ME 1 Hand Out Blok 1

download ME 1 Hand Out Blok 1

of 25

  • date post

    27-Jun-2015
  • Category

    Documents

  • view

    496
  • download

    5

Embed Size (px)

Transcript of ME 1 Hand Out Blok 1

MAINSKI FAKULTET Mainski elementi-1 Prof.dr Milosav Ognjanovi I-kolokvijum 1. Parametri tolerancijskog polja.Parametri tolerancijskog polja su veliina i poloaj tolerancijskog polja. Zavise od veliine nazivne mere i od stepena tolerancije. Oznaka: za otvor, na primer 100H8 odnosno za spoljanju meru 180f9. a) Podruje nazivnih mera: Nazivne mere 1...500 mm podeljene su u trinaest podruja tako da su ona u oblasti manjih vrednosti ua, a u podruju veih vrednosti duinskih mera ira. 4

i3 t T

2 1

0

100

200

300

400 d, D

500 mm

Nazivne mere u mm 1...500 500..3150

Stepen tolerancijeIT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16 IT17 IT18

Veliina tolerancije7i 10i 16i 25i 40i 70i 100i 160i 250i 400i 640i 1000i1600i 2500i 1I 1,6I 2,5I 4I 7I 10I 16I 25I 40I 70I 100I 160I 250I 400I 640I 1000I1600I 2500I

b) Stepen tolerancije se oznaava sa IT (Internacionalna Tolerancija), a predvieno je dvadeset stepena tolerancije IT01, IT0, IT1, IT2, IT3, ... IT18.

1

c) Poloaj tolerancijskog polja oznaava se slovima a, b, c, d,... za spoljnu meru odnosno A, B, C, D,... za unutranju meru. Mogu biti iznad ili ispod nulte linije, karakteristino je tolerancijsko polje h odnosno koje lei na nultoj liniji. Udaljenost tolerancijskog polja od nulte linije definisana je jednim od graninih odstupanja es ili ei odnosno ES ili EI. EA

B

EI

C CD D E EF F

FG K MN P R G H J JS

0

Nulta linijaY Z ZA ZB

ZC

ezc

0 es

Nulta linijac b cd d e

ef f fg g h k m n p r jsg

s t u v x

ei

j

y z za

zb

D 0 d

a)

a

b)Poloaj tolerancijskih polja a) za unutranju menu, b) za spoljanja meru

ES

S T UV X

0

2

2. Labavo, vrsto i neizvesno naleganje.Naleganje je odnos delova istih nazivnih mera od kojih je jedna spoljna, a druga unutranja. U zavisnosti od veliine ostvarenih mera naleganja mogu biti labava, vrsta i neizvesna. Labavo naleganje se ostvaruje izmedju delova kod kojih je stvarna mera otvora vea od stvarne mere epa (Ds > ds). Razlika izmedju prenika otvora i prenika epa je pozitivna tj. izmeu sklopljenih delova je medjuprostor - zazor. Zs = Ds - ds = E - e > 0; E e es ES T 0 D=d Dg Dd Zg = Dg - dd = ES ei; Tn = Zg -Zd = T + t Z Zg Tn fi Zd=Dd -dg = EI es

ei Zd Zg

0 Zd P Z 0 P

dg

dd

t

b) vrsto naleganje se ostvaruje nasilnim utiskivanjem epa u otvor. Stvarni prenik otvora je manji od stvarnog prenika epa (Ds < ds), a razlika predstavlja preklop Ps =Ds - ds=E - e ds) sa malim zazorom ili vrsto (Ds < ds) sa malim preklopom. Najvei mogui zazor odgovara spoju najveeg otvora i najmanjeg epa Zg=Dg - dd=ES - ei > 0 Najvei preklop nastaje sklapanjem najmanjeg otvora sa najveim epom Pg = Dd - dg = EI - es < 0 Dijagram zazora i preklopa (slika 2.11) obuhvata nultu osu (apscisu), a tolerancija naleganja je Tn= Zg - Pg = T + t predstavlja podruje dozvoljene varijacije zazora odnosno preklopa. Stvarni zazor Zs=Ds-ds moe biti u granicama 0