LUC A XXI-XXII (2004-2005) 260-281

Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

PG 91, 1068-1101

1068D Έκ τοϋ αύτοϋ λόγου, εις τό, «Τις ή περϊ έμέ σοφία, καϊ τί τό μέγα τοϋτο μυστήριον; ή

βούλεται μοϊραν ημάς όντας Θεοϋ, καϊ άνωθεν ρεύσαντας, ίνα μή διά τήν άξίαν

έπαιρόμενοι καϊ μετεωριζόμενοι καταφρονώμεν τοϋ Κτίσαντος, έν τή προς τό σώμα

1069 πάλγ\ καϊ \ μάχη προς αυτόν άεϊ βλέπειν, καϊ τήν συνεζευγμένην άσθένειαν παιδαγω­

γία ν είναι τοϋ αξιώματος;»

Τούτοις τινές έντυγχάνοντες τοις λόγοις, μηδένα, ώς έοικεν, υπέρ τοϋ πονειν τής ζητή­

σεως ένεκεν τοϋ άληθοϋς μισθό ν έκδεχόμενοι, προς τό εύκολο ν και πολλάς έχον ήδη

έκ τών Ε λ λ η ν ι κ ώ ν δογμάτων τάς άφορμάς καταφεύγουσι, φάσκοντες τήν τέ ποτε

ούσαν κ α τ ά τό δόξαν αύτοις τών λογικών ένάδα κ α θ ' ήν συμφυείς όντες Θεώ τήν έν

αύτώ μόνην έχομεν και ϊδρυσιν, προσέτι γε και τήν γενομένην κινησιν, έξ ης σκεδασ-

θέντα διαφόρως τά λογικά προς γένεσιν τοϋ σωματικού τούτου κόσμου τον Θεόν

Ίδειν παρεσκεύασαν, χάριν τοϋ ένδήσαι α υ τ ά σώμασιν έπι τιμωρία τών προημαρ-

Β τημένων, διά τού|των α'ινίττεσθαι τών λόγων νομιζοντες τον διδάσκαλον. Αλλ' ήγνόη-

σαν ώς α δ ύ ν α τ α ύποτιθενται και τών α μ ή χ α ν ω ν καταστοχάζονται, καθώς προϊών

μετά τοϋ εικότος ό αληθής αποδείξει λόγος.

ΕΊ γάρ τό θείον άκίνητον, ώς π ά ν τ ω ν πληρωτικόν, π ά ν δέ τό έκ μή όντων τό εΐναι

λαβόν και κινητόν, ώς προς τινα πάντως φερόμενον αίτίαν, ούπω δέ ουδέν κινούμε-

νον έστη, ώς τής κ α τ ' έφεσιν κινήσεως τήν δύναμιν μήπω τω έσχάτω π ρ ο σ α ν α π α ϋ σ α ν

όρεκτώ (ουδέν γάρ ίστάν άλλο τό φερόμενον κατά φύσιν πέφυκεν ή εκείνο δεικ-

νύμενον), ο υ δ έ ν άρα κινούμενον έστη, ώς τοϋ έσχατου μήπω τυχόν όρεκτοϋ* έπέί μηδ'

С έκεινό πω φανέν τών περι α υ τ ό φερομένων τήν κινησιν έστησεν. ΕΊ δέ τοϋτο | ποτε

γεγενήσθαι έξ έπιτάγματος κελεύουσι, καϊ τής έν έσχάτω και μόνω όρεκτώ ιδρύσεως

τε κάι μονής παρακινηθέντα τά λογικά τον σκεδασμόν έλαβεν, Γνα μή λέγων έρεσ-

χελώ, τίς ή άπόδειξις, τάς αύτάς έπι τοις αύτοις έπ' άπειρον έξειν τά λογικά μετεμ-

πτώσεις έξ ανάγκης είκότως ύποθήσονται. Ούτινος γάρ διά τής πείρας καταφρονεΧν

ά π α ξ δεδύνηνται, και εις άει δυνήσεσθαι ούδέίς ό κωλύσων έστι λόγος. Τοϋ δέ ούτω

φέρεσθαι τά λογικά και μηδεμίαν έχειν ή έλπίζειν βάσιν άμετάθετον τής έν τω καλώ

παγιότητος, τί άλλο γένοιτ' άν έλεινότερον;

ΕΊ δέ δύνασθαι μέν φαιεν, μή βούλεσθαι δέ, διά τήν γενομένην πειραν τοϋ

εναντίου, και ούτως ού δι' εαυτό, ώς καλόν, άλλά διά τό εναντίον τό καλόν αύτοΧς

D έσται έξ ανάγκης στεργόμενον, ώς | ού φύσει ή κυρίων δν έραστόν. Π ά ν γάρ ό μή δι'

εαυτό α γ α θ ό ν έστι και έραστόν και πάσης έλκτικόν κινήσεως ού κυρίως καλόν. Και

διά τοϋτο ο υ δ έ καθεκτικόν είκότως τής τών έπ' αύτώ ήδομένων εφέσεως, άλλά και

1072 χάριν λοιπόν όμολογήσαιεν άν τω κακώ | οί τοϋτο περιέποντες τό φρόνημα, ώς δι'

αύτοϋ τό δέον διδαχθέντες και τήν έν τω καλώ πήξιν πώς έχειν μεταμαθόντες και

γένεσιν αυτό ά ν α γ κ α ί ω ς ε'ίποιεν άν, ε'ίπερ έαυτοΧς στοιχεΧν διέγνωσαν, και τής φύσεως

αυτής χρησιμωτέραν, ώς τοϋ συμφέροντος κατ ' α υ τ ο ύ ς ούσαν διδακτικήν, και τοϋ

πάντων τιμιωτέρου κτήματος, τής α γ ά π η ς λέγω, γεννητικήν, κ α θ ' ήν πέφυκε π ά ν τ α τά

έκ Θεοϋ γινόμενα εις Θεόν συνάγεσθαι μονίμως τε και άπαρατρέπτως.

ЛУЧА XXI-XXII (2004-2005) 260-281

Амбигва 7 Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова

с грчког превео и напомене (с. 326-331) написао еп. Игнатије Мидић

Какваје mo премудрост ο мени и која је то велика тајна? Пошто смо заиста део Бо-га и потичемо с више, можда је (Ои)хтео да се због (свог) достојанства не бисмо по-гордили и тако надувени не би похулили на (свога) Творца, да кроз борбу и рвање са својим телом увек гледамо ка њему и да буде педагошки то што је наше достојан-ство спојено са слабошћу (нашег тела)?

Л

Читајући ове речи, а како се чини уопште не улажући труд у тражење (њиховог сми-сла), при том очекујући истиниту плату, неки прибегавају лаким закључцима налазећи за њих многе основе у јелинској мисли.

2 (Такви) говоре да је некада, по њиховом ми-

шљењу, постојало јединство словесних (бића) и да смо као једносушни Богу постојали и живели у Њему. Говоре

3 још и ο насталом кретању због кога је (јединство) словесних

(бића) разбијено, а што је Бога навело на мисао ο стварању овог телесног света да би тако ова затворио у тела и на тај начин их казнио због греха. Они мисле да овим речи-ма тумаче учитеља. Међутим, не увиђају да су им тврдње слабе и закључци недослед-ни што ће заиста показати текст који следи.

Ако претпоставимо да је Бог непокретан пошто он све собом испуњава, све што је створено ни из чега покретно је и креће се, јер се креће ка свом узроку постојања. По-што ништа од онога што се креће није још престало да се креће, будући да није досе-гло оно последње што и чини да се креће проузрокујући у њему енергију која тежи да у том свом узроку нађе покој (јер ништа не може да прекине кретање онога што се по природи креће, до кад се то /последње/ покаже), ниједно дакле од онога што се креће није стало, јер-још није достигло оно последње што жели. To ка коме се све креће још се није појавило да би тако престало кретање оних који њему теже. Ако је пак овог (је-динства), како кажу некада било, па су се словесна (бића) из стања пребивања и укоре-њености у ономе што је њихова једина и последња жеља подстакнута нужношћу изну-тра (присиљена на покрет) покренула и тако распршила (то јединство), не бих много говорио ο томе какав је доказ за то. Ови који то тврде треба да претпоставе да ће овога пада и греха код логичких бића сходно њиховој природи нужно бити увек и на исти начин. Јер онога који је искуствено могао да пренебрегне и одбаци ово јединство, ни-шта не може спречити да то не чини увек. Међутим, шта може бити трагичније и стра-шније за словесна бића од тога да ништа добро не постоји и да се ничему чврстом и поузданом не могу надати, у коме би она нашла своје утемељење?

Α ако пак кажу да су (словесна бића) у могућности (да остану у јединству), али не желе због тога што су пробала оно што је супротно, тиме показују да добро није добро по себи, већ ће овима бити добро у односу на оно што је њему супротно и волеће га из нужде што значи да оно није апсолутно биће које се по природи, по себи, воли. Све оно што није по себи добро и што се не жели ради њега самог, и што не привлачи ка себи свако кретање, није апсолутно добро. Зато, логично, оно и не може да везује за себе жељу оних који у њему уживају, већ ће, они који су оваквог мишљења, признати да су захваљујући злу изградили нагон ка добру, јер су се кроз њега научили оном што је неопходно. Ако буду доследни своме учењу, признаће још и то да су кроз зло сазна-ли да их оно утврђује у добру и да је стварање зла неопходно, пошто су се уверили да је оно и од саме природе бића важније, јер их је научило шта је за њих корисно и да је оно створило и оно што је од свега драгоценије, мислим на љубав, која по својој при-роди све што је створено од Бога у Богу сабира увек и непроменљиво.

262 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

Καί πάλιν, τών έκ Θεοϋ γενομένων νοητών τε και αισθητών ή γένεσις τής κινή­

σεως προεπινοεϊται. Ού γάρ οΐον τε προ γενέσεως είναι κίνησιν. Τών γάρ γενομένων ή

Β κίνησις, ήτε νοητών, νοητή, ή τε αισθητών, αισθητή. Ουδέν γάρ τών γε|νομένων έστι

τό π α ρ ά π α ν τώ κ α θ ' α ύ τ δ λόγω άκινητον, ούδ ' αυτών τών άψυχων και αισθητών, ώς

τοις έπιμελεστέροις τών όντων θεάμοσιν έδοξε. ΚινεΧσθαι γάρ π ά ν τ α έφασαν, ή κατ '

ευθείαν, ή κ α τ ά κύκλον, ή έλικοειδώς. Πάσα γάρ κίνησις τώ ά π λ ώ καΧ τώ συνθέτω

περιέχεται τρόπω. ΕΙ τοίνυν προεπονοεΧται τών ων έστι κινήσεως ή γένεσις, έπιθεω-

ρεΧται δή τής ων έστι γενέσεως ή κίνησις, ώς μετ' αυτήν κατεπίνοιαν ούσα. Ταύτην δέ

τήν κίνησιν δύναμιν καλοϋσιν φυσικήν, πρός τό κ α τ ' αυτήν τέλος έπειγομένην, ή

πάθος, ήτοι κίνησιν, έξ έτερου πρός έτερον γινομένην, τέλος έχουσαν τό απαθές, ή

ένέργειαν δραστικήν, τέλος έχουσαν τό αυτοτελές. Ουδέν δέ τών γενητών έαυτοϋ

C τέλος έστΧν, επειδή ούτε αύταίτιον, έπεϊ κα\ άγένητον καΧ ά ν α ρ χ ο ν κα\ άκί |νητον, ώς

πρός μηδέν πώς έχον κινηθήναι. Έκβαίνει γάρ τών όντων τήν φύσιν, ώς ούδενός

ένεκεν δ ν, εΐπερ αληθής ό περΧ αύτοϋ ορισμός, κάν αλλότριος ή ό λέγων. Τέλος έστΧν

ου ένεκεν τά π ά ν τ α , αυτό δέ ούδενός ένεκεν. Ουδέ αυτοτελές, έπεΧ καΧ άνενέργητον,

ώς πλήρες, καΧ ωσαύτως καΧ μηδαμόθεν τό είναι έχον. Τό αυτοτελές γάρ πως καί

άναίτιον. Ούδ ' απαθές, έπεϊ καϊ μόνον καϊ άπειρον καϊ έπερίγραφον. Ού γάρ πάσχειν

πέφυκε καθόλου τό απαθές, τώ μητ' έρξχν άλλου, ή κινεισθαι πρός άλλο τι κατ ' έφεσιν.

Ουδέν άρα τών γενητών κινούμενον έστη, ώς τής πρώτης καϊ μόνης αίτιας, έξ ης τό

εΐναι τους οΰσι περίεστι, μήπω τυχόν, ή τοϋ έσχατου εντός γενόμενον όρεκτοϋ, ϊν ' έκ

D προγεγενημένης | ένάδος ό τών λογικών σκεδασμός έαυτώ τήν τών σωμάτων γένεσιν

ακολούθως συνεισκομίσας νομισθή.

Καϊ μαρτυροϋσι Μωϋσής καϊ Δαβϊδ καϊ Παύλος οί άγιοι, καϊ ό τούτων Δεσπότης

Χριστός, ό μέν, Μή γεύσασθαι τον ξύλου τής ζωής τόν π ρ ο π ά τ ο ρ α ίστορήσας, καί

άλλοθι ειπών Ού γάρ ήκατε έως τοϋ νϋν είς τήν κατάπαυσιν καϊ είς τήν κληρο-

1073 νομιαν, ήν Κύριος ό Θεός ημών διδωσιν ύμιν. Ό δέ, | Χορτασθήσομαι βοών έν τώ

όφθήναϊ μοι τήν δόξαν σου' καϊ, Έδιψησεν ή ψυχή μου πρός τόν Θεόν τόν ίσχυρόν

τόν ζώντα, πότε ήξω καϊ όφθήσομαι τώ προσώπω τόν Θεόν. Ό δέ Φιλιππησίοις μέν

γράφων, Ει πως καταντήσω είς τήν έξανάστασιν τών νεκρών, ούχ δτι ήδη έλαβον ή

τετελείωμαι, διώκω δέ ει γε καταλάβω, έφ' ω καϊ κατελήφθην ύπό Ίησοϋ Χρίστου.

Έβραίοις δέ, Ό γάρ είσελθών είς τήν κατάπαυσιν αύτοϋ καϊ αυτός κατέπαυσεν άπό

τών έργων αύτοϋ, ώσπερ άπό τών ίδιων, ό Θεός Καϊ πάλιν έν τή αύτη Ε π ι σ τ ο λ ή

μηδένα κομίσασθαι τάς επαγγελίας διαβεβαιούμενος. Ό δέ, Δεϋτε πρός με, πάντες οί

κοπιώντες καϊ πεφορτισμένοι, κάγώ αναπαύσω υμάς.

Β Ούπω ούν ουδαμώς ουδέν τών γενητών τήν φυσικήν δύναμιν πρός τό κατ ' | αυτήν

τέλος κινουμένην έστησεν, ουδέ τής ενεργείας έπαύσατο τώ κ α τ ' αυτήν τέλει προσ-

ερεΧσαν αυτήν, ουδέ τοϋ κατά κίνησιν πάθους τόν καρπόν έδρέψατο, τό απαθές, φημϊ,

καϊ άκινητον. Μόνου γ ά ρ Θεού τό τέλος εΐναι καϊ τό τέλειον καϊ τό απαθές, ώς ακι­

νήτου καί πλήρους καϊ απαθούς, τών γενητών δέ τό πρός τέλος ά ν α ρ χ ο ν κινηθήναι

καϊ άπόσω τελείω τέλει π α ϋ σ α ι τήν ένέργειαν, καϊ παθεΧν, άλλ' ούκ είναι ή γενέσθαι

κατ ' ούσίαν τό ά π ο ι ο ν π ά ν γάρ γενητόν καϊ κτιστόν ούκ άσχετο ν δηλονότι.

Εύγνωμόνως δέ τοϋ πάθους άκουστέον ού γάρ τό κατά τροπήν ή φθοράν δυνά­

μεως ενταύθα δηλοϋται πάθος, άλλά τό φύσει συνυπάρχον τοΧς οΰσι. Π ά ν τ α γ ά ρ όσα

С γέγονε πάσχει τό κινεισθαι, ώς μή όντα αύτοκίνησις ή αύτοδύναμις. Εί τοίνυν | γενητά

υπάρχει τά λογικά καϊ κινείται πάντως, ώς έξ αρχής κ α τ ά φύσιν διά τό είναι πρός

τέλος κατά γνώμην διά τό εΰ είναι κινούμενα. Τέλος γάρ τής τών κινουμένων

МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 263

С друге стране, стварање претходи кретању свих од Бога створених бића, како ум-них, тако и чулних. Ни на који начин није могуће да кретање постоји пре стварања. Кретање је својство створених бића: умних умно, чулних чулно кретање. Ништа апсо-лутно, од онога што је постало (створено), није по своме бићу непокретно. Чак ни оно што је материјално и без душе (живота), а што показују истраживања оних који се баве проучавањем природе. Све се креће, кажу, или кружно или елиптички, или праволи-нијски. Свако кретање се садржи како у простом, тако и у сложеном начину кретања. Ако, дакле, кретању свега што постоји треба претпоставити стварање, то управо значи да стварању последује кретање, пошто се замишља после њега. Ово, пак, кретање на-зивају природном силом којом биће тежи ка своме циљу, па се оно може назвати: страст (πάθος) или кретање одједног ка другом чији је циљ бестрашће, или делотворна енергија која има за циљ самосавршенство. Ништа од онога што је створено није само себи циљ, јер није само себи узрок, у противном било би нестворено, беспочетно, не-покретно немајући потребе ни за чим. (Такво биће) превазилази природу створених бића немајући потребе ни за чим, ако је истинито да су му то одредбе, без обзира што је онај који је то одређење изрекао странац; циљ свега је оно ради когаје све, а оно ни ради кога. Нити је, пак, оно што је створено само по себи савршено, јер би у том слу-чају било неделатно и без енергије као потпуно и апсолутно што ће рећи да оно не би црпело своје постојање ни од куда. Самосавршенство је, дакле, оно које на неки начин нема никаквог узрока. Нити је бестрасно (тј. без тежње ка другом), јер би то значило да је једино, безгранично и неописиво. Бестрасно и савршено нема по природи (ника-кву) тежњу за другим; нити што друто жели, нити има нагон да се креће ка нечем дру-гом. Ништа, дакле, од онога што је створено није престало да се креће зато што још није досегло до свога првог и јединог узрока (постојања), од кога је и потекло биће свега што постоји, нити је утолило своју жеђ и жељу сјединивши се са оним што пред-ставља његов крајњи циљ да би на основу тога могли говорити ο претпостојању једин-ства (у Богу) и ο распршивању словесних (бића) у њему, на основу чега би се закључи-ло да је последица овога (распршивања) стварање тела (материјалног света).

Ο овоме пак сведоче Мојсије, Давид, Павле као и други светитељи и на крају Вла-дика и Господар свих, Христос: први пише када говори ο историји прародитеља: „сује-та живота да не једете" или на другом месту: „јер још нисте дошли до одмора и на-следства које вам даје Господ Бог ваш";

6 други говори: „наситиће се душа моја када

ми се пред очима открије слава твоја"7 или „жедна је душа моја Бога живога и силнога:

када ћу доћи и видети лицем Бога?".8 Ап. Павле пишући Филипљанима каже: „да бих

како достигао у васкрсење мртвих. He као да то већ постигох или се већ ^саврших, He­ro стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Исус Христос"; или Јевреји-ма: „̂ јер ко је ушао у одмор његов и сам је починуо од дела својих, као и^Бог од сво-јих". И опет у овој истој посланици потврђује: „нико не доби обећање". Α Хтжстос говори: „ходите κ мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити".

Дакле, уопште ни код кога од створених (бића) није престала сила којом се по природи крећу ка своме циљу, нити је утихнула енергија која их носи ка њиховом ци-љу, нити је, пак, тежња која их креће пожњела свој труд, бестрашће и мировање. Само Богу припада савршенство и бестрашће и Он је циљ свега као пуноћа и непокретан и бестрасан. Онима који су, пак, створени потребно је ићи ка беспочетном циљу како би у овом и овим савршеним циљем престала њихова енергија кретања и њихова жудња (πάθος) али не да би постала нешто друго по природи, јер ништа од онога што је по-стало и створено неће се изменити нити изгубити своју природу.

Опет, израз страст (жудњу) треба разумети правилно. Страст овде не изражава си-лу ка трулежности и промени на горе, већ оно што по природи сапостоји створеним бићима. Јер сва створена бића имају у себи тежњу кретања (ка нечем другом), пошто нису самосилна и самопокретна. Ако су, пак, словесна (бића) створена тада се крећу ка своме циљу, првенствено по природи зато што су створена, а и по слободи свога избо-

264 ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

κινήσεως αυτό τό έν τω άεϊ ευ είναι έστιν, ώσπερ και άρχή αυτό τό εΐναι όπερ έστιν ό

Θεός, ό καϊ τοϋ είναι δοτήρ και τοϋ ευ είναι χαριστικός, ώς άρχή και τέλος* έξ αύτοϋ

γάρ και τό απλώς κινεισθαι ημάς, ώς αρχής, και τό πώς κινεισθαι πρός αυτόν ώς τέλος

έστιν.

Εί δέ κινείται αναλόγως έαυτώ νοερώς τό νοερόν, και νοεί πάντως* εί δέ νοει, και

έρα πάντως τοϋ νοηθέντος* εί δ' έρά, και πάσχει πάντως τήν πρός αυτό ώς έραστόν

έκστασιν* εί δέ πάσχει, δηλονότι και επείγεται* εί δέ επείγεται, και επιτείνει πάντως τό

D σφοδρόν | τής κινήσεως* εί δέ επιτείνει σφοδρώς τήν κίνησιν, ούχ ϊ σ τ α τ α ι μέχρις άν

γένηται όλον έν τώ έραστώ όλω και ύφ ' όλου περιληφθή, εκουσίως όλον κατά προ­

αίρεσιν τήν σωτήριον περιγραφήν δεχόμενον, IV όλον όλω ποιωθή τώ περιγραφόντι,

1076 ώς μηδ? όλως λοιπόν βούλεσθαι έξ έαυ|τοϋ αυτό εκείνο όλον γνωρίζεσθαι δύνασθαι τό

περιγραφόμενον, άλλ' έκ τοϋ περιγράφοντος* ώς άήρ δι' όλου πεφωτισμένος φωτι, και

πυρι σίδηρος, όλος όλω πεπυρακτωμένος, ή εί τι άλλο τών τοιούτων εστίν. Έξ ων

στοχαστικώς τήν έσομένην, άλλ' ού τήν γεγενημένην καϊ παραφθαρεΧσαν, τοις άξίοις

τής άγαθότητος μετουσίαν κατ ' είκασίαν μόνον λαμβάνομεν, επειδή καϊ υπέρ ταϋτα

πάντα τά έλπιζόμενά έστιν, ώς όψεως όντα κατά τό γεγραμμένον, καϊ ακοής καϊ

διανοίας έπέκεινα. Καϊ τοϋτο έστιν Ίσως ή υποταγή ήν ό θείος Απόστολος φησι τώ

Πατρϊ τόν Υίόν ύποτάσσειν, τους εκουσίως δεχόμενους τό ύποτάσσεσθαι, μεθ' ήν, ή

δι' ήν Ό έσχατος εχθρός καταργείται ό θάνατος, ώς τοϋ έφ' ήμιν, ήγουν τοϋ αύτε-

Β ξουσίου, δι'ού πρός ημάς ποιού|μενος τήν εϊσοδον έπεκύρου κ α θ ' ημών τό τής φθοράς

κράτος, εκουσίως κ α θ ' όλου έκχωρηθέντος Θεώ καϊ καλώς βασιλεύοντος τό βασι-

λεύεσθαι, τώ άργειν τοϋ τι έθέλειν π α ρ ' ό θέλει Θεός* ώσπερ φησϊν αυτός έν έαυτώ

τυπών τό ήμέτερον ό Σωτήρ πρός τον Πατέρα* Πλην ούχ ώς έγώ θέλω, άλλ' ώς σύ. Καί

μετ' αυτόν ό θεσπέσιος Παύλος, ώσπερ εαυτόν άρνησάμενος καϊ ιδίαν έχειν έτι ζωήν

μή είδώς* Ζώ γάρ ούκ έτι έγώ ζη γάρ έν έμο\ Χριστός.

Μή ταραττέτω δέ υμάς τό λεγόμενον. Ού γάρ άναίρεσιν τοϋ αυτεξουσίου γενέ­

σθαι φημι, άλλά θέσιν μάλλον τήν κατά φύσιν π α γ ί α ν τε καϊ άμετάθετον, ήγουν

έκχώρησιν γνωμικήν, ϊν ' όθεν ήμιν υπάρχει τό είναι καϊ τό κινεισθαι λαβείν ποθή-

C σωμεν, ώς τής εικόνος άνελθούσης πρός τό | άρχέτυπον, καϊ σφραγίδος δίκην έκ-

τυπώματι καλώς ήρμοσμένης τώ άρχετύπω, καϊ άλλοθι φέρεσθαι μήτ' έχούσης λοιπόν

μήτε δυναμένης, ή σαφέστερον ειπείν καϊ άληθέστερον, μήτε βούλεσθαι δυναμένης, ώς

τής θείας έπειλημμένης ενεργείας, μάλλον δέ Θεός τή θεώσει γεγενημένης, καϊ πλέον

ήδομένης τή έκστάσει τών φυσικώς έπ' αυτής καϊ όντων καί νοουμένων, διά τήν

έκνικήσασαν αυτήν χάριν τοϋ Πνεύματος, καϊ μόνον έχουσαν ενεργούντα τόν Θεόν

δείξασαν, ώστε εΐναι μίαν καϊ μόνην διά πάντων ένέργειαν, τοϋ Θεοϋ καϊ τών άξιων

Θεοϋ, μάλλον δέ μόνου Θεοϋ, ώς όλον όλοις τοις άξίοις ά γ α θ ο π ρ ε π ώ ς περιχωρή-

σαντος. Ανάγκη γάρ πάσα τής κ α τ ' έφεσιν τά π ά ν τ α περί τι άλλο παύσασθαι

D εξουσία|στικής κινήσεως, τοϋ έσχατου φανέντος όρεκτοϋ καϊ μετεχομένου, καϊ ανα­

λόγως τή τών μετεχόντων δυνάμει άχωρήτως, ϊν ' ούτως εϊπω, χωρουμένου* πρός δ

πάσα σπεύδει πολιτεία τοϋ ύψηλου καϊ διάνοια, «καϊ είς ό πάσα έφεσις ϊσταται, καϊ

υπέρ δ ουδαμώς φέρεται* ούτε γ ά ρ έχει, καϊ πρός δ τείνει πάσα σπουδαίου κίνησις,

1077 καί ού γενομένοις πάσης θεωρίας άνάπαυσις», φησϊν ό μακάριος ούτος διδά|σκαλος.

Ούτε γάρ έστι τι έκτος Θεοϋ τότε δεικνύμενον, ή Θεώ άντισηκοϋσθαι δοκούν, ϊνα

τινός έφεσιν πρός αυτό ρέψαι δελεάση, πάντων περιληφθέντων αύτώ νοητών τε καϊ

αισθητών κατά τήν άφραστον αύτοϋ έκφανσιν καϊ παρουσίαν, ώς ο ύ δ ' έν ήμερα τά

άστρώα φώτα καϊ αυτά τά άστρα ήλιου φανέντος τώ πολλώ καϊ άσυγκρίτω φωτϊ, έξ

Млксим ИСПОВЕДНИК: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 265

ра (κατά γνώμην), ради пребивања у добру. Јер циљ кретања свих бића која се крећу је да достигну то вечно-добро биће (тј. Бога) и да постоје у њему зато што је Бог поче-так (узрок) постојања (као онај), који даје биће и поклања добро биће; (Он је) почетак и крај (циљ свега). Од њега је кретање као наш почетак, као и то на који начин треба да се крећемо ка њему, јер је (Он наш) крај (циљ).

Ако се сад аналогно својој природи умно биће креће умно, тада свакако разми-шља; а ако размишља, онда и воли оно ο чему размишља. Α ако (га) воли, тежи му као вољеном бићу, а ако му тежи, очигледно је да се ка њему креће. И опет, ако се креће ка њему, настоји да то кретање убрза и неће стати све док се не сједини са вољеним би-ћем и од њега не буде обујмљено, и то слободно, по својој жељи, те на тај начин поста-не спасено и окружено спасењем да би тако постало онаквим какав је онај који га о-кружује. Али не да би само собом, тј. својом вољом сазнало оно чему тежи и што га обухвата, већ да буде сазнано и обухваћено и обгрљено од онога који га обухвата; као светао ваздух од светла и као усијано гвожђе од ватре које је читаво ватра не престају-ћи да буде гвожђе или што друго слично овоме. Ова размишљања нас воде ка оном је-динству које ће бити, а не које је било па се распало, у коме ће достојни учествовати, a које сада само наслућујемо и у икони имамо, пошто је изнад свега (набројаног) то чему се надамо, јер као што је написано: то је изнад онога што видесмо и чусмо и замисли-смо.

14 A то (чему се надамо) биће, изгледа, потчињење ο коме говори божански Апо-

стол (рекавши) да је Син све који су добровољно пристали да буду потчињени^ потчи-нио Оцу. Тим потчињењем или кроз њега, укинуће се последњи непријатељ који је над нама - смрт. Јер као што је нашом слободом у нас ушла смрт и утврдила царство трулежности (ова иста слобода), добровољно се предаје Богу да над нама царује као добар цар и то на тај начин што се одриче онога што ми желимо у корист онога што жели Бог, као што каже Спаситељ, који у себи одражава оно што ми треба да радимо: „не како ја желим, него воља Твоја нека буде".

17 A са њим и божанствени Павле, буду-

ћи да се одрекао себе и више нема свој живот: „не живим више ја, него живи Христос у мени".

18

Нека вас не збуњује ово што је речено. Није реч ο одрицању од слободе, већ ο

природном ставу непроменљивом и утврђеном, тј. реч je ο слободном и свесном уступ-ку да би ка томе од кога смо добили биће и тежили да се крећемо како би икона уза-шла до свог прототипа и као исправан печат са прецизношћу се уклопила у свој прото-тип.

19 Јер нити постоји нешто друго ка чему би се (створено биће) кретало, нити може

(постојати), или јасније и тачније речено, нити може желети што друго, пошто је до-стигло божанску енергију или, боље, пошто је обожењем постало Бог и већ блажен-ствује у ономе што је желело, а ка чему је тежило достигавши то што је природно и то ο чему је размишљало. И то на тај начин што је Духом досегло томе чему је тежило показујући да je у себи имало самога Бога, који је ово чинио, тако да у свему постоји само једна енергија, Божија, и оних који су достојни Бога или, боље речено, једино Бо-жија која у целини благодолично прожима све који су се удостојили обожења. Зато је потребно да престане свако вољно кретање ка нечем другом, друкчије од оног што се појавило у последње дане као последњи циљ и тежња свих да у њему заједничаре и сходно сили сваког од оних који у њему нераздељиво, да се тако изразим, учествују. Ка њему тежи све што је узвишеног живота и мишљења „и у њему стаје свака тежња и ничем другом изван овога не тежи, нити пак може тежити, јер ка њему хита свака ис-тинска жеља у коме ће, када достигне, престати и наћи покоја свака теорија", како каже овај блажени учитељ.

Неће, дакле, тада бити ничега што ће се налазити изван Бога, нити ће се што чини-ти да је насупрот Богу да би изазвало нечију жељу да тежи ка њему. Све ће (Бог) садр-жати у себи, све што је словесно и све чулно по својој неизрецивој пројави и својим присуством; као што се по дану не виде звезде и не примећује се њихова светлост када се појави сунце са својом јаком и неупоредивом светлошћу, од кога и звезде добијају

266 ΜΑΞΊΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

οΰ και αύτοΧς τό φ ώ τ α είναι καλυπτόμενα, καΧ ούδ' ότι είσΧν όσον αίσθήσει γνω-

ριζόμενα. Έ π ϊ Θεού δέ καϊ πλέον, όσον άκτίστου καϊ κτιστών άπειρον τό μέσον έστΧ

καϊ διάφορον. Τότε γάρ καϊ τήν κατ ' ούσίαν ύπαρξιν τών όντων κ α τ ά τό τί καϊ πώς

καϊ έπϊ τίνι είναι, ώς οΐμαι, μανθάνοντες πρός τι έφετώς έστι κ α τ ά γνώσιν ού κινηθη-

Β σόμεθα, τής έκαστου καϊ έφ' έκαστου τών μετά | Θεόν γνώσεως ήμιν περατωθείσης,

καϊ τής άπειρου καϊ θείας καϊ άπεριλήπτου άπολαυστικώς ήμιν αναλόγως υποκείμε­

νης τε μόνης καΧ μετεχομένης. ΚαΧ τούτο έστι τό πάνυ φιλοσοφούμενον κατά τούτον

τόν θεοφόρον διδάσκαλον, «έπιγνώσεσθαι ημάς ποτε όσον έγνώσμεθα, έπειδάν τό

θεοειδές τοϋτο καΧ θεΧον φάσκοντος τόν ήμέτερον νουν τε καϊ λόγον τώ οίκείω προσ-

μίξωμεν, καϊ ή είκών άνέλθη πρός τό άρχέτυπον, ού νϋν έχει τήν έφεσιν».

Περϊ μέν ούν τοϋ μή είναι τήν θρυλουμένην ένάδα, καϊ τοϋ πώς κ α τ ' έμφασιν έκ

τών νϋν ήμιν εφικτών τής Γραφής νοημάτων τε καϊ λογισμών έσται ή τών μελλόντων

κατάστασις, ειρήσθω ταϋτα. Περϊ δέ τοϋ πώς μοΧρα όντες Θεοϋ άπερρύημεν Θεοϋ

ηγουμένου εντεύθεν τόν λόγον ποιήσομαι. |

C Τίς γάρ λόγω είδώς καΧ σοφία τά όντα έκ τοϋ μή όντος π α ρ ά Θεοϋ είς τό εΐναι

παρήχθαι, εί τή φυσικών τών όντων άπείρω διαφορά τε καϊ ποικιλίο: έμφρόνως τό τής

ψυχής θεωρητικόν προσαγάγοι, καΧ τώ έξεταστικώ συνδιακρίνοι λόγω κατ ' έπίνοιαν

τόν κ α θ ' δν έκτίσθησαν λόγον, ουχΧ πολλύς εϊσεται λόγους τόν ένα λόγον, τή τών

γεγονότων άδιαιρέτω συνδιακρινόμενον διαφορά, διά τήν αυτών πρός άλληλα τε καΧ

έαυτά άσύγχυτον ιδιότητα; Καϊ πάλιν ένα τούς πολλούς, τή πρός α υ τ ό ν τών πάντων

α ν α φ ο ρ ά δΓ εαυτόν άσυγχύτως υπάρχοντα, ένούσιόν τε καϊ ένυπόστατον τοϋ Θεοϋ

καϊ Πατρός Θεόν Λόγον, ώς αρχήν καϊ αίτίαν τών όλων, έν ф έκτισθη τά πάντα τά έν

D τοις ούρανοϊς καϊ τά έπϊ της уцд, εϊτε ορατά, εϊτε \ αόρατα, εϊτε θρόνοι, εϊτε κυριότη-1080 τες, εϊτε άρχαι, \ εϊτε έξουσιαι, πάντα έξ αύτοϋ καϊ δι' αύτοϋ καϊ είς αυτόν έκτισται.

Τούς γάρ λόγους τών γεγονότων έχων προ τών αιώνων ύφεστώτας βουλήσει

αγαθή κατ ' αυτούς τήν τε όρατήν καϊ άόρατον έκ τοϋ μή όντος ύπεστήσατο κτίσιν,

λόγω καϊ σοφία τά π ά ν τ α κατά τόν δέοντα χρόνον ποιήσας τε καϊ ποιών, τά καθόλου

τε καϊ τά κ α θ ' έκαστον. Λόγον γ ά ρ αγγέλων δημιουργίας προκαθηγεισθαι πιστεύομεν,

λόγον έκαστης τών συμπληρουσών τόν άνω κόσμον ουσιών καϊ δυνάμεων, λόγον

ανθρώπων, λόγον παντός τών έκ Θεοϋ τό είναι λαβόντων, ϊνα μή τά κ α θ ' έκαστον

λέγω, τόν αυτόν μέν άπείρω δι' εαυτόν υπεροχή άφραστον όντα καϊ άκατανόητον,

καϊ πάσης έπέκεινα κτίσεως, καϊ τής κατ ' αυτήν ούσης καϊ νοούμενης δ ι α φ ο ρ ά ς καϊ

Β διακρίσεως, καϊ | τόν αυτόν έν π ά σ ι τοΧς έξ αύτοϋ κατά τήν έκαστου άναλογίαν

άγαθοπρεπώς δεικνύμενόν τε καϊ πληθυνόμενον, καϊ είς εαυτόν τά π ά ν τ α άνακεφα-

λαιούμενον, κ α θ ' δν τό τε εΐναι καϊ τό διαμένειν, καϊ έξ οΰ τά γεγονότα ώς γέγονε, καί

έφ' ω γέγονε, καϊ μένοντα καϊ κινούμενα μετέχει Θεοϋ. Πάντα γάρ μετέχει διά τό έκ

Θεοϋ γεγενήσθαι, αναλόγως Θεοϋ, ή κατά νουν, ή λόγον, ή αίσθησιν, ή κίνησιν ζωτι-

κήν, ή ουσιώδη καϊ έκτικήν έπιτηδειότητα, ώς τώ μεγάλω καϊ θεοφάντορι Διονυσίω

δοκεΧ τώ Αρεοπαγίτη.

"Εκαστον οΰν τών νοερών τε καΧ λογικών αγγέλων τε καί α ν θ ρ ώ π ω ν αύτώ τώ

κ α θ ' δν έκτίσθη λόγω τώ έν τώ Θεώ όντι, καΧ πρός τόν Θεόν όντι, μοίρα καϊ λέγεται

С καϊ έστι Θεοϋ, | διά τόν αύτοϋ προόντα έν τώ Θεώ, καθώς εϊρηται, λόγον. Αμέλει τοι,

καϊ εί κατ ' αυτόν κινηθείη, έν τω Θεώ γενήσεται, έν ω ό τοϋ είναι αύτοϋ λόγος

προένεστιν, ώς άρχή καϊ αιτία, κδίν μηδενός άλλου προ τής Ίδιας αρχής κατά πόθον

έπιλαβέσθαι θελήσοι, ούκ απορρέει Θεοϋ, άλλά μάλλον τή πρός αυτόν άνατάσει Θεός

γίνεται καΧ μοΧρα Θεοϋ λέγεται τώ μετέχειν προσηκόντως Θεοϋ, ώς κ α τ ά φύσιν σοφώς

τε καϊ λελογισμένως δι' ευπρεπούς κινήσεως τής οικείας έπιλαβόμενος αρχής καϊ

αιτίας, ούκ έχων λοιπόν άλλοθι π ο ι μετά τήν ιδίαν αρχήν καϊ τήν πρός τόν κ α θ ' δν

Млксим Исповвдник: Лмбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 267

своју светлост тако да не можемо уочити својим чулима да ли уопште постоје. Када је пак реч ο Богу, ово ће бити толико више, колико је удаљена нестворена (природа) од створене и колико се разликују (међу собом). Тада ћемо сазнати и суштину постојања (свих) бића, тј. шта су, којим начином (постоје) и ради којег циља постоје и, по мом мишљењу, нећемо више желети да се крећемо ни ка чему. To зато што ће се знање свих и наше (знање) ο свима који су мимо Бога окончати и учествоваће и подредиће се и пребиваће наслађујући се, аналогно свакоме, једино у неограничености (Божијој) и необухватности. И то је најважније у философији овог божанског учитеља: „да сазна-мо једном (у тој мери) колико смо познани када боголики овај и божански, да тако ка-жемо, наш ум и логос његовим прожмемо и када икона досегне до (свога) прототипа, коме сада тежи".

22

Дакле, ο томе да не постоји легендарно јединство, него ο томе какво ће бити ста-ње будућег века по ономе што се може приметити из сада нам доступних библијских појмова и смисла довољно је ово (што је) речено. Међутим, одавде па надаље говори-ћемо, с Божијим вођством, ο томе на који начин смо део Бога, па смо (од Њега) отпали.

Ко, дакле, зна с којим циљем и премудрошћу је Бог створио бића из небића23

и ако бесконачно разлици и разноврсности природних бића дода разумну силу душе и њоме (их) истраживачки у мислима упореди са Логосом, по коме су (и створена), зар неће у многим логосима (словесних бића)

24 препознати јединог Логоса, који се разли-

кује у мноштву (посредством) њихове међусобне нераздељивости и несливене специ-фичности свакога понаособ у односу на друге? И опет, (зар неће препознати) једног (и истог) Бога Логоса, који постоји у многим (створеним бићима) несливено, а који je no себи једне суштине (ένοΰσιον) са Богом Оцем као што и по ипостаси (ένυπόστατον)

потиче (од Њега), (зар га неће препознати) кроз (литургијско) уздизање (αναφορά)

свих ка Њему, као почетку и узроку свега (и свих), „у коме је све створено: и она на небесима као и она на земљи, била видљива или невидљива, били престоли или господ-ства, или началства или власти: све је од Њега, Њиме и у Њему створено".

25

Имајући постојеће логосе створења пре векова у благој (својој) вољи по њима је створио видљиву и невидљиву творевину из небића, жељом и мудрошћу све је створио као што и (даље) ствара, како све уопште, тако и свако понаособ у најпогодније (за њих) време. Логос анђела верујемо да претходи стварању, као и логос свега што испу-њава горњи свет и свих сила и суштина, логос људи и логос свега што је добило своје биће од Бога, да не набрајам свако посебно. Исти (логос) самога себе са бесконачном својом претежношћу (бића) у односу на све створено неизрецивог и несхватљивог, ко-ји је са оне стране свега тварног и сваке уобичајене суштинске и мисаоне разлике и ра-суђивања, благодолично показује и множи ce у свему што је од њега аналогно сваком од њих, и у себи све возглављује, и по њему су, и биће, и постојање, и створења, и то на који начин су створена, и на коме су саздана, па било да пребивају или да се крећу (свакако) учествују (део су) у Богу. Све учествује у Богу по томе што је створено од Бога, аналогно Божијој (замисли ο њему) или (учествује) по уму или по разумној својој сили или чулној или животним нагоном или суштински (којим) својством и тежњом, како је веровао велики и божански Дионисије Ареопагит.

Свако, дакле, од умних и мисаоних (створења) анђела као и људи, овим логосом (предназначењем) због кога је створено пребива у Богу и ка Богу (тежи) да би у њему пребивало и каже се да је део Бога и да ће бити (део Бога) кроз претпостојање његовог (логоса) у Богу као што смо већ рекли. Да оставимо по страни то да ће ако се што кре-ће сходно замисли (Божијој) ο њему (оно) постати у Богу у коме већ претпостоји логос његовог бића као (његов) почетак и узрок. Ако, пак, ништа друго не жели да достигне, до свој почетак (узрока постојања) (онда) не отпада од Бога, већ тачније уздизањем ка Њему постаје бог и каже се да је део Бога тиме што како доликује учествује у Богу, по-што je по природи мудро и промишљено кроз долично кретање достигло свој почетак и узрок. Оно, дакле, нема ништа друго после свога почетка и узрока и замисли по којој

268 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

έκτΐσθη λόγον άνοδόν τε και άποκατάστασιν κινηθήναι, ή πώς κινηθήναι, τής έπι τω

θείω δηλονότι σκοπώ κινήσεως αύτοϋ αυτόν πέρας λαβούσης τον θείον σκοπόν.

D Ώς δήλοι και ό άγιος | Βασίλειος, έν τή εις τον ά γ ι ο ν προφήτην Ή σ α ΐ α ν ερμηνεία,

λέγων ούτως* « Σ ά β β α τ α δέ αληθή ή άποκειμένη ά ν ά π α υ σ ι ς τω λαώ τοϋ Θεοϋ, άπερ

διά τό α λ η θ ή είναι ανέχεται ό Θεός και φθάνει γε έπ' εκείνα τά Σάββατα τής α ν α ­

παύσεως, π α ρ ' ώ ό κόσμος έσταΰρωται, άποστάς δηλονότι τών κοσμικών, και έπι τον

Γδιον τόπον τής πνευματικής αναπαύσεως καταντήσας, έν ω ό γενόμενος ούκ έτι

1081 κινηθήσεται ά π ό τοϋ ίδιου τόπου, ησυχίας και α τ α ρ α ξ ί α ς | περι τήν κατάστασιν έκεί-

νην ύπαρχούσης* πάντων ούν τόπος τών άξιουμένων τής τοιαύτης μακαριότητος έστιν

ό Θεός κατά τό γεγραμμένον Γενοϋ μοι εις Θεόν ύπερασπιστήν καϊ εις τόπον δχνρόν

τον σώσαι με». Π α ρ ' ω βεβαίως πάντων οί λόγοι πεπήγασι κ α θ ' ους και γινώσκειν τά

π ά ν τ α πριν γενέσεως αυτών λέγεται, ώς έν αύτώ και π α ρ ' αύτώ όντων, α υ τ ή τή

άληθεία τών πάντων. Κάν εί αυτά τά πάντα, τά τε δντα και τά έσόμενα, ούχ άμα τοίς

εαυτών λόγοις, ή τω γνωσθήναι ύπό Θεοϋ, εις τό είναι παρήχθησαν, άλλ' έκαστα τω

έπιτηδείω καιρώ κατά τήν τοϋ Δημιουργού σοφίαν πρεπόντως κατά τούς εαυτών

λόγους δημιουργούμενα και κ α θ ' έαυτά εΐναι τή ενεργεία λαμβάνη. Ε π ε ι δ ή ό μέν άει

Β κ α τ ' ένέργειαν έστι Δημιουργός, τά δέ δυνάμει μέν έστιν, ενεργεία | δέ ούκ έτι· ότι

μηδέ οΐον τε τών άμα εΐναι τό άπειρον κάί τά πεπερασμένα, ο υ δ έ τις δεΐξαι λόγος

άναφανήσεται τών άμα εΐναι δύνασθαι τήν ούσίαν και τό ύπερούσιον, και εις ταυτόν

άγαγείν τω έν μέτρω τό άμετρον, και τω έν σχέσει τό άσχετον, και τό μηδέν έχον έπ'

αύτοϋ κατηγορίας εΐδος καταφασκόμενον τω διά π ά ν τ ω ν τούτων συνιστάμενα). Πάν­

τα γάρ τά κτιστά κατ ' ούσίαν τε καϊ γένεσιν π α ν τ ά π α σ ι κ α τ α φ ά σ κ ε τ α ι τοίς ιδίοις και

τοις περι αυτά ούσι τών έκτος λόγοις περιεχόμενα.

Ύπεξηρημένης ούν τής άκρας και άποφατικής τοϋ λόγου θεολογίας, κ α θ ' ήν ούτε

λέγεται, ούτε νοείται, ούτε έστι τό σύνολον τι τών άλλω συνεγνωσμένων, ώς ύπερ-

ούσιος, ο υ δ έ ύπό τίνος ο υ δ α μ ώ ς καθ ' ότιοϋν μετέχεται, π ο λ λ ο ί λόγοι ό εΐς λόγος έστι, C και εΐς οί | πολλοί* κατά μέν τήν άγαθοπρεπή εις τά όντα τοϋ ε ν ό ς ποιητική ν τε κάί

συνεκτικήν πρόοδον πολλοί ό εΐς, κατά δέ τήν εις τον ένα τών πολλών έπιστρεπτικήν

τε και χειραγωγικήν ά ν α φ ο ρ ά ν τε και πρόνοιαν, ώσπερ εις α ρ χ ή ν παντοκρατορικήν ή

κέντρον τών έξ αύτοϋ ευθειών τάς α ρ χ ά ς προειληφός και ώς π ά ν τ ω ν συναγωγός, εΐς

οί πολλοί.

Μοίρα ούν έσμεν και λεγόμεθα Θεοϋ διά τό τούς τοϋ είναι ημών λόγους έν τω

Θεώ προϋφεστάναι* ρεύσαντες δέ άνωθεν πάλιν λεγόμεθα διότι μή κ α θ ' δν γεγενήμεθα

λόγον τον έν τω Θεώ προόντα κεκινήμεθα. Και κ α θ ' έτερον δέ τρόπον έστιν εύμαρές

τω εύσεβώς έπιβάλλειν τοις τών όντων λόγοις δεδιδαγμένω τον περι τούτου λόγον

D διεξελθειν. ΕΊ γάρ ο υ σ ί α τής έν έκάστω | αρετής ό εΐς ύπάρχειν Λόγος τοϋ Θεοϋ μή

άμφιβέβληται - ο υ σ ί α γάρ πάντων τών αρετών αυτός έστιν ό Κύριος ημών Ιησούς

Χριστός, ώς γέγραπται* 'Ός έγενήθη ήμιν άπό Θεοϋ σοφία, δικαιοσύνη τε καϊ

αγιασμός καϊ άπολϋτρωσις, απολύτως ταϋτα δηλαδή έπ' αύτοϋ λεγόμενα έχων, ώς

αύτοσοφία και δικαιοσύνη και άγιότης ων, και ούχ ώς έφ' ημών προσδιωρισμένως,

οΐον ώς σοφός άνθρωπος, ή δίκαιος άνθρωπος, - πάς δηλονότι άνθρωπος αρετής καθ '

έξιν π α γ ί α ν μετέχων άναμφηρίστως Θεοϋ μετέχει τής ουσίας τών αρετών, ώς τήν κατά

1084 | φύσιν σποράν τοϋ ά γ α θ ο ϋ γνησίως κατά προαίρεσιν γεωργήσας και ταυτόν δείξας

τή άρχή τό τέλος, και τήν α ρ χ ή ν τω τέλει, μάλλον δέ ταυτόν α ρ χ ή ν ούσαν κάί τέλος,

ώς ανόθευτος Θεοϋ τυγχάνων συνήγορος, ε'ίπερ παντός πράγματος άρχή και τέλος ό

έπ' α ύ τ ώ σκοπός ύπάρχειν πεπίστευται, τήν μέν ώς εκείθεν ε'ιληφώς προς τω είναι και

τό κ α τ ά μέθεξιν φύσει α γ α θ ό ν , τό δέ ώς κατ ' α υ τ ή ν γνώμη τε και προαιρέσει τον

έπαινετόν και προς αυτήν άπλανώς άγοντα έξανύσας δρόμον διά σπουδής, κ α θ ' δν

γίνεται Θεός, έκ τοϋ Θεοϋ τό Θεός είναι λαμβάνων, ώς τω κατ ' εικόνα φύσει καλώ και

προαιρέσει τήν δι' αρετών προσθέίς έξομοίωσιν, διά τής έ μ φ υ τ ο υ προς τήν ιδίαν

Млксим Исповндник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 269

је створено да би се према њему кретало и достигло савршенство, до начин којим тре-ба да се креће ка божанском циљу и тако достигне тај божански циљ (замисао) ο себи.

Св. Василије саопштава у тумачењу на Св. пророка Исаију говорећи: „Истините Суботе (су) одмор (који је) припремљен народу Божијем, које Бог држи високо (као последњи циљ творевине) ради истинитог постојања; а достиже у такве Суботе одмо-ра, у којима је свет распет, тј. (онај) који се заиста одвојио од онога што је светско и завршивши у том истом месту духовнога одмора у коме се створио (пресаздао) не уда-љава се више из овог места, пошто у таквом стању постоји мир и блаженство."

26 Ме-

сто свих који су се удостојили оваквог блаженства је Бог, по оној записаној „буди ми Бог заштитник и место чврсто (постојано) мога спасења".

27 У њему су засигурно, лого-

си (промисли) свих по којима и познаје све пре него што уопште има и говора ο њихо-вом стварању, пошто су (промисли ο створењима) у Њему и код Њега као у јединој истини свега. Сва ова (бића), како та која већ постоје тако и она која ће постати, нису у биће дошла заједно са логосима њиховим, или са знањем Божијим (о њима), већ је сва-ко створено у одговарајуће време по мудрости Творчевој и по (Његовој) замисли ο њи-ма, добило је своје биће енергијом (Божијом). Α пошто je (Бог) вечни Творац по енер-гији, ова (створена бића) постоје по сили (као потенцијална), дакле још не као створе-на. Јер није могуће истовремено бесконачном бићу замислити пролазна (бића), нити икаква логика може показати да се суштина и надсуштаствено могу појавити као исто, нити се могу поистоветити ограничено и неограничено, или το што je у вези са овим (створеним) са (Богом који је) изван тога, нити се (Он) који се не може одредити ника-квим категоријама онога што је поменуто (може изједначити) са оним што се свим овим одређује. Сва створења по природи као и по настанку у свему се слажу са садр-жином логоса (Божијих) ο њима који су изван њих.

Изузимајући, дакле, крајњу и апофатичку теологију ο Логосу по којој нити се шта (о Њему) може рећи, нити замислити, нити (Он) може бити што од свега што се ο дру-гим (створењима) зна, будући надсуштаствен и (Онај) у коме ништа ни на какав начин не учествује (μετέχεται) многи логоси су један Логос и Један су многи. У једном случа-ју, сходно благодоличној у створењима Једнога (Логоса) стваралачкој и држећој (енер-гији, промисли) Један (Логос) су многи. У другом, пак, по враћању и по промисли (Бо-жијој) руководећем сабирању многих у Једнога као у сведржитељском центру или (ње-говој) власти^ од кога потиче свака иницијатива и који све сабира (у себи), многи су Је-дан (Логос).

. Део смо, дакле, Бога и називамо се (тако) због претпостојања логоса нашег (буду-ћег) постојања у Богу; да смо отпали одозго опет се каже зато што се нисмо кретали (ка Богу) сходно логосу, који је претпостојао у Богу пре нашег стварања и по коме смо створени. Онога који је богодолично научен лако је уз помоћ логоса ствари, и на други начин убедити у оно ο чему je реч. Јер ако је суштина врлине у сваком исти тај Логос Божији, што је несумњиво - суштина свих врлинаје овај исти Господ наш Исус Хри-стос, као што је и написано: „Јер нам постаде'од Бога мудрост, правда као и освећење и избављење",

29 пошто je (Он) у апсолутном смислу ово што се ο Њему говори, као

мудрост по себи, правда и светост, а не као да је (само) од нас таквим окарактерисана као нпр. мудар или праведан човек - јер сваки човек ако по непроменљивој (својој) же-љи учествује у врлини, несумњиво у Богу учествује (као) у суштини врлина. Јер одга-јивши природно семе добра својом слободном вољом, (човек) је показао да је крај (циљ стварања) исти са почетком, и почетак са крајем или, тачније, показао је да су по-четак и крај исто. Јер тиме што је истински сагласан Божијем (промислу ο себи), а по-што се свему створеном почетак и крај налази у његовом циљу, као што смо и убеђе-ни, почетак од когаје (човек) добио постојање и учешће у ономе што je по природи до-бро, а крај као оно што је достојно сваке хвале и коме је достигао на основу свога убе-ђења и слободне воље, непогрешиво и кроз истраживање идући и (њему) достигавши постао је бог добивши од Бога обожење, као што се то што je по икони природним до-

270 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

α ρ χ ή ν αναβάσεως τε και οίκειότητος. ΚαΧ πληρούται λοιπόν κα\ έπ' αύτώ τό άπο-

Β στολικόν ρητόν τό | φ ά σ κ ο ν Έν αύτώ γάρ ζώμεν καϊ κινούμεθα καϊ έσμέν. Γίνεται

γ ά ρ έν τώ Θεώ διά προσοχής, τόν έν τώ Θεώ προόντα τοϋ είναι λόγον μή παρα-

φθείρας, καΧ κινείται έν τώ Θεώ κατά τόν προόντα έν τώ Θεώ τοϋ εύ εΐναι λόγον, διά

τών αρετών ενεργούμενος, καΧ ζή έν τώ Θεώ κατά τόν προόντα έν τώ Θεώ τοϋ άεΧ

εΐναι λόγον. Εντεύθεν μέν ήδη κατά τήν απαθέστατη ν έξιν ταυτόν έαυτώ και ακί­νητος ων, έν δέ τώ μέλλοντι αίώνι κατά τήν δοθησομένην θέωσιν τούς είρημένους καΧ

έν τώ Θεώ προόντας λόγους, μάλλον δέ τόν Θεόν, έν ω οί λόγοι τών καλών πεπή-

γασιν, άγαπητικώς στέργων καΧ άσπαζόμενος* καΧ έστι μοίρα Θεοϋ, ώς ων, διά τόν έν

τώ Θεώ τοϋ είναι αύτοϋ λόγον, καΧ ώς α γ α θ ό ς , διά τόν έν τώ Θεώ τοϋ άεί εΐναι αύτοϋ

C λόγον, καϊ ώς Θεός, διά τόν | έν τώ Θεώ τοϋ άεΧ εΐναι αύτοϋ λόγον, ώς τούτους τι-

μήσας καΧ κατ ' αυτούς ένεργήσας, καΧ δι' αυτών εαυτόν μέν τώ Θεώ μόνω δι' όλου

ενθεμένος, τόν δέ Θεόν μόνον έαυτώ δι' όλου έντυπώσας τε καΧ μορφώσας, ώστε καΧ

αυτόν είναι τε χάριτι καΧ καλεισθαι Θεόν, καΧ τόν Θεόν είναι συγκαταβάσει καΧ

καλεισθαι δι' αυτόν άνθρωπον, καΧ τής άντιδιδομένης έπΧ τούτω διαθέσεως δειχθήναι

τήν δύναμιν, τήν καΧ τόν άνθρωπον τώ Θεώ θεοϋσαν διά τό φιλόθεον, καΧ τόν Θεόν

τώ ά ν θ ρ ώ π ω διά τό φιλάνθρωπον άνθρωπίζουσαν καΧ ποιούσαν κ α τ ά τήν καλήν

άντιστροφήν, τόν μέν Θεόν άνθρωπον, διά τήν τοϋ άνθρωπου θέωσιν, τόν δέ άνθρω-

D πον Θεόν, διά τήν τοϋ Θεοϋ άνθρώπησιν. Βούλεται γ ά ρ άεΧ και έν πάσιν | ό τοϋ Θεοϋ

Λόγος καΧ Θεός τής αύτοϋ ενσωματώσεως ένεργεισθαι τό μυστήριον.

Ό σ τ ι ς δέ τής Ίδιας άφέμενος α ρ χ ή ς μοίρα τυγχάνω ν Θεοϋ διά τόν έν αύτώ τής

αρετής όντα λόγον κατά τήν άποδοθεΐσαν αίτίαν πρός τό μή δν π α ρ α λ ό γ ω ς φέρεται,

ε'ικότως άνωθεν ρεϋσαι λέγεται, μή πρός τήν ιδίαν α ρ χ ή ν τε κάι αίτ ίαν κ α θ ' ήν καΧ έφ'

ή καΧ δι' ήν γεγένηται κινηθεΧς, καΧ έστιν έν άστάτω περιφορά και αταξία δεινή ψυχής

1085 τε καΧ σώματος, τής απλανούς και ωσαύτως έχούσης αίτιας τή πρός τό χείρον | έκουσίω

ροπή τήν αποτυχία ν έαυτοϋ καταπραξάμενος. Έ φ ' ού καΧ τό ρεϋσαι κυρίως λεχθείη

άν ότι έπ' αύτώ κειμένης τής πρός Θεόν άδηρίτως τάς τής ψυχής βάσεις ποιεισθαι

δυναμένης εξουσίας, τό χείρον καΧ μή τοϋ κρείττονος κάι όντος ε κ ώ ν άντηλλάξατο.

Τούτους δέ ους έφην τούς λόγους ό μέν Αρεοπαγίτης άγιος Διονύσιος προ­

ορισμούς καΧ θεια θελήματα καλεισθαι ύπό τής Γραφής ημάς έκδιδάσκει. Όμοίως δέ

καΧ οί περΧ Πάνταινον τόν γενόμενον καθηγητήν τοϋ Στρωματέως μεγάλου Κλήμενος

θεΧα θελήματα τή Γραφή φίλον καλεισθαι φασι. Ό θ ε ν ερωτηθέντες ύπό τίνων τών έξω

παίδευσιν γαύρων, πώς γινώσκειν τά όντα τόν Θεόν δοξάζουσιν οί Χριστιανοί,

ύπειληφότων εκείνων, νοερώς τά νοητά, καΧ αίσθητικώς τά αισθητά, γινώσκειν αυτόν

Β τά όντα άπεκρίναντο, μήτε αίσθητικώς τά αισθητά, μήτε νοερώς τά | νοητά. Ού γάρ

είναι δυνατόν τόν υπέρ τά όντα κατά τά όντα τών όντων άντιλαμβάνεσθαι* άλλ' ώς

ίδια θελήματα γινώσκειν αυτόν τά όντα φαμέν, προσθέντες καϊ τοϋ λόγου τό

εύλογο ν. ΕΊ γάρ θελήματι τά π ά ν τ α πεποίηκε, καϊ ουδείς άντερεί λόγος, γινώσκειν δέ

τό ίδιον θέλημα τόν Θεόν ευσεβές τε λέγειν άεϊ καϊ δίκαιον έστιν, έκαστον δέ τών

γεγονότων θέλων πεποίηκεν, ά ρ α ώς ίδια θελήματα ό Θεός τά όντα γινώσκει, επειδή

καϊ θέλων τά όντα πεποίηκεν. Έντεϋθεν^ δέ ορμώμενος έγωγε οΐμαι κ α τ ά τούτους

C ε'ιρήσθαι τή Γραφή τούς λόγους, τό, Έγνων σε παρά πάντας, πρός Μωϋσήν, καϊ | περϊ

τίνων τό, Έγνω Κύριος τούς όντας αύτοϋ, καϊ πάλιν πρός τινας τό, Ούκ οϊδα υμάς

ώς έκαστον δηλονότι ή κατά τό θέλημα καϊ τόν λόγον, ή π α ρ ά τό θέλημα καϊ τόν

λόγον τοϋ Θεοϋ προαιρετική κίνησις τής θείας άκοϋσαι φωνής παρεσκεύασε.

Τ α ϋ τ α καϊ τά τοιαύτα τόν θεοφόρον τούτον ά ν δ ρ α οΐμαι νοήσαντα ειπείν,

«έπειδάν τό θεοειδές τοϋτο καϊ θείον, τόν ήμέτερον ν ο υ ν τε καϊ λόγον, τώ οίκείω

προσμίξωμεν, καϊ ή εικών άνέλθη πρός τό άρχέτυπον, ού νϋν έχει τήν έφεσιν»· όμοϋ τε

καϊ κ α τ ά ταυτόν διά τών μικρών τούτων ρημάτων τοϋ ποτε τοϋτο τι τών όντων

D έφθακέναι τό μέτρον οϊεσθαι διδασκα|λικώς ά π ά γ ο ν τ α τούς νομίζοντας, καϊ τόν τοϋ

πώς μ ο ί ρ α έσμεν Θεοϋ λόγον παραδηλοϋντα, καϊ τήν μέλλουσαν τής μακάριας λήξεως

Млксим Исповидник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 271

бром и слободном вољом кроз врлине уподобило (прототипу) кроз усађену му тежњу ка уздизању и поистовећењу са својим почетком. И тако се испуњава и у вези са овим апостолска изрека која каже: „У њему живимо, крећемо се и јесмо."

30 (Човек) постаје у

Богу кроз пажњу према логосу (свога) бића, који претпостоји у Богу не кварећи га, и креће ce у Богу сагласно са претпостојећим у Богу логосом доброг постојања оствару-јући ово кроз врлине, и живи у Богу сагласно логосу (свога) вечног постојања, који претпостоји у Њему. (Он) у овоме већ постоји, по најбестраснијој тежњи, поистовећен са собом и непокретан, a у будућем веку (постаће) кроз даровано му обожење сагла-сно, као што смо рекли, претпостојећи у Богу логосима, или тачније, сагласно Богу у коме чврсто стоје логоси добрих (људи), и (који) их љуби и окружује сваком пажњом. Део је, (дакле), Бога као онај који постоји, због постојања у Богу логоса његовог бића, и као добар због постојања у Богу логоса ο његовом добром постојању, и као бог због постојања у Богу логоса ο његовом вечном животу, зато што је ове (логосе) (човек) по-штовао и сагласно њима делао и што је кроз ове себе у јединог Бога укоренио, (поста-вио, ενθεμένος) и једино Бога у себе утиснуо и уобличио. Тако да (човека) можемо на-звати богом по благодати, а за Бога рећи да је снисхођењем због човека - човек и да се у овом циљу распоредила показана сила којом се човек Богом обожује кроз богољу-бље, а Бог се човеком из човекољубља очовечује и која (сила) по добром дејству у оба правца чини Бога човеком ради обожења човека, а човека богом због очовечења Бога. Логос Божији и Бог жели да тајна Његовог оваплоћења делује увек и у свима.

За онога, пак, који је одбацио свој почетак неприродно се креће ка небићу, а пошто је постојао у Богу због врлинскога логоса (Божијег), који je у њему и који је узрок ње-говог стварања, и тако био део Бога, с правом се каже да је отпао одозго, зато што се није кретао према овом свом почетку и узроку, по коме, у коме и ради кога је створен. Промашивши достигнуће непроменљивог и увек истог свог узрока слободном тежњом ка ономе што je горе (лошије), (сада) je у променљивом и погрешном и ужасном кош-мару душе и тела. Сагласно овом може се буквално говорити ο отпаду (од Бога) и то зато што је било могуће да (човек) силом својих душевних потенцијала заснује себе на Богу, a он je боље и истинско постојање слободно заменио лошијим и непостојањем.

Св. Дионисије Ареопагит нас учи да се ови логоси ο којима сам говорио у Светом Писму називају предодређења и божанске жеље.

31 Слично (говоре) и они који су око

Пантена, који је постао наставник (писцу) „Стромата", великом Клименту када кажу да се (логоси) у Светом Писму обично називају божанске жеље. Када су били упитани од неких који су се хвалили својом (јелинском) образованошћу како мисле Хришћани да Бог познаје бића - ови су, наиме, држали да он (Бог) познаје умно умна (бића), а чулно (она) чулна - одговорили су: нити чулно она чулна (бића), нити умно умна. Јер није могуће ономе који је изван (створених) бића да ова познаје на начин како (створена бића) познају (створена) бића, већ тврдимо да Он познаје бића као своје жеље, додају-ћи одговору и логичку потврду. Ако је, дакле, вољом све створио што нико не спори, и ако Бог познаје своју вољу, што је и поштено увек говорити, а и праведно је, и будући да је свако од створења хотећи створио, Бог, дакле, познаје (створена) бића као своју вољу пошто је хотећи (вољно) створио (сва) бића. Полазећи од овога и ја сам мишље-ња да Писмо говори у складу са овим када (Бог) каже Мојсију: „познао сам те више од свих",

32 а ο некима ово: „познао је Господ оне који су његови",

33 и опет некима: „не

познајем вас",34

свакога, дакле, је припремило кретање да по својој слободној вољи, било сагласно вољи и логосу (Божијем), било противно њима чује божански глас.

Ово и слично овоме je по мом мишљењу подразумевао овај богоносни муж гово-рећи: „ово боголико и божанско ћемо сазнати када нашим умом и логосом прожмемо Његов и када икона достигне (свој) прототип коме сада тежи."

35 Истовремено, и са ово

неколико кратких речи, а на начин учитеља, одстранио је мисао оних који мисле да је икада (до сада) које од створених бића достигло ову задату границу (циљ) и показао је на који начин смо делови Бога подразумевајући будуће стање блаженог завршетка

272 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΙΉΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

ιδιότητα αίνιττόμενον, και προς την άσειστον αυτής και ακλόνητο ν και ούδαμοϋ μεταπίπτουσαν άπόλαυσιν παρορμώντα τούς έπι τούτω δι' ελπίδος καθαιρομένους και σπεύδοντας. 'Ήδει γάρ, ώσει προς δ έχομεν ούσίςχ τε και λόγω τάς έμφάσεις κατά

1088 λόγον κάι cpύσιv εύθυπορή|σαιμεν άπλή προσβολή, κάι ημείς, πάσης τής οίασοϋν ζητήσεως χωρίς, περί ήν μόνην έστι τό πταίειν κάι σφάλλεσθαι, θεοειδώς κατά τό έφικτόν τά π ά ν τ α ε'ισόμεθα, μηκέτι δι' άγνοιαν τής περι αυτά κινήσεως άντεχόμενοι, ώς νοΐ τω μεγάλω και λόγω και πνεύματι τον ήμέτερον νουν τε κάί λόγον κάι πνεύμα, μάλλον δέ όλω Θεώ όλους εαυτούς ώς άρχετύπω ε'ικόνι προσχωρήσαντες.

Καθο>ς και έν τω περί χαλάζης λόγω διέξεισιν, ούτωσι φ ά σ κ ω ν «Και τούς μέν τό άφραστον φώς διαδέξεται, και ή τής άγιας και βασιλικής θεωρίας Τριάδος έλλαμπού-σης τρανότερόν τε και καθαρώτερον, και όλης όλω νοΐ μιγνυμένης, ήν δή και μόνην βασιλείαν ουρανών έγώ τίθημι», ήνίκα ηδονή ήδεται και άγάλλεται, ϊνα τοις αύτοϋ

Β τολμήσας συνάψω τά έμαυτοϋ, | πάσα κτίσις λογική αγγέλων τε καϊ ανθρώπων, όσοι μηδένα τών προς τό τέλος κατά τήν κινησιν φυσικώς συνηρμοσμένων αύτοις θείων λόγων π α ρ ά τοϋ Δημιουργού έξ απροσεξίας παρέφθειραν, διεσώσαντο δέ μάλλον σωφρόνως εαυτούς όλους και άπαρατρέπτους, ώς θείας όργανα φύσεως, καϊ όντας καϊ γενησομένους είδότες, ους δι' όλου όλος περιφύς ό Θεός τρόπον ψυχής, ώσπερ μέλη σώματος άρτια καϊ εύχρηστα τω Δεσπότη γενησομένους, προς τό δοκούν μετα­χειρίζεται, καϊ τής οικείας πληροί δόξης τε καϊ μακαριότητος, ζωήν διδούς καϊ χαριζόμενος τήν άΐδιόν τε καϊ άνεκλάλητον, καϊ π α ν τ ά π α σ ι παντός έλευθέραν γνω-

C ρίσματος συστατικής ιδιότητος τής παρούσης καϊ διά φθοράς συνισταμένης ζωής, ήν ούκ άήρ ε'ισπνεόμενος, ούδ' αϊματος όχετοϊ τοϋ ήπατος απορρέοντες συνιστώσιν, άλλά Θεός όλος όλοις μετεχόμενος, καϊ ψυχής τρόπον προς σώμα τή ψυχή, καϊ διά μέσης ψυχής προς σώμα γινόμενος, ώς οΐδεν αυτός, ϊν ' ή μέν άτρεψίαν δέξηται, τό δέ άθανασίαν, καϊ όλος άνθρωπος θεωθή τή τοϋ ένανθρωπήσαντος Θεοϋ χάριτι θεουρ-γούμενος, όλος μέν άνθρωπος μένων κατά ψυχήν καϊ σώμα διά τήν φύσιν, καϊ όλος γενόμενος Θεός κ α τ ά ψυχήν καϊ σώμα διά τήν χάριν καϊ τήν έμπρέπουσαν αύτώ διόλου θείαν τής μακάριας δόξης λαμπρότητα, μεθ' ήν ούκ έστι τι έπινοήσαι λαμπρό-τερον ή ύψηλότερον. Τί γάρ θεώσεως τοις άξίοις έρασμιώτερον, κ α θ ' ήν ό Θεός θεοις γενομένοις ένούμενος τό πάν έαυτοϋ ποιείται δι' αγαθότητα;

D Διό καϊ ήδονήν καϊ πεισιν | καϊ χαράν καλώς ώνόμασαν τήν τοιαύτην κατάστα­σιν, τήν τή θεία κατανοήσει καϊ τή επομένη αύτη τής ευφροσύνης απολαύσει, ήδονήν μέν, ώς τέλος ούσαν τών κατά φύσιν ενεργειών (ούτω γάρ τήν ήδονήν ορίζονται), πει­σιν δέ ώς έκστατικήν δύναμιν, προς τό ποιούν τό πάσχον ένάγουσαν, κατά τήν άπο-δοθεΐσαν τοϋ αέρος προς τό φώς καϊ τοϋ πυρός προς τον σίδηρον παραδειγματικήν

1089 αίτίαν, καϊ πείθουσαν φυσικώς καϊ αληθώς μή άλλο τι εΐναι | π α ρ ά τοϋτο τών όντων κεφάλα ιο ν, ή τό απαθές δεόντως ακολουθεί, χαράν δέ ώς μηδέν έχουσαν αντικείμενο ν μήτε παρελθόν μήτε μέλλον. Τήν χαράν γάρ φασι μήτε λύπην έπίστασθαι παρελθοϋ-σαν, μήτε τον έκ φόβου κόρον έπιδέχεσθαι προσδοκώμενον, ώσπερ ή ηδονή.

Ό θ ε ν καϊ ώς ένδεικτικήν προσηγορίαν τής μελλούσης αληθείας ύπάρχουσαν τήν χαράν έκύρωσαν π α ν τ α χ ο ύ οϊ τε θεόπνευστοι λόγοι καϊ οί έξ αυτών τά θεια σο-φισθέντες μυστήρια Πατέρες ημών. ΕΊ τοίνυν ώς έν επιδρομή, κ α τ ' έμέ φ ά ν α ι τον μικρόν, φυσικώς τε καϊ Γραφικώς καϊ Πατρικώς δέδεικται, ώς ουδέν τών γενητών πώποτε κινούμενον έστη, ουδέ τής έπ' αυτό κατά τον θείον σκοπόν έπελάβετο λήξεως, προς δέ τούτοις καϊ ώς άμήχανον τής έν τω Θεώ μονιμότητος τών άξιουμένων

Β παρεγκλιθήναι τό βάσιμον. Πώς γάρ | έστι δυνατόν, ϊνα τοις είρημένοις μικράν τινα προς βεβαίωσιν τήν έκ λογισμών δώμεν βοήθειαν, τούς ά π α ξ έν τω Θεώ ύπαρκτικώς γενομένους τον ύβριστήν κ α τ ά τήν έφεσιν ύποδέξασθαι κόρον, παντός κόρου κατά τον 'ίδιον λόγον τε καϊ όρο ν ορέξεως τυγχάνοντος σβεστικοϋ, καϊ κατά δύο συνισταμένου τρόπους. 'Ή γάρ τά υποκείμενα ώς μικρά περιγράφουσα ή δρεξις σβέννυται, ή άτιμάζουσα ώς αισχρά τε καϊ ειδεχθή βδελύσσεται, ύ φ ' ων ό κόρος γίνεσθαι πέφυκεν. Ό δέ Θεός φύσει υπάρχων άπειρος τε καϊ τίμιος έπιτείνειν μάλλον τών ά π α λ α υ ό ν τ ω ν αύτοϋ διά τής μετοχής προς τό αόριστον τήν όρεξιν πέφυκεν. ΕΊ δέ

Млксим ИСПОВЕ-ДНИК: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 273

оних који ка овом уживању хрле непоколебљиво и непроменљиво и који се са надом у ово очишћују. Спознао је да ако бисмо правилно напредовали приступајући једностав-но суштином и разумом ономе којега одсјај имамо у (својој) природи и разуму и ми бисмо, мимо сваког истраживања, које само по себи садржи погрешку и неправилно-сти, сазнали сва (бића) на божански начин по (својој) могућности. И не бисмо више били обузети незнањем ο овоме, јер бисмо великом уму и логосу и духу, свој ум и ло-гос и дух или, тачније, читавом Богу, себе читаве, уподобили као икону прототипу.

Такође у беседи ο граду (тучи) говори ово: „И ове ће примити неисказана светлост и свете и царске Тројице созерцање, које светли јасније и чистије, када се помеша чи-тава са (нашим) умом, а коју ја управо постављам једино у Царству небеском".

36 Ра-

дост велика обузме и задовољство, да се усудим да придодам овоме своје (речи), сву умну творевину анђеле и људе који нису ниједан од божанских логоса, које је Творац природно саобличио циљу њиховог кретања, из непажње уништили, већ су, тачније, мудро сачували себе читаве и непроменљиве, као органе божанске природе, знајући да су το и да ће постати, које прожима Бог целокупне и без остатка начином (на који) ду-ша (прожима тело), и да ће постати одговарајући и корисни органи Владике као што су то (органи) тела. Употребљава их по својој замисли и испуњава их својом славом и блаженством, дајући (анђелима и људима) и дарујући им вечни и неисказани живот ослобођен сваке конститутивне специфичности и обележја садашњег и кроз трулеж-ност оформљеног живота. Њега неће сачињавати ваздух кога удишемо и издишемо, нити крв која протиче и истиче из јетре, већ Бог у коме сви учествују (заједничаре) и који (Бог) ће на начин (односа) душе са телом постати души (живот), а кроз душу и те-лу; како то Он зна. Да би (душа) добила непроменљивост а (тело) бесмртност и да би се цео човек обожио делатношћу и благодаћу оваплоћеног Бога, а (при том) остао цео човек душом и телом по природи, и постао цео бог душом и телом по благодати и по-требом у њему апсолутном божанском лепотом блажене славе, после које се ништа не може замислити и постојати величанственије или узвишеније. Јер шта је жељеније од обожења достојних, по коме се Бог уједињује са оним, који су постали богови чинећи све своје кроз доброту?

Због тога су правилно назвали овакво стање уживањем, страшћу, радошћу, које је састављено од божанског разумевања и оног што му следи, уживање у мудрости. Ужи-вање, јер је то крај енергија по природи (тако се одређује уживање). Страст, пак као ек-статичку силу која води ка томе што чини (бестрасним) оно што је обухваћено стра-шћу, по примеру узрочног односа ваздуха према светлости и ватре према гвожђу, ука-зујући објективно и истински и по природи да не постоји ништа друго изван овога што је врхунац бића чему нужно следи бестрашће. Радошћу, пак, зато што она нема ника-кве алтернативе, нити као прошлост нити као будућност. Радост називају (оно стање) које нити познаје тугу која је прошла, нити засићење које добија од страха од очекива-ног, као што је уживање. Зато су богонадахнута Писма, као и наши Оци, тумачећи на основу њих божанске тајне као карактеристику будуће истине навели - радост.

Ако сам, дакле, на брзу руку и колико зависи од моје маленкости, ипак показао, а на основу природе, Светог Писма и Отаца, да ништа од онога што је створено није преста-ло да се креће, нити је достигло крај који му је поставила божанска замисао, тада је не-могуће, такође у односу (на ово учење) и да она (бића) која ће се удостојити постојања у Богу преступе ову основу свега. Јер како је могуће да овоме што је речено додамо у помоћ логички доказ онима који су се једном по своме бићу већ нашли у Богу да се ис-пуне бунтовничком тежњом, када (Бог) представља испуњење и гашење сваке тежње и то на два начина: с обзиром на одређење онога што називамо пуноћа: или окружени (достигнути) објекти као мали race жељу јер су (претходно) чинили да постоји жеља за њима, или као безначајни и неукусни, непристојни и унижавајући одвраћају од себе сваку жељу, те тако настаје природно засићење. Међутим, Бог пошто je по природи безграничан и незаменљив природно је да пре појачава жељу за собом оних који се

274 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

χοντ αληθές, ώσπερ ούν και έστιν, ούκ ήν άρα ή λεγομένη έ ν α ς τών λογικών, ήτις C κόρον I λαβοϋσα τής έν τώ Θεώ μονιμότητος έμερίσθη, και τώ οίκειω σκεδασμώ τήν

τοϋ κόσμου τούτου γένεσιν συνεισήγαγεν, ϊνα μή τό α γ α θ ό ν έμπερίγραπτον ποιώμεθα καϊ άτιμον, ώς κόρω τινϊ περιοριζόμενο ν καϊ στάσεως αίτιον γινόμενο ν εκείνο ις, ων τήν έφεσιν άκινητον κρατεΐν ού δεδύνηται. Καϊ μάτην λοιπόν τίνες ταύτην θεσπί-ζουσιν, ώς έμοιγε δοκει, τά μή όντα πλαττόμενοι, καϊ τό δή τούτου βαρύτερο ν, καϊ τοϋ μακαρίου τούτου πατρός ώς ταϋτα φρονοϋντος καταψευδόμενοι, έφ' ω μή μόνον αυτούς έκ προτέρου είδους ζωής τάς ψυχάς είς σώματα έλθεΐν έπϊ τιμωρία τών προγεγονότων κ α κ ώ ν φρονειν έπ' άδειας δύνασθαι, άλλά καϊ άλλους ά π α τ ά ν ούτως έχειν ευλόγως έπιχειρεϊν διά τής τών προσώπων αξιοπιστίας, ού καλώς ούδ' όσίως

D πράτ |τοντας, άλλ' εκείνους έχοντας αφέντες ώς έχουσιν αύτοϊ εύσεβώς ήμεϊς τόν ν ο υ ν τοϋ διδασκάλου πρός τοις είρημένοις καϊ κατ ' άλλον σκοπήσομεν τρόπον.

1092 Ούκ οΐμαι τής ανθρωπινής αυτόν γενέσεως ένταυ|θα, άλλά τής επιγενόμενης αύτη ταλαιπωρίας τήν αίτ ίαν άφηγεϊσθαι βούλεσθαι. Θρηνήσας γάρ τοϋ σώματος ημών τήν έλεεινότητα διά τοϋ ειπείν, «Ώ τής συζυγίας καϊ τής άλλοτριώσεως! δ φοβούμαι, περι-έπω, καϊ δ στέργω, δέδοικα», καϊ τά έξης, καϊ οΐον πρός εαυτόν διαπορήσας περϊ τής αίτιας τών οΐς ένισχήμεθα κακών καϊ τής κατ ' αυτήν σοφωτάτης προνοίας διά τοϋ φά-ναι. «Τίς ή περϊ έμέ σοφία, καϊ τί τό μέγα τοϋτο μυστήριον;» επάγει τήν λύσιν τρανώς ποιούμενος ούτως* «Ή βούλεται μοϊραν ημάς όντας Θεοϋ καϊ άνωθεν ρεύσαντας, ϊνα μή διά τήν άξίαν έπαιρόμενοι καϊ μετεωριζόμενοι καταφρονώμεν τοϋ Κτίσαντος, έν τή πρός τό σώμα πάλη καϊ μάχη πρός αυτόν άεϊ βλέπειν, καϊ τήν συνεζευγμένην άσθέ-

Β νειαν π α ι δ α γ ω γ ί α ν | εΐναι τοϋ αξιώματος». Ώσανεϊ έλεγεν, έπειδήπερ έκ ψυχής καϊ σώματος δι' α γ α θ ό τ η τ α ό άνθρωπος γέγονε π α ρ ά τοϋ Θεοϋ, έφ' ω τήν δοθεΐσαν αύτώ λογικήν τε καϊ νοεράν ψυχήν, άτε δή κατ ' εικόνα τοϋ ποιήσαντος αυτήν ύπάρχουσαν, κατά μέν τήν έφεσιν καϊ τήν έξ όλης δυνάμεως όλικήν ά γ ά π η ν άπρϊξ Θεοϋ γνωστικώς έχομένην, καϊ τό καθ 5 όμοίωσιν προσλαβοϋσαν θεωθήναι, κατά δέ τήν έπιστημονικήν πρός τό ύφείμενον πρόνοιαν, καϊ τήν περϊ τό α γ α π ά ν τόν πλησίον ώς εαυτόν κελεύου-σαν έντολήν, έμφρόνως τοϋ σώματος άντεχομένην, λογίσαι τε δι' αρετών αυτό καϊ οί-κειώσαι Θεώ ώς όμόδουλον δι' εαυτής μεσιτευούσης τόν ποιητήν ένοικον, καϊ τής δο-

C θείσης αθανασίας άλυτο ν δεσμόν αύ|τόν ποιησομένην αύτώ τόν συνδήσαντα, ϊν ' όπερ έστϊ Θεός ψυχή, τοϋτο ψυχή σώματι γένηται, καϊ εις άποδειχθή τών όλων Δημιουργός, αναλόγως διά τής άνθρωπότητος πάσιν έπιβατεύων τοις οΰσι, καϊ εις έν έλθη τά πολ­λά αλλήλων κ α τ ά τήν φύσιν διεστηκότα περϊ τήν μίαν τοϋ άνθρωπου φύσιν άλλήλοις συννεύοντα, καϊ γένηται τά π ά ν τ α έν πάσιν α υ τ ό ς ό Θεός, π ά ν τ α π α ρ α λ α β ώ ν καϊ ένυ-ποστήσας έαυτώ, διά τοϋ μηδέν έτι τών όντων κεκτήσθαι τήν κίνησιν, καϊ τής αύτοϋ άμοιρο ν παρουσίας, κ α θ ' ή ν καϊ θεοϊ καϊ τέκνα καϊ σώμα καϊ μέλη καϊ μοίρα Θεοϋ καϊ τά τοιαύτα έσμεν καϊ λεγόμεθα τή πρός τό τέλος α ν α φ ο ρ ά τοϋ θείου σκοπού.

Ε π ε ι δ ή τοίνυν τοϋτο καί έπϊ τούτω ό άνθρωπος γέγονεν, έν δέ τώ π ρ ο π ά τ ο ρ ι τώ D έτοίμω πρός έξουσίαν | έπί τό χείρον έχρήσατο, μετενεγκών έκ τοϋ επιτετραμμένου

πρός τό κεκωλυμένον τήν όρεξιν (καϊ γάρ ήν αυτεξούσιος, καϊ τοϋ κολληθήναι τώ Κυρίω καί έν πνεύμα γεγέσθαι, καϊ τοϋ κολληθήναι τή πόρνη καϊ έν σώμα γενέσθαι, απατηθείς προείλετο, καϊ τοϋ θείου καϊ μακαρίου σκοπού εκών εαυτόν άπεξένωσε, τοϋ Θεός εΐναι, χάριτι τό χ ο υ ς γενέσθαι κ α θ ' αϊρεσιν προτιμήσας), σοφώς άμα καϊ

1093 φιλανθρώπως | καϊ τή αύτοϋ πρεπόντως άγαθότητι ό τήν ήμετέραν σωτηρίαν οικο­νόμων Θεός τή π α ρ α λ ό γ ω κινήσει τής έν ήμιν νοεράς δυνάμεως παρεπομένην δεόντως τήν τιμωρίαν παρέπηξεν, α υ τ ό εκείνο τυχόν κ α τ ά τόν εικότα λόγον κολάσας θανάτω, περϊ δ τήν κ α τ ά ν ο υ ν μόνω Θεώ χρεωστούμενην τής α γ ά π η ς δύναμιν κατερρήξαμεν, ϊνα τοϋ μηδενός έρώντες διά τοϋ πάσχειν ποτέ μαθόντες πρός τό δν πάλιν ταύτην έπανάγειν διδαχθώμεν τήν δύναμιν.

Ό π ε ρ προϊών εμφανέστερο ν ποιείται λέγων, «Άλλ' έμοϊ μέν καϊ διά τοϋτο δοκεί μηδέν τών ενταύθα α γ α θ ώ ν είναι πιστόν τοις άνθρώποις, μηδέ π ο λ ύ χ ρ ο ν ω ν , άλλ' ε'ίπερ τι άλλο, καϊ τοϋτο καλώς τώ τεχνίτη λόγω καϊ τή π ά ν τ α ν ο υ ν ύπερεχούση

Β σοφία μεμηχανήσθαι, παίζεσθαι ημάς έν τοις όρωμένοις, άλλοτε | άλλως μεταβαλλό­μενο ις καϊ μεταβάλλουσι, καϊ άνω καϊ κάτω φερόμενοις τε καϊ περιτρεπομένοις, καϊ πρϊν ληφθήναι άπιοϋσι καϊ φεύγουσιν, ϊνα τό έν τούτοις άστατον καϊ άνώμαλον

Млксим Испсж-дник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 275

причешћују њиме кроз заједницу и то - безгранично. Α ако је ово истинито, као што јесте, тада није постојало такозвано јединство словесних (бића) које се разделило због засићености постојања у Богу, и својом разбијеношћу узроковало стварање света. У противном би добро, (Бога) учинили ограниченим и безвредним као неко задовољење које је ограничено, и (Он) као узрок и последње испуњење жеље оних који ка њему те-же не би био у могућности да их држи у непокретности. Узалудно неки, дакле, тврде да је јединство постојало, јер по мом мишљењу стварају нешто што не постоји. И још теже него што је ово, лажно представљају овог блаженог оца приписујући му ово ми-шљење на основу кога не само што они мисле да су из претпостојеће врсте живота до-шле душе у тела и το за казну због претходно учињених зала, већ и друге варају дока-зујући да је то логично, и служећи се ауторитетом личности достојних поштовања, чи-нећи то непоштено и злобно. Али да оставимо њих у њиховој заблуди. Истражимо ми са сваким поштовањем смисао онога што је рекао учитељ разматрајући то и на други начин.

He мислим, дакле, да се хтело овде говорити ο људском стварању, већ ο узроку страдања које је иза овог наступило. Оплакао је жалосно стање нашег тела речима: „о спреге и отуђења! Оно чега се бојим негујем, а плашим се онога што волим"

37, и тако

даље. Α чуђење ο узроку зала у која смо запали и ο најмудријем промислу ο њему из-разио је речима: „Којом сам мудрошћу окружен, и која је то велика тајна?"

38 и наводи

одмах решење говорећи: „него је хтео, пошто смо део Бога па смо отпали, да се због достојанства не бисмо погордили и тако надувени похулили на Творца, да кроз борбу и рвање са телом увек гледамо ка Њему, и да буде педагошки и то што је наше досто-јанство спојено са слабошћу".

39 (Овим) као да је рекао: пошто је човек створен од Бога

Његовом добротом из душе и тела, коме је дата словесна и мисаона душа, што управо значи: да постоји по икони онога који га је створио, да се разумно и тежњом, као и свим силама и целокупном љубављу држи Бога те да се, примивши подобије, обожи. И да се стварањем и промислом ο потчињеном и бригом за испуњењем заповести, љуби-ти ближњега као себе, са мудрим отпором према телу уразумљујући га кроз врлине и чинећи га Божијим и заједно са њим а својим посредништвом настани код творца, и да сједини неразрешивом свезом дароване бесмртности себе са њим. Да би постала душа телу оно што је Бог души и да се на тај начин покаже један Творац свих, који аналогно учествује у свим постојећим (бићима) кроз човечанство. И у једном да дођу многа која се међу собом разликују по природи, и да се скупе међу собом око једне природе чове-ка, те тако да постану сва у свима сам Бог, који све садржи укоренивши (их) у себи та-ко да ниједно од бића нема кретање независно од његовог присуства и да нема у њему удела. Тако ћемо бити и назваћемо се богови, и деца, и тело, и чланови, и део Бога у односу на кретање ка крају и божанском циљу.

Пошто је ово човек и ради тога је створен, а праоцу дата власт над овим, он је то употребио на зло усмеравајући тежњу од дозвољеног ка забрањеном [а био је слободан или да се прилепи Господу и да постане један дух (са Њим), или да се прилепи блудни-ци и да постане једно тело. Преварен и добровољно се удаљивши од божанског и бла-женог циља, уместо да постане бог по благодати, изабрао је добровољно да постане земља]. Мудро и истовремено човекољубиво и како доликује Његовој благости. Α Он уређујући наше спасење као нужну последицу бесловесном кретању наше умне силе, љубави, коју смо једино Богу дуговали, а насупрот је Њему окренули, приложио је смрт правилно нас њоме кажњавајући, да би пошто смо заволели небиће кроз патњу некада научили да силу исте ка бићу поново окренемо.

(Григорије) чини јаснијим ово што смо навели говорећи: „ја сам тога мишљења, да ништа од овдашњих добара није верно људима, нити је дуговечно. Али је боље од било чега другог, мудрошћу и разумом који превазилази сваки ум, од стране Творца уређено, да играјући међу видљивим (стварима) које се мењају и све друго мењају идући горе-доле и поново се враћајући, и - пре него буду ухваћена губе се, да би се,

276 ΜΑΞΊΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περ\ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

θεωρήσαντες προς τό μέλλον μεθορμισώμεθα. Τι γ ά ρ άν έποιήσαμεν έστώτος τοϋ εΰ πράττειν ήμιν, όποτε ού μένοντος τοσούτον αύτώ προσδεδέμεθα, και ούτως ημάς ή περι τοϋτο ηδονή και άπατη έχει δουλώσασα, ώστε μηδέν κρεΧττον μηδέ ύψηλότερον τών π α ρ ό ν τ ω ν διανοεισθαι δύνασθαι, κάι ταϋτα κ α τ ' εικόνα Θεοϋ γεγονέναι, και άκούοντας και πιστεύοντας τήν άνω τε ούσαν και π ρ ο ς έαυτήν έλκουσαν;» Και πάλιν έν τω προς τούς πολετευομένους λόγω φάσκων, «"Ιν' ε'ιδώμεν τό μηδέν δντες προς τήν

C αληθινή ν σοφία ν και προ5|την, άλλά προς αυτόν άει νεύωμεν μόνον, καϊ ζητώμεν ταΐς εκείθεν αύταΧς έναστράπτεσθαι, είτε διά τής ανωμαλίας τών δρωμένων και περιτρε-πομένων, μετάγοντος ημάς έπι τά έστώτα και μένοντα. Ού τοίνυν, ώς οΐμαι, τής κατά τήν γένεσιν τής άνθρωπότητος αιτίας έν τούτοις, ώς ε'ίρηται, ό διδάσκαλος ποιείται τήν δήλωσιν, άλλά τής κατά τήν γένεσιν έπεισαχθείσης τή ημετέρα ζωή διά τήν παρά-βασιν ταλαιπωρίας, ώς τοις σπουδαιοτέρως καϊ έμμελεστέρως τοΧς θείοις αύτοϋ γράμ-μασιν έμμελετώσίν έστι καταφανές. Ταύτης μέν γάρ τήν όθεν, και δι' δ, και έφ' ω, και ού ένεκεν αίτ ίαν, διά τούτων ήμιν παρατίθεται τών λόγων δι' αυτής τήν οίκονομου-μένην ημών σοφώς π α ρ ά τοϋ Θεοϋ σωτηρίαν δ η λ ώ ν εκείνης δέ τήν έφ' ω γεγένηται

D μυστηρίω ύπεμφαίνων δύναμιν | έτέρω λόγων κέχρηται τρόπω, όλον αύτοϋ περι τού­του τον ευσεβή σκοπόν φανερόν ποιούμενος, ώς έν τω Εις τά γενέθλια λόγω δείκνυται λ έ γ ω ν «Νους μέν ούν ήδη κάί αίσθησις ούτως ά π ' αλλήλων διακριθέντα τών Ίδιων όρων εντός είστήκεισαν, και τό τοϋ Δημιουργού Λόγου μεγαλεϊον έν έαυτοΧς έφερον, σιγώντες έπαινέται τής μεγαλουργίας και διαπρύσιοι κήρυκες- ούπω δέ ήν κράμα έξ αμφοτέρων, ουδέ τις μίξις τών εναντίων, σοφίας μείζονος γνώρισμα και τής περί τάς φύσεις πολυτελείας, ουδέ ό πάς πλούτος τής άγαθότητος γνώριμος. Τοϋτο δή βουλη-

1096 θεϊς ό τεχνίτης έπιδείξασθαι λόγος, και ζώον έν έξ αμφοτέρων, | α ο ρ ά τ ο υ λέγω και ορατής φύσεως, δημιουργεΧ τον άνθρωπον, και π α ρ ά μέν τής ύλης λαβών τό σώμα ήδη προϋποστάσης, π α ρ ' έαυτοϋ δέ ζωήν ένθεις (δ δή νοεράν ψυχήν και εικόνα Θεοϋ οΐδεν ό Λόγος), οίον τινα κόσμον δεύτερον έν μικρώ μέγαν έπι τής γής ιστησιν, άγγελον άλλον, προσκυνητή ν μικτό ν», και τά έξης. 'Εν δέ τω Εις τά Φώτα λόγω· «Έπέί δέ ούτω ταϋτα ή τοϋτο* έδει δέ μή τοις άνω μόνον τήν προσκύνησιν περιγράφεσθαι, άλλ' είναι τινας και κάτω προσκυνητάς, ϊνα πληρωθή τά π ά ν τ α δόξης Θεοϋ, έπεϊ καϊ Θεοϋ* καϊ διά τοϋτο κτίζεται άνθρωπος χειρϊ Θεοϋ τιμηθεϊς καϊ είκόνι». ΆρκεΧν μέν καϊ ταϋτα ύπολαμβάνω, κ ά ν ε'ι μικρά τυγχάνοι, τω μή πάντη φιλονείκως διακειμένω, καϊ μόνον

Β τό μάχεσθαι έπίδοξον κρίνοντι, προς τό ένδείξασθαι | τήν όλην τοϋ διδασκάλου περϊ τών είρημένων διάνοιαν. ΕΊ δέ έτι περϊ τοϋ πώς Θεοϋ μοΧραν ό διδάσκαλος ημάς έκά-λεσεν άπομάχεται, πολλαχώς μέν ήδη ανωτέρω ό περϊ τούτου άποδέδοται λόγος.

"Ινα δέ πιστότερος γένηται τοΧς τοϋ Πνεύματος έρειδόμενος λόγοις, ό άγιος καϊ μακάριος απόστολος Παύλος, ό τήν άποκεκρυμμένην έν τω Θεώ προ τών αιώνων κομισάμενος σοφίαν, καϊ πάντα τον άφεγγή τών α ν θ ρ ώ π ω ν βίον καταφωτίσας, καϊ τής άγνοιας τον ζόφον τών ψυχών άπελάσας, αρκέσει περϊ τούτου 'Εφεσίοις διεξιών τάδε, "Ινα ό Θεός τοϋ Κυρίου ημών Ίησοϋ Χρίστου ό Πατήρ τής δόξης δώη ύμίν Πνεύμα σοφίας καϊ άποκαλύψεως έν έπιγνώσει αύτοϋ, πεφωτισμένους τούς όφθαλ-

C μούς τής καρδίας \ υμών, εις τό είδέναι υμάς τίς έστιν ή έλπϊς τής κλήσεως αύτοϋ, κα\ τίς ό πλούτος τής δόξης τής κληρονομιάς αύτοϋ έν τοις άγίοις, καϊ τί τό υπερβάλλον μέγεθος τής δυνάμεως αύτοϋ εις ημάς τούς πιστεύοντας, κατά τήν ένέργειαν τοϋ κράτους τής ισχύος αύτοϋ, ήν ένήργησεν έν Χριστώ, έγείρας αυτόν έκ νεκρών, καϊ καθίσας αυτόν έν δεξιά αύτοϋ έν τοις ούρανοϊς, υπεράνω πάσης αρχής καϊ εξουσίας καϊ δυνάμεως καϊ κυριότητος, καϊ παντός ονόματος ονομαζόμενου, ού μόνον έν τω αίώνι τούτω, άλλά καϊ έν τω μέλλοντι, καϊ πάντα έδωκεν ύπό τους πόδας αύτοϋ, καϊ αυτόν έδωκε κεφαλήν υπέρ πάντα τή Εκκλησία, ήτις έστϊ τό σώμα αύτοϋ, τό

D πλήρωμα τοϋ τά πάντα έν πάσι πληρουμένου. | Καϊ μεθ' έτερα π ά λ ι ν Καϊ αυτός έδωκε τούς μέν αποστόλους, τούς δέ προφήτας, τούς δέ εύαγγελιστάς, τούς δέ ποιμένας καϊ διδασκάλους, προς τον καταρτισμόν τών άγιων εις έργον διακονίας, εις οίκοδομήν τοϋ σώματος τοϋ Χρίστου, μέχρι καταντήσομεν οί πάντες εις τήν ενότητα τής πίστεως καϊ τής έπιγνώσεως τοϋ Υίοϋ τοϋ Θεοϋ, εις άνδρα τέλειον, εις μέτρον ηλικίας τοϋ πληρώματος τοϋ Χριστού, ϊνα μηκέτι ώμεν νήπιοι κλυδωνιζόμενοι καϊ

1097 περιφερόμενοι παντϊ άνέμω τής διδασκαλίας, έν τή κυβεία τών ανθρώπων, | έν πανουργία, προς τήν μεθοδείαν τής πλάνης, άληθεύοντες δέ έν αγάπη αύξήσωμεν εις

Млксим Исповндник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 277

гледајући њихову непоузданост и променљивост, окренули будућности. Шта бисмо чинили да је постојано оно што радимо, а пошто нас је заробило лажно задовољство, и остајући у њему толико колико смо (друго) напустили, (будућу стварност), и тако из-губили сваку могућност размишљања ο ономе што је боље и узвишеније од овога што је присутно, као што је то што je по икони Божијој пјзиправљено ο чему слушамо сад и верујемо да постоји горе и да нас према себи вуче?" И опет у беседи грађанима (На-зијанза) говорећи: „да познамо ништавност постојања у односу на једину истиниту мудрост, и да ка њој увек пловимо, и да иштемо да нас обасја светлост која од ње дола-зи, па макар то било и кроз познање ненормалности и пролазности онога што се види, а које нас преусмерава на оно што је постојано и вечно".

41 Дакле, не говори учитељ, по

мом мишљењу, горе наведеним речима ο узроку стварања човечанства, већ ο страдању које је падом уведено у наш живот, као што се јасно и види ако се пажљиво и студио-зно истраже ове божанске речи. Овај дакле узрок, од кога, и због кога и којим (је све створено ни из чега), објашњавају нам наведене речи и изражавају мудро пгзипремано нам спасење од Бога. Објашњавајући узрок ради кога се и збила ова тајна,

4 али гово-

рећи ο томе на други начин, говори такође ο овоме, тј. ο благом циљу, као што показу-је и место из беседе на Богојављење: „ум и чула, одељени тако једно од другог и по-стојећи унутар својих граница, показују собом величанство Творца Логоса постајући и кроз ћутање хвалитељи величанства и његови проповедници. Није дакле створенајед-на смеса од ових два, нити сливеност од оних која се међу собом разликују, већ је и ов-де показано обележје мудрости кроз природну савршеност (различитих делова, као што су ум и чула), а што још није потпуни показатељ свега богатства љубави. Овим је хтео Устројитељ да покаже управо (своју) замисао, и створио је једно биће из две при-родне, невидљиве кажем, и видљиве, створио је човека узевши од већ створене мате-рије тело, са своје стране му је дао живот [који се разуме као душа (створена) по икони Божијој], и тако на неки начин, (створио) други свет, у малом велики, поставивши га на земљу, другог анђела и сложеног поклоника (Божијет)"

43итд. A у беседи на Просве-

тљење каже: „а ово је исто или слично: да се не би ограничило само на поклонике који су горе, већ да постоје поклоници и доле, да би се све испунило славом Божијом, јер све Богу припада, и затоЈе створен човек, почаствован да буде створен руком Божијом и као икона (Његова)". Верујем да је ово довољно, иако је кратко, да покаже цело-купну мисао учитеља ο ономе ο чему je било речи, поготову онима који нису славољу-биви и који не подразумевају под величином празну самољубивост и ка њој не теже.

Ако се још увек сумња у то у ком смислу смо названи од стране учитеља делови Бога, ο томе је већ расправљано на многе начине у тексту који претходи. Да би било, међутим, убедљивије да су ове речи у духу (правилног учења Цркве ο овом проблему), довољне ће бити речи Ап. Павла Ефесцима, којим је свети и блажени показао тајну са-кривене мудрости у Богу од пре свих векова, којом осветљава живот сваког човека и разгони мрак душевног незнања. „Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац сла-ве, даде Духа мудрости и откривења да га познате, и просветљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе наслеђа његова у светима. И каква је неизмерна величина силе његове на нама који верујемо по дејству силе моћи његове, коју учини у Христу васкрснувши га из мртвих, и посади себи с де-сне стране на небесима, изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и из-над свакога имена што се може дати, не само у овом веку, него и у будућем; И све по-кори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, која је тело његово, пуноће онога који све испуњава у свему".

45 Α после опет друго: „И Он даде једне као

апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, за усавршавање светих у делу служења, за сазидање тела Христова, док не достигнемо сви у јединство-вере и познања Сина Божијег. У човека савршена, у меру раста пуноће Христове; да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учења обма-ном људском и лукавством ради довођења у заблуду; него да будемо истински у љуба-

278 ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambiguci 7)

αυτόν τά πάντα, δς έστιν ή κεφαλή ό Χριστός, έξ ού πάν τό σώμα συναρμολο-γούμενον καϊ συμβιβαζόμενον διά πάσης αφής τής έπιχορηγίας κατ* ένέργειαν ενός έκαστου μέλους τήν αύξησιν τοϋ σώματος ποιείται εις οίκοδομήν έαυτοϋ έν αγάπη.

Ούκ οΐμαι λοιπόν άλλης έπιδείσθαι μαρτυρίας τον εύσεβειν έγνωκότα προς φανέρωσιν τής κ α τ ά Χριστιανούς αληθώς πεπιστευμένης αληθείας, σαφώς μαθόντες δι' αυτής Ότι καϊ μέλη καϊ σώμα καϊ πλήρωμα έσμεν τοϋ τά πάντα έν πάσι πλη-ρουμένου Χρίστου τοϋ Θεοϋ, κατά τον προ τών αιώνων έν τω Θεώ καϊ Πατρϊ άπο-κεκρυμμένον σκοπόν άνακεφαλαιούμενοι εις αυτόν διά τοϋ Υίοϋ αύτοϋ καϊ Κυρίου

Β Ίησοϋ Χρίστου τοϋ Θεοϋ ημών. Τό γάρ | μυστήριον τό άποκεκρυμμένον μέν άπό τών αιώνων και ά π ό τών γενεών, νϋν δέ φανερωθέν διά τής τοϋ Υίοϋ κάί θ ε ο ϋ αληθινής και τελείας ενανθρωπήσεως, τοϋ ένώσαντος έαυτώ κ α θ ' ύπόστασιν αδιαιρέτως τε και άσυγχύτως τήν ήμετέραν φύσιν, και ημάς διά τής έξ ημών και ημετέρας νοερώς τε και λογικώς έψυχωμένης άγιας αύτοϋ σαρκός, ώσπερ δι ' απαρχής έαυτώ συμπηξαμένου, κάί έν και ταύτόν έαυτώ είναι κατά τήν αύτοϋ ανθρωπότητα καταξιώσαντος, καθώς προωρίσθημεν προ τών αιώνων έν αύτώ είναι ώς μέλη τοϋ σώματος αύτοϋ, ψυχής τρόπον προς σώμα έν πνεύματι συναρμολογοϋντος έαυτώ και συμβιβάζοντος, και εις μέτρον άγοντος ηλικίας πνευματικής τοϋ κατ ' αυτόν πληρώματος, έδειξε και ημάς έπι

C τούτω γεγενήσθαι, και τον προ τών αιώνων περι ημάς | π α ν τ ά γ α θ ο ν τοϋ Θεοϋ σκο­πόν, μή δεξάμενον καθοτιοϋν καινισμόν κατά τον ίδιον λόγον, εις πλήρωσιν δέ έλθόν-τα δι' άλλου δηλαδή έπεισαχθέντος καινότερου τρόπου.

Έ δ ε ι γάρ τοϋ μέν Θεοϋ έαυτώ όμοιους ημάς ποιήσαντος (τω έχειν τής αύτοϋ άγαθότητος μεθεκτώς ακριβή γνωρίσματα, και έν α ύ τ ώ είναι προ τών αιώνων σκο-πήσαντος, και τον εις τοϋτο τό παμμακάριστον ά γ ο ν τ α τέλος, δόντος ήμιν τρόπον διά τής τών φυσικών δυνάμεων ευχρηστίας, τοϋ δέ ά ν θ ρ ω π ο υ εκουσίως τούτον παρωσα-μένου τον τρόπον τή παραχρήσει τών φυσικών δυνάμεων) ίνα μή πόρρω τοϋ Θεοϋ γένηται ξενωθεις ό άνθρωπος, άλλον άντεισαχθήναι τοϋ προτέρου παραδοξότερόν τε και θεοπρεπέστερον, όσον τοϋ κατά φύσιν έστί τό υ π έ ρ φύσιν άνώτερον. Καί τοϋτο |

D έστι τής προς ανθρώπους τοϋ Θεοϋ μυστικωτάτης επιδημίας, ώς πάντες πιστεύομεν, τό μυστήριον. Ει γάρ, φυσίν ό θειος Απόστολος, ή πρώτη διαθήκη έμεινεν άμεμπτος, ούκ αν δευτέρας έζητείτο τόπος. Καί γάρ πάσι κατάδηλο ν έστιν, ώς τό έν Χριστώ γενό-μενον έπϊ τέλει τοϋ αιώνος μυστήριον αναμφιβόλως τοϋ έν άρχή τοϋ αιώνος έν τω π ρ ο π ά τ ο ρ ι παρεθέντος άπόδειξις καϊ άποπλήρωσίς έστιν. Α ρ ' ούν χρησίμως εϊρηται τω δ ιδασκάλω ή τής μοίρας φωνή, κατά τούς άποδοθέντας τρόπους, καί πάς ευγενής

1100 καϊ ψυχήν καϊ τρόπον δέξαιτο άν ούτω λεγομένην | τήν φωνήν, μηδεμίαν έαυτώ κυ-βείαν λογισμών παραγεννών, είδώς ταύτόν εΐναι τω μέλει τήν μ ο ί ρ α ν έν τοις τοιούτοις. Εί γ ά ρ μέρος τοϋ σώματος υπάρχει τό μέλος, τό δέ μέλος ταύτόν έστι τή μοίρα, ταύτόν άρα τό μέλος τή μοίρα έσται. Εί δέ ταύτόν τω μέλει έστϊν ή μοίρα, μελών δέ άθροισμός καϊ σύνθεσις σώμα ποιεί όργανικόν, σώμα δέ όργανικόν ψυχή ένωθέν νοερά ά ν θ ρ ω π ο ν τέλειον δείκνυσιν, άρα μέρος άνθρωπου ό λέγων εΐναι τήν ψυχήν ή τό σώμα ή μέλος αύτοϋ τής αληθείας ούχ άμαρτήσεται. Εί δέ τής νοεράς ψυχής ώς ά ν θ ρ ω π ο υ υπάρχει τό σώμα όργανον, δι ' όλου δέ τοϋ σώματος όλη χω­ρούσα ή ψυχή τό ζήν αύτώ καϊ κινεΐσθαι δίδωσιν, ώς άπλή τήν φύσιν καϊ ασώματος, μή συνδιατεμνομένη ή συναποκλειομένη αύτώ, άλλ' όλω καϊ έκάστω τών αύτοϋ

Β μελών, ώς πέ |φυκεν α υ τ ή ν ύποδέχεσθαι κατά τήν φυσικώς ύποκειμένην αύτώ δεκ-τικήν τής ενεργείας αυτής δύναμιν, όλη παρούσα τά διαφόρως αυτής δεκτικά μέλη αναλόγως προς τήν τοϋ έν είναι σώμα συντήρησιν έπισφίγγει, όδηγεισθω έπι τό μέγα καϊ άρρητον τής τών Χριστανών μακάριας ελπίδος μυστήριον, έκ τών μικρών καί κ α θ ' ημάς τών μεγάλων καϊ υ π έ ρ ημάς ούκ άγεννή λαβών τά είκάσματα, όστις ά π α γ ή καϊ εύκράδαντον περϊ τούτων έτι τήν διάνοιαν κέκτηται. Καϊ τήν περϊ τοϋ προϋπ-άρχειν τών σωμάτων τάς ψυχάς ούκ εύλογον δόξαν άφεϊς μεθ' ημών πιστεύσει τω κυρίω λέγοντι περϊ τών εις τήν άνάστασιν έγειρομένων μή δύνασθαι άποθνήσκειν, διά τήν αύτοϋ δηλαδή κ α θ α ρ ω τ έ ρ α ν έσχατου όρεκτοϋ φανέρωσιν τε καϊ μετουσίαν.

C Καϊ πάλιν, Πάς ό ζών καϊ πιστεύων εις έμέ, | ού μή άποθάνη εις τον αίώνα. Ό π ε ρ εί προεγεγόνει ποτέ, α δ ύ ν α τ ο ν ήν, ώς προαποδέδεικται, τον κατά τροπήν τινα οΐον δήποτε δέξασθαι θάνατον.

Млксим ИСИОНГ-ДМИК: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Григорија Богослова 279

ви да у свему узрастемо у Онога који је глава - Христос. Од кога све тело, састављено и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мери сваког појединачног члана, чини да тело расте на изграђивање самога себе у љубави."

46

He мислим, дакле, да је потребно друго сведочанство овима који су научени поште-њу да би се показала истина у коју су Хришћани уверени, јасно спознајући преко ње да смо удови и тело и пуноћа онога који све собом испуњава - Христа Бога, због тога што смо сагласно пре векова, по сакривеном циљу у Богу и Оцу возглављени у њему кроз Његовог Сина и Господа Исуса Христа Бога нашега. Јер тајна која је сакривена од нара-штаја и векова сада се открива кроз Сина Божијег и кроз његово истинито оваплоћење, који је (тиме) сјединио у себи по ипостаси (у личности), нашу природу нераздељиво и несливено, и нас кроз, од нас узетог нашег умно - и логосноодушевљеног, светог њего-вог тела, као што га је од почетка намеравао себи присајединити и једног и истог бића са собом удостојио зашто смо, и предодређени од пре векова (пре постања), да у њему постојимо као удови његовог тела, на начин како је душа састављена са телом, духом (нас) спајајући и спријатељујући у себи водећи их у меру раста његове духовне пуно-ће. Показао је да смо и ми ради тога саздани, (показавши) и свеблагу Божију замисао ο

нама устројену пре векова, не показујући никакву новину која би указивала на проме-ну ове замисли, због чијег је испуњења, али сада на други, различитији начин и дошао.

Заиста нас је Бог створио подобним себи [да имамо учествујући у његовој добро-ти иста обележја са његовим] и поставио је циљ још пре векова да у њему постојимо и зато нам је и дао начин да кроз правилну употребу (својих) природних сила будемо до-ведени до овог свеблаженог циља. Човек је, међутим, добровољно заменио овај начин погрешном употребом физичких сила и да се не би човек апсолутно удаљио од Бога поставши стран (Богу), уведен је други начин - парадоксалнији од претходног и бого-доличнији, колико је узвишеније оно што је натприродно од природног. Α το je, како сви верујемо, ова тајна најтајанственијег доласка Бога - међу људима. Јер, како рече божански Апостол: „да је први завет остао беспрекоран, не би се тражило место за други".

47 Јасно је дакле свима, да је тајна која се збила у Христу на крају века несум-

њиво потврда и испуњење онога што je у почетку времена промашено у праоцу. Дакле корисно је употребљен назив „део" од стране учитеља, сагласно начину на који смо то објаснили, и свако ко је благородан душом и у начину истраживања сложиће се да He-

Ma ничег нечасног у употреби овог назива, који би у њему изазвао смутњу мишљења, и да је израз „део" једнак изразу „уд" (члан). Јер ако је уд део тела, уд је дакле исто што и део - део ће бити тада идентичан уду. Α ако је део исто што и уд, скуп удова чини органско тело, организам, а органско тело сједињено са словесном душом, указује на савршеног човека. Дакле, ако ко каже да је душа или тело део човека или његов уд, He-

he промашити истину. Опет, ако је словесној души, души човека, тело орган, читаво тело ће испуњавати душа дајући му на тај начин живот и кретање, и као проста по при-роди и бестелесна не дели се са удовима тела, већ је сви и сваки уд понаособ, сагласно њиховој природи и могућности која je у њима да приме њену енергију, примају, а она је присутна цела и недељива у различитим удовима који је примају, аналогно њеној сили да одржава све удове у јединствено постојање тела. Ово води ка великој и неис-казаној тајни хришћанске блажене наде, узевши у обзир слике из ових малих наших примера које одсликавају велике и ради нас (устројене ствари), онога који има прониц-љив ум и трезвену мисао у односу на ове теме. Ο претпостојању душа пре стварања те-ла нико дакле неће учити ко са нама верује Господу, који говорећи ο онима који ће устати у васкрсење каже да неће моћи (више) да умиру, тј. због појаве и остварења овог последњег и најчистијег догађаја коме (сада) тежимо.

И опет реч: „Сваки који живи и верује у мене неће умрети во вјеки",48

указују да је неистинито то да душе претпостоје од вечности. Јер ако је некад (душа) претпостоја-ла, било би немогуће, што смо горе и потврдили, да буде подложна кроз било какву промену, смрти.

280 ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Περϊ διαφόρων αποριών (Ambigua 7)

Και τών φυσικών έξω μη βαινέτω λογισμών διακενής τήν ούκ οΰσαν περί ψυχής

. δόξαν θεσπίζων. Εί γάρ άνθρωπου μέρη, καθώς προαποδέδοται τό σώμα καί ή ψυχή

τυγχάνουσι, τά δέ μέρη τήν είς τό πρός τι έξ ανάγκης ά ν α φ ο ρ ά ν δέχεται (όλον γάρ

έχει πάντως κατηγορούμενον), τά δέ ούτω λεγόμενα πρός τι τών άμα πάντη τε και

πάντως κατά τήν γένεσίν έστιν, ώς μέρη είδος όλον τή συνόδω αποτελούντα, έπινοία

μόνη τή πρός διάγνωσιν τοϋ τί κατ ' ούσίαν έκαστον αλλήλων διαιρούμενα, - ψυχήν

D άρα καϊ, σώμα, ώς μέρη άνθρωπου, αλλήλων προϋπάρχειν | χρονικώς ή μεθυπάρχειν

άμήχανον, έπεϊ, ό τοϋ πρός τι ούτω λεγόμενος λυθήσεται λόγος. Και π ά λ ι ν Εί γάρ καθ '

αυτό είδος προ τοϋ σώματος έστιν ή ψυχή ή τό σώμα, είδος δέ άλλο τούτων έκάτερον

κατά τήν ψυχής πρός τό σώμα σύνθεσιν, ή σώματος πρός ψυχήν, αποτελεί, ή πάσ­

χοντα πάντως τοϋτο ποιεί, ή πεφυκότα. Κάι εί μέν πάσχοντα, πεπόνθασιν είς όπερ

ούκ ήν έξιστάμενα, και φθείρεται, εί δέ πεφυκότα, άέι τοϋτο διά τό πεφυκός έργά-

σεται δηλονότι, και ουδέποτε παύσεται ή ψυχή τοϋ μετενσωματοϋσθαι, ουδέ τοϋ

1 1 0 1 μετεμψυχοϋσθαι τό σώμα. Άλλ' ούκ έστιν, | ώς οΐμαι, τοϋ πάθους ή τής τών μερών

φυσικής δυνάμεως κατά τήν πρός θάτερον θατέρου σύνοδον ή τοϋ όλου κατ ' είδος

έκπλήρωσις, άλλά τής έπ' αύτοις άμα κατ ' εΐδος όλον γενέσεως. Ούκ έστιν οΰν

δυνατόν άνευ φθοράς έξ είδους είς είδος μεταβάλλειν τό οίονοϋν είδος.

Εί δέ ότι μετά τόν θάνατον κάι τήν λύσιν τοϋ σώματος έστιν ή ψυχή και ύφέ-

στηκε φήσουσι και προ τοϋ σώματος είναι αυτήν δύνασθαι καί ύφεστάναι, ούκ

έστοχασμένως, έμοιγε δοκεΐ, ό λόγος αύτοΐς προέρχεται. Ούχ ό αυτός γάρ γενέσεως

και ουσίας λόγος. Ό μέν γάρ τοϋ ποτε καί που εΐναι καί πρός τι έστιν, ό δέ τοϋ εΐναι

καϊ, τι και πως εΐναι έστι δηλωτικός. Εί δέ τοϋτο, έστι μέν άέι μετά τό γενέσθαι διά τήν

Β ούσίαν ή ψυχή, ούκ άφετος δέ διά τήν γένεσιν, άλλά μετά τής σχέ|σεως τοϋ ποτε και

που και πρός τι. Ούχ απλώς γάρ λέγεται ψυχή μετά τόν τοϋ σώματος θάνατον ή ψυχή,

άλλά άνθρωπου ψυχή, και τοϋ τίνος άνθρωπου ψυχή. Έ χ ε ι γάρ και μετά τό σώμα ώς

είδος αυτής τό όλον κατά τήν σχέσιν ώς μέρους κατηγορούμενον τό άνθρώπινον.

Ω σ α ύ τ ω ς δέ κάι τό σώμα, θνητόν μέν διά τήν φύσιν, ούκ άφετον δέ διά τήν γένεσιν.

Ού γάρ απλώς λέγεται σώμα μετά τόν χωρισμόν τής ψυχής τό σώμα, άλλ' άνθρωπου

σώμα, και τοϋ τίνος άνθρωπου σώμα, κάν εί φθείρεται και είς τά έξ ων έστιν

άναλύεσθαι στοιχεία πέφυκεν. Έ χ ε ι γάρ κάι ούτως ώς εΐδος τό όλον αύτοϋ κατά τήν

σχέσιν ώς μέρους κατηγορούμενον τό άνθρώπινον. Έ π ' άμφοιν τοιγαροϋν ή σχέσις,

C ψυχής λέγω κάι | σώματος, ώς και όλου ε'ίδους ανθρωπίνου μερών άναφαιρέτως νου-

μένη, παρίστησι και τήν άμα τούτων γένεσιν, και τήν κατ ' ούσίαν πρός άλληλα

δ ι α φ ο ρ ά ν άποδείκνυσιν, ουδέν κ α θ ' οΐον δήποτε τρόπον τούς κατ ' ούσίαν αύτοίς

έμπεφυκότας π α ρ α β λ ά π τ ο υ σ α λόγους. Ούκ έστιν οΰν όλως σώμα δυνατόν ή ψυχήν

εύρεΐν ή λέγειν άσχετον. Θατέρω γάρ άμα συνεισάγεται τό τίνος εΐναι θ ά τ ε ρ ο ν ώστε

εί προϋπάρχει θατέρου θάτερον, ώς τινός προσυπακουστέον. Ή γ ά ρ σχέσις ακίνητος.

Και ταϋτα μέν περί τούτων. Καϊ, εί μέν τής αληθείας ό λόγος ούκ άποπέπτωκε, τώ

Θεώ χάρις, τώ διά τών υμετέρων ευχών πρός τό καλώς νοειν όδηγήσαντι. Εί δέ πού τι

τής αληθείας έλλέλοιπεν, ύμεις άν είδείητε τοϋ λόγου τό ακριβές, ώς έκ Θεοϋ τήν τών

τοιούτων εμπνεόμενοι γνώσιν.

Млксим Исповндник: Амбигва 7: Тумачење XIV беседе Св. Γшгорија Богослова 281

Али не би требало излазити ни изван природне логичности утврђујући (тако) не-постојеће учење ο души ни на чему. Јер ако су душа и тело делови човека као што смо већ навели, делови садрже нужну зависност у односу према нечему [садрже, несумњи-во, обележје целине], и они, такозвани делови, упућени су самим својим постојањем ка нечем (целом), као делови који својим јединством сачињавају једну целину - могу се као одвојени једно од другога једино замислити, и то кроз разликовање шта је сваки од њих по суштини -, и зато је немогуће говорити да душа, односно тело, као делови чо-века, претпостоји временски у односу на друго, или наставља да постоји. Зато што (ако бисмо то тврдили) негирали дужно постојање целине за постојање делова. И опет: ако као врста по себи и пре тела постоји душа или тело, а другу врсту сачињава јединство свакога понаособ са другим, или душе са телом или тела са душом, ово чини или из не-ке страсти, или по природи. Ако ово чине из страсти, страст им је прелаз у оно што ни-су били, што значи трулежност, а ако то чине по природи, то значи вечно ће чинити због (своје) природе и никад неће душа престати да се сели у тела, нити ће тело кад престати да се сели у душе. Није дакле, као што мислим, јединство једно са другим и испуњење једног целовитог вида постојања нити у страсти, нити у природној сили ових делова, већ у истовременом њиховом стварању у једно целовито биће. Није могу-ће, дакле, било којој врсти без трулежности претварати се из једне у другу.

Ако пак, зато што душа постоји и после раздвајања од тела, кажу да може да по-стоји и пре постојања тела, држим да им закључак није последица логичности. Јер, ни-је исто говорити ο стварању и суштини (једног бића). Прво (стварање) се односи на то кад (је створено), где и због чега, а друго (суштина) изражава постојање шта je (по су-штини) и на који начин постоји. Α ако je тако, душа постоји вечно после стварања по суштини, наравно не и независно у односу на стварање, већ у вези са тим када, где и у односу на шта. Зато се и не каже за душу после смрти просто душа, него душа човека и то кога човека је душа. Има дакле н после раздвајања од тела обележја целовитог би-ћа у односу на човека чији је део. Исто је и са телом; смртно je по природи, али није независно у односу на стварање (где, када и с којим циљем је створено). He назива се просто тело после раздвајања од душе, већ тело човека, и то кога (одређеног) човека, иако трули и разлаже се на елементе од којих је и састављено по природи. Има, дакле, обележје човека као целовитог бића у односу на кога је део. Веза, дакле, ових, мислим душе и тела, као (постојање) целовитог човека, кога су, подразумева се, делови, проја-вљује и истовремено њихово стварање, као што потврђује њихову различитост приро-да, без да она (разлика) изазива било какву и на било који начин промену њихових природа.

Није, дакле, могуће наћи, нити говорити ο телу или ο души независно од читавог (човека). Са сваким (делом) долази и то коме сваки припада, тако да, ако што претпо-стоји чему треба да се сложимо са тим и коме припада. Зато што је непроменљива веза.

Оволико ο овом проблему. И ако ове речи нису изневериле истину, да заблагода-римо Богу који нас је вашим молитвама водио ка правилном размишљању. Ако је где што испуштено у односу на истину, ви можете да приметите оно што је тачно, пошто сте надахнути знањем од Бога, које се тиче овог (проблема).