижи део града: одводни канали су, наиме,

били запуштени јер се мислило да је зимска сезона завршена, а отвори у зидовима затворени. 4.

Ниво воде је неочекивано нарастао и поплавио читав крај око тржнице и Дионисовог храма. Када се

под водом нашао већ и терен у близини Асклепијевог храма, завладала је општа паника и људи су

свакојако покушавали да нађу спас.

5. Једни су побегли у чамце, други устрчали у позориште, а трећи, са свих страна окружени водом и

очајни, попели су се на највише жртвенике и постоља за статуе.

6. Граду и његовим становницима запретила је потпуна пропаст, када им је, сама од себе, стигла

помоћ: велики део градског зида је срушен и вода сакупљена на том месту отекла је у море и све је

брзо било враћено у првобитно стање. 7. Угроженим људима помогло је и то што је до поплаве

дошло по дану, па је највише њих успело да искочи из кућа и склони се у више делове града; затим,

Page 101: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

куће нису биле саграђене од черпића, већ од камена, па су тако они који су спас потражили на

крововима успели да преживе. 8. Ипак, у оволико великој несрећи страдало је више од пет стотина

људи; што се кућа тиче, неке су потпуно срушене, а друге само уздрмане.

То је била несрећа која је задесила Род.

XLVI. Антигон је зимовао у Медији; тамо је сазнао да Питон обећањима и даровима покушава да

привуче на своју страну многе војнике у зимовницима јер планира устанак. Прикривао је при том

своје намере, претварајући се да не верује тужиоцима, и пред многим сведоцима их је изгрдио што

покушавају да покваре пријатељство; истовремено је проширио вести како намерава да за стратега

горњих сатрапија одреди Питона и додели му довољно војске да буде безбедан. 2. Написао му је и

писмо, тражећи од њега да што пре дође како би ο најважнијим стварима разговарали очи у очи;

након тога ће он сам (Антигон) брзо сићи на море. Направио је овакав план да би Питона омео да

увиди истину како би га убедио да му дође на ноге јер ће, наводно, бити остављен у горњим

сатрапијама као сатрап. Уопште није било лако на силу ухватити човека кога је и Александар

унапредио због његове храбрости а у овом тренутку је био сатрап Медије и уживао наклоност целе

војске. 3. Питон је зимовао у најудаљенијим деловима Медије и већ је био подмитио мноштво људи

који су обећали да ће му се придружити у устанку; када су му пријатељи писали ο Антигоновим

плановима и наговештавали му значајне ствари, дозволио је да га преваре пука надања и дошао је

Антигону. 4. Он га је ухватио, оптужио га пред члановима Већа, лако осудио и одмах погубио. 5.

Сакупивши војску на једном месту, за сатрапа Медије одредио је Међанина Оронтобата, а за

стратега Хипострата, доделивши му војску од три и по хиљаде пешака најамника [...]57

. 6. Сам је са

својом војском кренуо даље и дошао у Екбатану, где је добио пет хиљада таланата некованог сребра

и потом кренуо за Персију: пут до престонице Персеполиса трајао је око двадесет дана.

XLV1I. Док је Антигон још био на путу, Питонови „пријатељи" и учесници у завери, међу којима су

најугледнији били Мелеагар и Меноита, сакупили су растурене Еуменове и Питонове присталице,

односно око осам стотина коњаника. 2. Прво су пљачкали територију оних Међана који нису

желели да се прикључе устанку, а када су сазнали да су Хипострат и Оронтобат подигли логор,

извршили су ноћни напад: мало је недостајало да остваре свој наум, али су попустили пред

надмоћнијим непријатељима и повукли се пошто су неке војнике убедили да се прикључе устанку.

3. Њихова опрема је, иначе, била лака, а сви су имали коње, па су могли да врше изненадне упаде и

изазивају пометњу у земљи. Након извесног времена су опкољени у неком кланцу и делом побијени,

делом похватани. 4. Од официра, Мелеагар и међанин Окран пружили су отпор, као и неки други

угледни људи, и том су приликом сви страдали.

Тако се завршио устанак у Медији.

XLVIII. Чим је дошао у Персију, Антигон је од локалног становништва добио краљевске почасти56

као општепризнат господар Азије. Саставши се са „пријатељима", расправљао је ο подели сатрапија.

Карманију је оставио Тлеполему, а Бактријану Стасанору, јер није било лако једним писмом их

избацити из њихових сатрапија, пошто су били у добрим односима са становништвом и располагали

великим трупама. 2. У Арију59

је послао Евита, а кад је овај ускоро након тога умро, заменио га је

Евагора, човек особите храбрости и мудрости. Оксијарту, Роксанином оцу, оставио је сатрапију

Паропанисаду, којом је овај и раније управљао: ни њега није било могуће избацити без дугих

припрема и јаке војске.

3. Из Арахозије је позвао пријатељски настројеног Сибиртија. Дозволио му је да задржи сатрапију и

поверио му најбунтовније „сребрне штитове", наводно да му буду од користи у рату, а заправо да их

уништи: у приватном разговору му је наредио да их једне за другима шаље на дужности са којих се

сигурно неће вратити живи. 4. Међу њима су били и они који су издали Еумена, тако да их је одмах

стигла казна што су издали свог команданта. Нечасни поступци су владарима корисни јер у својим

рукама држе моћ, а приватним лицима, која само извршавају сличне наредбе, они су, по правилу,

узрок великих невоља.

Page 102: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

5. Видећи да Пеукест ужива велике почасти међу Персијанцима, Антигон му је прво одузео

сатрапију. Пошто су становници сатрапије овим били озлојеђени, а један од најугледнијих, по

имену Теспије, чак отворено рекао да се Персијанци другоме неће покоравати, дао је да овога

погубе и за хипарха Персије одредио Асклепиодора, доделивши му довољно војника. Пеукеста је

варао другим обећањима и лажним изгледима у висок положај, а онда га је уклонио из земље. 6. Док

је путовао ка Сузи, на реци Паситигру сусрео га је Ксенофил, задужен за ризницу у Сузи. Селеук га

је послао са наредбом да учини све што му Антигон нареди. Антигон га је примио и претварао се да

му указује почасти као својим „првим пријатељима", јер се плашио да овај не промени мишљење и

поново му забрани приступ ризници. 7. Када је заузео тврђаву у Сузи, тамо је нашао златну винову

лозу60

и мноштво других уметничких предмета у вредности од петнаест хиљада таланата. Од

венаца, осталих дарова 8. и од плена сакупљено je ЈОШ пет хиљада таланата, а како je у Медији било

још толико новца, све заједно, сакупљено је двадесет пет хиљада таланата.

Таква је била ситуација са Антигоном.

XLIX. Пошто смо описали догађаје у Азији, прелазимо на Европу и настављамо тамо где смо стали.

Касандар је Олимпијаду опсео у граду Пидни у Македонији, али због зиме није могао да напада

градске бедеме, па се улогорио око града, подигао палисаду од мора до мора и опсадом луке

онемогућавао сваки покушај да јој се пружи помоћ. 2. Намирнице су брзо потрошене и у граду је

завладала таква несташица хране да су опседнути били потпуно исцрпљени: толико су оскудевали у

свему да су војнику за храну месечно давали пет хеника жита61

, затворене слонове хранили

пиљевином од истестерисаних дрва, а да би преживели клали су теретне животиње и коње. 3. У

овако тешкој ситуацији, док се Олимпијада још надала помоћи споља, слонови су полипсали од

глади, а нераспоређени коњаници, који уопште нису добијали следовање, скоро сви су поумирали;

иста судбина је снашла и не мало пешака. 4. Код неких варвара природа је надвладала друге обзире,

па су се одали људождерству и сакупљали тела преминулих. Град се брзо пунио мртвим телима, а

официри краљичине гарде су једне сахрањивали, друге бацали преко зидова, тко па је поглед на њих

био ужасан а смрад неиздржив, не само женама краљевске крви, наученим на раскошан живот, већ и

војницима навиклим да све истрпе.

L. Почело је већ и пролеће61

" а глад је била све већа, па се сакупило мноштво војника да моле

Олимпијаду да их због глади пусти кућама. Она уопште није била у стању да им обезбеди

следовања, нити да прекине опсаду, па им је дозволила да изађу из града. 2. Касандар је прихватио

све дезертере, лепо са њима поступио и разаслао их по различитим градовима: надао се да ће

Македонци од њих сазнати колико је Олимпијада слаба и да ће дићи руке од ње. 3. И заиста, није се

преварио у својим очекивањима, јер су они који су били решени да подрже опседнуте променили

мишљење и прешли на Касандрову страну; једини људи у Македонији који су остали верни

Олимпијади били су Аристоној и

Моним управници Амфиполиса и Пеле. 4. Олимпијада је видела да је већина прешла Касандру, а да

преостали, „пријатељи" нису у стању да јој помогну, па је покушала да у море порине лађу пентеру

и њоме спасе себе и своје „пријатеље". 5. Када је неки дезертер ο овоме обавестио непријатеље,

Касандар је допловио и заробио брод, а Олимпијада је изгубила сваку наду и послала му делегацију

да преговара ο примирју. Касандар је сматрао да треба безусловно да се преда, и једва га је убедила

да учини изузетак и јемчи јој личну безбедност. 6. Касандар је онда овладао градом и послао своје

људе да приме предају Пеле и Амфиполиса. 7. Управник Пеле Моним сазнао је шта се десило са

Олимпијадом и предао град; Аристоној је прво одлучио да се бори за град, јер је имао много војника

и скоро је постигао победу. Наиме, само неколико дана раније, водио је битку са Касандровим

генералом Кратевом и већину непријатеља побио: самог Кратеву, који се заједно са две хиљаде

војника склонио у Бединдију у Бизалтији62

, опсео је, одузео му оружје и, у складу са условима

постигнутог уговора, дозволио му да напусти град. 8. Ова победа му је учврстила самопоуздање, а

пошто није знао за Еуменову смрт и веровао је да ће му Александар и Полиперхонт помоћи, рекао је

да неће предати Амфиполис. Но, када је добио писмо од Олимпијаде са поруком да се држи дате

речи и са наредбом да преда град, видео је да мора да послуша, па је предао град и добио јемства за

своју безбедност.

Page 103: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

LI. Касандар је увиђао да Аристонојев углед почива на уважавању које је овај уживао код

Александра, а како је желео да уклони све појединце способне да организују преврате, преко неких

Кратевиних рођака уредио је да буде убијен. Такође је наговорио рођаке свих Олимпијадиних

жртава да је оптуже пред скупштином Македонаца 2. Они су ra послушали: без Олимпијадиног

присуства и без било кога ко би могао да говори у њену одбрану, Македонци су је осудили на смрт;

пославши јој неколицину „пријатеља", Касандар јој је саветовао да кришом побегне, обећавајући да

ће јој обезбедити брод и пребацити је у Атину. 3. Поступајући овако, није био вођен жељом да је

спасе, већ да она сама себе осуди на изгнанство и да погине у пловидои, па да изгледа као да jy je

стигла заслужена казна: плашио се и њеног угледа и македонске превртљивости. 4. Олимпијада је

одговорила да неће бежати, већ да је, напротив, спремна да се појави на суђењу пред свим

Македонцима, па се Касандар уплашио да се маса не покаје слушајући краљичину одбрану и

сећајући се Филипових и Александрових доброчинстава према целом народу. Зато је послао две

стотине најспособнијих војника са наредбом да је што пре убију. 5. Они су упали у краљичину кућу,

а када су угледали Олимпијаду, постидели су се пред њеним високим положајем и повукли се

необављена посла Међутим, рођаци њених жртава, жељни да се додворе Касандру и да освете своје

мртве, убили су краљицу, која није изустила ниједну недостојну женску молбу.

6. Тако је, дакле, завршила Олимпијада, жена која је имала највиши положај од свих својих

савременица, кћер епирског краља Неоптолема, сестра оног Александра који је ишао у поход у

Италију, жена краља Филипа, моћнијег од свих ранијих владара у Европи, мајка краља Александра

који је постигао највише славних дела!

LII. Пошто се све одвијало по његовим жељама, Касандар је у своје планове укључио и краљевску

власт у Македонији. Зато се оженио Тесалоником, кћерком Филиповом и Александровом сестром

по оцу, јер је желео да буде признат ^а члана краљевске породице. 2. Подигао је и град на

IicUieHH63

и назвао га по себи Касандреја, прикључујући му остале градове на полуострву,

Потидеју и више оближњих насеља; у исти град је населио и преживеле Олинћане64

, чији број није

био занемарљив. 3. Грађани Касандреје добили су велику и плодну територију, а Касандар је много

допринео процвату града, па је он брзо ојачао и постао најјачи од свих македонских градова. 4.

Касандар је одлучио да убије Александровог сина и његову мајку Роксану, да више не буде

законитих наследника краљевске власти; тренутно је хтео да чује шта ће се у народу говорити ο

Олимпијадином убиству, а није имао ни вести од Антигона, па је Роксану заједно са дечаком

пребацио у амфипољску тврђаву и ставио их под стражу, поверивши их Глаукији, једном од оданих

„пријатеља". Дечака је истовремено одвојио од другова са којима је растао и наредио је да његов

одгој више не буде краљевски, већ као било ког обичног грађана. 5. Након тога је већ управљао

земљом као краљ, па је у Егама, као што је био обичај за краљеве, сахранио краљицу Еуридику и

краља Филипа, као и Кину65

, Алкетину жртву. Почаствовавши преминуле погребним играма, обавио

је мобилизацију најспособнијих Македонаца, одлучивши да пође у поход на Пелопонез. 6. Док се он

тиме бавио, Полиперхонт је био опседнут у Азору у Перебији; сазнавши за Олимпијадину смрт и

изгубивши потпуно наду у успех у Македонији, побегао је из града са неколицином пратилаца.

Напустивши Тесалију и повевши са собом Еакиду и његове трупе, повукао се у Етолију, сматрајући

да ће одатле моћи најбезбедније да прати развој догађаја; уосталом, био је у пријатељским односима

са овим народом.

LIII. Касандар је сакупио довољно велику војску и напустио Македонију, журећи се да

Полиперхонтовог сина Александра избаци са Пелопонеза: од свих његових супарника, овај је једини

располагао војском и запосео градове и повољне положаје. Кроз Тесалију је прошао без проблема, а

када је стигао до Термопила, затекао је пролазе под етолском стражом и једва је успео да их одбаци

и уђе у Беотију. 2. Пошто је претходно са свих страна сакупио преживеле Тебанце, предузео је

обнову града Тебе66

, сматрајући да је ово најлепша прилика да се обнови град славан по својој

историји и митовима који се ο њему причају, и да се, у исто време, таквим благородним делом

стекне бесмртна слава. 3. Овај град је искусио силне и велике промене среће, и често је бивао

расељен, па зато мислимо да не би било наодмет да се све то изложи у главним цртама. 4. Након

потопа који се догодио у Деукалионово доба, Кадмо је саградио Кадмеју67

, прозвану по оснивачу, и

у њу сакупио народ: неки их зову „Спарти" („Посејани") јер су се сакупили одасвуд6®, а други

Page 104: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

„Тебагени", јер су првобитно били из Тебе, а због потопа су је напустили и расули се по свету. 5. У

сваком случају, они су се тада населили, а касније су их Енхелејци69

победили у рату и истерали из

града: тада су и Кадмо и његови пратиоци протерани у Илирију. Потом су

Ам ион и Зет70

овладали градом и први пут саградили ДОЈ ι град, као што и песник каже:

Шго седмоврату Тебу сазидаше први...1х

Други пут су становници града били протерани f а се Полидор, Кадмов син, вратио и презрео

АмфиЈву моћ, због несреће која је задесила децу овог аља72

. 6. Након тога, када су већ краљевали

његови ЈТОМЦИ и цела се земља већ звала Беотија ПО Беоту, ,ину Меланипе и Посејдона, краљу ове

земље, Тебанци су трећи пут били протерани када су им град опсели и освојили епигони из Арга73

.

7. Преживеле избеглице су се склониле у Алалкоменију и на планину Тилфосиј, а када су се

Аргивци повукли, вратили су се у домовину. Након тога, у време Тројанског рата, Тебанци су

отишли у поход на Азију, а преостало становништво, као и остале Беоћане, протерали су Пелазги74

.

8. Тада су их сустигле многе невоље, тако да су једва након четврте генерације, у складу са

„пророчанством гаврана"75

, успели да се врате у Беотију и поново населе Тебу. Од тог времена, град

је постојао скоро 800 година; Тебанци су прво били вође свог народа, а онда су се борили за

превласт у Хелади, све док их Александар Филипов није опсадом присилио на предају и разрушио

им град.

LIV. Двадесете године након тога, Касандар је, да би се прославио, уз сагласност Беоћана обновио

град за преживеле Тебанце. 2. У овом подухвату су учествовали и многи хеленски градови из

сажаљења према жртвама и због славе града: Атињани су подигли већи део зида, а и остали су,

колико је ко могао, учествовали у грађењу или слали новац за неопходне потребе, не само из Хеладе

већ и са Сицилије и из Италије. 3. Тебанци су на поменути начин повратили родни град.

Касандар је са војском кренуо на Пелопонез. Нашавши да је Полиперхонтов син Александар

стражама окружио Истам, ушао је у Мегару. Тамо је саградио 7Плавове и на њима пребацио

слонове у Епидаур, а сталу војску бродовима. Дошавши до града Арга, прис шио га је да напусти

савез са Александром и пређе н његову страну. 4. Потом је осигурао пријатељство гр това у

Месенији, изузимајући Итому, и добио област

Хермионе по условима склопљеног уговора. Како Александар није прихватао битку, оставио је на

Истму, на страни окренутој Геранији76

, две хиљаде војника са војсковођом Моликом и вратио се у

Македонију.

(315/4) LV. Када је ова година прошла, у Атини је за архонта изабран Праксибул а у Риму су за

конзуле одређени Науције Спурије и Марко Публије77

. У то време је Антигон за сатрапа Сузијане

одредио Аспису, једног од домаћих људи; одлучивши да сав новац пренесе на море, припремио је

кочије и камиле и са ризницом и војском кренуо за Вавилонију. 2. За двадесет два дана стигао је у

Вавилон, где га је сатрап Вавилоније Селеук почаствовао краљевским даровима и угостио му целу

војску. 3. Међутим, када му је Антигон затражио рачун ο приходима, Селеук је одговорио да није

обавезан да полаже рачун за земљу коју су му Македонци дали због услуга које је учинио за

Александрова живота. 4. Пошто је раздор међу њима сваког дана бивао све већи, Селеук је

размишљао ο ономе што је задесило Питона и плашио се да Антигон не искористи овај повод и

покуша да га убије, јер је изгледало како жели да уклони све угледне људе који би могли да му

оспоре врховну власт. 5. Уплашивши се тога, искрао се из града са педесет коњаника, решивши да

оде у Египат Птолемеју: доброта, великодушност и љубазност овог човека према избеглицама који

су код њега нашли уточиште, били су већ чувени. 6. Обавештен ο томе, Антигон је био

презадовољан при помисли да неће морати лично да се обрачуна са пријатељем и вредним

саборцем, сада када је Селеук сам себе осудио на прогонство и без борбе и опасности предао му

сатрапију. 7. Касније су му дошли неки Халдејци и прорекли да ће, пусти ли Селеука да му измакне,

овај потчинити целу Азију, а он сам страдати у бици са њим78

, па се покајао што је то дозволио и

послао је људе у потеру за Селеуком: пратећи га извесно време, ови су се вратили без резултата. 8.

Page 105: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Антигон се, иначе, са презиром односио према сличним пророчанствима, али је тада био дубоко

узнемирен због угледа који су ови пророци уживали. Наиме, чини се да су они веома вешти и

најпрецизнији у посматрању звезда. Они сами тврде да се већ милијардама година баве сличним

проучавањима. Мисли се да су Александру прорекли да ће по доласку у Вавилон умрети. 9. Попут

пророчанства датог. Александру, и оно које се тицало Селеука испунило се у потпуности; када

дођемо до одговарајућег места, ο томе ћемо детаљно говорити.

LVI. Селеук је срећно стигао у Египат, где га је Птолемеј примио на најбољи могући начин. Селеук

му се горко жалио на Антигона, тврдећи да је тај човек решио да из сатрапија избаци све угледне

људе, најпре оне који су ратовали са Александром. Као доказ, помињао је Питоново убиство,

Пеукестово протеривање из Персије и оно што се њему самом догодило. 2. Ниједан од њих није

Антигону нанео никакво зло, већ су му као пријатељи пружили многе знатне услуге и очекивали

награду за своју верност. Говорио му је и ο величини Антигонове војске и ο сумама новца којима

овај располаже, као и ο његовим недавним успесима, указујући му да се због свега тога узохолио и

својим плановима обухватио читаву краљевину Македонаца. 3. Овим речима убедио је Птолемеја да

почне припреме за рат. У исто време је неке своје пријатеље послао у Европу да покушају да исто

тако побуде непријатељство код Касандра и Лисимаха. 4. Они су то брзо обавили, а последица је

била почетак свађе и великих ратова. Антигон је погађао шта Селеук спрема и упутио је посланике

Птолемеју, Лисимаху и Касандру, тражећи од њих да очувају пријатељске односе са њим. За сатрапа

Вавилоније одредио је оног Питона који је дошао из Индије; потом је кренуо даље са војском у

правцу Киликије. 5. Када је стигао у Мал, након заласка Ориона расподелио је војску у зимовнике.

Узео је и новац из Киинде, укупно десет хиљада таланата. Поред тога је од годишњих прихода имао

још једанаест хиљада таланата, тако да је био опасан супарник и по величини војске и по новцу

којим је располагао.

LVII. Током напредовања ка Горњој Сирији, дошли су му посланици од Птолемеја, Лисимаха и

Касандра. Уведени на састанак Већа, тражили су да Кападокију и Ликију препусти Касандру,

Хелеспонтску Фригију Лисимаху, целу Сирију Птолемеју, а Вавилонију Селеуку; такође су

захтевали да подели новац из ризница које је освојио након битке са Еуменом, јер су и они

учествовали у овом рату. Ако не испуни ниједан од ових захтева, они ће се удружити и заратити

против њега. 2. Антигон им је осорним речима одвратио да се слободно спремају за рат, па су се

посланици вратили необављена посла. Након тога су Птолемеј, Лисимах и Касандар склопили савез

и почели да сакупљају трупе и гомилају дефанзивно и офанзивно наоружање и све остало што је

потребно за рат. 3. Када је видео да су се против њега удружили многи веома моћни људи, и када је

размислио ο величини рата који почиње, Антигон се обратио савезима, градовима и династима да

склопе савез са њим. 4. Агесилаја је послао краљевима на Кипру, Идоменеја и Мосхиона у Род, а

свог нећака Полемеја са војском у Кападокију, да Амис ослободи опсаде и избаци све које је

Касандар послао у Кападокију; након тога је требало да оде на Хелеспонт и тамо вреба евентуални

Касандров покушај да пређе у Азију. 5. Милећанина 4Рист

°Дема

послао је на Пелопонез са хиљаду

таланата; наредио му је да утаначи пријатељство са Александром и Полиперхонтом и унајми

довољан број најамника за борбу са Касандром. Са своје стране, читаву Азију која се покоравала

његовој власти преплео је мрежом сигнала и гласника, што је требало да осигура брзо извршење

сваке наредбе.

LVIII. Завршивши ове послове, кренуо је у Феникију да тамо сагради поморску флоту, јер су његови

непријатељи тада располагали мноштвом бродова и надзирали ситуацију на мору, а он, такорећи,

није имао ни један једини. Улогорио се код Тира у Феникији, одлучивши да ra опседне, а онда је

позвао феничанске јсраљеве и хипархе Сирије. 2. Краљеве је убедио да му помогну у грађењу флоте

у ситуацији када Птолемеј држи у Египту све феничанске лађе са посадама; хипарсима је наредио да

брзо припреме четири и по милиона медимни жита79

, колико је износила годишња потрошња. Са

свих страна је сакупљао дрвосече, столаре и градитеље бродова и са Либана пребацивао грађу на

море, упошљавајући на сечи и тестерисању дрвета осам хиљада људи, и још хиљаду теретних кола

на транспорту дрвета. 3. Поменути планински ланац простире се уз територију Триполиса и Библа,

као и Сидона, и пун је кедровог дрвећа и чемпреса особите лепоте и висине. 4. Уредио је три

бродоградилишта у Феникији у Триполису, Библу и Сидону, и четврто у Киликији, за које је

Page 106: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

коришћено дрво са Таура. 5. Имао је још једно у Роду, где је народ пристао да гради бродове од

увозног дрвета. Антигон је имао пуне руке посла, боравећи у свом логору близу мора, када је из

Египта дошао Селеук са сто одличних и краљевски опремљених лађа. Док је изазивачки пловио

мимо самог логора, сви људи из савезничких градова и Антигонови сарадници посматрали су тај

призор доста деморалисани, 6. јер им је било јасно да непријатељи надзиру море и да ће опустошити

земље оних који су због пријатељства према Антигону постали њихови противници. Антигон их је

позвао да ништа не брину и чврсто им је обећао да ће још истог лета испловити на море са пет

стотина лађа.

LIX. У међувремену је стигао Агесилај, изасланик упућен на Кипар. Јавио му је да су Никокреонт и

остали најмоћнији краљеви склопили савез са Птолемејем, а да су краљеви Китија, Лапита, Марија и

Кериније склопили савез са њим. 2. Чувши ово, Антигон је Андроника оставио да са три хиљаде

војника даље опседа Тир, а сам је изашао из логора са војском и на јуриш освојио Јопу и Газу које

се нису покориле; заробљене Птолемејеве војнике укључио је у редове своје војске, а у оба града је

увео посаде да обезбеде послушност становништва. 3. Онда се вратио у логор преко пута Старог

Тира и почео припреме за опсаду.

У ово време је Аристон, човек коме је Еумен поверио Кратерове земне остатке, извршио своје

задужење и предао их Фили да их сахрани: Фила је раније била Кратерова жена, а тада је живела у

браку са Антигоновим сином Деметријем. 4. Мисли се да је ова жена била веома умна, јер је

успевала да бунтовнике у логору умири пријатељским обраћањем, сестре и кћери сиромашних људи

удавала је ο свом трошку, а мвдге неправедно оптужене спасла је невоље. 5. Прича се да се њен отац

Антипатар, најмудрији од свих владара свог доба, док је Фила још била девојка, саветовао са њом ο

најважнијим стварима. 6. Карактер ове жене ће се још боље показати у излагању које следи, односно

у време када је дошло до обрта и краха Деметријеве власти80

.

Таква је, дакле, била ситуација са Антигоном и Деметријевом женом Филом.

LX. Од генерала које је Антигон разаслао на различите стране, Аристодем је допловио до ЈТаконије

и добио дозволу Спартијата да новачи најамнике, па је на Пелопонезу сакупио осам хиљада војника.

Саставши се са Александром и Полиперхонтом, склопио је пријатељство са њима у Антигоново име

и Полиперхонта прогласио стратегом Пелопонеза, а Александра убедио да отплови у Азију

Антигону. 2. Други генерал, Полемеј, стигао је са војском у Кападокију и затекао Касандровог

генерала Асклепиодора како опседа Амис; град је ослободио опасности, а Александра пустио према

одредбама уговора и повратио сатрапију. 3. Након тога је кренуо кроз Битинију, изненадио

битинског краља Зибита при опсади Астака и Халкедона, и натерао га да прекине опсаду.

Склопивши савез са овим градовима и са Зибигом, добивши уз то и таоце, кренуо је ка Јонији и

Лидији: Антигон му је писмом поручио да што брже крене у помоћ крајевима на обали, јер Селеук

плови у том правцу. 4. Када се приближио овим крајевима, Селеук је већ опседао Еритру, а пошто је

чуо за долазак непријатељских снага, отпловио је без икаквог резултата.

LXI. Када му је дошао Полиперхонтов син Александар, Антигон је успоставио пријатељске односе

са њим. Затим је сазвао заједнички састанак војника и посетилаца81

и изнео оптужбе против

Касандра, позивајући се на Олимпијадино убиство и поступак према Роксани и краљу. 2. Поред

тога, говорио је да се Касандар на силу оженио Тесалоником и како је јасно да присваја право на

македонски престо, да је Олинћане, највеће македонске непријатеље, населио у граду коме је дао

своје име, и да је обновио Тебу коју су разрушили Македонци. 3. Гомила је показивала да дели

његово незадовољство и он је сачинио одлуку следеће садржине: Касандар ће бити проглашен за

непријатеља ако не разруши поменуте градове и ако краља и његову мајку Роксану не изведе из

затвора и не врати их Македонцима, једном речју, ако се не буде покоравао Антигону, званично

одређеном стратегу коме је поверена брига за краљевину. По истој одлуци, требало је да сви Хелени

буду слободни, без посада и аутономни. Када су војници усвојили овај предлог, Антигон је на све

стране разаслао посланике са овом одлуком: 4. веровао је да ће му Хелени због обећане слободе

бити привржени савезници. Што се тиче сатрапа и стратега у горњим сатрапијама, који су га

сумњичили како је решио да смени краљеве Александрове наследнике, ако виде да јавно прихвата

Page 107: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

рат у њихову корист, надао се да ће сви променити мишљење и спремно испуњавати његове

наредбе. 5. Обавивши ово, Александру је дао пет стотина таланата и, побудивши у њему велике

наде, послао га на Пелопонез; сам је из Рода добио саграђене бродове, опремио највећи број оних

који су били саграђени и запловио ка Тиру. Годину дана и три месеца је без престанка одржавао

опсаду мора и спречавао довожење жита; када је међу опседнутима изазвао страшну глад,

Птолемејевим војницима је допустио да напусте град са својом имовином, а град му је предат под

условима склопљеног уговора; истом приликом, увео је и посаду да га чува.

LXII. За то време, Птолемеј је сазнао за одлуку Антигонових Македонаца ο слободи Хелена, па је и

он издао сличан проглас, желећи да обавести Хелене како се и он брине за њихову аутономију не

мање од Антигона. 2. Наиме, обојица су видели да је веома важно да стекну пријатељство Хелена и

надметали су се у чињењу доброчинстава хеленским градовима. Птолемеј је за савезника добио и

сатрапа Карије Асандра, моћног човека коме су се покоравали многи градови. 3. Краљевима Кипра,

којима је раније послао три хиљаде војника, тада је упутио знатне додатне трупе, не би ли

непослушне краљеве присилио на послушност. 4. Атињанину Мирмидону поверио је десет хиљада

војника, Поликлиту стотину бродова, а за главнокомандујућег је одредио свог брата Менелаја.

Допловивши на Кипар и затекавши тамо Селеука са флотом, састали су се и расправљали шта да

чине. 5. Одлучили су да Поликлит са педесет лађа отплови на Пелопонез и ратује са Аристодемом,

Александром и Полиперхонтом; Мирмидона и најамнике послали су у Карију да помогну Асандру,

угроженом нападима генерала Полемеја, а Селеука и Менелаја оставили су на Кипру да се са

краљем Никокреонтом и осталим савезницима боре са непријатељима. 6. Пошто су трупе подељене

као што је описано, Селеук и Менелај су опсадом заузели Керинију и Лапит, придобили у савез

Стасиоика, краља Марија, а владара Аматунта присилили да им да таоце; град Китиј, у чијем

случају убеђивање није успело, опседали су без прекида са целом војском. 7. За то време, Антигону

је са Хелеспонта допловило четрдесет лађа под командом Темисона, а и Диоскурид му је са

Хелеспонта и Рода довео још осамдесет лађа. 8. Антигон је већ имао на располагању потпуно

опремљене прве бродове саграђене у Феникији; заједно са онима заробљеним у Тиру, било их је сто

двадесет, тако да је укупно сакупио две стотине четрдесет потпуно опремљених ратнихутађа. Од тог

броја, деведесет су биле тетрере, десет пентере, три енере, десет декере82

и тридесет бродови без

палубе. 9. Поделивши флоту, педесет бродова је послао на Пелопонез; остале је ставио под команду

свог нећака Диоскурида и наредио му да броди по мору, пружа заштиту савезницима и покуша да

обезбеди сарадњу острва која још нису пришла савезу.

Таква је била ситуација код Антигона

LXIII. Пошто смо изложили догађаје у Азији, поново ћемо прећи на оне који су се одиграли у

Европи. Аполонида, Касандров генерал задужен за Арг, упао је ноћу у Аркадију и освојио град

Стимфал. 2. Док је он тиме био забављен, Касандрови непријатељи у Аргу Х: позвали су

Полиперхонтовог сина Александра, обећавајући да ће му предати град. Александар је, међутим,

закаснио, па је Аполонида пре њега стигао у Арг. Затекавши око пет стотина македонских

противника на састанку у пританеју, затворио им је излаз и живе их спалио. Остале је углавном

протерао, а неколицину ухватио и погубио. 3. Обавештен ο Аристодемовом приспећу на Пелопонез

и ο сакупљању мноштва најамника, Касандар је најпре покушао да Полиперхонта одвоји од

Антигона; како га овај није послушао, сакупио је војску и кроз Тесалију дошао у Беотију. 4.

Помогавши Тебанцима у грађењу зидова, прешао је на Пелопонез. Прво је опсео и освојио

Кенхрејуб3

и опустошио коринтску територију, а затим на јуриш заузео два утврђена места и по

условима уговора пустио Александрове

војнике. 5. Потом је напао град Орхомен84

; у град су га увели Александрови противници, оставио је

у њему посаду и грађанима дозволио да са Александровим присталицама, склоњеним у

Артемидином храму, поступе како желе. Орхомењани су онда на силу прибегаре извукли из храма и

све их побили, кршећи општехеленске законе.

LXIV. Касандар је дошао у Месенију; затекавши у граду Месени Полиперхонтову посаду, одустао је

тренутно од опсаде и прешао у Аркадију. Тамо је Дамиса одредио за управника Мегалеполиса и

Page 108: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

наставио марш до Арга. У Аргу је прославио Немејске игреМа

и након свечаности вратио се у

Македонију. 2. Након његовог одласка, Александар је са Аристодемом кренуо против пелопонеских

градова, не би ли некако истерао Касандрове посаде и градовима вратио слободу. 3. Чувши за то,

Касандар му је послао Препелаја са предлогом да се одметне од Антигона и буде му веран савезник.

Ако тако поступи, рекао је, повериће му команду над целим Пелопонезом, дати му војску и још му

указати одговарајуће почасти. 4. Александар је увидео да му се сада нуди оно због чега је и заратио

на Касандра, па је склопио савез са њим и био одређен за стратега Пелопонеза.

За то време је Селеуков адмирал, послат са Кипра у Хеладу, допловио у Кенхреју. 5. Сазнавши да је

Александар променио страну и видећи да тамо више нема ниједне непријатељске војске, отпловио је

за Памфилију. Пловећи уз обалу, стигао је у Афродисијаду у Киликији и тамо сазнао да Антигонов

адмирал Теодот плови из Патаре у Ликији на родским лађама са карским посадама, а да га Перилај

прати са војском на копну да би флоти обезбедио безбедну пловидбу. Пошло му је за руком да их

обојицу надмудри: 6. своје војнике је искрцао и сакрио их на згодном месту, куда су непријатељи

морали да прођу, а сам је испловио са свим бродовима, сакрио се иза неког рта и у заседи чекао да

се непријатељи појаве. Прво су пешаци упали у заседу и Перилај био заробљен; остали су се борили

и делом изгинули, делом допали заробљеништва. 7. Посаде са родских лађа покушавале су да пруже

помоћ својим саборцима, а Поликлит се изненада појавио са флотом у добром поретку и лако

савладао непријатеље у пометњи. Сви бродови су заробљени, на њима и много људи, међу којима и

сам Теодот, који је био рањен и након неколико дана преминуо. 8. Поликлит је, не излажући се

опасности, постигао толику победу и потом отпловио на Кипар и одатле у Пелузиј. Птолемеј му је

честитао и почаствовао га богатим даровима: много га је више истицао као човека заслужног за

велику победу. Перилаја и неке друге заробљенике пустио је на слободу, пошто се за н>их заузело

посебно посланство упућено од Антигона. На крају је отишао у такозвану „Екрегму" („Јаругу")85

и*тамо преговарао са Антигоном; како Антигон није пристајао на његове захтеве, вратио се кући.

LXV. Пошто смо изложили дела европских Хелена у Хелади и Македонији, сада ћемо говорити ο

догађајима на западу. Сиракушки династ Агатокле држао је неку тврђаву Месињана и обећао је да

ће им је предати ако му дају тридесет таланата. 2. Месињани су му дали новац, а он не само што је

преварио људе који су поверовали његовим обећањима него је покушао да освоји и сам град.

Сазнавши, наиме, да се срушио један део градског зида, копном је послао коњанике из Сиракузе, а

сам је са лађама хемиолијама86

ноћу допловио у близину града* 3. Жртве ове преваре биле су

унапред опоменуте, па се Агатоклу план изјаловио. Зато је запловио за Миле, опсео тврђаву и добио

је по условима предаје. Након тога, вратио се у Сиракузу, али је у време жетве поново кренуо на

Месињане. 4. Улогорио се у близини града и стално га нападао, али непријатељима није могао

нанети неку већу штету, јер су се многе сиракушке избеглице сакупиле у граду и храбро се бориле,

нешто за свој спас, нешто из мржње према тиранину. 5. У том тренутку дошли су и посланици из

Картагине, који су Агатоклу пребацили да својим поступцима крши уговоре87

; Месињанима су

обезбедили мир и натерали тиранина да им врати тврђаву, а онда су отпловили за Либију. 6.

Агатокле је дошао у савезнички град Абакену88

и тамо побио преко четрдесет грађана за које је

мислио да су му непријатељи.

7. Док се то дешавало, Римљани су у рату са Самнитима на јуриш заузели град Ференту у Апулији89

.

Грађани Нуцерије зване Алфатерна90

дозволили су да их неки суграђани наговоре да напусте

пријатељство са Римљанима и склопе савез са Самнитима.

(314/3) LXVI. Када је ова година прошла, у Атини је за архонта одређен Никодор, а у Риму су

конзули били Луције Папирије, четврти пут, и Квинт Публије, други пут91

. 2. У години када су они

обављали ове службе, Антигонов генерал Аристодем, обавештен ο одметнућу Полиперхонтовог

сина Александра, на скупштини Етолског савеза изнео је своје виђење ситуације и убедио Етолце да

се прикључе Антигону. Потом је са најамницима из Етолије прешао на Пелопонез и затекао

Александра и Елиђане при опсади Килене92

; појавивши се у правом моменту за опседнуте, 3.

приморао је Александра да прекине опсаду. Онде је оставио војнике који ће тврђави обезбеђивати

сигурност, а потом је ушао у Ахају и Патру ослободио Касандрове посаде. Успешно вођена опсада

Page 109: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Егија омогућила му је да овлада и градском тврђавом; иако је у складу са прогласом желео да

Егијцима врати слободу, у томе га је спречила следећа околност. Његови војници су се упустили у

пљачку, побили велики број грађана и многе куће порушили. 4. Након тога, када је Аристодем

отпловио за Етолију, грађани Диме, у чијем се граду налазила Касандрова посада, зидом су одвојили

град тако да је био осамљен и одвојен од тврђаве. Позвавши једни друге у борбу за аутономију,

опсели су тврђаву и без престанка је нападали. 5. Сазнавши за то, Александар је дошао са војском,

на силу зашао иза зида и овладао градом, убивши неке грађане, бацивши друге у затвор и

протеравши многе. 6. Пошто је напустио град, преостали грађани су неко време мировали,

заплашени величином своје несреће и лишени савезника. Након извесног времена, довели су из

Егија Аристодемове најамнике, поново напали тврђаву и успели да је освоје; тако су град

ослободили, а војнике у тврђави углавном побили. Заједно са њима, побили су и своје суграђане

који су били у пријатељским односима са Александром.

LXVII. За то време је Полиперхонтов син Александар страдао од руке Сикиоњанина Алексиона и

неких других наводних пријатеља док је напуштао Сикион са војском. Његова жена Кратесиполис

наследила је мужевљеву власт и одржала војску на окупу, веома омиљена међу војницима са своје

доброте: стално је помагала људима у невољи и прискакала у помоћ сиромашнима. 2. Имала је и

смисла за практично и била смелија него што би се од једне жене очекивало. Тако, на пример, када

су Сикиоњани након смрти њеног мужа помислили да она није никакав противник и појурили под

наоружањем да ослободе град, она их је сачекала са постројеним војницима и однела победу; том

приликом је многе побила, а око тридесет непријатеља заробила и разапела на крст. Обезбедивши

надзор над градом, владала је у Сикиону, ослањајући се на множину војника готових на сваки

ризик.

Таква је била ситуација на Пелопонезу.

3. Видећи да Етолци помажу Антигону, а да воде и рат на границама са Акарнанијом, Касандар je

проценио да би му било корисно ако задобије савезништво Акарнанаца и тако ослаби Етолце. Зато

је напустио Македонију са великом војском и дошао у Етолију, где се улогорио уз реку Кампил93

. 4.

Акарнанце је сакупио на заједничкој скупштини и дуго им говорио ο њиховом дугогодишњем

сукобу на границама са Етолијом, саветујући их да се из малих и неутврђених села преместе у

неколико градова, како не би, живећи у разбацаним насељима, и даље били неспрем«и да помогну

једни другима и тешко се сакупљали у/случајевима неочекиваних непријатељских напада.

Акарнанци су овај савет прихватили и већина се преселила у град Страт, најјачи и највећи град;

грађани Енијаде и неких других насеља сакупили су се у Саурији, 5. а Деријци и остали у

Агринију94

. Касандар је за собом оставио стратега Ликиска95

са довољно војника и упутством да

помаже Акарнанцима, а сам је са војском прешао на Леукаду и преко посланства обезбедио

пријатељство овог града. 6. Потом је запловио у правцу Адрије и освојио Аполонију у првом

нападу. Ушавши дубље у Илирију и прешавши реку Хебар96

, упутио се у бој против краља Илира

Глаукије97

. 7. Постигавши победу, склопио је уговор по коме Глаукији није било дозвољено да

ратује са Касандровим савезницима. Обезбедивши пријатељство Епидамњана, увео им је посаду у

град, а онда се вратио у Македонију.

LXVIII. Када je Касандар напустио Етолију, сакупило се око три хиљаде Етолаца и опколило и

опсело Агриниј. Становници овог места су са њима постигли договор да им предају град и да им се

јемчи безбедан одлазак; поуздајући се у овакав договор, они су почели да напуштају град, али су

Етолци прекршили дату реч, пошли у потеру за људима који нису очекивали да ће их задесити

какво зло и скоро све их побили. 2. Касандар је по доласку у Македонију чуо да се против градова у

Карији Птолемејевих и Селеукових савезника води рат, па је послао војску у Карију да би помогао

савезницима и Антигону задао посла како не би био у прилици да мирно пређе у Европу. 3. Писао је

и Деметрију Фалеронском и команданту посаде у Мунихији Дионисију, поручујући им да пошаљу

двадесет лађа на Лемно. Они су одмах послали тражене бродове под командом адмирала

Аристотела. Допловивши на Лемно, овај је довео Селеука са флотом и Лемњане убеђивао да се

одметну од Антигона; пошто они на то нису обраћали пажњу, опустошио им је земљу, опколио град

и започео опсаду. 4. Селеук је нешто касније отпловио на Кос, а онда се Диоскурид, Антигонов

Page 110: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

адмирал, сазнавши за Селеуков одлазак, спустио на Лемно, Аристотела избацио са острва и заробио

већину бродова са посадама.

5. Асандар и Препелај су се налазили на челу Касандрове војске послате у Карију. Сазнавши да је

Антигонов генерал Полемеј војску поделио за зимовање и да је заузет сахраном свог оца, послали су

Еуполема да вреба на непријатеље код Каприме98

у Карији; дали су му осам хиљада пешака и две

стотине коњаника. 6. У исто време је Полемеј од неких дезертера сазнао за непријатељски план и из

оближњих зимовника сакупио осам хиљада три стотине пешака и шест стотина коњаника. 7.

Неочекивано је око поноћи напао непријатељски логор и затекао га без стража а војнике уснуле:

успео је да зароби и самог Еуполема, а остале војнике присили на предају.

То се, дакле, догодило генералима које је Касандар послао у Азију.

LXIX. Видећи да се Касандар бори за Азију, Антигон је сина Деметрија оставио у Сирији и наредио

му да пази на Птолемеја, за кога је сумњао да ће из Египта са војском кренути на Сирију; оставио му

је десет хиљада најамника пешака, две хиљаде Македонаца, пет стотина ЈТикијаца и Памфилаца,

четири стотине персијских стрелаца и праћкаша, пет хиљада коњаника и четрдесет три слона.

Одредио му је и четворицу саветника: Неарха са Крита, Питона Агеноровог, који се пре неколико

дана био вратио из Вавилона, и још Олинћанина Андроника и Филипа, старије људе који су били уз

Александра током читавог похода. Наиме, Деметрије је још био млад, јер је имао тек двадесет две

године. 2. Сам је узео осталу војску и прво је, прелазећи преко Таура, запао у велики снег и изгубио

много војника. Зато се поново вратио у Киликију; искористивши другу прилику, прешао је

поменути планински ланац у повољнијим околностима. доласку у Келену у Фригији, поделио је

војску у зимовнике. 3. Затим је из Феникије позвао своју флоту под командом адмирала Медија.

Током пловидбе, Медије је налетео на тридесет шест бродова из Пидне", победио их у поморској

бици и освојио заједно са посадама.

Таква је била ситуација у Хелади и Азији.

LXX. На Сицилији су сиракушке избеглице боравиле у Акраганту и позивале водеће људе у том

граду да не гледају мирно како Агатокле организује градове под својом командом: бољ^ је

добровољно се борити са тиранином него сачекати да он ојача, а онда се из нужде борити са јачим

од себе. 2. Како се учинило да говоре истину, акрагантска скупштина је изгласала рат и примила у

савез Гелу и Месину, пославши неколицину избеглица у Лакедемон да покушају да одатле доведу

команданта способног да ствари узме у своје руке. 3. Сумњали су да њихови стратези нагињу

тираниди, а веровали су да би људи са стране поштено располагали врховним овлашћењима. Сећали

су се, наиме, времена када им је Коринћанин Тимолеонт био стратег. 4. Када су изасланици стигли у

Лаконију, сазнали су да се Акротат, син краља Клеомена, замерио многим младићима и да зато

тражи неку команду ван Спарте. 5. Лакедемоњани су, наиме, након битке са Антипатром100

одлучили да не лише грађанских права преживеле из овог боја, и једини се Акротат томе

супротставио. Тако је многе увредио, а посебно оне које је по закону чекала казна, па су се сакупили

и истукли га, и отада му стално радили ο глави. 6. Желећи због тога да добије неку команду ван

Спарте, радо је услишио молбе Акраганћана. Напустио је Спарту без сагласности ефора и испловио

са неколико бродова у правцу Акраганта. 7. Међутим, ветрови су га однели у Адрију и искрцао се

на територији Аполоније. Затекавши град под опсадом илирског краља Глаукије, натерао га је да

прекине опсаду, а онда га је убедио да склопи уговор са грађанима Аполоније. 8. Одатле је допловио

до Таранта и позвао тамошњи народ да помогне у ослобађању Сиракузе. Убедио их је да изгласају

помоћ од двадесет бродова: због рођачких веза101

и угледа његове породице придавали су његовим

речима велику искреност и значај.

LXXI. Док су се Тарантинци бавили припремама, он је одмах испловио и дошао у Акрагант. Тамо је

примио генералска овлашћења и прво је народ одушевио уливајући му велике наде и у свима

пробудио очекивања да ће тиранин брзо бити срушен. 2. Но, како је време пролазило, а он није

учинио никакво дело достојно своје отаџбине нити угледа своје породице, већ се, напротив, показао

као суров човек, окрутнији од тиранЗ, у народу је расло незадовољство. 3. Затим, напустио је

Page 111: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

спартански начин живота и толико се необуздано одао уживањима да се чинило да је Персијанац, а

не Спартијат. 4. Када је потрошио највећи део јавних прихода, од чега је део отишао у његов џеп, на

крају је Сосистрата102

, најугледнијег избеглицу, који је више пута командовао војском, позвао на

вечеру и мучки га убио: није имао баш ништа да му приговори, већ је хтео да уклони

предузимљивог човека, способног да држи на оку оне који лоше користе своја овлашћења. 5. Када

се ствар прочула, избеглице су се одмах окренуле против Акротата, а и сви остали су почели да га

мрзе. Прво су му одузели генералска овлашћења, а ускоро потом су покушали и да га каменују;

уплашивши се народног гнева, ноћу је побегао из града и тајно се пребацио у Лаконију. 6. Пошто је

отишао, Тарантинци су опозвали своју флоту упућену на Сицилију, а Акраганћани, Гељани и

Месињани окончали су рат са Агатоклом: посредник у склапању мировног уговора био је

Картагињанин Хамилкар. 7. Суштина уговора била је да се од хеленских градова на Сицилији

Хераклеја, Селинунт и Химера покоравају Картагињанима, као што су и раније чинили, а да сви

остали буду слободни под хегемонијом Сиракужана.

LXXII. Након тога је Агатокле, видећи да на Сицилији више нема непријатељских војски,

неометано покоравао градове и утврђења. Брзо је многима загосподарио и завео моћну власт: стекао

је многе савезнике, велике приходе и устројио знатну војску. 2. Без савезника и Сиракужана

укључених у војску, располагао је одабраним најамничким трупама састављеним од десет хиљада

пешака и три хиљаде педесет коњаника. Припремио је и залихе одбрамбеног и нападачког оружја,

знајући да ће Картагињани, који су се љутили ψί Хамилкара због уговора, убрзо заратити на њега.

Таква је, дакле, у поменуто време била ситуација на Сицилији.

3. У Италији су се Самнити већ више година борили са Римљанима за превласт и опсадом су

освојили Плистику која је имала римску посаду; грађане Соре су убедили да побију насељене

Римљане и склопе савез са њима самима. 4. Потом су се, док су Римљани опседали Сатикулу,

појавили са великом војском да би прекинули опсаду; дошло је до жест^ке битке и на обе стране су

пале многе жртве, да би победу на крају постигли Римљани. Након битке, Римљани су опсадом

освојили град и неометано кренули даље, освајајући оближње градиће и утврђења. 5. Како је то

значило почетак борбе за градове у Апулији103

, Самнити су мобилисали све младиће стасале за рат и

улогорили се близу непријатеља, очекујући одлучујућу битку. 6. Сазнавши за то, римски народ се

уплашио за своју будућност и послао велику војску. Њихов обичај је да у опасним временима за

војног диктатора104

одреде неког од угледних људи: тада су одредили Квинта Фабија и са њим

Квинта Аулија као команданта коњице. 7. Добивши трупе, њих двојица су прихватила битку са

Самнитима код места званог Лаустола105

и изгубили много војника. Цела војска је кренула да бежи,

а Аулије се постидео бекства и сам се супротставио мноштву непријатеља: није се надао да ће

победити, већ је хтео да покаже да, што се њега тиче, отаџбина није побеђена106

. 8. На тај начин, не

поделивши са својим суграђанима срамоту бекства, обезбедио је славну смрт једино себи. Римљани

су се уплашили да не изгубе целу Апулију, па су послали колонију у Луцерију, најважнији град

поменуте области. Одатле су онда полазили и ратовали са Самнитима, и добро су се побринули за

своју безбедност. 9. Наиме, захваљујући овом граду, не само што су у овом рату победили него су га

користили као базу за нападе на околна племена у свим ратовима након тога, све до нашег времена.

(313/2) LXXIII. Када су дејства ове године окончана, у Атини је овлашћења архонта преузео

Теофраст, а у Риму су за конзуле изабрани Марко Публије и Гај Сулпиције107

. У то време, народ

Калантије108

, који живи на левој обали Понта и који је тада имао у граду Лисимахову посаду,

избацио ју је и покушао да поврати слободу. 2. На сличан начин су ослободили и град Истрана и

друге оближње градове и склопили савез за заједничку борбу против Лисимаха. Успоставили су

пријатељске односе и са околним Трачанима и Скитима, тако да је цео савез имао ваљаност и био у

стању да се бори против великих снага 3. Када је сазнао за ово, Лисимах је са војском кренуо против

устаника. Пролазећи кроз Тракију и прешавши планину Хем, улогорио се у близини Одеса.

Започевши опсаду, брзо је уплашио становнике и по условима примирја добио град. 4. Потом је на

сличан начин повратио Истар и кренуо против Калантије. У том тренутку су дошли Скити и

Трачани са великом војском да помогну савезницима по условима уговора. 5. Лисимах им је изашао

у сусрет и одмах започео бој: Трачане је заплашио и навео их да промене страну, а Ските је победио

Page 112: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

у бици и многе побио; преживеле је протерао преко граница. Затим је затворио приступ граду

Калантији и почео да га опседа, решен да на сваки начин казни кривце за устанак. 6. Док се он тиме

бавио, дошли су му неки гласници са вестима да је Антигон послао две војске у помоћ Калантији,

једну копном, другу морем, да је генерал Ликон са флотом упловио у Понт, а да се Паусанија са

множином војника улогорио код такозваног „Светилишта"109

. 7. Узнемирен овим вестима, Лисимах

је пред градом оставио довољно војника да наставе опсаду; са најјачим делом војске пожурио је у

сусрет непријатељима. 8. Када је дошао до превоја преко Хема, затекао је трачког краља Сеута110

који је пришао Антигону, како их чува са великом војном силом. 9. дошло је до битке која је дуго

трајала и у којој је Лисимах изгубио не мало својих војника и уништио мноштво непријатељских; на

крају је савладао варваре. 10. Изненадио је и Паусанију и затекао га на неком неприступачном

положају, где је овај потражио уточише. Опсадом је успео да освоји и тај положај; Паусанију је

погубио, један део војника пустио уз откуп, а други део укључио у своју војску.

Таква је била ситуација са Лисимахом.

LXXIV. Након пропасти овог похода, Антигон је послао Телесфора111

на Пелопонез са педесет

бродоваЧ и одговарајућим бројем војника; наредио му је да градовима врати слободу. Надао се да

ће тиме убедити Хелене да му је заиста стало до њихове аутономије. Истовремено је претпостављао

да ће тако моћи да одржи на оку Касандра и његово деловање. 2. Чим је допловио на Пелопонез,

Телесфор се упутио према градовима са Александровим посадама и све их ослободио. осим

Сикиона и Коринта, где је боравио Полиперхрнт са великим трупама, поуздајући се у њих иу

чврстину поменутих положаја. 3. Док се то дешавало, Филип, Касандров генерал задужен за вођење

рата против Етолаца, стигао је са војском у Акарнанију и одмах кренуо у пустошење етолске

територије. Ускоро након тога, када је чуо да се Епирац Еакида вратио у своју краљевину и сакупио

знатне снаге, брзо је кренуо против њега: желео је да се са њим сукоби пре него што му се

придружи етолска војска. 4. Епирце је затекао спремне за борбу, одмах се сукобио са њима, у борби

многе побио и многе заробио. Међу заробљеницима су били и људи заслужни за краљев повратак

педесеторица на броју; везавши их, послао их је Касандру. 5. Када су се Еакида и његови људи

сакупили из бега и спојили са Етолцима, Филип их је опет напао и у боју их победио, убивши многе,

међу њима и краља Еакиду. 6. Постигавши толике успехе за тако кратко време, утерао

је страх у кости многим Етолцима, тако да су напустили неутврђене градове и са децом и женама

побегли у најнеприступачније планине.

Такав је био исход ратовања у Хелади.

LXXV. У Азији је Асандар, сатрап Карије, притиснут ратом, склопио мир са Антигоном под

следећим условима: све војнике предаће Антигону, ослободиће хеленске градове и за узврат

задржати сатрапију коју је раније држао као свој посед, остајући веран Антигонов пријатељ. 2. Као

залог за овај мир, изручио је брата Агатона. Међутим, након неколико дана покајао се због

склопљеног уговора, брата успешно ослободио заточеништва, а Птолемеју и Касандру упутио

поруке са молбом да му што пре пруже помоћ. 3. Овакав поступак је разљутио Антигона, који је као

одговор послао трупе да ослободе градове и копном и морем, поставивши за адмирала флоте

Медија, а за генерала копнене војске Докима. 4. Медиј и Доким су дошли пред Милет и позвали

грађане у борбу за слободу; опсадом су заузели тврђаву са посадом и граду вратили независност. 5.

У међувремену, Антигон је опсео и заузео Трал; дошавши потом у Каун и позвавши κ себи флоту,

заузео је и овај град, изузев тврђаве: њу је опсео и стално нападао са оне стране где је то било

изводљиво. Полемеја је послао у град Јас са значајним трупама Дошавши пред град, Полемеј је

присилио грађане да се прикључе Антигону. 6. Тако су ови градови у Карији потпали под власт

Антигона. Неколико дана касније, када су му дошли посланици од Етолаца и Беоћана, склопио је са

њима савез, а онда је отишао на Хелеспонт да са Касандром преговара ο миру. Вратио се без

икаквих резултата, јер није успео да нађе заједнички језик са својим супарником. Зато је Касандар

одустао од склапања мира и одлучио да се поново озбиљно позабави ситуацијом у Хелади. 7.

Испловио је са тридесет лађа за Ореј112

и опсео град. Након више жестоких напада, градић само што

није био освојен на јуриш кад су грађанима у помоћ притекли Телесфор са Пелопонеза са двадесет

Page 113: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

лађа и хиљаду војника, и Медије из Азије са сто бродова. 8. Видели су да Касандрови бродови

затварају луку, па су их запалили. Четири брода су изгорела, а мало је недостајало па да и остали

нестану

у ватри. Но, када је побеђенима стигла помоћ из Атине, Касандар је испловио против неопрезних

непријатеља. У сукобу који је уследио потопио им је један брод а три заробио заједно са посадом.

То су били догађаји у Хелади и на Понту.

LXXVI. У Италији113

су Самнити изашли у поход са великом војском и пустошили италске градове

римске савезнике. Римски конзули су дошли са војском и покушавали да помогну угроженим

савезницима. 2. Улогорили су се преко пута непријатеља код града Цине114

и одмах га ослободили

претеће опасности. Након неколико дана генерали зараћених страна су поређали трупе у бојни

поредак: уследила је жестока битка са мноштвом погинулих на обе стране. На крају су Римљани

свом снагом навалили и савладали непријатеље: прогонећи дуже времена бегунце, побили су преко

десет хиљада Самнита. 3. Док се за битку још није знало, не ценећи много Римљане, Кампанци су

дигли устанак. Римски народ је одмах против њих послао одговарајуће трупе и диктатора Гаја

Манија; по предачком обичају, пратио га је командант коњице Маније Фулвије. 4. Двојица генерала

су се улогорила у близини Капуе: Кампанци су прво покушавали да им пруже отпор, а \ када су

сазнали за пораз Самнита и помислили да ћеу све трупе кренути на њих, склопили су мир са

Римљанима. 5. Предали су им кривце за немире, који нису сачекали исход организованог суђења,

већ су сами себи пресудили. Градовима је било опроштено и са њима су обновљени ранији

савезнички односи.

(312/11) LXXVII. Када је прошла ова година, у Атини је за архонта изабран Полемон, а у Риму су

конзули били Луције Папирије, пети пут, и Гај Јуније115

; ове године прослављене су Сто

седамнаесте олимпијске игре, на којима је у трчању победио Парменион из Митилене. 2. У ово

време Антигон је послао у Хеладу генерала Полемеја да ослободи Хелене; пратио га је адмирал

Медије са сто педесет ратних лађа. Војска је бројала пет хиљада пешака и пет стотина коњаника. 3.

Склопио је и савез са Рођанима и добио од њих, као помоћ за ослобађање Хелена, десет лађа

опремљених за рат. 4. Полемеј је са целом флотом упловио у беотску луку познату под именом

„Дубока лука"116

; од Беотског

савеза добио је две хиљаде две стотине пешака и хиљаду три стотине коњаника. Послао је и по

бродове из Ореја, утврдио Салганеј117

и тамо сакупио целу војску; надао се да ће га примити

Халкиђани, који су једини од свих Еубејаца имали Касандрову посаду. 5. Касандар се бринуо за

Халкиду, па је зато прекинуо опсаду Ореја и дошао у Халкиду са трупама. Сазнавши да војске на

Еубеји вребају једна другу, Антигон је Медија позвао да се са флотом врати у Азију; истог тренутка

је са копненим трупама кренуо у правцу Хелеспонта да би се пребацио у Македонију: ако Касандар

остане на Еубеји, Македонију ће затећи без одбране, а ако реши да притекне у помоћ својој

краљевини, изгубиће превласт у Хелади. 6. Касандар је нагађао шта Антигон спрама, па је оставио

Плеистарха118

да командује посадом у Халкиди, а сам је са целом војском кренуо даље и на јуриш

заузео Ороп и примио Тебу у свој савез. Са осталим Беоћанима склопио је примирје, на положају

стратега Хеладе оставио Еуполема и вратио се у Македонију, плашећи се доласка непријатељских

трупа. 7. Што се Антигона тиче, када је дошао на Пропонтиду, упутио је посланство Бизантијцима,

тражећи од њих да се укључе у савез. У исто време су им стигли и посланици од ЈТисимаха и

позивали их да не учине ништа ни против њега самог ни против Касандра. Бизантијци су одлучили

да остану неутрални и да са обема зараћеним странама одржавају мир и пријатељске односе. Не

постигавши ништа у овом случају и видећи да се приближава зима, Антигон је расподелио војнике

по градовима на зимовање.

LXXVIII. За то време, Коркирани, који су отишли да помогну грађанима Аполоније и Епидамна,

пустили су Касандрове војнике по одредбама уговора; Аполонију су ослободили, а Епидамно

предали Глаукији, краљу Илира. 2. Када је Касандар отишао у Македонију, Антигонов генерал

Полемеј застрашио је посаду у Халкиди, добио град по условима предаје и Халкиђанима дозволио

Page 114: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

да живе без посаде, да би свима било јасно како Антигон заиста намерава да ослободи Хелене. Овај

град пружа велике погодности свакоме коме је стало да поседује згодну базу за вођење борбе за

превласт. 3. Након тога је опсадом присилио Ороп на предају и

241вратио га Беоћанима, а Касандрове војнике заробио. Потом је Еретрију и Карист примио у савез,

а онда је кренуо на Атику, где је Деметрије Фалеронски управљао градом. 4. Атињани су раније

упутили тајно посланство Антигону, позивајући га да ослободи град, а тада, када се Полемеј нашао

у близини града, охрабрили су се и натерали Деметрија да склопи примирје и Антигону пошаље

делегацију на преговоре ο савезу. 5. Полемеј је онда из Атике кренуо у Беотију, заузео Кадмеју,

истерао посаду и ослободио Тебу. Након тога је дошао у Фокиду, већину градова привукао на своју

страну и одасвуд избацио Касандрове посаде; дошао је и у Локриду, а како су Опунћани били на

Касандровој страни, почео је да их опседа и без престанка напада.

LXX1X. Истог лета су се Кирењани одметнули од Птолемеја и опсели тврђаву да би одмах избацили

посаду. Када су из Александрије дошли посланици и молили их да одустану од устанка, њих су

побили, а тврђаву још енергичније опседали. 2. Птолемеј је био веома љут због оваквог поступка и

послао је на њих генерала Агиса са копненом војском и адмирала Епајнета са флотом да помогну у

вођењу рата. 3. Агис је енергично водио борбу са устаницима и на силу је овладао градом; кривце за

побуну је оковане послао у Александрију, а остале је разоружао, ситуацију у граду средио по својој

вољи и вратио се у Египат.

4. Пошто је исход догађаја у Кирени био повољан, Птолемеј је са трупама из Египта допловио на

Кипар да се обрачуна са непослушним краљевима Сазнавши да Пигмалион преговара са Антигоном,

погубио га је; исто тако, заробио је Праксипа, краља Лапитије, а са њим и династа Кериније119

,

посумњавши да му нису наклоњени. Исто се десило и краљу Марија Стасиоику120

, чији је град,

поред тога, срушен, а житељи пресељени у Паф. 5. Урадивши ово, Никокреонта је поставио за

стратега Кипра, предао му је градове и приходе протераних краљева, 6. а сам је са војском испловио

у правцу такозване Горње Сирије, где је опсео, освојио и опљачкао Посидиј121

и „Карске реке"122

.

Запловивши без задржавања за Киликију, освојио је Мал и заробљене житеље продао у ропство.

Опљачкао је и оближњу територију, обдарио војску пленом и отпловио за Кипар.

7. Овакво угађање војницима требало је да у њима пробуди занос за будуће сукобе.

LXXX. Антигонов син Деметрије је већ дуже боравио у Коиле Сирији и пазио на покрете

египатских трупа. Када је чуо за освајање поменутих градова, оставио је Питона да се као стратег

брине за ову област, давши му слонове и тешко наоружане трупе, а сам је са коњаницима и лако

наоружаним пешацима одмах кренуо у правцу Киликије да помогне угроженим градовима. 2.

Пропустио је најповољнију прилику и, видевши да су непријатељи већ отпловили, одмах се вратио у

свој логор, изгубивши на путу већи део коња: за шест дана марша од Мала, прешао је 24 постаје123

,

тако да га, због крајње напорног пута, није могао пратити ниједан слуга из коморе ни коњушар.

3. Пошто се све одвијало по његовом пјтану, Птолемеј је тада отпловио за Египат; након кратког

времена, подстакнут од Селеука због његовог непријатељства према Антигону, одлучио је да са

војском крене у Коиле Сирију и изађе на мегдан Деметрију. 4. Сакупио је зато са свих страна трупе

и кренуо из Александрије у Пелузиј са осамнаест хиљада пешака и четири хиљаде коњаника: једним

делом су то били Македонци, другим најамници, а велики део војске чинили су Египћани, од којих

су једни носили наоружање и осталу опрему, а други били наоружани и способни да се боре12

'. 5. Из

Пелузија је прошао кроз пустињу и улогорио се у близини непријатеља код Старе Газе у Сирији.

Исто тако је и Деметрије са свих страна пребацио војнике из зимовника у Стару Газу и чекао

долазак непријатеља.

LXXXI. Иако су му пријатељи саветовали да се не упушта у бој са таквим генералом и са већом

војском, Деметрије их није слушао и храбро се припремао за битку, не гледајући на το што је веома

млад и што такву битку мора да води без оца. 2. Када је сазвао скупштину наоружаних војника и,

Page 115: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

узбуђен и забринут, попео се на неко узвишење, маса је као из једног грла повикала да ништа не

брине и сви су ућутали и пре него што их је гласник замолио за тишину. 3. Наиме, нико није имао

притужби на његово командовање војском и вођење послова, јер је тек недавно добио команду;

управо то се дешава генералима који су дуго на истом положају, када се у одређеном тренутку

многе мање замерке споје у једно велико незадовољство. Гомила је увек незадовољна када је дуго

под истом командом, а промена је добродошла сваком бићу које у нечем оскудева. Како је његов

отац већ био стар човек, наде у освајање краљевске власти концентрисале су се на његовог

наследника, а то му је донело и команду и наклоност маса. 4. Деметрије се истицао и лепотом и

стасом, а када би опасао краљевско оружје, све друге је бацао у засенак остављајући дубок утисак,

што је у масама будило велике наде. Поред тога, у њему је било и неке благости примерене младом

краљу, која му је обезбеђивала општу наклоност, тако да су овом приликом дотрчали и они који су

били ван бојног реда; желели су да га виде, а били су и забринути због његове младости и исхода

предстојеће битке. 5. Наиме, не само што се спремао да води битку са бројнијом војском већ и

против скоро највећих генерала Птолемеја и Селеука: они су учествовали у свим Александровим

ратовима, често су сами предводили војске и до тог тренутка су били непобедиви. 6. Деметрије се

маси обратио доличним речима и обећао да ће им дати дарове по заслузи и предати им плен, а онда

их је поређао за битку.

LXXXII. На лево крило, где је и сам намеравао да се бори, ставио је прво две стотине одабраних

коњаника, међу којима су били сви остали „пријатељи" и, посебно, Питон, Александров саборац и

Антигонов стратег и сарадник у целом подухвату. 2. Испред њих је ставио три одреда коњаника и

још три да им штите бок, а ван самог крила три одреда Тарантинаца, тако да је око њега било пет

стотина коњаникакопљаника и сто Тарантинаца. Затим је поставио осам стотина коњаника познатих

под именом „пратиоци", а до њих око хиљаду и по коњаника различитог порекла; испред целог

крила је поређао тридесет слонова, попунивши празнине међу њима лако наоружаним трупама

састављеним од хиљаду суличара и стрелаца и пет стотина персијских праћкаша. 4. Уредивши на

овај начин лево крило, одлучио је да њиме реши битку. У насгавку левог крила је поставио пешачку

фалангу састављену од једанаест хиљада људи, од којих су две хиљаде били Македонци, хиљаду

Ликијци и Памфилци и осам хиљада најамници. На десно крило је ставио преосталих хиљаду и по

коњаника под вођством Андроника. Андроник је добио наређење да остане у косом поретку и

избегава борбу, чекајући исход на Деметријевој страни. Преосталих тринаест слонова је поређао

испред пешачке фаланге, ставивши у слободан простор довољно лако наоружаних трупа. Тако је

изгледао распоред Деметријевих трупа.

LXXXIII. Птолемеј и Селеук су прво ојачали леву страну свог бојног реда, не знајући намере

непријатеља. Када су их извидници обавестили ο Деметријевом распореду, брзо су поређали трупе

тако да десно крило буде јако и располаже најјачим трупама како би могло да се понесе са

Деметријевим војницима на левом крилу. Дакле, на десно крило су поставили три хиљаде најбољих

коњаника, доневши одлуку да и сами заузму положај међу њима. 2. Испред десног крила поставили

су људе да држе палисаду оковану гвожђем и повезану ланцима, коју су припремили као одбрану од

напада слонова: када је поставе, лако ће задржавати животиње и ометати их у напредовању. 3.

Испред овог крила ставили су и лако наоружане трупе, наредивши суличарима и стрелцима да

стално наносе ране животињама и њиховим гоничима. На тај начин су ојачали десно крило, а онда

су прикладно томе постројили остатак војске и кренули на непријатеље дижући велику вику.

Њихови непријатељи су такође покренули своје трупе и прво је на крајевима крила дошло до

коњичке битке између коњаника у првим редовима, међу којима су се нарочито истицали

Деметријеви људи. 4. Међутим, Птолемеј и Селеук су убрзо обишли око крила и извршили веома

јак напад са одредима постројеним у колону: решеност обеју страна да однесу победу довела је до

жестоке битке. 5. У првом нападу борили су се копљима, већину изломили и ранили многе и многе

непријатеље; у другом нападу упустили су се у борбу изблиза користећи мачеве и наносећи знатне

губитке једни другима; команданти су се борили испред свих и тако храбрили своје људе да се

суоче са опасношћу. Коњаници на крилима, сви одабрани по храбрости, такмичили су се у

срчаности пред сукобљеним генералима као сведоцима свога јунаштва.

Page 116: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

LXXXIV. Дуго je времена коњичка битка била нерешена, а онда су слонови, које су Индијци гонили

да се укључе у борбу, кренули напред до одређене тачке изазивајући панику својим напредовањем,

као да им се нико неће супротставити. Када су дошли до палисаде оковане гвожђем, мноштво

суличара и стрелаца обасуло их је кишом копаља и стрела, рањавајући и њих саме и њихове гониче.

2. Како су их гоничи на силу терали напред и кажњавали их, неки од њих су се закачили за вешто

израђену ограду и дизали велику буку мучени боловима изазваним ранама и хицима многих

нападача. 3. Фронтални напад ових животиња на равним и мекшим теренима заиста је незадржив, а

на неравним и непроходним њихова је снага због мекоће стопала потпуно неделотворна. 4. Зато је

Птолемеј и овом приликом мудро предвидео последице постављања ограде и успео је да их

онеспособи. На крају, када је већина гонича била избачена из строја, слонови су заробљени. 5. Овај

догађај је изазвао панику у Деметријевим коњичким одредима и натерао их на бег, па је Деметрију

остало само неколико пратилаца: сваког од њих је молио да остане и не напушта га, а како га нико

није слушао, морао је и он да се повуче са осталима. 6. Све до Газе је већина коњаника у његовој

пратњи извршавала наређења и држала поредак, па се нико од оних који су их у нереду гонили није

лако усуђивао да им приђе: терен је тамо широк и раван и погодан за трупе које желе да се повуку у

добром поретку. 7. Пратили су га и пешаци који су одлучили да напусте поредак како би без

наоружања, растерећени, потражили спас. Док је у време сунчевог заласка пролазио мимо Газе,

неки коњаници су напустили поредак и отишли у град да би узели свој пртљаг. 8. Капије су се

отвориле и сакупило се мноштво товарних животиња, а како је сваки војник покушавао да први

изведе свој товар, на капијама је дошло до толике пометње да ником није пошло за руком да их

затвори када се појавио Птолемеј. Зато су непријатељи упали унутар зидина и Птолемеј је освојио

град.

LXXXV. Пошто је битка окончана као што је описано, Деметрије је око поноћи стигао у Азот,

прешавши 270 стадија125

. Одатле је послао гласника да се договори ο сахрани погинулих, желећи да

погинулима на сваки начин укаже почаст одговарајућом сахраном. 2. Наиме, изгинула је већина

његових „пријатеља", међу којима су најугледнији били Питон, који је са њим делио команду, и

Беот, који је дуго времена живео уз његовог оца Антигона и учествовао у свим тајним пословима.

3. У самој бици је пало више од пет стотина војника126

највећим делом угледних коњаника а

заробљено је више од осам хиљада. Птолемеј и Селеук су дозволили сахрану погинулих и

Деметрију без откупа вратили заробљени краљевски товар и заробљенике који су обично боравили

на двору: рекли су да ништа од тога није узрок њихове свађе са Антигоном, већ да је главни узрок у

томе што он пријатељима није дао њихов део копљем освојене земље када су раније водили

заједнички рат, прво против Пердике, а онда против Еумена, и што је Селеуку, мимо сваког права,

одузео сатрапију Вавилонију, иако је са њим ступио у пријатељске односе.

4. Птолемеј је заробљене војнике послао у Египат и наредио да се поделе по монархијама, а сам је

организовао величанствену сахрану за све који су погинули у бици и потом са трупама кренуо на

феничанске градове: једне је опседао, друге придобијао убеђивањем.

5. Деметрије није имао довољно велику војску и послао је гласника оцу, молећи га да му што пре

притекне у помоћ; сам је отишао до Триполиса у Феникији и тамо сакупљао војнике из Киликије и

све отале људе који су чували градове или тврђаве далеко од непријатеља.

LXXXVI. Птолемеј је обезбедио надзор над отвореном територијом, а онда и сарадњу града Сидона;

улогоривши се у близини Тира, позвао је команданта посаде Андроника да преда град и обећао да

ће га обдарити и одати му почасти. 2. Андроник је одговорио да никако неће изневерити поверење

које су му указали Антигон и Деметрије и грубо је извређао Птолемеја. Касније је, протеран из

града у некој војничкој побуни, допао заробљеништва код Птолемеја, па је очекивао казну за

поменуте увреде и одбијање да преда Тир. Међутим, Птолемеј није био осветољубив, већ му је,

напротив, дао поклоне и задржао га уз себе, укључивши га међу „пријатеље" и указујући му велике

почасти. 3. Овај је владар, наиме, био веома благ и спреман да опрости и учини услугу, што je

наЈВИше допринело његовом успону и многе навело да пожеле да стекну његово пријатељство. 4.

Када је Селеук морао да бежи из Вавилоније, он га је спремно прихватио и своје богатство поделио

Page 117: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

са њим и његовим „пријатељима". 5. Зато се и тада, кад је Селеук затражио да му да војнике који ће

му помоћи да се врати у Вавилонију, спремно одазвао и обећао да ће му у свему изаћи у сусрет док

не поврати своју бившу сатрапију.

Таква је била ситуација у Азији.

LXXXVIL У Европи се Антигонов адмирал Телесфор задржао у околини Коринта. Када је видео да

Антигон указује већу почаст Полемеју и поверава му све послове у Хелади, љуто му је замерио,

продао бродове којима је командовао, узео са собом војнике спремне да се прикључе његовом

подухвату и организовао поход за свој рачун. 2. Дошао је, наиме, у Елиду као да је још увек у

пријатељским односима са Антигоном, зидом опасао тврђаву и поробио град. Опљачкао је и

светилиште у Олимпији, сакупио више од педесет таланата сребра и унајмио плаћенике. 3. На овај

начин, само зато што је био љубоморан на Полемеја, Телесфор је изневерио Антигоново

пријатељство. Када је Полемеј, Антигонов генерал задужен за вођење послова у Хелади, сазнао за

Телесфорово одметнуће и освајање града Елиде, као и за пљачкање новца у Олимпији, дошао је на

Пелопонез са трупама. Стигавши у Елиду и разрушивши утврђење у горњем граду, вратио је

Елиђанима слободу и богу његов новац. Потом је успео да убеди Телесфора да му преда Килену

коју је овај био обезбедио посадом, а он је вратио Елиђанима.

LXXXVIII. За то време, након погибије краља Еакиде, Епирци су краљевску власт предали

Алкети127

. Алкета је због свог оца Арибеја морао да напусти земљу; са Касандром је био у

непријатељским односима. 2. Зато је Ликиск, Касандров стратег Акарнаније, дошао са војском у

Епир, сматрајући да ће Алкету лако отерати са престола док је ситуација у краљевини још

несређена. 3. Улогорио се код града Касиопије. Алкета је послао своје синове Александра и Теукра

по градовима да сакупе што више војника; сам је са војском која му је тренутно била на

располагању кренуо против Ликиска.

Приближивши се непријатељима, застао је да сачека Александра и Теукра. 4. Међутим, како су

Ликискове снаге биле близу и бројчано много надмоћније, Епирци су се уплашили и прешли

непријатељима, а Алкета је, напуштен од свих, побегао у епирски град Еуримену128

. 5. Док се тамо

налазио под опсадом, дошли су Александар и Теукро са помоћним трупама. Уследила је жестока

битка, у којој су страдали многи војници и неколицина угледних људи, између осталих, и генерал

Микит и Атињанин Лисандар, Касандров повереник за Леукаду. 6. Након тога, када је Дејнија

дошао у помоћ побеђенима, одиграла се друга битка у којој су Александар и Теукро били савладани

и заједно са оцем побегли на неко утврђено место. Ликиск је опсадом освојио Еуримену, а онда је

опљачкао и разрушио.

LXXXIX. У исто време, сазнавши за пораз својих људи, а не знајући да су после тога ипак однели

победу, Касандар је на брзину дошао у Епир да помогне Ликиску. Сазнавши тамо за његову победу,

склопио је примирје и пријатељство са Алкетом, а онда је узео део трупа и кренуо ка Адрији да

опседне Аполонију, чији су грађани избацили његову посаду и прешли Илирима. 2. Међутим,

грађани Аполоније се нису уплашили, већ су затражили помоћ од својих савезника и постројили

војску испред зидина. Дошло је до жестоке и дуге битке; на крају су грађани Аполоније, бројчано

надмоћнији, натерали у бег Македонце. Касандар је изгубио много војника, и како више није

располагао довољном војском, а и зима се приближавала, повукао се у Македонију. 3. Након

његовог одласка, Леукађани су добили помоћ од Коркирана и избацили Касандрову посаду. Епирци

су неко време остали под влашћу краља Алкете; пошто је лоше поступао са народом, убили су га

заједно са двојицом синова, још дечака, Есионејом и Нисом.

ХС. У Азији је Селеук након Деметријевог пораза код Газе у Сирији добио од Птолемеја око осам

стотина пешака и две стотине коњаника и кренуо за Вавилон. Толико је био пун самопоуздања да

би, и да није имао никакву војску, само са „пријатељима" и пажевима кренуо у горње области.

Претпостављао је да ће Вавилонци одмах прећи на његову страну због ранијих добрих односа које

је са њима имао, и да му је Антигон, повукавши се далеко са својом војском, пружио праву прилику

за остварење планова. 2. Он је, дакле, био толико самопоуздан, а његови „пријатељи" веома

Page 118: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

обесхрабрени због своје малобројности и чињенице да непријатељи против којих крећу имају

спремне снажне трупе, велике залихе и многе савезнике. 3. Видећи да су забринути, Селеук је

покушавао да их охрабри поуком да Александрови саборци, које је краљ унапредио због њихове

храбрости, када се упуштају у неку борбу не треба да се поуздају само у трупе и новац, већ и у

искуство и мудрост, захваљујући којима је и сам Александар постигао тако велике и задивљујуће

успехе. Треба веровати и пророчанствима богова да ће исход овог похода бити достојан плана: 4.

када се обратио пророчишту у Бранхидама, бог га је ословио као краља, а Александар му се појавио

у сну и дао му јасан знак да ће временом стећи власт. 5. Поред тога, доказивао је да се све лепе

ствари којима се људи диве остварују кроз напоре и опасности. Покушавао је и да стекне наклоност

обичних војника тако што је показивао да је једнак свима осталима. Као резултат ових напора, сви

су га поштовали и добровољно прихватали ризик овог опасног подухвата.

ХС1. Када је напредујући ушао у Месопотамију, Македонце насељене у Карама делимично је

убедио а делимично натерао да му се прикључе. Приликом упада у Вавилонију, главнина локалног

становништва му је изашла у сусрет и изјавила да ће учинити све што он нареди: 2. четири године је

провео у овој земљи као сатрап и са свима је лепо поступао, чиме је заслужио наклоност народа и

унапред припремио сараднике у случају да му околности пруже прилику да се бори за власт. 3.

Пришао му је и Полиарх, управник једне административне области, са више од хиљаду војника.

Они који су остали верни Антигону видели су да се народна воља не може обуздати, па су уточиште

потражили у тврђави под Дифиловом командом. 4. Селеук је организовао опсаду и на јуриш освојио

тврђаву, нашавши тамо своје „пријатеље" и пажеве који су стављени под стражу по Антигоновој

наредби након његовог бекства у Египат. 5. Завршивши с овим, сакупио je војнике, купио коње и

поделио их онима КОЈИ су били у стању да се њима служе. Према свима је поступао пријатељски и

уливао им лепе наде, стекавши тако спремне и вољне савезнике у свакој прилици. Селеук је на овај

начин повратио Вавилонију.

ХСП. Стратег Медије Никанор сакупио је против њега из Медије, Персије и околних области преко

десет хиљада пешака и око седам хиљада коњаника. Селеук је великом брзином кренуо у сусрет

непријатељима. 2. Имао је преко три хиљаде пешака и метири стотине коњаника. Прешавши реку

Тигар и чувши да су непријатељи удаљени који дан пута, сакрио је војнике у оближњим мочварама,

смисливши да његов напад буде изненађење. 3. Када је Никанор дошао до реке Тигра, није нашао

непријатеље и улогорио се код неке краљевске постаје, сматрајући да су они далеко побегли. Пала је

ноћ: Никанорови војници су стражарили нехајно, Селеук их је изненада напао и изазвао велику

пометњу и панику. 4. Персијанци су пружали отпор све док њихов сатрап Евагро није погинуо

заједно са неколицином официра. Већина војника је након тога прешла Селеуку, неки из страха од

претеће опасности, други незадовољни Антигоновим поступцима. 5. Никанор је остао са малим

бројем људи и уплашио се да не буде предат непријатељу, па је са пријатељима побегао кроз

пустињу, препустивши тако Селеуку велике снаге. Селеук је са свима благородно поступао и лако

придобио на своју страну Сузијану, Медију и неке друге околне области; Птолемеја и остале

пријатеље је писмима обавестио ο својим успесима, располажући већ краљевским достојанством и

славом достојном врховног положаја.

ХСШ. Док се то дешавало, Птолемеј је боравио у Коиле Сирији, победивши претходно Антигоновог

сина Деметрија у великој бици. Чувши да се Деметрије вратио из Киликије и да се улогорио у

Горњој Сирији, одабрао је међу присутним „пријатељима" Македонца Килу, 2. дао му одговарајуће

трупе и наредио да Деметрија коначно истера из Сирије или да га окружи и уништи. Док је Кила

још био на маршу, Деметрије је преко извидника сазнао да се овај неопрезно улогорио код

Мијунта129

. Оставио је зато комору за собом и повео напред растерећене трупе, провевши читаву

ноћ на усиљеном маршу. У време ране јутарње страже неочекивано је напао непријатеље и без

борбе заробио војску и самог команданта. Након оволике победе, сматрао је да је узвратио за

претрпљени пораз. 3. Без обзира на то, претпостављао је да ће Птолемеј кренути на њега са целом

војском, па је подигао логор тако да се испред њега налазе мочваре и језера. Писао је и оцу ο

постигнутој победи и молио га да му пашаље војску што пре, или да сам пређе у Сирију. 4. Антигон

се тада налазио у Келени у Фригији: примивши писмо, веома се обрадовао што је син, иако тако

млад, успео да сам постигне толики успех и покаже се достојан краљевске власти. Узео је, дакле,

Page 119: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

војску, напустио Фригију, прешао преко Таура и за неколико дана спојио се са Деметријем. 5.

Птолемеј је сазнао за Антигонов долазак и сакупио је официре и „пријатеље" да расправе је ли боље

да остану где јесу и у Сирији бију одлучујућу битку, или да крену за Египат и одатле започну рат,

као што су раније урадили са Пердиком. 6. Сви су му саветовали да се не упушта у борбу са

вишеструко јачим трупама и мноштвом слонова, као и непобедивим генералом; много је лакше

решити рат у Египту, где располаже обилним залихама и може да се поузда у чврсте положје. 7.

Зато је одлучио да напусти Сирију; претходно је разрушио најпознатије међу освојеним градовима:

Аку у феничанској Сирији, Јопу, Самарију и Газу у Сирији. Узевши војску и онолико плена колико

се могло водити или носити, вратио се у Египат.

XCIV. Антигон је тако без борбе повратио целу Сирију и Феникију и решио да зарати на земљу

Арабљана познатих под именом Набатејци130

. Проценивши да овај народ смета његовим плановима,

изабрао је „пријатеља" Атенеја, дао му четири хиљаде лако наоружаних војника и шест стотина

коњаника способних за брзи марш, и наредио да изненада нападне варваре и отме им сву ситну

стоку.

2. За оне који ο томе нису обавештени, корисно би било рећи нешто ο обичајима ових варвара, који

им, како се верује, трајно обезбеђују слободу. Они живе на отвореном, називајући домовином

пустињу без реке и обилних избора са којих би непријатељска војска могла да се снабдева водом. 3.

Код њих је закон да не сеју жито нити саде икакво дрво које носи плод, да не користе вино, нити

граде куће. За кога се нађе да поступа супротно овом закону, кажњава се смрћу. 4. Увели су овај

закон зато што верују да они који све ово чине лако пристају да се покоравају јачима од себе, само

да би задржали оно што имају. Неки међу њима гаје камиле, други овце, напасајући их у пустињи.

Многа арапска племена користе пустињу за испашу, а ови су много богатији од других, иако их

нема много више од десет хиљада. 5. Многи међу њима превозе на море тамјан, мирту и најскупље

мирисе, преузимајући их од трговаца из такозване „Срећне Арабије"131

. 6. Изузетно воле слободу, а

када им се приближи јака непријатељска војска, беже у пустињу, користећи је као тврђаву: она је

безводна и за остале непремостива, а њима, захваљујући томе што су испод земље ископали

резервоаре за воду и обложили их смолом, јединима пружа безбедност. 7. Тле је на неким местима

глинасто, а на другима саздано од меког камена, погодног за копање великих резервоара: отвори

резервоара су сасвим мали, а како иду у дубину, све су шири, да би на крају достигли величину од

једног плетра на свакој страни132

.

8. Ове резервоаре напуне кишницом, затворе им отворе и поравнају их са околним тереном,

остављајући знаке које само они знају, а који другима не значе ништа.

9. Стоку напајају свака три дана, да им у бегу кроз безводне области не би стално била потребна

вода. Хране се месом, млеком и корисним биљкама које саме успевају на земљи: 10. код њих

успевају бибер и у изобиљу такозвани дивљи мед са дрвећа, који помешан са водом користе за пиће.

Има и других арапских племена: нека обрађују земљу, мешајући се са људима који гшаћају порез и

у свему поступају исто као Сиријци, осим што не живе у кућама.

XCV. Такви су, дакле, арапски обичаји. Како се приближавало време за вашар на који околно

становништво долази да продаје разну робу и да купи нешто од корисних ствари, Набатејци су се

упутили у том правцу, пошто су претходно на једној стени133

оставили своју имовину, старце, децу

и жене. 2. Ово је место изузетно чврсто, премда неутврђено, а од насељене територије удаљено је

два дана хода.

Атенеј је чекао да дође време за вашар, а онда је са растерећеним трупама кренуо према стени.

Изашавши из идумејске епархије, стигли су за три дана и три ноћи, преваливши две хиљаде шест

стотина стадија134

. Пошло им је за руком да остану неопажени и да око поноћи заузму стену. 3. Од

људи које су тамо затекли, једне су одмах убили, друге заробили, а неке оставили рањене; узели су

већи део тамјана и мирте и око пет стотина таланата сребра. Задржали су се само до ране јутарње

страже и одмах истим путем брзо кренули натраг, очекујући да ће их варвари гонити. Прешавши

две стотине стадија, подигли су логор, уморни и нерасположени да обезбеде праву стражу, као да су

Page 120: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

мислили да непријатељи могу стићи тек за дватри дана. 4. Арабљани су од неких људи сазнали да је

на њиховој територији примећена војска, па су се одмах сакупили, напустили вашар и дошли до

стене: од рањеника су чули шта се одиграло и сместа кренули у потеру за Хеленима 5. Атенејеви

људи су се улогорили без посебног обезбеђења и дубоко су спавали опхрвани умором, тако да су

неки заробљеници успели да се неопажено искраду. Набатејци су од њих сазнали каква је ситуација

у логору и напали су га око треће страже; било их је најмање осам хиљада. Већину војника су

побили на спавању, а оне који су се пробудили и потрчали ка оружју изболи су копљима. На крају

су страдали сви пешаци, а спасло се само педесет коњаника, већином рањених.

6. Тако је Атенеј прво постигао победу, а онда због сопствене несмотрености на описани начин

пропао; уопштено говорећи, небрижљивост и несмотреност прате победе, па зато неки исправно

мисле да је лакше спретно се извући из несреће него мудро издржати велику срећу. Заиста, несрећа

страхом од будућности приморава људе да буду опрезни, док успеси због претходне добре среће

наводе на општи немар.

XCVI. Набатејци су мушки казнили непријатеље и са својом имовином се вратили на стену.

Антигону су написали поруку сиријским писмом, оптужујући Атенеја и правдајући своје поступке.

2. Антигон им је одговорио и потврдио да су били у праву што су се бранили од Атенејевог напада

извршеног мимо добијених наређења. Овим поступком је прикривао свој наум и покушавао да

отупи оштрицу њихове опрезности, да би их онда неочекивано напао и остварио оно што смера: без

неке варке није било лако савладати људе који воде номадски живот и као прибежиште користе

неприступачну пустињу. 3. Арабљани су били презадовољни при помисли да су се ослободили

велике опасности, али нису у потпуности веровали Антигоновим речима: не знајући тачно шта могу

очекивати, поставили су извиднике на планинама са којих су из даљине лако могли посматрати

улазе у Арабију; сами су потом предузели одговарајуће мере и чекали развој догађаја. 4. Антигон је

неко време са Арабљанима поступао као са пријатељима, а када је помислио да су потпуно

преварени и да му се пружа права прилика да их нападне, одабрао је из целе војске четири хиљаде

лако наоружаних пешака способних за брзо марширање и преко четири хиљаде коњаника, и

наредио им да понесу суву храну за више дана. Команду је поверио сину Деметрију и послао их је

око прве страже, наредивши им да казне Арабљане на било који начин.

XCVII. Деметрије је три дана водио војску по беспућима, трудећи се да га непријатељи не примете,

али су извиђачи уочили да је непријатељска војска ушла у земљу и обавестили Набатејце раније

договореним сигналима ватром. Помисливши да ће се Хелени одмах појавити, варвари су своју

имовину пренели на стену и обезбедили је одговарајућом стражом, јер је постојао само један прилаз

уклесан људском руком. Стада су поделили и отерали у пустињу, водећи их у разним правцима. 2.

Дошавши до стене, Деметрије је видео да је стока склоњена; одмах је почео са сталним нападима.

Браниоци су се храбро бранили и лако излазили као победници, захваљујући свом вишем положају;

тог дана, након целодневне борбе, Деметрије је трубом опозвао своје војнике.

3. Сутрадан, док је прилазио стени, један варварин је повикао: „Краљу Деметрије, зашто и због

какве присиле ратујеш са нама, људима који живе у пустињи, на местима где нема ни воде ни жита

ни вина, нити било чега другог што је код вас неопходно за живот? 4. Пошто ми никако не

пристајемо да будемо робови, побегли смо у земљу сиромашну свиме што је корисно за друге људе:

одабрали смо да живимо усамљеничким, потпуно дивљим животом, не наносећи вам никакву

штету. Тражимо зато од тебе и твог оца да нам не чините неправду, већ да од нас примите дарове,

повучете војску и од сада Набатејце сматрате пријатељима. 5. Наиме, ни да желиш, овде не можеш

дуже остати: оскудеваш у води и свим осталим потрепштинама, а не можеш нас присилити на

другачији живот, него ћеш само стећи нешто заробљеника, потиштених робова који неће пристати

да се повинују туђим обичајима." 6. Када је чуо ове речи, Деметрије је повукао војску и наредио

Арабљанима да пошаљу изасланство на преговоре ο свим питањима. Арабљани су послали своје

најстарије људе, који су износећи сличне разлоге убедили Деметрија да прими на дар оно што су

имали највредније и да склопи мир.

Page 121: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XCVIII. Деметрије је добио таоце и договорене дарове и напустио је стену.' Прешавши три стотине

стадија, улогорио се у близини „Асфалтног језера" (Мртво море), ο чијим својствима морамо рећи

неколико речи. Ово језеро се налази усред Идумејске сатрапије, дуго је око пет стотина стадија и

широко око шездесет135

. Вода му је горка и веома непријатног мириса, тако да у њој не могу опстати

ни рибе ни било које друге водене животиње. У језеро се уливају велике реке са веома слатком

водом, али оно односи превагу својим лошим мирисом. Сваке године из дубине избацује масу

чврстог асфалта, чија површина некада прелази три плетра, а некада је мање од плетра136

. Околни

варвари, кад се то деси, већу масу обично зову бик, а мању теле. Како асфалт плови усред језера,

његова површина из даљине подсећа на неко острво. Избацивање асфалта се јасно најављује

двадесет дана раније, када се око целог језера, на удаљености од више стадија, шири мирис асфалта

праћен нездравим испарењима: у том тренутку, све сребро, злато и бронза у области изгубе себи

својствену боју, и то траје све док се сав асфалт не нађе на површини воде. Читава околна област је

спржена и смрадна, па је локално становништво болешљиво и веома кратковеко. Земља је добра за

гајење палми тамо где кроз н>у протичу ваљане реке и где има извора који је могу наводњавати. У

некој долини у истим крајевима рађа и такозвани балзам који доноси велики приход јер се не може

наћи нигде другде на свету; лекарима је његова употреба као лека изузетно корисна.

ХС1Х. За избачени асфалт људи са обе стране језера боре се као за плен, јер живе у ратном стању

једни са другима. Сакупљају га без чамаца, на необичан и карактеристичан начин. Најпре направе

велике сплавове од трске и баце их у језеро. На њих се укрцају највише три човека: двојица веслају

везаним веслима, а трећи носи лук и одбија оне који допловљавају са друге обале или покушавају да

их нападну. 2. Када се приближе асфалту, скачу на њега са секирама у руци и, као да се ради ο мекој

стени, одсецају комаде, товаре их на сплавове и враћају се натраг. Ако неко од њих падне са сплава

у случају да се овај распадне, а не зна да плива, неће потонути као у другим водама, већ остаје на

површини као да зна да плива. 3. Захваљујући свом саставу, ова водена површина прихвата свако

тешко тело које може да расте или дише, осим чврстих тела, по густини сличних сребру, злату,

олову и другим сродним материјалима; чак и она тону много спорије него исте ствари бачене у

друга језера. Варвари који располажу овим извором прихода извозе асфалт у Египат и продају га за

балсамовање покојника: ако се он не употреби помешан са другим мирисима, тело се не може дуго

одржати.

С. Када се Деметрије вратио и детаљно обавестио оца ο својим поступцима, Антигон га је прекорео

због уговора склопљеног са Набатејцима: рекао му је да је тако много охрабрио варваре, оставивши

их некажњене, јер они неће мислити да опроштај дугују његовој благости, већ неспособности да их

покори. С друге стране, похвалио га је што је осмотрио језеро и нашао нови извор прихода за

краљевину; за овај посао је задужио историчара Хијеронима. 2. Наредио му је да сагради лађе,

сакупи сав асфалт и пребаци га на једно место. Међутим, исход није био по Антигоновим жељама:

сакупило се шест хиљада Арабљана, допловили су на сплавовима до војника на лађама и скоро све

их по

257убијали стрелама. 3. Због овог неуспеха, Антигон је одустао од овог извора прихода: други

разлог је била његова заузетост важнијим пословима. Наиме, у ово време му је дошао гласник са

писмом од Никанора, стратега Медије и осталих горњих сатрапија. У писму је био извештај ο

Селеуковом доласку у горње области и ο Никаноровим неуспесима. 4. Забринут за горње сатрапије,

Антигон је сину Деметрију дао пет хиљада Македонаца, десет хиљада најамника и четири хиљаде

коњаника: наредио му је да оде до Вавилона, поврати сатрапију и одмах се спусти на море.

5. Деметрије је кренуо из Дамаска у Сирији и веома енергично се посветио извршавању очевих

наредби. Када је Патрокле, Селеуков стратег Вавилоније, чуо да се непријатељи налазе на

границама Месопотамије, није се усудио да сачека њихов долазак због малог броја војника под

својом командом. Становницима је наредио да напусте град: једне је упутио да се преко Еуфрата

повуку у пустињу, а друге да преко Тигра оду у Сузијану код Еутела или на Црвено море. 6. Са

присутним војницима обилазио је сатрапију, користећи речне токове и канале као заштиту, чекајући

непријатеље, обавештавајући Селеука у Медији ο развоју догађаја и позивајући га да му што пре

дође у помоћ. 7. Када је дошао у Вавилон, Деметрије је затекао напуштен град и почео је да опседа

Page 122: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

тврђаве. Једну је освојио и предао је војницима на пљачкање, а другу је опседао неколико дана: на

крају, када више није имао времена, оставио је Архелаја, једног од „пријатеља", да води даље

опсаду са пет хиљада пешака и хиљаду коњаника. Видећи да се приближило време одређено за

повратак, остатак војске је повео ка обали.

CI. Док се то дешавало, у Италији су Римљани настављали рат са Самнитима. Стално је долазило до

упада на самнитску територију, до опсада градова и подизања логора на отвореном простору, јер су

се најратоборнији народи Италије борили за власт и предузимали најразличитије операције. 2.

Римски конзули су узели део војске и улогорили се наспрам непријатељског логора, чекајући згодну

прилику за битку и обезбеђујући сигурност савезничким градовима. 3. Остатак војске је узео

диктатор Квинт Фабије137

: заузео је град Фрегелу и ухватио преко две стотине најугледнијих

грађана римских непријатеља; одвео их је у Рим, извео на Форум, истукао их штаповима и одсекао

им главе по предачком обичају. Ускоро након тога је упао на непријатељску територију и опсадом

освојио Калатију и тврђаву у Ноли; продао је велике количине плена и већи део освојене земље

испарцелисао и поделио војницима. Како се све одвијало по његовим жељама, римски народ је

послао колонију на острво звано Понција138

.

CII. На Сицилији, где је тек био успостављен мир између Агатокла и свих Сикелиота осим

Месињана, сиракушки изгнаници су се сакупили у Месини, видећи да је једино овај град остао

непријатељски расположен према Агатоклу. 2. Агатокле је желео да уништи ову групицу, па је у

Месину послао генерала Пасифила са војском, давши му тајна упутства како да поступи. 3.

Неочекивано упавши на територију Месине и задобивши многе заробљенике и велики плен,

Пасифил је од Месињана захтевао да одаберу пријатељство, како не би били присиљени да због

његових највећих непријатеља моле за мир. 4. Месињанима је тако понуђена могућност да се без

опасности реше рата, што су они прихватили, избацили сиракушке избеглице и примили Агатокла

када је дошао са војском. 5. Он је најпре пријатељски поступао са њима и убедио их да прихвате

избеглице које су по законима протерали, а сада су се налазили у његовој војсци. 6. Затим је из

Тауроменија и Месине довео све оне који су се у ранијем периоду супротстављали његовој власти и

предао их целату: било их је најмање шест стотина. 7. Наиме, намеравао је да зарати на

Картагињане и уклањао је све што му је сметало на Сицилији. Месињани су прво из града истерали

странце који су им били највећи пријатељи и могли да их бране од тиранина, потом су им страдали

грађани познати као убеђени Агатоклови непријатељи, и још су били присиљени да поново приме у

град доказане злочинце. Покајали су се због својих поступака, али су морали да трпе, застрашени

силном моћи својих господара. 8. Агатокле је прво кренуо на Акрагант, намеравајући да и овај град

стави под своју власт; када су Картагињани допловили са шездесет бродова, одустао је од овог

плана и уместо тога прешао на картагинску територију и почео да је пустоши, заузимајући нека

утврђења силом, нека по условима предаје.

CIII. За то време, вођа сиракушких избеглица, Дејнократ, слао је позиве Картагињанима да му

пошаљу помоћ пре него што Агатокле покори целу Сицилију; 2. Прихвативши све избеглице

истеране из Месине и створивши јаку војску, послао је свог сарадника Нимфодора са делом војске

на град Кенторипу139

. 3. У овом граду се налазила Агатоклова посада, али су неки грађани обећали

да ће предати град, под условом да народу буде зајемчена слобода. Када је Нимфодор ноћу упао у

град, команданти посаде, видевши шта се десило, убили су и Нимфодора и војнике који су упали

иза зидина. 4. Ово је Агатокле искористио да оптужи грађане Кенторипе и побије све за које се

мислило да су криви за побуну. Док се династ тиме бавио, Картагињани су упловили у велику

сиракушку луку са педесет бродова, али нису могли да учине ништа друго осим што су напали две

атинске теретне лађе и потопили их, а посадама одсекли руке. 5. Јасно је било да су сурово

поступили са људима који им нису учинили ништа нажао, и бог им је то брзо показао: неколико

лађа се код Брутија одвојило од флоте и одмах су их заробили Агатоклови команданти; заробљене

Феничане стигла је иста казна којом су казнили своје заробљенике.

CIV. Изгнаници под Дејнократовом командом успели су да са трупама састављеним од преко три

хиљаде пешака и најмање две хиљаде коњаника заузму такозвану Галерију140

, чији су их грађани

добровољно позвали κ себи. Избацили су из града Агатоклове људе и улогорили се испред зидина.

Page 123: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

2. Агатокле је против њих брзо послао Пасифила и Демофила са пет хиљада војника, и дошло је до

битке са изгнаницима, које су предводили Дејнократ и Филонида, сваки на челу једног крила. Битка

је доста дуго била изједначена, јер су се војске жестоко бориле; када је пао један од генерала,

Филонида, а његове трупе биле натеране у бег, Дејнократ је и сам морао да се повуче. Пасифилови

војници су убили мноштво непријатеља у бегу, повратили Галерију и казнили кривце за устанак. 3.

Агатокле је сазнао да су Картагињани заузели брдо Екном на територији Геле и одлучио је да им са

целом војском изађе на мегдан. Кренувши на непријатеље и приближивши се њиховом положају,

изазивао их је на битку, охрабрен претходном победом. 4. Варвари се нису усуђивали да прихвате

битку, па је он закључио да већ без борбе надзире отворену територију и вратио се у Сиракузу и

главне храмове украсио пленом.

Ово су били догађаји ове године, колико смо били у стању да сазнамо.

(311/10) CV. Када је у Атини архонт био Симонид, Римљани су за конзуле одредили Марка

Валерија и Публија Деција1·". У то доба су Касандар, Птолемеј и ЈТисимах окончали рат са

Антигоном и склопили мировни уговор. Овим уговором било је предвиђено да Касандар буде

стратег Европе док Роксанин син Александар не постане пунолетан, да Лисимах управља Тракијом,

Птолемеј Египтом и пограничним градовима Либије и Арабије, да Антигон има врховну команду у

Азији и да Хелени буду аутономни. Међутим, уговорне стране нису поштовале уговор, већ је сваки

од њих налазио прихватљиве изговоре и трудио се да увећа своју власт. 2. Касандар је видео да

Роксанин син Александар расте и да одређени људи по Македонији шире глас како дечака треба

пустити из притвора и предати му очинску краљевину, па се уплашио за свој положај и наредио

Глаукији, команданту страже над дечаком, да убије Роксану и краља и сакрије њихова тела, а да

никога не обавести ο томе шта се десило. 3. Глаукија је извршио наредбу, а Касандар, ЈТисимах,

Птолемеј, па и Антигон, ослободили су се страхова од будућности: 4. како више није било никога ко

би могао да наследи власт, сваки од њих је могао да гаји наде како ће постати краљ народа и градова

под својом влашћу и како ће своје територије држати као неку краљевину стечену копљем.

Таква је била ситуација у Азији, Хелади и Македонији.

5. У Италији су Римљани са јаким пешачким и коњичким трупама заратили против Политија, града

племена Маруцина142

. Послали су и део својих грађана у колонију и населили их у месту званом

Интерамна143

.

CVL Ha Сицилији је Агатокле још више ојачао и сакупио још јаче снаге. Када су Картагињани

сазнали да овај династ организује градове на острву и да јачином трупа превазилази њихове

сопствене, решили су да се енергичније прихвате рата. 2. Одмах су спремили сто тридесет тријера и

за команданта изабрали Хамилкара, једног од најугледнијих грађана; дали су му две хиљаде војника

из грађанске војске, међу којима је било и много угледних људи, десет хиљада Либијаца, хиљаду

најамника и две стотине зеугипа144

из Тиреније и хиљаду балеарских праћкаша. Добио је и велику

суму новца и одговарајуће количине офанзивног наоружања, жита и осталог што је потребно за рат.

3. Пошто је цела флота испловила из Картагине и нашла се на отвореном мору, изненада се на њу

окомила бура у којој је потонуло шездесет тријера и две стотине транспортних лађа са залихама;

остатак флоте је након великог невремена једва успео да се безбедно склони на Сицилију. 4.

Страдало је и не мало угледних Картагињана, тако да је у граду проглашена јавна жалост. Наиме,

Картагињани имају обичај да у случајевима великих несрећа по град зидове прекривају црним

платном. 5. Адмирал Хамилкар је окрепио преживеле из олује, узео нове најамнике и сакупио

најпогодније трупе међу савезницима на Сицилији. Узео је и трупе које су се већ налазиле на

Сицилији, и пошто се побринуо за све што је било потребно за рат, држао је војску на отвореном;

имао је близу четрдесет хиљада пешака и скоро пет хиљада коњаника. Брзо је надокнадио

претрпљену штету и стекао репутацију способног команданта, што је подигло морал савезницима, а

међу непријатељима изазвало велику узбуну.

CVII. Агатоклу је било јасно да су картагинске снаге веће од његових и претпостављао је да ће

многа утврђења и незадовољни грађани прећи Феничанима. 2. Сазнавши да се целокупне

Page 124: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

непријатељске снаге налазе на територији Геле, највише се бринуо за овај град. У исто време, флоту

му је задесила знатна штета када су му Картагињани на Мореузу заробили двадесет лађа са

посадама. 3. Ипак, одлучио је да Гелу обезбеди посадом, али се није усуђивао да јавно уведе војску,

да га не би претекли њени грађани, који су тражили неки изговор, па да тако изгуои град КОЈИ му je

нудио велике залихе за рат. 4. Зато је слао војнике у мањим групама, наводно, због неких потреба,

све док их није било много више него грађанске војске. Ускоро је и сам стигао и оптужио грађане

Геле за издају и дезертерство, било зато што су ови заиста планирали да нешто слично учине, било

зато што су га у то убедиле лажне оптужбе избеглица, или што је желео да се дочепа њиховог новца:

побио је, наиме, више од четири хиљаде грађана и узео њихову имовину. Осталим грађанима је

наредио да му донесу сав новац и нековано сребро и злато, запретивши да ће казнити непослушне.

5. У страху за своје животе, сви су брзо послушали тираниново наређење, тако да је Агатокле овим

поступком дошао до небројеног блага и изазвао велики страх у свим потчињеним градовима.

Поступивши са грађанима Геле суровије него што је било потребно, побијене је сахранио у јарку

ван зида, оставио у граду одговарајућу посаду, напустио га и отишао да се улогори наспрам

непријатеља

CVIII. Картагињани су држали брдо Екном, за које се прича да је било Фаларидова145

тврђава. Каже

се да је тиранин баш на овом месту поставио оног славног бронзаног бика да би у њему, ватром која

је испод њега ложена, кажњавао осуђенике предате на мучење146

. Зато је место добило име Екном

(„Чудовишан"), по насиљу чињеном несрећним жртвама. 2. Преко пута Екнома, Агатокле је држао

другу Фаларидову тврђаву, прозвану по тиранину Фалариј. Између две војске налазила се река, која

је обема странама служила као заштита од непријатеља. Ширила су се стара пророчанства да ће на

овом месту у једној бици погинути мноштво људи. Пошто није било јасно кога ће задесити несрећа,

обе војске су захватили празноверице и страх од предстојећег боја. 3. Зато се дуго времена нико није

усуђивао да пређе реку са целокупним снагама, све док их један необичан повод није навео на

општу битку. Наиме, Либијци су пљачкали непријатељску територију, и то је навело Агатокла да

узврати истом мером. Док су Хелени једном приликом терали ситну стоку и неколико товарних

животиња изведених из логора, из картагинског логора су излетели војници задужени за н>ихово

гоњење. 4. Агатокле је предвиђао шта ће се договорити и уз реку је поставио заседу војника

одабраних по храбрости. Када су Картагињани, гонећи војнике у пратњи плена, прешли реку,

војници из заседе су неочекивано искочили и лако надвладали непријатеље у нереду. 5. Док су

варвари убијани и терани према свом логору, Агатокле је помислио да је дошао тренутак за

одлучујући сукоб, па је извео целу војску на непријатељски логор. Његов напад је био неочекиван:

брзо је попунио део јарка, срушио палисаду и пробио се у логор. 6. Картагињани су били

запрепашћени овим неочекиваним нападом, а нису имали времена да формирају бојни ред, него су

непријатељима кренули у сусрет и борили се онако како су се затекли. Обе стране су се храбро

бориле уз ров и читава околна површина се брзо испунила лешевима погинулих; видећи да логор

само што није пао у руке непријатељима, најугледнији Картагињани су пожурили у помоћ својима,

док су Агатоклове трупе, охрабрене успехом и убеђене да ће једном битком решити рат, нападале

варваре.

С1Х. Када је Хамилкар видео да су његови људи надвладани и да све више Хелена упада у логор,

довео је своје праћкаше са Балеарских острва, њих око хиљаду на броју. 2. Они су без престанка

бацали велико камење и многим Хеленима задавали ране, а не мало нападача су и убили; највећем

броју уништили су заштитно наоружање. Наиме, ови људи бацају камење тешко по једну мину и

много доприносе победи у биткама, јер се од дечјег узраста вежбају у коришћењу праћке. 3. На

крају су истерали Хелене из логора и победили их. Међутим, Агатоклови војници су поново

започели напад на другом месту, и логор је већ био скоро заузет на силу, када је неочекивано низ

реку допловила картагинска флота из Либије. 4. Картагињани су се опет охрабрили: они у логору су

настављали фронтални сукоб, а пристигле трупе су окружиле Хелене. Сада су Хелени страдали, и

битка је неочекивано попримила супротан ток, па су хеленске трупе делом побегле на реку Химеру,

делом у свој логор. Да би се повукли, требало је да пређу четрдесет стадија, а како је скоро цела

околна територија била равна, гонили су их варварски коњаници, најмање пет хиљада на броју. Зато

се међупростор испунио мртвим гелима, при чему је и река много доприносила пропасти Хелена. 5.

Наиме, било је то време уздизања „Пасје звезде" и гоњење се одвијало око поднева: због жеге и

Page 125: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

замора изазваног бежањем, многи бегунци су били страшно жедни и похлепно су пили воду, иако је

река била слана. Поред реке је касније нађено исто толико мртвих војника без иједне ране колико их

је убијено током бега. У овој бици су варвари изгубили око пет стотина људи, а Хелени најмање

седам хиљада.

СХ. Претрпевши оволики пораз, Агатокле је сакупио преживеле војнике, спалио логор и повукао се

у Гелу. Раширио је вест како је одлучио да одмах крене за Сиракузу. Три стотине либијских

коњаника је на отвореном терену наишло на неке његове војнике. Они су рекли да се Агатокле

повукао у Сиракузу, на што су Либијци ушли у Гелу као пријатељи и тамо, преваривши се у

очекивањима, били побијени. 2. Агатокле се затворио у Гелу, не зато што није могао да безбедно

оде у Сиракузу већ зато што је желео да Картагињане наведе на опсаду града, да би Сиракужани

могли безбедно да сакупе жетву, како је време године налагало. 3. Хамилкар је заиста започео

опсаду Геле, а када је сазнао да је у њој војска која ће је бранити и да Агатокле располаже свиме

што је потребно, одустао је од овог плана; уместо тога, обилазио је тврђаве и градове, привлачио их

на своју страну и са свима пријатељски поступао, покушавајући да задобије наклоност Сикелиота.

Грађани Камарине, Леонтине, Катане и Тауроменија одмах су му послали делегације и прикључили

се Картагињанима. 4. Након неколико дана Месина, Абакена и многи други градови, такмичећи се

међусобно, прешли су Хамилкару: оволика једнодушност из мржње према тиранину завладала је

након његовог пораза. 5. Агатокле је преосталу војску одвео у Сиракузу, где је обнављао оштећене

делове зида и сакупљао жито са поља, смерајући да у граду остави довољно јаку посаду, а да

највећи део војске пребаци у Либију и рат са острва пренесе на копно.

По нашем првобитном плану, Агатоклов прелазак у Либију описаћемо на почетку следеће књиге.

ДВАДЕСЕТА КЊИГА (310/09302/1. пре н. е.)

I. Заиста не бисмо погрешили ако бисмо укорили писце који у своја историјска дела укључују

сувише дуга јавна обраћања или често посежу за говорима: непотребно убаченим говорима

прекидају континуирани ток излагања [и ремете пажњу]1 читалаца заинтересованих да се обавесте ο

току историјских догађаја. 2. Па ипак, они који желе да покажу своју реторску вештину могу се

посебно посветити састављању јавних и посланичких говора, похвала, покуда и осталих сличних

ствари2: ако поштују правила важећа за историју и реторику и одвојено разраде одговарајуће теме,

могу очекивати да ће се прославити на оба поља. 3. Међутим, неки писци су неумереним

коришћењем реторског стила од своје историје направили додатак говорничкој вештини3. Не вређа

читаоца само оно што је рђаво написано него и оно што се иначе показало као успело, а у односу на

тему и праву меру подесну одређеној књижевној врсти потпуно неуспело. 4. Зато међу читаоцима

сличних дела једни прескачу говоре, иако изгледају потпуно успели, а други, духа измореног

бујицом непримерених речи, потпуно одустају од читања, не без разлога: 5. историја је једноставна

књижевна врста доследна сама себи, у целини слична живом организму ако је осакаћена, лишена је

животне љупкости, а ако поседује одговарајућу композицију, успешно опстаје и доследно

изведеном композицијом нуди угодно и јасно читање4

II. Иако не одобравамо реторске говоре, не избацујемо их потпуно из историјског дела, јер се његов

стил мора одликовати и разликошћу, што значи да се у појединим одељцима морамо послужити и

говорима, а те прилике не бисмо хтели да се лишимо. Кад околности затраже јавно обраћање

посланика или већника или нешто слично од неке друге личности, ко се храбро не упусти у

такмичење речима и сам ће заслужити прекор. 2. Нашло би се много разлога зашто ће у многим

приликама бити затражена помоћ реторике: када је много ствари спретно и лепо речено, не треба са

презиром прећи преко оног што заслужује да се памти и што садржи корист примерену историји;

исто тако, ако је реч ο великим и славним темама, не треба дозволити да стил буде слабији од дела.

Понекад се дешава да исход догађаја буде супротан очекивањима: у том случају, обавезни смо да

одаберемо речи прилагођене теми и разјаснимо парадокс.

3. Толико ο овој теми. Пре него што наставимо излагање, укратко ћемо се осврнути на хронолошки

оквир нашег дела. У претходним књигама описали смо дела Хелена и варвара од најстаријих

Page 126: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

времена до године уочи Агатокловог похода у Либију, што од пада Троје износи укупно 883

године5. У овој књизи настављамо са излагањем догађаја који се надовезују на већ описане,

почињући од Агатокловог преласка у Либију и завршавајући са годином када су краљеви постигли

договор и почели заједнички рат против Антигона Филиповог*. Цела књига обухвата период од

девет година.

(310/9) III. Када је у Атини архонт био Хијеромнемон, Римљани су за конзуле изабрали Гала Јунија

и Квинта Емилија7. На Сицилији је Агатокле био поражен од Картагињана у бици код Химере;

након губитка највећег и најбољег дела војске, нашао је уточиште у Сиракузи. 2. Када је видео да су

сви савезници променили страну, а да варвари, са изузетком Сиракузе, господаре скоро целом

Сицилијом и располажу много јачим пешачким и поморским снагама, извео је неочекивано и

изузетно смело дело. 3. Наиме, сви су били убеђени да се неће усудити ни да изађе против

Картагињана, а он је одлучио да у граду остави одговарајућу посаду, да би се затим са одабраним

трупама пребацио у Либију. Подстицај му је давала нада да ће Картагињанима, разнеженим

дугогодишњим раскошним животом у миру и ненавиклим на суочавање са опасностима у биткама,

лако нанети пораз трупама очврслим у ратним недаћама. Што се тиче картагинских савезника у

Либији, они су већ дуго били незадовољни због намета, па се надао да ће им његов долазак бити

добродошла прилика да дигну устанак. Најважније је било то што ће, захваљујући чиниоцу

изненађења, бити у прилици да опљачка нетакнуту земљу пуну свакојаких добара проистеклих из

картагинског благостања; у целини говорећи, одвојиће варваре од своје домовине и остатка

Сицилије, а цео рат пренети у Либију. Заиста је тако и било.

IV. Овај план није поверио ниједном од пријатеља. За управника града одредио је брата Антандра8 и

дао му довољно јаку посаду. Одабравши потом најспособније војнике, уписао их је за намеравани

поход: пешацима је наложио да буду у готовости са наоружањем, а коњаницима да поред

комплетног наоружања спреме и седло и узде, да би, када набави коње, имао приправне коњанике са

свом опремом. 2. Наиме, у претходној бици је страдала већина пешака, а коњаници су се скоро сви

спасли, али њихове коње није могао да пребаци у Либију. 3. Да Сиракужанима не би по његовом

одласку пало на памет да организују преврат, раздвојио је рођаке, нарочито браћу, очеве и синове:

једне је оставио у граду, друге повео са собом; 4. било је јасно да они који остану у Сиракузи, чак и

ако су му најљући непријатељи, из љубави према рођацима неће урадити ништа неповољно по њега.

5. Оскудевајући у новцу, тада је од старатеља сирочади изнудио њихов новац, тврдећи да ће се он

много боље бринути за њега и вратити га поштеније када деца стигну до пунолетства. Позајмио је

новац од трговаца, узео је и неке заветне дарове из храмова и са жена поскидао накит. 6. Видећи да

се већина богаташа љути на њега због ових поступака и да су веома непријатељски расположени,

сазвао је скупштину, на којој је, оплакујући ранији пораз и очекиване невоље, рекао да би он лако

издржао опсаду, јер је навикнут на сваку муку, али да жали грађане ако буду опседнути и

присиљени да издржавају опсаду. 7. Зато је оне који нису спремни да издрже што год им судбина

може приредити наговарао да се спасу са својом имовином. Међутим, када су најбогатији грађани,

његови највећи непријатељи, кренули из града, послао је на њих неке најамнике, побио их и

присвојио њихову имовину. 8. Једним безбожним поступком дочепао се велике суме новца и

истовремено очистио град од својих противника; на крају је ослободио робове способне за војну

службу.

V. Када је све било спремно, укрцао је посаде на шездесет лађа и чекао повољан тренутак за

испловљавање. Како је суштина његових планова остала непозната, неки су претпостављали да

креће за Италију, а други да ће пљачкати картагински део Сицилије, али су сви унапред отписивали

војнике који су се спремали да исплове са њим, осуђујући га због тог безумног подухвата. 2. Због

картагинске опсаде сиракушке луке, извођене са вишеструко већим бројем бродова него што их је

имао он, Агатокле је био принуђен да неколико дана држи војнике на бродовима, не налазећи

згодну прилику за испловљавање. Након тога, док су неки бродови за превоз жита пуном брзином

прилазили граду, Картагињани су са целом флотом кренули на њих. Видећи да је улаз у луку

отворен, очајавајући већ и сумњајући да ће успети да испуни свој план, Агатокле је наредио

морнарима да одлучно завеслају и испловио је из луке. 3. Картагињани су се у том тренутку

приближавали товарним лађама. Угледавши непријатеље где плове са лађама у добром поретку,

Page 127: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

закључили су да је Агатокле кренуо у помоћ лађама са житом, па су се окренули и своју флоту

припремали за поморски бој. Затим су уочили да Сиракужани плове поред њих у правој линији,

одмичући далеко напред, што их је навело да крену за њима. 4. Док су се они тако надметали, лађе

са житом су неочекивано избегле пропаст и у Сиракузу донеле обиље хране у тренутку када се у

граду већ осећала несташица жита. Агатокла, пак, кога непријатељи умало што нису сустигли, мимо

очекивања је спасло приближавање ноћи. 5. Сутрадан је дошло до таквог помрачења Сунца да је

наступила потпуна ноћ усред дана и свуда су се виделе звезде9; убеђене да им богови овим знаком

наговештавају пропаст, Агатоклове људе је обузела још већа стрепња од будућности10

.

VI. Пловили су већ шест дана и шест ?№ћи када се у освит дана изенада недалеко од њих појавила

картагинска флота. Обе стране су биле жељне борбе, што се видело по њиховом надметању у

веслању: Фе

ничани су помислили да ће, чим заробе ове бродове, одмах освојити Сиракузу и отацбину

ослободити великих опасности. Хелени су видели да им не гине казна ако први не стигну до копна,

2. а било им је јасно да њихове рођаке код куће у том случају чекају страхоте ропства. Када им се

указала либијска обала, посаде су почеле међусобно да се храбре и надметање је достигло врхунац.

Варварски бродови, са веслачима очеличеним дугогодишњим вежбањем, пловили су брже, али су

Хелени стекли приличну предност. Раздаљину до копна обе флоте су прешле веома брзо, а када су

се сасвим приближили копну, настала је мртва трка до обале, као на неком такмичењу: 3. у правцу

последњих Агатоклових лађа упућени су хици са првих картагинских, чим су се приближиле на

домашај стрела. Кратко време је трајала борба луковима и праћкама, у којој је учествовало неколико

варварских бродова. Захваљујући већем броју људи, Агатокле је стекао предност. Картагињани су

се онда повукли назад и укотвили се мало ван домашаја стрела. Агатокле је искрцао трупе код

такозваног „Каменолома"11

, подигао палисаду од мора до мора и извукао бродове на копно.

VII. Обавивши тако смело дело, усудио се да започне једно још опасније. Одобровољивши официре

да га следе у његовом плану, принео је жртву Деметри и Кори и сазвао скупштину војника. 2.

Овенчан венцем и огрнут дивним огртачем, иступио је да се обрати војницима. Након одговарајућих

уводних напомена у складу са предузетим подухватом12

, рекао је да се Деметри и Кори,

господарицама Сицилије, док су их Картагињани гонили, заветовао да ће у њихову част спалити све

бродове. 3. Ред је да сада, кад су се спасли, испуне овај завет. Уместо ових, обећао је, обезбедиће им

вишеструко више бродова ако се буду храбро борили; поред тога, богиње су му знацима на жртвама

наговестиле победу у целом рату. 4. Док је још говорио, један од слуга му је принео упаљену бакљу:

прихвативши је и наредивши да се свим капетанима поделе бакље, призвао је богиње и први кренуо

ка адмиралској тријери. Ставши на крму, позвао је и остале да слично поступе. На то су сви

капетани принели пламен бродовима и ватра је брзо лизнула увис. Трубачи су свирали знак за

битку, војска је узвикивала бојни поклич и сви заједно су се молили за безбедан повратак кући. 5.

Овај Агатоклов поступак био је смишљен највише зато да присили војнике да у биткама не мисле на

бекство; било је јасно да им сада, када више нема прибежишта на бродовима, сва нада да ће се

спасти лежи само у победи. Поред тога, имао је малу војску, што је значило да ће, ако задржи

бродове морати да подели трупе: у том случају, неће бити довољно јак да прихвати битку, а ако

бродове остави без страже, предаће их у руке Картагињанима.

VTII. Када су већ сви бродови горели и ватра се проширила, страх је обузео Сикелиоте. Наиме, у

почетку су били заведени магијом Агатоклових речи, а брзина којом су се догађаји одвијали није им

остављала времена за размишљање, па су се сви сложили са његовим поступком. Међутим, када су

мало дубље размислили, предочавајући величину мора које их дели од куће, почели су да се кају и

да губе наду у спас. 2. Агатокле је желео да их ослободи ове потиштености, па их је повео на

такозвани Мегалеполис („Велики град"), картагински град13

. 3. Територија кроз коју су пролазили

била је прошарана вртовима и богатим плантажама, јер су многи потоци, чија је вода усмеравана

каналима, наводњавали целу околину. Многе сеоске куће биле су луксузно саграђене и окречене,

као речито сведочанство ο богатству њихових власника. 4. Помоћне зграде су биле пуне свега што

је потребно за уживање, јер је локално становништво током дугогодишњег мирног периода

спремило обилне залихе свих плодова. Један део земље био је под виноградима, други под

Page 128: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

маслинама и густо посађеним воћкама. Са обе стране, у равници, пасла су стада стоке и оваца, а

оближње ливаде биле су пуне коња на испаши. У целини гледајући, овде је владало право

благостање, јер су најугледнији Картагињани ту подигли имања и својим богатством их украсили и

опремили за уживање. 5. Сикелиоти су се задивили лепоти и богатству ове земље: поглед на њу

улио им је велике наде, јер су видели да победнике чекају награде достојне опасности. 6. Агатокле

је приметио да су се војници ослободили малодушности и да су спремни за борбу, па је одмах

кренуо у јуриш и напао градске зидинеЧ Како је напад био неочекиван, грађани иза зидина су

издржали само кратко време, нешто због тога што нису знали шта се дешава, нешто зато што нису

имали ратног искуства. Агатокле је заузео град на силу, предао га војницима на пљачкање и војску

опскрбио пленом и улио јој самопоуздање. 7. Одмах потом је кренуо за такозвани „Бели Тунет"15

и

освојио овај град, удаљен од Картагине две хиљаде стадија16

. Војници су хтели да оставе посаде у

оба освојена града, да би тамо чували плен, али је Агатокле већ био смислио нове планове у складу

са постигнутим успехом; поучио је војнике како није у њиховом интересу да за собом оставе неко

прибежиште док не постигну победу у бици. Зато је градове уништио и улогорио се на отвореној

територији.

IX. Када су Картагињани укотвљени у близини пристаништа сицилијских бродова видели лађе како

горе, прво су се веома обрадовали при помисли да су непријатељи из страха од н>их били

принуђени да униште бродове; но, када су видели да непријатељске снаге улазе на њихову

територију, схватили су какве ће бити последице и закључили да је пропаст бродова њихова

сопствена несрећа. Зато су преко прамаца својих бродова раширили коже, што увек чине када нека

велика несрећа задеси град Картагињана. 2. Бронзане кљунове са Агатоклових лађа пренели су на

своје тријере и у Картагину послали људе да суграђане обавесте ο свему што се десило. Пре него

што су ови донели новости, неки људи из сеоских области, видевши Агатоклово пристајање, брзо су

обавестили Картагињане. 3. Овако неочекивана вест запрепастила је Картагињане и навела их да

претпоставе да су њихове трупе пропале на Сицилији и пешачке и поморске: Агатокле тако су

размишљали никада не би смео да Сиракужане остави без одбране да није однео победу, нити би се

упустио у пребацивање трупа преко мора док непријатељи контролишу Мореуз. 4. Зато је град

обузела паника и настала је велика пометња, народ се сјурио на трг и Веће стараца17

је расправљало

шта треба чинити. Нису имали спремну војску која би се могла супротставити непријатељима, маса

грађана била је неискусна у ратовању и већ је очајавала, а претпостављало се да су непријатељи

близу зидина. 5. Једни су предлагали да се Агатоклу пошаљу посланици на преговоре ο миру, који

ће истовремено осмотрити ситуацију код непријатеља, а други да се сачека док не буду тачно знали

све што се догодило. Док је градом владала таква пометња, допловили су адмиралови људи и

објаснили шта се заиста десило.

X. Ово објашњење је много допринело подизању морала у граду, а онда је герузија све адмирале

изгрдила што су, премда надзиру море, допустили да се непријатељска војска искрца на либијску

обалу; за генерале пешачких трупа одредили су Ханона и Бормилкара, људе међу којима је владала

наслеђена мржња2. 2. Геронти су мислили да ће због њиховог међусобног неповерења и свађе град у

целини бити безбедан, али су се потпуно преварили. Бормилкар је већ одавно тежио тираниди, али

није имао моћ нити згодну прилику да оствари свој план, а сада му се, преко положаја стратега,

указала велика прилика. 3. Основни узрок свега овога била је картагинска оштрина у кажњавању: у

ратовима, они унапређују најугледније људе и постављају их на командне положаје, сматрајући да

они треба први да се изложе опасности за цео град; када остваре мир, исте те људе клеветају, из

зависти доносе неправедне пресуде и кажњавају их. 4. Зато људи на командним положајима понекад

из страха од суђења напуштају положаје, а други покушавају да освоје тиранску власт, што је тада

урадио један од генерала Бормилкар; мало касније говорићемо ο њему19

.

5. Видећи да прилике никако не дозвољавају одлагање, картагински генерали нису чекали војнике

са сеоских територија и из савезничких градова, него су грађанску војску извели ван града; имали су

најмање четрдесет хиљада пешака, хиљаду коњаника и две хиљаде борних кола20

. 6. Заузевши неки

брежуљак недалеко од непријатеља, постројили су трупе за бој. Десним крилом командовао је

Ханон, предводећи војнике укључене у такозвану „Свету чету"21

. Командујући левим крилом,

Бормилкар је поређао војнике фаланге у дубину, јер му терен није дозвољавао да рашири ред. Кола

Page 129: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

и коњанике поставили су испред фаланге, одлучивши да битку започну са њима и да тако искушају

Хелене.

273

XI. Агатокле је осмотрио непријатељски бојни ред и десно крило поверио сину Архагату22

, давши

му две и по хиљаде пешака; до њега је поставио три и по хиљаде Сиракужана, затим три хиљаде

хеленских најамника и на крају три хиљаде Самнита, Етрураца и Келта. Он се заједно са својом

телесном гардом борио испред левог крила, поставивши хиљаду хоплита наспрам картагинске

„Свете чете". Стрелце и праћкаше, њих пет стотина, поделио је на оба крила. 2. Једва да је било

довољно наоружања за војнике: када је видео да су људи из пратње ненаоружани, раширио је

корице за штитове преко штапова како би личиле на праве штитове и поделио их њима у правој

борби нису биле ни од какве користи, али су онима који не знају истину, гледане из даљине, могле

личити на право оружје. 3. Видећи да му војници зазиру од мноштва непријатељске коњице и

пешадије, у логор је на више места пустио сове, које је био одавно припремио за случај да му војску

обузме малодушност: 4. сове су летеле кроз фалангу и спуштале се на копља и шлемове, храбрећи

војнике који су нагађали да се ради ο добром предзнаку, јер је ова птица посвећена Атени. 5. Сличне

ствари, које некима изгледају као пуке измишљотине, често су заслужне за велике победе. То се и

тада догодило: војска се охрабрила и проширио се глас да им божанство јасно наговештава победу,

па су са много више поуздања очекивали битку.

XII. Када су их напала борна кола, нападаче су делом оборили копљима, делом пустили да прођу, а

највећи део су натерали да се окрене против свог сопственог пешачког реда. 2. На исти начин су

издржали и навалу коњаника, многима нанели озбиљне ране и натерали их да побегну у последње

редове. Док су се овако храбро борили у уводним чаркама, приближила им се цела картагинска

фаланга. 3. Уследила је жестока битка, у којој је Ханон, предводник „Свете чете" одабраних бораца,

решен да сам обезбеди победу, из све снаге наваљивао на Хелене и наносио им велике губитке. Са

свих страна су на њега летеле стреле и копља, али он није уступао, већ је и даље нападао прекривен

многим ранама, све док није издахнуо од напора. 4. Његова погибија је обесхрабрила Картагињане у

том делу бојног реда, а одушевљени Агатоклови људи охрабрили су се за наставак борбе. 5.

Сазнавши од неких војника шта се дешава, други војсковођа Бормилкар помислио је да му то богови

пружају прилику да стекне позицију са које се може борити за тираниду. Овако је размишљао: ако

Агатоклова војска пропадне, он неће бити у прилици да покуша освајање тираниде међу јаким

грађанима, а ако Агатокле победи и уништи картагински понос, биће му лако да их савлада након

скорог пораза; Агатокла ће лако победити кад год буде пожелео. 6. Смисливши ово, повукао се са

војницима из првих редова: за непријатеље је ово повлачење било необјашњиво, а своје је обавестио

ο Ханоновој погибији и позвао их да се у добром поретку повуку ка брежуљку, што је у њиховом

интересу. 7. Како су непријатељи и даље наваљивали, ово повлачење је више личило на бег:

Либијцима у следећим редовима учинило се да су први редови силом надвладани, па су и они

одлучили да побегну. Официри задужени за „Свету чету" храбро су се борили и након Ханонове

погибије, прескакали тела палих војника и суочавали се са свим опасностима; када су опазили да

већи део војске креће у бег, а да њима самима непријатељи прилазе са леђа, морали су да се повуку.

8. Тако је дошло до општег бекства целе картагинске војске у правцу Картагине. Агатокле их је неко

време гонио, а онда се вратио натраг и опљачкао им логор.

XIII. У бици је пало око две стотине Хелена и око хиљаду Картагињана, или, како неки тврде, преко

шест хиљада23

. У картагинском логору, поред осталог плена, нађено је и више кола у којима је

превожено преко двадесет хиљада пари окова24

: 2. варвари су претпостављали да ће одмах

савладати Хелене и усмено су наредили да се ухвати што више заробљеника, да би их оковали и

бацили у робовске радионице. 3. Међутим, мислим да је божанство намерно одредило да исход

битке буде супротан жељама оне стране која је у својим прорачунима била превише охола. Агатокле

је након ове неочекиване победе затворио Картагињане унутар градских зидина, а судбина је,

смењујући победе поразима, понизила победнике колико и побеђене. 4. Наиме, Картагињани су на

Сицилији, након велике победе над

Page 130: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Агатоклом, опседали Сиракузу, а у Либији је Агатокле након толике победе затворио Картагињане

опсадом; што је било најчудноватије, династ се на острву, иако су му трупе биле неокрњене,

показао слабијим од варвара, а на копну је са само једним делом претходно побеђене војске

надвладао раније победнике.

XIV. Зато су Картагињани помислили да им је несрећа послата од богова: да би их умилостивили,

прибегли су свим могућим средствима. Веровали су да се на њих највише љути Херакле, поштован

у њиховој метрополи25

, па су у Tnp послали велику суму новца и подоста вредних заветних дарова.

2. Како су у Либију дошли као колонисти из овог града, раније су имали обичај да богу шаљу десети

део свих својих прихода; касније, када су створили велико богатство и добијали веће приходе, слали

су сасвим мали део, не бринући се много за божанство. Најновија несрећа навела их је да се покају и

подсете свих богова у Тиру. 3. Из својих светилишта су послали и златне копије храмова са култним

статуама26

, не би ли ублажили гнев богова, сматрајући да ће бога лакше умилостивити ако му у знак

извињења пошаљу заветне дарове. 4. Тврдили су и да се Крон27

окренуо против њих зато што су му

у ранијим временима приносили на жртву своје најбоље синове, а касније кришом куповали дечаке,

гајили их и слали на жртвовање; када је спроведена истрага, утврђено је да су неки од жртвованих

дечака били подметнути. 5. Сетивши се тога и гледајући непријатеље улогорене испод својих

зидова, обузео их је празноверни страх због, како им се чинило, свесног занемаривања

традиционалних почасти указиваних боговима. Да би надокнадили ове пропусте, одабрали су две

стотине дечака из најугледнијих породица и јавно их принели на жртву. Поред тога, још три стотине

људи, оптужених за неке преступе, добровољно су пристали да буду жртвовани. 6. У граду је

постојала бронзана статуа Крона са рукама испруженим и нагнутим ка земљи, тако да би се дете,

положено на њих, откотрљало и пало у неки отвор испуњен ватром. Вероватно је Еурипид одатле

дошао до оне приче ο начину жртвовања међу Таурима, јер у следећим стиховима представља

Ифигенију, [односно] Ореста како сестри упућује питање [и добија одговор]:

Α какав примиће ме гроб кад издахнем?

Унутра свети плам и мрачна пећина.28

И међу Хеленима постоји прича из старог мита да је Крон уништавао своју децу29

, а изгледа да су

Картагињани овим својим обичајем сачували сећање на њу.

XV. Било како било, након таквог преокрета у Либији, Картагињани су послали поруку Хамилкару

на Сицилију, тражећи да им што пре пошаље помоћ; послали су му и поскидане бронзане кљунове

са Агатоклових лађа. Пристиглим гласницима Хамилкар је наредио да ћуте ο поразу и да међу

војницима шире вести како је Агатокле изгубио целу флоту и целу војску. 2. Неколико гласника из

Картагине послао је у Сиракузу заједно са кљуновима са лађа и затражио предају града јер је, како

је тврдио, сиракушка војска посечена од Картагињана, а бродови спаљени; онима који не верују

доказ ће бити донети кљунови. 3. Када су грађани Сиракузе чули за наводни Агатоклов пораз,

обичан народ је поверовао, а магистрати су сумњали и пазили да не дође до немира; посланике су

одмах вратили Хамилкару. Рођаке и пријатеље изгнаника, као и остале који су били незадовољни

њиховом политиком, избацили су из града: било их је најмање осам хиљада. 4. Када се толико

мноштво људи ненадано нашло присиљено да напусти домовину, град се испунио трком и виком и

женским плачем: није било куће која у том тренутку није имала свој удео у тузи. 5. Они који су

били за тираниду оплакивали су несрећу Агатокла и његове деце, неки обични грађани су

оплакивали оне за које се веровало да су настрадали у Либији, а други оне који су морали да беже са

очинског огњишта и светилишта, а нису могли ни да остану у граду ни да изађу ван зидина, јер су

их варвари опседали, и још су, уз толика побројана зла, били присиљени да са собом у изгнанство

вуку малу децу и жене. 6. Изгнаници су потражили уточиште код Хамилкара: он им је обезбедио

сигурност, а онда је припремио војску и кренуо на Сиракузу, надајући се да ће освојити град, како

због тога што је остао без одбране тако и због несреће чије су појединости стигле до грађана

остављених у граду.

Page 131: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XVI. Претходно је одабрао и послао још једну делегацију у град да Антандру и његовим људима

обећао безбедност ако предају град. Дошло је до састанка најугледнијих вођа у граду. Након дуге

расправе, Антандар је изјавио да мисли да град треба предати, јер је по природи био кукавица и

сушта супротност братовљевој смелој и предузимљивој природи. Етолац Еримнон, по Агатокловој

жељи одређен за Антандровог помоћника, заступао је супротно мишљење и успео је да убеди остале

да истрају док не сазнају истину. 2. Обавештен ο њиховој одлуци, Хамилкар је саградио

најразличитије опсадне справе, одлучивши да крене у напад. 3. Агатокле је након битке саградио

две тријаконторе и једну послао у Сиракузу, укрцавши на њу најбоље веслаче и једног од својих

оданих пријатеља по имену Неарх, да Сиракужане обавесте ο победи. 4. Захваљујући повољном

времену, петог дана су се по ноћи приближили Сиракузи и у освит дана упловили у луку, овенчани

и певајући пеане током пловидбе. 5. Картагински стражарски бродови су их приметили и пожурили

за њима, а како прогоњени нису били у великој предности, дошло је до такмичења у веслању. Док

су се они натецали, народ у граду и картагинске чете забављене опсадом приметили су шта се

догађа и сјурили су се у луку, стрепећи сваки за своје и храбрећи их повицима. 6. Тријаконтора је

већ скоро пала у руке непријатељима и чуло се како варвари већ певају победничку песму, а људи у

граду, немоћни да помогну својима, молили су се боговима за спас посаде на броду. Кљун једне од

картагинских лађа већ се нагињао да зада ударац, кад је, недалеко од обале, прогоњена лађа успела

да стигне на домашај оружја и извуче се из опасности уз помоћ Сиракужана који су јој се нашли у

невољи. 7. Хамилкар је видео да се народ у граду, нешто из страха, нешто због нагађања да им

стиже неочекивана порука, сјурио у луку; на основу тога је закључио да је део зидова остао без

бранилаца и своје најјаче војнике послао је у том правцу са лествама. Нашавши стражарнице

напуштене, Картагињани су се непримећени попели на зид. Кад су већ били скоро заузели зид

између кула, открила их је стража на уобичајеном обиласку. 8. Уследила је борба, током које су

људи из града притрчали и припомогли својима, предухитривши варваре упућене у помоћ

војницима на зиду: једне су побили, друге побацали са грудобрана. 9. Веома ојађен оваквим

развојем догађаја, Хамилкар је војску повукао мало ван града и грађанима у Картагини послао

помоћне трупе од пет хиљада војника.

XVIL За то време, Агатокле је надзирући отворену територију, на силу заузимао утврђења око

Картагине; градови су такође прелазили на његову страну, делом из страха, делом из мржње према

Картагињанима. Утврдивши логор код Тунета и оставивши тамо довољно јаку посаду, кренуо је

против градова на морској обали. Прво је на силу заузео Нови Град и милостивно поступио са

покореним становништвом. Надаље је дошао до Хадрумета и опсео га, а на крају је краља Либијаца

Елиму примио у савез. 2. Сазнавши за то, Картагињани су са целом војском кренули према Тунету и

освојили Агатоклов логор. Затим су до града пребадили опсадне справе и почели са сталним

нападима на његова утврђења. 3. Обавештен ο поразу својих људи, Агатокле је већи део војске

оставио испред Картагине да настави опсаду, а са својом гардом и нешто мало војника кришом је

отишао на неко место у планинама, одакле су могли да га виде и Хадрумећани и Картагињани

испред Тунета. 4. Наредио је војницима да ноћу ложе ватру на великој површини, успевши овом

варком да Картагињане наведе на закључак како долази са великом војском против њих; међутим, и

опседнути су поверовали да непријатељима у помоћ стиже још једна велика војска. 5. Обе стране су

биле преварене овом ратном варком и претрпеле неочекиван пораз: картагинске трупе испред

Тунета побегле су у Каргагину и оставиле опсадне справе, а Хадрумећани су у страху предали град.

6. Агатокле је по условима предаје примио град, а онда је на силу заузео Тапс; од осталих градова у

истој области, једне је опсадом освојио, а друге убедио да пређу на његову страну. Освојивши преко

две стотине градова30

, одлучио је да војску поведе у унутрашњост Либије.

ΧνΐΙΙ. Кренуо је, дакле, са војском и већ је више дана марширао кад су Картагињани, са трупама

пристиглим са Сицилије и са осталим војницима, поново почели да опседају Тунет. У исто време су

повратили и више утврђених положаја који су раније пали у руке непријатеља. Агатоклу су из

Тунета дошли гласници да га обавесте ο феничанским успесима, па је он одмах кренуо натраг. 2.

Кад се нашао на две стотине стадија од непријатеља, улогорио се и војницима забранио да ложе

ватру. Након целоноћног марша, у освит дана је напао Картагињане који су сакупљали храну и оне

који су у нереду лутали ван логора; том приликом је убио око две хиљаде војника и велики број

заробио, стекавши велику предност за будуће сукобе. 3. Наиме, са помоћним трупама пристиглим са

Page 132: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Сицилије и са либијским савезницима Картагињани су изгледали јачи од Агатокла; након ове

победе, поново је нестало самопоуздање варвара. Агатокле је у бици победио и либијског краља

Елиму који се у међувремену одметнуо, убивши и њега самог и многе варваре.

То су били догађаји на Сицилији и у Либији.

XIX. У Македонији је Касандар помогао Аудолеонту31

, краљу Пеонаца, у његовом рату са

Аутаријатима32

. Избавивши га из опасности, Аутаријате, заједно са децом и женама у њиховој

пратњи, укупно двадесет хиљада људи, населио је уз планину звану Орбел33

. 2. Док се он тиме

бавио, на Пелопонезу се Антигонов стратег Полемеј, командант посебне војске, увређен што му

династ не указује почаст у складу са његовим способностимам, одметнуо од Антигона и склопио

савез са Касандром. Пошто је претходно у хелеспонтској сатрапији као управника оставио Феника35

,

једног од највернијих „пријатеља", Полемеј му је послао војнике и молио га да чува тврђаве и

градове и да не слуша Антигона.

3. Како је заједнички уговор вођа садржавао и одредбу ο ослобађању хеленских градова, владар

Египта Птолемеј приговорио је Антигону што је неке градове запосео посадама и спремао се да

зарати на њега. 4. Пославши своју војску у поход под командом Леониде, потчинио је градове у

кршевитој Киликији под Антигоновом влашћу. Послас је и поруке у Касандрове и

Лисимахове градове, тражећи да сарађују са њим и спрече Антигоново јачање. 5. Антигон је млађег

сина Филипа послао на Хелеспонт да ратује са Фениксом и устаницима, а Деметрија у Киликију.

Деметрије је одлучно водио овај поход, надвладао Птолемејеве вбјнике и повратио освојене

градове.

XX. За то време, Полиперхонт је боравио на Пелопонезу3'1, тужио се на Касандра и одавно жудео за

влашћу у Македонији. Из Пергама је позвао Барсининог сина Херакла37

био је то Александров син,

а одрастао је у Пергаму који је тада имао око седамнаест година38

. 2. Поред тога, на све стране је

слао поруке својим личним пријатељима и свима осталима који су били непријатељски

расположени према Касандру, позивајући их да младића врате на његов предачки престо. 3. Писао

је и Етолском савезу, тражећи да му дозволе пролаз и узму учешће у походу, и обећавајући им

велике награде ако му помогну да младића врати на предачки престо. Све се одвијало по његовим

жељама: Етолци су се спремно одазвали, а и многи други су пожурили да дају свој допринос

младићевом повратку у краљевину, тако да се укупно сакупило преко двадесет хиљада пешака и

најмање хиљаду коњаника. 4. Полиперхонт је са своје стране припремао све што је било потребно за

рат, сакупљајући новац, шаљући поруке пријатељски расположеним Македонцима и позивајући их

да му се придруже.

XXI. Птолемеј, господар кипарских градова, чуо је од неких људи да је Никокле, краљ Пафа, тајно

склопио посебан уговор ο пријатељству са Антигоном. Послао је зато против њега „пријатеље"

Аргеја и Каликрата и наредио им да убију Никокла: много се плашио да и неки други краљеви не

пожуре да промене страну кад виде да су остали некажњени они који су се први одметнули. Аргеј и

Каликрат су допловили на острво, од стратега Менелаја39

добили војнике и окружили Никоклову

кућу: обавестили су га ο краљевим одлукама и наредили му да изврши самоубиство. 2. Он је прво

покушао да се одбрани од оптужби, али га нико није слушао, па је сам себи одузео живот.

Никоклова жена Аксиотеа, обавештена ο смрти свог мужа, сама је убила своје кћери, неудате

девојке, да не би пале у руке непријатељима; жене Никоклове браће убедила је да заједно са њом

изаберу смрт, иако Птолемеј није дао никаква наређења у вези са женама, већ је пристао да им јемчи

безбедност. 3. Краљевски дом се испунио убиствима и неочекиваним несрећама, а онда су

Никоклова браћа затворила врата, запалила кућу и међусобно се поубијала. Погођена овим

трагичним догађајима, краљевска породица у Пафу затрта је као што је описано.

Пошто смо завршили извештај ο догађајима на Кипру, прећи ћемо следеће догађаје у хронолошком

низу.

Page 133: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XXII. У исто ово време, на Понту су синови Парисада, краља Кимеријског Боспора, Еумел, Сатир и

Пританис, након очеве смрти водили борбу за власт40

. 2. Од њих тројице, Сатир је био најстарији, па

је зато и наследио власт од оца који је краљевао тридесет осам година. Еумел је склопио

пријатељство са неким околним варварима, сакупио велику војску и започео борбу за власт. 3.

Сазнавши за то, Сатир је кренуо против њега са великом војском и прешао реку Тат41

;

приближивши се непријатељима, окружио је свој логор кочијама на којима је превозио обилне

залихе. Трупе је поређао у бојни ред: у складу са скитским обичајима, сам је заузео положај у

средини фаланге. 4. У његовој војсци налазили су се и хеленски најамници, негде око две хиљаде на

броју, и исто толико Трачана, а сви остали преко двадесет хиљада пешака и најмање десет хиљада

коњаника били су скитски савезници. Еумелу је помагао Арифарно, краљ Сирака42

: довео му је

двадесет хиљада коњаника и двадесет две хиљаде пешака 5. Дошло је до велике битке, а Сатир се са

својим одабраним људима упустио у коњички сукоб са Арифарновим људима у средини

непријатељског бојног реда. Пало је много бораца на обе стране; на крају је Сатир потиснуо и

савладао варварског краља. 6. Прво га је гонио, убијајући све које би сусгигао. Након кратког

времена сазнао је да му брат Еумел побеђује на десном крилу, а да су његови сопствени најамници

савладани. Зато је одустао од даљег гоњења и уместо тога притекао у помоћ савладаним трупама: по

други пут је његов поступак био пресудан за победу. Савладавши целу неприЈатељску ВОЈСКУ, свима

je показао да и по пореклу и по храбрости заслужује краљевску власт.

XXIII. Арифарно и Еумел, поражени у бици, побегли су у престоницу13

. Престоница се налазила на

реци Тат: текући око града, а довољно дубока, река је обезбеђивала град и чинила га

неприступачним. Град је био окружен и високим стрмим стенама и густом шумом, а постојала су

само два улаза, оба начињена руком. Један се налазио у самој палати, утврђен високим кулама и

спољним зидовима, а други је био са супротне стране, у мочварама, утврђен дрвеним палисадама:

налазио ее на дрвеним стубовима, са кућицама изнад реке. Будући да се радило ο тако чврстом

положају, Сатир је прво опустошио непријатељску територију и спалио села, одводећи заробљенике

и доста плена. 2. Потом је покушао да се пробије поменутим пролазима. На спољним зидовима и

кулама изгубио је много војника и био присиљен на повлачење, а у мочвари је на силу освојио

дрвена утврђења. 3. Опљачкавши их и прешавши реку, почео је да сече шуму кроз коју је морао

проћи да би стигао до палате. Сечење шуме је брзо напредовало, па се краљ Арифарно уплашио да

тврђава не буде силом освојена. То га је подстакло на одважнију борбу, јер је увидео да му спас

лежи само у победи. 4. Своје стрелце је поделио на обе стране пролаза и уз њихову помоћ лако

задавао ране људима упосленим на сечењу шуме, који због густог дрвећа нису могли на време ни да

виде стреле ни да се бране од нападача. 5. Сатирови људи су три дана секли шуму, крчећи стазу и

трпећи све невоље; четвртог дана приближили су се зиду, али су тамо претрпели велике губитке,

како због кише стрела тако и због уског терена на коме су се налазили. 6. Мениск, вођа најамника,

човек чудесне памети и смелости, успео је да се пробије кроз пролаз и стигне до зидова. Тамо се

сјајно борио са својим људима, али су га вишеструко бројнији нападачи свом снагом потиснули

назад. 7. Приметивши да је запао у невољу, Сатир му је брзо дошао у помоћ и супротставио се

непријатељској навали. Том приликом је задобио рану копљем у надлактицу и мучен боловима

вратио се у логор и у току ноћи издахнуо, провевши на власти само девет месеци од очеве смрти. 8.

Вођа најамника

Мениск одустао је од опсаде и одвео трупе у град Гаргазу; одатле је краљево тело реком пребацио у

Пантикапеј брату Пританису.

XXIV. Пританис је организовао величанствену сахрану и тело положио у краљевску гробницу, а

онда је брзо отишао у Гаргазу и тамо примио трупе и краљевску власт. Еумел му је послао

делегацију да преговара ο подели краљевине, али он није обраћао пажњу на то, већ је у Гаргази

оставио посаду и вратио се у Пантикапеј да учврсти власт. За то време Еумел је уз помоћ варвара

заузео Гаргазу и не мало осталих градића и утврђених положаја. 2. То је навело Пританиса да крене

против њега са војском, али га је Еумел победио у бици, затворио на превлаци у близини Меотског

језера и присилио га да склопи уговор по коме је предао војнике и пристао да одустане од својих

права на краљевину. Но, када се вратио у Пантикапеј, где се увек налазила престоница боспорских

краљева, покушао је да поврати краљевску власт. Не успевши да оствари своје циљеве, потражио је

Page 134: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

уточиште у такозваним „Баштама"44

, где је био убијен. 3. Након Сатирове и Пританисове погибије,

да би осигурао своју власт, Еумел је побио њихове пријатеље, заједно са женама и децом. Једини се

спасао Сатиров син Парисад, сасвим млад дечко: успео је да изјаше из града и нађе прибежиште код

скитског краља Агара45

. 4. Пошто су грађани Пантикапеја били огорчени погибијом својих рођака,

Еумел је народ сазвао на скупштину, изнео оправдања за своје поступке и обновио предачки устав.

Ослободио их је и плаћања пореза, обновивши тако привилегију коју су грађани Пантикапеја имали

под његовим прецима. Обећао је да ће их ослободити и ванредних пореза и опширно им се обратио

да би их придобио на своју страну. 5. Овим доброчинствима повратио је пређашњу наклоност

народа. Након тога је владао својим поданицима у складу са законима и због својих врлина уживао

велико поштовање.

XXV. Стално је чинио доброчинства грађанима Бизантија, Синопе и осталим Хеленима који живе

на Понту: кад је Калантија била под опсадом Лисимахових трупа46

, и грађани патили због

несташице намирница, он је прихватио хиљаду људи који су због глади напустили град: не само

што им је пружио безбедно уточиште већ им је дао и град да се населе и још им је доделио имања у

области Псоанкаетика47

. 2. У корист свих који плове Понтом повео је рат против варвара Хениоха,

Таура и Ахајаца, навиклих да се баве гусарењем; очистио је море од гусара, тако да је скоро по

целом свету, а не само у својој краљевини захваљујући томе што су трговци ширили глас ο његовој

великодушности добијао похвале, као најлепшу награду за доброчинства. 3. Успео је да освоји и

велики део варварске територије на границама своје државе и да своју земљу учини много

славнијом но пре. Уопштено говорећи, покушао је да потчини све народе на Понту и можда би му

то и пошло за руком да није убрзо умро. Владао је, наиме, пет година и пет месеци, а онда је страдао

у необичној несрећи. 4. Враћао се из Синдике48

кући, журећи се да принесе неку жртву, а возио се ка

престоници на четворопрегу са четири точка и арњевима. Десило се да су се коњи нешто

поплашили, отели се и одјурили са њим у кочији. Кочијаш није био у стању да управља уздама, а

крал. се уплашио да не одлети у неку провалију и покушао је да искочи. Међутим, мач му се

закачио за точак, тако да је, вучен по земљи замахом кочије, на лицу места издахнуо.

XXVI. Ο смрти браће Еумела и Сатира сачувана су нека пророчанства, нешто мало смешнија, али

веродостојна за локално становништво. Прича се да је бог неком приликом прорекао Сатиру да се

чува миша, да га једном не би лишио живота. Због овог пророчанства, Сатир никада није

дозвољавао да иједан роб или ослобођеник у његовој служби носи ово име (Mys)49

; из истог разлога,

плашио се мишева у кућама и на пољима и робовима је увек наређивао да их убијају и затварају им

рупе. Чинио је све што је било могуће и што је по његовом мишљењу требало да га спасе од

судбине, а умро је погођен у „мишић"50

на надлактици. 2. Еумел је добио пророчанство да се чува

„покретне куће". Зато никада није улазио ни у једну кућу док његови робови не би прегледали какви

су јој кров и темељи. Након његове погибије у шатору ношеном на четворопрегу сви су помислили

да се пророчанство испунило.

3. Толико ο догађајима у Боспору.

У Италији су римски конзули са војском упали на непријатељску територију51

и победили Самните

у бици код такозваног Талија. Када су побеђени заузели место звано „Свето брдо", Римљани су се

повукли у сопствени логор јер се већ смркавало. Сутрадан је поново дошло до битке: многи

Самнити су страдали, а преко две хиљаде две стотине их је заробљено. 4. Након ових победа,

Римљани су већ неоспорно надзирали отворену територију, а конзули су потчинили и непокорне

градове. Опсадом су освојили Катаракту и Кераунилију и обезбедили их посадама, а неке друге

градове су придобили убеђивањем.

(309/08) XXVII. Када је у Атини архонт био Деметрије из Фалерона, у Риму су службу конзула

преузели Квинт Фабије, по други пут, и Гај Марције52

. Ове године је Птолемеј, краљ Египта,

сазнавши да су његови стратези изгубили градове у Киликији, запловио са војском на Фаселиду и

освојио је опсадом; одатле се пребацио у Ликију и на силу заузео Ксант, где се налазила Антигонова

посада53

. 2. Затим је допловио до Кауна, освојио град, а на тврђаве обезбеђене посадама извршио

силовит напад: Хераклеј је том приликом заузео, а и Персик му је пао у руке пошто су га предали

Page 135: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

војници. 3. Након тога је отпловио за Кос и позвао κ себи Полемеја, Антигоновог нећака и

команданта војске, отпадника од Антигона, који му је нудио сарадњу. Полемеј је испловио из

Халкиде и дошао на Кос, где га је Птолемеј најпре пријатељски примио. Но, када је видео колико се

овај уобразио, а још и покушава да разговорима и даровима придобије његове официре, уплашио се

да не организује неку заверу, па га је предухитрио, ухапсио и присилио да испије отров. Војнике у

Полемејевој пратњи привукао је на своју страну обећањима и укључио их међу своје војнике.

XXVIII. За то време Полиперхонт је сакупио велику војску и вратио у отачку краљевину

Александровог и Барсининог сина Херакла. Када се налазио у логору код места званог Стимфеја54

,

појавио се Касандар са трупама. Логори су били близу један другог, а Македонци су благонаклоно

гледали на краљев повратак, па је Касандар, уплашивши се да Македонци, по свом карактеру

склони наглим променама, не пређу Хераклу, послао делегацију Полиперхонту. 2. Покушао је да му

укаже на то да ће младић, дође ли на престо, чинити што му други кажу, а ако се Полиперхонт

придружи њему, Касандру, и заједно уклоне младића, одмах ће добити своје раније поседе у

Македонији, а онда и војску: биће проглашен стратегом Пелопонеза и учествоваће у свему што се

догађа у држави, поштован изнад свих осталих. На крају је многим великим обећањима убедио

Полиперхонта, склопио тајни уговор са њим и навео га да убије краља55

. 3. Полиперхонт је убио

младића и од тада је јавно сарађивао са Касандром, што му је омогућило да поврати поседе у

Македонији и да по договору добије четири хиљаде Македонаца пешака и пет стотина тесалских

коњаника. 4. Укључивши у своју војску и све остале који су то желели, покушао је да преко Беотије

крене за Пелопонез; Беоћани и Пелопонежани су га спречили, па се вратио натраг и отишао у

Локриду да тамо проведе зиму56

.

XXIX. Док се то дешавало, Лисимах је на Херсонезу основао град и назвао га по себи Лисимахија57

.

Клеомен, краљ Лакедемоњана, умро је након владавине од шездесет година и десет месеци58

;

краљевску власт наследио је Ареј, [унук Клеоменов и Акротатов син], који је владао четрдесет

четири године.

2. У исто време је Хамилкар, командант трупа на Сицилији, освојио остале утврђене положаје и са

војском кренуо на Сиракузу, да и њу освоји на силу. 3. Спречавао је допремање жита, јер је дуго већ

надзирао море, а плодове на земљи је уништио; потом је покушао да освоји област испред града,

око Олимпијеја59

. Одмах је одлучио и да нападне градске зидове, јер му је пророк приликом

прегледа жртвованих животиња рекао да ће следећег дана свакако вечерати у Сиракузи. 4. Браниоци

града су открили планове непријатељске стране и по ноћи су из града послали око три хиљаде

пешака и око четири стотине коњаника, наредивши им да заузму Еуријел60

. 5. Они су брзо

извршили наређење, а Картагињани су у току ноћи кренули напред, сматрајући да их непријатељи

неће приметити. На челу се налазио Хамилкар, окружен људима из своје сталне пратње; за њим је

ишао командант коњаника ДејнократЧ 6. Пешачке снаге су биле подељене на две фаланге фалангу

варвара и фалангу хеленских најамника. Пратила их је и маса различитог света ван бојног састава,

сакупљена само ради плена: у рату нису били ни од какве користи, већ су само изазивали немире и

безразложне нереде, што често доноси велике опасности. 7. И овом приликом, на уском и неравном

путу, водичи товарних животиња и неки други пратиоци војске ван бојног састава сударали су се и

борили за првенство у пролазу; гомила је била притиснута на узаном простору, што је у једном делу

изазвало чарке, а како су многи притрчавали у помоћ и једној и другој страни, у војсци је завладала

велика пометња.

8. У том тренутку су Сиракужани који су заузели Еуријел видели да се непријатељи приближавају у

нереду, а како су они сами били на вишим положајима, кренули су против њих. 9. Једни су стајали

на висовима и гађали надолазеће непријатеље, други су заузели повољне положаје и варварима

затворили прилаз, а трећи су присиљавали бегунце да се бацају са литица: због мрака и

необавештености, ови су претпоставили да су Сиракужани стигли са великом војском да их

нападну. 10. Нешто због пометње у својим редовима, нешто због појаве непријатеља, а највише због

непознавања терена и стешњености на узаном простору, Картагињани су били слабија страна и у

том тренутку су одлучили да побегну. Међутим, како са овог места није било широког излаза, једни

су се нашли под ногама мноштва коњаника, а други су се очајнички борили са својим земљацима

Page 136: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

као да су непријатељи, јер од мрака ништа нису видели. 11. Хамилкар се прво храбро супротставио

непријатељима и људе у својој околини молио да му се придруже у борби; након тога, када су

војници у пометњи и страху почели да се осипају, остао је сам и пао у руке Сиракужанима.

XXX. Човек би с правом у пролазу могао скренути пажњу на непостојаност среће и чудновате

догађаје међу људима, чији исход није у складу са очекивањима. Агатокле, наиме, човек изванредне

храбрости, командант велике војске у бици код Химере, не само што је био потпуно поражен од

варвара већ је изгубио најјачи и највећи део војске, а људи остављени у опседнутој Сиракузи не

само што су са малим делом претходно побеђених трупа надвладали картагинску војску која их је

опседала већ су ухватили и генерала Хамилкара, најугледнијег Картагињанина. Што је најчудније,

сто двадесет хиљада пешака и пет хиљада коњаника побеђено је од малог броја војника захваљујући

лукавству и тешком терену, тако да је заиста тачна она изрека да у рату има пуно лажних узбунаЧ

2. Након пораза, Картагињани, разбацани по разним местима, једва су се сутрадан сакупили.

Сиракужани су се вратили у град са великим пленом и Хамилкара предали онима који су желели да

га казне. Сећали су се и пророкових речи да ће Хамилкар следећег дана вечерати у Сиракузи: то је

заиста био божји наговештај онога што је уследило. Рођаци погинулих Сиракужана су Хамилкара

везаног водили кроз град, а онда су га изложили ужасном мучењу и убили усред највећег

злостављања. Затим су му управитељи града одсекли главу и послали људе у Либију да је однесу

Агатоклу и обавесте га ο постигнутим успесима.

XXXI. Тек пошто је претрпела пораз, картагинска војска је сазнала узрок несрећа и једва се решила

страха. Наиме, нису више имали команданта, а варвари су се одвојили од Хелена. 2. Изгнаници су

заједно са осталим Хеленима прогласили Дејнократа за војсковођу, а Картагињани су власт дали

официрима који су по чину били иза Хамилкара.

У исто ово време, видећи да је ситуација на Сицилији веома погодна за овакав покушај,

Акраганћани су се укључили у борбу за хегемонију на острву: 3. претпостављали су да ће

Картагињани једва издржати рат против Агатокла, да је Дејнократ, као генерал војске састављене од

избеглица, лак противник, а да Сиракужани, угрожени несташицом хране, неће ни покушати да се

боре за превласт; што је најважније, ако сами почну борбу за ослобађање градова, сви ће им се радо

одазвати због мржње према варварима и урођене жеље за аутономијом, усађене у душе свих људи.

4. За команданта су изабрали Ксенодика и послали га у рат са одговарајућом војском. Он је одмах

кренуо на Гелу, уз помоћ неких својих пријатеља ушао ноћу у град и освојио га заједно са великом

војском и богатством. 5. Ослобођени грађани Геле спремно су, сви до једног,

289пошли даље са Акраганћанима и ослобађали градове. Када су се прочуле вести ο акрагантском

подухвату, градови по целом острву су пожелели да поврате слободу. Прво су грађани Ене послали

делегацију у Гелу и предали свој град; ослободивши Ену, људи из Геле дошли су у Ербес, где је

посада у тврђави надзирала град. Уследила је жестока битка, а када су грађани притекли у помоћ

ослободиоцима, тврђава је освојена: многи варвари су страдали, а око пет стотина их је одложило

оружје и предало се.

XXXII. Док су Акраганћани ослобађали поменуте градове, неки од Агатоклових војника

остављених у Сиракузи заузели су Ехетлу63

и опљачкали територију Леонтине и Камарине. 2.

Градови су испаштали због пустошења територије и уништавања свих плодова, па је Ксенодик упао

у ову област и Леонтињане и Камарињане ослободио рата; утврђену Ехетлу освојио је опсадом и

грађанима вратио демократију, а Сиракужане заплашио. Уопште, обилазио је тврђаве и градове и

ослобађао их картагинског господства.

3. У међувремену су Сиракужани, притиснути несташицом хране, а обавештени да се бродови за

превоз жита спремају да заплове за Сиракузу, укрцали посаде на двадесет тријера: дужим

осматрањем уочили су тренутак када су варвари укотвљени у луци остали без страже и

непримећени су успели да исплове. Допловивши низ обалу до Мегаре, чекали су пристигнуће

Page 137: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

трговачких бродова. 4. Картагињани су испловили за њима са тридесет лађа: Сиракужани су прво

покушали да се боре на мору, али су брзо били отерани на копно и код неког Хериног храма

испливали су на обалу. 5. Уследила је потом борба за бродове: Картагињани су за сиракушке

бродове качили гвоздене руке и великом снагом их вукли даље од копна, успевши да заробе десет

тријера; остале су спасли људи који су из града пожурили у помоћ својима.

Таква је била ситуација на Сицилији.

XXXIII. У Либији је Агатокле, сачекавши посланике који су носили Хамилкарову главу, узео главу

убијеног непријатеља, дојахао на домашај гласа од непријатељског логора, показао главу

Картагињанима и обавестио их ο поразу њихове војске. 2. Картагињани су се веома ражалостили и

на варварски начин пали на колена, сматрајући краљеву смрт сопственом несрећом; у погледу на

исход рата, потпуно су се деморалисали. Агатоклови људи, с друге стране, пуни самопоуздања

стеченог победама у Либији, након тако сретног догађаја, потпуно су се узохолили, сматрајући да су

се ослободили опасности. 3. Међутим, судбина није допустила да успех дуго буде на једној страни,

већ је тиранину донела највеће опасности од његових сопствених војника. Ево шта се догодило.

Један од Агатоклових официра, по имену Ликиск, био је позван на вечеру код тиранина, али се тамо

напио и увредио свог команданта. 4. Агатокле је овог човека ценио због његових услуга у рату, па је

шалом прешао преко речи изречених са горчином, али се његов син Архагат наљутио и пребацио

Ликиску што му је увредио оца, претећи му успут. 5. Када је пијанка окончана и људи кренули ка

својим шаторима, Ликиск је Архагата увредио примедбом ο његовој прељуби са маћехом: мислило

се да је Архагат у тајној вези са Алкијом то је било име ове жене без очевог знања. 6. Ово је код

Архагата изазвало страшан бес, па је зграбио копље од неког војника из гарде и протерао га

Ликиску кроз ребра. Ликиск је одмах издахнуо; они којима је то било задужење пренели су га у

његов шатор. У освит дана сакупили су се пријатељи убијеног човека; многи други војници

пожурили су да им се придруже, гневни због Ликисковог убиства. Логор се испунио бучним

негодовањем. 7. Многи други официри, који су такође били сумњичени за неке прекршаје и зато

уплашени за своје животе, искористили су ову прилику и закували велику побуну. Кад је већ читав

логор прокључао од непријатељских осећања према убици, сви су кренули по оружје, намерни да се

освете за Ликискову смрт. На крају је гомила одлучила да Архагата треба казнити смрћу, а ако га

отац не преда, да он сам искуси казну уместо сина. 8. Тражили су и заостале плате и изабрали нове

генерале да воде војску; на крају, неки од њих су заузели зидове Тунета и са свих страна окружили

династа стражама.

XXXIV. Када су Картагињани сазнали за побуну у непријатељском логору, послали су им људе да

их убеде да промене страну, обећавајући да ће им дати веће плате и богате дарове. Након тога су

многи официри обећали да ће им довести војску. 2. Видећи да му живот виси ο концу и плашећи се

да не буде предат непријатељима и живот заврши у мукама, Агатокле је помислио како је, ако

нешто већ мора да му се деси, најбоље да умре од руку својих војника. 3. Зато је скинуо пурпурни

огртач, обукао скромну одећу обичног грађанина и изашао међу војнике. Његова неочекивана појава

изазвала је општу тишину, а када се сакупила велика гомила војника, он је одржао говор прилагођен

ситуацији. Прво их је подсетио на своје раније успехе, а онда је рекао да је спреман да умре ако би

се то показало као најбоље за његове војнике: 4. никада није, обузет страхом, пристао да из љубави

према животу претрпи нешто недостојно. Објављујући да ће му они бити сведоци за то, исукао је

мач као да ће се убити. Кад је већ хтео да зада ударац, војска је повикала да стане и одасвуд су се

зачули узвици да га ослобађају кривице. 5. Маса му је наређивала да поново обуче краљевску одећу,

а он је, плачући и захваљујући им, поново обукао одећу примерену свом положају: присутни су му

пљеском одобравали. Картагињани су очешвали брзи прелазак хеленских трупа на њихову страну, а

Агатокле није пропустио згодну прилику, него је одмах извео војску против њих. 6. Варвари су

поверовали да непријатељи долазе да им се прикључе, а нису имали представу ο ономе што се

стварно догодило. Када се приближио непријатељима, Агатокле је нагло наредио трубачима да дају

знак за битку, навалио и изазвао велики покољ. Искусивши неочекивану пропаст, Картагињани су

изгубили много војника и побегли у свој логор. 7. Агатокле је тако због сина дошао у велику

опасност, а захваљујући својој памети не само што је нашао излаз из невоља већ је и непријатеље

Page 138: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

победио. Подстрекачи побуне и остали династови непријатељи њих две стотине на броју

охрабрили су се да дезертирају Картагињанима.

Након овог детаљног извештаја ο догађајима у Либији и на Сицилији, подсетићемо и на догађаје у

Италији.

XXXV. Када су Етрурци кренули против града Сутрија, римске колоније, конзули су са великим

снагама пошли у помоћ граду, Етрурце победили у бици и затворили их у логору. 2. Самнити су у

том тренутку, док су римске трупе биле далеко, неометано пљачкали територију Јапига римских

савезника. Због свега тога конзули су били присиљени да поделе трупе: Фабије је остао у Етрурији,

а Марције је пошао против Самнита и на јуриш заузео град Алифу, спасавши опседнуте савезнике

од претеће опасности. 3. Док су Етрурци у великом броју нападали Сутриј, Фабију је пошло за

руком да непримећен, крећући се кроз земљу етрурских суседа, упадне у Горњу Етрурију, дуго

времена нетакнуту од непријатељске руке. 4. Током овог изненадног упада, опустошио је велики

део сеоске територије, савладао локално становништво решено да се супротстави римској војсци,

многе побио, и велики број одвео у заробљеништво. Потом је код места званог Перузија у другој

бици победио Етрурце, нанео им велике губитке и утерао им страх у кости као први Римљанин који

је са војском упао у ове области. 5. Након тога је склопио примирје са грађанима Ареција, Кротоне64

и Перузије. Опсадом је освојио град Кастолу65

и присилио Етрурце да дигну опсаду Сутрија.

XXXVI. У Риму су исте године изабрали цензоре66

; један од њих, Апије Клаудије67

, захваљујући

утицају који је имао на свог колегу, Луција Плауција, променио је многе традиционалне законе.

Поступајући по жељама народа, није се нимало освртао на Сенат. Прво је подигао такозвани Апијев

акведукт и довео воду у град са удаљености од 80 стадија, потрошивши велику суму државног

новца за ову грађевину без одлуке Сената. 2. Затим је поплочао каменом већи део пута од Рима до

Капуе, дугог преко хиљаду стадија68

и по њему прозваног Апијев пут. Прокопао је пролазе кроз

брежуљке, гудуре и кланце попунио великим насипима и на то потрошио сав новац из државне

благајне: решен да уради нешто за опште добро, оставио је за собом трајан споменик. 3. Променио

је и састав Сената, не уписујући у њега само Римљане племенитог порекла и истакнутог положаја,

као што је био обичај, него и многе синове ослобођеника69

, што су тешко подносили људи поносни

на своје племенито порекло. 4. Дозволио је грађанима да се упишу у трибу по својој жељи70

и да

буду уписани у порески разред по својој вољи. Уопштено говорећи, видео је како се код

најугледнијих људи против њега накупила мржња, па се чувао да не увреди неког од осталих

грађана, стварајући себи од љубави народа заштиту од мржње у племству. 5. Зато на ревизији

припадника коњичког сталежа никоме није био одузет коњ, приликом састављања сенатског списка

није избацио ниједног од сенатора на злом гласу, што је иначе био обичај цензора. Затим су

конзули, из зависти и у жељи да се додворе најугледнијим грађанима, сазвали Сенат, не у оном

саставу који је он одредио већ по списковима ранијих цензора. 6. У знак неслагања са конзулима и

подршке Апију, а да би, истовремено, осигурао унапређење припадника свог сталежа, народ је на

место угледнијег едила71

поставио Гнеја Флавија, ослобођениковог сина: био је то први човек који је

у Риму добио овакав положај иако је потицао од оца бившег роба. Када је Апије завршио своју

службу, забринут због зависти сенатских кругова, претварао се да је слеп и затворио се у кућу.

(308/07) XXXVII. Када је у Атини архонт био Харин, Римљани су конзулску власт предали Публију

Децију и Квинту Фабију72

, а у Елиди је прослављена Сто осамнаеста олимпијада, на којој је у

трчању победио Аполонида из Тегеје. Ове године73

је Птолемеј са великом флотом испловио из

Минда и, пловећи између острва, ослободио Андро и истерао посаду. Стигавши на Истам, примио је

Сикион и Коринт од Кратесиполис. Пошто смо у претходној књизи објаснили у каквим је

околностима ова жена завладала тако славним градовима74

, нећемо поново говорити ο истој ствари.

2. Птолемеј је покушао да ослободи и остале хеленске градове, сматрајући да ће му наклоност

Хелена много значити; међутим, како Пелопонежани, са којима је било договорено да га снабдевају

житом и новцем, нису слали ништа од оног на шта су пристали, династ се наљутио и склопио мир са

Касандром. По одредбама овог уговора, обојици је остала власт над градовима којима су тренутно

управљали. Обезбедивши посадом Сикион и Коринт, вратио се у Египат.

Page 139: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

3. За το време, Клеопатра је раскинула везу са Антигоном, а како је гајила наклоност према

Птолемеју, кренула је из Сарда да му се придружи. Клеопатра је била сестра краља Александра,

освајача Персије, кћи Филипа Аминтиног и жена оног Александра који је ишао у поход на

Италију75

. 4. Због њеног високог порекла, просили су је Касандар, Лисимах, Антигон и Птолемеј

генерали на најугледнијим положајима након Александрове смрти. Сваки од њих се надао да ће

овим браком привући Македонце на своју страну, а њихови покушаји да се ороде са краљевском

породицом проистицали су из њихових амбиција и борбе за врховну власт. 5. Управник Сарда имао

је наређење од Антигона да пази на Клеопатру, и спречио ју је да напусти град. Касније је, по

наредби истог владара, преко неких жена удесио њену смрт. 6. Антигон није желео да се убиство

приписује њему, па је неке од тих жена казнио за ковање завере и потрудио се да Клеопатрин погреб

буде одиста краљевски. Тако је Клеопатра, жена за чију су се руку борили најугледнији генерали,

завршила живот пре него што је уговорен брак.

7. Пошто смо изложили догађаје у Азији и Хелади, прећи ћемо на остале делове света.

XXXVIII. У Либији, када су Картагињани послали војску да придобије побуњене Номаде, Агатокле

је у Тунету оставио сина Архагата са делом војске, а сам је са најбољим војницима осам хиљада

пешака и осам стотина коњаника и педесет либијских борних кола журно кренуо за непријатељима.

2. Картагињани су, стигавши до номадског племена ЗуфонЗ, придобили на своју страну већи део

становништва и део побуњеника вратили у ранији савез; чувши да су непријатељи у близини,

улогорили су се на неком брежуљку окруженом дубоким речним токовима тешким за прелажење. 3.

Тако су се обезбедили од неочекиваних напада непријатеља, а најспособнијим Номадима су

наредили да следе Хелене и чаркама их онемогућавају у даљем напредовању. Они су извршили

наређење, а Агатокле је на њих послао праћкаше и стрелце, кренувши сам са остатком трупа на

непријатељски логор. 4. Картагињани су прозрели његов план и извели војску из логора, поређали је

у бојни ред и спремно га чекали. Када су видели да Агатоклови војници већ прелазе реку, извршили

су напад у бојном поретку, и код реке, тешке за прелажење, побили многе непријатеље. 5. Но, како

је Агатокле и даље наваљивао, Хелени су се показали као бољи борци, али су варвари били

многобројнији. Након дуготрајне и жестоке борбе двеју војски, Номади на обема странама повукли

су се из сукоба и чекали исход битке, одлучивши да опљачкају комору поражених. 6. Агатокле, који

је са собом водио најбоље људе, први је надвладао трупе наспрам својих и њиховим поразом

натерао у бег остале варваре. Једино су хеленски коњаници у картагинској војсци, предвођени

Клиноном, издржали напад Агатоклових тешко наоружаних војника. Пружајући жилав отпор

непријатељима, већина је страдала на бојном пољу, а преживели су само случају захваљивали за

свој спас.

XXXIX. Агатокле је одлучио да их не гони; уместо тога, напао је варваре који су нашли уточиште у

логору. Како је морао да се пробија преко стрмог и непроходног терена, имао је најмање толико

жртава колико их је и сам нанео Картагињанима. Међутим, није губио самопоуздање, већ је,

охрабрен победом, даље наваљивао, очекујући да на силу освоји логор. 2. У том тренутку, Номади

који су чекали исход битке, а који нису могли да нападну картагински логор јер су се обе војске

бориле у његовој близини, кренули су ка хеленском логору, знајући да је борба одвукла Агатокла на

велику удаљеност. У логору није било трупа да им се супротставе, па су лако извршили напад,

побили неколицину бранитеља и дочепали се мноштва заробљеника и великог плена. 3. Сазнавши

шта се догодило, Агатокле је брзо повео војску натраг и успео да поврати део плена, али је највећи

део ствари и људи остао код Номада: под заштитом ноћи, Номади су отишли далеко од бојног поља.

4. Поставивши победничш трофеј, династ је плен поделио војницима да се нико не би љутио због

оног што је изгубио, а заробљене Хелене картагинске савезнике, затворио је у неку тврђаву. 5. Ови

су се плашили казне од династа, па су ноћу напали војнике у тврђави: извукавши дебљи крај,

заузели су неки чврст положај; било их је најмање хиљаду, а више од половине потицало је из

Сиракузе. Сазнавши шта се десило, Агатокле се појавио са трупама, навео их да под заштитом

уговора напусте положај и побио све учеснике у нападу.

XL. Завршивши са овом битком, Агатокле је разматрао све начине на које би могао покорити

Картагињане, па је зато, између осталог, Офели у Кирену послао Сиракужанина Ортона на

Page 140: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

преговоре76

. Офела је био један од „пријатеља" који су ратовали са Александром, а сада је владао

градовима око Кирене и имао велику војску, што је у њему пробудило амбиције за освајање веће

власти. 2. Он је, дакле, био у овом расположењу када му је дошао Агатоклов посланик и позвао га

да се укључи у рат против Картагињана77

. За узврат, обећавао је да ће му Агатокле препустити власт

у Либији. 3. Њему је, наиме, довољна Сицилија, само ако му буде дозвољено да, ослобођен

опасности из Картагине, безбедно влада целим острвом; одлучи ли се на веће подухвате и

проширење своје власти, близу му је Италија. 4. Либија, с друге стране, одвојена великим и опасним

морем, никако му не одговара, па и сада овамо није дошао по својој жељи, већ што мора. 5. Када се

на Офелину давно донету одлуку надовезала и ова нова прилика, он је спремно прихватио позив и

упутио своју делегацију у Атину да склопи савез: био је, наиме, ожењен Еутидиком78

, кћерком

Милтијада који је своје име изводио из имена свог претка команданта победничке војске на

Маратону. 6. Захваљујући овој женидби и осталим знацима пажње које је обично показивао према

њиховом граду, многи Атињани су се радо одазвали позиву да учествују у походу. Не мало осталих

Хелена такође су желели да буду укључени у овај подухват, јер су се надали да ће поделити најбољу

земљу у Либији и опљачкати картагинско богатство. 7. Ситуација у Хелади, због сталних ратова и

међусобног надметања династа, била је нестабилна и веома лоша, па се ови људи нису надали само

великом плену већ и избављењу од тренутних недаћа.

XLI. Пошто је све одлично припремио за поход, Офела је изашао са војском састављеном од преко

десет хиљада пешака, шест стотина коњаника, сто борних кола и преко три стотине возача и бораца

на колима. Пратило га је и најмање десет хиљада људи из такозваног неборбеног састава: многи од

њих су водили децу и жене и носили сву своју имовину, тако да је ова војска личила на групу

колониста. 2. Осамнаест дана су марширали и прешли три хиљаде стадија, а онда су се улогорили

код Аутомале79

. Кренувши одатле, морали су на путу да премосте планину, стрму са обе стране, а по

средини раздвојену дубоким кланцем из кога се под правим углом уздизала глатка стена до високог

врха. 3. У њеном подножју налазила се пространа пећина прекривена бршљаном и пузавицом, где

је, по миту, рођена краљица Ламија, чудесна лепотица80

. Међутим, због дивљаштва њене душе, лице

јој је временом попримило животињски израз. Наиме, умирала су јој сва деца коју је рађала81

, па је,

погођена овом несрећом и завидна осталим женама због њихове деце, наредила да им се бебе

отимају из наручја и одмах убијају. 4. Зато је код нас до дана данашњег међу децом жива прича ο

овој жени, чије име је за њих нешто најстрашније82

. 5. Када би се напила, Ламија би свима

дозволила да без икаквог зазора раде што год пожеле. Како се није бринула за оно што се у таквим

приликама дешавало, њени поданици су претпоставили да је слепа. Зато неки причају да је очи

ставила у плетену кошарицу83

, метафорички представљајући њену небригу проистеклу из

неумереног трошења вина као свесно лишавање вида, јер јој је, у ствари, вино одузимало вид. У

прилог томе да је Ламија заиста рођена у Либији могли би послужити и следећи Еурипидови

стихови:

Коме је непознато срамотно име међ' људ'ма

Ламије, либијског рода?

XLII. Офела је, дакле, с тешком муком водио војску кроз безводне и дивље области, јер не само што

је оскудевао у води већ је потрошио и суву храну и дошао у опасност да изгуби целу војску. 2.

Пустиња око Сирта била је препуна опасних животиња, а ујед већине био је смртоносан, што је

војницима задавало големе невоље у којима им нису могли помоћи ни лекари ни пријатељи. Неке

змије су имале боју коже истоветну с бојом земље под њима, што значи да се нису могле уочити: не

примећујући их, многи су их газили и умирали од смртоносних уједа. На крају су, након

двомесенног тегобног марша, једва стигли до Агатокла; логор су подигли на малој удаљености од

Сиракужана.

3. Сазнавши за њихов долазак, Картагињани су се уплашили кад су видели да је толика војска

дошла против њих. Агатокле је изашао у сусрет Офели и великодушно га снабдео свиме што му је

недостајало; саветовао га је да војсци дозволи да предахне и одмори се од претрпљених напора, а и

сам је неколико дана провео у пажљивом надгледању свега што је чињено у логору новопристиглих

Page 141: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

трупа Када је већи део трупа изашао из логора да сакупи сточну храну и жито, и када се уверио да

Офела нема ни најмању представу ο ономе што је он смислио, сакупио је своје војнике на

скупштину, оптужио пристиглог савезника да кује заверу против њега, разјарио трупе и одмах их

повео у пуном бојном поретку против Кирењана. 4. Офела је био запрепашћен овим неочекиваним

нападом, али је пружио отпор: предухитрен и приморан да се бори са недовољно бројним трупама

састављеним од војника преосталих у логору, страдао је у борби. 5. Агатокле је остале војнике

присилио да одложе оружје, а онда их је придобио својим великодушним обраћањем; на крају је

целу Офелину војску ставио под своју команду. Офела се, дакле, понадао великом добитку и

лакомислено свој живот поверио туђинцу, а ето како је окончао живот85

!

XLIII. У Картагини је Бормилкар, одавно већ снујући планове ο освајању тиранске власти, чекао

згодну прилику за спровођење свог наума. Често су му околности пружале могућност да оствари

своје намере, али би се нека ситница увек умешала да га спречи86

. Наиме, људи који се одлуче на

неки велики противзаконит подухват постају сујеверни, и увек се пре одлучују за оклевање него за

делање, пре за одлагање него за обављање започетог. То се тада десило и Бормилкару: 2. послао је

најугледније грађане у рат против Номада, да му не остане ниједан способан супарник, а није се

усуђивао да јавно посегне за тиранидом, задржаван својом опрезношћу. 3. У време Агатокловог

напада на Офелу коначно је одлучио да крене у освајање власти, а да ни он ни Агатокле нису знали

шта се дешава код непријатеља. 4. Нити је Агатокле знао за његов покушај освајања тираниде и

пометњу у граду, што би му омогућило да лако освоји Картагину затечен у свом подухвату,

Бормилкар би пре одабрао да сарађује са Агатоклом него да се грађанима преда на мучење нити су

Картагињани знали за Агатоклов напад да су сами освојили Офелину војску, лако би га били

савладали. 5. Чини се да оваква необавештеност двеју страна није била безразложна, иако се радило

ο великим догађајима и иако су они који су предузели тако смеле подухвате били близу једни другх.

6. Наиме, Агатокле се спремао да убије човека који му је био пријатељ, па зато није обраћао ни

најмању пажњу на дешавања код непријатеља. Бормилкар, пак, решен да домовину лиши слободе,

нимало није био заинтересован за ситуацију у непријатељском логору, јер је у свом духу као

тренутни циљ имао покоравање суграђана, а не непријатеља.

7. На овом месту човек би могао замерити историји: у животу се многи различити догађаји одвијају

истовремено, а писци морају да прекидају излагање и да истовремене догађаје вештачки поделе у

различите одељке свог дела, тако да лично проживљени догађаји садрже истину, а њихов опис,

лишен ове врлине, подражава оно што се одиграло, али не успева да представи прави след догађаја.

XLIV. Бормилкар је у граду званом Нови Град, сасвим близу Картагине, извршио смотру трупа:

остале је распустио, а оне који су били упућени у његове намере пет стотина грађана и око хиљаду

најамника повео је са собом и прогласио се тиранином.

2. Трупе је поделио на пет делова И кренуо у напад, убијајући по улицама града све који су му се

супротстављали. У граду је завладала таква пометња да су Картагињани прво помислили како су

издати и да је у град упала непријатељска војска. Када су схватили истину младићи су се скупили,

устројили чете и кренули на тиранина. 3. Убијајући људе по улицама, Бормилкар је кренуо ка тргу,

где је затекао множину ненаоружаних грађана и све их поубијао. 4. Картагињани су онда заузели

више куће на тргу и одатле почели да заверенике засипају кишом стрела и сулица: како се читава

околина налазила у оквиру домета бацачког наоружања, завереници су много страдали. 5. Нашавши

се у великој невољи, Бормилкарови људи су затворили бојни поредак и кроз уске уличице се

повукли у Нови Град, непрестано гађани из кућа поред којих су пролазили. Када су успели да

заузму неки виши положај, Картагињани су заузели положај наспрам њиховог, јер су се грађани већ

били сакупили под наоружањем. 6. На крају су им као посланике упутили старије грађане погодне

за овакву мисију, понудили им амнестију и склопили мир. Због опасности које су тада претиле

граду, осталима је све опроштено, а Бормикара су изложили ужасним мукама и лишили га живота,

на бринући се нимало за положене заклетве. Дошавши, дакле, у опасност да изгубе слободу,

Картагињани су на описани начин сачували предачко уређење.

Page 142: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

7. Агатокле је теретне лађе напунио пленом и на њих укрцао све који су стигли из Кирене, а били

некорисни за рат, решивши да их пошаље у Сиракузу. Током пловидбе се дигла бура: део лађа је

потонуо, а друге је ветар одувао до острва Питекусе87

уз обалу Италије; само их је неколико

безбедно стигло до Сиракузе.

8. У Италији су римски конзули притекли у помоћ Марсима у рату са Самнитима, савладали

Самните у бици и многе непријатеље побили. 9. Потом су прошли кроз територију УмбрЗ и упали у

непријатељски расположену Етрурију. Опсадом су освојили тврђаву звану Цериј88

, а када је локално

становништво послало делегацију на преговоре ο примирју, са Тарквинијцима89

су склопили мир на

четрдесет година, а са осталим Етрурцима на годину дана.

(307/06). XLV. Када је прошла ова година, у Атини је за архонта изабран Анаксикрат, а у Риму су за

конзуле одређени Апије Клаудије и Луције Волумније90

. У то време, Антигонов син Деметрије

добио је од оца велике копнене и поморске снаге и одговарајуће залихе наоружања и осталог што је

потребно за опсаду, и испловио из Ефеса. Добио је наређење да ослободи све градове у Хелади, а

најпре Атину, коју је чувала Касандрова посада91

. 2. Упловивши са трупама у Пиреј, одмах је са

свих страна започео напад и издао проглас [да је Деметрије дошао да ослободи Атину]92

. Дионисије,

командант посаде у Мунихији, и Деметрије Фалеронски, Касандров управник града, имали су доста

војника и пружали су отпор са зидова. 3. Неки Антигонови људи су свом снагом извршили напад и

на обали успели да се пребаце преко зидова и да пусте унутра више својих другова. Тако је освојен

Пиреј, а од оних који су се тамо налазили, фрурах Дионисије је побегао у Мунихију, а Деметрије

Фалеронски се склонио у град. 4. Сутрадан је, заједно са неколицином других грађана, упућен од

народа као посланик Деметрију; разговарали су ο аутономији града и ο њиховој личној безбедности;

Деметрије је добио пратњу, предао власт над Атином и повукао се у Тебу, а потом у Египат

Птолемеју. 5. Управљао је градом десет година и на описани начин био протеран из домовине.

Атински народ је повратио слободу и изгласао почасти људима заслужним за обнову његове

аутономије.

Деметрије је поставио катапулте и остале справе, допремио бацачко наоружање и напао Мунихију

са копна и са мора. 6. Њени браниоци су се храбро бранили са зидова јер је Дионисије био у

предности због тешког терена и вишег положаја Мунихија није само од природе јака, већ и

захваљујући својим зидовима а Деметрије је располагао вишеструко бројнијим трупама и био је

много боље опремл>ен. 7. На крају, након непрекидног дводневног опседања, војници из посаде,

страдајући под хицима оружја из катапулта и бацача камења, а лишени могућности замене свежим

трупама, почели су да попуштају; Деметријеви војници су се борили на смену и стално су били

чили. Када је зид тврђаве очишћен од бранилаца хицима из бацача камења, Деметријеви људи су

упали у Мунихију, војнике из посаде натерали да одложе оружје и заробили команданта

Дионисија93

.

XLVI. Постигавши толике успехе за неколико дана, Деметрије је до темеља порушио Мунихију,

народу вратио слободу и склопио са њим пријатељство и савез. 2. По Стратокловом94

предлогу,

Атињани су донели следећу одлуку: Антигону и Деметрију биће подигнуте златне статуе у кочији и

постављене близу Хармодијеве и Аристогитонове статуе; обојица ће бити овенчани венцем у

вредности од две стотине таланата, биће им посвећен жртвеник зван „жртвеник Спаситеља",

постојећим филама додаће две Деметријаду и Антигониду, сваке године организоваће игре у

њихову част, свечану поворку и жртве и њихове портрете извешће на Атениној хаљини95

. 3. Тако је

народ, пошто је Антипатар у ЈТамијском рату укинуо демократију, након петнаест година

неочекивано повратио предачки устав. Како се и град Мегарана налазио под стражом посаде,

Деметрије га је опсадом приморао на предају и народу вратио аутономију, добивши велике почасти

од оних које је толико задужио.

4. Када су дошли посланици из Атине и уручили му одлуку народа ο почастима за њега и Деметрија,

а онда повели разговор ο житу и дрвној грађи за бродове, Антигон им је дао 150.000 медимни жита

и дрвета за грађење стотину бродова; исто тако, извео је посаду из Имбра и предао град

Атић>анима. 5. Сину Деметрију послао је писмо са наређењем да прво организује састанак

Page 143: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

представника савезничких градова да би заједнички расправљали ο хеленским интересима, а да

затим са војском заплови на Кипар и што пре оконча рат са Птолемејевим генералима. 6. Он је брзо

урадио све како је стајало у очевим наређењима; стигавши у Карију, позвао је Рођане да се укључе у

рат против Птолемеја. Они ra нису послушали, већ су одабрали да сачувају мир са свима, и то је био

почетак непријатељства између овог града и Антигона.

XLVII. Деметрије је даље уз обалу отпловио за Киликију, где је добио додатне бродове и војнике.

Одатле је отпловио на Кипар, водећи војску од петнаест хиљада пешака и четири стотине коњаника,

и флоту од преко сто десет брзих тријера, педесет три тежа ратна брода96

и транспортних лађа

различитих врста, довољних за мноштво коњаника и пешака. 2. Прво се улогорио на обали уз град

Карпасију97

, бродове извукао на суво и логор осигурао палисадом и дубоким ровом. Затим је почео

са нападима на околне градове: силом је заузео Уранију98

и Карпасију, а потом је са војском кренуо

у Саламину, оставивши одговарајућу заштиту бродовима. 3. Птолемејев стратег острва Менелај

сакупио је војнике из тврђава и мировао у Саламини. Када су неприЈатељи дошли на четрдесет

стадиЈа од града, изашао је напоље са дванаест хиљада пешака и око осам стотина коњаника. Дошло

је до битке, Менелајеви људи су брзо надвладани и натерани у бекство. Деметрије их је гонио до

града, заробио скоро три хиљаде војника и хиљаду убио. 4. Објавио је потом амнестију за заробљене

и поделио их у чете својих војника; када су почели да дезертирају Менелају, јер им је пртљаг остао

код Птолемеја у Египту, схватио је да неће променити страну, па их је укрцао на лађе и послао

Антигону у Сирију.

5. Антигон се у овом тренутку налазио у Горњој Сирији, подижући на реци Оронту град назван

Антигонија себи у част. Заиста је подигао величанствен град, обима око седамдесет стадија, на

положају погодном за надзирање ситуације у Вавилону и горњим сатрапијама, као и у Доњој Сирији

и сатрапијама у близини Египта. 6. Ипак, град се није дуго одржао, јер га је Селеук срушио а

становништво преселио у град који је сам основао и по себи га назвао Селеукија". Но, ο овоме ћемо

детаљно говорити када дођемо до одговарајућег времена. 7. На Кипру су Менелајеви људи, након

пораза у бици, бацачко наоружање и опсадне справе пребацили на зидове града и војницима

доделили положаје на грудобранима, припремајући се тако за борбу, јер су видели да се и Деметрије

спрема за опсаду. 8. Птолемеју су послали гласнике у Египат да га обавесте ο претрпљеном поразу и

да траже помоћ, јер су и његови интереси на острву били угрожени.

XLVIII. Деметрије је видео да град Саламина није за потцењивање, да располаже мноштвом војника

за одбрану, па је одлучио да сагради велике опсадне справе, катапулте за избацивање стрела и

камења различите снаге, и да припреми сву осталу опрему, не би ли међу опседнутима изазвао

страх. Занатлије и гвожђе стигли су из Азије, као и велике количине дрвне грађе и одговарајуће

залихе остале опреме. 2. Кад је све брзо припремљено, саградио је справу звану хелеполис („освајач

градова"), широку 45 лаката на свакој страни100

, високу 90 лаката101

, подељену на девет спратова и

постављену на четири јака точка, сваки осам лаката висок. 3. Саградио је и огромне „овнове" и две

„корњаче" за њихово померање. На доње спратове хелеполиса поставио је бацаче камења

различитих величина: највећи су избацивали камење тешко три таланта102

; на средње спратове је

ставио највеће катапулте за избацивање стрела, а на највише спратове најлакше катапулте и већи

број бацача камења, као и преко две стотине људи да их правилно опслужују.

4. Приневши справе зидовима и засувши их кишом хитаца, грудобране је порушио бацачима

камења а зидове уздрмао „овновима". 5. Браниоци су пружали жесток отпор и његовим справама

супротстављали своје, па је више дана борба била нерешена, а обе стране су страдале од разних

невоља и рана. На крају је зид већ почео да се руши и град се нашао у опасности да силом буде

заузет, али је долазак ноћи прекинуо битку на зидовима. 6. Менелајеви људи су добро знали да ће

град пасти ако не покушају нешто ново, па су сакупили гомилу сувог дрвета, око поноћи га бацили

на опсадне справе непријатеља и сви у исто време са зидова одапели запаљене стреле и запалили

највеће справе. 7. Ватра се брзо разбуктала: Деметријеви људи су покушали да је гасе, али је она

била бржа и потпуно је прогутала опсадне справе, 8. при чему су страдали и многи људи који су их

опслуживали. Деметрије се преварио у очекивањима, али није одустао, већ је настављао опсаду и на

копну и на мору, убеђен да ће временом савладати непријатеље.

Page 144: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XLIX. Обавештен ο поразу својих л>уди, Птолемеј је испловио из Египта са великим копненим и

поморским снагама. Допловивши на обалу Кипра у области Пафа, сачекао је лађе из градова и низ

обалу допловио до Китија, две стотине стадија удаљеног од Саламине. 2. Имао је укупно сто

четрдесет ратних лађа, од чега су највеће биле пентере, а најмање тетрере; пратило их је више од

две стотине транспортних бродова који су превозили најмање десет хиљада пешака. 3. Део трупа

Птолемеј је послао копном Менелају, поручујући му да, ако је икако могуће, брзо пошаље лађе из

Саламине, шездесет на броју; надао се да ће уз њихову помоћ лако победити у поморској бици, јер

ће имати две стотине бродова на својој страни. 4. Деметрије је сазнао за његове намере и део војске

оставио да опседа град; на бродове је укрцао посаде и уз њих најбоље војнике, као и бацачко

наоружање, катапулте за избацивање камења и довољно катапулта за избацивање стрела дугих три

подланице103

, које је поставио на прамце бродова. 5. Флоту је сјајно припремио за поморску битку, а

онда је опловио око града, укотвио се на улазу у луку, мало ван домашаја стрела, и тамо провео ноћ,

спречавајући бродове из града да се споје са осталима; спреман за битку, чекао је да се појави

Птолемеј. 6. Када је Птолемеј запловио ка Саламини, са транспортним лађама на одређеној

удаљености иза ратних бродова, сам призор тако велике флоте био је довољан да свакоме утера

страх у кости.

L. Приметивши да непријатељи стижу, Деметрије је адмирала Антистена са десет бродова пентера

оставио да спречава испловљавање бродова из града и њихово укључивање у битку, јер је улаз у

луку био узан; коњаницима је наредио да патролирају дуж обале, да би, у случају потонућа неког

брода, прихватили све који допливају на обалу. 2. Бродове је поређао у бојни поредак и запловио у

сусрет непријатељима: укупно је имао сто осам бродова104

, заједно са онима чија се посада састојала

од заробљеника из освојених тврђава; највеће лађе су биле хептере, а најбројније пентере. 3. На

левом крилу се налазило седам феничанских хептера и тридесет атинских тетрера са адмиралом

Медијем на челу. Иза њих је поставио десет хексера и исто толико пентера, одлучивши да ојача ово

крило, где је и сам намеравао да се бори. 4. У средину бојног реда поставио је најлакше бродове под

вођством Темисона са Сама и Марсије105

, писца Македонске историје. Десним крилом су

командовали Хегесип из Халикарнаса и Плеистија са Коса, главни кормилар целе флоте.

5. Птолемеј је најпре, док је још била ноћ, брзо пловио ка Саламини, мислећи да ће успети да

предухитри непријатеље и уплови у луку; док је свитало, видео је у близини непријатељску флоту у

бојном поретку и почео је да се припрема за поморску битку. 6. Наредио је транспортним лађама да

га из даљине прате; остале лађе је поређао како је требало. Сам је командовао левим крилом,

имајући под својом командом највеће бродове. Пошто је направљен такав распоред, сви су се

помолили боговима, као што је био обичај заповедник веслача је започињао, а остали му углас

одговарали.

LI. Двојица владара, улазећи у битку за живот и врховну власт, били су веома забринути. Кад се

нашао на око три стадија од непријатеља, Деметрије је дигао унапред договорени знак за битку

позлаћени штит што је свима редом показано. 2. Слично је поступио и Птолемеј, па је брзо смањена

раздаљина између двеју флота. Кад су трубе дале знак за битку и обе војске кликнуле бојни поклич,

сви бродови су већ на застрашујући начин јурили фронтално у сусрет једни другима: војници су

прво употребили стреле и бацаче камења, а онда су избацили кишу сулица, наносећи ране свима на

које би наишли. Када су се лађе приближиле, спремне на жесток судар, војници на палубама су

клекли, а веслачи, позивани од заповедникЗ, почели још жешће да веслају. 3. Терани свом снагом и

силином, бродови су једни другима ломили весла и тако се међусобно онеспособљавали за бекство

и гоњење: борци на њиховим палубама, премда орни за борбу, морали су да остану ван битке. Неки

су, опет, једни другима задавали ударце кљуном у прамац, а онда се повлачили натраг да задају

нови ударац; усред ових маневара, војници на њиховим палубама задавали су једни другима ране,

јер је свима мета била близу. Неки војници, пошто би њихови капетани непријтељском броду задали

ударац са стране и свој кљун заглавили у његов бок, прескакали су преко, примајући и задајући

тешке ударце. 4. Једни су покушавали да дохвате бок брода који се приближавао, а онда би се

оклизнули, падали у море и одмах страдали од копаља непријатеља на палуби; они који би се

дочепали непријатељског брода, упустили би се у убијање противника, или би их силом терали

преко уске палубе и бацали у море. Једном речју, борба је била тешка и попримала је необичне

Page 145: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

обрте, јер су више пута слабији однели победу над јачима захваљујући тежини својих бродова, а

јачи су страдали због лошијег положаја и нерегуларности својствене оваквим биткама. 5. Наиме, у

борбама на копну је ваљаност бораца увек очигледна, и ако се не умеша ништа споља, она односи

победу. У поморским биткама, међутим, постоје многи различити чиниоци који неочекивано доносе

пораз онима који би својом храброшћу заслужено однели победу.

LII. Најхрабрије од свих борио се Деметрије, усправан на прамцу своје хептере. Гомила људи

сјурила се на њега, а он је једне гађао сулицама, друге изблиза погађао копљем и убијао. У његовом

правцу летела је киша стрела и сулица: неке би на време уочио и измакао се, друге је дочекивао

својим штитом. 2. Од тројице телохранитеља који су га покривали штитовима, један је пао погођен

копљем, а остала двојица су била рањена. На крају је Деметрије потиснуо своје супарнике и натерао

у бег десно непријатељско крило, а потом и све остале бродове. 3. Птолемеј је, командујући

најтежим бродовима и најјачим борцима, лако надвладао супротстављене лађе, делом их потопио,

делом заробио заједно са посадама. Враћајући се из победе, надао се да ће и остале лако савладати, а

када је видео да му је десно крило разбијено и да су све остале лађе из његове околине већ побегле,

а Деметрије их гони свом снагом, отпловио је за Китиј.

4. Након победе у поморској бици, Деметрије је транспортне лађе предао Неону и Буриху да би

кренули за бегунцима и спасавали људе у мору. Украсима са непријатељских бродова окитио је

своје лађе, и теглећи заробљене бродове, запловио је ка свом логору и луци. 5, Док се одвијала

поморска битка, Менелај, генерал у Саламини, укрцао је посаде на шездесет лађа и послао их да

помогну Птолемеју, одредивши Меноитија за адмирала. Када је на улазу у луку дошло до борбе са

укотвљеним лађама и кад су бродови из града свом силом навалили, Деметријевих десет лађа је

побегло копненој војсци, а Менојтије је запловио, стигао прекасно и поново се вратио у Саламину.

6. Такав је, дакле, био исход ове поморске битке: заробљено је преко сто транспортних лађа са скоро

осам хиљада војника; од ратних лађа, заједно са посадама заробљено је четрдесет, а потопљено око

осамдесет, које су победниди пуне воде пребацили до логора испред града. Страдало је и двадесет

Деметријевих лађа, али су, након што им је указана одговарајућа брига, и даље обављале своју

функцију.

LIII. Птолемеј je након овог пораза одустао од борбе за Кипар и вратио се у Египат. Деметрије је

заузео све градове на острву и заробио војнике у посадама, да би их потом расподелио у своје чете

кад су се организовали, цела војска је достигла број од шеснаест хиљада пешака и преко шест

стотина коњаника. Одмах је оцу послао гласнике да га обавесте ο победи, укрцавши их на највећи

брод. 2. Обавештен ο постигнутој победи и одушевљен величином успеха, Антигон је узео

краљевску дијадему и даље се називао краљем, дозволивши и Деметрију да узме исту титулу и част.

3. Птолемеј, нимало обесхрабрен поразом, узео је такође дијадему и у својим документима се увек

потписивао као краљ106

. 4. Љубоморни на њих, исто су учинили и остали династи, прогласивши се

краљевима: Селеук након скорашњег освајања горњих сатрапија, а Лисимах и Касандар у областима

које су им првобитно додељене.

Мислимо да је довољно речено ο овим догађајима Сада ћемо детаљно описати догађаје у Либији и

на Сицилији.

LIV. Чувши да су поменути династи узели дијадему, а убеђен да ни по снагама, ни по територији, ни

по делима не заостаје за њима, Агатокле се такође прогласио краљем. Одлучио је да не узме

дијадему, јер је увек носио венац, који му је у време када је освојио тираниду припадао због неке

свештеничке службе, а није га одложио ни када се упустио у борбу за власт. Неки кажу да се на то

одлучио зато што му коса није била нарочито бујна107

. 2. Но, желећи да учини нешто достојно

краљевске титуле, повео је кампању против грађана Утике, који су се у ово време били одметнули

од њега108

. Неочекивано је напао град и заробио три стотине грађана затечених ван зидина; затим је

прогласио амнестију и тражио да му предају град. Када они унутра нису послушали, направио је

неку опсадну справу109

, обесио ο њу заробљенике и примакао је зидовима. 3. Утичани су

сажаљевали несрећне људе, али им је од њиховог спасења важнија била слобода града, па су зидове

Page 146: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

обезбедили војницима и храбро издржавали опсаду. 4. Затим је Агатокле на исту справу поставио

катапулте, праћкаше и стрелце, и борећи се одатле, почео опсаду, приневши, да тако кажем, душама

опседнутих ужарено гвожђе. 5. Браниоци зидова прво су оклевали да употребе своје бацачко

наоружање, јер су им мета били њихови суграђани, међу којима је било и најугледнијих грађана; но,

када су непријатељи почели све више да наваљују, били су присиљени да се бране од људи на кули.

6. Тако је Утичанима судбина наменила беспримерне несреће и злостављања у тешким околностима

из којих није било спаса. Хелени су као штит испред себе ставили заробљене Утичане, па су

опседнути морали да бирају хоће ли их поштедети и истовремено допустити да им град падне у

ропство, или ће помоћи граду и при том немилосрдно поубијати мноштво несрећних суграђана. 7.

То се, управо, и десило. Бранећи се од непријатеља и упућујући у њиховом правцу најразличитије

бацачко наоружање, успели су да погоде неке борце на кули, али су при том нагрдили тела

појединих обешених грађана, а друге сулицама и стрелама приковали за кулу оним деловима тела

где би их погодили, тако да су ово насиље и казна наликовали разапињању на крст. Неке је ово

снашло од рођака или пријатеља, ако би случај тако хтео, јер се сила много не брине за оно што је

међу људима свето.

LV. Када је Агатокле видео да су се Утичани хладнокрвно решили на битку, са свих страна их је

окружио својим трупама; пробивши се на неком месту где су зидови били лоше саграђени, упао је у

град. 2. Утичани су делом побегли кућама, делом у светилишта, а он је, бесан на њих узвратио граду

крвопролићем. Једне је побио у борби изблиза, друге похватао и обесио, треће, прибегаре у

светињама богова и на жртвеницима, преварио у надањима. 3. Опљачкао им је имовину и оставио

посаду у граду, а онда је са војском кренуо ка тврђави званој Хипу Акра („Коњска тврђава"),

природно заштићеној оближњом мочваром. Приступио је одлучној опсади, грађане победио у

поморској бици и на силу освојио овај положај. Тако је покорио градове и овладао највећим бројем

места на обали и свим племенима у унутрашњости, осим племена Номада: ови су делом склопили

пријатељство са њим, а делом чекали да виде коначан исход целог рата. 4. Четири народа су

поделила Либију: Феничани, у ово време становници Картагине, Либофеничани, становништво

многих обалских градова повлашћено правом склапања брака са Картагињанима име су добили по

испреплетаним рођачким везама. Најбројнију и најстарију групу домаћег становништва чинили су

Либијци, веома непријатељски расположени према Картагињанима због тежине њихове доминације;

коначно, били су ту и Номади, сточарски народ забављен напасањем стада на великом делу Либије,

све до пустиње.

5. Агатокле је био јачи од Картагињана захваљујући либијским савезницима и својим трупама, али

се бринуо за ситуацију на Сицилији, па је саградио лаке бродове и пентеконтере110

и на њих укрцао

две хиљаде војника. Оставивши за команданта у Либији сина Агатарха, испловио је са трупама у

правцу Сицилије.

LVI. За то време је Ксенодок, стратег у Акраганту, ослободивши претходно многе градове и

надахнувши Сикелиоте великим надама у обнову аутономије на целом острву, извео војску против

Агатоклових генерала, располажући трупама састављеним од преко десет хиљада пешака и скоро

хиљаду коњаника. 2. Лептин и Демофил су, што су више могли, сакупили војнике из Сиракузе и

утврђењЗ, и изашли су му у сусрет са осам хиљада две стотине пешака и хиљаду две стотине

коњаника. Дошло је до велике битке, у којој је Ксенодок претрпео пораз и побегао у Акрагант,

изгубивши најмање хиљаду и по војника. 3. Акраганћани су након овог пораза одустали од свог

најплеменитијег плана и савезницима распршили све наде у стицање слободе. Ускоро након ове

битке, Агатокле је стигао на Сицилију и упловио у селинунтску луку. Грађане Хераклеје, који су

ослободили свој град, присилио је да му се поново потчине. Прешавши на другу страну острва, град

Терму је добио по уговору и пустио картагинску посаду да се безбедно повуче. Потом је опсадом

освојио Кефалоидиј и у граду као управника оставио Лептина. Пролазећи кроз унутрашњост острва,

покушао је по ноћи да упадне у Кенторипу, где је требало да га прихвате неки грађани. Када је овај

план откривен и стража дошла у помоћ, истеран је из града и изгубио преко пет стотина војника. 4.

Након тога су га позвали неки грађани Аполоније и обећали да ће му предати домовину, па је дошао

пред овај град. Издајице су у међувремену откривене и кажњене, а он се одлучио на опсаду. Први

Page 147: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

дан му је прошао без резултата, а сутрадан је, након великих напора и губитака у људству, једва

заузео град. Већину грађана је побио, а њихову имовину опљачкао.

LVII. Док се он тиме бавио, Дејнократ, вођа избеглица, усвојио је акрагантско опредељење и

прогласио се заштитником опште слободе, што је многе навело да се у његов логор сјате са свих

страна. 2. Једни су га спремно слушали због свима урођене жеље за слободом, други из страха од

Агатокла. Сакупио је скоро двадесет хиљада пешака и хиљаду и по коњаника, с тим што су сви ти

људи без престанка живели у избеглиштву и били искусили шта је страдање. Улогорио се на

отвореном, изазивајући династа на битку. 3. Агатокле је имао много ман>у војску и избегавао је

битку, а Дејнократ му је стално био за петама, обезбедивши победу без борбе.

Од овог тренутка, Агатоклова срећа је кренула низбрдо, не само на Сицилији него и у Либији. 4.

Архагат, његов син одређен за стратега у Либији, након очевог одласка је прво стекао предност,

пославши у горње области део војске под Еумаховом командом. Еумах је освојио велики град

Току111

и придобио многе околне Номаде. 5. Затим је опсадом освојио други град, познат под

именом Фелина, и присилио на покорност племе чији су припадници живели у најближој околини,

такозване Асфоделоде, по боји коже сличне Етиопљанима. 6. Као трећу је освојио Месхелу, веома

велики град, који су у давнини населили Хелени по повратку из Троје, ο чему смо говорили у трећој

књизи112

, а онда такозвани Хипу Акра, место истог имена као оно које је освојио Агатокле; на крају

му је у руке пао слободан град Акрида, чије је становнике продао у ропство а град препустио

војницима на пљачкање.

LVIII. Напунивши логор пленом, Еумах се вратио Архагату; пошто је стекао репутацију способног

војсковође, поново је кренуо у поход на горње области Либије. Прошавши мимо градова које је

раније освојио, изненада је упао у град зван Милтина. 2. Међутим, варвари су се организовали,

надвладали га у уличним борбама и неочекивано избацили из града, наневши му велике губитке. Он

је онда напустио ово место и кренуо преко високе планине која се протезала у дужини од две

стотине стадија и била пуна дивљих мачака, тако да се тамо, због крволочности поменутих

животиња, ниједна птица није гнездила ни на дрвећу ни у кланцима. 3. Прешавши ову планину,

упао је у земљу пуну мајмуна. У овој земљи су постојала три града по мајмунима прозвана

Питекусе113

, ако домаће име преведемо на хеленски језик. 4. У овим градовима владају многи

обичаји веома различити од наших. На пример, у истим кућама живе и мајмуни и људи, јер се код

њих мајмуни сматрају боговима, као код Египћана пси; ове животиње из залиха у магацинима кад

год пожеле неометано узимају храну. Родитељи деци обично дају имена по мајмунима, као ми по

боговима. 5. Ко убије ову животињу, томе, као највећем безбожнику, следује смртна казна. Зато се

међу некима чује пословица да они чије убиство остане некажњено плаћају казну за проливену крв

мајмуна. 6. Еумах је на силу освојио један од ових градова и опљачкао га, а остала два је придобио

мирним путем. Обавештен да су околни варвари сакупили велику војску против њега, кренуо је

даље предузимљиво, одлучивши да се спусти на обалу.

LIX. Све до тада, Архагату се у ЈТибији све одвијало по жељама. Потом је герузија у Картагини

расправљала ο рату и донела добру одлуку да устроји три војске и пошаље их из града једну

против обалских градова, другу у унутрашњост, трећу у горње области. 2. Мислили су да ће овим

мерама прво град ослободити опсаде и глади, јер се у Картагини било сакупило велико и свакојако

мноштво људи са свих страна, а због помањкања свих залиха завладала је општа оскудица. Опсада,

с друге стране, није представљала никакву опасност, јер је град, захваљујући заштити зидова и

мора, био неприступачан. 3. Потом, сматрали су да ће им и савезници бити вернији ако на

отвореном простору буде неколико војски спремних да им прискоче у помоћ. Што је најважније,

надали су се да ће и непријатељи бити принуђени да поделе снаге и повуку се далеко од Картагине.

Све ово се показало сасвим тачно. 4. Из града је послато тридесет хиљада војника, а посада

остављена у граду не само што је имала све што је потребно за њих саме већ је, захваљујући

вишковима, располагала обилним залихама намирница. Што се савезника тиче, раније су из страха

од непријатеља морали да прилазе Хеленима, а тада су се поново охрабрили и пожурили да обнове

раније пријатељске односе са Картагињан има

Page 148: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

LX. Архагат је видео да је цела ЈТибија притиснута непријатељским војскама, па је и сам поделио

војску: један део је послао у обалске области, други дао Есхриону и послао га против непријатеља, а

трећи задржао под својом командом; поред тога, у Тунету је оставио одговарајућу посаду. 2. Са

толиким војскама које лутају земљом на све стране уочи одлучујуће промене у овом рату, сви су са

зебњом ишчекивали расплет догађаја. 3. Ханон114

, командант трупа у унутрашњости Либије,

поставио је заседу Есхриону, неочекивано га напао и убио му преко четири хиљаде пешака и око

две стотине коњаника, међу којима је био и сам генерал. Од преосталих, једни су ухваћени, други

побегли Архагату, удаљеном пет стотина стадија. 4. Химилкон, одређен за команданта похода у

горње области, прво је у неком граду у заседи чекао Еумаха и његову војску, прилично оптерећену

пленом из освојених градова. 5. Када су Хелени развили бојни ред и изазивали га на битку,

Картагињанин је део војске под наоружањем оставио у граду, давши им наредбу да нападну

прогонитеље када се он повуче у лажном бегу. Изашавши у бој са половином војника и упустивши

се у борбу на малој удаљености испред логора, одмах је, као да се уплашио, кренуо у бекство. 6.

Одушевљени победом, Еумахови људи су кренули за њима и у нереду им јурили за петама;

изненада је из другог дела града покуљала војска спремна за бој, а када је велика гомила на једну

команду ускликнула бојни поклич, Хелене је обузео панични страх. 7. Варвари су упали међу

несређене непријатеље престрашене неочекиваним нападом и лако их натерали у бег. Како су им

Картагињани одсекли приступницу логору, Еумахови људи су били приморани да се повуку на неко

оближње брдо без довољно воде. 8. Феничани су опсели овај положај, а опседнуте је мучила жеђ и

били су слабији од непријатеља, тако да су скоро сви страдали: од осам хиљада пешака, спасло се

само тридесет, а од осам стотина коњаника, четрдесет је побегло из битке.

LXI. Доживевши оволику несрећу, Архагат се вратио у Тунет. Позивао је и сакупљао преживеле

војнике, а на Сицилију је послао људе да обавесте оца ο догађајима и позову га да што пре пошаље

помоћ. 2. Уз поразе који су их већ снашли, Хелене је задесио још један губитак: са малим

изузецима, напустили су их скоро сви савезници, а непријатељске трупе су се сакупиле, улогориле

се у близини и вребале на њих. 3. Химилкон је заузео превоје и непријатеље одсекао од излаза из

земље, удаљених стотину стадија; на другој страни, Атарба је подигао логор на четрдесет стадија од

Тунета. 4. Како су непријатељи надзирали и море и земљу, Хелене је мучила несташица хране и

опасност им је претила са свих страна.

5. Док су сви силно очајавали, Агатокле је, чим је сазнао за поразе у Либији, припремио седамнаест

ратних лађа да притекне у помоћ Архагату. Иако се ситуација на Сицилији развијала неповољно по

њега због јачања избеглица под Дејнократовом командом, рат на острву је препустио Лептину и

осталим генералима, а сам је укрцао посаде на лађе и вребао прилику за испловљавање, јер су

Картагињани били затворили луку са тридесет лађа. 6. Баш у том тренутку допловило му је у помоћ

осамнаест лађа из Етрурије, које су успеле да ноћу, непримећене од Картагињана, уђу у луку.

Искористивши ову прилику, Агатокле је надмудрио непријатеље: наредио је савезницима да мирују

док он не исплови и наведе Феничане да га гоне. Баш као што је планирао, свом брзином је са

својих седамнаест бродова испловио из луке. 7. Укотвљене лађе су пошле у потеру за њим, а

Агатокле је, видећи Етрурце где се појављују из луке, изненада окренуо лађе натраг, заузео положај

за борбу и започео битку са варварима. Затечени овим неочекиваним маневром и заробљени на

својим тријерама између две непријатељске флоте, Картагињани су се престрашено надали у бег. 8.

Хелени су том приликом заробили пет лађа са посадама, а картагински адмирал, кад је видео да му

брод пада у непријатељске руке, извршио је самоубиство, претпоставивши смрт очекиваном

заробљеништву. Показало се да није донео добру одлуку: његов брод је искористио повољан ветар,

подигао једро и побегао са попришта битке.

LXII. Агатокле се није ни надао да ће икада савладати Картагињане на мору, а успео је да потпуно

неочекивано однесе победу у поморској бици; након тога је надзирао море и трговцима осигуравао

безбедност пловидбе. Грађанима Сиракузе су са свих страна почеле да стижу намирнице, па су,

уместо да пате од несташице, ускоро били обилно снабдевени свим неопходним потрепштинама. 2.

Охрабрен постигнутим успехом, Агатокле је послао ЈТептина да пљачка непријатељску територију,

нарочито територију Акраганћана. У Акраганту су Ксенодока његови политички противници, са

којима се завадио, грдили због претрпљеног пораза115

. 3. Агатокле је Лептину наредио да покуша да

Page 149: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

изазове Ксенодока на битку, сматрајући да ће лако постићи победу против несложне и претходно

савладане војске. Тако је и било. 4. Лептин је упао на акрагантску територију и пустошио земљу, а

Ксенодок је прво мировао, свестан да није довољно јак да прихвати битку; када су грађани почели

да му пребацују да је кукавица, извео је војску, по бројности нешто мању од непријатељске, а по

одликама много слабију: грађанска војска је живела удобно и заштићено, а друга се очеличила

војном службом под ведрим небом и сталним ратовима. 5. Када је дошло до битке, Лептинови

војници су брзо победили Акраганћане и отерали их у град. У бици је на страни побеђених

погинуло пет стотина пешака и преко педесет коњаника. Незадовољни због овог пораза,

Акраганћани су Ксенодока сматрали кривцем за изгубљену битку; уплашивши се предстојећег

полагања рачуна и суђења, он је побегао у Гелу.

LXIII. Агатокле је за неколико дана и на копну и на мору победио непријатеље; у знак захвалности,

приносио је жртве боговима и приређивао сјајне гозбе за пријатеље. На пијанкама је одбацивао

блесак тираниде и представљао се скромнијим од обичног грађанина: оваквом политиком трудио се

да обезбеди наклоност гомиле, а истовремено је људима пружао прилику да у пијанству отворено

говоре против њега, не би ли тако стекао детаљан увид у расположење својих сарадника, знајући да

кроз вино гола истина излази на видело. 2. По природи је већ био лакрдијаш и талентован глумац,

па се ни на скупштинама није устезао да присутне извргне руглу и имитира неке од њих, тако да је

народ често пуцао од смеха, као да посматра неког глумца или опсенара. 3. Како му је народ служио

као телесна гарда, улазио је на скупштине сам, за разлику од тиранина Дионисија, који је према

свима био толико неповерљив да је по правилу пуштао косу и браду како најважније делове тела не

би морао да изложи бријачевом гвожђу: ако би некада морао да се ошиша, спаљивао је косу,

показујући тако да је неповерење једина сигурност тиранина. 4. Агатокле би на пијанкама узимао

велики златни рог за пиће и говорио да се грнчарским занатом бавио све док у свом уметничком

стваралаштву није успео да произведе пехаре оваквог облика. Није се, наиме, одрицао свог

занимања, већ се, напротив, њиме хвалио, тврдећи да је, захваљујући својој способности,

најскромнији живот заменио најсјајнијим. 5. Када је једном опседао неки важан град, а неко му са

зида довикнуо: „Грнчару и фурунцијо, када ћеш исплатити своје војнике?" он му је одговорио:

„Када освојим твој град"116

. 6. Ипак, када је на пијанкама кроз шалу открио који од присутних нису

за његову власт, позвао их је једном на гозбу, заједно са најумишљенијим Сиракужанима, тако да их

је укупно било пет стотина на броју; окруживши их посебно одабраним најамницима, све их је

побио. 7. Веома се плашио да по његовом одласку у Либију грађани не сруше тираниду и не позову

натраг Дејнократа и изгнанике. Осигуравши овим поступком своју власт, испловио је из Сиракузе.

LXIV. Дошавши у Либију117

, затекао је војску клонулу духом и угрожену великом оскудицом.

Сматрајући да би најбоље решење била битка, обратио се војницима, охрабрио их за предстојећи

сукоб, извео из логора у бојном поретку и изазивао варваре на бој. 2. Пешачку војску чинило му је

укупно шест хиљада преживелих Хелена, исто толико Келта, Самнита и Етрураца и скоро десет

хиљада Либијаца, који су, како се касније показало, само седели и посматрали, мењајући стране

према развоју ситуације. 3. Поред тога, пратило ra је и хиљаду и по коњаника и преко шест хиљада

либијских ратних кочија. Картагињани су се улогорили на високим и тешко приступачним

положајима; одлучили су да не прихватају битку са људима у чијим душама више нема ни наде у

спас: уместо тога, остаће у свом одлично снабдевеном логору и, како су се надали, несташицом

хране временом савладати непријатеље. 4. Агатокле зато није успео да их намами да сиђу у равнице,

а околности су га присиљавале да предузме нешто смело и рискантно, па је повео војску на

непријатељсш логор. Онда су и Картагињани изашли против њега, а имали су велику предност у

бројкијој војсци и бољим положајима. Агатоклови људи су неко време издржавали непријатељски

притисак са свих страна, а онда су најамници и остали почели да попуштају, што га је на крају

присилило да се повуче у свој логор. 5. Варвари су их у стопу гонили, али су поред Либијаца

прошли не дирајући их, да би придобили њихову наклоност. Хелене и најамнике препознавали су по

наоружању и убијали их, све док их нису сатерали у логор.

Том приликом је страдало око три хиљаде Агатоклових људи; следеће ноћи обе војске је задесила

необична и потпуно ненадана несрећа.

Page 150: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

LXV. Картагињани су након победе ноћу приносили на жртву најлепше заробљенике у знак

захвалности боговима, и док је велики пламен обавијао жртвоване људе, изненада се дигао ветар и

запалио свети шатор у близини жртвеника, а онда и колибе команданта и осталих официра у истом

реду, што је у логору изазвало велику пометњу и страх. Једни су покушавали да угасе ватру, а други

да своје наоружање и највредније делове имовине отму од ватре, постајући при том сами њене

жртве: колибе су биле саграђене од трске и сена, а ветар је толико разбуктао ватру да је помоћ

војника стигла прекасно. 2. Зато је ускоро цео логор био у ватри, многи војници су се нашли

одсечени у узаним пролазима те били живи спал>ени и брзо кажњени за свиреп поступак према

заробљеницима: само њихово безбожништво изазвало је једнаку казну од богова. Оне који су

успели да се пробију ван логора у пометњи и гужви, чекала је друга, већа опасност.

LXVI. Око пет хиљада Агатоклових либијских најамника напустило је Хелене и у току ноћи прешло

варварима. Војници послати у извиђање видели су их како се приближавају картагинском логору и

помислили су да цела хеленска војска напредује у бојном поретку, па су брзо своје војнике

обавестили ο надолазећим трупама. 2. Међу војницима је одмах завладала пометња и страх од

непријатељског напада. Сваки појединац је све наде полагао у бег, а пошто командант није дао

никакво наређење, трчећи у потпуном нереду, бегунци су се међусобно сударали: нешто због мрака,

нешто због шока, нису препознавали своје пријатеље и борили су се са њима као да су непријатељи.

3. Уследио је масовни покољ: у општем неспоразуму једни су гинули у борби изблиза, други

излетали ненаоружани и бежали преко кршевитог терена, падајући у провалије, духа пометеног

изненадном паником. На крају је изгинуло преко пет хиљада војника, а преостали су нашли спас у

Картагини. 4. Грађане у граду су пристигле вести навеле на помисао да им је војска побеђена у боју

и већим делом пропала. Зато су у страху отворили капије и у пометњи и узбуђењу примали војнике,

плашећи се да за последњима не упадну и непријатељи. Кад је свануло, сазнали су истину и једва се

ослободили најгорих страхова.

LXVII. У исто време, Агатоклове људе је због самообмане и неоправданих страхова снашла слична

несрећа. Одметнути Либијци се након спаљивања логора и настале збрке нису усудили да иду даље,

већ су кренули натраг. Неки Хелени су приметили њихово приближавање и помислили да то долази

картагинска војска, па су Агатоклу јавили да је непријатељска војска у близини. 2. Династ је

наредио да пођу по оружје и војници су у великом нереду излетели из логора. У исто време, ватра у

картагинском логору је лизнула високо и зачула се вика Картагињана, па су Хелени помислили да

цела картагинска војска заиста иде против њих. 3. Пошто им је запрепашћење одузело моћ

расуђивања, војску је обузео страх и сви су почели да беже. Када су се приближили Либијцима, а

ноћ још увећала њихову несигурност, они који би се сусрели борили су се као са непријатељима. 4.

Целу ноћ су у паничном страху трчали на све стране тако да их је страдало преко четири хиљаде.

Кад су једва открили истину, преживели су се вратили у логор. Обе војске су на поменути начин

претрпеле несрећу, преварене, како пословица каже, празним страховима рата.

LXVIII. Након ове несреће, Агатокла су напустили сви Либијци, а како преостала војска није била у

стању да води рат са Картагињанима, одлучио је да напусти Либију. Претпостављао је да неће моћи

да пребаци војнике преко мора јер није припремио транспортне лађе, а ни Картагињани му неће

дозволити препловљавање док надзиру море. 2. Сматрао је да варвари неће пристати ни на

примирје, јер имају много веће снаге, а решени су да уништењем оних који први пређу на њихову

територију одврате остале од напада на Либију.

3. Зато је одлучио да се врати тајно, са мањим бројем људи. Повео је млађег сина Хераклида, док је

Архагата, уплетеног у интимну везу са маћехом, и по природи смелог младића, решио да остави,

сумњајући да би био у стању да се уроти против њега. Архагат је нагађао какви су очеви планови,

па је зато вребао дан када ће испловити, решен да одамх ο томе обавести оне официре који би

спречили његов одлазак. Мислио је како је страшно што је добровољно учествовао у рату и борио

се за оца и брата, да би сада једини био лишен могућности да се спасе, остављен и издат

непријатељима.

Page 151: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

4. Зато је открио неким официрима да се Агатокле спрема да ноћу кришом исплови. Они су се брзо

сакупили, и не само што су га спречили већ су и обичним војницима открили његову превару:

ојађени овим вестима, војници су ухватили династа, везали га и ставили у притвор.

LXIX. Како су остали без команданта, логор су убрзо захватиле узбуна и пометња: док се ноћ

спуштала, проширила се вест да су непријатељи у близини. Војску су обузели узбуђење и паничан

страх, сваки војник се сам наоружао и кренуо из логора без ичије наредбе. 2. У том тренутку,

Агатокловим чуварима, уплашеним колико и остали, учинило се да их неко зове, па су брзо извели

Агатокла у оковима. 3. Кад је гомила то видела, сажалила се на њега и у један глас повикала да га

пусте. Ослобођен окова, са неколицином пратилаца укрцао се на неку транспортну лађу и успео да

непримећен исплови у време заласка Плејада, односно већ по зими118

. Побринувши се за сопствену

безбедност, оставио је за собом синове, које су војници побили чим су сазнали за његово бекство119

.

Потом су из својих редова изабрали нове команданте и склопили примирје са Картагињанима:

пристали су да им предају градове под својом влашћу, а да за узврат од њих добију три стотине

таланата; они који одаберу да служе код Картагињана добијаће уобичајену плату, а остали треба да

пређу на Сицилију и населе се у Солунту120

. 4. Већина војника је поштовала уговор и добила све по

договору, а они који су задржали градове и још увек полагали наде у Агатокла били су нападнути и

силом надвладани. 5. Њихове вође Картагињани су разапели на крст, а остале су бацили у окове и

натерали их да својим радом поново искрче земљу запуштену током ратова.

Тако су Картагињани, у четвртој години рата, повратили слободу.

LXX. У вези са овим Агатокловим походом на Либију требало би посебно скренути пажњу на

елеменат непредвидљивости и казну која је, као неком божјом провидношћу, снашла његове синове.

Ево на шта мислим: прво је био поражен на Сицилији и највећи део војске изгубио у Либији, а онда

је са малим делом војске савладао раније победнике. 2. Затим, пошто је изгубио све градове на

Сицилији, нашао се опседнут у Сиракузи, а у Либији је освојио све остале градове и Картагињане

затворио опсадом, као да је судбина у безнадним ситуацијама намерно показивала своју моћ. 3. Када

је постигао толику превласт и убио Офелу, свог пријатеља и госта, божанство му је јасно

наговестило да је то предзнак онога што ће касније задесити њега: истог месеца и истог дана када је

убио Офелу и добио његову војску, изгубио је своје синове и трупе. 4. Што је најнеобичније од

свега, бог му је, као добар законодавац, наменио двоструку казну: једног је пријатеља издајнички

убио, али је зато био лишен двојице синова, јер су бивши Офелини војници напали младиће. Ово

смо казали због људи који се са презиром односе према сличним појавама.

LXXI. Када се брзо пребацио из Либије на Сицилију, Агатокле је сазвао део војске и дошао у

савезнички град Сегесту. У несташици новца, решио је да од богаташа изнуди већи део њихове

имовине; град је тада имао око десет хиљада грађана. 2. Многи људи су били огорчени овим

поступком и договарали су се шта да чине, па је Агатокле оптужио Сегешћане да су се уротили

против њега и у граду изазвао велику несрећу. Најсиромашније људе је извео изван града на реку

Скамандар и све их побио, а оне за које се мислило да имају већу имовину присилио је под мукама

да кажу колико новца имају: једне је везао за точак, друге везане ставио у катапулте и испалио, а

треће изложио беспоштедном бичевању бичевима са уплетеним коскама и задао им јаке болове. 3.

Смислио је још једну казну сличну Фаларидовом бику: направио је бронзани лежај у облику

људског тела са свих страна ограђен шипкама; унутра би стављао људе одређене за мучење и живе

их пекао. Ова је справа била утолико савршенија од бика што су се људи на самртним мукама могли

лепо видети. 4. Што се тиче богатих жена, једнима је гвозденим кљештима стезао и ломио

глежњеве, другима секао дојке, а трећима гравиднима стављао цигле на бедра и притиском им

избацивао плод из утробе. Док је овим средствима изнуђивао новац од грађана у атмосфери

паничног страха, појединци су одабрали смрт спаљивањем у кућама или вешањем. 5. Сегеста је у

једном несретном дану изгубила све становнике, од младића навише. Агатокле је девојке и децу

превезао у Италију и продао их Брутијцима, а граду није оставио ни старо име, већ га је назвао

Дикаиополис121

и дао га дезертерима за станиште.

Page 152: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

LXXII. Сазнавши за погибију својих синова и бесан на све који су остали у Либији, послао је неке

пријатеље у Сиракузу брату Антандру, наредивши му да побије рођаке свих војника који су са њим

ишли у поход на Картагину. 2. Овај је брзо извршио наређење и починио масакр гори од свих

познатих у историји. На погубљење није извео само одраслу браћу, очеве или децу него и дедове, па

чак и њихове очеве, ако их је било, људе у најдубљој старости, због одмакле доби лишене свих

осећаја, а са њима и малу децу ношену у наручју, несвесну претеће опасности. Водили су и жене

повезане рођачким и брачним везама, то јест, све чије би кажњавање нанело бол људима

остављеним у Либији. 3. Када је велика и разнородна гомила изведена на морску обалу на

погубљење и крвници стали уз њих, помешали су се сузе, молитве и нарицање, док су једни

немилосредно убијани, а други стајали онемели пред несрећама својих суседа, уочи очекиваног

краја по стању духа једнаки онима у чијим телима више није било живота. 4. Најгоре од свега било

је το што се, кад је толико људи погубљено и остављено разбацано на обали, ниједан рођак ни

пријатељ није усудио да их сахрани, уплашен да тиме у себе не упери прст као у особу блиску

погинулима. 5. Због мноштва побијених уз таласе мора, оно се на великој површини прекрило

крвљу и издалека објављивало беспримерну окрутност овог срамног чина.

(306/05) LXXIII. Када је прошла ова година, у Атини је за архонта изабран Кореб, а у Риму су

конзулску власт преузели Квинт Марције и Публије Корнелије122

. Ове године је краљ Антигон,

пошто му је умро млађи син Феник123

, сину приредио краљевску сахрану; Деметрија је позвао са

Кипра и сакупио трупе у Антигонији. Одлучио је да крене у поход против Египта 2. Сам је водио

копнене снаге. Кренуо је кроз Коиле Сирију са преко осамдесет хиљада пешака, око осам хиљада

коњаника и осамдесет три слона; Деметрију је дао флоту и наредио му да уз обалу прати копнену

војску у напредовању. Укупно је припремио сто педесет ратних бродова и сто транспортних лађа за

војнике, на којима је превожена и велика количина бацачког наоружања. 3. Кормилари су сматрали

да треба сачекати залазак Плејада, који се очекивао за осам данаш

, а Антигон их је грдио што зазиру

од опасности. Улогорио се код Газе и журило му се да предухитри Птолемејеве припреме, па је

војницима наредио да припреме суву храну за десет дана. На камиле које су му довели Арабљани

натоварио је 130.000 медимни жита и велике количине фуража за стоку. Наоружање је превозио у

колима и с тешком је муком напредовао кроз пустињу, јер су многе области биле мочварне,

нарочито уз место звано Баратра125

.

LXXIV. Што се Деметрија тиче, он је око поноћи испловио из Газе. Неколико дана је било лепо

време, што му је омогућило да брзим лађама тегли бродове за превоз војника. Затим је наступио

залазак Плејада, дигао се северни ветар и многе тетрере одувао до града Рафије, где није било

добрих сидришта, већ само опасних плићака. 2. Бродови намењени за превоз наоружања делом су

страдали у олуји, делом се вратили у Газу; он је са најтежим бродовима силом наставио пловидбу

све до Касија126

. 3. Ово место није далеко од Нила, али нема луку и у њему се у зимским условима

не може пристати. Зато су морали да спусте сидра и љуљају се на таласима око два стадија удаљени

од копна, окружени многим опасностима: таласи су се свом снагом разбијали ο обалу, па је претила

опасност да однесу лађе заједно са посадама, а како је обала била без луке и у непријатељским

рукама, брод није могао без опасности да јој се приближи, нити људи да допливају до ње; што је

било најважније, нестало им је воде за пиће и запали су у толику невољу да би сви умрли од жеђи да

је олуја потрајала још један дан. 4. Сви су, дакле, били потиштени у очекивању потпуне пропасти

кад је ветар изненада стао, а Антигонова војска се појавила и улогорила близу флоте. 5. Изашли су

зато из лађа, освежили се у логору и чекали лађе које су се успут одвојиле. Изложене таласима,

пропале су им три пентере, чија посада је делом успела да доплива до обале. ЗаТим је Антигон

повео војску ближе Нилу и улогорио се на два стадија од реке.

LXXV. Птолемеј је већ раније заузео најбоље положаје и осигурао их поузданим посадама, а тада је

укрцао људе на мале бродове и наредио им да се приближе месту где су се непријатељи искрцали и

да објаве да ће краљ сваком војнику који напусти Антигона дати две мине, а људима на командним

положајима један талант. 2. Када је ово објављено, Антигонови најамници су пожелели да промене

стране; међу њима је било и више официра спремних да дезертирају, сваки из свог разлога. 3. Кад су

већ многи почели да прелазе ГТтолемеју, Антигон је на обалу реке поставио стрелце, праћкаше и

доста катапулта и одбио Птолемејеве људе пристигле на бродићима. Успео је и да се дочепа

Page 153: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

неколицине дезертера: да би застрашио све који су се још бавили истом мишљу, изложио их је

страшним мукама. 4. Сачекавши окаснеле бродове, допловио је до места званог Псеудостом

(„ЈТажно ушће"), мислећи да ће тамо моћи да искрца део војника. Затекавши на том месту јаку

посаду која му је бранила приступ катапултима и различитим бацачким наоружањем, отпловио је

одатле док се спуштала ноћ. 5. Потом је кормиларима наредио да прате адмиралски брод пазећи на

његову светиљку, а онда је допловио до нилског ушћа познатог под именом Фатнитик; када је

свануло, будући да су многи бродови промашили прави курс, морао је да их чека и да у потрагу за

њима пошаље најбрже лађе приспеле на ушће.

LXXVI. Прошло је извесно време, а Птолемеј је сазнао за допловљавање непријатеља и брзо је

дошао да помогне својима: поређавши војску, зауставио се на обали. Деметрије, дакле, ни овде није

могао да се искрца, а када је чуо да је и обала у наставку природно утврђена мочварама и језерима,

вратио се натраг са целом флотом. 2. Затим се дигао јак северни ветар и изазвао високе таласе;

таласи су три тетрере и неколико транспортних лађа свом снагом избацили на копно право

Птолемеју у руке. Остале су, захваљујући напорима посада, успеле да се спасу и стигну до

Антигоновог логора. 3. Како је Птолемеј јаким стражама обезбедио сва места за искрцавање уз реку

и припремио мноштво бродића натоварених различитим офанзивним наоружањем и људима

оспособљеним да се њима служе, Антигон се нашао у великој невољи: 4. флота му је била

некорисна јер су непријатељи претходно заузели Пелеузијско ушће, а копнена војска, спречена

ширином реке, није могла ништа да предузме. Што је најважније, прошло је већ више дана и

завладала је несташица хране за људе и стоку. 5. Ово је изазивало малодушност у војсци, па је

Антигон сазвао војнике и официре и изнео на расправу питање да ли је паметније да остану и

наставе рат, или да се за сада врате у Сирију, а касније, боље припремљени, када водостај Нила буде

најнижи, крену у други поход. 6. Како су сви били расположени да се што пре повуку, наредио је

војницима повлачење и брзо се у пратњи целе флоте вратио у Сирију. Птолемеј је након одласка

непријатеља био презадовољан и принео је боговима жртвезахвалнице и „пријатеље" богато

угостио. 7. Селеуку, Лисимаху и

Касандру писао је ο својим успесима и ο мноштву војника пребеглих на његову страну. Након друге

битке за Египат, убеђен да земљу одсад држи као ратни плен, вратио се у Александрију127

.

LXXVII. За то време, Дионисије, тиранин Хераклеје на Понту, умро је након владавине од тридесет

две године128

; власт су наследили његови синови Оксатро и Клеарх, и владали још седамнаест

година.

На Сицилији је Агатокле обилазио своје градове, обезбеђивао их посадама и узимао новац од њих:

много се бринуо да се Сикелиоти, због његових скорашњих невоља, не реше на борбу за слободу. 2.

Заиста, у то време је стратег Пасифил, сазнавши за убиство Агатоклових синова и за његове поразе

у ЈТибији, презрео династа, придружио се Дејнократу и склопио пријатељство са њим; задржао је

поверене му градове, а војску је придобио обећањима и отуђио је од тиранина. 3. Агатокле је увидео

да су му све наде пропале и обузела га је таква малодушност да је послао делегацију Дејнократу и

понудио му да склопе уговор по коме би Агатокле напустио власт и Сиракузу вратио њеним

грађанима, а Дејнократ више не би био прогнаник; исто тако, Агатоклу је требало предати две

тврђаве по његовом избору Терму и Кефалоидиј, заједно са њиховим територијама.

LXXVIII. С правом би се човек овде зачудио Агатоклу: у свим осталим стварима увек је био

одлучан и ни у најгорим ситуацијама није губио самопоуздање, а тада се уплашио и без борбе

непријатељима предао тиранску власт због које је водио многе велике борбе, Још необичније је то

што је као господар Сиракузе и других градова, обезбеђен бродовима, новцем и примереном

војском, у тој мери изгубио способност расуђивања да се није сетио ни следећег догађаја у вези са

тиранином Дионисијем. 2. Дионисије се једном нашао у одиста безнадној ситуацији, и када је због

величине претећих опасности изгубио наду да ће се одржати на власти и спремао се већ да изјаше из

Сиракузе у добровољно изгнанство, супротставио му се његов најстарији пријатељ Хелорис и,

заустављајући га, рекао му следеће речи: „Дионисије, тиранија је леп покров." 3. Нешто слично

казао му је и зет Мегакле, изјавивши да онај који је протеран са тиранске власти треба да оде вукући

Page 154: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

ногу, а не да се повуче добровољно129

. Дионисија су ови савети толико охрабрили да се суочио са

свим очекиваним опасностима и стекао још већу власт; када је остарио у лепотама тиранске власти,

оставио је својим потомдима највећу силу у Европи.

LXXIX. Агатокле, међутим, немајући ниоткуда сличног охрабрења, није покушао да оствари ни

најобичније наде, већ је по одредбама наведеног уговора спремно предавао толику власт. Но, десило

се да овај уговор никада није спроведен потврђен је био Агатокловом одлуком, али није прихваћен

због Дејнократове похлепе. 2. Дејнократ је, у ствари, тежио монархији и био је непријатељ

демократије у Сиракузи, а истовремено сасвим задовољан водећим положајем који је тада заузимао.

Имао је, наиме, под својом командом преко двадесет хиљада пешака, три хиљаде коњаника, многе

велике градове: звали су га стратегом изгнаника, док му је, у ствари, његова неограничена власт

обезбеђивала краљевски положај. 3. Ако се врати у Сиракузу, свакако би морао да живи као обичан

грађанин и да се рачуна само као један међу многима, јер слобода воли једнакост; на изборима би га

могао победити било који демагог, јер се народ супротставља превеликој власти људи који

заговарају слободу говора. Зато би се за Агатокла заиста могло рећи да је напустио положај

тиранина, а Дејнократ би се могао сматрати одговорним за касније династове успехе. 4. Агатокле је

стално упућивао делегације у вези са уговором и молио да му се дају поменуте две тврђаве, где би

могао да преживи остатак живота, а Дејнократ је стално измишљао уверљиве изговоре којима је

смањивао изгледе за склапање договора: једном би инсистирао на томе, да Агатокле напусти

Сицилију, други пут тражио да преда децу као таоце, 5. Агатокле је схватио какве су његове намере,

па је послао одвојену делегацију изгнаницима, оптужујући Дејнократа да их спречава да стекну

слободу. Такође је послао и људе у Картагину и склопио мир по коме су Феничани добијали натраг

све градове којима је раније он владао; за узврат, добио је од Картагињана злата у вредности од три

стотине таланата сребра, или, како Тимеј каже, сто педесет таланата, и 200.000 медимни жита130

.

Таква је била ситуација на Сицилији

LXXX. У Италији су Самнити опсадом освојили и продали у ропство становништво римских

савезничких градова, Соре и Калатије131

. Конзули су са великим војскама упали у Јапигију и

улогорили се код града Силвија132

. 2. У граду се налазила самнитска посада, а Римљани су га више

дана опседали и на силу освојили, заробивши преко пет хиљада људи и стекавши при том прилично

плена. 3. Завршивши с тим, упали су на самнитску територију, секући дрвеће и пустошећи све

области редом. Рим је дуго година ратовао са овим народом за превласт, и Римљани су се надали да

ће непријатеље присилити да попусте пред јачима од себе ако их лише поседа на земљи. 4. Зато су

пет месеци потрошили на пустошење непријатељске територије: том приликом, спалили су скоро

сва сеоска имања и опустошили земљу, уништавајући све што може да доноси питоме плодове.

Након тога су објавили рат Анагнији, чији су грађани неправедно поступали; опсадом су освојили

Фрусино и његову територију поделили закупцима133

.

(305/04) LXXXI. Када је прошла ова година, у Атини је за архонта изабран Еуксенип, а у Риму су

конзули били Луције Постумије и Тиберије Минуције134

. Ове године избио је рат између Рођана и

Антигона, из следећих разлога. 2. Град Род имао је јаке поморске снаге и најбоље уређење међу

Хеленима, па је постао предмет свађе између различитих династа и краљева, јер је сваки желео да га

добије за савезника. Предвиђајући шта ће им биги од користи и склапајући са сваким посебно

пријатељске односе, Рођани нису учествовали у ратовима између династа. 3. Зато се и дешавало да

су им сви одавали почаст краљевским даровима, а како су дуго живели у миру, то је био велики

допринос њиховом напретку. Град је толико ојачао да је у корист свих Хелена сам предузео рат

против гусара и очистио море од тих злочинаца; Александар, најмоћнији од свих људи познатих

нашем сећању, указао је овом граду веће почасти него иједном другом, толико да је баш тамо

одложио и свој тестамент ο целој краљевини135

и на друге начине показивао своје дивљење према

граду и уздигао га на водећи положај у својој држави. 4. Рођани су са свим династима склопили

уговор ο пријатељству и чували су се да ником не дају повода за оправдану љутњу, али су у

исказивању наклоности показивали да највише нагињу Птолемеју: највећи део њихових прихода

потицао је од трговаца који су пловили за Египат, и, у целини говорећи, град се исхрањивао уз

помоћ ове краљевине.

Page 155: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

LXXXII. Антигону је ово било познато и желео је да прекине њихове везе са Птолемејем; прво

посланство упутио им је у време када је са Птолемејем ратовао за Кипар, тражећи од њих да му

буду савезници и Деметрију пошаљу бродове136

. 2. Они се нису одазвали, па је зато послао једног од

својих генерала са бродовима, давши му наредбу да све бродове који из Рода плове за Египат врати

натраг у луку и одузме им товар. Када су овог генерала Рођани протерали, Антигон је изјавио да су

започели неправедан рат и претио је да ће им са великим снагама опсести град. Рођани су му прво

изгласали велике почасти и послали му делегацију са молбом да не присиљава град да мимо уговора

улази у рат са Птолемејем. 3. Краљ је дао нешто грубљи одговор и послао против њих сина

Деметрија са војском и опсадним справама, а они су се уплашили краљеве велике моћи и одмах

полали људе Деметрију, поручујући му да ће помоћи А^гигону у рату против Птолемеја; он је онда

затражио да као таоце предају стотину најугледнијих грађана и да у своје луке приме његову флоту,

па су претпоставили да смишља заверу против града и почели припреме за рат. 4. Деметрије је целу

своју војску сакупио у луци у Лорими137

и припремао флоту за напад на Род. Имао је две стотине

ратних лађа различите тонаже и преко сто седамдесет помоћних бродова за превоз скоро четрдесет

хиљада војника, заједно са коњаницима и гусаримасавезницима. Располагао је обиљем бацачког

наоружања и великим залихама свега што је потребно за опсаду. 5. Поред тога, сакупио је нешто

мало мање од хиљаду приватних бродова људи упослених на трговачким пословима; наиме, како је

родска територија много година била поштеђена пустошења, са свих страна се сакупила множина

људи навикнутих да несрећу зараћених страна сматрају извором сопственог богаћења.

LXXXIII. Деметрије је своје бродове поставио као за неку поморску битку, не би ли тако изазвао

страх у непријатељским редовима: на челу су се налазили ратни бродови, са катапултима дугим три

хвата на прамцима, а иза њих лађе за превоз војника и коња, закачене за бродове са веслима; сасвим

на крају били су гусарски бродови и бродови трговаца и осталог сличног света, којег је, као што је

већ речено, било веома много; цео простор између острва и обале преко пута изгледао је пун

бродова, што је људима у граду задавало велики страх и стварало панику. 2. Војници у Роду заузели

су положаје на зидовима и чекали непријатељски напад, а старци и жене су посматрали са кућа, јер

је град саграђен у облику театра; сви су били заплашени величином флоте и сјајем оружја које се

пресијавало на сунцу, и веома забринути за исход будућег сукоба. 3. Деметрије је онда допловио до

острва, искрцао трупе и улогорио се у близини града, поставивши логор ван домашаја стрела.

Одмах је гусаре и остале за то приправне војнике послао да пустоше острво и са копна и са мора. 4.

У околини логора је посекао дрвеће и порушио сеоске куће, а онда је сакупљеним материјалом

утврдио логор, окруживши га троструком палисадом и високом оградом од густо набијеног коља,

тако да је штета за непријатељску страну значила безбедност његовим људима. Затим је са целом

војском и посадама за неколико дана насуо простор између града и места где се искрцао и направио

луку довољно пространу за своје лађе.

LXXXIV. Рођани су неко време слали делегације и молили га да не учини никакво непоправљиво

зло граду; како се нико на то није обазирао, изгубили су наду у склапање примирја и упутили

посланике Птолемеју, Лисимаху и Касандру, молећи их да им помогну јер град води рат у њихову

корист. 2. Насељеним метецима и странцима у граду дозволили су да се боре са њима ако желе, а

све остале који нису били за рат послали су ван града, имајући на уму предстојећу несташицу хране

и побринувши се да нико, незадовољан ситуацијом у граду, не постане издајник. Када су пребројали

све људе способне за борбу, пронашли су да их има око шест хиљада из грађанског тела и око

хиљаду метака и странаца. 3. Одлумили су и да робове који су се одликовали у биткама откупе од

господара и дају им слободу и грађанска права; такође су саставили још једну одлуку, по којој је

погинуле у рату требало сахранити ο државном трошку, њихове родитеље и децу издржаваги

средствима из државне благајне, кћерима од државних средстава обезбедити мираз, а синове, када

достигну пунолетство, на дионисијским свечаностима у позоришту овенчати и дати им комплетно

наоружање. 4. Овим одлукама подстицали су грађане да буду храбри и срчано издржавају

опасности. Такође су у осталим припремама обавили и све остало што се дало учинити. Народ је

био веома сложан: трговци су давали новац, занатлије нудиле своју вештину за припрему оружја, и

сваки је човек радио и трудио се у свом частољубљу да превазиђе остале. 5. Зато су се једни бавили

катапултима за избацивање стрела и каменица, други припремом осталог наоружања, трећи

поправљали оштећене делове зидова, а највећи део је доносио каменице на зидове и тамо их слагао.

Page 156: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Чак су против непријатеља и трговаца који су овима допремали намирнице послали три своја

најбржа брода. 6. Они су се неочекивано појавили и потопили многе лађице нечасних трговаца

укључених у поход само ^ади пљачкања земље и стицања плена, а не мало њих су пзвукли на обалу

и спалили их; од заробљеника, у град су довели оне који су могли да плате откуп: Рођани су се,

наиме, са Деметријем договорили да једни другима за слободног човека плаћају откуп од хиљаду

драхми, а за роба пет стотина

LXXXV. Деметрије је био обилно снабдевен свим што је било потребно за постављање опсадних

справа, па је почео да гради два штитника („корњаче"), један за бацаче камења, други за катапулте:

оба су се налазила на двема чврсто повезанима теретним лађама. Градио је и две четвороспратне

куле више од оних у луци, постављене на две лађе исте тонаже и тако причвршћене да током

њиховог напредовања подлога на обе стране држи подједнаку тежину. 2. Припремио је и пловећу

палисаду од греда начичканих шиљцима, да би уз њену помоћ током пловидбе спречавао

непријатеље да доплове и задају ударце бродовима натовареним опсадним справама. 3. Док су ови

послови привођени крају, сакупио је најјаче лембе138

, ојачао их даскама, снабдео мостовима који су

се могли дизати и на њих поставио катапулте највећег домета, дуге три подланице, као и људе да их

правилно користе; били су ту и критски стрелци. Затим је бродове приближио на домашај стрела и

почео да гађа људе у граду упослене на дозиђивању зидова у луци.

4. Рођани су увидели да је цео Деметријев напад усмерен против луке, па су и они сами обавили

припреме за њено обезбеђивање. На мол су поставили две опсадне справе и још три на транспортне

лађе у близини улаза у малу луку; на улазе су поставили велики број катапулта за избацивање

стрела и камења различитих величина, тако да би, ако непријатељи искрцају војнике на мол или

приближе своје справе, могли да их зауставе. Такође су на теретне лађе укотвљене у луци поставили

платформе у сразмери са катапултима које су на њих намеравали да поставе.

LXXXVL Пошто су обе стране обавиле ове припреме, Деметрије је прво покушао да пребаци своје

справе до лука, али је био спречен немирним морем; након тога, када се по ноћи време смирило,

кришом је упловио, заузео врх мола у великој луци и одмах га окружио палисадом, одвојио

зидовима од дасака и камења и искрцао четири стотине војника са много разноврсног бацачког

наоружања. Овај положај био је удаљен од зидова пет плетара139

. 2. Када је свануло, пребацио је

справе у луку уз звук труба и грају војника. Употребивши мање катапулте са великим дометом,

отерао је Рођане забављене грађењем зида уз луку, а бацачима камења уништио је родске справе и

делом уздрмао, делом уништио зид преко мола, још увек слаб и низак у том тренутку. 3. Браниоци

града пружали су јак отпор, тако да су зараћене стране цео дан провеле наносећи и трпећи велике

штете, а када је већ почела да се спушта ноћ, Деметрије је уз помоћ тегљача поново склонио своје

справе ван домашаја непријатељског оружја. Рођани су онда на лаке бродиће нагомилали нарамке

сувог грања и бакљи и кренули за непријатељима; када су се приближили непријатељским

справама, запалили су грање, али су, заустављени пловећом палисадом, стрелама и каменицама,

морали да се повуку. 4. Међутим, распламсалу ватру је било тешко угасити: само неколицини је то

пошло за руком, и они су се вратили у луку на својим бродићима, док је већина морала да се

пливањем спасава са бродића захваћених пламеном. Сутрадан је Деметрије на мору извео сличан

напад; наредио је да се у истом тренутку на копну изврши напад са свих страна уз ратне покличе и

звук трубе, да би међу Рођанима изазвао узнемирење и страх кад се нађу угрожени са свих страна.

LXXXVIl. Спроводећи овакву врсту опсаде осам дана, справе на молу је уништио уз помоћ тешких

катапулта; попречни зид је уздрмао из самих темеља, заједно са кулама. Један део његових војника

успео је да заузме и део утврђења уз луку; Рођани су онда збили редове и кренули на њих.

Започевши битку са вишеструко бројнијим снагама у односу на непријатељске, успели су да

непријатеље делом побију, делом натерају на повлачење. Браниоцима града помагао је и нераван

терен у околини зида, где је уз спољашњу сграну целе грађевине као на гомили лежало више

великих стена. 2. Већина лађа на којима су пребачени Деметријеви војници насукала се због

непознавања терена, а Рођани су им брзо поскидали кљунове, убацили унутра суво дрво и запалили

их. Док су се они тиме бавили, Деметријеви војници, пристижући са свих страна, прислањали су већ

лестве на зидове и јаче нападали, док су им њихови саборци на копну одасвуд пристизали у помоћ и

Page 157: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

прикључивали им се у ратном покличу. 3. Том приликом, многи су ризиковали своје животе и

попели се на зидове, па је уследила жестока битка: они споља покушавали су да се пробију унутра, а

они у граду су у потпуном саставу долазили у одбрану. На крају, како су се Рођани храбро борили,

део Деметријевих војника, они који су се први попели на зидове, збачен је одатле, а део је допао

рана и заробљеништва: међу последњима је било и најугледнијих официра. 4. Након ових губитака,

Деметрије је вратио справе у своју луку и поправио оштећене бродове и справе, а Рођани су

сахранили изгинуле грађане, боговима посветили наоружање и кљунове непријатељских лађа и

поново саградили делове зида срушене катапултима.

LXXXVIIL Деметрију је требало седам дана да поправи справе и бродове, а онда, када је припремио

све што је требало за опсаду, поново је запловио ка луци: сви његови напори били су усмерени на

њено освајање и на прекид снабдевања града намирницама. 2. Дошавши на домет наоружања,

мноштвом запаљених стрела засипао је укотвљене родске бродове, катапултима је потресао зидове,

а бацачима стрела гађао сваког ко би се на њима појавио. 3. Овај застрашујући напад се није

прекидао, а онда су родски капетани, након херојске борбе за своје бродове, успели да погасе

упаљене стреле; у исто време су градски магистрати позивали најбоље грађане да се укључе у борбу

за спас града, јер је већ запретила опасност да лука буде освојена. 4. Многи су се спремно одазвали,

одабране посаде су се укрцале на три најбоље лађе, добивши наредбу да покушају да својим

кљуновима потопе македонске бродове натоварене опсадним справама. 5. Засипани кишом стрела и

каменица, Рођани су пуном брзином навалили и најпре пробили палисаду ојачану гвожђем, а онда

непријатељским лађама задали многе ударце својим кљуновима, напунили их водом и срушили две

куле, док су трећу Деметријеви људи конопцима вукли натраг. Охрабрени овим успехом, Рођани су

улетели у битку смелије но што је требало. 6. Када су их окружили многи велики бродови и

кљуновима им на многим местима раздерали бокове, адмирал Ексекест, тријерах и још неколицина

других допали су рана и заробљеништва, а остатак посада је наглавце скочио у море и допливао до

својих другова; једну лађу су заробили Деметријеви људи, а остале две спасле су се бекством. 7.

Након ове поморске битке, Деметрије је саградио другу кулу, троструко вишу и ширу од

претходних; док ју је пребацивао до луке, преко укотвљених лађа дигао се јак јужни ветар и

преврнуо кулу. У том тренутку су Рођани вешто искористили прилику, отворили капију и напали

војнике на молу. 8. Уследила је дуготрајна и жестока битка; Деметрије својима није могао да

притекне у помоћ због олује, а Рођани су се борили на смену, па су краљеви људи били присиљени

да одложе оружје и предају се, њих скоро четири стотине. 9. Пошто су постигли овај успех,

Рођанима је у град, у својству савезника, допловило сто педесет војника из Кноса и преко пет

стотина од Птолемеја, од којих су неки били родски најамници код краља.

Тако су стајале ствари са опсадом Рода.

LXXXIX. На Сицилији је Агатокле, видећи да не може постићи договор са Дејнократовим

изгнаницима, кренуо против њих са трупама којима је тренутно располагао, сматрајући да се мора

огледати са њима и све ставити на коцку. Пратило га је око пет хиљада пешака и осам стотина

коњаника. 2. Дејнократове избеглице, када су видели покрете непријатеља, спремно су прихватили

битку, јер су били вишеструко бројнији: имали су преко двадесет пет хиљада пешака и најмање три

хиљаде коњаника. Војске су се улогориле једна наспрам друге код места званог Торгиј140

, а онда су

се поређале за бој: кратко време, захваљујући решености обеју страна, водила се жестока битка;

након тога, више од две хиљаде Дејнократових људи, завађених са својим командантом, прешло је

на страну тиранина и изгнаницима скривило пораз. 3. Наиме, њихов долазак је много осоколио

Агатоклове људе, док су се Дејнократови саборци збунили, а како су помислили да је број дезертера

већи него што је заиста био, одлучили су да беже. Агатокле их је неко време прогонио, али се

уздржао од убијања; затим је послао делегацију побеђенима, захтевајући да окончају свађу и врате

се у своје родне градове. Искусили су на свом примеру, поручио им је, да избеглице никада не би

могле да га савладају у сукобу, јер су и сада, иако вишеструко бројнији, претрпели пораз. 4. Цела

избегличка коњица преживела је бекство и склонила се у утврђено место Амбику141

; што се пешака

тиче, једни су побегли када се смркло, а већина је заузела неко брдо; били су већ изгубили наду да

ће борбом постићи победу, а и ужелели су се рођака, пријатеља, домовине и њених удобности, па су

се договорили са Агатоклом. 5. Добили су свечана обећања, сишли са неког стрмог брда и одложили

Page 158: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

оружје: Агатокле их је онда окружио својом војском и све их побио, њих преко седам хиљада на

броју, како каже Тимеј, или четири хиљаде, како други пишу. Заиста, овај тиранин никада није

поштовао дату реч и заклетву, а своју власт није одржавао војском, већ слабошћу потчињених, више

се плашећи савезника него непријатеља.

ХС. Када је непријатељску војску на поменути начин уништио, примио је преживеле изгнанике и

склопио мир са Дејнократом: дао му је део војске, прогласио га стратегом и стално му поверавао

најважније послове. Ту би се човек могао зачудити Агатоклу, који је према свима био сумњичав и

никада никоме у потпуности није веровао, а са Дејнократом је одржао пријатељство до смрти. 2.

Пошто је издао своје савезнике, Дејнократ је ухватио и убио Пасифила у Гели, а тврђаве и градове

предао је Агатоклу, провевши две године у служењу непријатељима.

3. У Италији су Римљани победили Пелигне и одузели им земљу; некима, који су изгледали

пријатељски расположени према Риму, дали су грађанско право. Након тога, пошто су Самнити

пљачкали фалернску теригорију142

, конзули су пошли на њих и победили их у бици која је уследила.

4. Заробили су двадесет ратних застава и преко две хиљаде војника. Конзули су одмах заузели град

Болу, али се Гелије Гај, самнитски вођа, појавио са шест хиљада војника. Уследила је жестока

битка, у којој је сам Гелије заробљен, а већина Самнита страдала; само неколицина су били живи

заробљени. Искористивши ове победе, конзули су повратили Сору, Харпину и Серенију, савезничке

градове освојене од Самнита143

.

(304/03) ХС1. Када је прошла ова година, у Атини је за архонта изабран Ферекле, а у Риму су

конзулску власт добили Публије Семпроније и Публије Сулпиције144

. У Елиди су прослављене Сто

деветнаесте олимпијске игре; победу у трчању однео је Коринћанин Андромен. Ове године

Деметрије је наставио опсаду Рода. Неуспешан у нападима са мора, одлучио је да од сада напада са

копна. 2. Припремио је зато велику количину различите грађе и саградио справу познату под

именом хелеполис („освајач градова")145

, много већу од свега што је до тада направио. Платформа

на којој се справа налазила била је четвртаста, са странама дугим скоро 50 лаката146

и састављеним

од четвртастих греда спојених гвожђем; простор унутар тога био је раздељен гредама са лактом

раздаљине између суседних, тако да су људи задужени за померање целе справе могли комотно да

стоје. 3. Читава творевина била је покретна, то јест, постављена на осам великих и јаких точкова:

дебљина њихових оквира износила је два лакта, а били су појачани јаким гвозденим плочама. Да би

се кула могла померати и на страну, точкови су посебним осовинама повезани са платформом, а

захваљујући таквој конструкцији, цела грађевина се лако покретала у свим правцима. 4. Са сваког

угла поменутог постоља уздизале су се греде исте висине нешто мање од сто лаката147

тако нагнуте

једна другој да је на читавој творевини, високој девет спратова, први спрат имао површину од

четири хиљаде три стотине квадратних стопа, а највиши само девет стотина. 5. Три изложене стране

куле Деметрије је прекрио металним плочама, да јој бацачи ватре не нанесу штету. Сваки спрат

имао је отворе на предњој страни, величином и обликом прилагођене својствима бацачког

наоружања које је кроз њих требало избацивати. 6. На отворима су се налазила покретна враташца

која су подизали неком механичком справом; служила су да заштите људе заузете опслуживањем

бацачких машина по спратовима. Враташца су била сашивена од кожа и испуњена вуном да ублаже

ударце каменица из катапулта. 7. Сваки спрат имао је пар широких степеница: једне су коришћене

за доношење свега што је потребно, друге за спуштање, тако да се све обављало без гужве. Људи

одређени за покретање справе изабрани су из целе војске међу најјачим војницима: било их је

укупно три хиљаде четири стотине. 8. Једни су имали положаје у самој кули, а други иза ње, и ови

последњи су је гурали напред; описани начин градње много је доприносио њеној покретљивости.

Деметрије је припремио и „корњаче" једне за заштиту људи, друге за носаче „овнова" и још

наткривене пролазе да кроз њих војници безбедно одлазе и враћају се приликом одласка и повратка

са положаја. Посаде са бродова задужио је да очисте терен широк четири стадија, да би преко њега

пребацио саграђене справе, тако да су опсадни радови по дужини били потпуно једнаки дужини

седам кула и зидова између њих. За

337натлија и радника упослених на овим пословима није било много мање од тридесет хиљада.

Page 159: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

ХСП. Захваљујући оволиком броју људи, све је било обављено брже него што се очекивало, а ова

брзина је Рођанима уливала велики страх. Није их плашила само величина Деметријевих справа и

сакупљене војске, већ и краљева одлучност и маштовитост у смишљању нових опсадних направа. 2.

Деметрије је заиста био изузетно домишљат и досетљив човек, што му је омогућило да смисли

многе новине неупоредиво савршеније од производа обичне грађевинске вештине, чиме је и

заслужио надимак Полиоркет „Освајач градова". У нападима је показивао исту надмоћност и

жестину, толико да је изгледало да нема тако чврстог зида који би опседнуте могао да заштити од

његових напада. 3. Стас и физичка лепота давали су му достојанственост полубогова, па би се и

странци пристигли издалека, посматрајући његову присталост украшену краљевским сјајем, дивили

и пратили га на изласцима, само да би се наслађивали погледом на ту лепоту. 4. С друге стране, у

души је био веома охол, поносан и пун презира не само за масе већ и за људе на краљевским

положајима. Оно што га је посебно карактерисало, било је то што је у миру проводио време на

пијанкама и гозбама са игром и песмом, то јест, својим поступцима је опонашао онај начин живота

који митологија приписује Дионису међу људима. У ратовима, међутим, био је предузимљив и

трезвен, толико да је више од свих осталих људи сличних опредељења и тело и душу посвећивао

свом послу. У његово време усавршене су највеће врсте наоружања и направе које су много

надмашиле све што је код других људи раније постојало. Исти човек, након ове опсаде и након

очеве смрти, поринуо је у море највеће бродове148

.

ХСШ. Посматрајући напредак непријатељских опсадних постројења, Рођани су унутра подигли

други зид паралелан са оним који само што није пао под нападима. Употребили су камење добијено

рушењем спољашњег зида позоришта и околних кућа, као и неких светилишта: боговима су се

заветовали да ће им подићи лепше храмове пошто спасу град. 2. Такође су поринули у море девет

бродова, наредивши командантима да плове у свим правцима, поЈављуЈу се неочекивано, део

заробљених бродова потапају, део довлаче у град. Бродови су испловили подељени на три групе:

Дамофил је добио лађе познате међу Рођанима као „стражарске"; допловио је на Карпатш

и тамо

затекао многе Деметријеве бродове. Један део је оштетио кљуновима и потопио а други извукао на

обалу и спалио, издвојивши међу члановима посада најспособније појединце. Више лађа које су са

овог острва превозиле храну пребацио је у родску луку. 3. Менедем је са три „хемиолије" отпловио

за Патару у Ликији. Тамо је затекао један укотвљени брод чија се посада налазила на копну и

спалио га. Такође су му пали у руке многи бродићи који су превозили залихе војсци; све их је

послао у Род. 4. Заробио је и тетреру која је из Киликије превозила краљевску одећу и осталу

опрему брижљиво припремљену рукама Деметријеве жене Филе и послату мужу. Одећу је

проследио у Египат, јер су огртачи били пурпурне боје и приличили краљу, а брод је извукао на

суво и продао морнаре у ропство, како оне са тетрере тако и оне са осталих заробљених бродова. 5.

Остале три лађе водио је Аминта; запловивши ка острвима, наишао је на многе бродове са теретом

потребним непријатељима за грађење опсадних постројења, делом их потопио, делом пребацио у

град. На овим бродовима заробљено је и једанаест познатих инжењера, изванредних стручњака за

бацачко наоружање и катапулте.

6. Након тога је у граду одржан састанак народне скупштине. На овом састанку неки су предлагали

да се униште Антигонове и Деметријеве статуе, изјављујући да није у реду подједнако ценити

доброчинитеље и непријатеље. Овакав предлог је разљутио присутан народ: предлагачима су

пребацили да нису у праву и одбили су да пониште иједну почаст додељену Антигону, доневши

мудру одлуку с обзиром на славу свог града и своје интересе. 7. Великодушност и постојаност

одлуке донете у демократски уређеном граду наишле су на одобравање код свих осталих, а код

нападача изазвале кајање. Заиста, Антигон и Деметрије су ослобађали градове по Хелади који нису

показали ни најмању наклоност према својим доброчинитељима, а сада су отворено покушавали да

поробе град који је у пракси потврдио како је најпостојанији у узвраћању услуге. У случају да им

отаџбина буде освојена, Рођанима је, као својеврсна заштита од изненађења судбине, сећање на

очувано пријатељство давало изгледе на милосрдан поступак непријатеља. У томе се састојала

мудрост њихове одлуке.

ХСГУ. Деметрије је подземним галеријама поткопао градске зидове, а један од дезертера је

обавестио опседнуте да су људи под земљом малтене већ унутар зидова. 2. Рођани су зато ископали

Page 160: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

дубок јарак, паралелан са зидом чије се рушење очекивало, а затим су брзо почели копање галерија

под земљом, тамо се сусрели са непријатељима и спречили их да даље напредују. 3. Обе стране су

помно чувале своје галерије, а неки Деметријеви људи су покушали да новцем подмите Атенагору,

задуженог од Рођана за командовање стражом. Атенагора је, иначе, био Милећанин пореклом, а

Птолемеј га је послао Рођанима као команданта најамника. 4. Обећавши да ће издати Рођане,

одредио је дан када је требало да од Деметрија стигне неки од угледнијих официра да се ноћу кроз

галерију попење у град и извиди положај на коме треба да се сакупе војници. 5. Побудивши у

Деметрију велике наде, све је дојавио градском Већу; када је краљ послао Македонца Александра,

једног од „пријатеља", Рођани су га ухватили на излазу из галерије. Атенагори су изгласали златан

венац и поклонили му пет таланата, да би и код осталих најамника и странаца побудили наклоност

према народу.

XCV. Када су му све справе биле готове и сав простор испред зида очишћен, Деметрије је хелеполис

ставио на средину, а штитнике „корњаче", укупно осам, поставио је на више места. Четири је

ставио са сваке стране хелеполиса и сваку од њих спојио са једним наткривеним пролазом, да би

они који улазе и излазе могли безбедно да обављају своја задужења; пребацио је потом до зида и два

огромна кућишта за „овнове"; у сваком се налазила греда дуга 120 лаката150

, окована гвожђем и

направљена тако да задаје ударце слично бродском кљуну. Лако су се покретали, постављени на

точкове, а снагу за ударац давало им је најмање хиљаду људи. 2. Док се спремао да справе

приближи зидовима, поставио је на сваки спрат хелеполиса бацаче камења и стрела одговарајуће

величине, 3. флоту распоредио наспрам лука и оближњих делова града, а копнене трупе наспрам

делова зида који су се могли нападати. 4. Потом, када су на једну команду и знак сви ускликнули

бојни поклич, са свих страна је истовремено напао град, потресајући зидове из темеља „овновима" и

бацачима камења. У том тренутку појавили су се посланици из Книда са молбом Деметрију да

заустави напад и са обећањем да ће убедити Рођане да прихвате све разумне захтеве. 5. Краљ је

прекинуо напад, посланици су са обема странама дуго преговарали, али на крају нису могли да

постигну договор и опсада је одлучно настављена. Деметрије је срушио најјачу кулу, саграђену од

четвртастог камења, и добро уздрмао цео зид између ње и следеће куле, тако да браниоци на овом

месту нису имали прилаз грудобранима.

XCVI. Истих дана је краљ Птолемеј послао Рођанима више транспортних лађица са 300.000

артаба151

жита и зрнастог поврћа. 2. Док су бродови пловили ка граду, Деметрије је одлучио да им у

сусрет пошаље своје лађе, не би ли их натерао да пристану у његов логор. Међутим, у једра

египатских бродова дунуо је повољан ветар и они су, пловећи пуним једрима, допловили у

пријатељске луке, а Деметријеве лађе су се вратиле необављена посла. 3. Рођанима је и Касандар

послао 10.000 медимни јечма, а Лисимах 40.000 медимни жита и исто толико јечма. Пошто су

људима у граду стиз*п&9Ш#111ке количине намирница, опседнути су, обесхрабрени дотадашњим

развојем догађаја, поново живнули духом и закључили да би им било од користи да нападну

Деметријеву опсадну машинерију. Зато су припремили већу количину запаљивих стрела, а све своје

катапулте и бацаче камења поставили су на зид. 4. Кад се смркло, око друге страже, неочекивано су

почели да засипају хелеполис упаљеним стрелама; свим осталим бацачким наоружањем рањавали

су војнике који су му притрчавали у помоћ. 5. Како је напад био ненадан, Деметријеви војници су у

страху за опсадне справе пожурили у помоћ. 6. Ноћ је била без месеца и упаљене стреле су сијале

док су силовито летеле кроз ваздух: катапулти и бацачи камења, чији се хици нису могли видети,

убили су многе који нису могли да виде упућени им хитац. 7. Десило се да су неке гвоздене плоче

попадале са хелеполиса, тако да су на овим огољеним местима упаљене стреле долазиле директно

на изложену дрвену конструкцију. Деметрије се уплашио да се вагра не прошири и не уништи

читаву кулу, па је брзо кренуо у помоћ и припремљеном водом на спратовима покушавао да гаси

ватру која се ширила. На крају је трубом сазвао људе задужене за померање хелеполиса и уз њихову

помоћ одгурао га ван домета стрела.

XCVII. Када је сутрадан свануло, наредио је слугама у логору да сакупе бацачко наоружање

испаљено из града, желећи да на основу тога процени какво је стање припремљености у граду. 2.

Они су брзо извршили наређење и избројали преко осам стотина запаљивих стрела различите

величине и најмање хиљаду и по стрела испаљених из катапулта. Узимајући у обзир чињеницу да је

Page 161: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

оволики број стрела испаљен за кратко време током ноћи, Деметрије се задивио снабдевености

града и обиљу наоружања.

3. Деметрије је тада поправио оштећене справе и позабавио се сахраном погинулих и бригом за

рањене. 4. У међувремену, људи у граду, добивши предах од жестоких напада опсадних направа,

саградили су трећи зид у облику полумесеца и његовим опсегом окружили све угрожене делове

зида. Поред тога, разваљени део зида окружили су и дубоким јарком, како би онемогућили краљу да

на јуриш, силом упадне у град. 5. Послали су на море неколико најбржих бродова у својој флоти,

ставивши их под команду Аминте: испловивши у правцу Переје152

у Азији, он се изненада појавио

пред Деметријевим гусарима послатим на море. Гусари су имали три брода без палубе, а важили су

за најјаче гусаре у савезу са краљем. Кратко време вођена је поморска битка, а онда су Рођани

надвладали непријатеље и заробили бродове заједно са посадама; међу заробљенима је био и

гусарски вођа Тимокле. 6. Напали су и неке трговце, одузели им више лаких бродића пуних жита и

ноћу их заједно са гусарским лађама довукли у Род кришом од непријатеља. 7. Деметрије је

завршио оправку оштећених справа и пребацио их до зидова. Користећи нештедимице све врсте

наоружања, потиснуо је браниоце на грудобранима; „овновима" је без престанка тукао одређени део

зидина и срушио делове зида око једне куле; како су се градске трупе упорно бориле за кулу,

развила се огорчена и дуготрајна битка, тако да је и родски командант Ананије, заједно са многим

другим војницима, убијен у очајничкој борби,

XC V1I1. У међувремену, краљ Птолемеј је Рођанима послао жито и остале намирнице у истим

количинама као раније, и још хиљаду и по војника под командом Македонца Антигона. 2, У исто

време су Деметрију дошли посланици од Атињана и осталих хеленских градова; било их је преко

педесет на броју и сви су молили краља да се помири са Рођанима. 3. Склопљено је, дакле,

примирје, али, без обзира на многобројне аргументе предочене граду и Деметрију, зараћене стране

никако нису могле да постигну коначан договор, па су се посланици вратили кућама необављена

посла153

.

4. Деметрије је одлучио да ноћу упадне у град кроз отвор у зиду; одабрао је зато најјаче војнике, а

од осталих, појединце најпогодније за успешно остваривање замишљеног подухвата, укупно око

хиљаду и rio људи. 5. Наредио им је да тихо приђу зиду око друге страже; сам је обавио неопходне

припреме и наредио људима смештеним са обе стране да, чим чују договорени знак, узвикну бојни

поклич и изврше напад на копну и на мору. 6. Сви су извршили дата наређења: војници упућени ка

отвору у зиду побили су страже испред рова, упали у град и почели да заузимају околину

позоришта. 7. Родски притани, обавештени ο ономе што се догодило и посматрајући цео град у

пометњи, наредили су људима у луци и на зидовима да остану на свом положају и бране се од

непријатеља који би их напали споља; сами су са одабраним трупама и војницима недавно

пристиглим из Александрије кренули против Деметријевих људи који су у град продрли кроз отвор

у зиду. 8. Дан је већ свитао кад је Деметрије дигао договорени знак: војници задужени за напад на

луку, смештени на положајима око зида, узвикнули су бојни поклич, храбрећи тако своје другове

заузете заузимањем дела града око позоришта. Што се тиче народа у граду, жене и деца били су

престрашени и уплакани, убеђени да им град пада у непријатељске руке. 9. Војници који су се

пробили иза зида сукобили су се са Рођанима. У овом сукобу је на обе стране било пуно жртава. У

почетку ни једни ни други нису напуштали положај, а онда су Рођани почели да пристижу у све

већем броју и да и даље срчано подносе опасности, што је природно за људе који се боре за

домовину и најдрагоценије ствари. С друге стране, краљеви људи су већ били на мукама Алким и

Мантија, њихови команданти, били су тешко рањени и већ издахнули; од осталих, многи су пали у

фронталној борби, други су били заробљени, а само се мало њих спасло бекством краљу. Страдало

је и доста Рођана, између осталих, и притан Дамотел, човек чија је храброст била предмет општег

дивљења.

ХС1Х. Сматрајући да му је судбина из руке отела освајање овог града, Деметрије се поново

припремао за опсаду. Међутим, пошто му је отац поручио да се помири са Рођанима како год може,

чекао је најповољнију прилику и смишљао уверљиве изговоре за постизање договора. 2. С друге

стране, Птолемеј је писао Рођанима: прво да им шаље велику количину жита и три хиљаде војника,

Page 162: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

а онда да их саветује, ако је икако могуће, да постигну разуман договор са Антигоном, па су сви

почели да нагињу миру. 3. Баш у то време је Етолски савез послао делегацију да се залаже за мир;

на крају, Рођани су склопили мир са Деметријем под овим условима: град нека буде аутономан и без

посаде и нека задржи своје приходе; нека Рођани буду Антигонови савезници, осим у евентуалном

рату са Птолемејем, и нека као таоце предају стотину грађана по Деметријевом избору, осим људи

на службеним положајима.

С. Након годину дана опседања, Рођани су се на овај начин решили рата. Суграђане који су се

истакли у борбама наградили су прикладним даровима, а робовима који су се показали као храбри

борци узвратили су ослобађањем и доделом грађанског права. 2. Поставили су и статуе краљева

Касандра и Лисимаха по општем мишљењу њихов је допринос заостајао за Птолемејевим али су и

они много допринели спасу града. 3. Што се Птолемеја тиче, желели су да његову великодушност

надмаше већим знаком поштовања, па су послали делегацију у Либију да питају пророчиште у

Амоновој оази да ли да Птолемеју укажу божанске почасти. 4. Када се пророчиште сложило,

посветили су у граду четвороугаоно светилиште, на свакој његовој страни саградили галерију дугу

један стадиј и цео комплекс назвали Пхолемејон. Поново су саградили позориште и срушене делове

зида, као и остале делове града, много лепше него што су раније били.

5. Деметрије је по очевим упутствима склопио мир са Рођанима и отпловио из града са целом

војском; пловећи мимо острва, допловио је у Аулиду у Беотији. 6. Било му је стало да ослободи

Хелене (Касандар и Полиперхонт су у претходном периоду неометано пустошили највећи део

Хеладе), па је прво ослободио град Халкиду, запоседнут беотском посадом; заплашивши Беоћане,

натерао их је да прекину пријатељство са Касандром. Затим је склопио савез са Етолцима и започео

припреме за рат са Полиперхонтом и Касандром.

7. За то време, Еумел, краљ Боспора, умро је у шестој години владавине; престо је наследио његов

син Спартак154

и владао је двадесет година

CI. Пошто смо објаснили ток догађаја у Хелади и Азији, прећи ћемо на друге делове насељеног

света.

На Сицилији је Агатокле, премда су грађани Липарских острва били у миоу са њим, без упозорења

кренуо на њих и натерао певине људе да плате педесет таланата сребра. 2. Многима се ово ο чему

ћемо сада говорити учинило као божје дело, јер је божанство показало да се не слаже са овим

злочином. Грађани Липара тражили су, наиме, мало времена да сакупе онај део суме који им је

недостајао, изјављујући да још никада у ту сврху нису користили заветне дарове боговима, а

Агатокле их је натерао да му предају заветне дарове из пританеја: неки су носили посвете Еолу,

други Хефесту; узевши их, одмах је испловио из града. Подигла се, међутим, бура, и једанаест

бродова са новцем на палубама потонуло је у невремену. 3. Зато су многи помислили да је бог, кога

локално становништво сматра господаром ветроваш

, одмах на првој пловидби казнио Агатокла, а да

је Хефест то учинио на крају, казнивши тиранина у сопственом граду у складу са његовим

безбожништвом и са својим именом спаливши га живог на врелом угљу156

. Истог су, наиме, плана и

исте правде дела поштеда људи који су на Етни спасавали своје родитеље157

и кажњавање

безбожника кривих за непоштовање божанства.

4. Што се тиче начина на који је Агатокле окончао живот, када дођемо до одговарајућег времена,

сами догађаји потврдиће ово што смо управо рекли: у наставку ћемо се осврнути на догађаје у

оближњим крајевима Италије.

5. Римљани и Самнити су разменили посланства и склопили мир након рата дугог 22 године и 6

месеци; Један од конзула, Публије Семпроније, упао је са војском на територију Екла158

и за педесет

дана освојио четрдесет градова. Присилио је цео народ да се потчини Римљанима, а онда се вратио

кући и прославио тријумф обасут похвалама. Римски народ склопио је савез са Марсима,

Пелигнима и Маруцинима.

Page 163: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

(303/02) CII. Када је прошла ова година, у Атини је за архонта изабран Леострат, а у Риму су

конзули били Сервије Корнелије и Луције Генуције159

. Те године Деметрије је направио план за

окончање рата са Касандром и ослобађање Хелена; намеравао је да прво среди ситуацију у Хелади,

јер је мислио да ће му ослобађање Хелена донети велику славу, а био је убеђен да прво треба

уништити Препелаја и остале Касандрове генерале, па тек онда кренути на саму Македонију, ако

Касандар претходно не крене на њега. 2. Град Сикион су чували војници краља Птолемеја, од којих

је најугледнији био генерал Филип. Напавши град неочекивано по ноћи, Деметрије је успео да

упадне иза зидова. Посада је побегла у тврђаву, а Деметрије је овладао доњим градом и ставио под

свој надзор терен између кућа и тврђаве. Кад се већ спремао да пребаци опсадне справе до зидова

тврђаве, престрашена посада је пристала да преда тврђаву и одмах отпловила за Египат. Грађане

Сикиона Деметрије је преселио у тврђаву и срушио необезбеђени део града уз луку. Пошто је

градским масама помогао у грађењу кућа и још им вратио слободу, људи које је толико задужио

указали су му почасти равне божанским: 3. граду су дали име Деметријада, изгласали су му жртве,

светковине, годишња такмичења у његову част и све остале почасти резервисане оснивачима

градова. Но, време, обележено измењеним околностима, поништило је ове одлуке, али Сикиоњани и

дан данас живе на истом месту, јер се показало да им је Деметрије одредио много безбеднији

положај за нови град. 4. Терен обухваћен зидом тврђаве раван је и са свих сграна окружен

неприступачним стенама, тако да му се никакх» не могу проближити опсадне справе; на њему има и

воде у изобиљу, а уз њену помоћ грађани су обрађивали богате баште, тако да изгледа да се краљ

добро побринуо и за уживање у миру и за безбедност у рату.

CIIL Средивши ситуацију у Сикиону, Деметрије је са целом војском кренуо на Коринт, где се

налазила посада под командом Касандровог генерала Препелаја. Под окриљем ноћи, неки грађани

су га пустили унутра кроз неку споредну капију, што му је омогућило да овлада доњим градом и

лукама. 2. Део посаде је побегао у такозвани Сисифиј160

, део у Акрокоринт, а он је довукао своје

справе до утврђења и уз велике губитке на силу заузео Сисифиј. Војници из посаде су одатле

побегли својим друговима на Акрокоринту, а Деметрије је и њих заплашио и присилио их да му

предају тврђаву. 3. Овај је крал. заиста био незадржив у нападима и нарочито домишљат у грађењу

опсадних направа. Ослободивши, дакле, Коринћ^не. увео је своју посаду у Акрокоринт, јер су

грађани ж^лели да краљ чува град док не оконча рат са Касандром. 4. Препелај, срамно избачен из

Коринта, отишао је Касандру, а Деметрије је ушао у Ахају. Град Буру освојио је на силу и

грађанима вратио аутономију, а онда је за неколико дана освојио Скир и избацио посаду из града. 5.

Потом је кренуо против Орхомена у Аркадији и команданту Касандрове посаде Стромбиху наредио

да му преда град. Овај није на то обраћао пажњу, већ га је још много извређао са зида. Краљ је онда

допремио своје опсадне справе, порушио зидове и освојио град на силу. 6. Стромбиха,

Полиперхонтовог команданта посаде и још најмање осамдесет политичких противника разапео је на

крст испред града, а две хиљаде заробљених најамника укључио је у своје трупе. 7. Када је Орхомен

пао Деметрију у руке, команданти околних тврђава, сматрајући да је немогуће одупрети се снази

овог краља, предали су му тврђаве. Слично томе су се официри задужени за чување градова

добровољно из њих повукли, јер Касандар, Препелај и Полиперхонт нису долазили у помоћ, а

Деметрије се приближавао са великом војском и огромним опсадним справама.

Таква је била ситуација са Деметријем.

CIV. У Италији су Тарантинци водили рат са Луканцима и Римљанима; послали су делегацију у

Спарту, тражећи помоћ и Клеонима161

за генерала. 2. Лакедемоњани су им спремно дали вођу кога

су тражили а Тарантинци су послали новац и бродове, па је Клеоним на Тенару у Лаконији унајмио

пет хиљада војника и одмах запловио у правцу Таранта. Тамо је сакупио друге најамнике исто

толико колико на Тенару и још грађанску војску од преко двадесет хиљада пешака и две хиљаде

коњаника. Успео је да придобије на своју страну највећи део Хелена у Италији и племе Месапа162

. 3.

Како је, дакле, имао велику војску са собом, Луканци су се уплашили и склопили пријатељство са

Тарантинцима. Народ Метапонта није прешао на његову страну, па је Клеоним наговорио Луканце

да упадну на њихову територију: искористивши згодну прилику, и сам их је напао и утерао им страх

у кости. Ушавши потом у град као пријатељ, приморао их је да му дају више од шест стотина

таланата, и још као таоце преко две стотине девојака из најугледнијих кућа. не толико да би

Page 164: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

обезбедио верност града колико да би утолио своју пожуду. 4. Одложивши, наиме, лаконску одећу,

проводио је живот у луксузу и поробљавању људи који су му поклонили своје поверење: иако је

имао толико снаге и толико новца, није учинио ништа достојно Спарте. Намеравао је да крене у

поход на Сицилију, да уништи Агатоклову тираниду и врати Сикелиотима аутономију, али је

тренутно одложио тај поход и отпловио на Коркиру, где је освојио град, дочепао се велике суме

новца и још увео своју посаду, намеравајући да град користи као базу за праћење развоја ситуације

у Хелади.

CV. Ускоро потом, стигла су му посланства од Деметрија Полиоркета и Касандра, носећи предлоге

ο склапању савеза, али он није пришао ни једном ни другом. Обавештен да су се Тарантинци и још

неки други одметнули од њега, у Коркири је оставио довољно јаку посаду, а са осталом војском је

хитро испловио ка Италији да казни непослушне савезнике. Искрцао се у некој области коју су

чували варвари, заузео им град и продао становништво у ропство, а земљу опљачкао. 2. Исто тако,

опсадом је освојио такозвани Триопиј163

и стекао око три хиљаде заробљеника. У том тренутку су се

варвари са читаве околне територије сакупили и ноћу му напали логор; дошло је до битке у којој је

страдало преко две стотине Клеонимових војника, а око хиљаду пало у заробљеништво. 3. Док се

одигравала ова битка, подигла се бура на мору: том приликом је страдало двадесет лађа усидрених у

близини логора. Након две толике несреће, Клеоним се са војском вратио у Коркиру164

.

(302/01) CVI. Када је прошла ова година, у Атини је за архонта изабран Никокле, а у Риму су

конзулску власт добили Марко Ливије и Марко Емилије165

. Ове године Касандар, краљ Македонаца,

видећи да су Хелени166

све јачи, а цео рат уперен против Македоније, веома се забринуо за

будућност. 2. Зато је послао делегацију Антигону у Азију, молећи га да се помире. Антигон је

одговорио да зна за само један начин помирења да му се Касандар безусловно преда. Касандар се

још више уплашио и позвао Лисимаха из Тракије да се договоре ο што ближој сарадњи. 3. Увек је,

наиме, Касандар имао обичај да зове Лисимаха у помоћ у најтежим ситуацијама нешто због

његових врлина, нешто због тога што се његова краљевина граничила са Македонијом. Краљеви су

се састали, разговарали ο заједничким интересима и упутили посланства краљу Египта Птолемеју и

господару горњих сатрапија Селеуку. Обавештавали су их ο Антигоновим охолим одговорима и

указивали им да је опасност од рата свима заједничка: 4. ако Антигон освоји Македонију, одмах ће

и остале лишити њихових краљевина. Више је пута показао да је лаком на власт и да жели да сам

приграби врховну власт, па би зато за све њих било корисно да се договоре и заједно поведу рат

против Антигона. 5. Птолемеју и Селеуку се учинило да говоре истину, па су се зато спремно

одазвали и договорили се да једни другима притекну у помоћ великим снагама.

CVII. Касандар je одлучио да не чека непријатељски напад, већ да предухитри Антигона и

Деметрија, први започне рат и стекне неку предност. Зато је Лисимаху поверио део војске са

генералом [Препелајем]167

, а сам је са остатком војске кренуо у Тесалију да ратује са Деметријем и

Хеленима. 2. Лисимах је са војском прешао из Европе у Азију. Грађани Лампсака и Парија

добровољно су прешли на његову страну и он им је оставио слободу, а Сигеј је освојио опсадом и

увео посаду у град. Затим је генералу Препелају дао шест хиљада пешака и хиљаду коњаника и

послао га да придобија градове у Еолиди и Јонији. Одлучио је да опседне Абид и почео је да

припрема наоружање, опсадну опрему и све остало. 3. Но, када је опседнутима морем стигла

множина војника од Деметрија, довољан да им осигура безбедност, одустао је од опсаде. Уместо

тога, обезбедио је лојалност Хелеспонтске Фригије, а онда је опсео Синаду, град у коме се налазила

велика краљевска ризница168

. 4. Том приликом му је пошло за руком да Антигоновог генерала

Докима убеди да пређе на његову страну и добио је Синаду захваљујући његовој помоћи, а уз то и

још нека друга утврђења са краљевским ризницама. Генерал Препелај, послат од Лисимаха у

Еолиду и Јонију, у пролазу је освојио Адрамитиј, а Ефес је опсео, заплашио становнике и обезбедио

њихову предају. Стотину родских талаца169

затечених у овом граду послао је у домовину, а онда је

спалио све бродове у луци, јер су непријатељи контролисали море и читав исход рата је и даље био

неизвестан. 5. Након тога је придобио грађане Теја и Колофона, а пошто је Еритранима и

Клазомењанима стигла помоћ морем, није могао да им заузме градове, већ им је само опустошио

територију и кренуо за Сард. Тамо је Антигоновог стратега Феника убедио да се одметне од краља и

Page 165: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

добио је цео град осим тврђаве. Тврђаву је чувао Филип170

, један од Антигонових „пријатеља",

решен да остане веран човеку који се у њега поуздао.

Таква је била ситуација са Лисимахом.

CVIII. Антигон је решио да у Антигонији приреди велике игре и свечаност, па је са свих страна

сакупио најславније атлете и уметнике да се такмиче за знатне награде и новац. Када је сазнао за

Лисимахов прелазак у Азију и одметнуће својих генерала, распустио је игре, а атлетама и

уметницима дао награде у вредности од 200 таланата. 2. Затим је са војском брзим маршем кренуо

из Сирије на непријатеље. Стигавши у Тарс у Киликији, од новца пребаченог из Киинде исплатио је

војницима плату за три месеца. 3. Поред тога, са војском је носио три хиљаде таланата, да би имао

резерву ако му затреба новац. Прешавши Таур, кренуо је ка Кападокији; одатле се упутио у правцу

одметника у Горњој Фригији и ЈТикаонији и поново их вратио у ранији савез. 4. У том тренутку је

Лисимах, обевештен ο доласку непријатеља, одржао састанак ратног већа да одлучи како да поступи

у овој претећој опасности. 5, Одлучили су да не прихватају битку све док Селеук не сиђе из горњих

сатрапија, већ да заузму чврсте положаје, логор обезбеде ровом и палисадом и чекају долазак

непријатеља. Они су, дакле, поступали у складу са својом одлуком, журећи да све обаве што брже, а

када се Антигон приближио непријатељском логору, поређао је трупе и изазивао непријатеље у

битку. 6. Како се нико није усуђивао да му се супротстави, заузео је неки положај куда се морала

превозити храна за непријатеље. Лисимах се угшашио да му не буде онемогућено снабдевање

храном, што би значило да их непријатељи држе у шаци, па је ноћу кренуо даље и након 400 стадија

марша, улогорио се код Дорилеја171

. 7. Ово утврђење имало је жита и осталих залиха у изобиљу, а

поред њега је текла река довољно велика да може пружити безбедност војсци улогореној на њеним

обалама. Подигавши логор, обезбедили су га дубоким ровом и троструком палисадом.

С1Х. Сазнавши за одлазак непријатеља, Антигон је одмах (фенуо за њима. Када се приближио

логору, а непријатељи нису прихватали битку, почео је да им логор окружује ровом и послао је по

катапулте и артиљерију за њих, намеравајући да започне опсаду. Око рова је долазило до чарки, јер

су Лисимахови људи покушавали да зауставе Антигонове раднике, али су у свакој прилици превагу

односили непријатељи. 2. Прошло је извесно време, радови су већ били при крају, а опседнутима је

понестало хране, па су Лисимахови људи, сачекавши олујну ноћ, кренули из логора и преко вишег

терена се повукли у зимовнике. Када је свануло и Антигон видео да су непријатељи отишли, кренуо

је паралелно са њима кроз равницу. 3. Утом су пале велике кише, а како је на овој територији земља

масна и глибовита, Антигон је изгубио више товарних животиња и неколицину људи: једном речју,

цела је војска била у великој невољи. 4. Зато је краљ, желећи да одмори војнике од недаћа, а видећи

да се приближава зима, одустао од даљег гоњења, одабрао најзгоднија места за зимовање и поделио

војску на више делова. 5. Чуо је да Селеук силази из горњих сатрапија са великом војском, па је

послао неколицину „пријатеља" Деметрију у Хеладу, позивајући га да му што пре дође са војском:

веома се плашио да сви краљеви не навале на њега и присиле га да битком реши рат пре него што се

споји са војском из Европе. 6. На сличан начин је и Лисимах разделио војску у зимовнике у

такозваној Салонској равници172

. Добијао је велике залихе из Хераклеје, са чијим је грађанима

успоставио рођачке везе, 7. узевши за жену Аместру, Оксијартову кћер и нећаку краља Дарија.

Аместра је прво била Кратерова жена, по жељи Александровој, а тада је владала Хераклејом173

.

Таква је била ситуација у Азији.

СХ. У Хелади је Деметрије боравио у Атини; желео је да буде уведен у мистерије и учествује у

светковини у Елеусини. Пошто је светим законима одређен дан за увођење у мистерије био доста

далеко, убедио је народ да због његових доброчинстава промени предачки обичај. Предавши се,

дакле, ненаоружан у руке свештеницима и уведен у мистерије пре установљеног дана, напустио је

Атину. 2. Прво је у Халкиди на Еубеји сакупио флоту и пешачке снаге. Након тога, када је сазнао да

је Касандар већ заузео пролазе за Македонију, одустао је од копненог пута у Тесалију; уместо тога,

отпловио је са војском морем у луку у Лариси174

. Тамо је искрцао трупе и град заузео на јуриш.

Тврђаву је освојио опсадом, посаду бацио у окове и ставио под стражу, вративши Ларишанима

аутономију. 3. Затим је придобио грађане Антрона и Птелеја175

, и у тренутку када је Касандар

Page 166: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

становништво Дија и Орхомена селио у Тебу, он се умешао и спречио њихово пресељење176

. Видећи

да Деметрију све иде по плану, Касандар је

Феру и Тебу чувао већим посадама, а целу војску је сакупио на једном месту и улогорио се наспрам

Деметријевих трупа. 4. Имао је свеукупно око двадесет девет хиљада пешака и две хиљаде

коњаника. Деметрија је пратило хиљаду и по коњаника, најмање осам хиљада македонских пешака,

око петнаест хиљада најамника, двадесет пет хиљада војника из хеленских градова, и најмање осам

хиљада лако наоружаних пешака и свакојаких разбојника који увек похрле тамо где се ратује и где

има плена, тако да је укупно имао око педесет шест хиљада пешака. 5. Војске су више дана стајале

једна наспрам друге, обе у бојном поретку, али ниједна страна није улазила у битку, јер су чекали

исход рата у Азији. 6. Пошто су га позвали грађани Фере, Деметрије је са делом трупа упао у овај

град, опсадом освојио тврђаву, Касандрове војнике пустио сходно одредбама уговора, а Феранима

вратио слободу.

СХ1. Док се то дешавало у Тесалији, Деметрију су стигли Антигонови гласници, преносећи му

очеве наредбе и позивајући га да што брже пребаци трупе у Азију. 2. Сматрајући послушност оцу

својом обавезом, краљ је склопио примирје са Касандром, договоривши се са њим да уговор буде

пуноважан само ако се отац сложи: добро је знао да га отац неће прихватити јер је решио да

садашњи рат свакако оконча оружјем, али је желео да се „господски" повуче из Хеладе, а не да му

одлазак личи на бег. Између осталог, у уговору је стајало да хеленски градови треба да буду

слободни, не само они у Хелади већ и у Азији. 3. Након тога је Деметрије припремио лађе за

пребацивање војника и опреме и испловио са целом флотом; пловећи мимо острва, упловио је у

Ефес. Искрцавши трупе и улогоривши се у близини зидова, присилио је град да се врати у раније

стање, а Препелајеву и Лисимахову посаду је пустио по договору; уместо њих, у тврђаву је увео

своју посаду и потом отишао на Хелеспонт. Повратио је Лампсак и Париј, као и још неке друге

градове који су променили страну, а када је дошао на улаз у Понт, подигао је логор код

халкедонског светилишта177

и оставио три хиљаде људи и тридесет ратних бродова да чувају целу

област. Остатак војске поделио је по градовима и послао на зимовање.

4. У ово време је и Митридат178

, потчињен Антигону, а осумњичен да се одметнуо Касандру, убијен

код Кија у Мизији, пошто је 35 година владао овим градом и Мирлејом179

. Власт је наследио

Митридат180

и стекао много нових поданика, владајући Кападокијом и Пафлагонијом 36 година.

СХИ. У исто време је Касандар, након Деметријевог одласка, повратио градове у Тесалији;

Плеистарха је са војском послао у Азију да помогне Лисимаху. Укупно је послао дванаест хиљада

пешака и пет стотина коњаника. 2. Стигавши на улаз у Понт, Плеистарх је заузео положаје који су

се већ налазили под непријатељским надзором; одуставши од препловљавања, дошао је у Одесш

,

град који се налази између Аполоније и Калантије, тачно преко пута Хераклеје на супротној обали,

где је био смештен део Лисимахове војске. 3. Не располажући довољним бројем лађа за превоз

војника, поделио је војску на три дела. Први део је успео да безбедно стигне до Хераклеје, а други је

био заробљен од стражарских бродова на улазу у Понт. Када је сам Плеистарх испловио са

последњом трећином војске, подигла се толика бура да је страдао највећи број бродова и посаде.

Страдала је и велика ратна хексера на којој се налазио генерал, а од пет стотина људи на њеној

палуби спасло се само тридесет троје. Међу њима је био и Плеистарх, који се ухватио за комад

дрвета и полумртав био избачен на обалу. Успео је да се пребаци у Хераклеју, а када се опоравио од

ове несреће, кренуо је Лисимаху у зимовник, пошто је изгубио већи део своје војске.

СХШ. Истих ових дана и крал. Птолемеј је кренуо из Египта са великом војском и освојио све

градове у Коиле Сирији; док је опседао Сидон, дошли су му неки људи са лажним вестима да се

одиграла битка између краљева, у којој су Лисимах и Селеук били потучени и повукли се у

Хераклеју, а Антигон након победе кренуо са војском на Сирију. 2. Преварен овим вестима и убеђен

да је њихов извештај истинит, склопио је са Сидонцима примирје на четири месеца, покорене

градове обезбедио посадама и вратио се са војском у Египат. 3. Док се то дешавало, неки

Лисимахови војници су дезертирали и отишли из зимовника Антигону. У тој групи било је две

хиљаде Аутаријата и око осам стотина Ликијаца и Памфилаца. Антигон их је пријатељски примио,

Page 167: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

исплатио им плату коју им је, наводно, Лисимах дуговао, и наградио их другим даровима. 4. У ово

време Селеук је из горњих сатрапија дошао у Кападокију са великим снагама; тамо је подигао

станишта за војнике и проводио зиму. Имао је око двадесет хиљада пешака, дванаест хиљада

коњаника, укључујући и стрелце на коњима, осамдесет четири слона и преко стотину борних кола

са срповима.

5. Тако су краљеви сакупљали своје трупе, јер су сви одлучили да следећег лета оружјем реше рат.

Што се нас тиче, у складу са нашим првобитним планом, рат који су ови краљеви међусобно водили

за светску власт биће почетак следеће књиге.

ДВАДЕСЕТ ПРВА КЊИГА (301okg 289/8)

(лето 301) I. 4а. Разумни људи треба да избегавају сваки порок, нарочито лакомост: она, наиме,

очекивањем користи многе подстиче на неправду и људима постаје узрок највећих невоља. Као

„метропола" неправедних дела, лакомост доноси многе велике несреће не само приватним лицима

већ и највећим краљевима.

(Consf. Ехс. 4, рр. 343344; Ехс. Hoesch., ρ. 489 W.)

1. Краљ Антигон, поставши од приватног лица владар, најмоћнији међу владарима свог доба, није се

задовољио даровима судбине, већ је покушао да неправедно присвоји краљевине осталих краљева;

уместо тога, изгубио је и краљевину и живот.

(Const. Ехс. 2 (1), р. 252)

2. Птолемеј, Селеук и Лисимах удружили су се против краља Антигона: није их толико водила

међусобна наклоност колико страх за себе саме, што их је натерало да се упусте у заједничку борбу

за решење целог сукоба.

Антигонови и Лисимахови слонови борили су се у бици као да им је природа дала подједнаку снагу

и храброст.

(Const: Ехс. 4, р. 344)

46. Краљ Азије Антигон заратио је против савеза четворице краљева: Птолемеја Лаговог, краља

Египћана, Селеука, краља Вавилонаца, Лисимаха, краља Трачана, и Касандра Антипатровог, краља

Македоније; у бици са њима задобио је више рана, издахнуо и био сахрањен уз краљевске почасти.

Његов син Деметрије отпловио је са мајком Стратоником, остављеном у Киликији да чува

породичну имовину, у Саламину на Кипру, град који је остао под његовом влашћу1.

(Ехс. Hoesch. ρ. 489 W.)

5. Након поделе Антигонове краљевине, Селеук је са војском дошао у Феникију, где је, у складу са

постигнутим договором2, покушао да Коиле Сирију стави под свој надзор. Међутим, Птолемеј је већ

раније заузео градове у овој области и пребацивао је Селеуку што је прихватио да област под

влашћу личног пријатеља прикључи својој држави; исто тако, оптуживао је краљеве што му нису

дали ниједан део копљем освојене територије, иако се укључио у рат са Антигоном. Селеуков

одговор на ове оптужбе гласио је како је праведно да пленом располажу они који су победили у

бици3. Што се тиче Коиле Сирије, рекао је да се због пријатељства тренутно неће мешати у ову

област, али да ће касније размислити како да поступи са пријатељима решеним да по сваку цену

шире своје области.

(Const. Ехс. 4. р. 344)

Page 168: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

Ако неко доиста жели да се обавести ο колонијама упућеним из Хеладе у ове области4, постоје

детаљни извештаји који географа Страбона, Флегонта5 и Диодора са Сицилије.

(Evagrius, Crkvena istorija, I, 20, 275)

(299/98) II. Блокирану на мору и на копну снагама македонског краља Касандра и већ помирену са

предстојећим оевајањем, Коркиру је спасао Агатокле, краљ Сицилије, који је спалио све македонске

бродове.

(Ехс. Hoesch. ρ. 489490 W.)

2. Зараћене стране нису другима оставиле могућност да их превазиђу у надметању, јер су

Македонци желели да спасу бродове, док је Сикелиотима било стало да их не сматрају само

победницима над Картагињанима и варварима у Италији, него да их и Хелени држе јачима од

Македонаца, освајача Азије и Европе.

3. Да је Агатокле искрцао трупе и напао непријатеље који су се налазили у близини, лако би

уништио Македонце; како није знао за примљену поруку и запрепашћеност људи, задовољио се

тиме што је искрцао трупе и поставио победнички трофеј, потврдивши на тај начин истинитост

изреке да у рату има много непознаница, јер незнање и превара често постигну исто колико и борба

под оружјем.

(Const. Ехс. 4. рр. 344345; Ехс. Hoesch. ρ. 490 W.)

(οκο 298) III. Када се Агатокле по повратку са Коркире спојио са трупама остављеним код куће,

сазнао је да су Лигури и Етрурци у његовом одсуству бунтовнички затражили плату од његовог

сина Агатарха6. Због тога их је све побио, а било их је најмање две хиљаде. Овај поступак отуђио је

Брутијце од њега, што га је навело да почне опсаду града Ете7. Међутим, када су варвари сакупили

велику војску и ноћу га неочекивано напали, изгубио је четири хиљаде људи и био присиљен да се

врати у Сиракузу.

(Ехс. Hoesch. ρ. 490 W.; Const. Ехс. 2 (1). pp. 252253= =Chap. 3, 2 Dind.)

(око 295) IV. Сакупивши поморске снаге, Агатокле је препловио у Италију. Намеравао је да зарати

на Кротон и да опседне град, па је свом пријатељу, тиранину Кротона Менедему, послао гласника са

поруком да се не узбуђује без потребе, јер краљевски украшеном флотом прати своју кћер Ланасу на

свадбу у Епир8. Тако је преварио Кротонце и затекао их неспремне. Затворио је град, од мора до

мора окружио га зидом, а онда бацачима камења и поткопавањем срушио највећу зграду9 у граду.

Када су то видели Кротоњани, уплашили су се, отворили капије и пустили Агатокла са војском у

град. Упавши унутра, војници су опљачкали куће и побили мушкарце. Агатокле је склопио савез са

околним варварима, како Јапигима тако и Пеуцетијима, и почео да их снабдева гусарским

бродовима, а за узврат је добијао део плена. У Кротону је оставио посаду и отпловио за Сиракузу.

V. Атињанин Диил10

, историчар, написао је општу историју у двадесет шест књига. Платејац

Псаон11

наставио је његово дело и саставио тридесет књига.

(295) VI. У рату са Етрурцима, Галима, Самнитима и осталим савезницима, Римљани су у време

Фабијевог конзулата1 побили сто хиљада непријатељских војника, како каже Дурид

13. (Ехс. Hoesch.

ρ. 490 W.)

2. Нешто слично14

говоре и Дурид, Диодор и Дион15

, односно, да је у време рата са Самнитима,

Етрурцима и другим племенима, римски конзул Деције, Торкватов16

колега, на исти начин посветио

Page 169: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

себе смрти, и да је истог дана убијено сто хиљада непријатељских војника.

(Tzetzes,KomentarLikofronove„Aleksandre", стих 1378)

VII. Из зависти, Антипатар17

је убио рођену мајку.

(294) Антипатров брат Александар позвао је краља Деметрија у помоћ и страдао од његове руке. На

исти начпн је Деметрије15

убио и његовог брата Антипатра, убицу мајке, не желећи да дели власт са

њим.

(294) VIII. Агатокле је сакупио трупе и прешао у Италију са тридесет хиљада пешака и три хиљаде

коњаника Флоту је предао Стилпону и упутио га да пустоши земљу Брутијаца; док је Стилпон

пустошио обалске крајеве, упао је у буру и изгубио већину бродова. Агатокле је опсео град Хипониј

[,..]19

, а уз помоћ бацача камења овладали су градом и заузели га. Брутијци су били толико

заплашени, да су послали делегацију да моли за мир. Добивши од њих шест стотина талаца и

оставивши посаду у граду, вратио се у Сиракузу. Међутим, Брутијци нису поштовали дате заклетве,

већ су свим снагама напали Агатоклове војнике и побили их; таоце су спасли и ослободили се

Агатоклове владавине.

(Ехс. Hoesch. рр. 490491 W.)

IX. Краљ Деметрије је ухапсио све који су га обично грдили на скупштинама и свађалачки му се у

свему супротстављали, а онда их је пустио некажњене, изјављујући да је опроштај бољи од казне.

(Const. Ехс. 4, р. 345; Ехс. Hoesch ρ. 491 W.)

X. Већина војних команданата, кад се суоче са великим поразом, следе импулсе гомиле, плашећи се

њеног супротстављања.

(Const. Ехс. 4, р. 345; Ехс. Hoesch. ρ. 491 W.)

XI. Трачани су заробили краљевог сина Агатокла20

и послали га кући са даровима, припремајући

себи уточиште у случају евентуалних изненађења судбине; надали су се и да ће овом услугом

повратити територију коју им је одузео ЈТисимах. Више нису гајили наде да би могли победити у

рату, јер су се сада сви најмоћнији владари сложили да ступе у војни савез.

(Const. Ехс. 2 (1), р. 253)

(292) XII. Кад је Лисимахова војска страдала од несташице хране и пријатељи му саветовали да се

спасе како најбоље може и не полаже наде у војску, одговорио им је како би било нечасно да остави

војску и „пријатеље" и себи једином обезбеди срамно избављење21

.

(Const. Ехс. 4, р. 345)

2. Краљ Трачана Дромихаит указао је Лисимаху добродошлицу на све могуће начине и пољубио га,

а онда га назвао оцем; потом га је, заједно са децом, одвео у град зван Хелис.

3. Након заробљавања Лисимахове војске, Трачани су се сакупили и виком захтевали да се

заробљени краљ изведе на средину и казни, јер је право да гомила која се изложила ризицима битке

одлучи како да се поступи са заробљеницима. Дромихаит се изјаснио против кажњавања краља и

указао војницима да је у њиховом интересу да га спасу. Наиме, ако њега убију, други ће краљеви

наследити Лисимахову власт и могу бити страшнији од њега; ако га поштеде, Лисимах ће дуговати

услугу Трачанима и они ће бити у прилици да без опасности поврате своја ранија утврђења. 4.

Гомила се сложила, а Дромихаит је међу заробљеницима потражио Лисимахове „пријатеље" и људе

Page 170: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

који су обично чинили његову пратњу, и одвео их заробљеном краљу. Затим је принео жртве

боговима и позвао на гозбу Лисимаха са „пријатељима" и најпристалијим Трачанима. Припремио је

две врсте лежајева: Лисимаху и његовим људима простро је краљевске покриваче из плена, а себи и

својим пријатељима наменио је обичне сламарице. 5. Припремио је и два различита оброка њима је

на сребрним столовима послужио богат избор најразличитијих јела, а Трачанима зелениш и месо

скромно припремљено и сервирано на обичној дасци. На кР

аЈУ је гостима сипао вино у сребрне и

златне чаше, а његовим људима у чаше од рога и дрвета, као што је обичај међу Гетима. Кад су већ

неко време пили, напунио је највећи рог, Лисимаха назвао оцем и упитао га која му гозба изгледа

достојнија краља македонска или трачка22

.

(Const. Ехс. 2 (1), рр. 253254)

6. Дромихаит је позвао Лисимаха на гозбу, а када је пијанка већ одмакла, напунио је највећи рог,

Лисимаха назвао оцем и упитао га која му гозба изгледа достојнија краља македонска или трачка.

Лисимах је одговорно: „Македонска", а он се надовезао следећим питањем: „Зашто си онда,

напустивши такав сјајан начин живота и најсјајнију краљевину, пожелео да дођеш међу људе

варваре који живе попут животиња у хладној земљи сиромашној питомим плодовима? Зашто си

против природе силом довео војску у такве области у којима ниједна страна војска не може

преживети под ведрим небом?" Лисимах је на то одговорио да је с обзиром на овај поход погрешио,

али да ће убудуће покушати да му помаже као пријатељу, не остајући дужан у узвраћању услуга

својим доброчинитељима. Дромихаит је пријатељски примио ове речи и тако повратио утврђене

положаје које му је Лисимах претходно одузео; ставивши му на главу дијадему, вратио је краља

кући.

(Const. Ехс. 4. рр. 345346)

XIII. Овај Ксермодигест мислим да је сматран најоданијим пријатељем Аудслеонта, краља Пеонаца

како Диодор каже, Лисимаху или неком другом краљу Тракије показао је место где се налази благо.

Овенчаној глави Тракије показао је благо сакривено испод реке Саргентија, које је сакрио само уз

помоћ заробљеника, скренувши корито реке и закопавши благо, а онда вративши ток на старо место

и убивши заробљенике23

.

(Tzetzes, Hist. 6, 470480)

(291) XIV. Крал. Деметрије, када су Тебанци други пут дигли устанак, опсадом им је разрушио

зидове и на силу заузео град, али је убио само десеторицу људи одговорних за устанак.

(Ехс. Hoesch. ρ. 491 W)

2. Краљ Деметрије, освојивши и остале градове, великодушно је поступио са Беоћанима. Све, осим

четрнаест људи најодговорнијих за устанак, ослободио је оптужби.

(Const. Ехс. 2 (1) р. 254)

3. У многим случајевима треба избегавати очајничку борбу до смрти и повлађивање свом бесу:

некада је корисно склопити мир и новцем купити безбедност односно опроштај претпоставити

освети.

('Const. Ехс. 4. р. 346)

XV. Агатокле је сина Агатокла послао краљу Деметрију да склопи уговор ο пријатељству и савезу.

Краљ је топло примио младића, обукао га у краљевске хаљине и дао му сјајне дарове. Послао га је

Page 171: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

кући са Окситемисом, једним од својих „пријатеља", да би, наводно, примио заклетве ο савезу, а, у

ствари, да осмотри ситуацију на Сицилији.

(Ехс. Hoesch. ρ. 491 W.)

XVI. Краљ Агатокле је дуго времена живео у миру са Картагињанима, а сада је обавио велике

припреме поморских снага. Намеравао је, наиме, да поново пребаци војску у Либију и да бродовима

спречава Феничане да довозе жито са Сардиније и Сицилије. У претходном рату у Либији

Картагињани су својој превласти на мору могли да захвале избављење домовине из опасности.

Краљ Агатокле је имао две стотине опремљених бродова тетрера и хексера. Ипак, из следећег

разлога није спровео свој план. 2. Код њега је у ово време живео неки Менон из Сегесте: када је

његов град освојен24

, пао је у заробљеништво, а због присталог изгледа доспео је међу краљеве

робове. Једно време се претварао да је задовољан што припада кругу краљевих љубимаца и

пријатеља. Но, због несреће свог града и насиља које је трпео, гајио је скривену мржњу према

краљу; када му се указала прилика за освету, он ју је спремно искористио. Наиме, краљ је већ био

стар и команду трупама на отвореном простору препустио је Архагату. 3. Архагат је био син

истоименог Агатокловог сина убијеног у Либији и унук краља Агатокла, а својим храбрим и

одважним духом превазилазио је сва очекивања. Док се Архагат налазио у логору у близини Етне,

краљ је, желећи да сина Агатокла прогласи за наследника краљевине, прво представио младића

Сиракужанима, објављујући да га је одредио за наследника; након тога, послао га је у логор.

Архагату је написао писмо, наређујући му да Агатоклу преда пешачке и поморске снаге. Видећи да

ће краљевина припасти другом, Архагат је одлучио да се уроти против обојице. Пославши по

Менона из Сегесте, убедио ra је да краљу да отров. У међувремену је на неком острву принео жртву

боговима; када је допловио млађи Агатокле, позвао га је на гозбу, напио и ноћу убио. Тело је бацио

у море: пошто су га таласи избацили на обалу, људи су га препознали и однели у Сиракузу.

(289) 4. Краљ је имао обичај да одмах након ручка пером чисти зубе. Када је испио вино, затражио

је перо од Менона. Овај је перо намазао отровом који изазива труљење и дао му га. Несвестан

Архагатовог и Меноновог плана, Агатокле је жустрије но обично истрљао зубе и тако отров пренео

на десни. Одмах су га обузели болови који нису престајали, сваког дана муке су биле све веће, да би

се на крају око зуба појавило неизлечиво труљење25

. Кад је већ лежао на самрти, сазвао је народ и

оптужио Архагата за безбожничко дело: подстицао је масе да га казне, изјављујући истовремено да

народу враћа демократију. 5. Након тога, када је краљ већ био на издисају, Окситемис, посланик

краља Деметрија, ставио ra је на ломачу и спалио још свесног, али због особених рана изазваних

труљењем неспособног да пусти глас. Агатокле је током своје владавине починио многа различита

убиства, а како је на окрутност према својим земљацима надовезао и злочине према боговима,

начин његове смрти био је у складу са злочиначким животом који је водио. Владао је 28 година, а

живео 72, како пишу Тимеј26

Сиракужанин, Калија27

Сиракужанин, писац историјског дела у 22

књиге, и Агатоклов брат Антандар, такође историчар.

6. Повративши демократско уређење, Сиракужани су запленили Агатоклову имовину и срушили

статуе које је поставио. Менон, учесник завере против краља, боравио је уз Архагата, побегавши из

Сиракузе. Уобразивши се због општег уверења да је баш он срушио краљевину, убио је Архагата,

овладао војском, пријатељским речима придобно на своју страну и одлучио да зарати на Сиракузу и

бори се за краљевску власт.

(Ехс. Hoesch. рр. 491493 W.)

7. По храбрости и одважности, Архагат је био много испред својих година, јер је био још сасвим

млад.

(■Const. Ехс. 2 (1), р. 354)

Page 172: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

XVII. Овај историчар28

, који најоштрије грди раније историчаре због њихових грешака, у осталим

деловима своје Историје показује велику бригу за истину, али у опису Агатоклових дела,

подстакнут мржњом према овом човеку, већином износи нетачне податке. Агатокле га је протерао

са Сицилије, а како није могао да му се освети док је династ био жив, када је овај умро, у својој

Историји га је оклеветао за сва времена. 2. Наиме, на све мане које је овај краљ имао, он је додао

друге које је сам измислио: одузима му успехе, а што се неуспеха тиче, не криви га само за оне за

које је сам одговоран већ и за оне које је судбина припремила, а за које Агатокле не сноси ни

најмању одговорност. Сви признају да је Агатокле био талентован стратег, одлучан и поуздан у

својој неустрашивости у биткама, а он га кроз читаву Историју стално назива страшљивцем и

кукавицом. Па ипак, опште је познто да ниједан од династа који су икада владали није са мањим

средствима створио већу краљевину. Од детињства је радио као занатлија дете сиромашних

родитеља ниског порекла, да би касније, захваљујући својој способности, овладао не само скоро

целом Сицилијом већ је и велики део Италије и Либије потчинио снагом оружја. 3. Човек би се

зачудио лакоумности писца који кроз цело своје дело слави храброст Сиракужана, а за човека који

их је покорио тврди да све људе превазилази кукавичлуком. Ове недоследне тврдње јасно показују

да је писац изневерио истинољубивост прирођену слободи говора у историјским делима, а све због

мржње и свађалачке природе. Зато не би било у реду да безрезервно прихватимо пет последњих

књига овог писца, то јест, део Историје у којем је изложио Агатоклова дела.

(Const. Ехс. 2 (1), рр. 254255; Suidas, s. ν. Τιμαιοί.)

4. Сиракужанин Калија заиста заслужује прекор. Примљен у службу код Агатокла, за велике дарове

продао је пророчицу истине историју, и није престао да незаслужено хвали свог послодавца. Иако

је Агатокле починио много безбожних дела према боговима и сијасет злочина према људима, овај

историчар каже да је побожношћу и човекољубљем умногоме превазишао остале људе. Уопштено

говорећи, као што је Агатокле одузимао грађанима имовину и подарио је историчару, иако му по

законима није припадала, тако је и овај „изванредан" историограф својим делом подарио династу

све најбоље особине. Мислимо да писцу није било тешко да у овој размени услуга у својим

похвалама не заостане за митом добијеним од краљевске породице.

(Const. Esc. 2 (1) ρ. 255; Suidas, s. ν. Καλλιας.)

(289) XVIII. Сиракужани су у рат против Менона послали војсковођу Хикету са трупама. Неко

време је он упорно водио рат, док су непријатељи избегавали борбу и одбијали да се суоче са њим у

бици. Међутим, када су Картагињани са својим неупоредиво бројнијим снагама почели да пружају

помоћ Менону, Сиракужани су били принуђени да Феничанима дају четири стотине талаца,

прекину непријатељства и врате прогнане грађане. Како најамницима није дато право да гласају на

изборима за магистрате, у граду су завладали страначки немири. Сиракужани и најамници су

прибегли оружју, и тек су старији грађани посредовањем и многим молбама упућеним обема

странама једва окончали немире, постигавши погодбу да најамници у одређеном временском року

продају своју имовину и напусте Сицилију. Када су ови услови потврђени, странци су по договору

напусгили Сиракузу. Стигавши на Мореуз, прихваћени су од Месињана као пријатељи и савезници.

Гостопримљиво угошћени од грађана у њиховим кућама, ноћу су побили своје домаћине, оженили

се њиховим женама и освојили град. Граду су променили име у Мамертина по богу Ареју, који се на

њиховом језику зове Мамерт29

.

(Ехс. Hoesch. ρ. 439 W.)

(288) 3. Најамници су по одредбама уговора напустили Сиракузу и били примљени од Месињана

као пријатељи и савезници. Грађани су их пријатељски прихватили и угостили у својим кућама, а

они су их ноћу побили, оженили се женама злочиначки побијених домаћина и освојили град.

(Const. Ехс. 2 (1), р. 256)

Page 173: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

2. Они који не учествују у трибунској власти не могу учествовати ни у гласању које потврђује

трибун30

.

(Ехс. Hoesch. ρ. 493 W.)

(После 285) XX. Кад се Деметрије налазио под стражом у Пели31

, Лисимах је послао делегацију

Селеуку и тражио од њега да никако не пусти Деметрија из руку, јер је овај човек бескрајно

частољубив и припремао је завере против свих краљева; понудио је да му плати две хиљаде

таланата за његову главу. Краљ је изгрдио посланике што га позивају да прекрши дату реч, и још да

ту мрљу навуче на себе у односу према човеку са којим га везују рођачке везе32

. Написао је писмо

сину Антиоху у Медију и питао га како да поступи са Деметријем. Био је, наиме, одлучио да га

пусти и врати на престо у великом сјају, а желео је да са сином подели заслугу за ово доброчинство,

јер се Антиох оженио Деметријевом кћерком Стратоником и са њом изродио децу.

(Const. Ехс. 2 (1), р. 256)

XXI. Човек би према својим непријатељима требало да буде најстрашнији, а према пријатељима

најпостојанији у наклоности33

.

2. „Како сте се оном приликом, несвесни својих интереса, повели за ласкавим речима, сада сте тек,

видевши на делима несрећу у земљи, почели другачије да мислите."

3. Људски је понекад у животу погрешити, али само човек потпуно ван памети погрешиће више

пута у истим околностима; колико нас више губитака снађе толико смо већу казну заслужили.

4. Поједини грађани су постали толико лакоми да на несрећама своје домовине желе да заснују сјај

својих имања.

5. Како људи криви за неправедан поступак према онима који другима помажу такву помоћ могу

наћи за себе?

6. Грешке почињене у прошлости треба заборавити и даље живети у миру.

7. Грешнике не треба кажњавати без изузетка, него само такве које њихове грешке ничему нису

подучиле.

8. Међу људима је благост боља од беса, доброчинство од освете.

9. Jleno је и похвално окончати непријатељство и заменити га пријатељством: кад се човек нађе у

невољи, обично се за помоћ прво обраћа пријатељима.

(Ехс. Hoesch. рр. 493494 W.)

Када се страни војник нађе у невољи, он се обично прво окреће пљачкању пријатеља.

10. Краљевима урођена тежња ка већем неће се уздржати од оваквог града.

(Const. Ехс. 4. р. 346)

Људима урођена жеља за већим никако се неће уздржати од оваквог подухвата.

Page 174: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

11. Велики понос и тиранску одежду треба код куће чувати, а када се уђе у слободан град, треба се

покоравати његовим законима.

12. Чију је крв и краљевину наследио, његову ће славу пожелети да подели: срамотно је носити име

Ахилејевог сина Пира, а по својим делима подсећати на Терсита34

.

13. Што је већа слава којом се неко дичи толико ne бити већа његова захвалност људима заслужним

за његове успехе. Зато човек неће пожелети да неправедно и непоштено стекне оно што може стећи

уз почасти и захвалност.

14. „Лепо је, ο људи, на туђим грешкама стицати искуство потребно ради сопствене безбедности."

15. Никада страно не треба претпостављати ономе што је сродно, нити мржњу непријатеља

наклоности савезника.

(Ехс. Hoesch ρ. 491 W.)

ДВАДЕСЕТ ДРУГА КЊИГА (око 280265/4)

I. Епирци су од предака наследили обичај да се не боре само за своју домовину већ да живот

ризикују и за пријатеље и савезнике.

(Око 280) 2. Командант римске посаде у Регију Деције, постављен да град чува од краља Пира,

побио је Регијце и отео им жене и имовину. Његови људи су били Кампанци, а поступили су исто

као Мамертинци када су побили Месињане. Након тога, када је на неправедан начин поделио

имовину несрећних жртава, његови сопствени Кампанци протерали су га из Регија. Помогли су и

Мамертинци [...]' са новцем који је опљачкан, и прогласили га за војсковођу. Када је једном

приликом патио од упале очију и послао по неког угледног доктора, овај му је, да би се осветио за

насиље нането његовој домовини, намазао око смесом справљеном од неке отровне бубе, лишио га

вида и побегао из Месине2.

(Ехс. Hoesch. рр. 494495 W.)

3. У Региј је послата римска посада. Војни трибун Деције, пореклом Кампанац, веома лаком и

обестан човек, угледао се на злочиначки поступак Мамертинаца. Наиме, њих су Месињани примили

као пријатеље, а они су им заузели град, грађане побили на кућним огњиштима, а онда се оженили

женама својих домаћина и присвојили њихову имовину. Децијеви Кампанци, послати од Римљана у

Региј као чувари града, угледали су се на мамертинску суровост: побили су Регијце, поделили

њихову имовину и управљали градом као пленом стеченим у рату. Командант посаде Деције

распродао је имовину несрећних жртава, а када је неправедно поделио плен, протеран је из Регија и

отеран у прогонство од Кампанаца својих саучесника у злочину. Међутим, ни злочинци нису

избегли казну: добивши озбиљну упалу ока, Децијс је позвао најбољег доктора: овај му је око

намазао смесом справљеном од отровних буба, освећујући се тако за своју домовину, лишио га вида

и побегао из Месине.

(Const. Ехс. 2 (1), рр. 256257)

II. На Сицилији су тада владали следећи тирани: Хикета3 у Сиракузи, Финтија

4 у Акраганту,

Тиндарион5

у Тауроменију, и још неколицина у мањим градовима. Финтија и Хикета заратили су

један на другог и борили се у бици код Хиблеја6, где је Хикета однео победу. Један другом су

упадали у земљу и пљачкали поседе, онемогућавајући обраду земље. Узохоливши се због ове

победе, Хикета се суочио са Картагињанима; побеђен, изгубио је много војника код реке Терије. 2.

Финтија је основао град и назвао га Финтијада7, населивши га грађанима Геле протераним из свог

Page 175: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

града; нови град се налазио уз море. Рушећи зидове и куће у Гели, преселио је народ у Финтијаду,

саградивши зидове, велики трг и храмове боговима.

3. Показавши се као опак убица, изазвао је против себе мржњу у свим потчињеним градовима, тако

да су одсвуда истерали његове посаде; први су се одметнули грађани Агирија8.

(Ехс. Hoesch. ρ. 495 W.)

4. Финтија је насилнички владао градовима и убио многе богате грађане, да би га на крају његови

потчињени омрзли због свих тих злочина. Видећи да су сви орремни на устанак, он се брзо покајао

и променио понашање: човечнијим владањем задржао их је у својој власти.

(280/79) III. Птолемеј9, краљ Македоније, био је још веома млад и неискусан у ратним пословима, а

по својој природи смео и непромишљен, неспособан да се унапред побрине за нешто што би му

било од користи: када су му пријатељи саветовали да сачека окаснеле трупе, он их није послушао.

(Const. Ехс. 2 (1) р. 257)

(279) 2. Краља Птолемеја су убили Гали, а цела македонска војска је том приликом побијена и

уништена

(Ехс. Hoesch. ρ. 495 W.)

369

24 Диодор са Сицилије

(279277) IV. У ово време Гали су нападали Македонију и пљачкали је, а у земљи су се многи људи

променили на краљевском престолу, али су га кратко задржали и сви били протерани. Један од ових

био је Мелеагар10

, брат Птолемеја Лаговог: након владавине од неколико дана, протеран је из земље.

Исто тако је Антипатар11

владао четрдесет пет дана, а за њим су на престолу седели Состен12

,

Птолемеј13

, Александарн и Пир из Епира. По Диодору, сви заједно владали су три године.

(Georgius Syncellus, ρ. 507)

(278) V. Аполодор15

је тежио тираниди, а да би обезбедио верност учесника у завери, позвао је неког

младића, свог пријатеља, да наводно присуствује приношењу неке жртве, а онда га је заклао као

жртву боговима, завереницима дао да поједу утробу, крв помешао са вином и наредио им да је

попију.

2. Овај исти Аполодор нашао је неке Гале, дао им оружје и богате дарове и користио их као верну

телесну стражу: због своје сурове природе, они су били подобни за извршавање казни. Имања

богаташа је запленио и сакупио велику суму новца. Повисивши војницима плату и разделивши

сиротињи имовину богаташа, устројио је велику војску. Потом је подлегао суровости и лакомости и

почео да од грађана силом изнуђује новац; кажњавајући их мучењем, успео је да много људи и не

мало жена присили да му предају све сребро и злато које су поседовали. Као водича и учитеља у

тираниди имао је Сикелиота Калифонта16

, који је живео на двс^ ровима многих сицилијских тирана.

(Const. Ехс. 2 (1) р. 257)

(280) VI. „Кадмејска победа" је изрека чији је смисао да победника стиже невоља, а да побеђени,

захваљујући својој великој снази, нису ни у каквој опасности17

.

Page 176: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

(Ехс. Hoesch. ρ. 495 W.)

2. Краљ Пир је изгубио многе Епирце који су заједно са њим прешли у Италију. Када га је један

пријатељ упитао како је прошао у бици18

, одговорио је да му, ако у још једној бици победи

Римљане, неће остати ниједан од војника који су прешли заједно с њим. Заиста су све његове

победе, како каже пословица, биле кадмејске: побеђени никако нису били ослабљени, захваљујући

својој великој моћи, а победнике је снашла штета и несрећа резервисана обично за побеђене.

(280 или 279) 3. Кинеја, Пиров посланик упућен Римљанима на преговоре ο миру, био је убедљив

преговарач, а уз то је још одређеним личностима понудио богате дарове. Међутим, они дарове нису

примили, већ су му сви дали један исти одговор: да је у овом тренутку, када им је он непријатељ,

овакав дар сасвим неумесан, а ако испослује мир и постане пријатељ Римљана, да ће онда радо

примити поклон који ће тада бити изнад свих замерки.

(Const. Ехс. 4, рр. 346347)

VII. Финтија, оснивач Финтијаде и тиранин Акраганта, уснио је сан који му је наговестио како ће

окончати живот: кад је ловио дивљу свињу, она је кренула на њега, зубима му закачила бок, пробола

га и убила19

.

(279) 2. Након деветогодишње владавине Сиракузом, Тенон Мамејев је протерао тиранина Хикету20

.

3. Тенон и Сострат21

су наследили Хикету и поново позвали краља Пира на Сицилију.

4. Мамертинци су издајнички побили Месињане и склопили савез са Картагињанима, а онда су

одлучили да заједнички покушају да спрече Пиров прелазак на Сицилију: тиранин Тауроменија

Тиндарион нагињао је Пиру и био је спреман да прими у град његове трупе.

(279/78) 5. Картагињани су склопили савез са Римљанима, укрцали пет стотина људи22

на своје

бродове и препловили у Региј. Покушавши напад на град, одустали су од опседања, спалили дрво

припремљено за грађење бродова и наставили да чувају Мореуз, чекајући да Пир покуша да

преплови.

6. Тенон је надзирао Острво23

, док је Сострат владао Сиракузом. Имали су десет хиљада војника и

ратовали су међусобно. Исцрпљени ратом, обојица су послали делегације Пиру.

(278) VIII. Пир је у Италији водио рат две године и четири месеца. Док се припремао за

испловљавање, Картагињани су опседали Сиракузу на копну и мору, надзирући велику луку са сто

бродова. У копненим операцијама у близини зидова учествовало је педесет хиљада људи:

Сиракужане су затворили иза зидина, а њихову територију пљачкали и пустошили. 2. Исцрпљени

ратом, Сиракужани су наде полагали у Пира, због његове жене Ланасе, Агатоклове кћери, која му је

родила сина Александра; зато су му свакодневно слали посланике. Пир је укрцао своје људе на

бродове, заједно са слоновима и осталом опремом, испловио из Таранта и десетог дана упловио у

Локре. 3. Одатле је допловио на Мореуз, прешао у сицилијске воде и упловио у Тауромениј. Тамо је

примио у савез династа Тауроменија Тиндариона, добио од њега војнике и отпловио за Катану.

Домаће становништво га је сјајно примило и овенчало златним венцима; у овом граду је искрцао

пешачке трупе. Док су пешаци марширали ка Сиракузи, пратила их је флота у бојном поретку. Када

су се приближили Сиракузи, Картагињани, који су претходно послали на море тридесет бродова

неким важним послом, нису се усуђивали да прихвате битку са преосталим бродовима. 4. Зато је

Пир без опасности упловио у сиракушку луку, примио Острво од Тенона, а остатак града од

Сиракужана и Сосистрата. Сосистрат је у међувремену овладао Акрагантом и многим другим

градовима, а војска му је бројала преко десет хиљада војника. Пир је помирио Тенона, Сосистрата и

Сиракужане и обновио слогу у граду, сматрајући да ће успостављањем мира стећи њихову

захвалност. 5. Крал, је преузео наоружање, опсадне справе и опрему у граду. Што се тиче бродова

Page 177: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

које је добио у Сиракузи, било их је сто двадесет са палубом и двадесет без палубе, као и краљевска

енера. Цела флота, заједно са бродовима које је Пир довео са собом, бројала је више од две стотине

лађа. Док се он тиме бавио, дошли су му посланици из Леонтине од династа Хераклида, носећи

поруку да ће династ краљу предати град, тврђаве, четири хиљаде пешака и пет стотина коњаника.

Многи други посланици дошли су тада у Сиракузу да објаве предају својих градова и будућу

сарадњу са Пиром. Он их је све љубазно примио и послао натраг у њихове градове, надајући се да

ће освојити и Либију.

6. Коринтска лука зове се Лехеј.

(279) IX. Брен, краљ Гала, упао је у Македонију праћен војском од сто педесет хиљада пешака

наоружаних дугим штитовима и десет хиљада коњаника, као и гомилом безначајног света, трговаца

и две хиљаде кочија. Упавши у земљу, заподенуо је бој и изгубио множину људи, не успевши да

надвлада непријатеље [...]24

. Затим је упао у Хеладу и у пророчиште у Делфима, желећи да га

опљачка. Уследила је жестока битка која се завршила погибијом десетине хиљада25

Гала и Бреновим

троструким рањавањем. 2. Сломљен и на самрти, сазвао је војнике и обратио се Галима, саветујући

их да убију и њега самог и све остале рањенике, спале кочије и врате се кућама растерећени; такође

их је саветовао да за краља изаберу Кихорија26

. Наливши се великом количином неразблаженог

вина, Брен је извршио самоубиство. 3. Кихорије га је сахранио, побио рањенике и све који су

страдали од хладноће и глади, укупно двадесет хиљада људи. Са осталима је истим путем кренуо

кући. На тешком терену Хелени су их нападали, одсекли их од позадине и отели им целу комору. На

путу ка Термопилима, угрожени несташицом хране, оставили су за собом још двадесет хиљада

земљака. Пролазећи кроз дарданску земљу, сви су страдали и нико није преостао да се врати кући.

(Ехс. Hoesch. рр. 495497 W.)

4. Брен, крал. Гала, ушао је у храм, али није нашао ниједан сребрни или златни заветни дар, него

само мермерне и дрвене статуе: подсмехнуо им27

се што богове замишљају у људском обличју, а

онда их представљају у дрвету и камену.

5. Када су Делфљани, у време галског упада, видели да им се опасност приближила, упитали су бога

да ли да новац, децу и жене преместе из пророчиштау најбоље утврђене оближње градове. Питија

им је одговорила да бог наређује да заветне дарове и остало што чини украс богова оставе на свом

месту у пророчишту, јер ће он све сачувати, и са њим „Беле девојке"28

. Како су се у светилишту

налазила и два веома стара храма Атене Пронаје и Артемиде, Делфљани су претпоставили да је

пророчанство помињући „Беле девојке" мислило на ове две богиње.

(Const Ехс. 4. р. 347)

(278276) X. Средивши ситуацију у Сиракузи и Леонтини, Пир је са војском кренуо на Акрагант. Док

се налазио на путу, дошли су му посланици из Ене да јаве да су избацили Картагинску посаду, коју

су држали како им Финтија не би овладао градом, као и да ће му предати град и постати његови

савезници. Пир је узео војску [...]; дошао је у Акрагант и од Сосистрата преузео град и војнике осам

хиљада пешака и шест стотина коњаника, све одабране трупе, нимало слабије од Епираца; преузео

је и тридесет градова под Сосистратовом влашћу. 2. Затим је послао људе у Сиракузу и одатле

допремио опсадне справе и велике количине бацачког наоружања. Пошао је у поход против

картагинских посада, водећи тридесет хиљада пешака, хиљаду и по29

коњаника и слонове. Прво је

потчинио град Хераклеју, чувану од картагинске посаде. Затим је освојио Азону, а онда су му

пришли Селинунћани, па Халикијејци, Сегешћани и грађани многих других градова. 3. Иако је

Ерикс имао велику картагинску посаду, а и по природи био чврст положај тежак за опседање, Пир је

решио да га освоји опсадом. Пребацио је справе до зидова и отпочео велику и жестоку опсаду, која

је трајала све док краљ, желећи да се прослави и такмичећи се у слави са Хераклом30

, није први

напао зид и упустио се у херојску битку, побивши Картагињане који су га свом силом нападали. У

помоћ су му притекли и „пријатељи", па је на крају силом освојио град. 4. Увео је своју посаду и

Page 178: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

одмах се упутио ка Јаетији, изузетно чврстом месту, повољно смештеном за нападе на Панорм.

Грађани Јаетије добровољно су се предали, па је одатле одмах отишао у град Панорм, познат по

најбољој луци на целој Сицилији31

; одатле му потиче и име. И овај град је силом заузео, а када је у

његове руке пало и утврђење Херкта, овладао је свим картагинским поседима и загосподарио свим

градовима изузев Лилибеја: овај град су Картагињани основали након што им је тиранин Дионисије

освојио град Мотију32

. Сакупивши људе из освојеног града, населили су их у Лилибеју. 5. Док се

Пир припремао да опседне Лилибеј, Картагињани су у исти град пребацили велику војску из

Либије: захваљујући томе што су надзирали море, допремили су и велике количине жита, ратне

справе и бацачко наоружање. Како се већи део града налази уз море33

, зидовима су затворили

прилазе са копна, carpaдили куле на кратким размацима и ископали велики ров, а онда су краљу

послали делегацију да преговара ο примирју и миру, јер су били спремни да склопе договор и дају

знатну суму новца. 6. Краљ није пристајао да прими новац, али су га убедили да Лилибеј препусти

Картагињанима. Међутим, „пријатељи" присутни на овом састанку и посланици из градова позвали

су га на страну и саветовали да никако не дозволи варварима да задрже базу за нападе на Сицилију,

већ да Феничане истера са целог острва и својој области као границу установи море. Краљ се одмах

улогорио уз зидове града, и најпре је без престанка нападао утврђења, шаљући чете једну за другом;

Картагињани су се успешно бранили, захваљујући множини бораца и великим залихама наоружања.

7. Наиме, Картагињани су сакупили толико катапулта, бацача стрела и камења да све то није могло

ни стати на зид. Како су Пирове трупе биле засуте кишом стрела и каменица, многи су падали,

многи задобијали ране, и Пиру је запретио пораз. Зато је одлучио да сагради справе јаче од оних

које су му допремили из Сиракузе и да истовремено поткопавањем уздрма зидове. Међутим,

Картагињани су наставили са пружањем отпора, јер су били у предности на кршевитом терену;

након двомесечне опсаде, Пир је изгубио наду да ће град освојити силом и одустао је од даљег

опседања. Одлучио је да сагради велику флоту и да уз њену помоћ надзире море и пребацује трупе у

Либију, па се посветио том подухвату.

(Ехс. Hoesch. рр. 497^99 W.)

(274) XI. Одневши славну победу над Галима, Пир је њихове штитове посветио у храму Атене

Итонске, а заједно са њима и најскупоценије делове плена. Дао је да се постави следећи натпис:

Штитове Атени Итонској Молошанин Пир

обеси овде од Галата храбрих,

пошто уништи Антигонову војску целу.

Никакво чудо: и сад и раније Еакиди су копљаниц^.

2. Свесни35

да су починили такав злочин, природно је што су очекивали да ће их снаћи казна

примерена њиховим злочинима.

(Const. Ехс. 4, р. 347)

XII. Када је Пир опљачкао Еге36

, огњиште македонске краљевине, тамо је оставио Гале. Сазнавши

од неких људи да је у краљевским гробницама у складу са неким старим обичајем, заједно са

преминулима закопано велико богатство, све су их раскопали и провалили у гробнице: благо су

поделили, а кости покојника разбацали унаоколо. Пира су због овога много корили, али он није

казнио варваре јер су му били потребни за рат.

(Const. Ехс. 2 (1), р. 258)

XIII. Када су Мамертинци у Месини ојачали [...] многе тврђаве [...], а они сами растеретивши трупе,

дошли су брзо у помоћ Месини угроженој непријатељским нападима37

. Напустивши непријатељску

Page 179: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

територију, Хијерон је на силу освојио Миле и заробио хиљаду и по војника. Одмах је освојио и

друга утврђења и дошао у Амесел, град између Кенторипе и Агирија. Амесел је био добро утврђен и

имао је много војника, али га је он опсадом освојио и разрушио, а војницима из посаде опростио

казну и уврстио их у редове своје војске. Део градске територије поклонио је грађанима Кенторипе,

а остатак грађанима Агирија. 2. Након тога, Хијерон је са великом војском заратио на Мамертинце.

Халесу је добио предајом, а грађани Абакена и Тиндариса спремно су га примили и дозволили му да

овлада њиховим градовима, тако да су Мамертинци били сведени на малу територију. Наиме, на

Сицилијском мору држао је град Тауромениј у близини Месине, а на Тиренском мору Тиндарис.

Упавши на територију Месине, улогорио се поред реке Лоитана38

са десет хиљада пешака и хиљаду

и по коњаника: Мамертинци су заузели положај преко пута, са осам хиљада пешака и четрдесет39

коњаника; војсковођа им је био Киос. 3. Киос је сакупио пророке који проричу по жртвама, и када је

принео жртву, упитао их је какав ће бити исход битке. Они су одговорили да му богови преко

жртава наговешћују да ће преноћити у непријатељском табору, што га је веома обрадовало, јер је из

одговора закључио да ће освојити краљев логор. Зато је одмах развио бојни ред и покушао да пређе

реку. 4. Хијерон је са собом водио избеглице из Месине, две стотине људи изузетних по својој

храбрости и јуначким делима; дао им је још четири стотине одабраних војника и наредио да заобиђу

оближње брдо звано Торак и непријатеље нападну са леђа. Постројио је потом остатак војске и

пошао право у сусрет непријатељима. На реци се развила коњичка битка, док су пешаци по

краљевој наредби заузели неки брежуљак поред реке, стекавши тако повољнији положај. Неко

време је битка била нерешена; када су Хијеронове свеже трупе зашле око брда и неочекивано

навалиле на Мамертинце, убијајући без муке војнике уморне од боја, Мамертинци су, са свих страна

окружени непријатељима, кренули у бег. Сиракужани су их са целом војском следили и све их

посекли. 5. Мамертински војсковођа се храбро борио и задобио многе ране, изгубио свест и на крају

био заробљен. Жив је пренет у краљев табор и предат лекарима на негу. Дакле, обистинили су се

пророчанство и речи пророка преноћио је у непријатељском логору. Краљу је било много стало да

га излечи. У том тренутку Хијерону су дошли неки људи, водећи коње из битке. 6. Киос је

препознао коња свог сина и закључио да је младић страдао. Веома ојађен, покидао је конце на

ранама, процењујући да је синовљева погибија вредна његове смрти. Када је Мамертинцима

јављено да су са војсковођом Киосом страдали и сви остали војници, одлучили су да се пред краљем

појаве као прибегари. Међутим, судбина није дозволила да мамертинска ствар потпуно пропадне. 7.

Наиме, картагински генерал Ханибал налазио се укотвљен код Липарских острва. Дознавши ове

неочекиване вести, брзо је дошао краљу да му, наводно, честита, а, у ствари, да га надмудри. Краљ

је поверовао Феничанину и није ништа предузимао. Ханибал је потом отишао у Месину и затекао

Мамертинце спремне да предају град; он их је од тога одговорио и, под изговором да им доводи

помоћ, увео је у град четрдесет (?) војника. Мамертинци су већ били изгубили наду у спас због

претрпљеног пораза, а сада су на описани начин поново стекли поуздање. 8. Надмудрен од

Феничанина, Хијерон је одустао од опсаде и вратио се у Сиракузу, постигавши славну победу40

.

(Око 264) 9. Картагињани и Хијерон, након неуспеха код Месине41

, одржали су састанак, склопили

војни савез и договорили се да заједнички нападну Месину.

(Ехс. Hoesch. рр. 499500 W.)

СЕДАМНАЕСТА КЊИГА

1 Ово обећање Диодор није у потпуности испунио, јер у своје излагање није укључио догађаје у западном

Медитерану.

2 Географско име Европа овде, у складу са старовековним познавањем нашег континента, означава, у ствари, Балканско полуострво.

3 Македонски краљеви су од времена Александра I истицали своје везе са Хераклом.

4 Краљевска породица племена Молошана, којој је припадала Александрова мајка Олимпијада, изводила је своје порекло од Неоптолема, Ахиловог сина и Еаковог унука.

Page 180: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

5 Еуајнет је био архонт од јула 335. до јула 334. године

6 У осталим изворима се као Филипов убица обично наводи само Паусанија, који је убијен одмах након

атентата (лето 336. године). Сумњало се да су у завери учествовали и Олимпијада и Александар. Жртве

Александрових обрачуна били су његови конкуренти за краљевску власт: Аминта, син Пердике ΙΠ, породица

Александра из Линкестиде, Филипова друга жена Клеопатра и њено тек рођено дете.

7 Клеопатра је у ствари била Аталова нећака.

8 По једнима је то била кћер, којој је Филип дао име Европа, а по другима син по имену Каран.

9 Парменион Филотин (око 400330), македонски племић, најбољи Филипов генерал. Пратио је Александра као

заменик и учествовао у свим великим биткама. Суђење и смакнуће Парменионовог сина Филоте навело је

Александра да уклони и њега. По опредељењима је био близак конзервагивнијем крилу македонских водећих официра.

10 Атињани су Филиповом убици Паусанији изгласали почасти резервисане за тираноубице.

11 Познат само из Диодора.

12 Грешка у рукописима, уместо „Лакедемоњани".

13 Овај састанак Амфиктионског већа спомиње само Диодор. Његова одлука је обавезивала само чланице Савеза.

14 Артаксеркс III Охо (Ohos,) син Артаксеркса II, кога је наследио 358. године. Ο овим догађајима Диодор пише у двема претходним књигама.

15 Хилијарх (староперсијски хазарапатиш „вођа хиљаду људи") командовао је краљевском гардом такозваних „мелофора". По овлашћењима је био други човек у држави.

16 Детаљан извештај ο овим догађајима на персијском двору налази се код Елијана (Vai: Hist. 6, 8). Охо је

отрован 338. године.

17 Арсеј (Arses) је владао од новембра 338. до јуна 336. године.

18 Охов син Бистан је преживео ове догађаје и касније нашао уточиште код Александра.

19 Артаксеркс III Охо.

20 Кадузијци су живели на јужној обали Каспијског мора, у данашњој области Ghilan, која носи њихово име.

21 Дарије III, рођен око 380, завладао је Персијом 336. године.

22 Рођанин Мемнон је почео каријеру као официр у персијској војсци, а онда је свог брата Ментора наследио на

положају персијског генерала Мале Азије. Већ 336. године успешно се борио против Филипових генерала.

23 Познатији као митолошки Парис, син тројанског краља Пријама и отмичар лепе Хелене.

24 Идејски Дактили се у неким античким изворима везују за планину Иду у Троади, а у другим за истоимену

планину на Криту. За њих се говорило да су пратиоци богиње Кибеле, изумитељи вештине ковања гвожђа, вични магији.

25 Три плетра око 90 метара.

Page 181: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

26 Реч је ο појави званој пархелија.

27 Гринеј у Еолиди, грчки град познат по Аполоновом светилишту.

28 Питана, град у Еолиди.

29 Кала (Kallas) је, изгледа, преузео команду над македонском војском након Парменионовог одласка у Македонију.

30 Ројтеј, град у Троади.

31 Детаљно излагање ο овом Александровом походу против варварских племена северно од Македоније

(пролеће 335. године) налази се код Аријана (I, 1, 46, 11) и географа Страбона (Geogr. VII, 3, 8).

32 Тебанци су на превару убили команданте македонске посаде, Аминту и Тимолаја (Аријан, I, 7, 1) и нанели велике губитке самој посади.

33 Новад за набавку овог наоружања дао је Дарије III.

34 Познат само из Диодора.

35 Изгледа да су Персијанци подстицали Тебанце на устанак, а сасвим је сигурно да су им слали новац за

неопходне припреме (уп. Аријан, II, 14, 6).

36 Пророчиште Аполона Исменијског.

37 Иста се појава помиње у вези са битком код Херонеје као и поводом других значајних догађаја.

38 Језеро Копаида.

39 Извор Дирка у Теби добио је име по митолошкој јунакињи Дирки, жени тебанског краља Лика, чији су пепео

Амфион и Зет, њени пасторци, бацили у Арејев извор.

40 Није јасно која је грађевина у питању тебанска ризница или реконструисани Аполонов храм подигнут након

373/2. године. Овај храм нису саградили Тебанци, али су знатним доприносом у његовом грађењу учествовали Фокиђани као надокнадом за ненамерно рушење старог храма.

41 Из извештаја других писаца ο паду Тебе (Аријан, Јустин, Аристобул, Плутарх, Елијан) може се стећи утисак ο величини патње којој је било изложено цивилно становништво.

42 Аријан (I, 8, 8) ово кршење храмовне азилије приписује Александровим беотским савезницима.

43 У плену су се нашле и статуе и слике, уметничка дела велике вредности.

44 Реч је ο осталим Беоћанима и Фокиђанима.

45 Други извори не помињу десеторицу, већ четворицу (Плутарх, Фокион 17), осморицу (Плутарх, Демостен

23) или деветорицу (Аријан, I, 10, 4) тражених ретора.

46 Ликург (рођен око 390, умро око 325/4) атински државник, велики непријатељ Македонаца, дванаест година

је управљао финансијама града Атине и развио велику грађевинску делатност. Сачуван је један од његових

говора (Против Леократа).

Page 182: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

47 Фокион (убијен 318. године), атински генерал и државник, четрдесет пет пута биран за стратега. Успешан

војсковођа, у политици је био Демостенов и Хиперидов противник и присталица мира са Македонијом. У овој ситуацији је саветовао Атињанима да не помажу Тебанцима.

48 Митолошки примери оданости и пожртвованости.

49 Демад (друга иоловина IV века), атински политичар, одличан говорник и дипломата, присталица

Македонаца. За време Александровог похода управљао је Атином заједно са Фокионом; 323. године одузета су

му грађанска права да би већ следеће била поново враћена. Страдао је 319. по наредби Антипатра, због интриге са Антигоном. Говори му нису сачувани.

50 Већина Тебанаца је уточиште потражила у Атини.

51 Аријан (I, 10, 6) помиње две делегације; прва је наишла на слаб пријем.

52 Термин „пријатељи" (φίλοι) означава у изворима најближе Александрове сараднике који су сачињавали

саветодавно веће. Касније се исти термин среће и на дворовима хеленистичких краљева.

53 Антипатар (397319), македонски генерал, најважнији сарадник Филипа П. Када је Александар кренуо на

Исток, поверио му је управу Македонијом и Хеладом („стратег Европе"). У вези са догађајима након Александрове смрти често ће се помињати и у следећим Диодоровим књигама.

54 Ктесикле је био архонт од јула 334. до јула 333. године.

55 Александар је имао укупно сто осамдесет два или сто шездесет ратних бродова. Остатак флоте, под

командом Пармениона, искрцао се у Абиду, док је краљ пристао на оном месту где су, по традицији, пристали Ахајци у Тројанском рату.

56 Симболично забијање копља у непријатељску земљу значило је да крал> на основу права освајача стиче власништво над земљом персијског краља.

57 Трачко племе које је било у савезу са Македонцима.

58 Други аутори наводе број од четрдесет или четрдесет три хиљаде пешака. Ово неслагање се може објаснити

и тиме да су неки у Александрову војску рачунали и трупе које су 336. године прешле у Азију под вођством

Атала и Пармениона, као претходница.

59 Еригије из Митилене, један од Александрових блиских сарадника хетера.

60 Касандар, Антипатров син (око 358297); ο њему ће бити доста речи у следећим књигама.

61 Храм Атене Илијске.

62 Грешка у рукописима, уместо Аристандар. Аристандар је био жрец из Телмеса у Ликији. у служби код

Филипа и Александра.

63 По Аријану (I, 12, 810), у разговору су учествовали сатрапи Арсит (Хелеспонтска Фригија) и Спитридат (Лидија), а од генерала Арсам, Реомитра, Петин, Нифат и Мемнон.

64 Опис битке се код Диодора разликује од описа код Аријана (I, 13, 37) и Плутарха (Александар 16, 23).

Могуће је да је Диодор користио неки други извор, вероватно Клитарха.

65 Код Аријана налазимо име Арсам; по истом аутору, Арсам је био генерал, а не сатрап.

Page 183: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

66 Сатрап Спитробат је предводио Хирканце насељене у Лидији у ранијем периоду персијске владавине (Страбон, XIII, 4, 3).

67 По Аријану (I, 14, 4), Персијанци су имали двадесет хиљада иранских коњаника и двадесет хиљада грчких пешака. Диодорови подаци су непоуздани.

68 Код Аријана и Плутарха тесалска коњица не игра никакву улогу, јер је битка највероватније већ била решена

када су они прешли реку.

69 Код Аријана (I, 15, 7) Даријев зет се зове Митридат, а Плутарх гтомиње и Митридата и неког Спитридата,

који би требало да је идентичан са Диодоровим Спитробатом.

70 „Краљеви рођаци" су били чланови високе персијске аристократије, коњаници у такозваној „краљевској хилијархији".

71 Код Аријана, Клит одсеца Спитридату руку, а код Плутарха (А/ех. 16, 5) задаје му ударац копљем.

72 Аријан (I, 16, 3) међу палим Персијанцима помиње Фарнака и Митробузана; не и Атизија јер је он страдао у

бици код Иса (Аријан, XVII, 34, 5; Квинт Курције, III, 11, 10).

73 Ο овој другој бици пишу и Аријан и Плутарх.

74 По Аријану (I, 16, 3), страдала је скоро цела персијска пешадија изузев две хиљаде заробљених; међу

пешацима су најбројнији били Атињани.

75 Митрен није био сатрап, већ командант персијске посаде у Сарду.

385

25 Диодор са Сицилије

76 Мемнон је био ожењен Барсином, кћерком Артабаза и унуком Фарнабаза, сатрапа Хелеспонтске Фригије у

време Пелопонеског рата. Након заробљавања у околини Дамаска, Александар ју је узео за жену и са њом имао сина Херакла, ο коме ће Диодор говорити у наставку.

77 По Аријану (I, 19, 3), његова тачна титула била је „вођа Доње Азије и целе флоте".

78 Док су хеленски градови добијали аутономију и били ослобађани од плаћања пореза, домаћи градови су порез и даље плаћали, што је био знак њиховог потчињеног положаја.

19 Ада је била кћер Хекатомна, сестра Маузола и Артемисије и жена Идријејева. Протерао ју је са власти брат Пиксодар.

80 Неоптолем, брат Аминте поменутог у глави 48, борио се у персијским редовима из мржње према

Александру.

81 Антимакедонски оријентисани политичари који су Атину напустили након пада Тебе.

82 Реч је ο полукружном зиду подигнутом да се затвори отвор у срушеном делу градских бедема.

83 У ствари, нису били ослобођени од учествовања у борбеним дејствима, већ, највероватније, од ноћних стража.

84 По Аријану (I, 22, 7), опседнути су изгубили хиљаду бораца.

Page 184: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

85 Мармарејци су иначе непознати. Могуће је да Диодор мисли на стену данас познату под именом Saracik (1.300 m висине), са које су се брђани спуштали у пљачку фаселидске равнице.

86 Никократ је био архонт од јула 333. до јула 332. године.

87 Мемнон је ратну кампању започео у пролеће 333. године, док је у Атини архонт још био Ктесикле.

88 По Аријану (II, 1, 15), Мемнон је умро током опсаде Митилене, чије су освајање довршили Фарнабаз и Аутофрадат.

89 Харидема помиње и Квинт Курције (III, 2, 1019). Диодор греши када каже да је он био сарадник Филипа II,

јер је Харидем током већег дела каријере радио против Македонаца и био је међу стратезима које је

Александар тражио од Атињана након освајања Тебе; тако је био приморан да бежи из Атине као Ефијалт и Трасибул. Напустивши Атину, отишао је Дарију.

90 Код Иранаца појас симболизује везу која спаја вазала и суверена. Хватањем за појас господар показује да је веза прекинута.

91 У ствари, трупе су сакупљане само у западним сатрапијама.

92 Александар се тада налазио у Великој Фригији.

93 Ова болест је Александра савладала у Тарсу у Киликији. Аристобул. (FGH 139, fr. 8) прецизира да се радило

ο замору.

94 Реч је ο превоју Kara Kapu, између Тарса и Иса. По Аријану (II, 5, 1), Парменион је требало да заузме пролазе

између Киликије и Сирије, оба јужно од Иса („Киликијска врата"; севернији је узани пролаз између мора и

планина, северно од дан. Александрете), док је Дарије кроз „Аманска врата" (дан. Toprak Kalesi) сишао у Киликију и нашао се за леђима Александру, који је био кренуо за Сирију.

95 Тридесет стадија око 5,5 km. Полибије (Историје XII, 19, 4) каже да је Александар био сто стадија (око 18

km) од Дарија када је сазнао за пристигнуће персијске војске у Киликију.

% Сматра се да је број од пет стотина хиљада л>уди на страни Персијанаца преувеличан.

97 Приказ битке код Иса (новембар 333. године) налази се на познатом мозаику из Помпеја; представљен је фронтални сукоб Дарија и Александра.

98 Мисли се на равницу око Иса. Битку код Иса, односно њен опис код Калистена коментарише Полибије у

дванаестој књизи својих Историја (в. превод М. Рицл, Матица српска, Нови Сад 1988, II, 128133 и белешке на

стр. 564566).

99 Главнина ризнице и краљевске пратње остала је у Дамаску.

100 Аријан (II, 11, 9) помиње само неколико племенитих Персијанки код Иса.

101 Шатори персијских краљева били су округли, са куполастим врхом; симболизовали су земљу и небо.

102 Коњаниципратиоци (хетери) чинили су елитну чету македонске коњице краљевску гарду, заједно са пешацима хипаспистима.

103 Сисигамбра је Даријева мајка.

104 реч је 0 оријенталном обичају „проскинезе", који је у обично подразумевао наклон и стављање десне руке на уста. У ванредним случајевима попут овог падало се ничице на земљу.

Page 185: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

105 Ово је смишљено накнадно, када се старија кћер удала за Александра, а млађа за Хефестиона.

106 Међу њима је било и две хиљаде грчких најамника.

107 Александар се налазио у Марату у Сирији када му је стигло писмо од Дарија. По Аријану (II, 14, 19), Дарије

је тражио натраг своју породицу, прекоревао Александра због агресије и предлагао повратак на status quo, са

уговором ο пријатељству; по Квинту Курцију (IV, 7, 1 и даље), Дарије је тражио своју породицу и саветовао

Александру да се врати у Македонију; по Јустину (XI, 12, 1), нудио је само да плати откуп за породицу.

Диодор, дакле, једини помиње предају територије западно од реке Халиса и фалсификовано писмо; савремени

истраживачи претпостављају да би писма цитирана код Курција или Аријана могла бити управо то фалсификовано писмо.

108 у стварИ) архонт 332/1. године био је Никета. Сто дванаесте олимпијске игре прослављене су јула 332. године.

Ша дИОДОр греши у хронологији битку код Иса датује пред крај Никократовог архонтата (прави датум је

новембар 333), а сахрану погинулих на почетак Никератовог архонтата, што би одговарало јулу 332. r.

109 Тиријски Херакле је Мелкарт, династички бог Тира, кога су Грци идентификовали са Хераклом.

110 Топографија античког Тира је слабо позната; зна се да је острво било заштићено зидинама и кулама.

111 Око 700 m (данас око 600 га).

112 Стари Тир се налазио на копну.

113 Око 60 m.

114 Александар је у том трнутку имао само неколико лађа. Зато се задовољио подизањем двеју дрвених

покретних кула на крају насипа, са којих је гађао браниоце града. Поморска битка ο којој Диодор овде говори

одиграла се касније, када је Александар већ располагао флотом пристиглом са Кипра и из северне Феникије.

115 Тир је имао две луке северну („Сидонску") и јужну („Египатску"); северна је била заштићена зидинама.

116 Машине за избацивање камења (ткзв. petroboloi) појављују се први пут у овој опсади. Гај Плиније Старији

(Nat. hist. VII, 201) тврди да су их изумели Феничани.

117 Ове машине су иначе непознате и немају везе са горе поменутим запаљивим стрелама.

118 Кула се налазила на броду којим се превозио Александар са Адме гом и одредом хипасписта.

119 По Аријану (II. 24, 4), Тиријци су изгубили осам хиљада људи; Квинт Курције помиње шест хиљада убијених и две хиљаде разапетих на крст (IV, 4, 1617).

120 Исправка Wesselinga. У рукописима стоји Балоним.

121 Диодор овде греши: крал> Тира Аземилк склонио се у Мелкартов храм и искористио право азила. Стратон,

поменут у овом поглављу, био је краљ Сидона, а не Тира, а збачен је са престола након битке код Иса. Мисли

се да је познати „Александров саркофаг", нађен у краљевској некрополи у Сидону (данас у Археолошком

музеју у Истанбулу), поручио Абдалоним.

122 Агис III, спартански краљ (338331), вођа антимакедонске коалиције у Грчкој у време Александровог похода. Имао је успеха на Криту и Пелопонезу. Погинуо је у сукобу са Антипатром код Мегалеполиса.

123 Од Фарнабаза и Аутофрадата добио је десет бродова и тридесет таланата.

Page 186: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

124 Аминта је био пријатељ истоименог Александровог рођака, сина Пердике III. Отишао је Персијанцима 335. године.

125 По Квинту Курцију (IV, 1, 3233), Аминту нису убили локални Египћани, него персијска посада у Мемфису.

126 На копну су персијски генерали повратили Кападокију, Пафлагонију и Милет, а освојили су Митилену, Хиј, Андро и Сифно.

127 Аминта Андроменов, поменут у 45 поглављу.

128 Ово познато Амоново светилиште налазило се у оази Sivva. Захваљујући Кирењанима, који су ra идентификовали са Зевсом, Амон је и пре Александра био поштован У Грчкој.

129 Калистен и Аристобул су помињали два гаврана; ове птице су заиста бројне у оази Siwa.

130 Горко језеро и Амонове градове помиње само Диодор.

131 По митологији, Данај је један од потомака везе између Зевса и Иоје, преко Епафа, Либије и Бела. Брат му је

био Египт и, након свађе са њим, побегао је у Арг у Грчкој заједно са кћерима Данаидама. Главно светилиште

у оази носи картуш фараона Амасиса (570526), а други храм, поменут у наставку Диодоровог текста, подигао је

локални династ WenAmon у време владавине Нектанеба II, само неколико година пре Александровог освајања Египта.

132 Можда се ради ο Мармаридима, или неком другом либијском племену са обала Медитерана. Име је изгубљено у лакуни.

133 На локалитету UmmBeida.

134 Термални извор Ain el Hamman код UmmBeide.

135 Број је сигурно погрешан јер је у Амоновом храму у Теби носило Амонову барку двадесет свештеника.

136 Као наследник фараона, Александар је имао привилегију да уђе у „светињу над светињама". Нико не зна

каква је питања он тамо поставио и какве је одговоре добио; ово што читамо код Диодора је Клитархова фикција.

137 У овом поздраву није ништа необично: фараон је сматран сином свих богова египатског пантеона. На једном хијероглифском натпису Дарије носи титулу „Амонов син".

138 Клитарх је спојио два догађаја: јавну консултацију пророчишта, у којој су учествовали и „пријатељи" (Квинт

Курције IV, 7, 28) и тајни ритуал током кога је, по Калистену, пророк на постављена питања одговарао покретима главе.

139 Аријан (III, 2, 1) и Плутарх (А/ех., 6) датују оснивање Александрије пре одласка у Амонову оазу, а Диодор,

Квинт Курције (IV, 8, 1) и Јустин (XI, 11) након тог пута. По ПсеудоКалистену (I, 32, 10), град је основан 7. априла 331. године.

140 Кратак војнички огртач.

141 То је била Канопска улица, широка 30 m и дуга око 7 km.

142 Краљевска палата се налазила на полуострву Лохији.

143 Диодор је посетио Египат у време владавине краља Птолемеја XII Новог Диониса Аулета.

Page 187: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

144 Подводник је коњ који није ујармљен, већ ужетом везан за коње у јарму.

145 Око 70 cm.

146 Да би дошао у Арбелу, Дарије је прешао Тигар, а потом и Лик (Мали Заб), за десет дана.

147 Сличан положај у персијској хијерархији имао је Ксеркс крајем владавине свог оца Дарија I.

148 Аријан такође зна за два Даријева посланства прво у Марату, и друго, које би било ово Диодорово, током

опсаде Тира, крајем 332. године. Плутарх помиње само једно посланство, ово ο коме је сада реч, и датује ra у

пролеће 331. године. Квинт Курције и Јустин помињу три посланства; друго је пристигло након пада Тира, а треће након што је македонска војска прешла преко Тигра.

149 У персијским натписима краљеви Персије носе титулу „краљ краљева"; они су у својој држави толерисали

многе вазалне лаичке и свештеничке државе.

150 Даријева жена је умрла у лето 331. године. Плутарх (.А/ех. 30, 1) наводи да је умрла на порођају, што можда

одражава традицију по којој се Александар за њу није бринуо тако добро као што се мислило.

151 Ради се ο Еуфрату, како кажу Квинт Курције и Аријан. Александар је Еуфрат прегазио код Тапсака.

152 Односно територије у северној Месопотамији.

153 Није познато на ком месту је Александар прегазио Тигар.

154 Ово је позната прича (помињу је Курције, Плутарх, Јустин и Аријан), али је н>ена историчност спорна.

155 Три хиљаде хипасписта, чији је одред организовао још Филип П. Тек 327. године, названи су „сребрни штитови" када је Александар на њихове штитове ставио украсе од племенитог метала.

156 Пердика Оронтов (убијен 321), македонски племић, таксијарх (командант пешачког батаљона) код

Александра. Напредујући полако, укључен је међу „телохранитеље", чланове Александровог личног штаба, да

би после Хефестионове смрти постао други човек иза краља, а онда, након Александрове смрти, епимелет (регент).

157 Мелеагар Неоптолемов, један од хетера и таксијарха у војсци Александра Великог.

158 Полиперхонт Симијин (рођен око 380), македонски племић, први пут се појављује као командант батаљона

након битке код Иса. Прву самосталну команду добио је у Ламијском рату 321. године, а 319. Антипатар ra је предложио за свог наследника.

159 Сва поменута племена потичу из такозване Еорње Македоније.

16(1 Филип, Балакров син, не појављује се код Аријана, а код Курција предводи нове најамнике (IV, 13, 28).

161 Кратер (око 370321), македонски официр у Александровој војсци. Почео је каријеру као командант

батаљона, да би након Парменионове смрти постао Александров заменик. Био је најбољи војник у

Александровом штабу, веома омиљен међу пешацима.

162 Филип Менелајев, командант савезничке коњице; након уклањања Александра из Линкестиде, водио је тесалску коњицу.

163 истоветно су поступили грчки најамници у бици код Кунаксе описаној у Ксенофонтовој Анабази, а Аријан

нас обавештава (II, 7, 8) да је Александар чи гао Ксенофонта.

Page 188: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

164 Даријев бојни иоредак описан је код Аријана (III, 11, 3 и даље) према Аристобуловом извештају, а на основу персијских докумената нађених након битке.

165 датум битке код Гаугамеле је споран. По Плутарху, једанаест дана пре битке (Alex. 31, 4), атичког месеца

боедромиона, дошло је до помрачења Месеца. ΓΙο астрономским иодацима, 2021. септембра 331. године заиста

је дошло до помрачења Месеца.

i« у Неким рукописима број коњаника је хиљаду, у другим десет хиљада. То је, највероватније, била краљевска

хилијархија, предвођена хилијархом. Њени чланови су имали дворску титулу „краљеви рођаци" (Аријан, IV, 15, 2425).

167 Мелофори „јабуконосци" добили су име по златној јабуци на врховима копаља; овај одред чинило је хиљаду елитних коњаника одабраних међу десет хиљада такозваних „бесмртника" у краљевској телесној гарди.

168 Марди су живели уз обалу Каспијског мора и на падинама планине Елбрус, а Косејци у планинским

областима Загроса: били су то потомци Касита, освајача Вавилоније средином II миленија пре н. е.

169 То су трупе такозване „краљеве куће".

170 Овај „пртљаг" није укључивао само ствари, већ и људе породице војника и њихове слуге, као и персијске заробљенике.

171 По Курцију (IV, 16, 23), Аријану (ΠΙ, 15, 12) и Плутарху (Alex. 35, 6). Александар је прекинуо потеру да би

Пармениону помогао у невољи.

172 У рукописима погрешно стоји „Дарије". Квинт Курције овај маневар такође приписује Мазеју (IV, 16, 7).

173 Хефестион Аминторов (око 356324), македонски племић и Александров пријатељ од детињства, као

способан командант предводио је један од три батаљона хипасписта, елитних бораца у македонској пешадији. Касније је Александар због њега увео положај хилијарха, другог човека у држави.

174 Менида, најамнички вођа ο коме немамо других података.

175 Битка се, у ствари, одиграла код Гаугамеле, у равници северно од Горњег Заба и Арбеле, која се налази

између Горњег и Доњег Заба. Диодор у излагању ове бигке прави исту грешку као у случају битке код Иса (види нап. 108a).

176 Диодор почиње излагање ο такозваном „Агисовом рату".

177 Код Мегалеполиса у Аркадији.

178 Тамо га је сачекао Бес са коњицом, „краљевим рођацима", мелофорима и две хиљаде грчких најамника.

179 По Курцију (V, 1, 11), заиста је дошло до епидемије.

180 Персијанац Мазеј одређен је за сатрапа Вавилоније (Аријан III, 16, 4) а Мен за хииарха Сирије, Феникије и Киликије.

181 Ови дарови су били знатни с обзиром на то да је пешак месечно добијао 30 драхми, а коњаник једну мину (1 мина = 100 драхми).

182 Непознато племе, трачко или илирско.

183 реч је 0 будућим пажевима, које је Филип II организовао као посебно тело на двору.

Page 189: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

184 Ова област се налазила на левој обали Тигра, паралелно са Вавилонијом

185 у сукари, Паситигар.

186 Превој између Сузијане и Персије. Парменион је са главнином војске и комором ишао „Краљевским путем", а Александар са лако наоружаним трупама преко планина.

187 Ариобарзан је био сатрап Персије.

188 До места где је Ариобарзан преградио превој зидом (Аријан, III, 18, 2).

189 Грешка у рукописима, уместо тридесет.

190 Ариобарзан је побегао са четрдесет коњаника и пет хиљада пешака, да би потом страдао у потери коју су

организовали Македонци (Квинт Курције, V, 5, 33).

191 Вероватно се мисли на Ариобарзана и његове људе.

192 Курције (V, 5, 9; 17) наводи имена двојице Еуктемон из Киме и Теетет из Атине.

193 Однос злата и сребра у Персији био је 1:13, а у Грчкој 1:10 (20 драхми сребра вредело је 1 златни статер).

194 У ствари, Александар није желео да уништи сам град, већ палату и ризницу.

195 Овај опис палате постоји само код Диодора и није познато ко му је послужио као извор.

196 Око 8 m.

197 Око 30 m.

198 Око 10 m.

199 Сто двадесет метара; није јасно од чега.

200 Диодор мисли на гробнице у стени Kohi Rahmet са гробовима Артаксеркса II и III и Дарија III (недовршена). Гробнице старијих владара (Дарија I, Ксеркса, Артаксеркса I и Дарија II) налазе се код Naqsi Rustama.

201 Таида је била Птолемејева пријатељица и изгледа да је касније отишла за њим у Египат.

202 По Плутарху, Јустину и, можда, Квинту Курцију, Дарије је био на самрти када ra је нашла македонска

предстража; када је стигао Александар, био је већ мртав. Варијанта коју помиње Диодор среће се у

ПсеудоКалистеновом Роману ο Ллександру.

203 У рукописима име гласи Набарна. Набарзан је био хилијарх, а Барксаент сатрап Арахозије.

204 Бес је још од раније уживао велику популарност међу Бактријцима.

205 Диодор овде спаја два догађаја: 1) отпуштање савезника, укључујући Тесалце, до кога је дошло у Екбатани

пре Даријеве смрти; 2) побуну војника у Хекатомпилу у Партији након Даријеве смрти. Током ове побуне,

Александар је са собом имао само елитне трупе двадесет хиљада пешака и три хиљаде коњаника, а остатак се

налазио у Екбатани под Парменионовом командом.

206 Дарије је напустио Екбатану са седам хиљада таланата.

Page 190: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

207 Хирканија је област уз југоисточну обалу Каспијског мора, једна од најбогатијих персијских сатрапија.

208 Квинт Курције (VI, 2, 15) овај град зове Хекатомпил. У ствари, град је у Александрово време имао нама непознато домаће име, а Селеук I ra је 305. године обновио и дао му грчко име.

209 Ова села се помињу само код Диодора.

210 Око 40 1.

211 Око 50 kg.

212 Ради се ο такозваном giazu или gazu (перс. реч), слатком соку који тече из лишћа одређених врста храстова; када се осуши, по укусу је сличан шећеру.

213 Врста дивље пчеле.

214 Реч је ο планини Елбурз.

215 Мисли се на хилијарха Набарзана и сатрапе Артабаза, Фратаферна и Аутофрадата.

216 Александровог љубимца Букефала.

217 Коринћанин Демарат је служио на Сицилији под Тимолеонтом, а онда и са Александром у Азији. Умро је непосредно пре индијског похода. По Плутарху (Alex. 6, 1), Букефал је био поклон Тесалца Филоника.

218 i4CTy причу налазимо код Курција (VI, 5, 2432) и Јустина (XII, 3) Плутарх (Alex. 46, 1) каже да ју је читао код Поликлета, Онесикрита и Клитарха, али напомиње да је већина аутора сматра измишљеном.

219 Истом приликом је Александар Хефестиона поставио за хилијарха; између осталих, и командовање стражарима и телохранител>има било је хилијархово задужење.

220 Александар није прихватио прави знак крал>евског достојанства у Персији, високу капу тијару. Дијадему је везао око традиционалног македонског шешира широког обода каусије.

221 Ксенофонт (Сугор. VIII, 3, 13) описује ову пурпурну хаљину са широком белом пругом на грудима. На

мозаику из Помпеја краљ Дарије је приказан у овој хаљини.

222 Коњаниципратиоци (хетери) добили су хаљине са пурпурном ивицом, а хаљине „пријатеља" су целе биле од пурпура.

223 Право име града је Артакана или Артакоана; његова прецизна локација није позната.

224 Дрангијана је област јужно од Арије, данашњи Seistan.

225 Аријан (III, 26, 12) признаје Фило гину кривицу на основу сведочења Птолемеја и Аристобула.

226 Одлуку је донела скупштина од шест хиљада Македонаца (Курције, VI, 8, 23).

227 Ни Аријан ни Курције не помињу Парменионову осуду.

228 Аријан наводи да су убијени копљима, Курције да су били каменовани.

229 Грешка у рукописима: Александар је био Антипатров, а не Антигонов зет.

Page 191: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

230 Правилно би било Ариаспи. То је народ који је живео у доњем току реке Етимандра (Helmend).

231 Титула „доброчинитељи" давана је у Персији појединцима и групама. Персијски облик ове речи није нам познат.

232 Становници Гедрозије, данашњег Белучистана.

233 Бивши командант тврђаве у Персеполису.

234 Кипранин Стасанор, један од Александрових хетера, биће потом сатрап АријеДрангијане.

235 На староперсијском *para Upari Sena значи „народ с оне стране УпариСене" (одн. Хиндукуша). То је

данашња област Кабула, којом је у персијско доба управљао сатрап Бактријане; службено име земље било је Гандара.

236 реч је 0 колибама у облику коничне куполе, које се и данас могу видети у јужним деловима Авганистана.

237 Данашњи Хиндукуш.

238 Грешка у рукописима, уместо „Индију". Није сасвим јасно ο којој је Александрији реч ο Александрији на Кавказу, Александрији у Согдијани или Александрији на Оксу (АмуДарја).

239 То нису били прави градови, већ војне колоније за чување границе.

240 Суђење Бесу обављено је у зиму 329/8. године. Погубљен је у Екбатани (Курције, VII, 10, 10; Аријан, IV, 7, 3).

241 Пре овога, у Диодоровом тексту имамо велику лакуну у којој је било описано освајање Бактријане,

Согдијане и северних делова Индије (архонтати Кефисофонта 329/8, Еутикрита 328/7 и Хегемона 327/6).

Недостају, дакле, догађаји с краја Диодорове 328/7. и почетка 327/6 године. У изгубљеним деловима били су

описани Александрова свађа са Клитом, хапшење Калистена у вези са увођењем проскинезе и завере пажева, те

венчање са Роксаном. Постојеће поглавље почиње догађајима с јесени 327. године: Александар креће ка

Индији и у граду Масаги, у земљи Асакенијаца, заробљава прелепу краљицу Клеофис, а онда јој враћа

краљевину. Њен народ, који је насељавао долину реке Swat, нису „Индијци", јер их и Махабхарата убраја

међу варваре на северозападној граници Индије.

242 реч је 0 индијским најамницима које су унајмили становници Масаге или брат преминулог краља

Асакенијаца, сина поменуте краљице Клеофис.

243 Санскритски Аварана „чврсто место".

244 Овај индијски Херакле обично се идентификује са Кришном.

245 Тријаконторе су лађе са по тридесет весала са сваке стране.

246 Таксила је било династичко име свих краљева ове династије.

24ća Архонтат Хремета грешком је обухватио све догађаје од битке на Хидаспу (мајјуни 326) до побуне у Сузи (пролеће 324), а ови догађаји, поред Хреметовог, обухватају и Антиклов архонтат (325/4. године).

247 Таксила је владао земљом између Инда и Хидаспа (Jhelum), са престоницом у Таксили. Прво је био

потчињен сатрапу Филипу, а након Филиповог убиства владао је малтене самостално.

248 Порова краљевина се налазила између Хидаспа и Акесина (Chenab). Пор је био један од најмоћнијих владара „Петоречја" (Pendžaba).

Page 192: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

249 Ембисар је владао у планинској области Abhisara, што одговара западном делу данашњег Кашмира.

250 Аријан каже (V, 4, 4) да је висина од пет лаката (преко 2,20 m) била честа међу Индијцима.

251 Биле су то Александрија Никеја и Александрија Букефала.

252 Око 7 m. Реч је ο индијском питону. По Онесикриту (FGH 134, fr. 16 а и б), краљ Абисар имао је две змије,

једну дугу осамдесет лаката (36 m), другу сто четрдесет (63 m).

253 Горе је назван Ембисар.

254 Река Акесин (Chenab).

255 Око 90 m.

256 Овај други Пор владао је негде између река Акесина и Хидраота (Ravi). Страбон (Gcogr. XV, 1, 30) његову

област назива Gandaris. Зато у рукописима вероватно имамо грешку Гандарити уместо Гангариди (племена уз обале Ганга).

257 Ратничко племе Катеја живело је у околини данашњег Лахореа и Амритсара.

258 То је обичај тзв. „сати", резервисан, по правилу, за породице из касте кшатрија.

259 Био је то град Сангала; његова тачна локализација није позната.

260 Сопеит је вароватно владао областима на десној обали реке Хидаспа. Помињу га Аријан (VI, 2, 2) и Квинт Курције (IX, 1, 2430).

261 То су тибетанске доге, познате Грцима од времена Ксенофонта и Ктесије.

262 у то Време су лавови били бројни у Пенџабу, док су сада сасвим ретки.

263 Не зна се тачно где је владао Фегеј.

264 Санскритски Vipasa, данашњи Bias.

265 Пустиња Тар.

266 Александар је сигурно одраније био свестан постојања реке Ганга, а од Фегеја је овом приликом само добио прецизније податке.

267 Правилно име овог племена је Прасији (санскр. Ргасуа). „народ Истока" (у односу на Индијце у Пениабу).

268 Правилно би било Гангариди „племена на реци Гангу".

269 Ксандрам је припадао династији Нанда, чија је престоница била у Паталипутри (Патна).

270 реч је 0 фегејевој краљевини.

271 Жртвеници су били посвећени Амону, Хераклу, Атени, Зевсу, индијском Хелију, делфијском Аполону,

самотрачким Кабирима...

272 Ово је грешка Александрова флота није била на Акесину, већ на Хидаспу.

Page 193: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

273 Само Диодор помиње ове 2,5 тоне лекова.

274 По Плутарху (Alex. 61), Александар је једном од градова основаних у Индији дао име свог пса Перита.

275 Од времена Александровог похода корита Индових притока померила су се ка југозападу, тако да се ондашње ушће Акесина у Хидасп налазило неколико десетина километара северније од данашњег ушћа.

276 Племе Сиба (Šivis или Šivas у инд. текстовима), веровтно неиндоевропског порекла, дуго је живело на границама Пенцаба и Sindha.

277 Град Shorkot (Šibipura) носио је и име Šivanagari или Šivapura; у њему се налазило значајно светилиште бога Šive, поистовећеног са хеленским Хераклом.

278 Ово племе је познато само на основу Диодора.

279 По Квинту Курцију (IX, 4, 48), Индијци су сами запалили град.

280 у схварИ д0 ушћа Акесина у Хидасп (Аријан, VI, 4, 4)^

281 Мисли се на Ахилејеву борбу са речним богом Ксантом, опевану у Илијади (XXI, 228382).

282 Оба племена су из индијских извора позната под именима Ксудракас („Мали") и Malla (Mala, Malava).

283 Аријан (VI, 11, 2) напомиње да је ово једна од најконтроверзнијих епизода: по некима, Александар је сам

скочио у унутрашњост тврђаве; по другима, пратила су га двојицатројица телохранител>а. Нема сагласности ни ο броју рана које је том приликом задобио.

284 Други писци су ову заслугу приписивали Леонату, Абреји, Лимнеју или Птолемеју (Птолемеј је у својим

Мемоарима изнео истину да се тада налазио далеко од попришта битке).

285 Најамнички вођа Атенодор узурпирао је краљевску титулу, а други, Битон, успео је да у Грчку врати део својих другова, вероватно три хиљаде које Диодор помиње у наставку.

286 Диодор као да меша устанак 326/5. године са оним који се збио након Александрове смрти, 323. године, а

који се завршио погибијом двадесет три хиљаде Грка у горњим сатрапијама, ο чему сам говори у XVTII књизи (гл. VII, 1 и даље).

287 Ова гозба је била приређена у част посланика од Мала и Сидрака (Курције IX, 7, 14; Аријан VI, 14, 1).

288 Атињанин Диоксип је познат и из других извора.

289 Вероватно је реч ο неиндоевропском племену Ambasthyas, поменутом у Махабхарати са осталим

пенџабским племенима.

290 Односно немају краља.

291 По Квинту Курцију (IX, 8, 1113), Портикан је владао племеном Praesta (санскрт. Prastha „народ равнице").

292 Брамани су у индијским краљевинама играли важну улогу као краљевски саветници. Они нису били само

свештеници и „филозофи", већ су служили и као војници.

293 Није познат тачан положај овог града.

294 Патала није тачно локализована.

Page 194: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

295 Локализација овог града није позната.

296 На основу овог описа, закључено је да су Орити били иранско племе; јасно је само да нису били Индијци,

јер су говорили другим језиком (Неарх, FGH 133 fr. 1 = Аријан, Indike 25).

297 Реч је ο граду Пури, престоници Гедрозије.

298 Имена стратегаодметника нису нам позната.

299 По Аристобулу (FGH 139 fr. 52), Александар се оженио Статејром (Барсином), кћерком Дарија III

Кодомана, и Парисатом, кћерком Артаксеркса III Оха. Ово је позната масовна свадба у Сузи (Плутарх, Alex. 70,

2; Јустин, XII, 10; Аријан, VII, 7, 48; Курције, X, 3, 2).

300 у стварИ) реч је ο Азијатима регрутованим у Александровим новим градовима и са „краљевске земље",

вероватно из тзв. горњих сатрапија.

301 Диодорова грешка, уместо „Хифасис". У Диодорово доба владало је опште мишљење да је Александар стигао до Ганга.

302 Харпал (око 355323), македонски племић из елимејске краљевске куће, близак Александров пријатељ и

сарадник од младих дана. У Азију је пошао као благајник; 331. поверена му је централна благајна у Вавилону.

Након Александровог повратка из Индије (3275) побегао је у Атину, где је подмитио водеће политичаре, међу њима и Демостена. Одатле је отишао на Крит и тамо страдао од руке једног свог официра.

303 Могуће је да је Харпал временом добио и положај сатрапа Вавилоније.

304 Питоникина гробница налазила се на путу из Атине у Елеусину. Видели су је Паусанија (Опис Хеладе, I,

37, 5) и Плутарх (Phocion 22, 2).

305 По одласку из Вавилона, Харпал је извесно време провео у Тарсу, а онда је неочекивано препловио у Грчку.

306 По Аријану (VII, 11, 2), сваки ветеран је приликом демобилизације добио на поклон један талант, што је

укупно износило десет хиљада таланата; поред тога, за дугове је дато двадесет хиљада таланата (Аријан и Јустин), или девет хиљада осам стотина седамдесет таланата (Курције и Плутарх).

307 Била је то најозбиљнија побуна са којом се Александар икада суочио. Аријан једини помиње две побуне у Сузи (VII, 6, 25) и Опису (VII, 8, 2 и даље), а остали гшсци само једну, у Сузи.

308 АНТИКЛе је био архонт од јула 325. до јула 324. године. У свом излагању, Диодор је, у ствари, већ стигао до

позног лета 324. године, па је зато у претходном поглављу већ поменуо 114. олимпијске игре, иако оне

припадају Хегесијином архонтату.

309 Диодор овде меша две Александрове мере: а) укључивање Иранаца племенитог порекла у редове

коњаникапратилаца, што се одиграло у Сузи; б) укључивање персијанаца у фалангу, коју је отада чинило пет

хиљада Македонаца и двадесет хиљада Персијанаца.

310 Ове Каране у Месопотамију је преселио Дарије I: служили су у персијској морнарици и пешадији.

311 Непознаго место.

312 Келони су становници области Калонитис (Halonitis).

313 Познати су следећи случајеви депортације грчког становништва у Азију: 1) Милећани које је Дарије I

протерао на ушће Тигра; 2) Еретријци које је исти краљ населио у Ардерики у Сузијани; 3) група Еубејаца (?) насељена у Еордијени; 4) Бранхиди које су Дарије I и Ксеркс I преселили у Бактријану.

Page 195: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

314 Багистана је познатија под именом Бехистун, које је ушло у историју дешифровања клинастог писма због

такозване „Бехистунске стене" монументалног тројезичног натписа Дарија I. Александар је у свом напредовању користио каравански пут од данашњег Багдада до Хамадана.

315 То су такозвани нисејски коњи из Медије.

310 Античка Екбатана налази се испод савременог града Хамадана.

317 Око 50 km.

318 Именом „Белова гробница" Грци су означавали велики Мардуков храм (ESagila и Etemenanki).

319 Демокритов ученик. Анаксарх из Абдере, пратио је Александра на походу.

320 Ове игре, прослављене у лето 324. године, су већ поменуте у 109. поглављу.

321 Између Хефестиона и Кратера владало је велико ривалство, али је Хефестион на положају хилијарха имао већа овлашћења.

322 За ове греде на прамцима Ерци су везивали сидра.

323 Преко 58 m.

324 Јавни култ преминулог Хефестиона посведочен је и у азијском делу Александрове државе и у хеленским градовима у Европи. Међутим, други извори показују да је поштован као херој, а не као бог.

325 Плутарх (Alex. 73, 34) каже да га је ослободио Сарапид, а Аријан (VII, 24, 13) да није ни био у оковима.

326 Могуће је да је овде, у ствари, реч ο некој апотропејској церемонији за Александра, јер се у Вавилону, у

случајевима лоших предзнака по краља, бирао његов заменик (šar puhi), који је на себе примао све невоље намењене краљу.

401

26 Диодор са Сицилије

f i λ

327 Медије из Ларисе, војник и писац, играо је важну улогу након 323. године као адмирал Антигона Једнооког.

328 исту драматичну верзију налазимо код Јустина (XII, 13), а Плутарх и Аријан је не прихватају. По

Аристобулу, Александар је умро због конзумирања чистог вина током напада грознице, а непријатељи су тврдили да је умро од претераног пића.

329 Ова традиција ο иоследњим Александровим речима не одговара истини: извештај краљевских дневника (FGH 117 fr. 2 abc и fr. 3 ab) показује да Александар на самрти није имао моћ говора.

330 Александар је умро 28. дана месеца десија (Плутарх, Alex. 76, 4; no Аристобулу, 30тог дана истог месеца)

око сунчевог заласка (10. јун). Сматра се да је смрт била изазвана акутном кризом тропске маларије која је код крал>а трајала неколико недеља.

331 Био је то Никанор, кога је Олимпијада убила из освете 317. године.

ОСАМНАЕСТА КЊИГА

Page 196: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

1 По Диодору (XIX, 2, 1), почетак Агатоклове тираније пада у 317/16. годину. Догађаји описани у XVIII књизи

потпадају под године четворице архоната: 323/2 (Кефисодор поглавља IIXXV), 322/1 (Филокле погл.

XXVIXLIII). 319/8 (Аполодор пог. XLIVLVII), 318/7 (Архип. II погљ LVIIILXXV). Александрову сахрану и

Еуменову борбу против Кратера, које Диодор описује међу догађајима 322/1. године, Marmor Parium смешта у

следећу годину, а за 320/19. исти извор не бележи ниједан догађај. Без обзира на Диодорову тврдњу, догађаји описани у XVIII књизи не обухватају период од седам, већ од пет година. Архонт 321/20 био је Архип.

2 По традиционалној хронологији, Луције Фурије Камил и Децим Јуније Брут Сцева били су конзули 325. године.

3 Његова жена Роксана очекивала је дете; у XIX књизи (погл. 20 и 28) Диодор говори ο Хераклу, незаконитом

Александровом сину из везе са Барсином, Артабазовом кћерком, коју не треба мешати са другом Барсином, Даријевом кћерком, којом се Александар оженио у Сузи 324. године, а коју извори углавном зову Статејра.

4 Аридеј је био син Филипа II и Тесалке Филине, рођен око 358. године. Сматрајући га безопасним по своју

власт (боловао је, највероватније, од епилепсије), Александар ra није уклонио као остале могуће конкуренте,

већ га је повео са собом у Азију. Ο овим догађајима говоре и Квинт. Курције (X, 6, 247, 7), Јустин (XIII, 3) и

Плутарх (Eiim. 3, 1).

5 „Телохранитељи" (somatophylakes) су најближи сарадници македонских краљева, одабрани међу такозваним

хетерима. Уочи Александрове смрти, 323. године, ово почасно звање су имала седморица: Пердика, Леонат,

Птолемеј, Лисимах, Питон, Аристоној, Пеукест. Прави телохранитељи, чланови телесне гарде, код Македонаца

су били такозвани хипасписти.

6 Негација је допуњена и без ње Мелеагров поступак нема смисла.

7 Мелеагар Неонтолемов, рођен око 360. године, био је командант једног батаљона македонских пешака

(taxiarchos). Јустин (XIII, 3) помиње и Пердикиног рођака Атала као члана исте делегације.

8 Уп. Квинт Курције (X, 8, 1518); Плутарх (Еит. 3, 2). Пешаци су тражили да Мслеагар буде прикључен Пердики и Леонату.

9 Термин „епимелет" је помало неодређен: Аријан у сачуваном фрагменту из дела ο дијадосима (Sitcc. 1) каже

да је Пердика имао овлашћења хилијарха, а да је то обухватало и команду краљевском војском. Уп. Јустин (XIII, 4): castrorum et exercitus et rerum cura Meleagro et Perdicca assignatur.

10 Лаомедонт Ларихов из Митилене и његов брат Еригије спадали су међу најугледније Александрове сараднике, такозване хетере.

11 Није сасвим сигурно ο којем Филоти је реч, јер је у Александровој околини било више људи са овим именом.

12 Питон, син Кратевин, припадао је најближем Александровом окружењу као „телохранитељ". Ипак, за

Александрова живота никада није добио важнију војну команду. Пореклом је из Алкомене у Дериопу (дан. Бела Црква у околини Прилепа).

13 Еумен из Кардије (око 362316), секретар (archigrammateus) Филипа II и Александров, бринуо се, између осталог, и за састављање краљевског дневника (ephemerides), чији фрагменти су стигли и до нас.

14 Антигон Филипов (око 382301), познатији као Антигон Једнооки, македонски племић, први пут се појављује

као генерал 334. године. Александар га је још 333. године поставио за сатрапа такозване Велике Фригије.

15 Име карског сатрапа Асандра (неки су верзију рукописа мењали у Касандрос) потврђено је и на натписима

Syll? 311 и 320.

16 Менандар (у рукописима погрешно стоји „Мелеагар"), један од Александрових хетера. Умро је 321. године.

Page 197: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

17 Леонат (око 358322), македонски племић, рођак Еуридике, мајке Филипа II. Александар ra је 332. године укључио међу „телохранитеље", а након 328. је већ угледан генерал.

18 ЈТисимах Агатоклов (око 360281), сарадник и наследник Александров, од оца Грка из Тесалије. Спадао је у круг „телохранитеља".

19 Искварено место у рукописима. Допуна по погл. 39 ове исте Диодорове књиге и по Дексипу (FGH fr. 100, 8,

4). Питон Агеноров учествовао је у индијском походу и био постављен за сатрапа области између ушћа Акесина у Инд и „Океана".

20 Оксијарт (рођен пре 365. године), бактријски племић, отац Александрове жене Роксане. Већ за Александрова живота је постављен за сатрапа Паропаниса.

21 Сибиртије, Македонац племићког порекла. Под Александром је био сатрап Карманије, а онда Гедрозије и Арахозије.

22 Филип (умро 318), Александров сатрап Бактријане и Согдијане.

23 Фратаферн, угледни Персијанац, под Даријем сатрап Партије и Хирканије, које му је и Александар оставио на управу.

24 Пеукест Александров, Македонац из Мијезе, један од Александрових „телохранитеља", био је и за Александрова живота сатрап Персије, где се показао као веома наклоњен Персијанцима и њиховим обичајима.

25 Тлеполем Питонаков, један од Александрових хетера, сатрап Карманије још за Александрова живота.

26 Атропат, Даријев сатрап Медије: Александар га је 328/7. потврдио на овом положају. У Вавилону, приликом ггоделе сатрапија, добио је северозападни део Медије, који је по њему касније назван Атропатена.

27 Архон Клинијин је Вавилонију вероватно добио још од Александра.

28 Аркесилај је био сатрап Месопотамије још за време Александра.

29 Будући родоначелник династије Селеукида Селеук Антиохов (358281) био је са Александром на походу, али

се није успео до најугледнијих генералских положаја, иако је спадао међу хетере и командовао коњаницима

члановима Александрове телесне гарде.

30 Ранија каријера македонског официра Аридеја није нам позната.

31 Ο Александровим белешкама за будуће подухвате (hvpomnemata) постоји огромна научна литература. Међу

плановима који се тамо помињу треба разликовати оне чије је спровођење започето за његова живота и оне чија реализација још није била започета.

32 Homonoia слога међу народима његове нове државе, била је највећа Александрова брига, и од масовне

свадбе у Сузи (324) почиње спровођење политике уједињења македонског и иранског племства, што је, судећи по овим Александровим намерама, требало развити на ширем плану.

33 Остала традиција овај догађај датује у период пре поделе сатрапија и поништења Александрових планова.

Прва четири поглавља XVIII књиге потпадају под архонтат Хегесије (324/3), а не Кефисодора; прави

Кефисодоров архонтат почиње са погл. VII.

34 Реч је ο устанку Хелена у горњим сатрапијама, односно БактријаниСогдијани. Ови Хелени, бивши

Александрови војници насељени у војне колоније да штите границе државе, још од 325. захтевали су повратак у Хеладу.

Page 198: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

35 Диодор замишља постојање планинског ланца који би се протезао од Таура до „Индијског Кавказа", то јест

Хиндукуша. Под Источним океаном треба разумети Бенгалски залив, где се, по ондашњем веровању, налазила источна граница света.

36 Ако под рекама које се уливају у Северни океан треба разумети сибирске реке, податке ο њима донео је,

највероватније, Македонац Дерда, кога је Александар послао да посети Саке настањене у области преко реке Јаксарта (СирДаја) (Аријан, IV, 1, 1; 19, 1).

37 Танаис=Дон. Ова река сматрана је границом између „Европе" и „Азије" (= Персијска држава), а источном

границом Персијске краљевине сматрана је река Јаксарт. Стари писци често мешају ове две реке, што је случај

и на овом месту у Диодоровом тексту. Каснијим истраживањем дошло се до правилног закључка да су у

питању две посебне реке.

38 То је такозвани „Индијски Кавказ", то јест, Хинду

куш.

39 Искварено место у тексту; допуна по издању P. Goukowsky (Bude).

40 Под Горњом Сиријом у антици се подразумевала област која се простире од ушћа Оронта и границе Киликије до реке Еуфрата.

41 Коиле Сирија („Шупља Сирија") област између Либана и Анти Либана, данашња равница Bequ'a.

42 Енијанци су живели у долини горњег тока реке Слерхеја, познатој по добрим војницима.

43 Македонска посада се у граду Роду налазила од 332. године.

44 У натписима из времена рата срећемо назив „Хеленски рат".

45 Никанор је био земљак и усвојеник филозофа Аристотела.

46 Енијада, град на акарнанској обали.

47 Ово насељавање Сама атинским клерсима датује се у 365. годину.

48 Леостен Атињанин, син истоименог стратега из 361/60. године, рођен је око 350. Био је близак са Хиперидом, а његова је каријера пре 324/3 непозната: могуће је да је и сам служио као официр најамника у Азији.

49 Комплетно наоружање једног хоплита састојало се од штита, кациге, оклопа, назувака, мача и копља.

50 Лакуна у тексту.

51 Целокупна атинска флота 325/4. године састојала се од 360 тријера, 50 тетрера и 7 пентера.

52 Атињани Антипагрове присталице, истовремено су напустили град и започели интензивну пропаганду у

корист мира. Међу посланицима које су у обилазак хеленских градова упутили сами Атињани били су Полиект, послат у Аркадију, и Хиперид, послат на Пелопонез.

53 Мисли се на Александрово рушење Тебс, описано у претходној књизи.

54 У рукописима стоји „Ариптеј", што може бити грешка преписивача или дијалектална форма имена Арибеј. Арибеј је био крал. Молошана, ујак Александрове мајке Олимпијаде.

55 Списак савезника постоји и код путописца Паусаније (I, 25, 4).

Page 199: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

56 Ови војници су отпуштени још у пролеће 324. године, али су се, из нама непознатих разлога, јуна 323. године још налазили у Киликији. Кратер је, заједно са Полиперхонтом, био задужен да их врати у Македонију.

57 У рукописима погрешно стоји „Филоту".

58 У рукописима погрешно стоји „Сипу" (Sippas).

59 Александар је у два наврата добијао допуну из Македоније у Гордију, у зиму 332. године (три хиљаде

пешака и три стотине коњаника), и у Сузи, у јесен 331. године (шест хиљада пешака и пет стотина коњаника).

Године 324. наредио је да се у Азију доведе десет хиљада нових регрута да одмене демобилисане ветеране, али

го, изгледа, није урађено.

6(1 Ова битка се, највероватније, одиграла северно од Термопила, недалеко од Хераклеје.

61 Није познато ο чему је реч можда су Акарнанци упали у Етолију, или је то, једноставно, био изговор за

повлачење из рата.

62 Камен је био избачен из катапулта.

63 Хиперид (389322), Атињанин угледног порекла и убеђени непријатељ Македонаца. У антици је сматран најбољим говорником после Демостена. Убијен је 322, након пропасти устанка.

64 Могуће је да је Демостен опозван из изгнанства тек у лето 322. године.

65 Ових осам хиљада таланата сакупио је претходни сатрап Клеомен из Наукратиса, кога је Пголемеј ускоро убио.

66 Птолемеј се касније оженио Антипатровом кћерком Еуридиком.

67 Краљ Сеут је владао Одризима; након Александрове смрти, Тракија је била скоро потпуно ослобођена од македонске власти.

68 Леонату су Олимпијада и њена кћер Клеопатра, удовица молошког краља Александра, понудиле македонски трон и Клеопатрину руку (Плутарх, Alex. 68; Еит. 3, 89).

69 Ерад у Фтиотидској Ахаји, на пола пута између Ламије и Фарсала.

70 Није нознато тачно место где се битка одиграла, можда негде у околини Фарсала. Антифил је командовао савезничком пешадијом.

71 Менон из Фарсала, вођа савезничке коњице, победник над Леонатом и у бици код Кранона, убијен је од Полиперхонта (погл. 38). Његова кћерка Фтија удала се за Еакиду и родила будућег краља Пира.

72 Битка код Ехинадских острва на обали Акарнаније или, како неки мисле, Лихадских острва на улазу у Малијски залив, била је трећа македонска победа у овом рату.

73 Пердика је планирао да Леонат и Антигон помогну Еумену у освајању Кападокије. Антигон је одбио а

Леонат отишао у Македонију, па је Пердика одлучио да сам, уз Еуменову помоћ предводи овај поход. Ариарат I (404322), владар Кападокије, водио је порекло од Кира Старијег.

74 У Киликији је оставио око четири хиљаде војника, међу њима и елитни одред такозваних „сребрних штитова".

75 До битке је дошло код Кранона у Тесалији, крајем лета 322, дакле, у време Филокловог архонтата.

Page 200: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

76 Филип II је након битке код Херонеје исто склопио мир са Грцима „по градовима".

77 У овом тренутку Атину напуштају Демостен и Хиперид.

78 Македонска посада се налазила у Пиреју.

79 Одлуку је донео Пердика; држећи се Александрове жеље, вратио је Сам Самљанима.

80 Диодор је користио извор наклоњен Антипатру који не помиње убиство Хиперида и Демостена по његовим наредбама.

81 Кратер је 324. оженио Аместру, кћерку Оксијарта и нећаку Дарија III. Сада ју је отпусгио, и она се удала за Дионисија, тиранина понтске Хераклеје.

82 Касније се киренска лука у изворима појављује под именом Аполонија; од града је удаљена 20 km.

83 Познат само на основу Диодора.

84 Таухира се налазила на пола пута између киренске луке и Хесперида.

85 Офела, Македонац из Пеле који је био са Александром у Азији.

86 Епиграфски извори показују да је Птолемеј вратио прогнане Кирењане олига,. .е натраг у град и Кирењанима дао нови устав чији текст је великим делом сачуван на једном натпису.

87 Балакро је 332. одређен за сатрапа Киликије. Није познато када је добио функдију стратега.

88 Након Леонатове погибије, Олимпијада је Пердики за жену понудила Клеопатру.

89 Диодор не објашњава откуда ове атинске лађе на малоазијској обали: могуће је да су учествовале у евакуацији атинских клеруха са ослобођеног Сама.

90 Клеопатра је у међувремену боравила у Сарду.

91 Тит Ливије (VIII, 37, 13) ове конзуле зове Гај Сулпиције Лонг и Квинт Емилије Церетан, напомињући да је

по некима номен другог конзула Аулије. По традиционалној хронологији, њих двојица су били конзули 323/2. године.

92 Александрово тело су балсамовали египатски и халдејски стручњаци.

93 Ово је једини опис кочије који поседујемо. Била је то хармамакса, скитскоиранска кочија са четири точка, на

којој је само декорација била грчка. Могуће је да је узор нађен у кочијама на којима су превожена тела персијских краљева до некрополе у Персеполису.

94 Веровагно је највише било тиркиза, који су Персијанци набављали из Хоразмије.

95 Односно 3,5 χ 5,3 m.

96 Према неким прорачунима, сгубови су били високи између 2,5 и 3 ш.

97 Након Александрове смрти Македоици су одлучили да послушају последњу жељу свог краља и пребаце ra у

Амонову оазу. Међутим Пердика је желео да ra врати у Македонију, што би му омогућило да се тамо појави на

челу војске, па је Аридеју дао нова упутства, на која се овај није обазирао. Птолемеј је, у договору са Аридејом дошао у Дамаск да сачека погребну поворку.

Page 201: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

98 По другој традицији, Александар је прво био сахрањен у Мемфису, а онда је, још за време Птолемеја I или његовог наследника, пренет у Александрију.

99 Мисли се на нредстојећи сукоб са Пердиком.

100 Еумен је у војсци имао македонске пешаке, али је знао да се они неће борити против Кратера.

101 Тачно место на коме се одиграла ова битка није познато. У 37. глави Диодор каже да је то било у Кападокији.

102 Овај поход нам није довољно јасан; Диодор је гтрактично једини извор.

103 Негде између Пелузија и Мемфиса.

104 То су, у ствари, познати „сребрни штитови", који су остали у Киликији након Кратеровог одласка у Европу. Њихов вођа, Антиген, биће један од Пердикиних убица.

105 Као престоница сатрапа и место где се налазило Александрово тело, Мемфис и његово освајање је био циљ читавог похода.

106 Као друге заверенике, извори помињу Селеука, вођу коњаника хетера, и Антигена, rope поменутог вођу хипасписта. Пердикино убиство одиграло се, у ствари, маја 320, када је већ Архип I био архонт у Атини (321/0).

107 Диодоров извештај се разликује од Аријановог (Succ. 28); овај номиње скупштину одржану док је Пердика

још био жив, а на којој је Птолемеј изнео своје оправдање. Диодор такође каже да је скупшгина донела одлуку ο врховној власти, а по Аријану је то било Веће.

10S Трипарадис се налазио у близини извора реке Оронта. До овог састанка дошло је у лето 320, или, по атичком

рачунању, у време Неаихмовог архонтата (320/19).

109 Еуридика (право име Адеа око 337317), кћер Аминте IV, убијеног по Александровом наређењу 336, и

Кинане, Филипове кћери са Илирком Аудатом, верена је за свог полубрата Аридеја пре 323. године. Била је одлучна и интелигентна жена.

110 Филоксен, Амфимах, Стасандар, Никанор, Клит: први је био сатрап Карије од 325/4; ο његовој активности у

Киликији немамо података; Амфимах нам је познат само из ових догађаја; ο Стасандровој каријери Диодор

говори и у следећој књизи (погл. 1314, 48); Никанор, Македонац из угледне породице, био је верни Антигонов

сарадник и погинуо је у борби са Селеуком; Клит звани „Мудри" је под Александром водио део фаланге; 322. је добио команду над македонском флотом и победио Атињане у биткама код Абида и Аморга.

111 Антигон је одређен за стратега краљевске војске, а Антипатар му је препустио бригу ο краљевима, пошто је

одредио четворицу „телохранитеља" за Филипа Аридеја: Аутодика, Аминту, Птолемеја и Александра (Полиперхонтовог). Касандра је одредио за хилијарха коњице.

112 Антигон је прве из^ран за „стратега краљевске војске", онда и за „стратега Азије", што су била ванредна овлашћења за окончање рата са Пердикиним присталицама.

113 У јесен 320. Еумен се налазио у Сарду код Клеопатре. Затим је прешао у Ангигонову сатрапију Велику

Фригију, а онда у Кападокију. Операције против њега почеле су у пролеће 319. године.

114 Тачно место на коме се одиграла битка није познато.

115 Утврђење Нора се налазило на граници Ликаоније и Кападокије, јужно од језера Тата. Опсада Норе трајала

је од лета 319. до лета 318. године.

Page 202: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

116 Хијероним из Кардије, аутор одличног дела ο периоду између 323. и 272. (Пирова смрт) или, чак, 263. Прво

је био у служби свог земљака Еумена, погом Антигона, Деметрија Полиоркета и Антигона Гонате. Његово дело, од кога су до нас стигли само фрагменти, користили су Аријан, Диодор и Плутарх.

117 Ово је било отворено кршење уговора постигнутог у Трипарадису, којим је Птолемеј оријентисан ка западу.

До освајања је дошло у лето 319. годиие.

И8 |'ит Ливије као конзуле за 320. годину наводи Квинта Публилија Филона, трећи пут, и Луција Папирија

Курсора. други пут. Негде између 26. и 43. поглавља изгубљена су можда два пара магистрата (Архип I и Неаихмо) и неки догађаји из тих одговарајућих година.

119 Око 450 km

120 Не зна се тачан положај овог града.

121 Докима је Пердика 321. одредио за сатрапа Вавилоније.

122 Полемон је био Аталов брат.

123 На тај начин је Полиперхонт Олимпијади препуштао старатељство над Александром IV, задржавајући за себе старатељство над Филипом III.

124 Главне ризнице су се налазиле у Сузи, Екбатани и Киликији.

125 Град у Великој Фригији, код извора реке Меандра.

126 Кизик је био у савезу са Македонцима од 336/5. и као савезнички град није потпадао под јурисдикцију сатрапске администрације. Догађаји око Кизика десили су се у лето 319. г.

127 У питању је део новца који су из Сузе у Киликију пренели Антигон и „сребрни штитови".

128 Град у Еолиди; текст је на овом месту искварен; ово је добра исправка.

129 Диодор нам је сачувао оригинални текст који по гиче из македонске краљевске канцеларије. То је један од

ретких оригиналних текстова IV века насталих на овај начин и пристиглих до нас. Објавл>ен је у јесен 319. године.

130 Од Александра I, краља Македоније од 495. до 450, македонски владари су волели да истичу своје „филхеленство".

131 Мисли се на такозвани „Општи мир", који је у Грчкој успоставио Филип II након битке код Херонеје.

132 Филип III Аридеј, у чије име је овај проглас састављен, пребацује на Антипатра и Кратера одговорност за

насилне мере предузете у Ерчкој 322. године.

133 Овај Полиенет је, изгледа, грађане Мегалеполиса натерао да 323. године стану на страну Атине и Етолије.

134 Датум је одабран намерно месеца ксандика, уочи пролећне равнодневице, македонски краљеви су пред почетак ратне сезоне обављали ритуално очишћење војске.

135 Након Херонеје, Филип II је Атињанима оставио Лемно, Сам, Скир, Имбро и Дел, а дао им је и Ороп, одузет од Тебанаца.

136 Тит Ливије (IX, 15, 11) као конзуле за 319. наводи Луција Папирија Курсора, трећи пут, или Луција

Папирија Мугилана и Квинта Аулија Церетана, други пут.

Page 203: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

137 Након учешћа у Пердикином походу на Египат, „сребрни штитови" су, по Антипатровој наредби, обезбеђивали пребацивање дела краљевске ризнице из Сузе у Киинду.

138 Престо је био од злата; могуће је да се Еумен инспирисао Птолемејевим поступком у Вавилону након

Александрове смрти, када је овај предложио да се генерали на својим састанцима окупљају око Александровог

трона. Овде описаним поступком, Еумен је желео да надјача бунтовнички расположене „сребрне штитове" и

непријатељство њихових официра, јер су се састанци, такорећи, одржавали на неутралном терену, са Александром као „председавајућим".

139 Киинда је била стара тврђава у Киликији, коју су Асирци користили још у VII веку.

140 Конон Тимотејев, угледни атински државник из славне породице, у изворима се последњи пут помиње управо у вези са овим посланством.

141 Клеарх Наусиклејев, атински тријерарх 326/5. и 325/4. године.

142 Полиперхонтов син Александар одређен је за „телохранитеља" Филипа III 320. године. Изгледа да није био са Александром у Азији.

143 Плутарх нас у Фокионовом животопису обавештава да су на смрт осуђени Фокион, Никокле, Тудип, Хегемон и Питокле. То је било у пролеће 318. године, под архонтом Аполодором.

144 Киј, град на Пропонтиди (Мраморно море).

145 Ο овим догађајима Диодор детаљније говори у XIX књизи, поглавља 1314.

146 Мир између Атине и Касандра склопљен је почетком 317. године.

147 Деметрије из Фалерона (рођен око 350), атински филозоф и државник, биран за стратега од 325/4. Године

318. једва је избегао смрт због свог промакедонског расположења, а од 317. до 308. управљао је Атином као

Касандров управник града. Атину је напустио 307. и нашао уточиште у Александрији. Био је веома плодан писац, али су од његових дела остали само фрагменти.

ДЕВЕТНАЕСТА КЊИГА

1 IIo традицији, остракизам је увео Клистен 508/7. године. Први пут је примењен 488/7. године, а последњи 417.

Мера је првобигно била уперена против присталица тираније, а касније је коришћена против утицајних људи за

које се сумњало да геже апсолутној власти у граду. Брзо је постала оруђе политичке борбе. Остракизовано лиде

је осуђивано на десет година изгнанства, а након повратка су му враћана сва грађанска права и неокрњена имовина. Међу остракизованима су били Периклов отац Ксантил, Аристид, Темистокле, Кимон...

2 По Ерагостеновом рачунању, Троја је освојена 1184. године.

3 Као конзуле за 318/17. годину, Ливије (IX, 20, 1) наводи М. Фолија Флакину и Л. Плауција Венокса. Облик

Плоције код Диодора је плебејски облик гентилиција Плауције.

4 Агатоклова тиранија почиње 317. године.

5 Агатокле је рођен 361. године. Тема изложеног и чудом спасеног детета једна је од омиљенијих у митологији и књижевности староисточних и медитеранских народа.

6 Ο Агатокловој младости, у оквиру критике Тимејевог извешгаја ο Агатоклу, говори и Полибије у XII књизи (погл. 15).

Page 204: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

7 Тимолеонт из Коринта (умро 334. године) ослободио је Сицилију тирана и Картагињана. Битка са

Картагињанима на реци Кремису одиграла се 341. године. Диодор ο Тимолеонту говори у XVI књизи, а постоје и Плутархова и Непотова биографија овог државника и војсковође.

8 Хилијарх, командант чете од 1.024 војника.

9 У неким рукописима име гласи Сосистрат.

10 Ни у XVII ни у XVIII књизи нема ни речи ο Сицилији и Риму, па се мисли да је Диодор овде неопрезно преписао свој извор.

11 Одајући почаст Тимолеонту. Сиракужани су одлучили да у случају рата са спољним непријатељем за

стратега увек бирају Коринћанина.

12 Ова овлашћења је Агатокле добио 317. године.

13 Хетерије су политички клубови или удружења, оформљена ради остваривања страначких циљева, посебно

олигархијски расположених кругова.

14 Тимолеонтиј је било вежбалиште подигнуто у близини Тимолеонтове гробнице, у четврти Ахрадини на

обали мора. По Диодору, државни удар се одиграо 317/16, а по неким другим наративним и документарним изворима следеће године.

15 Мисли се на Други самнитски рат (327321, 316304).

15а У XVIII књизи се ο овим догађајима не говори (уп.

3. поглавље у овој књизи).

16 Еуридика је Полиперхонту одузела овлашћења старатеља Филипа III и предала их Касандру.

17 Епирски краљ Еакида, Олимпијадин рођак и отац краља Пира,

18 Непознато место; по географу Птолемеју (III, 13, 32), било је то илирско село на границама Илирије и Македоније.

19 Јола је исто био Касандров брат. Говоркало се да је он отровао Александра (Плутарх, Alex. 77, 1).

20 Полиперхонт је Еумена наименовао за стратега Азије са пуним овлашћењима, уместо Антигона који је

склопио савез са Птолемејем и Касандром. Поглавља ΧΙΙΧΙΙΙ настављају излагање из XVIII књиге, 73, 24, и припадају Архиповом архонтату (пролеће 317).

21 Вероватно су то иста села кроз која је прошао Александар када је из Сузе ишао за Екбатану (XVII, 110,

3).

22 Око 54 km.

23 Била су то Полиперхонтова писма, написана у име краљева. Њима су управници горњих саграпија (источно од Еуфрата) обавештени ο Еуменовом наименовању за стратега Азије.

24 У XVIII књизи (39, 6) и код Аријана (Succ. fr. 9, 28), сатрап Партије је Филип, али је у међувремену могло

доћи до промене.

Page 205: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

25 Од 324. године.

26 Око 177 m.

27 По традидионалној хронологији, Γ. Јуније Бубулко и Кв. Емилије Барбула били су конзули 317. године.

Поглавља 1738 настављају излагање догађаја из 317. године. Да Диодорова хронологија овде није добра, показује изузетна дужина излагања посвећеног архонту Демоклиду, које износи чак 38 поглавља.

28 У ствари, Паситигру.

29 Око 124 km.

30 Персијски залив.

31 У старом веку се звезда Сиријус уздизала крајем

лета.

32 Око 129 m.

33 Није позната тачна локализација овог града.

34 Непознато место, вероватно негде у близини Загра.

35 Око 1,7 km.

36 Око 1,4 km.

37 Око 710 m.

38 Официри другог реда били су потчињени непосредно стратезима.

39 Око 350 m.

40 Το јест, арамејским писмом.

41 Земља на граници Сузијане.

42 Реч је ο колонијама основаним у време Александровог похода.

43 Наведени број не одговара збиру појединачних бројки.

44 Овај етноним је служио за означавање поменутог одреда, у коме нису били само војници пореклом из града Таранта.

45 Око 120 ш.

46 Око 5,5 km.

47 По Полијену (IV, 6, 10), то је учињено да би се од непријатеља сакрили озбиљни губици.

48 Перебија је област северно од Тесалије.

Page 206: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

49 Молошка краљевска кућа је своје порекло везивала за Ахилеја, односно његовог сина Неоптолема, тако да се

међу члановима ове династије срећу имена Дејдамеја (Ахилејева жена, Неоптолемова мајка), Неоптолем,

Еакида (по Еаку, сину Зевса и Егине и ираоцу Еакида, односно оцу Пелејевом и деди Ахилејевом).

Александрова мајка Олим

417

27 Диодор са Сицилије

пијада је пореклом из исте породице била је кћерка краља Неотполема и сестра будућег крал>а Александра.

50 Око 265 km.

51 Око 12,5 km.

52 Реч је ο догађајима са почетка Даријеве владавине, када је убијен маг Гаумата, који се издавао за Бардију (Смердиса), убијеног Камбизовог брата (Херодот, III, 68 и даље).

53 Ο истим догађајима говоре и Плутарх у Еуменовој биографији (1618), Непот (Еит. 10) и Јустин (XIV, 4). Битка се одиграла у зиму 317/6. године.

54 Познат само из Диодора.

55 Термин „епархија" није довољно прецизан; најчешће означава територијалну јединицу, као urro овде означава део сатрапије Медије.

56 У преводу са грчког, Pare „Пукотине".

56а Пролеће 316. године.

57 У рукописима недостаје број коњаника.

58 Без обзира на то, он још увек званично није био узео титулу крал>а.

59 Претходни сатрап био је Еуменов присталица Стасандар.

60 Ο овој златној лози, дару Лиђанина Атиса цару Дарију, говори Херодот у VII књизи (погл. 27).

61 По Херодоту (VII, 187), у персијској војсци је хеник жита било дневно следовање војника.

61а Пролеће 316. године.

62 Бизалтија је област западно од доњег тока Стримона; Бединдија није локализована.

63 Палена је најзападнији крак Халкидичког полуострва.

64 Град Олинт, предводник савеза халкидичких градова; разрушио ra је Филип II 348. године.

65 Кина или Кинана, кћер Филипа II и мајка Еуридике, жене Филипа III Аридеја.

66 Град је био у рушевинама од 335. године.

67 Тебанска тврђава.

Page 207: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

68 По миту, Спарти су били наоружани војници, изникли из зуба змаја, које је посејао Кадмо по Атенином или Арејевом савету. Кадмо је подигао Кадмеју са онима што су преживели међусобни сукоб.

69 Илирско племе које је живело северно од Акрокераунијског рта, између Хаонаца и Таулантија, у околини Аполоније и ушћа Дрилона.

70 Амфион и Зет су били синовиблизанци Зевса и Антиопе. Да би осветили мајку Антиопу, убили су њеног

ујака, тебанског краља Лика, који ју је предао својој жени Дирки да је мучи. По другој причи, Хермес је браћи

забранио да убију Лика, али им је предао власт над Тебом и наредио да подигну зидове око града. Камење се само слагало уз звуке Амфионове лире.

71 Превод Милоша Ђурића (Одисеја XI, стих 263).

72 Мисли се на познати мит ο Амфиону, његовој жени Ниоби и њиховој деци шесторици синова и шест кћери

убијених Артемидиним и Аполоновим стрелама зато што се Ниоба хвалила да је родила више деце него

Летона.

73 Епигони су били синови седморице аргивских ратника који су помогли Полинику у рату са братом Етеоклом. Десет година након првог похода, епигони су кренули у други поход и освојили Тебу.

74 За античке писце, Пелазги су прастаро, негрчко становништво Грчке које је насељавало земљу још пре доласка грчких племена.

75 Требало је да крену кад виде беле гавранове, а то се десило кад су младићи неке гавранове обојили гипсом.

76 Ееранија је планински ланац између Мегаре и Коринта.

77 Тит Ливије као конзуле наводи Спурија Науција и Марка Попилија. Догађаји који следе још увек припадају 316. години.

78 Битка код Ипса 301. године.

79 Између 25 и 30.000.000 литара Жита.

80 Овај део Диодорове историје није сачуван.

81 Мисли се на људе из Александрове пратње.

82 Тетрере су бродови са четири реда весала, пентере са пет, или: тетрере са четири веслача на једном веслу, пентере са пет, енере са девет, декере са десет веслача.

83 Лука града Коринта на Саронском заливу.

84 Реч је ο Орхомену у Аркадији, а не ο истоименом граду у Беотији.

84а Јула 315. године.

85 Одводни канал Сирбонског језера на граници Египта и Сирије.

пијада је пореклом из исте породице била је кћерка краља Неотполема и сестра будућег краља Александра.

50 Око 265 km.

51 Око 12,5 km.

Page 208: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

52 Реч је ο догађајима са почетка Даријеве владавине, када је убијен маг Гаумата, који се издавао за Бардију (Смердиса), убијеног Камбизовог брата (Херодот, III, 68 и даље).

53 Ο истим догађајима говоре и Плутарх у Еуменовој биографији (1618), Непот (Еит. 10) и Јустин (XIV, 4). Битка се одиграла у зиму 317/6. године.

54 Познат само из Диодора.

55 Термин „епархија" није довољно прецизан; најчешће означава територијалну јединицу, као што овде означава део сатрапије Медије.

56 У преводу са грчког, Раге „Пукотине".

56а Пролеће 316. године.

57 У рукописима недостаје број коњаника.

58 Без обзира на то, он још увек званично није био узео титулу краља.

59 Претходни сатрап био је Еуменов присталида Стасандар.

60 Ο овој златној лози, дару Лиђанина Атиса цару Дарију, говори Херодот у VII књизи (погл. 27).

61 По Херодоту (VII, 187), у персијској војсци је хеник жита било дневно следовање војника.

61а Пролеће 316. године.

62 Бизалтија је област западно од доњег тока Стримона; Бединдија није локализована.

63 Палена је најзападнији крак Халкидичког полуострва.

64 Град Олинт, предводник савеза халкидичких градова; разрушио га је Филип II 348. године.

65 Кина или Кинана, кћер Филипа II и мајка Еуридике, жене Филипа III Аридеја.

66 Град је био у рушевинама од 335. године.

67 Тебанска тврђава.

68 По миту, Спарти су били наоружани војници, изникли из зуба змаја, које је посејао Кадмо по Атенином или Арејевом савету. Кадмо је подигао Кадмеју са онима што су преживели међусобни сукоб.

69 Илирско племе које је живело северно од Акрокераунијског рта, између Хаонаца и Таулантија, у околини Аполоније и ушћа Дрилона.

70 Амфион и Зет су били синовиблизанци Зевса и Антиопе. Да би осветили мајку Антиопу, убили су њеног

ујака, тебанског краља Лика, који ју је предао својој жени Дирки да је мучи. По другој причи, Хермес је браћи

забранио да убију Лика, али им је предао власт над Тебом и наредио да подигну зидове око града. Камење се само слагало уз звуке Амфионове лире.

71 Превод Милоша Ђурића (Одисеја XI, стих 263).

Page 209: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

72 Мисли се на познати мит ο Амфиону, његовој жени Ниоби и њиховој деци шесторици синова и шест кћери

убијених Артемидиним и Аполоновим стрелама зато што се Ниоба хвалила да је родила више деце него Летона.

73 Еиигони су били синови седморице аргивских ратника који су помогли Полинику у рату са братом Етеоклом.

Десет година након првог похода, епигони су кренули у други поход и освојили Тебу.

74 За античке писце, Пелазги су прастаро, негрчко становништво Ерчке које је насељавало земљу још пре доласка грчких племена.

75 Требало је да крену кад виде беле гавранове, а то се десило кад су младићи неке гавранове обојили гипсом.

76 Ееранија је планински ланац између Мегаре и Коринта.

77 Тит Ливије као конзуле наводи Спурија Науција и Марка Попилија. Догађаји који следе још увек припадају

316. години.

78 Битка код Ипса 301. године.

79 Између 25 и 30.000.000 литара жита.

80 Овај део Диодорове историје није сачуван.

81 Мисли се на људе из Александрове пратње.

82 Тетрере су бродови са четири реда весала, пентере са пет, или: тетрере са четири веслача на једном веслу,

пентере са пет, енере са девет, декере са десет веслача.

83 Лука града Коринта на Саронском заливу.

84 Реч је ο Орхомену у Аркадији, а не ο истоименом граду у Беотији.

843 Јула 315. године.

85 Одводни канал Сирбонског језера на граници Египта и Сирије.

86 Хемиолија је лака лађа са једним и по редом весала.

87 Вероватно се мисли на уговор склопљен са 'Гимолеонтом (XVI, 82, 3).

88 Абакена се налазила у унутрашњости острва, западно од МилЗ.

89 Уп. Тит Ливије IX, 20, 9. по њему, то се одиграло претходне године.

90 Град у Кампанији.

91 Никодор је био архонт 314/13. године. По Fasti Capitolini, конзули за 315. годину су били Л. Папирије Курсор и Квинт Поплилије Филон, обојица по четврти пут.

92 Обалски град у Елиди.

93 Притока реке Ахелоја.

94 Агриниј и Страт се налазе у унутрашњости земље, Енијада на обали, а Деријци су познати само из Диодора.

Page 210: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

95 Вероватно је реч ο особи поменутој у погл. XXXVI, 5.

96 Неидентификована река.

97 Илирски краљ Елаукија био је краљ племена Таулантија у залеђу Аполоније и Епидамна, непријатељ Александров и Касандров. На његовом двору је одрастао краљ Епира Пир.

98 Непознато место.

99 Ови бродови су припадали Касандровој флоти.

100 Битка код Мегалеполиса 331. године.

101 Град Тарант су основали parthenioi (ванбрачна деца) из Спарте.

102 цсти Сосистрат, под именом Сострат, помиње се у поглављу III, 3.

103 У ствари, ниједан од поменутих градова се не налази у Апулији Сора је у југоисточном Лацију, Сатикула на граници Кампаније и Самнија, а локализација Плистике није позната.

104 Превод латинске формуле „dictator belli gerendi causa".

105 Лаустола je вероватно исто што и Лаутола код Тита Ливија (IX, 22), град у близини Терацине.

106 По Титу Ливију (IX, 22), Квинт Аулије је погинуо пред Сатикулом, а битка код Лаутоле била је нерешена, с

тим што су неки говорили да је то ипак био римски пораз.

107 Теофраст је био архонт 313/12. године; у Fasti Capitolini конзули за 314. годину су М. Петелије Либон и Г. Сулпиције Лонг, трећи пут.

108 Град је познатији под именом Калатис.

109 реч је 0 светилишту посвећеном Зевсу Урију, које је, по традицији, подигао Фрикс. Налазило се на азијској страни Босфора, недалеко од улаза у Црно море.

ш Трачки династи су под влашћу Македонаца задржали свој положај.

111 Мисли се да би овај Телесфор могао бити Антигонов нећак.

112 Град на северу Еубеје.

113 Очекивало би се да уместо „Италија" стоји „Кампанија".

114 Непознат град, осим ако не треба да стоји Пина (град у земљи Вестина) или Терацина.

115 Fasti Capitolini и Тит Ливије наводе као конзуле за 313. годину Л. Папирија Курсора. четврти пут, и Г. Јунија

Бубулка Брута, други пут. Полемон је био архонт 312/11. године. Догађаји из поглавља LXXVIILXXX, 2. припадају 313. години.

116 Bathys, залив јужно од Аулиде.

117 Салганеј, на северу Беотије. Трагови овог утврђења виде се и данас.

118 Плеистарх је био један од Касандрове браће.

Page 211: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

119 Име династа Кериније је изгубљено у рукописима; Лапитија и Керинија се налазе на средини северне обале Кипра.

120 Стасиоик, краљ Марија на западној обали Кипра, прво је помагао Антигона, а онда Птолемеја (погл. LXII, 6); сад се, изгледа, окренуо против Птолемеја.

121 Град на ушћу Оронта, данас AlMina.

122 Непознато место.

123 Око 430 km.

124 Након тога, све до 217, у лагидској војсци нема наоружаних Егилћана.

125 Око 49 km.

126 У Плутарховој биографији Деметрија Полиоркета 5.000.

127 Старији Еакидин брат.

128 Не зна се тачно где се налазио овај град.

129 Непознато место.

130 Арабљанско племе Набатејаца живело је у северозападној Арабији, са престоницом у Петри.

131 Југозападни део Арабијског полуострва.

132 Око 30 m.

133 Можда је реч ο месту на коме се касније налазила престоница Арабије Петра („Стена"), у данашњем Јордану.

134 Близу 400 km.

135 Το јест, 90 χ 11 km.

136 Το јест, 90 или 30 m.

137 По Титу Ливију (IX, 28, 16) и Fasti Capitolini, диктатор Гај Петилије заузео је Фрегелу, а Нолу исто он, или Гај Јуније Бубулко, један од конзула. Ο Фабијевој диктатури говори и поглавље LXXII, 67 и Ливије (IX, 24, 1).

138 Једно од острва на западној обали Италије у висини Куме.

139 Кенторипа се налази западно од Етне.

140 Непознато место, негде западно од Ербите.

141 Симонид је био архонт 311/10. године. У Fasti Capitolini конзули за 312. годину су М. Валерије Максим и П. Деције Мус.

142 Непознато место; Маруцини живе јужно од Атерна.

143 Интерамна на Лирису, јужно од Фрегеле.

Page 212: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

ι« реч зеуГИПЈ ако је тачно предата у рукописима, могла би означавати борца на кочијама са два коња.

145 Фаларид је био тиранин града Акраганта средином VI века пре н. е.

146 Ο овом бику говоре и Тимеј и Полибије (XII, 25).

ДВАДЕСЕТА КЊИГА

1 Додао Wesseling.

2 Образовање ретора обухватало је у старом веку све сличне вежбе, а понешто од тих текстова састављених у реторским школама стигло је до нас.

3 Диодор мисли на историчаре реторског правца: Ефора, Теопомпа, Динона, Кефисодора и друге.

4 Исто поређење историје са живим организмом налазимо код Полибија (I. 14).

5 Грешка, уместо 873. Упореди књигу XIX 1, 10.

6 Диодор мисли на рат Касандра, Лисимаха, Селеука и Птолемеја против Антигона Једнооког, који се завршио битком код Ипса 301. године.

7 Хијеромнемон је био архонт 310/9. године. а по Фастима, конзули за 311. били су Гај Јуније Бубулко Брут,

трећи пут, и Квинт Емилије Барбула, други пут.

8 Вероватно старији Агатоклов брат, који је касније написао Агатоклову биографију.

9 Ово помрачење Сунца се одиграло 15. августа 310. године.

10 По Јустину (ХХП, 6, 2), Агатокле је покушао да охрабри своје људе објашњењем да би помрачење

наговештавало несрећу да се десило током испловљавања, док овако наговештава невоље непријатељима, а не њима.

11 Ово место će вероватно налазило код рта Бон, античког Promunturium Mercuri (уп. Полибије, III. 22; Страбон, XVII, 3, 16).

12 Јустин (XXII, 56) даје суштину дугог говора који је, како он каже, Агатокле овом приликом одржао.

13 Није познат тачан положај овог „Великог града".

14 Реч је ο горе поменутом Мегалеполису.

15 Није сигурно ο ком граду је реч, али је могуће да се ради ο данашњем Тунису. У сваком случају, град се налазио између рта Бон и Картагине.

16 Овај број (око 350 km) сигурно није тачан; треба да буде много мањи ако је заиста Тунис, он је од Картагине удаљен око 20 km.

17 У Картагини постоје такозвано „Велико" и „Мало веће" прво се сасгоји од неколико стотина чланова, друго

од 30 већника.

18 Овај Ханон је познат само из Диодора. Бормилкар (или Бомилкар, што је чешће верзија овог имена) био је

син или брат оног Хамилкара који је посредовао у склапању уговора између Агатокла и неких сицилијских градова (књ. XIX, 71, 6) и који је био опозван због наводног пријатељства са Агатоклом (Јустин, XX, 6, 7; 10).

Page 213: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

19 Уп. погл. XII, 5 и XLIIIXLIV.

20 По Јустину (XXII, 6, 5), војска се састојала од 30.000 људи из сеоских области (pagani) под командом Ханона.

21 У књизи XVI, 80, 4 Диодор каже да се „Света чета" састоји од 2.500 веома храбрих војника, пореклом из богатих породица.

22 У поглавл>у LV, 5 син се зове Агатарх, као и у књизи XXI, 3, 2 и код Полибија (VII, 2, 4).

23 По Јустину (XXII, 6, 6), Грди су изгубили 2.000 људи, а Картагињани 3.000. Орозије (IV, 6, 25) картагинске губитке процењује на 2.000 људи, а грчке на само два човека.

24 Уп. Херодот, I, 66; тамо имамо сличну причу ο Спартанцима који су у походу против Тегеје носили са собом окове, а завршили исто као Картагињани овом приликом.

25 Мисли се на тирског Херакла, то јест Мелкарта.

26 Вероватно је реч ο заветним даровима из картагинских храмова, који се могу поредити са сребрним

репликама Артемидиног храма у Ефесу, фабрикованим у овом граду и продаваним верницима (Дела

апостолска, 19, 2427).

27 Баал или Молох, поистовећен са грчким Кроном.

28 Еурипид, Ифигенија на Тауриди (625626). Други стих је Ифигенијин одговор брату.

29 Ту причу налазимо у Хесиодовој Теогонији (стих 453 и даље) и Илијади (XV, 187 и дал>е).

30 Диодор се изразио непрецизно: то нису били све прави градови, већ и мања насеља и утврђења.

31 Пеонски крал> Аудолеонт познат је по доброчинствима граду Атини, учињеним 287/6. године, у време

ослобађања овог града од власти Деметрија Полиоркета. Ускоро након тога пада и крај његове владавине. Титулу краља узео је 306. године.

32 Аутаријати, илирско племе из залеђа Скадарског језера, североисточни суседи Ардијеја и западни суседи Дарданаца. Територија на којој су живели је цео простор од Лима и Таре на југу до Западне Мораве на северу.

33 Планина Орбел на граници Македоније и Тракије, можда Пирин или Осогово.

34 Слична ствар се десила и две године раније, када се други Антигонов нећак Телесфор одметнуо од Антигона, љубоморан на Полемеја (XIX, 87, 1).

35 Вероватно ранијег Еуменовог сарадника (XVIII, 40,

2)·

36 Полиперхонт је, изгледа, све време од 315. до овог тренутка провео на Пелопонезу, не постигавши ништа вредно помена.

37 Реч је ο наводном Александровом сину (могуће је да се ради ο особи коју је подметнуо Антигон) са Барсином, Артабазовом кћерком.

38 По Јустину (XV, 2, 3), било му је 15 година.

39 Менелај је Птолемејев брат (XIX, 62, 4).

Page 214: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

40 Парисад I, краљ Кимеријског Боспора од 349/8. до 310. године, био је син краља Леукона I.

41 Једна од река које се уливају у Меотско језеро (Азовско море). Име се у изворима cpehe и у облицима Тапс и Псат.

42 Сарматско племе са територије између Меотског језера и Кавказа.

43 Мисли се на престоницу краља Арифарна.

44 Вероватно савремени Таман на поменутој превлаци.

45 Познат само из Диодора. Апијан (Mith. 88) иомиње скитско племе Агари.

46 Уп. XIX, 73.

47 Ово име је врло несигурно.

48 Синдика у рукописима и ϊνδ ικψ, Σκυθική τ. Реч је ο лучком граду грчкој колонији на источној страни

Кимеријског Боспора.

49 Ово име Mys („Миш") често је у робовским и ослобођеничким круговима грчкоримског света.

50 У медицинским списима реч μνί користи се у зна чењу „мишић", исто као и латинска реч musculus, чије је основно значење „мали миш".

51 Овај римски поход се не помиње у другим изворима и сва наведена места су непозната. Излагање се наставља на XIX књигу, погл. CV, 5.

52 Деметрије је био архонт 309/8. У Фастима, конзули за 310. годину су Квинт Фабије Максим Рулијан, други

пут, и Гај Марције Рутил.

53 И Фаселида и Ксант се налазе у Ликији. Град Каун из следеће реченице налази се у Карији.

54 Реч је ο епирској области познатој и под именом Тимфеј.

55 Ο детаљима овог убиства обавештавају нас Плутарх (De falsa pudicitia 4) и Јустин (XV, 2, 5).

56 Зима 309/8. Након ових догађаја, Полиперхонт игра минорну улогу; 303. године помиње се као Касандров сарадник (погл. CIII, 67).

57 Насељеници су били из града Кардије, који је Лисимах претходно разрушио (Паусанија, I, 9, 8).

58 У књизи XV, 60, 4 (370. година), Диодор грешком наводи да је владавина трајала 34 године.

59 Олимпијеј се налазио јужно од града, на обали око Велике луке и у близини ушћа реке Анапа.

60 Еуријел је име уског пролаза на западном крају Епипода, платоа који се уздиже на западној страни града Сиракузе, изнад долине реке Анапа.

61 Дејнократ, сиракушки избеглица (књ. XIX, 8, 6).

62 Уп. књ. XVII, 86, 1; XX, 67, 4; Тукидид III, 30; Аристотел, Никомахова етика 1116 б 7; Цицерон, Писма

Атику V, 20, 3. У већини ових одељака, рукописи подједнако често имају две верзије κενα („празан") и καινα

(„чудан, необичан").

Page 215: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

63 Овај град није поуздано идентификован. Полибије ra помиње као погранични град између сиракушке и картагинске територије у време Хијерона II (I, 15).

64 Етрурски град, код Ливија се зове Кортона (IX, 37, 12); Грци га обично зову Кротон.

65 Непознат град (предложена су и читања Фезула, Карзула, Клузиј).

66 Ливије (IX, 29, 5) почетак њихове службе ставља у време конзуловања Марка Валерија и Публија Деција, то

јест 311. године по Диодору, или 312. rio традиционалном римском систему. У књизи IX, 3334, Ливије каже да је

Апије, супротно законима, задржао положај до те године (310. или 309).

67 Апије Клаудије, припадник патрицијског рода, искористио је своју цензуру да би нижим класама обезбедио

веће учешће у руковођењу државом. Поред акведукта (Aqua Appia) и пута од Рима до Капуе (Via Appia), подигао је и трг Forum Appi. Конзул је био 307. и 296, а 295. обављао је дужност претора. Активно је

учествовао у ратовима са Етрурцима, Сабињанима и Самнитима. Био је први римски прозни писац и аутор етичких изрека.

68 Око 164 km.

69 Уп. Ливије IX, 46, 1011.

70 Да би омогућио јачање сеоских триба, које су до тада биле слабије од градских.

71 Такозвани курулни едил.

72 Харин је био архонт 308/7. По Fastima, 309. година је била „година диктатора", са Л. Папиријем Курсором

као диктатором и Г. Јунијем Бубулком Брутом као командантом коњице. Конзули за 308. годину се у Fastima зову П. Деције Мус, други пут, и Квинт Фабије Максим Рулијан, трећи пут.

73 Диодор наставља излагање из 27. поглавља.

74 Уп. XIX, 67, 1.

75 Александар, крал> Молошана од 342. до 330, брат Александрове мајке Олимпијаде. На његовој свадби са

Клеопатром догодио се атентат на крал>а Филипа II (XVI, 9194). Клеопатра се потом удала за Леоната 326. године, а након његове погибије 322. за Пердику, који је следеће године страдао у походу против Птолемеја.

76 Птолемејев генерал Офела је 322. године у Кирени обновио олигархију коју су угрожавали демократи и

њихов помагач, најамнички официр Тиброн (XVIII, 1921). Изгледа да је остао у граду као Птолемејев управник.

77 По Јустину (XXII, 7, 4), инспиратор овог предлога ο савезу био је Офела, а не Агатокле.

78 Након Офелине смрти, Еутидика се вратила у Атину и удала се за Деметрија Фалеронског.

79 Аутомала се налазила на западној граници Киренајке, на најјужнијој тачци Великог Сирта (Страбон П, 5, 20).

80 Овај мит је познат и из схолија (бележака) уз Аристофанове комедије Мир (стих 758) и Зоље (стих 1035).

Диодоров извор је овде, као и у случају схолија уз Зоље, где се овај аутор изричито помиње, Дурид са Сама.

81 За то је била крива љубоморна Хера, чији је муж Зевс био отац Ламијине деце.

Page 216: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

82 Страбон (I, 2, 8) причу ο Ламији помиње као једну од оних којима се плаше деца.

83 Уп. Плутархов спис Ο знатижељи, 2.

84 Није позната трагедија из које потичу ови стихови.

85 Цео извештај ο овом издајничком Агатокловом поступку вероватно потиче из Дуридовог дела.

86 Уп. и Јустин (XXII, 7,611), који каже да је Бормилкар, пошто је Агатокле нанео велике губитке

Картагињанима, желео да пређе Агатоклу са целом својом војском, али га је у томе спречила побуна у

сипилијском логору, па су ra суграђани убили.

87 Питекусе, острво у Тиренском мору, преко пута града Куме.

88 Непознато; у садржају XX књиге зове се Каприј.

89 Тарквинији, град у Етрурији, вођа етрурског савеза од 12 градова, познат по својој некрополи са исликаним

гробницама.

90 Анаксикрат је био архонт 307/6. У Fastima, конзули за 307. годину су Апије Клаудије Кекус и Л. Волумније Флама Виоленс.

91 Ο овом походу пише Плутарх у биографији Деметрија Полиоркега (89).

92 Допуна Fischera.

93 По Плутарху (Dem. 9), између предаје Атине и заузимања Мунихије, Деметрије је освојио Мегару (уп. погл.

XLVI, 3).

94 Стратокле је био политички истомишљеник Хиперида, који је играо важну улогу у Ламијском рату.

95 Ο овим почастима говори и Плутарх (Dem. 1012).

96 Међу теже ратне бродове рачунају се пентере, хексере, хептере, док су тријере и тетрере лакши и бржи ратни бродови.

97 На северној обали Кипра, близу самог врха рта који се у североисточном правцу пружа далеко у море.

98 Ово место није тачно локализовано.

99 У ствари, град се звао Антиохија, rio Селеуковом оцу. Антигонија није потпуно напуштена, јер је историчар

Касије Дион помиње као постојећи град у 51. години пре н. е.

100 Односно 20,79 m.

101 Односно 41,58 ш.

102 Око 100 kg.

103 Око 70 cm.

104 Овај број није тачан: Плутарх (Dem. 16) наводи 180 бродова, Полијен (IV, 7, 7) 170.

Page 217: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

105 По Суиди, Марсија из Пеле је био полубрат Антигона Једнооког. Написао је Историју Македонијв у 10

књига, Историју Атике у 12 књига, и једну књигу ο Александровом васпитању.

106 птолемеј је, по хроници познатој под именом Marmor Parium (FGH 239 Β 23), узео дијадему 305/4. године.

107 pjCT0 се причало ο Јулију Цезару и његовом маслиновом венцу (Светоније, Divus Iulias 45, 2).

108 По Полибију (I, 82), Утика и Хипу Акра (он је зове Хипакрита) били су једини градови који су остали верни

Картагини.

109 Вероватно се ради ο покретној кули сличној Деметријевом хелеполису.

110 Флота је саграђена у Хипу Акри.

111 Градови поменути у овом одељку нису сигурно локализовани.

112 Ο овоме се ништа не говори у ΙΠ књизи, а по хронологији би тај догађај припадао VII књизи, од које су сачувани само фрагменти.

113 Питекусе = Градови мајмуна.

114 Овај Ханон није Ханон поменут у погл. X, 1 и XII, 3, који у овом тренутку више није међу живима. Ο овом човеку немамо других података.

115 Уп. погл. LVI, 2 битка са Лептином и Демофилом.

116 Уп. Плутарх (Apophth. ρ. 176). Ο Агатокловом карактеру види и књигу XIX, 9 и Полибије IX, 23; XV, 35.

117 Ο овој другој либијској кампањи говори и Јустин (XXII, 8, 415).

118 Око 1. новембра 307. године.

119 Уп. Полибије VII, 2.

120 Картагински град на северној обали Сицилије.

121 Име Дикаиополис („Праведан град") не среће се у другим изворима. Сегеста је повратила своје име и поново

постала картагински савезник (XXII, 10, 2), вероватно 306. године.

122 Кореб је био архонт 306/5. године. Ливије (IX, 42, 10) као конзуле за 306. годину наводи П. Корнелија Арвину и Квинта Марција Тремулу.

123 Погрешно, име младог Антигоновог сина било је Филип.

124 Око 1. новембра.

125 Баратра („Понор", „Бездан"), област прекривена живим песком, између Сирбонског језера и Медитерана (уп. I, 30, 49; XVI, 46, 45).

126 Место на западном крају Сирбонског језера.

127 Птолемеј је вероватно узео дијадему и крал>евску титулу исте зиме након ове битке.

Page 218: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

128 Уп. књигу XVI, 88, 5.

129 У XVI књизи, погл. 8, 46, Диодор Хелорису приписује исти савет, а речи овде приписане Мегаклу тамо приписује историчару Филисту.

130 Уп. Јустин, XXII, 8, 15.

131 Уп. Ливије, IX, 43, 1.

132 По Страбону (VI, 3, 8, р. 283), Силвиј се налази на граници Апулије и Јапигије.

133 Анагнија је била главни град Херника. Ливије (IX, 43) победу над Херницима датује у ову годину, а освајање територије Фрусина три године касније (X, 1, 3).

134 Еуксенип је био архонт 305/4. године. Ливије (IX, 44, 2) као конзуле за 305. наводи Л. Постумија и Тита Минуција.

135 Неке своје жеље Александар је поверио Кратеру (XVIII, 4, 1), али то није био тестамент; Диодорово излагање догађаја након Александрове смрти разумљиво је само ако тестамент није ни постојао.

136 Род је Антигону градио бродове од дрвене грађе коју им је овај сам допремио, а 313. је дао 10 бродова за ослобађање хеленских градова (XIX, 77, 2).

137 Град на карској обали преко пута Рода.

138 Лемби су били лаки и брзи бродићи, који су преузети из илирских флота и укључени у флоте грчких

градова.

139 Око 1,5 km.

140 Непознато место.

141 Непознато место.

142 Област у северној Кампанији.

143 Ливије (IX, 44) у ову годину ставља три битке прву нерешену, а остале две римске победе, са 21 заставом

заробљеном у првој и 26 у другој бици. По њему, након друге битке је освојен Бовијанум, а самнитски вођа се

звао Стације Гелије. Три поново освојена града су Сора, Арпин и Цезенија.

144 Ферекле је био архонт 304/3. године. Ливије (IX, 45, 1) као конзуле 304. године наводи П. Сулпиција

Савериона и П. Семпронија Софа (Sophus).

145 По Витрувију (X, 16, 4), овај хелеполис је саградио Атињанин Епимах.

146 Односно 23,1 m.

147 Око 46,2 m.

148 Уп. Плутарх (Dem. 31, 1; 32, 2; 43, 35).

149 Острво између Рода и Крита.

150 Око 55,5 m.

Page 219: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

151 Артаба је египатска мера за жито, око 56 1.

152 Переја је била родска територија на карској обали.

153 По Плутарху (Dem. 22, 4), Деметрије је тражио изговор да оконча опсаду, а Атињани су га наговорили да

склопи уговор са Рођанима и обавеже их на сарадњу, осим у евентуалном рату са Птолемејем.

154 На новцу и натписима име овог краља је Спарток.

155 Мисли се на бога ветрова Еола.

156 Ο Агатокловој смрти се говори у књизи XXI, фраг.

16.

157 Алузија на Амфинома и Анапију док су спасавали своје родитеље од ерупције Етне, ватра се раздвојила и

оставила им слободан пролаз (Сенека, De beneficiis III, 37, 2; Паусанија X, 28, 4).

158 Латински писци обично их зову Екви или Еквикули, а грчки Aikoi или Aikanoi.

159 Леострат је био архонт 303/2. Ливије (X, 1, 1) као конзуле за 303. годину наводи Л. Еенуција и Сервија

Корнелија.

160 Сисифиј, место на падини коринтске тврђаве (Акрокоринт), испод извора Пејрене (Страбон VIII, 6, 21).

161 Клеоним је био син Клеомена III, али је због насилничког и тиранског карактера изгубио престо у корист

брата Ареја I.

162 Месапи су илирско племе, најближи суседи Тарантинада.

163 Непознат град.

164 У сачуваном Диодоровом тексту Клеоним се више не помиње. Ο његовим даљим доживљајима говори

Ливије (X, 2).

165 Никокле је био архонт 302/1, а Ливије (X, 1, 7) као конзуле за 302. годину наводи М. Ливија Дентера и Емилија (без преномена).

ш Односно, савез основан под вођством Деметрија Полиоркета (обновљени Коринтски савез).

167 Додао Beioch, Griechische Geschichte2, IV, 1, ρ. 162, бел. 3.

168 Град Синада не налази се у Хелеспонтској, већ у Великој Фригији, па је могуће да овде имамо лакуну у тексту. Fischer допуњује овако: [наставивши даље у Горњу Фригију], опсео је Синаду...

169 Уп. погл. ХСГХ, 3.

170 Вероватно исти човек кога је Антигон 314. одредио за саветника сину Деметрију (XIX, 69, 1).

171 Град на реци Тембру, у северозападној Фригији (Phrygia Epiktetos).

172 Салонска равница, област у околини града Битинија у Битинији.

Page 220: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

173 Када је Кратер оставио Аместру да би се оженио Филом (XVIII, 18, 7), она се удала за Дионисија, владара

Хераклеје. Након његове смрти је владала као тутор своје малолетне деце са Дионисијем, док се није удала за Лисимаха (Страбон XII, 3, 10). Лисимах је овај брак раскинуо да би се оженио Арсинојом.

174 Лариса Кремасте у Фтиотиди.

175 Антрон и Птелеј су градови у Фтиотиди, североисточно од Ларисе.

176 Диј и Орхомен у овој области нису познати; Теба није беотска, већ Теба у Фтиотиди.

177 Ово халкедонско светилиште може бити идентично са положајем на обали Понта званим „Светилиште" (XIX, 73, 6).

178 Митридат II из Кија у Битинији, син Ариобарзана (уп. XVI, 90, 2).

179 Мирлеја, касније Апамеја, важан град у близини

Кија.

180 Митридат III из Кија (Митридат I Понтски), ако је идентичан са Митридатом из књигс XIX, 40, 2 и код

Плутарха, Dem. 4 (син Ариобарзана, вероватно брата Митридата II).

181 Данашњи град Варна.

433

28 Диодор са Сицилије

ДВАДЕСЕТ ПРВА КЊИГА

1 Плутарх (.Dem. 30) другачије описује Деметријеву делатност након битке код Ипса.

2 Уп. Полибије V, 67.

3 Птолемеј није учествовао у бици код Ипса.

4 Реч је ο Антиохији у Сирији.

5 Флегонт из Трала у Малој Азији, ослобођеник цара Хадријана, написао је следећа дела: Олимпијаде (у 16

књига подаци ο олимпијским играма од њиховог оснивања до 137140. године, праћени извешгајем ο

најважнијим савременим догађајима), Ο необичним појавама, Ο дуговечним људима, Ο римским

празницима.

6 Мање поуздани Hoeschelов текст зове ra Архагат. Два Агатоклова сина, Архагат и Хераклид, убијена су у

Африци 307. године (XX, 69). Овај Агатарх би онда могао бити трећи Агатоклов син из првог брака, а ако је

HoescheloB текст у праву, можда се ради ο Архагату, сину истоименог Агатокловог сина (уп. погл. XVI, 3), што

значи да би реч „син" требало поправити у „унук".

7 Непознато место.

8 Реч је ο венчању Jlanace и епирског краља Пира. Као мираз, Ланаса је од оца добила Коркиру (Плутарх,

Pyrrhus 9).

9 Можда би требало исправити у „највећу кулу".

Page 221: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

10 Атињанин Диил, аутор Историје Хеладе и Сицилије од Трећег светог рата до Касандрове смрти (357297),

настављач Ефорове Опште историје.

11 Платејац Псаон, писац Опште историје у тридесет књига, настављач Диила Атињанина. Помињу га само

Диодор и Дионисије Халикарнашанин. Није сачуван ниједан фрагмент његовог дела.

12 У бици код Сентина, 295. године, по Ливијевим речима (X, 29, 17), непријатељ је имао 25.000 мртвих. Конзули су били Квинт Фабије Максим Рулијан и Публије Деције Мус.

13 Дурид са Сама (око 340око 260), ученик филозофа Теофраста, након битке код Ипса постао је тиранин Сама.

Био је веома плодан аутор; историјом се баве његова дела: Историје (.Македоника), Хеленска историја

(најмање 23 књиre, за период од 370. до 280. године), Хроника острва Сама (у две књиге), Историја

Агатокла (у четири књиге).

14 Слично причи ο атинском краљу Кодру, који је у време дорске најезде свесно жртвовао живот да би спасао родни град.

15 Мисли се на историчара Диона Касија (Касије Дион Кокцејан), аутор Римске историје у осамдесет књига,

од почетака до 229. године н. е.

16 Конзул 295. године, помешан са својим оцем, конзулом 340. године, који је на сличан начин жртвовао живот

у бици против Латина.

17 Антипатар, син Касандра и Тесалонике. Након смрти Касандра и његовог најстаријег сина Филипа IV, 297.

године, Тесалоника је поделила краљевину између двојице млађих синова, Антипатра и Александра (Плутарх, Dem. 36; Pyrrhus 67).

18 У ствари, Антипатра је 287. године убио његов таст Лисимах (Јустин, XVI, 2).

19 Већа лакуна у тексту.

20 Реч је ο Лисимаховом сину Агатоклу. Нису нам познати детаљи овог догађаја.

21 Реч је ο Лисимаховом походу преко Дунава, планираном да би покорио племе Гета, 292. године.

22 На овом месту се прекида текст у збирци De virtutibus et vitiis и упућује се на збирку De sententiis, где се,

са малим понављањем, даје наставак разговора између Дромихаита и Лисимаха.

23 Слична прича је кружила ο Трајановом непријатељу, дачком краљу Децебалу (Дион Касије LXVIII, 14, 45) и

ο Аларику (Jordanes, Get. 158, погл. 30). Како дачка река код Д. Касија има веома слично име Саргетија или

Саргентија, могуће је да је Цецес овде погрешио.

24 То је било 307. године.

25 Мисли се да је Агатокле умро од рака уста. Јустинов извештај ο Агатокловој смрти (XXIII, 2) другачији је и делом поузданији.

26 Тимеј из Тауроменија (не Сиракузе; око 356260); 317. или 312. године протерао га је из родног града

Агатокле, па је педесет година провео у Атини, бавећи се студијама регорике и писањем Историје у 38 књига.

Ово историјско дело бавило се догађајима на Сицилији, у Италији и Либији, закључно са Пировом смрћу (272) или догађајима уочи Првог пунског рата (264). Види и следеће поглавље.

27 Калија из Сиракузе, аутор Историје Агатокла у 22 књиге и Агатоклов савременик. Мало се зна ο стилу и

утицају овог дела на позније историчаре.

Page 222: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

28 Мисли се на Тимеја. Полибије већи део своје XII књиге посвећује критици Тимеја, а погл. 15. тиче се управо Агатокла.

29 Реч је ο Осцима, код којих се Ареј зове Мамерс. Иако је народ себи дао име Мамертинци, Месина се вероватно никад није звала Мамертина.

30 Овај фрагмент се вероватно не односи на догађаје у Сиракузи, већ на законе Квинта Хортензија, донете у

Риму 287. године. Патрицији, који нису могли бити бирани на положај плебејских трибуна, теоретски су били искључени из плебејских скупштина.

31 Пела је друго име Апамеје у Сирији. Деметрије Полиоркет је умро у овом граду 283. године, док је његова

жена, Антипатрова кћер Фила. извршила самоубиство непосредно након његовог протеривања из Македоније 287. године.

32 Селеук се оженио Деметријевом кћерком Стратоником, коју је у међувремену препустио свом сину, будућем

краљу Антиоху I.

33 Овај фрагмент се обично доводи у везу са Пиром.

34 Личност из Илијаде, обичан војник у ахејској војсци, важио је за најружнијег Грка под Тројом.

ДВАДЕСЕТ ДРУГА КЊИГА

1 Лакуна у тексту.

2 Ο овоме опширно говори Дионисије Халикарнашанин (Ant. Rom. XX, 45; уп. и Полибије I, 7). Дионисије

каже да је посаду у град послао римски конзул Фабриције, који је касније ослободио град, али није јасно мисли ли се на његов конзулат од 282. или 278. године.

3 Хикета је у немирима након Агатоклове смрти изабран за генерала војске упућене против Менона из Сегесте

и Картагињана; после деветогодишње владавине (288279) свргли су ra Тенон и Сосистрат. Није се прогласио

краљем.

4 Финтија из Акраганта, тиранин овог града око 280. године, оснивач Финтијаде.

5 Тиндарион, тиранин Тауроменија око 280. године. Других података ο њему, осим ових код Диодора, немамо.

6 Вероватно горњи ток реке Хирминија, у области Хибле Хереје.

7 Финтијада, град на јужној обали Сицилије, на месту данашње Ликате, основан 280. године.

8 Диодор користи прилику да истакне свој родни град.

9 Птолемеј Кераун, син Птолемеја I Сотера и Еуридике, Антипатрове кћери. Војска ra је прогласила краљем Македоније у јесен 281. године, а већ почетком 279. године страдао је у келтској најезди.

10 Ако је Диодор у праву, онда је Мелеагар био стриц Птолемеја Керауна. Еусебије (I, 235 Schoene) зове Мелеагра Керауновим братом. Владао је два месеца.

11 Антипатар Етезијски, Касандров нећак; надимак је добио по дужини владавине, која је износила 45 дана,

колико дувају и такозвани етезијски ветрови.

12 Вероватно један од Лисимахових генерала; одбио је понуђену дијадему и задржао титулу стратега. Владао је

2 године.

Page 223: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

13 Вероватно Лисимахов син.

14 Можда други Лисимахов син, или идентичан са Аридејем поменутим код Еусебија (I, 235 Schoene).

15 Вођа „пролетерске револуције" у Касандреји. Коначно га је покорио Антигон Гоната 276. године.

16 Калифонт, саветник тиранина Аполодора, познат само из Диодора.

17 Суида исту изреку наводи за оне који су победници у бици, а изгубе више л>уди него побеђени непријатељи.

1S Реч је ο бици код Хераклеје, поводом које је Пир посветио дарове Зевсу у Додони (Syll.} 392).

19 Неколико Финтијиних новчића на реверсу има представу вепра, а на аверсу главу Артемиде или речног бога Акраганта. Прича коју Диодор овде наводи може имати неке везе са овом серијом новчића.

20 Тенона је касније убио Пир (Плутарх, Pyrrhus 23; Dionys. Hal. Ant. Rom. XX, 8).

21 Можда je овај Сострат унук истоименог Сиракужанина из књиге XIX, 3 и даље.

22 То су били Римљани. Ο овом уговору са Римом, склопљеном 279. године, говори Полибије у III књизи (погл. 25).

23 Острво Ортигија испред Сиракузе.

24 Лакуна у тексту.

25 Број погинулих је био између педесет и шездесет хиљада.

26 Код Паусаније (X, 2223), краљ се зове Акихорије.

27 Хеленима.

28 „Беле девојке" су се појавиле у облику заслепљујуће снежне олује, током које су Грци извршили успешан

напад на Гале.

29 Плутарх (Pvirhus 22) наводи да је имао 2.500 коњаника.

30 Плутарх каже да је Пир позвао Херакла у помоћ и обећао да he увести игре и жртве у његову част ако освоји утврђење.

31 Име Панорм састоји се од речи „сав" и „лука", а код Хомера срећемо придев panormos „увек згодан за

укотвљавање". Без обзира на грчко име, град је био феничански и остао је у каргагинским рукама док га

Римљани нису освојили 254. године. То је данашњи Палермо.

32 Године 397. Уп. књигу XIV, 47 и даље.

33 На рту.

34 У Палатинској антологији (VI, 130) овај епиграм се налази под именом Леониде из Таранта. Светилиште

Атене Итонске налазило се између Фере и Ларисе. Гали су били најамници код Антигона Гонате, а место на коме су савладани није нам познато.

35 Реч је ο Пировим галским најамницима види следећи одељак.

Page 224: Diodor Sa Sicilije Istorijska Biblioteka

36 Ere су стара македонска престоница (до 400. г. пре н. е.), вероватно данашња Вергина у којој је у скорашње време откривена гробница Филипа II.

37 Ово се можда односи на пораз који су трупе сиракушког краља Хијерона II (270215) претрпеле од Мамертинаца на реци Киамосору код Кенторипе (Полибије I, 9).

38 Можда исто што и Лонган код Полибија (I, 9). Битка на реци Лонгану одиграла се 269. или 264. године.

39 Број коњаника није сигуран.

40 Након победе на реци Лонгану, Хијерон се ирогласио краљем.

41 Уп. Полибије I, 11.

1 Диодор ca Сицилије

2 Диодор са Сицилије