Platon 1 Uvod

of 15 /15
  • date post

    06-Oct-2015
  • Category

    Documents

  • view

    21
  • download

    0

Embed Size (px)

description

Platon 1 Uvod

Transcript of Platon 1 Uvod

  • Veliki uenik i uiteljPlaton (gr. , 427. p.n.e. - 347. p.n.e.) je antiki filozof koji se smatra jednom od najuticajnih linosti u istoriji zapadne civilizacije. Uenik Sokrata (o kome predstavlja najvaniji izvor podataka), osniva Akademije - prve institucije takve vrste - u kojoj se kolovao i Aristotel.Najpoznatije delo je Drava, gde iznosi utopijsku sliku idealnog drutva kojim bi trebalo da upravljaju filozofi - neki danas te ideje smatraju preteom totalitarizma.

    Platon iAristotel

    *

  • ivotopis

    Najverovatniji datum Platonovog roenja je 427. godina st. ere. Rodom Atinjanin, po ocu Aristonu vodi poreklo od Kodra, poslednjeg atinskog kralja, a po majci Periktioni od Solona, znamenitog atinskog zakonodavca. Po socijalnom poreklu pripada atinskoj aristokratiji.Pravo Platonovo ime Artistokle, a nadimak Platon, kojim kasnije uvek sebe naziva, dobija od uitelja rvanja zbog irokih plea ( = irok).

    *

  • ivotopisIz ugledne aristokratske porodice - dobio svestrano obrazovanje u gimnastici, knjievnosti i muzici. Jak umetniki talenat: najpre tragiko pesnitvo, koje je nakon upoznavanja sa Sokratom napustio. Prvu filozofsku poduku dobio od heraklitovca Kratila. U svojoj devetnaestoj godini upoznaje Sokrata (408. pne.), iji veran uenik ostaje do njegove smrti 399.Po porodinoj tradiciji i linom uverenju, moda i zbog Sokratovog uticaja, ogoreni protivnik atinske demokratije i pristalica aristokratije (njegovi ujaci uesnici pua tridesetorice tirana tokom Pelop. rata, kojim je svrgnuta demokratska vlast i traen prekid sve katastrofalnijeg rata sa Spartom). Politike dunosti nije nikada obavljao.

  • PutovanjaImaju veliki znaaj za Platonov ivot i filozofiju. Najpre Egipat (prouavanje astronomije i geometrije, snaan utisak kulture i nauke, vidljiv u drutvenom modelu utopistike Drave). Zatim Kirena, a po povratku u Atinu preduzeo je putovanje u junu Italiju i na Siciliju.

    U junoj Italiji upoznaje se s filozofskim i politikim radom pitagorejaca, sa kojima ostaje do kraja ivota u tesnim lilnim i intelektualnim vezama.

    U Sirakuzu dolazi na poziv Diona, koji se nadao da e ve proslavljeni Platon izvriti pozitivan uticaj na politiku delatnost i vladavinu tiranina Dionisija Starijieg. Ovo nije uspelo i Platona, optuenog da kuje zaveru s Dionom, Dionisije je predao kao zarobljenika spartanskom izaslaniku, a ovaj ga kao roba prodao na ostrvu Egini. Platona je otkupom spasao neki poznanik iz Kirene. Novac od otkupa uloen u osnivanje Akademije.

    *

  • AkademijaOsniva (387) filozofsku kolu na svom imanju, u vebalitu (, gimnasion) koje se nazivalo Akademovim po umarku iji je zatitnik bio heroj Akadem (). Tako se Platonova kola prozvala Akademija (), a rei "Akademija" i gimnazija" dobile znaenje koje imaju danas. U svojoj koli Platon je poduavao mnogobrojne uenike iz svih krajeva Grke i odgajao pokoljenje koje je trebalo da rairi ili po mogunosti i ostvari njegove etike i politike ideje.

    O nesagledivom uticaju ove institucije kroz vekove svedoe imena njenih slavnih uenika: Aristotela, Euklida, Eratostena, Arhimeda, Ptolomaja Radila je due od svih dananjih univerziteta koji potiu iz srednjeg veka, naime, 916 godina neprekidno, od 387. pre n.e.do 529. nae ere, kada je dekretom zatvara car Justinijan, kao i ostale filozofske kole u Atini.

    *

  • Put koji od Akropolja vodi ka Akademiji

  • Akademija danas

  • Neka ne ulazi niko ko ne poznaje geometrijuPlatonova savrena tela

  • Platon & AristotelAtinska kola, Rafael

    **

  • Firentinska akademija, obnova Platonove kole u renesansi (1462, Kozimo Medii)

  • Sicilijanska avanturaDva puta je prekidao svoj rad u Akademiji. Prvi put oko 365. godine, kada ga je nakon smrti Dionisija Starijeg ponovo pozvao Dion, nadajui se da e Platon njegovog sina-naslednika pridobiti za filozofsku reformu drave. Umeale su se pristalice tiranije i to se zavrilo progonom Diona i Platonovim povratkom u Atinu.Oko 360. godine po trei put odlazi u Sirakuzu da bi izmirio Diona sa Dionisijem, ali je ponovo dospeo u nemilost i jedva napustio ostrvo . Vrativi se u Atinu, nastavio je sa svojim politiko-pedagokim i filozofskim radom. Umro je u osamdesetoj godini, 347. godine, i sahranjen u Akademiji.

    *

  • Platonovi spisiUglavnom posedujemo celokupan korpus Platonovih spisa. Naime, antiki izvori ne pominju nijedan Platonov spis za koji danas ne znamo. Izgubljene su beleke za predavanja koja je Platon drao u Akademiji, o kojima Aristotel u svojim delima daje neke nagovetaje. Tako je razvijena hipoteza da u sauvanim dijalozima imamo popularna dela namenjena obrazovanim laicima, za razliku od predavanja dranih onima koji su filozofiju izuavali kao struku. Drugi smatraju da je Platon predavanja drao ne oslanjajui se ni na kakav pisani tekst. U svakom sluaju, ostaje injenica da niko nije doao do rukopisa nekog predavanja koje je drao Platon. U svom uveniom 7. pismu on sam izjavljuje da takvog izlaganja njegove filozofije ne moe biti jer se ona ne moe iskazati u obliku neke zavrene doktrine i konane istine.

    *

  • Ostaje i pitanje autentinosti spisa koji su sauvani pod Platonovim imenom (tzv. corpus Platonicum). Najstariji Platonovi rukopisi potiu iz jedne ureene zbirke koja se pripisuje Trasilu (), iz doba vladavine cara Tiberija. On ih je podelio u devet tetralogija, verovatno po uzoru na Aristofana Vizantinca iz 3. veka st. e., koji je Platonove spise razvrstao u pet trilogija. Filolozi tog vremena su za autentino Platonova dela priznavali 36 spisa, veinom dijaloga (raunajui 13 pisama kao jedan dijalog).Platonu daleko vie lei forma literarno-filozofskog dijaloga i upotreba mita na mestima gde italac treba intuitivno da pristupi sagledavanju sutine, koja je pojmovno neizreciva.Prema tome, nikada nije objavio potpun, zaokruen i zavren filozofski sistem: njegova se filozofska misao razvijala onako kako su se pred njom postavljali novi problemi i kako se nametala potreba da razmotri i razjasni razliite tekoe. S obzirom da se ta misao vremenom menjala, verovatna hronologija izgleda ovako:

    *

  • I. Sokratovski period, tokom kojega je Platon jo uvek pod snanim Sokratovim uticajem i veina njegovih dijaloga zavrava se bez konanog reavanja postavljenog problema, to je u skladu sa Sokratovim "neznanjem".II. Prelazno razdoblje, tokom kog Platon trai vlastiti put filozofskog promiljanja.III. Zrelo razdoblje, u kom je Platon doao do svojih vlastitih postavki.IV. Pozno razdoblje, gde preispituje osnovne teorijske postavke i koriguje utopizam (postajui politiki konzervativan).

    *

    *

    *

    *

    *

    **

    *

    *

    *

    *