Platon - Drzava

of 221 /221
Velika filozofska biblioteka Osnivač VUKO PAVIĆEVIĆ Redakcioni odbor MIHAILO ĐURIĆ, DANILO N. BASTA, ZDRAVKO KUČINAR, VLADIMIR MILISAVLJEVIC, ČASLAV KOPRIVICA, TIODOR ROSIĆ PLATON DRŽAVA PETO IZDANJE Preveli Dr ALBIN VILHAR Dr BRANKO PAVLOVIĆ Predgovor Dr VEUKO KORAČ Objašnjenja i komentari Dr BRANKO PAVLOVIĆ BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD, 2002.

Embed Size (px)

Transcript of Platon - Drzava

Velika filozofska bibliotekaOsniva VUKO PAVIEVI Redakcioni odbor MIHAILO URI, DANILO N. BASTA, ZDRAVKO KUINAR, VLADIMIR MILISAVLJEVIC, ASLAV KOPRIVICA, TIODOR ROSI

PLATON

DRAVAPETO IZDANJE Preveli Dr ALBIN VILHAR Dr BRANKO PAVLOVI Predgovor Dr VEUKO KORA Objanjenja i komentari Dr BRANKO PAVLOVI

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD, 2002.

Naslov originala ( )

PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I POLITIKE

JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA Tomus IV, Respublica Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis, 1903.

On je prvi, a moda i poslednji, smatrao da dravom ne treba da upravljaju najbogatiji, najastoljubiviji ili naj lukaviji, ve najmudriji. Shelley Starohelenski svet nije m o g a o ostaviti lepe i monumentalnije svedoanstvo svoje m u d r o s t i nego to je Platonova Drava i Platonova filozofija uopte. Moglo je biti dubljih nepo srednih zahvata u dijalektiku zakonitost sveta ( H e r a k l i t ) , vie sistema i irine u n a p o r i m a da se n e p o s r e d n i m analogijama do kui t a j n a materijalne s t r u k t u r e sveta ( D e m o k r i t i a t o m i s t i ) , dubljeg postavljanja logikih p i t a n j a ljudskom miljenju (elejci), vie smisla za k o n k r e t n o s t , za strogo i sistematsko ispitivanje injenica, za kritinost i racionalne sinteze najirih r a z m e r a (Aristotel), ali niko k a o P l a t o n nije d o a r a o o n u oso bitu snagu i lepotu helenskog n a i n a miljenja, onu gotovo neobjanjivu daro\dtost starih Helena da n e p o s r e d n o i sa na d a h n u e m trae velike istine o-sVetu i oveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknutije m e s t o u istoriji filozofije i nauka. I upravo to n a s osvaja u Platonovim delima, time n a s on stalno vraa d o b u u k o m e je iveo i mislio, time nas uvodi me V. 571cd. U izvorniku stoje reci hnarhia i anomia (bezakonje, nered). " Oni koji tuakaju, denunciraju, spletkare u vidu zanata nazivaju se sikofanti". Prvobitno, sykophantes je onaj ko denuncira izvoznike smokava iz Atike, uprkos dravne zabrane takvog izvoza. Kasnije i ovde, u Platonovom tekstu, sikofant" je naziv za denuncijanta (,,cinkaroa") uopte. 12 Shodno prethodno saoptenoj tezi da je Eros najvei i najsna niji tiranin u dui. Tako tiranin u dravi biva i sam tiranisan od ovog svog unutranjeg tiranina, koji razbuktava njegove strasti i razdire ga iznutra. 13 Tiranin u budnom stanju ini one gnusobe koje se inae doga aju samo u snu, kada niske strasti prodiru u vidu zadovoljavanja za branjenih elja (v. stranu 571c-e). 14 Ovde se uzorna drava naziva kraljevskom" i uporeuje sa tiranskom dravom. 15 Re je dravi kojom upravljaju filozofi (tj. oni najmudriji) i koja se ovde kao i gore (576d) naziva kraljevskom. 16 Napred izloeno je opis one uloge koju je sam Platon ostvari vao dok je boravio na dvoru Dionisija Starijeg, tiranina Sirakukog. 17 Platon je oveka shvatio kao dravu u malom, nasuprot presokratovcima koji su oveka odreivali kao svet u malom, kao mikrokosmos (ovek je mikros kosmos", Demokrit, D. fr. 34). Otuda za Pla tona, ima toliko tipova ljudi koliko ima tipova drava. Tiranskoj dravi odgovara tiranski ovek u ijoj dui je takoe uspostavljena tiranida, ali u izopaenom vidu: strasti meu kojima je najjaa erotska strast gospodare umom do te mere da je tiranska dua praktino bezumna, pijana, luda. Uzornoj dravi pak odgovara filozofski ovek u ijoj dui gospodari um, oslanjajui se na preobraeni eros, na eros koji nije vie usmeren na telesna nego na intelektualna i uzviena zadovoljstva. Ovu mogunost vezivanja erosa i mudrosti Aristotel je kasnije razvio u obliku svoje teorije dijanoetikim vrlinama". 18 Glaukon je tiranskog oveka proglasio za najsrenijeg (578b); Sokrat ne prihvata to nego dokazuje da je od ovoga jo nesreniji onaj tiranski ovek kome je sudbina odredila da svoj ivot provodi kao tiranin neke drave. Razumljivo, jjrincip je ovaj: svaki tiranin u dravi mora biti po svome karakteru i temperamentu tiranski ovek, ali svaki tiranski ovek ne mora zauzimati i poloaj tiranina u dravi. 19 Bogovima Platon ne pridaje sveznajuu i svevideu mo. 20 tome se govori na stranama 436a i dalje, 439c i dalje. 21 U izvorniku je upotrebljena re dokaz" ili dokazivanje" (apodlixis) i ovde i u prethodnom stavu pod (d). 22 Onaj deo due kojim ovek ui (manthanei) obuhvata um i ra zum zajedno; onaj kojim se ovek uzbuuje (thvmoutai) obuhvata pri blino ono to mi nazivamo voljnim funkcijama ili voljom", ali s tom razlikom to Platon u voljne funkcije due ubraja i deo onoga to se danas naziva afektivnim stanjem (srditost, gnev, oseanje hrabrosti i straha). 23 Izraz volja" (to thvmoeides) treba razumeti u smislu tuma enja datog u prethodnoj beleci (22). 24 Moe se umesto ljubitelj mudrosti" slaviti filozof", ali tada se u naem jeziku gubi terminoloka veza sa ljubiteljem poasti" i ljubiteljem novca". 25 Novac i slava su toliko potrebni koliko su neophodni za op stanak.10

386

387

Svako hvali svoj nain ivota kao najlepi, najbolji i najugod niji. Svaki soj ljudi (ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobeda i poasti, ljubitelji dobiti) s m a t r a da je u pravu pitanje je kako se moe znati ko je od njih stvarno u pravu. 27 Izraz ono to je po sebi istinito" ekvivalentan je sa izrazom ono to je apsolutno istinito". Platon ovde podrazumeva razlikovanje relativne i apsolutne istine. Relativna istina je u ovom sluaju unu tranja uverenost svakoga od ona tri oveka" da je u pravu sa sopstvenog stanovita. Apsolutna istina je istina po s e b i , a ne po ovom ili onom stanovitu. 28 To jest ljubitelja mudrosti. 29 Iskustvo filozofa steeno je posrednim putem, uporeivanjem i prosuivanjem sva tri zadovoljstva, to nije sluaj sa ljubiteljem dobiti i ljubiteljem poasti, jer ovi ne poznaju zadovoljstvo koje proishodi iz0 posmatranja bia ili prirode svake stvari, pa i zadovoljstva. 3 Orue ili organ prosuivanja je um, koji se ispoljava, pokazuje u dia-logosu, odnosno u dokazivanju: razlaganju i obrazlaganju, t j . u svojevrsnoj upotrebi logosa (govora). si Pretpostavlja se da nuni logiki sled moraju prihvatiti sva bia koja raz-um-eju, koja se koriste u m o m i govorom (logosom). 32 Vrednosti se ne prosuuju niim drugim do upotrebom uma, a do istine kao osnovne vrednosti ne moe se dospeti neposrednim oseanjem, nego jedino posredstvom govora (logosa), ukoliko se ovaj u dijalogu pokazuje kao niz sudova koji dopadalo n a m se to ili ne vode jednom odreenom zakljuku. Kad je re istini po sebi, logiki sled je jai od unutranjeg otpora linog uverenja i oseanja i to, po pretpostavci, zato to je bez-lian, nepristrasan (bez strasti). Sokratovi sagovornici esto i protiv svoje volje, uz oigledno ustezanje i unu tranji otpor svoje line pristrasnosti, priznaju da je ovaj u pravu, jer ih je primorao do-kazivanjem da kau ono to inae ne bi rekli. 33 Filolog (philologos) je ovde doslovno onaj koji voli logos, a to je onaj koji slua glas uma, onaj ko je osloboen dejstva strasti. Eros kao najjaa strast moe potpuno da zatamni, potisne i onemogui um, a da se tako neto ne bi desilo, potrebno je preobratiti tu snanu strast u enju za mudrou i ljubav prema logosu, ljubav koja kao takva moe da potisne ostale nie strasti, da ih savlada, zagospodari nad njima. Suprotnost filologu" je misolog" (misologos), onaj ko mrzi logos. Misologa pominje Platon ranije, u treoj knjizi (411d). V. beleku 64/111. 34 Platon oigledno ne misli na subjektivni vid prijatnosti, na oseanje prijatnosti, nego na ono to bi po merilu uma, rasuivanja i dokazivanja, moralo biti najprijatnije. Po tom merilu, zadovoljstvo koje ljubitelj dobiti osea kad zaradi novac, ili zadovoljstvo koje astoljubiv ovek osea kao pobednik, ne bi bila prava i stvarna zadovoljstva, nego lana. A lanost tih zadovoljstava dokazuje se njihovom kratkotrajnou i time to se ona pomeana" s bolom i bivaju zamenjena bolom. 35 Pametan ovek je u hvaljenju jak zato to se, hvalei ivotni izbor 3 6 (filozofiju), dri dokaza i ne iznosi svoje line i trenutne impresije. Sudija" koji u sportskim nadmetanjima odreuje rang-listu onih koji su uestvovali u takmienjima. To je poreenje ve upotrebljeno ranije, na strani 580b. 37 Prva pobeda je proglaena na strani 580c. 33 To bi mogao biti Solon iz prie njegovoj izjavi Krezu ko je najsreniji ovek (v. Herodot, Istorija, I, 30). Naravno, Sokrat nije mo gao to direktno uti od Solona.

26

38a Ovu treu pobedu Platon proglaava najveom, olimpijskom", kao nespornu odluku same mudrosti. Mudrost uvia istinu i saoptata je kao neopozivu. Ali filozof, koji nije m u d r a c nego tak ljubitelj mu drosti, mora i tu istinu da dokazuje, da se za nju bori podupirui je, razlozima i odbijajui prigovore. Trei poraz nepravednika proglaava se za najvei i najpotpuniji zato to proishodi iz saoptenja mudrosti. U nastavku teksta, Platon nastoji da to saoptenje mudrosti potkrepi i dokazom. 3' Na strani 583e. 40 Zadovoljstvo koje je takvo samo kao posledica bola nije stvar no, nego prividno zadovoljstvo. injenica da ovek to zadovoljstvo osea ne dokazuje nita, jer se i u zaaranim stanjima i u snu moe oseati i videti neto to ne postoji. 41 Osnov Platonovog rasuivanja ini naelo: ono to je istinito, to je i stvarno. I shodno tome, lai i zablude su nestvarne, jer njima ne odgovara neto i stvarno, nego nita i nestvarno. Upor. dijalog Sofist (236e i dalje). 42 U izvorniku: ousia. Ono to se neprestano menja manje ue stvuje u biu nego znanje, za koje se pretpostavlja da je nepromenljivo: ono to je jednom saznato, ostaje saznato za uvek. Pretpostavka je da se znanje ne odnosi na empirijske sadraje, koji su promenljivi, nego na forme (ideje) koje su nepromenljive. U modernim naukama zadrana je ta Platonova pretpostavka: zakon slobodnog padanja, na primer, nije opis onoga to se vidi, nije opis padanja ovog ili onog predmeta, jer su takvi predmeti i naini njihovog padanja empirijski vrlo raznoliki, nego je forma padanja koja podrazumeva potpuno neempirijsku situaciju, forma koja je izraena, ne sluajno, matematiki i iji se izraz, opet ne sluajno i bez oslonca na platonsku tradiciju, naziva formulom". Reenica u izvorniku je dvosmislena, te se njen smisao mora odrediti prema kontekstu, to sam u prevoenju i uinio. 44 Re je dui i telu. Due se ispunjava znanjem, hrani se zna njem kao hranom koja je stvarnija od telesne hrane (jela, pia). A duevna hrana je stvarnija po tome to znanje ne moe da istruli i propadne; zato to se znanje ne vari kao uobiajena hrana, najzad i zato to se znanje ne odnosi na ono to moe da propadne i istruli, nego eventu alno na formu propadanja i trulenja, na formu koja sama po sebi ne propada i ne truli. 45 Platon u gornjem pasusu nastoji da dokae da su telesna zado voljstva manje istinska i manje stvarna zato to su prolazna, trenutna, nestalna i da su, naprotiv, duhovna zadovoljstva istinska i stvarna, jer su trajna i ncpromenljiva, i vezuju se za ono to je trajno i nepromenljivo. 46 Znai: neobino i zagonetno, ali istinito. 47 Stesihor, jedan od najstarijih tvoraca horske lirike, iveo u Himeri, na severnoj obali Sicilije. Prema onome to Platon kae u dija logu Fedar (XX, 243ab), Stesihor je, kao i Homer, bio po kazni boan stva izgubio vid zato to nije pevao pravu istinu Heleni. On je naime, u svojoj poemi Razaranje Troje peva Heleni i Klitemnestri, Tindarovim kerima, kao nevernim suprugama sa dva do tri mua", pa je zbog tih kleveta oslepeo. Kasnije, kad je saznao da je uzrok Helenine sudbine bio Afroditina osveta, Stesihor je ispevao svoju palinodiju (palinodia = poricanje) iz koje Platon u Fedru navodi sledee stihove upuene Heleni:43

388

389

Nije istina to sam pevao i nisi pola na brodovima lepih vesala, niti si dola u Trojinu tvravu. Posle ove pokajnike pesme Stesihor je, po Platonovom kazivanju, pro gledao, a Homer, ne saznavi istinu, u m r o je lep. Ovde, u Dravi, Pla ton prepriava ono rnesto iz palinodije u kojem Stesihor kae da je stvarna Helena ostala u Egiptu kod kralja Proteja, i da je ono to su ratnici 8 pod Trojom videli bilo samo privienje Helene. 4 Re to thymoeides, koja oznaava onu sredinu funkciju due, onu koja je izmeu umne i poudne funkcije, prevedena je ovde izra zom strasna sklonost". 49 I astoljubivi ljudi mogu biti bezumni, kao i oni koji vole dobit i telesna uivanja. I u jednom i u drugom sluaju, strasti pomrauju um, pa se u takvom stanju ljudi ponaaju kao da su zaarani, gube kontrolu nad sobom, jer je kontrolor (um) potisnut ili zaslepljen sna nim dejstvom telesnih ili razjarujuih strasti. 50 Tvrdi se da svim eljama, pa i onima ije je poreklo u ulnom i voljnom delu due, najvie odgovara da budu voene razumom, jer jedino razum zna i ume da proceni ta je za svaku od tih elja naj bolje. 5 1 Oigledno zakljuivanje po naelu: ljudska jedinka je drava u malome. Slino tome rasuuje Marks: ovek, to je ovekov svet, drava,, a drutvo" (Prilog kritici Hegelove filozofije prava, Uvod). 5 Ovde nije re filozofiji kao profesiji ili kao nauci, nego ljubavi prema mudrosti kao voi ivotnog ponaanja: onaj ko ljubav prema mudrosti i ljubav prema istini ne uzima za vou svog ivota, stvara u sopstvenoj dui haos u kojem se oko gospodarske uloge bore one sklonosti (ljubav prema dobiti i ljubav prema pobedi) kojima go spodarska uloga po prirodi ne pripada. ovek kojim gospodare strane sklonosti (astoljubivi deo due) ponaa se smueno, a onaj ko je u samom sebi na gospodarski poloaj uzdigao telesne poude ponaa se kao ivotinja koja svoj ivot provodi u zadovoljavanju najnunijih nagona. 52 Kraljevska pouda" je ljubav p r e m a mudrosti. Jedino je ona sreena" (kosmina), jer zna koje mesto, koja m e r a i koje vodstvo odgovara svakoj od pouda, pa i sebi samoj. 53 Ovde se misli na kralja-filozofa, odnosno, filozofa-kralja. On je najblii istinskom zadovoljstvu zato to je ljubav p r e m a mudrosti" (filozofija) vo njegovog ivotnog ponaanja. Tiranin je pak najdalji od istinskog zadovoljstva zato to je vo njegovog ivota raspusni i pomamni eros, koji je bezumna lepa sklonost, vezana neposredno za ono to je kratkotrajno i prolazno. 54 Platon zapravo kae da je jedno zadovoljstvo zakonitog roda", a da su druga dva bastardi, izrodi. Takvim nainom izraavanja nje govo tvrenje dobija izgled zalaganja za patrijarhalni kodeks ivota. 55 Ovde poinje jedno izraunavanje koje se, s obzirom na inje nicu da Platon ne raspolae jednostavnom simbolikom, pokazuje kao teko i sloeno. 56 Zato to je izmeu njih tzv. timokratski ovek. 57 Ova reenica, zajedno sa onom dole (587e) u kojoj se saoptava krajnji rezultat, moe kako mi se ini posluiti kao vrsta osnova za rekonstrukciju Platonovog izraunavanja. U njoj stoji izraz triplasion triplasiou (trostrukost trostrukosti) u kojem triplasion (trostrukost) mora oznaavati 3 3 ili 81, a triplasion triplasiou m o r a oznaavati 3 3 3 3 ,

inae se drugaijim tumaenjem nikako ne moe dobiti krajnji rezultat 729, rezultat saopten u jednoj od narednih reenica. Mislim da Platonovo izraunavanje odgovara sledeoj propor ciji: Zadovoljstvo kralja odnosi se p r e m a zadovoljstvu oligarha na isti nain kao to se zadovoljstvo oligarha odnosi p r e m a zadovoljstvu tiranina, ili, Z k : Z = Z : Z odakle sledi da je Z t = Zk = 33 33 729. Z Z Zt odnosno,

Ali ova raunica, osim to je neprimerena samoj stvari jer se vrednost zadovoljstva ne moe izraziti numeriki, ima jo jednu slabost. Ova se, naime, sastoji u sledeem: ako je zadovoljstvo tiranina samo prividno, onda se umnoavanjem tog zadovoljstva ne moe dobiti nita drugo do prividno zadovoljstvo. ini se da je Platon, shodno polaznoj pretpostavci kvalitativnoj razliitosti intelektualnih zadovoljstava od ostalih zadovoljstava, verovao da stepenovanje (potenciranje) nije obino umnoavanje nego i usavravanje, pramena kvaliteta koja ima krajnju svrhu. V. narednu beleku. 58 Geometrijsko predstavljanje i uporeivanje tiraninovog i kra ljevog (intelektualnog) zadovoljstva manje je jasno. Tekoe oko razumevanja tog poreenja pre svega proizlaze iz tadanje geometrijske terminologije, koja je, p r e m a naim merilima, neprecizna i nerazum ljiva. Tiraninovo zadovoljstvo predstavljeno je kao povrina" ili ravan" (epipedon). Za tu ravan (povrinu) kae se da je prema broju daljine (duine)" kata ton tou mekous arithmbn iz ega se zakljuuje da je broj daljine", shodno gornjem tekstu, 3-3 = 9 (udaljenost ili rastojanje tiranina od kralja p r e m a napred datoj Platonovoj lestvici), a da je ravan" proizila iz tog broja u stvari kvadrat ija je strana 9, a povr ina 81. Ta bi ravan, meutim, mogla biti i trougao i pravougaonik i si., jer tekst ne daje nikakve precizne odredbe obliku ravne figure, moda zato to su Sokratovi sagovornici znali precizirano znaenje tog izraza, a moda zato to je oblik ravne figure u ovom sluaju indife rentan u svemu drugom osim u tome da ona bude figura u ravni. Ako je ovo poslednje tano, onda bi privid tiraninovog zadovoljstva bio predstavljen analogno senci koja je takoe figura u ravni. Izraajne mogunosti naeg jezika doputaju jo i asocijaciju na to da je tira ninovo zadovoljstvo povrno i povrinsko, da nema dubine. 59 Nemogue je adekvatno prevesti tu Platonovu reenicu i to zato to nae reci potenciranje" i stepenovanje" u nas imaju samo raunsko-tehniko znaenje. Tim recima u izvorniku odgovara re dynamis, koja, osim raunsko-tehnikog znaenja (potenciranje, stepe novanje), ukazuje jo i na jaanje, poveavanje snage i vrednosti. Time se ujedno obre red i odnos poredbenih lanova, te se sada pokazuje kolika je udaljenost kraljevog od tiraninovog zadovoljstva, koliko je zapravo ono prvo vee od ovoga drugog. Prethodno je raunato koliko je tiraninovo zadovoljstvo manje od kraljevog., no numeriki rezultat je, razumljivo, u oba raunanja isti. 60 Kako je, po svoj prilici, Platon doao do broja 729 pokazano je u beleci 57. Ovde ostaje da se pokae kako bi taj isti broj mogao odgo varati i onome to je dato kao geometrijsko poreenje. Tiraninovo za dovoljstvo moglo bi biti predstavljeno kvadratom ija je strana 9, a

390

391

povrina 81 (. beleku 58). Ako je to tako, onda bi kraljevo (kraljev sko) zadovoljstvo moglo biti predstavljeno u obliku kocke ija je ivica 9, a volumen 9 3 = 729. Ono bi dakle imalo tri dimenzije (duinu, irinu i dubinu), a povrh svega ono bi bilo ,.istinsko", stvarno zadovoljstvo, a ne prividno. Potenciranjem sa 3, ili kubiranjem, prividno postaje stvar no. Ovo bi moglo imati nekog osnova u pitagorejskoj ili Platonovoj pretpostavci da tek trea dimenzija daje izgled stvarnog. Ujedno, u osnovi tog rasuivanja, verovatno se krije otkrie paradoksa elemenata geometrije. Re je, naime, tome da su upravo u Platonovoj Akademiji take definisane kao ono to nema dimenzije, ono to nema ni duinu, ni irinu, ni dubinu; da su linije definisane kao ono to ima samo jednu dimenziju duinu; povrine kao ono to ima dve dimenzije duinu i irinu; a prostorne figure kao ono to ima sve tri dimenzije du inu, irinu i dubinu (visinu). Neoekivani obrti (paradoksi) nastajali su iz sledeeg: take bez dimenzija proizvode liniju, pri emu se ve tu dogaa kvalitativni skok iz privida u stvarnost; nadalje, jednodimen zionalne linije proizvode dvodimenzionalnu povrinu (drugi kvalitativni skok); najzad, dvodimenzionalne povrine proizvode prostorne figure (trei i vrhunski kvalitativni skok). U tome verovatno treba traiti razlog Platonovoj pretpostavci da je kraljevsko zadovoljstvo trea potencija prividnog tiraninovog zado voljstva. Komentatori ovog mesta Platonove Drave obino upuuju na je dan raun koji se pripisuje Pitagorejcu Filolaju. Prema tom raunu, vreme raunato kao jedna godina podeljeno je na svoje sastavne ele mente, dane i noi, tako da se sabiranjem 364,5 dana i 364,5 noi dobija broj 729. Osnov za to poreenje sa rezultatom Filolajevog rauna daje sam Platon u tekstu koji sledi (588a): imaj u vidu da je taj broj taan i da odgovara stvarnim ivotima, ako je istina da ovima odgovaraju dani i 6noi, meseci i godine." 1 U tom smislu je govorio Glaukon, na poetku druge knjige (360c i dalje), nastojei da dodatnom argumentacijom ojaa Trasimahovu tezu i tako podstakne Sokrata na pobijanje tog mnenja. 62 Na primer, Kentauri (Kentauroi), bia sa konjskim telom i ljudskim poprsjem, glavom i rukama. Tako su nazivali i ljude koji su stanovali u Tesaliji izmeu planina Ose i Peliona, kao i na tim plani nama. Slika udovita verovatno dolazi otuda to su spomenuti stanov nici Tesalije bili vesti konjanici. Ostala objanjenja v. u registru imena. 63 Datom opisu odgovara ono to u mitologiji nosi naziv Gorgona (Gorgon), mnogoglavo udovite kome se prialo da okameni (od straha) svakoga ko ga pogleda. Skulptori i slikari stavljali su lik Gorgone na Zevsov tit. 64 Gorgonu, lava i oveka. 65 Re ovek" upotrebljena u dva razliita smisla: (I) ovek kao umno bie i (II) ovek kao ona spodoba sastavljena od Gorgone i lava skrivenih unutar te spodobe koja spolja ima izgled ljudskog bia. Lav ovde simbolino oznaava sranost, volju, odnosno one strasne sklo nosti koje, ukoliko su liene vodstva i gospodarstva uma, ine da spo doba u ljudskom liku-omotau postaje pomamna i smuena. Gorgona je pak simbol za najnie strasti i telesne poude, koje takoe ive u ljudskom biu predstavljenom slikom one spodobe, te u nepravinog oveka (u oveka iji vod ivotnog ponaanja nije um) izbijaju na po vrinu, ispoljavaju se u zverskom i ivotinjskom ponaanju. Slika je data tako da ovek u onom oveku" predstavlja samo tanku, ponekad i prozirnu, ljusku pod kojom bujaju divlje" i gorgonske strasti.

66 Pravina dela" (ta dikaia) oznaavaju ono ivotno ponaanje u kojem svaki konstituent ovekovog bia (gorgonski, lavlji i ljudski) ostaju u svom prirodnom domenu, obavljaju svoje odgovarajue funk cije, te tako uspostavljaju harmoniju. Pravinost u ljudskoj jedinki ima, za Platona, isto znaenje kao i pravinost u dravi kao celini sa injenoj od tih jedinki. 67 Onaj ko grei iz neznanja ne grei svojom krivicom. Uzrok nje govog greenja, kako e se jo videti iz mita E r u na kraju X knjige, delom je sama sudbina (Ananka), delom sluaj, a delom sloboda izbora. Pomou ovog poslednjeg, i pomou znanja, ovek moe da iskoi iz lanca nunosti (sudbine, Ananke). 68 Obiajni zakoni" (ta nomima) su nepisane moralne norme. Izraz lepo" u produetku teksta n e m a estetsko nego moralno znaenje. 69 Erifili, v. registar imena. U Odiseji (XI, 326) Odisej pria kako je u Hadu, izmeu ostalih ena slavnih ljudi, video

i Erifilu mrsku, tono svojega mua za mamljivo izdade zlato. Inae, pria Erifilinoj izdaji ili prodaji mua za zlatnu ogrlicu esto je uzimana za predmet pesnike asocijacije: Pindar (Deveta Nemejska, 16); Eshil (Sedmorica protiv Tebe, 568 i dalje). 70 Taj branilac nepravinosti je upravo bio sam Glaukon u po etku druge knjige. V. beleku 61/. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 58Sc i dalje, i dalje. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 588c i dalje. 73 ovek koji se odaje nezasitoj lakomosti ne moe da bude h r a b a r kao lav, nego mora esto da se pretvara i da majmunie da bi za radio novac i tako ostvario ono to dri za najvee dobro. 74 Platon ne kae radnici", nego oni koji obavljaju neki neugod ni, prljav posao (banausia) ili zanat u kojem se kao najvanije trai manuelni rad (cheirotechnia). U tih ljudi je njihov najbolji deo" (inte ligencija) po prirodi dat kao slabaak, te se stoga, misli Platon, oni i bave takvim poslovima. 75 Prijateljstvo je, po pretpostavci koja je tada bila iroko pri hvaena, mogue samo izmeu slinih: suprotnosti se odbijaju, slinosti se privlae. 76 Re je zakonu (ustavu) kojim se konstituie uzorna drava. Taj zakon je saveznik svih", j e r svakom odreuje onu funkciju u dravi koja mu po prirodi, t j . prema sposobnostima, pripada. 77 Misli se na razum i um kao na uvare i vladare" u dui. Deca dobijaju slobodu delovanja tek kada steknu intelektualnu zrelost i spo sobnost za moralnu (duhovnu) odgovornost. 73 Ta mathemata ovde oznaava nauke" u smislu onoga to se moe nauiti, nasuprot onome to je prirodno dato i ne moe se nauiti. 79 Istinski muzikalan" oznaava ovde isto to istinski mudroIjubiv", jer je, kako se to kae u dijalogu Feon (61a) filozofija najvia muzika". Ovde Glaukon, prihvatajui Sokratov nain rasuivanja, na ziva istinski muzikalnim", ili razboritim i mudrim, onoga ko je posti gao skladnost (harmoniju) telesnih i duevnih funkcija. Slinom muzi kom terminologijom govori se mudroljubivoj, razboritoj i umerenoj dravi na str. 432a i 443d.

392

393

KNJIGA DESETA (I)' Mesto pesnitva u dravi odreuje se u II i I I I knjizi. razliitim funkcijama due raspravljano je u IV knjizi, a razliitim vrstama due u VIII knjizi. 3 U dijalogu Feon (XL, 91c, Sokrat, obraajui s Simiji i Kebetu, kae: ,,A vi, ako mene hoete da sluate, malo se starajte za Sokrata, ali zato mnogo vie za istinu". Ovde se to isto naelo odnosi na Homera: svaka ast Homeru, ali njega ne smemo ceniti vie nego istinu. Aristotel u Nikomahovoj etici (1096a; knjiga I, poglavlje VI, 1) ukazuje na to isto naelo sledeim recima: ovo je istraivanje oteano okolnou to su tvorci uenja idejama moji prisni prijatelji, no sva kako se moe smatrati za ispravnije, tavie za dunost da se, kada je u pitanju ouvanje istine, i prijateljstvo odbaci ako je potrebno, a to pogotovu vai za filozofe: jer iako n a m je i jedno i drugo dragoceno, sveta je dunost dati istini prednost." Najpre aristotelovci, a kasnije i pisci koji su pisali na latinskom, pogreno su pripisali autorstvo tog naela Aristotelu i uinili su ga poslovinim u obliku: Amicus Plato, sed magis amica veritas. 4 Upor. str. 476c, takoe i Fedon (XLVIII, XLIX; 99d i dalje). Ovde se podsea na metod koji vodi otkrivanju formi (ideja). 5 Upor. Aristotelovo pobijanje ovog argumenta (Mataph. I, 6, 988a; I, 9, 991b). 6 Upor. dijalog Kratil (389a), gde se govori formiranju imena. 7 Re je, kako e se videti iz onog to sledi, oveku koji moe da stvara sve, ali imitirajui i odraavajui ono to je ve stvoreno. Taj podrugljivi opis ljudskog tvorca" ponavlja, gotovo isto tim renma, Teajtet u Platonovom dijalogu Sofist (233d do 234b). 8 Glaukonovo tvrenje je ironino, a re sofist (sophistSs), koju on upotrebljava kao oznaku za tog udotvorca", dvosmislena je: ona istvremeno oznaava oveka koji je vetak u svom poslu i oveka koji je upuen u mudrost, te je znalac mudrih stvari" kako se ta re tumai u dijalogu Protagora (312c). 9 U izvorniku opet stoji dvosmislena re poietes, koja istovre meno znai: i tvorac i pesnik (poeta). Tom dvosmislenou se ironino stavlja do znanja da su upravo pesnici takvi udotvorci koji, imitira jui postojee, u slikama" stvaraju sve to hoe. 10 To je u stvari rekao sam Sokrat (596b), Glaukon je samo potvr dio da je to tako. 11 Glaukonova aluzija je nedovoljno jasna. Mogue je da se njome jednostavno izraava izvesna skeptika rezerva prema istinitosti teorije formi, to unekoliko potvruje i naredna Sokratova tvrdnja. S druge2

strane, mogue je da Glaukon ovde pomilja i na druge mislioce (pitagorejce?), te bi sledilo da Sokrat (odnosno, Platon) nije jedini koji za stupa teoriju formi. 12 To je bilo reeno samo u nagovetaju na strani 596b. 13 Po stepenu realiteta njihovih proizvoda, bog je na prvom mestu (forma stola koju on stvara najrealnija je), stolar je na drugom mestu (njegov sto je empirijski realan), a slikar je na poslednjem mestu (jer je njegov sto samo vizuelna iluzija). 14 Forme postoje samo kao pojedinani i neponovljivi uzori. Ista teza se saoptava u dijalogu Parmenid (132de), ali uz izvoenje tekoa koje su s njom povezane. Te tekoe su dobile naziv argumenat trei ovek" i svode se, ukratko reeno, na to da, zbog relacije slinosti iz meu jedinanog uzora i njegovih mnotvenih kopija, mora postojati jo jedna forma-uzor, via od one prve. U tom viem krevetu" (ili oveku") bili bi sjedinjeni forma-uzor i njene kopije. Inae, naziv argu menta trei ovek" (tritos anthropos) potie od sofista Poliksena. Ari stotel je koristio i taj argumenat, pored ostalih, u svojoj kritici Plato nove teorije formi. 15 Izraz prirodni" stavljen je ovde radi razlikovanja forme-uzora, koja je prirodno data, od njenih vetakih kopija, koje nisu prirodno date, nego ih ljudi svojim radom stvaraju, dopunjavajui tako svet prirodno-datih stvari svetom vetaki stvorenih stvari, svetom tehnike. 16 ini se da upotrebom termina kralj (basileus) ovde hoe da se nagovesti veza sa trijadom kralj-oligarh-tiranin kojoj se raspravljalo u devetoj knjizi. Re je vrednosnoj rang-listi u kojoj najvie stoji kralj" (tj. filozof), potom nie od ovoga radnik-proizvoa korisnih stvari, a poslednji je na listi imitator ili podraavalac (mimtes) kojeg ovde predstavljaju slikar i pesnik. 17 Sokrat u stvari pita da li bi slikar, koji bi sluajno znao da napravi ono to slika (recimo: krevet), i dalje slikao; ili, da li bi ovek, ako bi bio u mogunosti da bira da li e biti kralj ili pesnik koji peva kraljevskim delima, izabrao prvo ili drugo? 18 Re je grkim lekarima, koji su sebe smatrali potomcima Asklepiievim. Lekarski esnaf imao je kod Grka status roda, klana Asklepijada. 19 Naziv Homeridi (Homerides) prvobitno je rezervisan za one koji su sebe smatrali potomcima Homerovim, a stanovali su na ostrvu Hiju. Kasnije, taj naziv se upotrebljava za rapsode, recitatore i tumae Homerovih epova. U ovom poslednjem znaenju govori ovde njima Glaukon. 20 I m e Kreofil (Kreophvlos) znai: Ljubitelj mesa. Prema legendi, Kreofil je bio drubenik slepog Homera, ali ne osobito paljiv drubenik, jer je slepog pesnika esto zanemarivao, ostavljao ga da sam tu mara okolo. 21 Na strani 598b. 22 Izraz vetina upotrebe" podrazumeva ovde poznavanje svrhe. 23 U tekstu stoji chreia (potreba), ali je, s obzirom na kontekst, bolje staviti svrha", inae bi ceo stav dobio previe antropomorfno i pragmatiko znaenje. 24 Ponavljanje stava sa strane 597e. 25 To su u osnovi iste one operacije koje moderna nauka primenjuje kao sredstva za dosezanje prave istine stvarima. 26 Merenje i raunanje ne ponitava vizuelnu iluziju: dve dui koje izgledaju nejednake daju taj isti vizuelni utisak i posle merenja kojim smo utvrdili da su one u stvari jednake. Slino tome, sunce u

394

395

naoj percepciji izgleda kao mali krug, iako raunanjem i rasuivanjem znamo da je ono ogromno. 27 Princip protivrenosti, saopten na nekoliko mesta u IV knjizi (436b; 2439b; 436c). 8 Najbolji je onaj deo due kojim se dosee istina postojeem, a to je onaj deo due" koji deluje u nauci, ne onaj koji deluje u sva kodnevnom praktinom ivotu i umetnosti. 29 Ovde se misli na duhovno (moralno) zdravlje. 30 Pridev phaulos je vieznaan i nije mogue prevesti ga nekom naom reju koja bi, b a r priblino, obuhvatila sva njegova znaenja, relevantna za predmet kojem je ovde re. Evo tih znaenja: nekoristan (tj. bezvredan), luckast (tj. neodgovoran), priprost (tj. neobrazovan, neznalaki), tetan (s obzirom na duhovno i moralno zdravlje), lakouman (tj. lakoveran, vezuje se radije za la i glupost nego za istinu i ono to je pametno), bezbrian (tj. ne misli na posledice svojih inova, nego samo smera na neposredno zadovoljstvo). Tek u kompletnom sklopu te vieznanosti valja razumeti ta Platon misli vetini podraavanja", ili onome to mi zovemo umetnost. Shodno tome, postaje razumljivija Nieova netrpeljivost prema Sokratu i Platonu, kao i njegova krilatica: Dajte n a m umetnost da ne bismo propali od istine". 31 Prema onome to se kae na zavretku VI knjige, vera je via saznajna mo od slikovitog predstavljanja. Slikarstvo, u kojem ova mo slikovitog predstavljanja" (eikasia) dominira, nudi nam da verujemo u istinitost i vrednost onoga to ono prikazuje. Ali to nuenje ne treba prihvatati, jer ne treba slabiju saznajnu mo potinjavati jaoj. Slikar skim proizvodima, dakle, ne treba poklanjati veru. To je smisao Sokratovog 3zahteva. 2 Ovde je, shodno prethodnom pasusu, re pesnikoj vetini podraavanja. 33 Na strani 602c govori se vizuelnim iluzijama: isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi i kad su izvan vode". Gledan spolja, predmet u vodi izgleda kriv ili prelomljen. Izvaen iz vode, predmet izgleda prav i itav. ulo vida daje istoj stvari suprotne utiske. Na tom svojstvu ula vida zasniva se mo slikarstva. Ovde se istrauje na kojem je svojstvu due zasnovana mo pesnitva, pa zato Sokrat najpre pokuava da ispita ima li u ljudskoj dui kakvih suprotnosti vezanih za delanje (praxis), suprotnosti na kojima se zasniva mo pesnikog podraavanja. Naime, ako je ovek, u svojim odnosima prema drugim ljudima i prema samom sebi, nesi guran, ako zapada u dileme, ako je obuzet ambiguitetnim oseanjima radosti-alosti, hrabrosti-kukaviluka, pravinog-nepravinog i slinim, onda bi upravo takvi ambiguiteti bili ono svojstvo due na kojem se zasniva mo poetskog uticaja na duu. Ali Sokrat naputa taj pravac ispitivanja, zadovoljavajui se tvrdnjom da su oni (uesnici u dijalogu) ve otkrili da je dua puna takvih suprotnosti. Pri tom se verovatno misli na ono to je reeno u IV knjizi (439c i dalje). 34 Upor. tekst na strani 387de i dalje. 35 U izvorniku stoji: logos i nomos, Ako se logos" prevede reju razum", kao to prevodioci obino ine, onda se gubi veza sa pret hodnim izlaganjem i Platonovo tvrenje postaje nejasno. Njime se u stvari pokazuje kako u dui pravog bveka" (v. napred, 603e) nastaje

konflikt izmeu spoljanjih normi, koje vae u drutvu pravih ljudi" (pravih mueva), i line nevolje koja nagoni jedinku na ispoljavanje bola, na pla, kuknjavu, u k r a t k o na sve one znake duboke alosti koje Homer opisuje i koji se pominju u I I I knjizi na strani 388a i dalje. Logos i nomos, dakle,^ oznaavaju ovde pravila ponaanja u drutvu hrabrih mueva, ono to ovima nalae da se ne ponaaju kao ene. Pesnici to ne uvaavaju, jer je dopadljivost njihovih imitacija zasno vana upravo na tim ambiguitetima, po kojima h r a b r i ljudi nisu samo jaki, nego i slabi. 36 Nomos u znaenju obiajne norme. V. prethodnu beleku 35. Ta je n o r m a u skladu s razumom, kako to Sokrat nastoji da pokae u narednom pasusu. 37 Ovo uputstvo e kasnije usvojiti stoici kao jedno od osnovnih pravila ponaanja mudraca. Naziv (kasnije usvojen) za takvo ponaanje je metrio-patheia, regulisanje linih nevolja shodno onome to razum zapoveda. Lek za oseanje nesree u dui nije razonoda, nego ono to razum sevetuje kao najbolje". 38 Re sophia ne oznaava samo mudrost, nego i odreenu spo sobnost, vetinu u nekom poslu, ono to ovek u m e da radi. 39 Na strani 603b. 40 Prilikom prikazivanja tragike igre u teatru, glumac je poje dine delove teksta pevao. 41 Platonovu tezu da tragiko pesnitvo, takvim delovanjem na gledaoce u teatru, kvari i najbolje ljude, Aristotel je kasnije, u svojoj teoriji katarze, upravo preokrenuo u suprotno tvrenje: tragiko pes nitvo popravlja i najgore ljude, jer ih proiuje i tako oplemenjuje. 42 Najzad su otkrivene suprotnosti na kojima pesniko podra avanje zasniva svoju mo. Traganje za tim suprotnostima bilo je za poeto na strani 603d. V. beleku 33. 43 Re je potiskivanju afekata i zabranjenih elja. tome je ve govoreno na poetku devete knjige, gde je skicirana Platonova teorija prirodi snova. V. tekst na strani 571b i dalje, kao i be leku 2/. 44 Re je preobraaju koji se izvodi logos-om. Upor. 604ab. V. beleku 35/. 45 U ovim nagovetajima verovatno lee koreni Aristotelove teorije 46 katarzi. Upor. dijalog Fileb (48a-d, 50b-d). 47 V. tekst na str. 604ab i 606a, beleke 35/ i 44/. 48 Ne moe se utvrditi kojoj je nesuglasici ovde re. Moda Aristofanovom ismevanju Sokratove filozofije u Oblakinjama? 49 Citirani stihovi verovatno potiu iz dela kominih pesnika, ali se ne moe utvrditi ni koji su to pesnici ni iz kojih su dela ovi stihovi uzeti. Osim toga, rukopis Drave je na ovom mestu nepouzdan, te stoga postoji vie verzija citiranih stihova. 50 Rukopis je na ovom mestu nejasan. Prevod je dat prema jed noj od moguih korekcija. Po toj korekciji, smisao je sledei: filozo fija moe da bude zamena i za poeziju, dok se ne dokae suprotno. 51 Re je uzornom dravnom ureenju i dui ija unutranja ureenost odgovara tom dravnom ureenju. Upor. 590e. 52 Izraz besmrtna stvar" ovde oznaava duu, odnosno umni deo due. 53 Ovde su nabrojane etiri antivrline, imenovane kao suprot nosti kardinalnim vrlinama koje se navode na strani 427e. Parovi tih suprotnosti izgledali bi ovako: mudrost-neupuenost; hrabrost-stralji-

396

397

vost (deilia); umerenost-neumerenost (akolasia); pravinost-nepravinost (adikia). 54 Platon tvrdi da svaki pozitivitet ima svoj odgovarajui negativitet, t j . onu silu koja ga iznutra razara, jer sve to nastaje mora i da propadne. Naravno, to vai samo za svet, odnosno, samo za podruje vidljivog" (horaton). 55 Ostale zloe su: neumerenost, straljivost i neupuenost. Ove zloe jesu bolesti due", kao to se tvrdi gore (609c), ali dua ne pro pada i ne gasi se" zbog njih, to i Glaukon malo nie odluno potvruje. Dua propada i gasi se i odvaja se od tela" zbog sopstvenog, njoj pri roenog zla, zbog sopstvene pokvarenosti. Sve nabrojane antivrhne (609c) odnose se, kao i njima suprotne vrline, na elu duu, onakvu kakva se u telu i sa telom raa. Platon veruje da dua u takvom svom trodelnom obliku nije besmrtna, te da se moe gasiti", propadati" (raspadati se) i odvajati od tela". Jedino je onaj najbolji", u m n i deo due, po Platonovom verovanju, besmrtan. Jedino on ne moe da pro padne, tj. ne moe da se raspadne, jer je jedinstven, nema delova na koje bi se smru mogao razloiti. Ali taj u m n i deo due moe biti zaslepljen, zatamnjen neznanjem, zaboravom; potopljen u onoj telesnoj peini", on moe biti u poloaju da ne u m e da razlikuje bie od nebia, dobro od zla, istinito od lanog, formu od njenog sadraja, itd. Stoga se bavljenje dijalektikom i filozofijom, taj najbolji" i besmrtni" deo due spaava od zaborava tj. ispunjava se znanjem, istinom, svetlou, skida mu se ona skrama, te se pomou znanja uzdie", vaskrsava, stupa u podruje nevidljivog". 50 Pretpostavlja se da je podruje nepravinosti podruje ivota, a ne smrti, te da onaj ko umire ne moe samim inom umiranja po stati nepraviniji nego to je u ivotu bio. Uz to, treba podsetiti da Platon pravinost shvata kao poredak u dui i dravi, a nepravinost kao naruavanje tog poretka. Smrt jedinke i drave pogaa taj pore dak, ali ga ne ini gorim nego to je bio. 57 Naravno, Sokrat ne misli da nepravinost ubija duu. Jedino se moe desiti da neko pogine, ili bude kanjen smru, zbog svoje ne pravinosti. Ali tada ne gine i ne u m i r e njegova dua, nego njegovo telo. 58 U dijalogu Fedon (LVII, 107c) stoji: Kad bi smrt bila rasta nak sa svime, bio bi to neoekivan dobitak za nevaljalce kad umru, jer bi se s duom oslobodili u isti m a h i svoga tela i svoga nevaljalstva." Ovde Glaukon, dodue u kondicionalnoj i pomalo ironinoj formi, u stvari kae to isto, jer i on govori smrti kao neoekivanom do bitku za nepravednika". 59 Aluzija na pogubljenje Sokrata. 60 Nepravini ljudi moraju stalno biti na oprezu. 61 Platon specifikuje zla: ne postoji jedno univerzalno zlo, koje sve unitava i razara, nego svaki rod empirijskih stvari ima svoje speci fino zlo koje razara samo taj rod. Time on u stvari prihvata relativi : zaciju zla, ah samo za empirijski svet: ono to je za jedne rodove stvari zlo, za druge je dobro. Lekar ini zlo pojedinim obolelim delovima tela, jer ih see i spaljuje, ali istovremeno ini dobro telu u celini, jer ga na taj nain spaava. V. beleku 55/. 63 Uporediti ovo mesto sa onim u dijalogu Fedon (XVII, 72b-d), gde se govori krunom toku raanja i umiranja i zakljuuje se da bi, ukoliko bi umiranje bilo progresivno i pravolinijsko, na kraju sve postalo mrtvo.

Ovo bi moglo biti upuivanje na dijalog Fedon, gde su takvi dokazi razvijeni. Ako je tako, onda je to indikacija da je Drava, ili b a r ova deseta knjiga Drave, napisana posle Fedona. 65 Priu Gigovom prstenu izlae Platon u II knjizi (359c i dalje). 66 Hadovoj kacigi v. registar imena pod Had. Upor. takoe tome 6 7 dijaloge Kratil (404b) i Fedon (XXIX, 80d passim). Misli se na ustupke koje je Sokrat napravio Glaukonu i Adeim a n t u na poetku II knjige (361a-d; 362e i dalje), naroito 368ab. pri rodi tih ustupaka govori se u narednom pasusu. 68 Na to je bio pristao Trasimah (352b), ali bez osobitog odu evljenja. 69 U II knjizi, na strani 362b. To je ono vraanje duga koje je Sokrat traio gore (612c). 70 To znai: govori ono to treba da bude, ali ne i ono to bi u empirijskom pogledu bilo tano. 71 Naziv za sadraj IX, X, XI i XII pevanja Odiseje. Platon ovde po sebno aludira na sadraj XI pevanja, gde Odisej pria ta je sve video prilikom svog silaska u Hadovo carstvo, jer takvo prianje smatra ili potpuno lanim, ili didaktiki pogubnim. 72 Izraz u rukopisu je dvosmislen, te se moe prevesti na dva naina: Er Armenijev sin, ili, Er iz Armenije. No bilo bi udno da neko istovremeno bude iz Armenije i Pamfilac (iz Pamfilije), pa je stoga verodostojnije prvo reenje. 73 Slina vizija sudijama nalazi se na kraju dijaloga Fedon, u dijalogu Fedar (248e i dalje), gde se takoe daje opis prilika u podzem nom Hadovom carstvu. Isto u dijalogu Gorgija na kraju (523a i dalje). 74 To vreteno" je nalik na nekakvo ogromno vitlo sa nekoliko omotaa" razliito udaljenih od ose vretena". Slika vretena" kojim se prede sudbina uzeta je iz primitivnih verovanja, ali je ovde modifikovana i razvijena u kosmoloku viziju. 75 Drava se zavrava mitom Eru, mitom u koji je, na mestimino vrlo nejasan nain, uklopljena i Platonova kosmologija. Mitom prilikama u podzemlju zavravaju se i dijalozi Fedon i Gorgija, ali je u ovim dijalozima kosmoloko razmatranje prisutno. Razmatranja strukturi kosmosa data su ovde neto ire i podrobnije, ali i ovog puta u okvirima jednog mita. Te dve injenice imaju, svaka ponaosob, svoje znaenje. Prva razjanjava zato dijalog Timaj, u kojem se na neuporedivo opirniji nain izlae platonsko-pitagorejska kosmologija, poinje kao nastavak dijaloga izvedenog u Dravi. Druga injenica, naime da su Platonova kosmoloka razmatranja uklopljena u okvire mita, preciznije, u okvire izvetaja sa onoga sveta" koji izlae jedan obian i priprost vojnik, uz to i Pamfilac Er, ukazuje na rezerve koje je Sokrat imao prema kosmolokim znanjima. Primitivna slika koju ovde nalazimo moe se, dakle, pripisati nedovoljnoj obrazovano sti vojnika Era, a na posredan nain i Sokratovom, odnosno Platono vom uverenju da se takvim stvarima ne moe nita sasvim pouzdano znati. Ovo se u izvesnom smislu ponavlja i u dijalogu Timaj, gde se izlaganje kosmologije preputa jednom ne mnogo poznatom i ne mnogo znaajnom pitagorejcu Timaju. Platon inae na vie mesta i na jasan nain saoptava svoje re zerve prema mitologiji, naroito prema onim mitovima koji nastaju kao svojevrsna rekonstrukcija daleke istorijske prolosti. S druge stra ne, on dosta esto pribegava mitovima kada je re egzistenciji dua posle smrti i pre raanja, dakle kad je egzistencija u onostranosti 399

64

398

predmet razgovora. Slian ambivalentni stav zauzima atinski mislilac i prema smisaonoj osnovanosti tadanjih religioznih verovanja. 76 Najvei omota (sfondilon) nosi u sebi takozvane zvezde staja ice, a jedna njegova kompletna revolucija traje 24 asa. Valja imati u vidu da tadanja astronomija ne zna za samostalno kretanje nebeskih tela u prostoru, pa stoga svaku vidljivu promenu u poloaju nebeskih tela objanjava kretanjem sfera, omotaa, ili orbite u kojima se ne beska tela nalaze kao da su prikovana. Dakle, ne kreu se zvezde svaka za sebe, jer se sa Zemlje vidi da one zadravaju jednak meusobni po loaj, nego se kree kristalna (providna) sfera na kojoj su zvezde sta jaice" kao prikovane. Naziv stajaice" uveden je radi razlikovanja tih zvezda najvi eg neba" od Sunca i planeta (lutalica), jer, gledano sa Zemlje, Sunce i planete (lutalice) menjaju svoj meusobni poloaj. Ali, ni Sunce ni planete ne kieu se kao samostalna nebeska tela, jer su te zvezde", kako se tada pretpostavljalo, privrene svaka na svojoj orbiti. Njihovo je kretanje shvatano kao kretanje njihovih orbita. A orbite su predstavljene u obliku omotaa" ili velikih i nevidljivih nebeskih tokova, na kojima su ove zvezde" (pune vatre) jedine vidljive take. Veliina i meusobni poloaj tih orbita su razliiti, pa stoga Platon govori omotaima" koji se svi zajedno nalaze u onom naj veem omotau", a osim toga i jedan u drugom, kako bi to moglo izgledati posmatrau sa Zemlje. No budui da se Erova dua ne nalazi na zemlji, nego na nebu, ta se jednostavna slika u daljem izlaganju komplikuje, naroito u onome to se odnosi na meusobni poloaj i meusobnu udaljenost i poredak planetarnih orbita. Ovih orbita, kako se u tekstu kae, ima ukupno sedam, ukljuu jui u taj broj i orbitu Sunca. Prema kasnije nastalim latinskim nazivima, koji su inae di rektni prevodi odgovarajuih grkih naziva, red tih orbita bio bi k i k o sledi: (1) orbita (sfera, omota) zvezda stajaica; (2) orbita Saturnova; (3) orbita Jupiterova (Zevsova); (4) orbita Marsova; (5) orbita Merkurova; (6) orbita Venerina; (7) orbita Suneva; (8) orbita Meseeva. 77 elo vreteno" ima dvostruko konusni oblik, pa odozgo posmatrano" konusni preseci su krugovi, a i nebeska tela izgledaju kao krugovi". 78 Osmi omota" je najblii Zemlji. To je l u n a m a orbita, koja u sebi sadri jedan svetao krug", t j . mesec. Moglo bi se pretpostaviti da osa vretena", prolazei kroz sredinu osmog omotaa", istovremeno prolazi i kroz sredite Zemlje, ali tome u samom Platonovom tekstu nije nita reeno. Ako je to tumaenje verodostojno, sledilo bi da Zemlja miruje u sreditu kosmosa, kao to je kasnije pretpostavljala aristotelovska i ptolomejevska astronomija. 79 Ovde je, po svemu sudei, re veliini nebeskih tela. Budui da je prvi omota" (nebo zvezda stajaica") najvei, sledi da su i zvezde stajaice" najvea nebeska tela. Potom po redu veliine, ukoliko je ovo tumaenje verodostojno, slede: Venera, Mars, Mesec, Sunce, Merkur, Jupiter, Saturn. U rekonstrukciji, odnosno u interpretaciji rang liste nebeskih tela po veliini mogue su greke, j e r n a m Platonov tekst ne daje do voljno jasnih uputstava. Ne zna se, naime, pouzdano ta ovi Platonovi redni brojevi (stavljeni uz omotae") oznaavaju, tj. ne zna se na koje se nebesko telo odnose. Osim toga, terminologija u izvornom

tekstu je neprecizna, a tvrenja vrlo saeta i oskudna u nagovetajima sigurnih znaenja. 80 Gledano sa Zemlje, nebo zvezda stajaica" izgleda areno. 81 Orbita Sunca ima najvie svetlosti, a orbita Meseca i sam Me sec dobijaju boju i svetlost od Sunca. 82 Protumaeno po kljuu za red nebeskih tela (beleka 76), gor nji tekst ima sledee znaenje: Saturn i Merkur imaju slinu boju najintenzivniju utu; boja Jubitera (Zevsa) je najbelja; Mars je crven kast; Venera je po belini odmah posle Jupitera. 83 Ceo sistem se obre jednolikim kretanjem, ali orbite planeta i Sunca obru se u smeru koji je suprotan smeru obrtanja neba zvezda stajaica". 84 Verovatno se misli na relativne brzine orbitalne rotacije pla neta" u koje se naravno ubraja i Sunce. Prema tome, za izvrenje kom pletne orbitalne rotacije najmanje je vremena potrebno Mesecu. Zatim, Sunce, Venera i Merkur izvre tu rotaciju u jednakom vremenu, ali duem od vremena Meseeve rotacije. Marsu je potrebno jo vie vre mena; gledano sa Zemlje, ova planeta se u svom orbitalnom kretanju ponekad vraa unazad da bi potom nastavila kretanje u prvobitnom smeru. Najzad, najvie vremena za svoju orbitalnu rotaciju troi Sa turn, a neto manje od ovoga Jupiter. 85 Od toga tvrenja pa nadalje slika strukture kosmosa ponovo postaje primitivna i mitoloka. Nunost je personifikovana u biu monog enskog boanstva Ananke. Govori se muzici koju izvode kosmike sirene, takoe personifikovane; skladu (harmoniji) orbital nih kretanja, od kojih svako ima svoj odgovarajui ton. Shodno mito lokim vizijama, ije je poreklo podosta pitagorejsko, Nunost ovde ne oznaava autonomno obrtanje nebeskih svetova, nego antropomorfnu ivu silu, koja zajedno sa sudbonosnim Mojrama potpomae to obr tanje. U celokupnoj slici nebeskih zbivanja vidno mesto zauzimaju nagovetaji astrolokog povezivanja obrtanja nebeskih svetova sa ljud skim sudbinama na Zemlji. Mojre pevaju u skladu sa Sirenama", pa taj deo vizije ini da muzika dobija sudbonosno znaenje, nalik na ono kakvo joj Platon pridaje u odnosu na konstituciju i odranje odreenih zakona i obiaja u dravi. Klota potpomae obrtanje zvezda stajaica" i, pevajui sada njost, razdvaja vreme na intervale dana i noi. Ovo stoga to Platon, u skladu s tadanjom astronomijom, pretpostavlja da nebo zvezda stajaica" izvri kompletnu rotaciju za 24 asa. Atropa peva ono to e biti, budunost novoroenih ljudskih bia, te stoga dodiruje unutranje, planetarne, orbite iz ijih podruja dolaze u zemaljski svet due novoroenih. Lahesa peva ono to se dogodilo, ono to niko pa ni bogovi ne mogu promeniti prolost. Ona potpomae kretanje i unutranjih i spoljanjih orbita, jer su i sadanjost i budunost ve dati u prolosti, te se neizmenljivi red stvari i tok dogaaja mora uvek ponavljati na isti nain. Kruno kretanje nebeskih svetova proizvodi kruno zbivanje u zemaljskoj prirodi i ljudskom individualnom biu. 86 Prema opterasprostranjenom verovanju starih Helena, pa i helenskih filozofa, celokupna koliina ivota je stalna, te se ne moe ni uveavati ni smanjivati. Posebno u Platona, ovo verovanje je razvi jeno na sledei nain: ivot je uvek dat u formi individualnih, jedinanih dua, a ukupan broj individualnih dua je konstantan, te se ne

400

401

moe ni uveavati ni smanjivati. S druge strane, i ukupan broj naina ivota, ivotnih uzora ili formi, takoe je konstantan. No svaka indi vidualna dua ima slobodu da meu postojeim formama ivota oda bere onu koju eli, ukoliko tu formu ivota nije ve uzela neka druga dua, koja je po odluci kocke dobila pravo prednosti u biranju. Forme, ili uzori ivota, predstavljeni su kao neka vrsta telesne odee. 87 Kora Lahesa, suaja i boanstvo podzemnog Hadovog car stva umrlih, obraa se ljudskim duama, nazivajui ih efemernim" (jednodnevnim), pri emu se upotrebljava uobiajena pesnika vizija ivota kao dana, i smrti kao noi. Ceo individualni ivot, prema tome, predstavljen je kao jedan dan, proveden na Zemlji, u carstvu svetlosti. Celokupna posthumna egzistenicija predstavljena je kao jedna no, koju dua provodi u Hadovom carstvu mraka. Ova vizija ivota i smrti odstupa, u pojedinim detaljima, od Pla tonove, ali je on ipak prenosi u okviru Erove prie. 88 Demon, kojeg e svaka dua za sebe izabrati, ovde oznaava sudbinu" u smislu forme ivota, ili telesne odee u kojoj e se dua roditi i proiveti svoj smrtni vek. Dalje, u Platonovom tekstu, na strani 620de re demon" oznaava uvara forme ivota koju je dua oda brala, dakle onu silu koja e delovati u pravcu potpunog ostvarenja izvrenog izbora. 89 Bacanje kocke ovde ima dvojako znaenje: s jedne strane, ono oznaava nepristrasnost Lahese, koja kao suaja nijednu duu posebno ne favorizuje; s druge strane, biranje pomou bacanja kocke oznaava slepo i bezlino dejstvo nunosti, te se ono to ima izgled sluajnosti u poslednjoj instanci svodi na skriveno dejstvo nunosti. 90 Vrlina se nikome ne moe dodeliti, svako mora da se za nju sam izbori. Ako je vrlina znanje, a znanje isto to i seanje, onda e svaka dua birati formu svog narednog ivota prema seanju, odnosno znanju kojim u trenutku izbora raspolae. Posle izvrenog izbora, dua e u zemaljskom ivotu, t j . u svojoj telesnoj egzistenciji, imati toliko vrline koliko se bude trudila da stekne znanja. Po Platonovoj, ovde neizreenoj, pretpostavci telesnost je izvor zaborava (= neznanja), a ono to se suprotstavlja omamnom dejstvu telesnosti i varljivom svedoenju ulnosti predstavljeno je umom i kao takvo sainjava izvor seanja, odnosno znanja. 91 Zlo ima svoje poreklo u oveku, preciznije, u njegovom zabo ravu i neznanju. To je osnovna pretpostavka Sdkratove i Platonove teodiceje, koja je ve sadrana u odbacivanju pesnikog prikaza pri rode i ponaanja bogova. 92 Ta odluka je logina posledica Erovog poloaja. Erova smrt bila je samo prividna, kratkotrajna epizoda, koja se zavrava vraa njem u ivot u istom obliju. 92a Omaka u prianju, jer mesto na kojem due biraju nije zemlja. 93 Dua ne moe birati neku drugu duu, nego samo drugo telo i nain ivota, koji je drukiji od onog to ga je ve imala u prethod nom ciklusu. Izbor je ipak sudbonosan, jer od toga koju e formu i vota dua odabrati zavise njena mogunost da se pripremi za naredni izbor i naredno ponovno raanje. Dua koja je izabrala ivot tiranina, nema mnogo izgleda za preobraaj, koji se jedino moe postii dijalek tikom i saznanjem. Jo manje izgleda ima dua koja je odabrala ivo tinjsku formu egzistencije; njeni izgledi su zapravo nitavni.

Karakteristino je da Er, u svome nabrajanju formi ivota, nigde ne pominje one koji su se proslavili mudrou, ili ivot koji se ivi teorijski", u traganju za znanjem. 94 Ovde se privremeno prekida izlaganje Erove prie. Naredni pasus je Platonov komentar te prie. Komentar poinje konstatacijom vanosti saznanja koje vodi spasenju due. Nadalje, to se saznanje nalazi u domenu morala, t j . u sposobnosti ili osposobljenosti da se raz likuje dobro od zla. 95 Nastavljajui komentar Erove prie, Platon u neto veoj meri zanemaruje sudbinske komponente te prie, te ostavlja ire mogunosti za preobraaj due putem moralnog usavravanja zasnovanog na pro miljanju i saznavanju. Osnovne poluge predestinacije kojima govori mit kao i da ne postoje, i Platon spominje samo prirodu due". 96 Izbor se, u Platonovom komentaru, vri u empirijskom, ovostranom ivljenju, a ne u vantelesnoj preegzistenciji, kako to saoptava pria Eru. 97 Verovatno aluzija na priu Atrejevom b r a t u Tijestu, koji se prevarom bio dokopao mikenskog prestola i kojem je Atrej, u osveti, kriom pogubio sva tri sina, skuvao delove njihovih tela, pozvao Tijesta na gozbu i pogostio ga mesom njegove dece. Upor. R. Grevs, Grki mitovi, 111. 98 Platon time nagovetava da je jedino trajna ona vrlina koja se stie upornim istraivanjem i koja je isto to i znanje: jedino znanje moe da preobrazi duu i da ovu sauva od pogrenog izbora ivotnog puta. Vrlina steena navikom, kojoj se u tekstu govori, posledica je ivota u dobro ureenoj dravi; ona je, dakle, plod dejstva okolnosti, a ne rezultat individualnog moralno-sazr.ajnog usavravanja. Reenica, u kojoj se spominje mogunost da se trajna vrlina stekne filozofijom, oigledno nije sastavni deo Erove prie, nego pouka koju je Platon dodao toj prii. V. beleku 93. 99 Opet sledi krai Platonov komentar Erove prie. 100 Dua koja bira poslednja ima manje mogunosti za izbor, jer su najbolje forme ivota ve preuzele one due kojima je kockom data prednost u biranju. Ipak, trebalo bi i u ovom sluaju da vai formula, saoptena napred (619b): Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran, ni poslednji obeshrabren". Zdrav nain bavljenja filozofijom", uz ogranienje koje proishodi iz sudbinskog bacanja kocke (v. beleku 89), obezbeuje sreu u ovozemaljskom ivotu i pouzdan izbor kad doe vreme za ponovno raanje. Sokrat se na zdrav nain bavio filozofijom", pa uveren u to kae na samrti: Kritone, Asklepiju dugujemo petla! Prinesite tu rtvu, nemojte zaboraviti!". V. dijalog Fedon, zavretak. 101 Prema legendama, Majnade (lude ene), svetenice Dionisovog orgijastickog kulta, Panove ljubavnice i Dionisove drubenice, rastrgle su Orfeja na komade, i to po nagovoru Dionisovom. 102 Tamir, ili Tamirij, prvi homoseksualac, hvalisao se da pesmom moe prevazii Muze, koje su ga zbog toga oslepile, oduzele mu glas i mo da svira na harfi. Upor. R. Grevs, Grki mitovi, 21m. io3 TJ Odiseji (XI, 540 i dalje), Odisej pria kako je u Hadu video duu (senku) Ajantovu, koja je jo bila ljuta na Odiseja. Ovaj se, naime, nadmetao sa Ajantom oko toga kome e od njih dvojice pripasti Ahile-

402

403

jevo oruje. Trojanske keri i Atina Palada, vrei ulogu sudija u tom nadmetanju, proglasile su Odiseja za pobednika. 104 Te patnje prikazao je Eshil u tragediji Agamemnon, koja ini prvi deo trilogije Orestije. Drugi deo te trilogije nosi naslov Hoefore (Pokajnice), a trei Eumenide. 105 Izraz druge ivotinje" podrazumeva da su sva iva bia, ukljuujui i ljudska bia, ivotinje. Ovde u Dravi, kao i u Fedonu (XXXI, 81e), Platon iskazuje verovanje da prelaz dua iz jedne ivo tinjske vrste u neku drugu biva unekoliko diktiran karakternim sklo nostima, ispoljenim u prethodnom ivotu. Tako, na primer, oni koji su se bili predali prodrljivosti, raskalanosti i pijanstvu, i to bez ikakvog stida, ti, po svoj prilici, uzimaju oblik magaraca i slinih i votinja". ,,A oni koji su voleli nepravdu, i otimanje, te bili vlastoljubivi, ulaze u rod vukova, i kobaca, i jastrebova". Nadalje, oni koji su bili umereni i pravedni, ali ne po filozofiji i umu, nego po navici i pod uticajem spoljanjih (sociajlnih) inilaca, ponovo se raaju u nekom rodu koji je naklonjen poretku, na primer, u rodu pela, ili mrava, ili zolja. 106 Due, koje e se ubrzo ponovo roditi, najpre pristupaju Kloti, najstarijoj suaji. Ona za svaku duu ispreda nit ivota onog kojeg je dua, zajedno sa odgovarajuim demonom (karakterom), ve odabrala. Uloga Atrope (one koja se ne okree) izvedena je ovde iz njenog imena. V. beleku 85. 107 Putovanje iz Hada u zemaljski ivot mora se izvesti bez osvr tanja, kao u mitu izvoenju Euridike iz Hada, izvoenju koje je neuspeno preduzeo Orfej, koji se osvrnuo i tako za svagda izgubio Euridiku. los Prolaenje pored Anankinog prestola na drugu stranu", ini se da slikovito predstavlja stupanje u predvorje carstva zemaljskog, gde je dejstvo nunosti oslabljeno i kombinovano sa mnotvom mogu nosti koje se ne moraju ostvariti. 109 Letino polje (to tes Lethes perion) pominje se i kao reka Leta, ili kao Letin napitak (to Lethes hydor). Inae, leta (lethe) je re koja oznaava zaborav, pa se nepersonifikovano moe rei: polje zaborava, ili napitak zaborava. Uobiajeno je, takoe, da se Leti govori kao reci zaborava", koja tee u graninom podruju izmeu podzemnog i zemaljskog sveta. " Reka Ameleta (Ameleta potamos), iju vodu nijedna posuda ne moe zadrati, etimoloki oznaava bezbriinost (ameleia), nemar nost, zanemarivanje. Budui da u primitivnim verovanjima voda, po sebne vrste, ima veliku mo, koja se najee prikazuje kao mo isceljenja ili kao mo oienja, to je i u ovom sluaju pretpostavljeno da postoji voda ijim pijenjem dua sve zaboravlja. Etimoloko znaenje upuuje na to da se otklananjem brige iz due istovremeno otklanja i osnovni podsticaj seanja, odnosno znanja. Tvrenje da Ameletinu vodu nijedna posuda ne moe zadrati, verovatno je proizilo, iz pretpostavke da je dua analogna posudi, ali takvoj koja u sebi uspeva da zadri opaene forme i sadraje, te da se na takvom zadravanju zasniva sposobnost prepoznavanja. Dejstvom Ameletine vode trebalo bi, dakle, da sve ranije opaene forme i sadraji ieznu iz due, da budu isprani vodom koju ni dua kao svojevrsna posuda ne moe zadrati.

'" Platon se ovde slui uobiajenim predstavama narodnog verovanja. Due umrlih naputaju telo i sele se dole, u podzemni svet u Hadovo carstvo umrlih. Shodno tome, due kojima je dolo vreme da se ponovo rode, moraju biti izbaene na gore, tj. na povrinu Zemlje. Ipak, poreenje sa zvezdama koje padaju, otkriva Platonovu korekciju tih narodnih verovanja. Platon, naime, veruje da je ponovno roenje, odnosno ponovno sjedinjavanje due sa telom, svojevrstan pad, unekoliko uslovljen grehom ulnosti. Upor. Fedar (XXVIII 248c i dalje). 1,2 Re je verovanju koje ima vanost nepisanog zakona.

404

dui (369a). Poreklo drave (369b). Predlog da se u mislima drava (369c). Razliitost potreba i podela rada kao nain dovoljavanja (369d). Postoje li granice irenju potreba? potrebi za profesionalnom vojskom i prirodi vojnika vaspitanju vojnika (376c376e), i uopte vaspitanju na gimnastici i muzici (376e). Poetak kritike pesnike mitologije (377a). Teodiceja Kritika Homera i drugih pesnika sa stanovita teodiceje KNJIGA I I I (), 386a417b T E M A T S K I P R E G L E D P L A T O N O V E DRAVE*

osnuje jedna njihovog za (372c374a). (374a376c). zasnovanom (379a379d). (379d383c).

KNJIGAI (A), 327a354c Sokrat pria svom odlasku u Pirej na sveanost u ast boginje Artemide (Bendide). Polemarhov poziv Sokratu da doe u njegovu kuu. Adeimant obavetava Sokrata da sveanosti jo nisu zavrene (327a328b). Dolazak u Kefalovu kuu u Pireju, gde e se dijalog vo diti. Razgovor s Kefalom starosti i erosu (328b329e). Razgovor s Kefalom tome kako podnosi starost, bogatstvu i nasleu. Aneg dota Temistoklu i erifljaninu (329e330c). Kefal govori strahu od smrti, sumnji i nadanju, pravinom i nepravinom ivotnom p u t u (330d331b). ta je pravinost? Simonidova izreka pravinosti i njeno tuma enje. Sokratova kritika mnenja pravinosti kao kazivanju istine i vraanju duga". Simonid je hteo rei: pravino je dati svakome ono to mu pripada". Druga mnenja pravinosti i zakljuak da ona nije ono to se obino misli da jeste (331c336b). Trasimahov govor Sokratovom brbljanju". Ukazivanje na Sokratovu uobiajenu ironiju" (337a). Aluzije na ponaanja sofista. Trasimahova teza; pravino je ono to koristi jaemu" (338c). Sokratovo pobijanje Trasimahove teze (338c343b). Trasimahov govor u slavu ne pravinosti (343b344d). Dijalog SokratTrasimah (344d354c). KNJIGA II ( B ) , 357a383c Glaukon pojaava Trasimahovo stanovite (357a362d). Adeimant priskae u pomo svome b r a t u i govori hipokriziji onih koji savetuju da se bude pravian (362d367e), pri emu se poziva na pesnike, te istie da pesnicima m o r a m o verovati" (365e). Sokrat predlae da se najpre ispita ta je pravinost ,,u velikom" t j . u dravi, pa tek onda da se razmotri ta bi moglo biti pravinost ,,u malom", t j . u individualnoj* Rimski brojevi, zajedno sa alfabetskim oznakama u malim zagradama, oznaa vaju redne brojeve svake od deset knjiga Drave. Arapski brojevi od 327 do 621, uz koje stoje slova a, b, c, d, e, o/.naavaju uobiajenu internacionalnu paginaciju, koju je prvi uveo H. Stefanus u svom izdanju celokupnih Platonovih dela (Lion, 1578), oznaavajui odeljke na svakoj stranici tim slovima.

Kritika pesnitva sa stanovita pedagogije (386a392c), s pogle dom na sadraj pesnikih tvorevina. Pedagoka kritika pesnitva, s po gledom na formu pesnikog izraza (392c394e). Podraavanje (mimesis) i vaspitanje (394e396c). Vrednost podraavanja s obzirom na pounost predmeta podraavanja i na zahtev da u valjanoj dravi svako obavlja samo jednu vrstu posla (396c398b). Reci, melodija, ritam, harmonija i disharmonija u funkciji formi ranja karaktera (398c403c). Gimnastike vaspitanje (403c405a). Medicina i pravo kao sred stva za ozdravljenje obolele drave. Fokilidova maksima (407a). Obra zovanje dobrih lekara i valjanih sudi ja. Mera muzikog i gimnastikog obrazovanja. Neprijatelj logosa (41 Ide). Odabiranje uvara" i pomonika". Fenianska la" (414c). Mit zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima (415a). Dunosti uvara dr ave" naspram podanika (416a). Komunizam uvara drave" (416d).

KNJIGAIV(A),419a445e Problem nejednakosti u pravima i dunostima uvara i ostalih. Srea drave, kao celine, ostvarena odgovarajuom raspodelom dunosti. Bogatstvo nematina uopte (421d); s obzirom na rat (422a). Spoljna politika uzorne drave (422d). Klasni sukobi (422e, 423a). Veliina drave (423c). Prelaz iz jednog stalea u drugi (423d). Meu prijateljima je sve zajedniko" (424a). Odranje i napredak uzorne drave (424ab). Politiki smisao naela muzike (424c). Vaspitna naela igre (424e). Pravila pristojnosti (425b). Domen dejstva pravnih normi (425bc). Domen religije (427b). etiri kardinalne vrline, u odnosu na dr avu (427e). Mudrost drave (428b). Hrabrost drave (429ab). Umerenost drave (430d). Pravinost drave (432b). Pravian ovek (434d). ovek kao drava u malom (435d). Princip protivrenosti (436b). Teorija motivacije (437b). Teorija relativnih pojmova (438b). Od nos znanja i njegovog predmeta (438c). Odnos motiva i njegovog pred meta (439a). Analiza motiva s obzirom na princip protivrenosti (439b). Konflikt motiva (439c). Dve meusobno suprotne moi due i nagovetaj tree, koja izmeu ovih posreduje (439de). Poimanje volje kao posrednika izmeu razumnosti i poudnosti (440a). Zakljuak strukturi jedinke i strukturi drave (441c). Pravian ovek i pravina drava (44ld). etiri kardinalne vrline, u odnosu na jedinku (442cd ). Zakljuak principu i liku pravinosti (443bc).

406

407

_^^_^_^_

Nepravinost kao bolest due (444a), a vrlina kao zdravlje due (444e). Jedan oblik vrline i bezbroj oblika poroka (445r). Koliko ima naina upravljanja dravom, toliko ima naina telesnc egzistencije due (445cd).

Razlikovanje razuma i uma (51 ld). etiri saznajne moi: umovanje, razumevanje, vera, slikovito pred stavljanje (51 Ide).

KNJIGA V (E), 449a480aNagovetaj raspravljanja transformaciji drave (449a). Postavljanje pitanja zajednici ena i dece (449c). prirodi ena (451c), Digresija na govor vetini protivreenja (454a). ene kao uvari" (456d). Zakon zajednici ena i dece (457d). Ustanova braka za uvare" (458cd). Eugenika (459a). Plemenita la (45). Svadbene sveanosti (460a). Svadbeni reb (460ab). Ustanova za prijem i negu novoroen adi (460b). Odreivanje intervala najefikasnije plodnosti (460e). Ukla njanje nepoeljne novoroenadi (461c). Utvrivanje srodstva (461d)-, Najvee dobro i najvee zlo u dravi (462a). Pitanje svojini (462c). Drava kao organizam (462cd). Oslovljavanje u uzornoj dravi i drugim dravama (463a). Komu nizam oseanja u uzornoj dravi (463e), i dobara (464c). Stariji i mlai u uzornoj dravi (465a). Srea uvara" i srea drave (465c). Uzorna drava u ratu (466e). Nagrade h r a b r i m ratnicima (466c). Odnos prema Helenima i varvarima. Zabrana pljakanja leeva i spre avanja sahranjivanja poginulih neprijatelja (469b). Da li je uzorna drava mogua? (471cd). Kako je uzorna drava mogua? Filozofi-kraljevi i kraljevi-filozofi (473d). Ko je filozof? (474b). Znanje i mnenje (476b), skica teorije ideja. Filodoksi i filozofi (480a).

KNJIGA VII (Z), 514a541bAlegorija peina (514a). Tumaenje alegorije peine" (517b). Preobraaj due (518d). Vladarske dunosti obaveza onih koji znaju (519c). Filozofi, koji ne ude za vlau, moraju je primiti kao obavezu (520cd). Filozof je bogat dobrim i razumnim ivotom; jedino filozof prezire politiku mo (521ab). Preobraaj due putem sticanja znanja (521c). Koja nauka preo braava duu i vodi je onome to jest (biu)? Gimnastika, muzika i umenja nemaju tu mo (521e). Empirijska saznanja takoe ne vode onome to jest (522c525b). Logistika (raunica) i aritmetika, uzete kao teorijske i apriorne discipline duha, prve su nauke koje vode onome to jeste, a pored toga mogu biti i praktino korisne (525b). Na isti nain, geometrija je druga nauka koja vodi ideji dobra i biu (526e), a i ona moe biti praktino korisna. Nauka tetu kao formi (stereome trija) trea je nauka koja vodi kontemplaciji bia i ideje dobra (528b), ali ta nauka jo nije otkrivena. etvrta je nauka astronomija, ili znanje telima kao formama koje se kreu (527d, 528b, 528e). I to znanje mora biti teorijsko (529a). Oblici kretanja (530d). Nedostaci pitagorejskog istraivanja harmonije (530e), i nagove taj pete teorijske nauke harmonike (531a). Sve nabrojane nauke su samo preludij" za glavnu melodiju" (dijalektiku), (531de). Dijalektika (532a535a). Izbor onih koji treba da budu upueni u nauke i dijalektiku (535a). Primer sokratovske ironije (536c). Obrazovanje dece i omladine (536d). Odabiranje prema sposobno stima i sklonostima, starosne prekretnice i odabiranje najsposobnijih (537b). Zloupotreba dijalektike (537e). Koliko je vremena potrebno za ovladavanje dijalektikom? (539de). Vreme prakse buduih filozof -vladar a (539e). Uputstvo nainu preuzimanja vlasti i poetku realizacije filo zofske drave (540e, 541a). Zakljuak (541b).

KNJIGA VI ( ) , 484a51 le filozofskoj prirodi njenom mestu u dravi (484a). Adeimantov prigovor: filozofi mogu biti iskvareni i nekorisni za dravu (487b). Sokratova analiza socijalnih uslova koji kvare filozofsku prirodu (488a). Sofisti (492c). Degeneracija filozofske prirode u neodgovarajuim soci jalnim i politikim uslovima (494a). Koja drava odgovara filozofiji? (497a). Zakljuak filozofima-vladarima (499b). Nije nemogue da Muza filozofije ovlada dravom (499d). Lani i pravi filozofi (499e). Izrada filozofske slike drave (500e). Mogu li se ljudi ubediti u vrednost filozofske drave? (501cd). Pomou kojeg znanja mudroljubivi ljudi mogu postati spasioci drave"? (502d). Ideja dobra kao cilj najvie nauke (505a). ta je dobro? (505b). uvari drave moraju znati ta je dobro (506b). Nagovetaj ras pravljanja dobru po sebi (506cd). Skica teorije ideja (507b). Teorija vizuelne percepcije (507cd). Umno vienje (uvianje) kao izdanak ideje dobra (508de). Noeton i horaton (509d). Noumenon i fajnomenon (509de). Predmet mnenja i predmet znanja (510a). Podela noetona. Istraivanje iz hipoteza, istra ivanje iz principa (510b). Rad um a u matematici (510c). Logos i dijalektika kao sredstva i putevi koji vode principima svih stvari (511b).

KNJIGAVIII ( H ) , 543a569c Kratak rezime glavnih rezultata istraivanja konstituenata uzorne drave, prema onome emu je postignuta saglasnost uesnika u dija logu od II do VIII knjige i podseanje na taku (449ab) u kojoj je nameravani tok izlaganja skrenuo u drugom pravcu. etiri empirijska oblika dravnog ureenja (timokratija, oligar hija, demokratija i tiranida) i etiri oblika egzistencije due (544c). Kako uzorni oblik drave (aristokratija) moe da degenerie u timokratiju? (545cd); Platonov (svadbeni) broj (546a). Timokratski ovek (548d).

408

409

Oligarhija (550c). Oligarhijski ovek (553a). Demokratija (555b). Demokratski ovek (558c). izlinim i neophodnim eljama (558d). U demokratskog oveka sva su zadovoljstva jednaka (561a); on sadri u sebi sve mogue oblike i najrazliitije karaktere (561e). Tiranida (562a). Sloboda kao najvee dobro (562bc). Kako se iz demokratske drave raa tiranida? (562c). Preterana sloboda prelazi u preterano ropstvo (564a). Tri sastavna dela demokratske drave (564cd). Narod (565a). Zastupnik naroda (565c). Kako se zastupnik naroda preobraava u tiranina? (565d). Tiranin (566a). Kako se tiranin odrava na vlasti? (566d). Euripid kao hvalitelj tirana (568ab). Optuba upuena tragikim pesnicima da su miljenici tiranide i demokratije (568c). Narod kao roditelj tiranina i nezahvalnost tiranina p r e m a svom roditelju (568d). KNJIGA I X ( ) , 571a592b Nastavak raspravljanja preduzetog u VIII knjizi: tiranski ovek (571a). San i zabranjene elje (571ab), nastavak teorije motivacije (IV, 437b441c) i teorije elja (558d561a). Eros tiranin due (573a). Pot pun tiranski ovek (573bc). Povezanost erotskog i tiranskog (574e). Zlo i beda tiranide (575c). Tiranin uzor nevernog, nepravednog i najgoreg oveka (576b). Tiranin je najnesreniji ovek (576c). Analogije vrline i sree (576cd). Prvi dokaz (577c). Drugi dokaz (580d). Tri soja ljudi: ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobede i ljubitelji dobiti (581c). Teorija zadovoljstava (581cd). Orue filozofa su dokazi (582d). Trei dokaz za superiornost pravednog nad nepravednim u pod ruju zadovoljstva i sree (583b). Relativna i apsolutna zadovoljstva (583c). Mera uestvovanja u istini i biu (585b). Tiranin je najvie uda ljen od pravog zadovoljstva, a filozof najmanje (587a). Udaljenost tiraninovog prividnog zadovoljstva od istinskog zadovoljstva, numeriki izraena i logistiki izvedena (587d). Komentar izvedenog rauna s obzi rom na posledice pravednog i nepravednog ivota (588a). Slika ljudskog bia kao mitskog udovita (588bc). Smisao pohvala pravinih i nepravinih dela (589ab). Poreklo morala i prava (589 cd). Um kao vod ivota (591c). Ontiki status umne, uzorne drave (592b).

Podraavanje je igra (602b). U emu je mo kojom podraavanje impre sionira, i na koje svojstvo due je ta mo usmerena? (602c). Slikarstvo se zasniva na grekama ula vida (602d). Jedino razumni deo due (logistikon) moe, merenjem i raunanjem, da ispravi greke ula vida (602de). Mimetika umetnost je bezvredna, vezuje se za bezvredno i raa ono to je bezvredno (603b). Koje se naravi mogu lako podraa vati, a koje ne? (603c). Najtea optuba: umetnost moe da pokvari i odline ljude (342c). Neizbenost delovanja tuih emocija na nae (606a). Uzorna drava prihvata samo one pesme koje su himne bogovima i dobrim ljudima (607a). Stara nesuglasica izmeu filozofije i pesnitva (607b). Pesnicima i ljubiteljima poezije treba dopustiti da se brane naj boljim razlozima za koje znaju. (607d). Ako u tome ne uspeju, za njih kao takve nee biti mesta u pravinoj dravi (608ac). Nagrada za vrlinu (608c). Izvoenje dokaza za besmrtnost due (608de). Svaku stvar razara priroeno joj zlo i beda (609ab). etiri kardi nalna poroka: nepravinost, neumerenost, straljivost i neupuenost (609c). Poroci ne usmruju duu (609d). Zakljuak besmrtnosti due (611a). Broj dua je konstantan, niti se smanjuje niti poveava (611a). Izgled due dok je u zajednici s telom (611c). Prava priroda due (611e). Nagrada za vrlinu u empirijskoj egzistenciji due (612b). Vrli ljudi su toliko slini boanstvu koliko je to mogue (613ab). Nagrade za vrlinu koje dolaze od ljudi (613b). Pravino je govoriti da i takve nagrade postoje (613e). Mit Eru (614b). Suenje duama umrlih (614c). Ispatanje tira ninove due (615d). Putovanje dua umrlih (616b). Kosmologija (616c 617d). Re device Lahese, keri Anankine (617d). Sudbinski reb (618a). Uzorci ivotnih formi (618ab). Sokratov pouni komentar (618c); koje je saznanje najvanije? Princip sredine (619a). Nastavak Erove prie (619b). Opis izbora novih ivota (619bc). Drugi Sokratov pouni komentar (619de). Nastavak Erove prie: kako su nekada slavne linosti, izabrale svoje nove ivote (620a). Povratak dua i pripreme za ponovno raanje (620de). Letino polje, pijenje vode iz reke Amelete (621a). Ponovno raanje, Erovo buenje (621b). Trei Sokratov pouni komentar (62led).

KNJIGAX (I), 595a621d Zakljuna kritika mimetike umetnosti (595a608c), nastavak kri tike preduzete u II knjizi (377a383c) i III knjizi (386a398b). Skica teorije ideja (596a), ideje kreveta i stolova. Umetnik udotvorac (596cd). Tri kreveta (597b). Svaka je umetnost daleko od istine (598bc). Vetina podraavanja i znanje, s pogledom na tragediju i njenog vou Ho mera (598e). Da li mimetiki pesnik popravlja ili kvari ljude? (600c). Podraavalac dopire samo do pojavne strane stvari, a samu stvar ne razume (601c), ne poznaje ni njeno sutastvo ni njenu svrhu (602a).

410

POGOVOR NOVOM IZDANJU DRAVEAlbin Vilhar, prevodilac Platonove Drave, preminuo je leta 1975. godine, kada je rad na reviziji njegovog prevoda bio pri zavretku. Na alost, on nije mogao da vidi kolike su i koje izmene izvrene u njegovom prevodu. Neka mu ovde bude izra ena zahvalnost na njegovom dugogodinjem radu na prevo enju Platonovih tekstova, posebno na lepom jeziku kojim je nastojao da Platonovu misao prenese naim itaocima. Odavno je, meutim, u svetu ustanovljena praksa da se prevodi klasinih tekstova revidiraju i, to je mogue vie, po boljavaju kako bi i ona skrivena znaenja izvornog teksta dola do izraaja u jednom jo premalo filozofski izgraenom jeziku kao to je na. Isto je tako potrebno ispravljati, to je u prevodilakom poslu neizbeno, pogotovu u onom gde prevo dioeva licentia poetica mora biti ograniena potrebom za to adekvatnijim strunim prenoenjem izvornog teksta na jedan drugi jezik. Kao osnov za ovu reviziju Vilharevog prevoda uzeto je Barnetovo postavljanje grkog teksta Platonove Drave (Ioannes Burnet, Platonis opera, Tomus IV, Respublica, pp. 327621, Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis, 1903). Konsultovani su sledei prevodi: na engleski jezik, Paul Shorey Republic (Plato, The Collected Dialogues, Princeton Universitv Press, 1973); B. Jowett, Plato's The Republic; na francuski jezik, Leon Robin, La Republique (Oeuvres completes de Platon, Gallimard, 1950); A. Bastien, L' tat ou la Republique, Pari 1922; na nemaki jezik, Otto Apelt, Platon, Der Staat, siebente Auflage, 1941, Leipzig; na ruski jezik A. N. Egunova, Gosudarstvo (Platon, Soinenija, Tom 3 (1), Moskva 1971); na hrvatski jezik, Martin Kuzmi, Drava ili praved nosti, Matica hrvatska, Zagreb 1942. Manje izmene Vilharevog prevoda izvrene su u I, II, V, VI i VII knjizi (iznova je prevedeno priblino 15%20%

413

teksta). Vee izmene izvrene su u III, IV, VII, IX i X knjizi (iznova je prevedeno 45%60% teksta). Na margine teksta naknadno su stavljene alfabetske oz nake, koje potiu iz Stefanusovog izdanja, a predstavljaju neku vrstu obaveze za svakog izdavaa Platonovih tekstova. U tekst su, takoe naknadno, unete numerike oznake, koje upuuju na odgovarajua objanjenja i komentare. Napisani su novi komentari i objanjenja za svaku knjigu Drave ponaosob. Napisan je i tematski pregled sadraja Drave i dodate su uobiajene alfabetske oznake za svaku knjigu. Imenski registar, koji je sastavio pok. A. Vilhar, zadran je uz izvesne ispravke i skraenja. U preostalom delu teksta, koji nije iznova prevoen, vrene su manje terminoloke is pravke, uz unoenje reenica koje su na nekoliko mesta bile isputene. Takoe su ispravljene i one tamparske greke koje su u prethodnim izdanjima promakle. Novembar, 1975. Dr Branko Pavlovi

SADRAJ Dr Veljko Kora: Platonov ideal jedinstva filozofije i politike DRAVA ILI PRAVINOSTI Knjiga prva Knjiga druga Knjiga trea Knjiga etvrta Knjiga peta Knjiga esta Knjiga sedma Knjiga osma Knjiga deveta Knjiga deseta Imenski registar Objanjenja i komentari teksta Tematski pregled Platonove Drave Dr Branko Pavlovi: Pogovor novom izdanju Drave 3 36 66 103 136 174 206 237 268 295 327 339 406 413 V

V*t