Mato KapovIIVO I INOIKOISKI LINCVISTIKIM A T I C A H K V A T S K ABIbIIotokaTHOKIA / NOVI NIZKoconzontIALIBOK BKOZOVIJOSII LISACKANKO MATASOVICIavna urodnIcaJLNA HKMANIzvrnI urodnIkLIKA VIKIICII zapIs dostupan jo u raunaInom kataIoguNacIonaIno I svouIIIno knjInIco u Zagrobu pod brojom 6?2919ISBN 9?8-953-150-84?-6Mato KapovIIVO I INOIKOISKI LINCVISTIKIIKCL JZIK I IOKBNA IONOLOCIJAM A T I C A H K V A T S K AZACKB MMVIII5IKCOVOKOva knjIga prodstavIja prvI pravI uvod u Indoouropsku IIngvIstIku na hrvatskom jozIku, tj. prvo djoIo u kojom so IndoouropoIstIka tomatIka no obradujo u skIopu sIavonsko, hrvatsko III IatInsko po-vIjosno gramatIko nogo zasobno. Na hrvatskom so jozIku dosada o Indoouropskom prajozIku, tj. jozIku Iz kojoga su so razvIII svI IndoouropskI jozIcI (a voIna jozIka dananjo uropo prIpada Indo-ouropskIm jozIcIma), mogIo saznatI Iz vIo prIrunIka, aII nIjodan nIjo bIo posvoon IskIjuIvo IndoouropoIstIcI. Od starIjIh su radova tu JurIIov Nocr/ hrto/she slotnice (1944) I IvIova Slotensho poreJbeno grono/iho (19?0). TI su radovI danas Ipak, promda mo-gu bItI korIsnI, uvoIIko zastarjoII, a prodstavIjaju nacrt hrvatsko povIjosno gramatIko I sIavonsku porodbonu gramatIku u kojoj In-doouropskI prajozIk no Igra gIavnu uIogu. MIhaIjovIova Sloten-sho poreJbeno grono/iho (2002) prua osnovno InformacIjo o In-doouropskIm jozIcIma, aII jo takodor u naoIu povIjosna fonoIogIja sIavonskoga. IonoIokom so povIjostI hrvatskoga jozIka od prasIa-vonskoga do danas bavI djoIo His/orische Cronno/ih Jes Kroo/is-chen. Linlei/ung unJ Lou/geschich/e Jer S/onJorJsproche (200?) Coorga HoIzora. NajboIjI jo uvod u Indoouropsku IIngvIstIku na hrvatskom jozIku prodstavIjaIa MatasovIova Kro/ho poreJbeno-potijesno grono/iho lo/inshogo jeciho (199?). Ondjo jo dobro IzIo-ona Indoouropska fonoIogIja I morfoIogIja proko IatInskoga jozIka (2008. jo IzIIa I PoreJbenopotijesno grono/iho hrto/shogo jeciho Istoga autora), aII jo dotIno djoIo, promda prua obIIjo Indoouro-poIstIkIh podataka, Ipak povIjosna gramatIka IatInskoga, dok jo ova knjIga posvoona u jodnakoj mjorI svIm IndoouropskIm jozIcI-ma (naravno, onIma poznatIjIma). Ona so od MatasovIovo knjIgo razIIkujo po tomo to dajo Iscrpan povIjosnI progIod, kao I tImo to prua podatko o povIjosnoj fonoIogIjI za voI broj IndoouropskIh jo-zIka, a s drugo jo strano no zamjonjujo jor MatasovIova knjIga ostajo osnovnIm prIrunIkom za porodbonu IatInsku gramatIku to za Indoouropsku morfoIogIju kojo u ovoj knjIzI noma. to so tIo IKCOVOK6drugIh aspokata IndoouropoIstIko Indoouropsko kuIturo, arhoo-IogIjo, probIoma Indoouropsko pradomovIno Itd., tu jo nozaobIIazno djoIo InJoeuropljoni. Zogone/ho njihoto poJrije/lo jecih, orhe-ologijo, ni/ Jamosa I. MaIIoryja (2006), a od IndoouropoIstIkIh knjIga na hrvatskom troba jo spomonutI I Bijei inJoeuropshih ins/i/ucijo mIIoa BonvonIstoa (2005). KnjIga obuhvaa dva osnovna dIjoIa progIod Izvanjsko povIjostI IndoouropskIh jozIka I porodbonopovIjosnu fonoIogIju Indoourop-skIh jozIka. OsnovnI su podatcI danI o svIm boIjo posvjodoonIm starI(jI)m IndoouropskIm jozIcIma. KnjIga obuhvaa u naoIu samo osnovo porodbono fonoIogIjo no govorI so dotaIjno o gIasov-nIm zakonIma u zadnjom sIogu kojI su, prImjorIco u sIavonskom I gormanskom, jako kompIIcIranI to so o njIma troba govorItI u skIo-pu morfoIogIjo. I knjIzI su objanjonI I hrvatskI gIasovnI zakonI u okvIru sIavonskIh jor autor smatra da noma smIsIa uzImatI samo starosIavonskI kao sIIku sIavonskoga, a da so no objasno vozo hr-vatskoga sa starosIavonskIm I ostaIIm IndoouropskIm jozIcIma. LatInskI I grkI prImjorI (IznImno I nokI drugI) u naoIu uvIjok Imaju uza so zapIsano I hrvatsko IntornacIonaIIzmo kojI od njIh potjou. Tako so tI jozIcI prIbIIavaju I korIsnIcIma kojI Ih no znaju dobro. S obzIrom na to da jo cIIj tIh IntornacIonaIIzama oIaka-tI hrvatskomu ItatoIju propoznavanjo rIjoI, njIhovo Izvodonjo Iz dotInoga korIjona troba shvatItI uvjotno katkad navodI Intor-nacIonaIIzam povozan s dotInom rIjoI (a no nuno Izravno Iz njo Izvodon), zanomaruju so jozIcI posrodnIcI Itd. OsIm toga, Iz Istoga so razIoga uz gotsko prImjoro uvIjok navodo suvromonI ongIoskI I njomakI prImjorI s obzIrom na to da o mnogIm ItatoIjIma tI jozI-cI bItI bIIskI. Kod navodonja su prImjor davanI samo onI prImjorI kojI dobro osIIkavaju promjonu o kojoj so govorI. Tako prImjorIco nIsu davanI IstI prImjorI Iz raznIh jozIka ovIsno o tomo sIuI II nam rIjo *nobhos za osIIkavanjo odraza gIasa *n III odraza gIasa *s.KnjIga jo najvoIm svojIm dIjoIom napIsana akadomsko godIno 2004/2005 da bI so posIIjo poIako dopunjavaIa I propravIjaIa sIu-oI prItom kao skrIpta studontIma IIngvIstIko. OsIm studontIma IIngvIstIko, knjIga moo posIuItI kao osnovnI uvod u Indoourop-sku IIngvIstIku I kroatIstIma, sIavIstIma, gormanIstIma, kIasI-nIm fIIoIozIma, IndoIozIma Itd. kojI tako mogu stavItI jozIk-prod-mot svog Izuavanja u IrI kontokst, kao I IaIcIma kojI oIo saznatI noto o povIjostI IndoouropskIh jozIka. KnjIga sadrI I osnovo na-oI jozIno promjono pa moo posIuItI I kao uvod u povIjosnu IIn-gvIstIku svIma zaIntorosIranIma. HtIo bIh osIm toga napomonutI I IKCOVOK?da, promda jo ova knjIga zamIIjona I kao uvodnI IndoouropoIstIkI prIrunIk, ona nIjo samo to. a jo rIjo samo o udbonIku proko kojoga studontI mogu nauItI osnovo Indoouropsko IIngvIstIko, opravdan bI bIo prIgovor da u udbonIku Ima I mnogo toga to I nI-jo tako osnovno. ModutIm, knjIga jo namIjonjona I onIma kojI vo noto o Indoouropskom III oponIto povIjosnom jozIkosIovIju znaju, aII oIo nauItI vIo pa su noosnovnI dIjoIovI namIjonjonI upra-vo njIma. Tko oII doIsta samo osnovno obavIjostI, on to smatra suvInIm moo Iako proskoItI. rao sam so stoga naoIa da od vIka gIava no boII Iako sama knjIga, naravno, nIjo protjorano op-sona.ZahvaIan sam Orsatu LIgorIju na mnogIm korIsnIm prImjodbama I dopunama to na majstorskI IzradonIm kazaIIma, kao I Kanku MatasovIu kojI jo proItao tokst jo u prvoj vorzIjI rukopIsa I tako-dor dao brojno opasko. ZahvaIjujom I svojIm studontIma na njIho-vIm komontarIma kao I IanovIma IndoouropoIstIko mojIIng-IIsto Cybolis/. Svo su groko, dakako, samo mojo.I Zagrobu, 10. sIjonja 2008.Mo/e Kopoti8IOKKAT I ZNAKOVI> pravIIno dajo nopravIIno dajo (anaIogIjom I sI.) III jo posudono u drugI jozIk~ povozano s* rokonstruIrano** nomoguo, noposvjodoono[ ] fonotskI Izgovor/ / fonoIokI obIIk< > pravopIsnI obIIk# granIca rIjoI (pootak III kraj)V vokaI (samogIasnIk)C konsonant (sugIasnIk)K sonantA. akuzatIv (ako nIjo posobno oznaono, znaI da jo jodnIna)akt. aktIvnIaor. aorIstC. gonItIvg. godIna. datIvdIj. dIjaIoktaInodv. dvojInaI. InstrumontaIInd. IndIkatIvjd. jodnInaL. IokatIvI. IIcom. r. mukI rodmn. mnoInaN. nomInatIv osn. osnovopo K. po KrIstu (posIIjo KrIsta)IOKKAT I ZNAKOVI9pr. K. prIjo KrIstaproz. prozontptcp. partIcIpsr. r. srodnjI rodst. stoIjootIs. tIsuIjoousp. usporodIv. vIdIV. vokatIv. r. onskI rodJezici:akv. akvItanskIark.-cIp. arkadIjsko-cIparskIaIb. aIbanskIanat. anatoIIjskIarm. armonskIat. atIkIav. avostIkIbaIt. baItIjskIbjr. bjoIoruskIbsI. baItosIavonskIbug. bugarskIak. akavskIo. okIdIu. donjoIuIkIdor. dorskIong. ongIoskIfranc. francuskIfrIg. frIgIjskIgaI. gaIskICav. gatha-avostIkIgorm. gormanskIgIu. gornjoIuIkIgot. gotskIgr. grkIhot. hotItskIhom. homorskI (grkI)IOKKAT I ZNAKOVI10hrv. hrvatskII Istono-Io. IndoouropskIIIr. IndoIranskIIr. IranskIJ juno-jon.-at. jonsko-atIkIkajk. kajkavskIkoIt. koItskIkIn. kInoskIIat. IatInskIIatv. IatvIjskIIId. IIdIjskIIIk. IIkIjskIIIt. IItavskIIuv. IuvIjskImak. makodonskImIk. mIkonskInoIo. noIndoouropskInjom. njomakIporz. porzIjskIpoIj. poIjskIrum. rumunjskIrus. ruskIS sjovorno-skr. sanskrtsIav. sIavonskIsI. sIovakIsIn. sIovonskIsr srodnjost starost. starIjI/starIjostInd. staroIndIjskIstIr. staroIrskIstIsI. staroIsIandskIstnord. staronordIjskIstprus. staropruskIstsI. starosIavonskIIOKKAT I ZNAKOVI11stvnj. starovIsokonjomakIsvah. svahIIIpanj. panjoIskItok. tokavskIvod. vodskItaI. taIIjanskItoh. toharskItur. turskIukr. ukrajInskIumbr. umbrIjskIvod. vodskIZ zapadnoFonetski znakovi: kao taI. u cio strIc, ujak, totak III u hrv. o/oc bi( kao hrv. ( kao hrv. kao ong. u /hinh mIsIItI kao ong. u /ho/ tox tvrdo, voIarno h, kao u njom. (I nokIm hrv. govorIma) zvuno h, kao u hrv. hruh go gIotaInI zatvor, kao stanka Izmodu samogIasnIk u Izgo-voru o-o zatvorono e (gIas Izmodu e I i) bIago otvorono e (kao ong. u beJ postoIja) otvorono e (gIas Izmodu e I o), kao ong. u noJ Iud zatvorono o (gIas Izmodu o I o)IKCL INOIKOISKIH JZIKA15IVOJZINA IOKOICA 1 JozInom porodIcom nazIvamo skupInu jozIka za kojo so mo-o dokazatI da su so razvIII Iz Istoga (pra)jozIka. To su npr. sIa-vonskI jozIcI (hrvatskI, sIovonskI, okI, ruskI Itd.) kojI su so svI razvIII Iz prasIavonskoga jozIka III IndoouropskI jozIcI (sIavonskI jozIcI; gormanskI jozIcI njomakI, ongIoskI Itd.; romanskI jozIcI taIIjanskI, francuskI Itd.) kojI su so razvIII Iz praIndoouropsko-ga. IrajozIk kojo jozIno porodIco moo bItI zabIIjoon, tj. posvjo-doon III noposvjodoon (kada taj prajozIk nIjo zapIsan nogo ga so moo samo rokonstruIratI). IosvjodoonI su prajozIcI npr. vuIgar-nI IatInskI Iz kojoga so razvIo svI romanskI jozIcI III starokInoskI Iz kojoga so razvIo modornI kInoskI jozIcI/dIjaIoktI (npr. manda-rInskI, kantonskI Itd.). Ako prajozIk nIjo zabIIjoon, moomo ga ro-konstruIratI usporodujuI njogovo jozIko potomko. Tako npr. pro-ma starosIavonskom /rije (hrvatskI /r), IatInskom /r s, grkom , sanskrtskom /ryos, IItavskom /r s I gotskom roIs moomo rokonstruIratI Io. praobIIk *troyos za broj trI.INOIKOISKI JZICIIndoouropska jo jozIna porodIca danas najproIronIja na svIjotu IndoouropskI so jozIcI govoro na svIm kontInontIma. uropa jo da-nas jozIno ugIavnom Indoouropska IznImko su prodIndoourop-skI baskIjskI u panjoIskoj I Irancuskoj, uraIskI jozIcI kao fInskI, madarskI III ostonskI to, rocImo, turskI u ouropskom dIjoIu Tursko kojI prIpada turkIjskIm jozIcIma (kojI so ugIavnom govoro u AzI-jI to su npr. jo azorskI u Azorbajdanu, kazakI u Kazahstanu Itd.).IndoouropskI su jozIcI jako brojnI I mogu so podIjoIItI na vIo pot-porodIca. Noko potporodIco Ino dosotcI jozIka (npr. baItosIavon-sku III IndoIransku potporodIcu), a noko InI samo po jodan jozIk (npr. grkI III aIbanskI kojI Ino samostaIno grano unutar Io.). Kro-noIokI, proma vromonu kada su posvjodoonI, navodImo grano (potporodIco, skupIno) Io. jozIka:IKCL INOIKOISKIH JZIKA16ANATOLIJSKI JZICI (npr. hotItskI, IuvIjskI, IIkIjskI) od 19. st. pr. K.INOIKANSKI JZICI (npr. sanskrt, avostIkI, porzIjskI) od oko 15. st. pr. K.CKKI JZIK Izmodu 15. I 13. st. pr. K.ITALSKI JZICI (npr. IatInskI, umbrIjskI, oskIkI) od ?. st. pr. K.KLTSKI JZICI (npr. gaIskI, staroIrskI, voIkI) od 6. st. pr. K.CKMANSKI JZICI (npr. gotskI, ongIoskI, njomakI) od 3. st.1AKMNSKI JZIK od 5. st.TOHAKSKI JZICI (toharskI A I toharskI B) od 5/6. st.BALTOSLAVNSKI JZICI (npr. IItavskI, hrvatskI, ruskI) od 9. st.ALBANSKI JZIK od 14. st.OsIm toga, postojI I vIo fragmontarno posvjodoonIh Io. jozIka (od kojIh nam jo ostaIo maIo tokstova III samo Imona I sI.) kao to su npr.: IuzItanskI (dananjI IortugaI), vonotskI (dananja sjovorna ItaIIja), mosapskI (jug ItaIIjo, na potI), IIIrskI jozIcI (najvjorojat-nIjo vIo jozIka, dananja Hrvatska I okoIIca), dakI (dananja Ku-munjska), trakI (dananja Bugarska), macodonskI (dananja Ma-kodonIja noma vozo sa suvromonIm sIav. jozIkom makodonskIm), frIgIjskI (MaIa AzIja) Itd.INOIKOIISTIKA 2 IorodbonopovIjosna IIngvIstIka jo IIngvIstIka dIscIpIIna ko-ja so bavI prouavanjom povIjosnoga razvoja raznIh jozIka I jozI-nIh porodIca. Iorodbona Indoouropska IIngvIstIka jo jodna od gra-na porodbonopovIjosno IIngvIstIko koja so bavI prouavanjom po-vIjostI IndoouropskIh jozIka I rokonstrukcIjom Io. prajozIka. OsIm IIngvIstIko, u IndoouropoIstIku prIpada I prouavanjo Indoourop-sko kuIturo, drutva, mItoIogIjo, pjosnItva Itd.2 Indoouropska jo jozIna porodIca najboIjo prouona jozIna porodIca na svIjo-tu (prouavanjo trajo vo vIo od 200 godIna) to tako svojIm 1 No raunamo tu hocigu ic Negote Iz 3/2. st. pr. K. koja sadrI samo jodno gormansko Imo, a natpIs jo zapravo na IatInskom.2 Za noIIngvIstIko aspokto vIdI MaIIory 2006.IVO1?dostIgnuIma I IskustvIma moo pomoI I prI porodbonopovI-josnom prouavanju drugIh joz. porodIca. INOIKOISKA IKAOMOVINAIndoouropskI so prajozIk govorIo oko 4 000 godIna pr. K. Tona IokacIja Indoouropsko pradomovIno nIjo poznata I o njoj posto-jI mnotvo hIpotoza (vIdI npr. MaIIory 2006: 183-23?). IrodIaga-no so Indoouropsko pradomovIno naIazo od Srodnjo uropo na za-padu do KaspIjskoga jozora na Istoku, od BaItIka na sjovoru do AnatoIIjo I Kavkaza na jugu (u IgrI jo ak I Hrvatska!). Cdjo god Io. pradomovIna bIIa, govornIcI su Indoouropskoga odando kronuII ugIavnom na zapad, u uropu (osIm ako ondjo vo nIsu bIII), aII no svI IndoIrancI su otIII proma IndIjI, proko BIIskoga Istoka, go-vornIcI su toharskoga takodor otIII na Istok, u antIku BaktrIju (dananjI KInoskI Turkostan, Xn Ji ng), anatoIIjskI su narodI za-vrIII u MaIoj AzIjI Itd.IndoouropIjanI su bIII stoarI, obIno Ih so smatra ratnIkI nastro-jonIma I agrosIvnIma, osvajako IdooIogIjo (to bI objanjavaIo njI-hovu okspanzIju)3, poznavaII su konja I kota, IvjoII u patrIjarhaI-nom drutvu I ImaII voIIk pantoon. BavIII su so I poIjoprIvrodom I poznavaII su barom jodnu vrstu ItarIca. Kako jo toko povozatI arhooIoko naIazo s jozIkom (no moomo proma kopIjIma III vrovIma, prImjorIco, znatI kojIm jo jozIkom go-vorIo njIhov vIasnIk, osIm ako noma pIsmonoga traga), u IocIranju nam Io. pradomovIno pomau I jozInI podatcI. IrImjorIco, znamo II da jo u Io. sIgurno postojaIa rIjo za snIjog (Io. *snoygwh-, stsI. sng, got. snoius, Iat. nix, nitis Itd.), jasno nam jo da su Indoou-ropIjanI moraII IvjotI u sjovornIjIm prodjoIIma gdjo jo bIIo snIjoga. Ioznat jo sIuaj rIjoI za bukvu koja so takodor moo rokonstruI-ratI u Io. (Iat. f gus, gr. , ongIoskI beech Itd.) moo so prot-postavItI da jo u Io. pradomovInI rasIa I bukva to nam pomao u njozInu IocIranju. ugo so tvrdIIo da bukva u uropI no rasto sjo-voroIstono od crto KaIInjIngrad KrIm pa jo proma tomo Io. pra-domovIna moraIa bItI nogdjo na zapad od njo. No to so pokazaIo notonIm jor jo rasprostranjonost bukvo bIIa voa u nogdanjo doba I bukvo jo bIIo I sjovoroIstono od to crto. 3 VaIja roI da no troba romantIno mIsIItI da jo procos Ironja uvIjok bIo takav da su so soIIII ItavI narodI. I nokIm sIuajovIma su so mogIo soIItI manjo skupIno ratnIk kojo bI drugIm narodIma namotnuIo svoju vIast a onda I jozIk.IKCL INOIKOISKIH JZIKA18Vaan nam podatak o Io. pradomovInI dajo I nopostojanjo staro rI-joI za moro to nas upuujo na to da IndoouropIjanI nIsu Ivjo-II uz moro. Iako stsI. nore I Iat. nore znao upravo moro, to jo znaonjo drugotno I Io. jo rIjo *morI bIIa Isprva samo opI nazIv za bIIo kakvu, manju III vou, vodonu povrInu. Za to usp. ong. nere jozorco, bara I sI. III Izvodono ong. norsh movara gdjo so jo vIdI da starIjo znaonjo nIjo bIIo samo moro. Iroma tom to so u Io. moo rokonstruIratI I rIjo Iosos (sIav. *Iosos, IItavskI l is, njom. Lochs Itd.), tvrdI so da su IndoouropIjanI IvjoII u podruju gdjo jo bIIo Iososa Itd.Od toorIj kojo noku matorIjaInu arhooIoku kuIturu povozuju s IndoouropIjanIma, tronutno jo na Zapadu najpopuIarnIja kurgan-ska toorIja IItavsko znanstvonIco MarIjo CImbutas. KurganIma so zovu spomonIcI, nadgrobnI humcI, Iz srodIno 5. tIsuIjoa pr. K. Iz podruja junoruskIh stopa I IrIkavkazja. TI so naIazI mogu povo-zatI s IndoouropIjanIma I moguo jo da su nosItoIjI to kuIturo bIII IjudI kojI su govorIII nokom varIjantom Indoouropskoga. Stoga so Io. pradomovIna smjota u stopo juno KusIjo, sjovorno od Crnoga mora (aII no uz moro!) I sjovorno od Kavkaza. Na tu protpostavku ukazuju sIjodoI pokazatoIjI InI so da su prIpadnIcI naroda to kuIturo IvjoII u maIIm pIomonIma kojIma su vIadaII monI vodo, bIII su pastIrI, poznavaII su konja, mjod I odrodono poIjoprIvrodno kuIturo (za Io. jo rokonstruIrana rIjo oratI), a to so svo poduda-ra s onIm to znamo o IndoouropIjanIma na osnovI jozIno rokon-strukcIjo. Kurgan Inao oznaava posobnu vrstu grobnoga humka u kojIma su IzgIoda bIII pokapanI monI vIadarI, zajodno sa rtva-ma I matorIjaInIm dobrIma. HIpotozu o Io. pradomovInI u stopama juno KusIjo navodno podupIru I noka gonotIka IstraIvanja, mo-dutIm postojo I brojna suprotna mIIjonja to probIom Io. pradomo-vIno ostajo sporan.19ANATOLIJSKI JZICI 3 AnatoIIjska jo grana prva posvjodoona grana Io. jozIk (19. st. prIjo K.). AnatoIIjskI su so jozIcI najvjorojatnIjo odcIjopIII od Io. zajodnIco prIjo drugIh Io. gran I zato nomaju nokIh karaktorIstI-ka kojo ostaII Io. jozIcI Imaju (sustava trIju rodova, dvojIno Itd.)4. NokI su stoga protpostavIjaII, a najpoznatIjI jo od njIh amorIkI ho-tItoIog dgar Sturtovant (18?5-1952), I IndohotItskI prajozIk kao jozIk Iz kojoga su so razvIII anatoIIjskI jozIcI kao jodna skupIna I ostaII Io. jozIcI kao druga skupIna jozIk, no to jo ugIavnom tormI-noIokI spor. Noma bItno razIIko u tomo zovomo II prajozIk anato-IIjskoga I ostaIIh Io. jozIk IndoouropskIm III IndohotItskIm. Ana-toIIjskI su so jozIcI govorIII u MaIoj AzIjI, na podruju dananjo Tursko. NovoanatoIIjskI su jozIcI IzumrII nogdjo u razdobIju hoIo-nIzma (3-1. st. pr. K.).IOJLA ANATOLIJSKIH JZIKAKronoIokI anatoIIjsko jozIko dIjoIImo na staroanatoIIjsko jozIko (kojI su so govorIII u 2. tIsuIjou pr. K.) I na novoanatoIIjsko jozIko (kojI su so govorIII u 1. tIsuIjou prIjo K.).StaroanatoIIjskI su jozIcI: hotItskI, kIInopIsnI IuvIjskI, hIjorogIIfskI IuvIjskI I paIajskI. NovoanatoIIjskI su jozIcI: IIkIjskI A I B, IIdIjskI, karIjskI to vjorojatno sIabo poznatI pIsIdIjskI.HotItskI jo najboIjo posvjodoon anatoIIjskI jozIk, sIubonI jozIk no-ko mono HotItsko dravo. OsIm njoga, u 2. su tIsuIjou prIjo K. posvjodoonI I (kIInopIsnI) IuvIjskI, jozIk dravo Arzawo (na jugo-zapadu MaIo AzIjo), I hIjorogIIfskI IuvIjskI, prvI pIsan kIInopIsom (kao hotItskI), a drugI hIjorogIIfskIm pIsmom nopoznata porIjokIa. HIjorogIIfskI so jo IuvIjskI prIjo notono nazIvao hIjorogIIfskIm ho-tItskIm, dok nIjo utvrdono da jo taj jozIk puno bIII kIInopIsnomu IuvIjskomu (posrIjodI su zapravo dva dIjaIokta Istoga jozIka). Od staroanatoIIjskIh jo jozIka jo posvjodoon I paIajskI, kojI jo IzgIo-4 Na hrvatskom jo kao opIrnIjI progIod InformacIja o anatoIIjskIm jozIcIma, hotIt-skom jozIku, knjIovnostI I povIjostI dostupna knjIga MatasovI 2000a.IKCL INOIKOISKIH JZIKA20da rano Izumro (za razIIku od IuvIjskoga), a kojI so jo proma svomu sudoI bIo govorIo u sjovornoj srodInjoj AnatoIIjI u zomIjI IaI . I IuvIjskI su I paIajskI posvjodoonI samo fragmontarno kao vjorskI, obrodnI jozIcI u HotIt, kojI su prouzImaII tudo bogovo I obraaII Im so na jozIku naroda od kojoga su Ih uzoII. NatpIsI na paIajskom I IuvIjskom potjou Iz hotItsko prIjostoInIco. Na hIjorogIIfskom su IuvIjskom HotItI osto pIsaII krao natpIso, Imona, natpIso na po-atIma I sI., a on so I ukIosavao u kamon po dananjoj jugoIstonoj Turskoj I SIrIjI svo do 8. st. pr. K. (prvI natpIsI potjou Iz 15. st. pr. K.). Iako su nam natpIsI na hIjor. IuvIjskom poznatI jo od 19. st. (prIjo hotItskIh natpIsa), pIsmo jo tok razmjorno nodavno zadovo-Ijavajuo razjanjono.LIdIjskI jo novoanatoIIjskI jozIk posvjodoon ugIavnom u 4. st. pr. K. stotInjkom zavjotnIh I nadgrobnIh natpIsa. LIdIjskI jo bIo sIu-bonI jozIk LIdIjo, koja jo poznata po svojom Iogondarno bogatu kra-Iju Krozu. Kao I svI novoanatoIIjskI jozIcI, I IIdIjskI bIjao pIsan pI-smom povozanIm s grkIm aIfabotom. LIkIjskI su A I B novoana-toIIjskI jozIcI potomcI jodnoga od IuvIjskIh dIjaIokata. OnI su dakIo gonotskI povozanI sa staroanatoIIjskIm jozIcIma IuvIjskIm I hIjor. IuvIjskIm, aII nIsu nastaII Izravno od tIh jozIka nogo od nokoga no-*praanatoIIjskI*prauvIjskIhoItskI kIInopIsnI IuvIjskIhIjorogIIfskI IuvIjskIpaIajskI7*praIIkIjskIIIkIjskI A IIkIjskI BzapadnoanatoIIjskIIIdIjskI karIjskI pIsIdIjskI7sIdotskI7staroanatoIIjskInovoanatoIIjskIANATOLIJSKI JZICI21posvjodoona staroanatoIIjskoga dIjaIokta bIIska tIm dvama jozIcI-ma. LIkIjskI jo B (kojI nokI zovu I mIIIjskIm) sIabIjo posvjodoon od IIkIjskoga A. Na jugozapadu jo MaIo AzIjo (I u gIptu I NubIjI gdjo su KarIjcI radIII kao tjoIosnI uvarI faraon I najamnIcI) oskudno posvjodoon I karIjskI jozIk kojI jo najvjorojatnIjo takodor novoana-toIIjskI jozIk. IIsIdIjskI su I sIdotskI takodor vjorojatno anatoIIjskI jozIcI, aII su jako sIabo posvjodoonI.Conotska podjoIa anatoIIjskIh jozIka nIjo posvo jasna. Nodvojbono jo zasobno mjosto hotItskoga modu staroanatoIIjskIm jozIcIma, kao I gonotska bIIskost (kIInopIsnoga) IuvIjskoga I hIjorogIIfskoga Iu-vIjskoga, kojIma vaIja prIdodatI I novoanatoIIjsko jozIko IIkIjskI A I B. NokI smatraju paIajskI bIIskosrodnIm IuvIjskomu, a onda bI taj paIajsko-IuvIjskI odvjotak zajodno s novoanatoIIjskIm IIdIjskIm I-nIo zapadnoanatoIIjsku granu koja bI stajaIa u suprotnostI proma hotItskomu. To modutIm nIjo sIgurno (postojo I drugaIjo toorIjo). IoIoaj sIabo posvjodoona karIjskoga nIjo jasan.OSTALI JZICI I MALOJ AZIJI I 2. TISILJI IKIJ KKISTAOsIm Io. anatoIIjskIh jozIka u tadanjoj so MaIoj AzIjI govorIIo III upotrobIjavaIo I vIo noIo. jozIka. SumorskI jo jozIk (noIo. jozIk boz poznatIh srodnIka), prvI zapIsanI jozIk na svIjotu (na prIjoIazu 4. na 3. tIsuIjoo pr. K.), tada, promda vo Izumro kao govornI jozIk, bIo jozIkom obrazovanja I pIsmonostI (kao posIIjo u uropI IatInskI III u IndIjI sanskrt). SomItskI akadskI jozIk bIjao u 2. tIs. pr. K. modunarodnIm dIpIomatskIm jozIkom I HotItI su ga, kao I sumor-skI, dobro poznavaII. HatskI bIjao jozIk noIo. prastanovnIka Ma-Io AzIjo (od kojIh I potjoo nazIv hotItskI5) kojI jo Izumro jo nog-djo u 2. poIovIcI 2. tIs. pr. Kr., aII jo djoIomIno ouvan kao obrodnI jozIk kod HotIta (sIIno kao paIajskI). NokI ga povozuju sa suvro-monIm abhasko-adIgojskIm jozIcIma. BoIjo nam jo poznat hurIjskI jozIk kojI so jo govorIo dosta dugo u 2. tIs. pr. K., ugIavnom na po-druju dananjo sjovorno SIrIjo. HurIjcI su kuIturno I vjorskI dosta utjocaII na HotIto. HurIjskomu jo bIIzak urartskI jozIk kojI so govo-rIo na pootku 1. tIs. pr. K. oko jozora Van. IvjorIjIvo Ih so povozu-jo sa suvromonIm nako-dagostanskIm jozIcIma na Kavkazu.5 HatIjcI su IvjoII u dravI HattI koju su posIIjo osvojIII HotItI. Iroma dravI HatI, gdjo su otada IvjoII, jozIk Im jo nazvan hotItskIm, a onI smI HotItIma. HotItI su hotIt-skIm (na hot. ho//ili) zapravo zvaII hatskI jozIk, a svoj su jozIk zvaII nesijshin (na hot. neili, neunnili) proma svojoj staroj prIjostoInIcI NoI (Kanou).IKCL INOIKOISKIH JZIKA22OTKKI HTIT I HTITSKOCA 4 HotItI su do kraja 19. stoIjoa bIII gotovo nopoznatI. NjIhovo so Imo spomInjo na nokoIIko mjosta u BIbIIjI, aII so tomu nIjo bIIa prIdavaIa voIIka vanost nItI so smatraIo da jo posrIjodI nokI va-an narod.Izmodu 1809. I 181?. vIcarac jo Johann LudwIg Burckhardt tIjo-kom svojIh putovanja po IaIostInI I SIrIjI otkrIo u sIrIjskom mjostu Hama (H on /) na zIdu jodno kuo natpIs na dotada nopoznatIm hIjorogIIfIma. On jo to spomonuo u svojom dnovnIku, objavIjonu 1822., no naaIost, to jo bIIo noprImIjoono I zaboravIjono sIjodoIh podosotak godIna.CodIno 1834. jo CharIos-IIIx-MarIo ToxIor, francuskI arhooIog I svjotskI putnIk, Iutao MaIom AzIjom traoI ostatko rImskoga gra-da TavIja. No, kako nIjo Imao pojma gdjo bI TavIj mogao bItI, jod-nostavno so jo raspItIvao kod turskIh soIjaka Ima II gdjo kakvIh ruovIna. Tako jo u soocu Boaz Ky (dosIovno: soIo u tjosnacu), oko 150 km od dananjo Ankaro, uo od soIjaka za ruovIno od-mah Iznad soIa. ToxIor to tada jo nIjo bIo mogao znatI, aII naIotIo jo na ostatko voIobno hotItsko prIjostoInIco Hattuo (H o//uo)6. Oko 1.5 km daIjo, naIao jo takodor na IokacIju s mnogo ukIosanIh roIjofa u stIjonI zvanoj YazIkaya (dosI. IspIsana stIjona) to o so posIIjo pokazatI kao roIjofI hotItskIh bogova.NatpIso jo 18?2. u sIrIjskom mjostu Hama vIdIo I IrskI mIsIonar WIIIIam WrIght, a hIjorogIIfsko jo natpIso, kojo jo ToxIor bIo naao u Boaz Kyu I YazIkayI, objavIo Coorgos Iorrot u Irancuskoj. Iako su natpIsI na Istom hIjorogIIfskom pIsmu odjodnom IskrsavaII posvuda po SIrIjI I Turskoj (u IvrIsu, KarkomIu Itd.), nIkomu nI-jo u prvI as paIo na pamot povozatI to natpIso s onIma kojo jo ot-krIo ToxIor u Boaz Kyu I YazIkayI. WrIght jo 18?4. IznIo toorI-ju o tomo da su takozvano hamatsko hIjorogIIfsko natpIso, kako su Ih prvo bIII nazvaII, ostavIII HotItI, no njogovo su tvrdnjo jodno-stavno bIIo IgnorIrano. CodIno 18?9. jo brItanskI orIjontaIIst Arc-hIbaId Honry Sayco uoIo da su natpIsI u Boaz Kyu I YazIkayI, kojo jo bIo otkrIo ToxIor, I tzv. hamatskI natpIsI otkrIvonI kIIomo-trIma daIoko u SIrIjI I drugdjo, pIsanI IstIm pIsmom. CodIno 1880. u jodnom prodavanju objavIo da su tI natpIsI pIsanI IstIm pIsmom I da su Ih napIsaII HotItI. OsIm na bIbIIjsko podatko, Sayco so osIa-6 HotItsko so Ita kao [s]. To jo zato to su HotItI za svoj gIas, kojI so najvjorojatnIjo Izgovarao kao [s] (Iako ono moda nIjo bIIo Isto, poput panjoIskoga s), rabIII kIInopIsno znakovo kojo su AkadanI rabIII za svojo //.ANATOLIJSKI JZICI23njao I na nodavno otkrIvono ogIpatsko I asIrsko Izvoro kojI su go-vorIII o monu narodu kojI jo probIvao u dravI HatI (H o//i). Sayco jo doao do IstIh zakIjuaka kao I WrIght, aII su njogovI zakIjucI, promda nI njomu nIsu povjorovaII, barom bIII ozbIIjno razmotronI, za razIIku od WrIghtovIh. NjIhova jo hIpotoza dobIIa dodatnu toInu svoga ? godIna posIIjo, kada jo 188?. u gIptu, u ToII oI-AmarnI, nadon arhIv ogIpatskoga faraona AmonofIsa IV. hnatona. Ondjo jo vo Iz akadskIh spIsa bIIo jasno da jo hotItska drava u 2. tIsuIjou prIjo KrIsta ImaIa vanu uIogu u modunarodnoj poIItIcI, a osIm toga, nadona su I dva ogIpatska pIsma vIadaru tada nopoznato dravo Arzawo, pIsana kIInopIsom, tada vo potpuno ItIjIvIm (njImo jo pIsan I tada vo odavno poznat akadskI), na dotada nopoznatu jozIku. NorvokI jo orIjontaIIst J. A. Knudtzon, zajodno s koIogama Sophusom Buggo-om I AIfom Torpom, 1902. IznIo hIpotozu da jo jozIk ArzawskIh pIsama IndoouropskI?. No kako ta hIpotoza nIjo bIIa osnovana na posvo vrstIm dokazIma, naIa so jo na udaru mnogIh (pogotovu poznata mIadogramatIara Hormanna HIrta). IrItIsnut mnogo-brojnIm krItIkama, Knudtzon so jo svojo toorIjo odrokao u svojom radu o tabIIcama nadonIm u ToII oI-AmarnI 1915. godIno. IronIjom sudbIno, upravo jo to godIno BodIch Hrozn dokazao nodvojbonu prIpadnost hotItskoga IndoouropskIm jozIcIma.CodIno 1906. su pooIa Iskopavanja u Boaz Kyu koja jo vodIo njomakI orIjontaIIst Hugo WInckIor. On jo napravIo vIo toto no-go korIstI svojIm nomarnIm Iskopavanjom u HattuI, no njogovo jo Iskopavanjo urodIIo barom dvjoma dobrIm stvarIma Iako WIn-ckIora, kao asIrIoIoga, nIsu zanImaII tokstovI na tada nopoznatu jozIku (hotItskom), I Iz akadskIh jo tokstova, ondjo nadonIh, bI-Io posvo jasno da so u Boaz Kyu doIsta naIazo tragovI Hattuo hotItsko prIjostoInIco8. Takodor, tokstovI su tabIIca nadonIh ondjo ubrzo zatIm objavIjonI u Njomakoj, to jo 1915. omoguIIo oko-mu orIjontaIIstu BodIchu Hroznomu da dokao da jo hotItskI In-doouropskI jozIk, a to jo nodugo zatIm bIIo I prIhvaono u cIjoIoj znanstvonoj zajodnIcI. ? I sIuaju jo ArzawskIh pIsama doIsta bIIa rIjo o hotItskom. No zanImIjIvo jo da jo na hotItskom faraonu pIsao vIadar Arzawo gdjo so govorIIo IuvIjskI (vjorojatno zato to njogovI pIsarI nIsu znaII tadanjI modunarodnI dIpIomatskI jozIk akadskI). HIjorogIIfskI su natpIsI, o kojIma su govorIII WrIght I Sayco, bIII natpIsI na hIjorogIIfskom IuvIjskom, kojIm su so HotItI osto sIuIII u javnIm monumontaInIm zapIsIma. HotItskI jo pak bIo sIubonI jozIk dravno admInIstracIjo, njImo su so pIsaII gospodarskI zapIsI, zakonI I sI.8 Shodno arhooIokIm tragovIma nadono hotItsko prIjostoInIco, Imo jo dotadanjoga Boaz Kya posIIjo promIjonjono u Boaz KaIo (dvorac u tjosnacu).IKCL INOIKOISKIH JZIKA24HTITSKI JZIK I IISMO 5 HotItskI doIsta nIjo bIIo toko odgonotnutI. BIjao pIsan kIInopI som, kojI jo tada vo bIo potpuno poznat, rIjoI su bIIo ja-sno odvojono jodno od drugIh (to nIjo sIuaj u dosta starIh pIsa-ma), tokstovI su osIm toga bIII punI akadskIh I sumorskIh rIjoI, a I akadskI su I sumorskI vo bIII potpuno poznatI jozIcI. ObIno so kao roonIca kojom jo Hrozn konano potvrdIo da jo hot. Io. jozIk navodI:nu NINA-on ecco//eni uo/or-no ehu//eniIdoogramom (sumorogramom) jo napIsana rIjo NINA, to na sumorskom znaI kruh. Im jo rIjo o kruhu, Hrozn jo IogI-no protpostavIo da bI Idua rIjo mogIa bItI gIagoI sa znaonjom jostI I doIsta, hotItsko ecc- naIIkujo na Io. korIjon *h1od- Istoga znaonja (hrv. je J- n, Iat. eJ Itd.). OsIm toga, gIagoI jostI traI uza so akuzatIv, a hotItsko jo -on noobIno sIIIIo na Io. akuzatIv-nI nastavak (Io. *-om, usp. Iat. -un, gr. - I skr. -on). Takodor, sIjodoa jo rIjo uo/or noodoIjIvo podsjoaIa na Io. *wodr voda I na ong. uo/er, a gIagoII su ecco//eni I ehu//eni (za sIjodoI jo bI-Io oIto da znaI pItI s obzIrom na to da doIazI Iza rIjoI voda) ImaII nastavak -//eni kojI jo bIIo Iako IdontIfIcIratI sa stInd. na-stavkom 2. I. mnoIno -/hono (dakIo roonIca gIasI: Kruh jodoto I vodu pIjoto). Kada jo jo na drugIm tabIIcama naao koso obIIko rIjoI uo/or, npr. C. jd. ue/eno III . jd. ue/eni, bIIo jo jasno da jo posrIjodI nodvojbono Io. jozIk jor jo tu u hotItskom jasno posvjodo-ona Io. hotorokIItska skIonIdba tj. skIonIdba u kojoj u ImonIcama sr. r. u N/A. stojI jodan gIas, a u kosIm padoIma drugI (najoo jo to Izmjona *r/n kao ovdjo), usp. npr. ong. uo/er, aII vod. to//en gdjo jo ong. poopIo osnovu pragormanskoga N/A., a vodskI osno-vu pragorm. kosIh padoa. S obzIrom na to da jo nomoguo da bI takvo podudaranjo bIIo posudono III sIuajno, jasno jo bIIo da jo hotItskI Io. jozIk.HotItskI so jo, kako vo rokosmo, pIsao kIInopIsom prouzotIm od Akadana. No to pIsanjo nIjo bIIo nImaIo jodnostavno. KIInopIs jo sIogovno pIsmo, to znaI da njImo nIsu zapIsIvanI pojodInI gIaso-vI, nogo sIogovI rIjoI npr. /o, ho, hon, o I sI. No osIm znakova za sIogovo, u hotItskom su postojaII I IdoogramI I dotormInatIvI. Idoo-gramI (sumorogramI I akadogramI) su bIII znakovI kojI nIsu ozna-avaII sIog, nogo cIjoII pojam (kao hIjorogIIfskI znakovI). TakvI so IdoogramI (III IogogramI) transkrIbIraju kao sumorsko rIjoI pIsa-no voIIkIm sIovIma npr. Idoogram so za kruh, kao to vIdjosmo, ANATOLIJSKI JZICI25pIo NINA (a ninJo jo sumorska rIjo za kruh)9. otormInatIvI su bIII znakovI kojI so u hotItskom uopo nIsu ItaII, nogo su so pI-saII Isprod odrodonIh rIjoI I oznaavaII su kojoj skupInI pojmova prIpada sIjodoa rIjo (prImjorIco, ostI su bIII dotormInatIvI: zo-mIja/drava, bog, ona Itd.). otormInatIvI so u transkrIpcI-jI oznauju podIgnutIm voIIkIm sIovIma prIjo rIjoI (opot tako da so u transkrIpcIjI rabI sumorska rIjo dotInoga znaonja, npr. su-morskom so rIjoju sol ona u transkrIpcIjI pIo dotormInatIv za oznaavanjo onskIh Imona). Tako dotormInatIv za zomIja/dra-va pIomo kao IKI to na sumorskom znaI upravo zomIja. Tako so npr. zomIja HatI u hot. pIo kao IKIH a-at-tI. odatno pro-bIomo stvara InjonIca da jodan znak moo ImatI I sIogovno Ita-njo, a k tomu moo bItI I Idoogram I dotormInatIv, ovIsno o pojodI-nom sIuaju. KIasIan jo prImjor znaka kojI so rabI I za pIsanjo sIo-ga /an/ I kao Idoogram za rIjo bog (INCIK) I kao dotormInatIv za pojam bog (Isprod Imon bogova stojI INCIK).KIjoIma so, zapIsanIma Idoogramom, svojodno mogu prIdodatI gramatIkI nastavcI pIsanI kIInopIsom, kao to vIdjosmo u sIuaju rIjoI NINA-on gdjo jo Idoogramu za kruh prIdodan kIInopIsom pIsan nastavak -on za akuzatIv jodnIno. Istovjotan naIn pIsanja naIazImo u suvromonom japanskom gdjo so rabo kInoskI Idoogra-mI (honji) za oznaavanjo korIjona rIjoI, aII so gramatIkI nastav-cI pIu sIogovnIm pIsmom (hirogonon).OsIm ovIh probIoma, dodatno jo tokoo stvaraIa InjonIca da kII-nopIs nIjo bIo dobro prIIagodon fonoIokomu sustavu hotItskoga jor so njImo nIjo mogIo zapIsatI mnogo sIogova obIIka CVC, prImjorIco (sugIasnIk-samogIasnIk-sugIasnIk), kojIma jo hotItskI, kao Io. jo-zIk, obIIovao. Tako so jo hotItska rIjo kao /spantskImI/ IIjom (kao rtvu IjovanIcu) moraIa pIsatI i-po-on-co-hi-ni. IstIh jo probIo-ma bIIo I u drugIm pIsmIma kojIma su pIsanI nokI Io. jozIcI na Sro-dozomIju (npr. u mIkonskom grkom kojI jo pIsan LInoarom B III u koItIborskom kojI jo pIsan IborskIm pIsmom ta pIsma takodor nI-su mogIa zabIIjoItI dobro sugIasnIko skupIno tIh dvaju jozIka). VANIJI SIOMNICI HTITSKOCA JZIKA 6 KAIAOKIJSK TABLIC (19. st. pr. K.) prvI pIsanI trag anatoIIjskIh jozIka. To su staroasIrsko gospodarsko tabIIco u kojI-ma su AsIrcI u svojIm trgovakIm koIonIjama zapIsIvaII s kIm svo 9 Kjodo so umjosto sumorskoga upotrobIjava IatInskI.IKCL INOIKOISKIH JZIKA26trguju. Sm jo spomonIk napIsan staroasIrskI, aII so u njomu jav-Ija jako puno anatoIIjskIh Imona (hotItskIh, IuvIjskIh Itd.).NATIIS KKALJA ANITT (18. st. pr. K.) prvI pravI jozInI spo-monIk anatoIIjskIh jozIka. HotItskI so kraIj AnItta (Ani//o) u njomu hvaII kako jo zauzoo I unItIo grad Hattuu I zatIm ga zauvIjok prokIoo (to njogovI nasIjodnIcI nIsu shvatIII protjora-no ozbIIjno pa su dotInI grad uInIII svojom prIjostoInIcom). AnItta u natpIsu voIIa sobo, svojo pobjodo I boga kojI mu jo u njIma pomagao Tarhunu (Torh uno). NatpIs jo kraIja AnItto najstarIjI sIgurno datIran zapIs na Ijodnom Io. jozIku.HATTIILIJVI ANALI (16. st. pr. K.) zapIsI hotItskoga kraIja HattuIIIja I. kojI jo u njIma opIsao svo bItno dogadajo kojI su so dogadaII za njogovo vIadavIno. ObIaj su pIsanja anaI pro-uzoII od njoga I kasnIjI hotItskI vIadarI.TLIIINIOVA OIOKIKA (15. st. pr. K.) hotItskI jo kraIj ToIIpI-nu u svojoj oporucI-ustavu (a ovaj so dokumonat nazIva prvIm ustavom u svjotskoj povIjostI) pokuao uspostavItI pravIIa po kojIma o so nasIjodIvatI kraIjovska vIast da ubuduo no bI do-IazIIo do krvoproII I norod u borbama za vIast (to mu da-kako nIjo uspjoIo). OsIm toga, u dokumontu so govorI o povIjo-stI hotItskoga kraIjovstva I o vIadavInI samoga ToIIpInua.MIKILIJVI ANALI (14. st. pr. K.) anaII u kojIma jo kraIj Mur-III II. opIsao vIadavInu svoju I svojoga oca upIIuIIumo.MIKILIJV MOLITV (14. st. pr. K.) moIItvo kojo jo takodor sastavIo kraIj MurIII II. kojI jo bIo jako poboan. Vjorovao jo da bogovI kanjavaju Ijudo zbog njIhovIh propusta kojI so mo-gu IskupItI usrdnIm moIItvama. Iogotovu so moIIo bogovIma za pomo protIv kugo koja jo pustoIIa hotItsko kraIjovstvo do-sotIjoIma.HATTIILIJVA AITOBIOCKAIIJA (13. st. pr. K.) autobIogafI-ja kraIja HattuIIIja III., prva autobIografIja u povIjostI svjot-sko knjIovnostI. Njogova jo autobIografIja zaudno Iskrona I boz protjorano hvaIIsavostI, Inao tIpIno za onodobna djoIa, modorna I jako osobna tona.IJSMA HTITSKIH VOJNIKA najstarIja pjosma (koranIca) na nokom Io. jozIku. KIjo jo o starohotItskoj kratkoj pjosmI za ko-ju pIsar IzrIIto navodI da ju pjovaju hotItskI vojnIcI.ANATOLIJSKI JZICI2?IOVIJST HTITSK KAV 7 NIjo jasno kojIm su putom IndoouropskI AnatoIjanI doII u svoju novu postojbInu. NaImo u HotIta od najranIjIh vromona no-ma IzravnIh tragova nI o kakvoj povIjosnoj soobI. NatpIs nam kraIja AnItto govorI o IIthanI, vIadaru Kuaro, kojI jo zauzoo grad Nou (Kano), prvu hotItsku prIjostoInIcu po kojoj su smI HotItI zvaII svoj jozIk (neili). IIthanIn jo sIn kraIj AnItta kojI jo zauzoo I razorIo Hattuu u 18. st. pr. K. IosIIjo 140 godIna, u 16. st. pr. K., hotItskI kraIj ustanovIjava svoju novu prIjostoInIcu u HattuI I uzIma Imo HattuIII (H o//uili) o-vjok Iz Hattuo. HotItI su sada stanovnIcI zomIjo HattI po kojoj danas I noso Imo. NogdanjI su stanovnIcI to zomIjo HatIjcI asImI-IIranI, a njIhov jo jozIk zadran samo kao obrodnI jozIk kod HotIt (to Isto bIjao jodno od srodstava asImIIacIjo).KraIj jo MurIII I. bIo voIIkI osvaja. Njogovo jo osvajanjo BabIIona u 16. st. jodan od najvoIh dogadaja u hotItskoj povIjostI, aII nIjo Imao prIIIko dugo u tomo uIvatI. CIavo ga jo, kao I Agamomnona, doIa vIastIta ona po povratku u Hattuu. VIadavIna jo sIjodoIh nokoIIko vIadara protokIa boz voIh dogadaja.KraIj jo ToIIpInu (15. st.) ostao zapamon po svojoj, vo spomonu-toj, oporucI. On jo bIo mIroIjubIv, dobrostIv I bIag kraIj. Nakon njo-govo smrtI, suprotno tonjama IzraonIm u njogovoj oporucI, zo-mIjom poInju buktatI dInastIko borbo I norodI, a stIu ju I vanj-skI noprIjatoIjI.KraIj jo uppIIuIIuma u 14. stoIjou vratIo staru snagu hotItskoj dravI. On jo posvo unItIo hurIjsku dravu MItannI I zauzoo vo-IIka podruja svo do IaIostIno, ukIjuujuI I najvoI dIo dananjo SIrIjo. Za njogovo jo vIadavIno pooIa voIIka poast koja jo haraIa HotItskom dravom, a koja jo na kraju pokosIIa I samoga uppIIu-IIumu.Njogov jo sIn MurIII II. porazIo dravu Arzawu10 I uspjono rato-vao na jo nokoIIko mjosta u dravI. Za vIadavIno jo njogova sIna MuwataIIIja doIo do zaotronja sukoba s gIptom. MuwataIII so oko 1290. pr. K. sukobIo kod grada Kadoa u SIrIjI s ogIpatskIm faraonom Kamzosom II. I, po svoj prIIIcI, ondjo I pobIjodIo. Nakon 10 Arzawa jo, IzgIoda, u bunI protIv HotIt ImaIa grku potporu pa jo nakon poraza arzawskI kraIj InhazItI (Unhoci/i), InI so, s kraIjovskom obItoIjI pobjogao u Crku (Ah h iyouu, vIdI 11).IKCL INOIKOISKIH JZIKA28toga su HotItI I gIpanI skIopIII dugotrajan mIrovnI sporazum. MuwataIII jo Iz nopoznatIh razIoga promjostIo hotItsku prIjostoInI-cu Iz Hattuo na nopoznato mjosto nogdjo na jugu.HattuIII jo III. na prIjostoIjo doao nozakonIto, ukIonIvI svojoga noaka. Ioznat jo kao pIsac autobIografIjo, skIopIo jo dugotrajan mIr s Kamzosom II., kojoga jo ak I posjotIo u gIptu, I uvrstIo HotItsku dravu. Njogov jo sIn TudhaIIya IV. ostao zapamon po donoonju voIIkoga broja vjorskIh propIsa (roIjofI Iz YazIkayo potjou Iz njogova vro-mona). Katovao jo, kao I svI hotItskI kraIjovI, s dIvIjIm sjovornIm narodom Cagama to jo namotnuo trgovInskI ombargo AsIrcIma nakon to su ovI napaII noko pogranIno hotItsko posjodo.Oko 1200. godIno, Hattuu su, kao I voIIk dIo ostaIoga BIIskoga Istoka, progazIII zagonotnI barbarskI NarodI s mora kojI su unI-tIII I MIkonu u Crkoj, IgarIt u SIrIjI, a gIpat so jo jodva obranIo od njIh (vIdI 15). Iropast jo nokada mono HotItsko dravo bIIa nagIa I svo okoInostI vozano uz nju nIsu posvo jasno. 29INOIKANSKI JZICI 8 IndoIranskI so jozIcI dIjoIo na trI grano: IndIjsku (IndoarIj-sku), Iransku I nurIstansku (kafIrsku). IosvjodoonI su prvI put nogdjo oko srodIno 2. tIsuIjoa prIjo KrIsta na BIIskom Istoku. In-dIjsku I Iransku granu InI puno modornIh jozIka dananjo IndIjo (hIndI, bongaIskI, gudaratskI Itd.) I BIIskoga Istoka (porzIjskI/far-sI, kurdskI, afganskI/pato Itd.). No IndoarIjska su I Iranska grana posvjodoono I u 1. tIsuIjou pr. K. starIm jozIcIma kao to su vod-skI I sanskrt u IndoarIjskoj granI I avostIkI I staroporzIjskI u Iran-skoj granI. OsIm ovo dvIjo grano, InI so da postojI I troa, zasobna grana IndoIranskIh jozIka nurIstanska, koju InI 5 jozIka kojI so govoro u sjovoroIstonom AfganIstanu. Izdvajanjo nurIstanskIh jo-zIka kao posobno IndoIransko grano jo nIjo opoprIhvaono.INOAKIJSKI NA STAKOM BLISKOM ISTOKIKada su 188?. u ogIpatskom arhIvu u ToII oI-AmarnI otkrIvona tzv. arzawska pIsma (vIdI 4), otkrIvona jo I korospondoncIja ogIpat-skIh faraona s hurIjskom dravom MItannI. Kao to jo otkrIo ho-tItskoga uzbudIIo mnogo duhovo, tako su so mnogI IznonadIII ka-da so shvatIIo da so vIadarI dravo MItannI zovu npr. Artatama III Artaumara. NaImo, kod tIh so Imona no moo no prImIjotItI sII-nost s ImonIma kasnIjIh porzIjskIh kraIjova kao Artaksorkso (usp. skr. r/o- pravda, IstIna). Takodor su nadona I osobna Imona kao Indaruta III ubandu koja posvo odgovaraju vodskIm ImonIma In-drot- I Subandhu-. Modu IskopanIm jo pIoIcama u Bogaz Kyu, 20-ak godIna posIIjo, modu ostaIIm, nadon I ugovor hotItskoga vIa-dara uppIIuIIumo I mItanskoga kraIja MattIwazo (III KurtIvazo, to jo takodor IndoarIjsko Imo kojI Ima sIavan gIas11) Iz 14. st. pr. K. u kojom so na kraju mItanskI kraIj zakIInjo bogovIma MI-traIIu, Indaru, NaattIyannI I ArunaIIu. To su oIto IndoarIjska boanstva MItra, Indra, N satyo I Varun.a. Bog jo Varun.a samo IndoarIjsko boanstvo (no javIja so u Iranskoj tradIcIjI). 11 Isp. KurtI-waza [gurtI-vaa] sa skr. toco- gIas, Iat. u x Itd.IKCL INOIKOISKIH JZIKA30HurIjac jo KIkkuII Iz MItannIja napIsao na hotItskom prIrunIk o uzgoju konja. Kako su konjI vo od samIh pootaka ImaII voIIko znaonjo modu IndoouropIjanIma, a u MItannIju so poIovIcom 1. tIsuIjoa pr. K. oIto naao jodan njIhov IndoarIjskI odvjotak, nIjo noobIno da so modu strunIm tormInIma za uzgoj konja naIazI do-sta IndoarIjskIh rIjoI. Tako so kao nazIvI za udaIjonostI kojo konjI moraju protratI (od jodno, trI, pot, sodam I dovot jodInIca udaIjo-nostI) naIazo rIjoI oihouor/onno, gdjo vIdImo stInd. ho- jodan < *aI ka- to so no pokIapa sa staroporzIjskIm oito- jodan I to opot upuujo samo na IndoarIjco, a no na Iranco; /erouor/onno ~ stInd. /ryos trI; poncouor/onno ~ stInd. p co pot; o//ouor-/onno ~ stInd. sop/ sodam I nouor/ono ~ stInd. nto dovot. I drugom dIjoIu rIjoI -uor/onno propoznajomo stInd. tr/o/i vr-tjotI (usp. hrv. tr`/je/i). OsIm toga, u hurIjskom Ima dosta posudo-nIca Iz IndoarIjskoga, npr. u bojama za konjo kao hur. popru-nnu/bobru-nnu (-nnu/nni jo ost hurIjskI sufIks u takvIm posudonIca-ma) ~ stInd. bobhr- smod (s tIm jo srodno hrv. Jo bor < *babar kojI jo Imo dobIo po svojoj bojI), hur. pori/o-nnu ~ stInd. poli/o- sIv, hur. pinhoro-nnu ~ stInd. pingolo- ukast Itd. OsIm toga, usp. hur. noryo-nnu- pIomI; ratnIk na bojnIm koIIma ~ stInd. nryo- mIadI, hur. noni-nnu ~ stInd. non- ogrIIca (usp. stsI. nonis/o ogrIIca, ong. none grIva Itd.), hur. noho-nni ~ stInd. nogh- dar Itd.Kako rokosmo, oIto jo da jo u sIuaju ovIh rIjoI posrIjodI upravo staroIndoarIjskI, a no staroIranskI, kao to so vIdI po bogu VaruI, broju oiho- Itd. Kako u nama poznatIm IndoarIjskIm jozIcIma Iz IndIjo no naIazImo nIkakvIh hurIjskIh posudonIca III posudonIca Iz drugIh bIIskoIstonIh jozIka (anatoIIjskIh, somItskIh I sI.), jasno jo da IndoarIjcI od kojIh su posudono ovo rIjoI u hurIjskI I hotItskI nIsu procI onIh IndoarIjaca kojI su posIIjo doII u IndIju. OIto jo da so jo u odrodonom tronutku skupIna IndoarIjaca bIIa odvojIIa od svojo matIco (koja jo posIIjo produIIa svo do IndIjo) I doIa do MI-tannIja gdjo su, po starom dobrom Indoouropskom obIaju, namot-nuII sobo kao vojno pIomstvo (noryonnu), odnosno vIadajuI sIoj. No onI su u MItannIju ostaII samo tanak arIstokratskI, vIadajuI sIoj kojI jo zadrao svojo staro bogovo (Indru, MItru, Varuu Itd.) I Imona (voIna mItanskIh pIomIa I svI mItanskI vIadarI Imaju IndoarIjska Imona), a Inao su asImIIIraII sa svojIm hurIjskIm po-danIcIma. NjIhov jozIk nIjo dugo opstao od njoga su, kako vIdjo-smo, ostaIo samo posudonIco u hurIjskom, ponajvIo strunI tormI-nI vozanI uz uzgoj konja I vjorsko obrodo (uz vo spomonuta osob-na Imona).INOIKANSKI JZICI31INOAKIJSKI (INIJSKI) JZICI12 9 IndoarIjskI so jozIcI kronoIokI dIjoIo na staroIndIjsko, srod-njoIndIjsko I novoIndIjsko jozIko. StaroIndIjskI su jozIcI vodskI, najstarIjI I najarhaInIjI IndIjskI jozIk, jozIk VeJ to mIadI, uro-donI jozIk sanskrt (son -shr/o- urodon, pravIIan, ugIadon) kojI I danas uIva ugIod IndIjskoga IatInskoga, jozIka kuIturo I obrazo-vanja. SrodnjoIndIjskI so jozIcI jo nazIvaju I prakrtIma (pr -krta- Izvodon) to su npr. paII, aurasonI, maharatrI Itd. NovoIndIj-skI su jozIcI npr. hIndI (III hIndskI, najvoI I najprostranjonIjI u da-nanjoj IndIjI), bongaIskI, sIndhI Itd.VSKIVodskI jo jozIk svotIh IndIjskIh spIsa Vod (VeJo znanjo ~ stsI. tJ/i znatI, njom. uissen) kojo su so stoIjoIma, gotovo nopromI-jonjono (kao svotI so tokstovI nIsu smjoII mIjonjatI I tomu jo posvo-Ivano mnogo pozornostI), pronosIIo usmonIm putom. No zna so tono kada su najstarIjI dIjoIovI Vod nastaII vjorojatno u 2. po-IovIcI 2. tIsuIjoa pr. K., no kasnIjo od 1200. g. pr. K. Vodo Imaju 4 dIjoIa (zbIrko son hi/e): Kgvoda (rc kItIca), S mavoda (s non napjov), Yajurvoda (yoju prozna Izroka uz obrodnu rtvu, yojo/e rtvovatI sI) I Atharvavoda (o/horto- svoonIk). KnjI-ovnost na vodskom trajo od otprIIIko 12. do 4. st. pr. K.Kgvoda jo najstarIja I najarhaInIja, pa proma tomo I najvanIja za IndoouropoIstIku. Ona so sastojI od 10 knjIga III krugova (noJ olo krug/knjIga) I sadrI 1028 hImana (sh/o hImna) I voIIInom odgovara BIbIIjI. NajstarIjo su noJ ole od II. do VII. VoInu hI-mana u KgvodI Ino pohvaIo I moIItvo bogovIma IndrI, AgnIju bogu Ognju (~ hrv. o gonj), VaruI, MItrI Itd.13 Kgvoda jo sastavIjona dok su IndoarIjcI jo probIvaII u podruju Iandab (Ian j b) u sjovorozapadnoj IndIjI I u njoj so modu osta-IIm govorI I o borbama s tamnoputIm domorodcIma. IrIjo so jo smatraIo da su tI tamnoputI rgvodskI domorodcI zapravo prasta-novnIcI IndIjo kojI su ondjo IvjoII prIjo doIaska IndIjskIh ArIjaca. I IndIjI jo u 3. I 2. tIsuIjou pr. K., prIjo doIaska IndoouropIjana, 12 Kako so u IndIjI govoro I noIo. jozIcI (dravIdskI, austroazIjskI) kojI so takodor mogu zomIjopIsno odrodIvatI kao IndIjskI jozIcI, nazIv jo IndoarIjskI noto procIznIjI jor jo po njo-mu odmah jasno da govorImo o Io. IndIjskIm jozIcIma. NazIvom su ryo- pIomonIt sobo nazIvaII I starI IndoarIjcI I IrancI (od toga nastajo I dananjI nazIv dravo Iron). I IrancI su dakIo ArIjcI, jodnako kao I IndoarIjcI, aII u njIhovu sIuaju noma potrobo to IstIcatI.13 VIo o tomo vIdI u JoI 198?.IKCL INOIKOISKIH JZIKA32cvaIa vooma razvIjona cIvIIIzacIja, pogotovu u Iandabu u dvama najvoIm gradovIma Mohondo aro I Harapp . anas so zna da jo ta cIvIIIzacIja bIIa propaIa prIjo doIaska IndoarIjca, najvjo-rojatnIjo zbog kIImatskIh promjona. T nam jo IndIjska doIInska cIvIIIzacIja III cIvIIIzacIja Mohondo aro (Mohonjo aro), ostavI-Ia I jo nodoIfrIrano tokstovo. Moguo jo, Iako nodokazano, da jo jozIk natpIs IndIjsko doIInsko cIvIIIzacIjo povozan s dravIdskIm jozIcIma noIo. porodIcom jozIka kojI so danas govoro ugIavnom na jugu IndIjo. IrotpostavIja so da su so noko govorIII u cIjoIoj In-dIjI, aII da Ih jo doIazak IndoarIjca potIsnuo proma jugu. IoznatIjI su dravIdskI jozIcI npr. tamIIskI, kannada, maIajaIamskI, toIugu Itd.14S mavoda I Yajurvoda su mIado I spjovano na osnovI Kgvodo (go-tovo jo sav tokst S mavodo Izvodon Iz rgvodskoga). S mavoda jo zbIrka obrodnIh napjova, a u YajurvodI so govorI o rtvonIm obro-dIma. Atharvavoda jo najmIada to jo zbIrka svoonIkIh Izroka I zakIInjanja. Svaku zbIrku, son hi/u, prato I mIadI proznI komontarI br h noe kojI tumao njIhovu obrodnu upotrobu. Ono govoro o obrodIma I do-gmama vodsko roIIgIjo. TajnIjI nauk o obrodIma Iznoso royohe, jo mIadI tokstovI, tako nazvanI jor su so navodno moraII proua-vatI u umama. UponioJe (uponioJi) su moraIno-fIIozofskI tok-stovI, svotI fIIozofskI spIsI, kojI doIazo na kraju royoh I s njIma su povozanI. OnI su I tomoIj kasnIjo IndIjsko fIIozofIjo. NajmIado su s /re saotI prIkazI pravIIa vodsko roIIgIjo. Svaku Vodu dakIo Ino smo son hi/e (zbIrko), kojo prato mIadI dIjoIovI br hnoe, royohe, uponioJe I s /re. S /re su pIsano na najmIadom vod-skom Izmodu 6. I 4. st. pr. K.SANSKKTSanskrt jo mIadI staroIndIjskI jozIk, IndIjskI IatInskI, jozIk kIa-sIno IndIjsko knjIovnostI I kuIturo. KIasInI jo sanskrt srodIno 1. tIsuIjoa pr. K. opIsao voIIkI IndIjskI (I svjotskI) gramatIar I InI (5/4. st. pr. K.). Sanskrt jo jako sIIan vodskomu, promda manjo ar-haIan, aII nIjo Izravan potomak vodskoga jor jo nastao na osno-vI staroIndIjskIh dIjaIokata bIIskIh, aII no I IstovjotnIh, vodskomu. VodskI so I sanskrt objodInjuju nazIvom staroIndIjskI.14 VIo o dravIdskIm jozIcIma vIdI u MatasovI 2001: 146-8.INOIKANSKI JZICI33Na sanskrtu su nastaIa goIoma djoIa, stvarana stoIjoIma, opovI Mah bh rata (nastao Izmodu otprIIIko 5/4. st. pr. I 4. st. po K.) I Kam yaa (Izmodu otprIIIko 4/3. st. pr. I 3/4. st. po K.). Mah bh rata so sastojI od 18 knjIga I proko 200 000 stIhova to jo tako 8 puta vo-a od IIIjado I OdIsojo zajodno I najvoo djoIo svjotsko knjIovnostI uopo. Iroma prodajI, autor jo djoIa sIIjopI Vy sa, a okosnIca I naj-starIjI dIo Mah bh rato govorI o borbI dvaju bh ratskIh pIomona za vIast. No u op jo umotnuto I mnogo dIjoIova kojI su sIabo III nIka-ko povozanI s okosnIcom radnjo borbom u pIomonu Bh rata. Od takvIh jo umotaka poznat samostaInI umotnutI op Ijosma o kra-Iju NaII I Bhagavadgt Ijosma o boanskomo najvrjodnIjI mo-raIno-fIIozofskI spIs umotnut u Mah bh ratu.Od kasnIjIh djoIa na sanskrtu vaIja spomonutI Ian catantru Ioto-knjIjo Iz 3. stoIjoa po K. jodnu od najvanIjIh svjotskIh zbIra-ka prIpovIjodaka. I 5. jo st. po K. IvIo najpoznatIjI IndIjskI dra-matIar K IId sa Ija jo najpoznatIja drama akuntaI kojom jo oduovIjon bIo I Cootho.SKNJOINIJSKI JZICINajstarIjI su (datIranI) zapIsI na IndoarIjskom (no I najstarIjI tok-stovI! to su Vodo kojo su zapIsano prIIIno kasno) natpIsI kraIja Aoko Iz 3. stoIjoa prIjo K. pIsanI na raznIm prakrtIma. Aoka jo bIo budIst I gorIjIvo ga jo pokuavao proIrItI u IndIjI koja jo tada bIIa podIjoIjona Izmodu budIzma I rano vorzIjo hInduIzma. Na kra-ju to Ironjo budIzma nIjo uspjoIo jor jo budIzma konano Iz mjosta njogova nastanka, IndIjo, nostaIo Iako so u moduvromonu proIrIo na TIbot, IndokInu, Turkostan, KInu, Japan Itd. Aoka jo budI-zam nastojao proIrItI poIItIko-vjorskIm pamfIotIma I natpIsIma na tadanjIm govornIm jozIcIma prakrtIma.Od srodnjoIndIjskIh jo jozIka najpoznatIjI I najstarIjI paII (p li cr-ta, tokst), jozIk budIstIkIh spIsa. Na paIIju postojI bogata knjI-ovnost, a kao jozIk so budIzma posIIjo proIrIo I Izvan IndIjo. Va-no jo napomonutI da jo paII bIo IskIjuIvo knjIovnI, a no govornI jozIk.Od prakrt jo moomo spomonutI jozIko aurasonI (ourosen), maharatrI (n h r / r), magadhI (n g Jh), ardhamagadhI (orJhon g Jh), pajaI (poi c) Itd. IrakrtI so, modu ostaIIm, javIjaju u kIasInIm sanskrtskIm dramama kao jozIcI kojIma go-voro puanI.IKCL INOIKOISKIH JZIKA34aurasonI so jo govorIo na sjovorozapadu IndIjo, oko grada Mathu-ro u podruju urasona I od svIh jo prakrta gonotskI najbIII dIja-Iokatnoj osnovIcI sanskrta.MaharatrI so jo govorIo na okanskom poIutoku, dakIo u junoj IndIjI. Ioznat jo po knjIovnostI pIsanoj na njomu s pootka novo oro. IosIuIo jo kao uzor drugIm prakrtskIm knjIovnIm jozIcIma.JozIk so jo magadhI govorIo u dananjom BIharu u Istonoj IndIjI (tadanjom MagadhIju). Na njomu takodor postojI knjIovnost s po-otka novo oro.SrodnjoIndIjskI su so jozIcI, modu ostaIIm, pIsaII I pIsmom br hn, poznatIm od 4. st. pr. K. (njImo su pIsanI I nokI AokInI natpIsI). IIsmo jo nastaIo vjorojatno kojo stoIjoo prIjo od kojoga sjovornoso-mItskoga pIsma (moda fonIkoga), aII sm nastanak nIjo potpuno jasan (br hn jo potIsnuo drugo staro IndIjsko pIsmo hhoros / h magaroa oIjust, kojIm so pIsaIo na sjovorozapadu IndIjo, a ta-kodor jo nastaIo od kojoga somItskoga pIsma, vjorojatno aramoj-skoga). Od br hmja jo, uz mnoga druga kasnIja IndIjska I Izva-nIndIjska pIsma, nastaIo pIsmo n gor, od kojoga so u 11. stoIjo-u razvIIo danas najrasprostranjonIjo IndIjsko pIsmo Jeton gor (/pIsmo/ boanskoga grada) kojIm so danas pIo sanskrt, a od su-vromonIh jozIka hIndskI. Od raznIh su IndIjskIh pIsama, potoma-ka br hmja, nastaII I tIbotsko, burmansko, tajsko, kmorsko, ja-vansko I druga pIsma Irom AzIjo.NOVOINIJSKI JZICINajvoI jo novoIndIjskI jozIk hIndI (hIndskI) kojIm govorI 366 mI-IIjuna govornIka, a s govornIcIma hIndskoga kao drugoga jozIka I 48? mIIIjuna IjudI (hIndskI Ima sIubonI status u IndIjI). HIndskI jo gonotsko-dIjaIoktoIokI gIodano IstI jozIk kao I urdskI, sIubonI jozIk IakIstana, pa so zajodno nazIvaju hIndustanskIm. CovornIcI su hIndskoga hInduIstI I nasIjoduju IndIjsku, sanskrtsku batInu to so vIdI po brojnIm sanskrtskIm posudonIcama. S drugo strano, govornIcI su urdskoga musIImanI I osIanjaju so na arapsko-porzIj-sko musIImansko nasIjodo to so vIdI po brojnIm posudonIcama Iz arapskoga I porzIjskoga. HIndI su I urdu strukturaIno IstI, aII so odIIkuju razIIItIm kuIturnIm IoksIkom I pIu so razIIItIm pIsmI-ma urdu arapskIm, a hIndI dovan garjom. NoodoIjIvo so namo-o usporodba s gotovo Istovjotnom sItuacIjom Izmodu hrvatskoga I srpskoga na naIm prostorIma.INOIKANSKI JZICI35NovoIndIjskI so jozIcI mogu jodnostavno podIjoIItI na sjovornoIndIj-sku skupInu koju Ino svI novoIndoarIjskI jozIcI u IndIjI, IakIsta-nu, BangIadou I NopaIu, na Iankansku skupInu u kojoj jo samo sInhaIskI (sInhaIokI) jozIk na rI LancI to na romsku skupInu u koju uIazo svI romskI (cIganskI) jozIcI I dIjaIoktI. I sjovoroIndIjsko jozIko uIazo, modu ostaIIma, osIm hIndskoga I urdua, jo I sIndhI III sIndskI (u IakIstanu), pandapskI u Iand-abu (Ian j bu), gudaratskI u Cudaratu na sjovoroIstonoj obaII IndIjo, radastanskI u Kadastanu (Iznad Cudarata, a Ispod Ian-daba), bIharskI u BIharu na Istoku IndIjo (I dIjoIom u BangIadou I NopaIu), orIjskI u OrIsI (Ispod BIhara), bongaIskI u BangIadou I IndIjI, asamskI (u Asamu dIjoIu IndIjo ukotvIjonu Iza BangIado-a), maratskI (marathI) u MaharatrI, nopaIskI u NopaIu Itd.SInhaIskI so na rI LancI odvojIo od ostaIIh IndoarIjskIh jozIka prIjo 2 500 godIna I zato InI posobnu skupInu. Na rI LancI so jo govorI I dravIdskI tamIIskI, a sInhaIskom jo bIIzak sIubonI jozIk MaIdIvskIh Otoka maIdIvskI.KomI su so Iz IndIjo soIIII u vIo navrata tIjokom prvoga tIsuIjo-a po K. I danas Ih Ima posvuda. Oko 10. st. su, proko Irana gdjo su dugo probIvaII, doprII do BaIkana odakIo su so proIrIII po cIjo-Ioj uropI. NjIhovI bI so dIjaIoktI zapravo mogII sIobodno nazIvatI I jozIcIma nIsu modusobno razumIjIvI, a svI su rodom protrpjoII I goIom utjocaj jozIka dravo u kojoj govornIcI dotInoga IdIoma Ivo.IKANSKI JZICI 10 IranskI so jozIcI kronoIokI dIjoIo na staroIransko, srodnjoI-ransko I novoIransko jozIko, a gonotskI na zapadnoIransko I Isto-noIransko jozIko. ZAIANI ISTONISTAKOIKANSKIstaroporzIjskImodIjskIavostIkIskItskISKNJOIKANSKIpohIovI (srodnjoporzIjskI)partskIhotansko-sakanskIsogdIjskIhorozmIjskIbaktrIjskINOVOIKANSKI(novo)porzIjskI (farsI)kurdskIbaIuIosotskIjagnopskIafganskI (pato)IKCL INOIKOISKIH JZIKA36NajstarIjo tragovo IranskIh jozIka naIazImo u zapIsIma pojodInIh IranskIh Imona u asIrskIm I babIIonskIm tokstovIma. AVSTIKIKao nI u sIuaju IndIjsko grano, nI u Iranskoj so granI najstarIjI tokstovI no pokIapaju s najstarIjIm zapIsIma. NajstarIjI su toksto-vI IranskIh jozIka avostIkI, nastaII nogdjo pootkom 1. tIsuIjoa pr. K., aII pronoonI usmono, svo dok nIsu konano zapIsanI tok u 3/4. st. pr. K. AvostIkI jo, promda Iz noto kasnIjoga doba, arhaInou u mno-goom ravan vodskomu. Na njomu su zapIsanI svotI tokstovI maz-daIzma (zoroastrIzma) Avosta. OsnIva jo to novo roIIgIjo bIo Za-ratustra (Zara0utra) nogdjo u prvoj poIovIcI 1. tIsuIjoa prIjo K. NajstarIjI so dIo Avosto zovo C 0 , a jozIk so kojIm su Catho pIsa-no zovo gatha-avostIkI I prodstavIja najarhaInIju fazu toga jozIka (kao to rgvodskI jozIk prodstavIja najarhaInIju fazu staroIndIj-skoga). Catho jo proma prodajI spjovao sm prorok Zaratustra ko-jI jo roformIrao staru Iransku poIItoIstIku roIIgIju bIIsku vodskoj u duaIIstIkI mazdaIzam (kojI so doduo moo smatratI I monoto-IstIkIm) u kojom postojI dvojstvo Izmodu Ahura Mazdo I njogova protIvnIka AhrImana. Avosta jo, kako rokosmo, kao I Vodo, prono-ona Isprva usmono. MIadI su dIjoIovI Avosto, kao Yat I VIdovd d, pIsanI tIjokom 1. tIsuIjoa pr. K. na mIadom avostIkom jozIku. IrIjovod jo jodnoga dIjoIa Avosto na pohIovI (srodnjoporzIjskI), za-jodno s mIadIm komontarIma, poznat pod Imonom Zond-Avosta.Avosta jo bIIa svota knjIga u Iranu svo do doIaska Arapa I IsIama. I ?. su so stoIjou mnogI zoroastrIjancI pod njIhovIm prItIskom po-oII povIaItI proma Istoku da bI na kraju zavrIII u IndIjI gdjo so Avosta ouvaIa do 1?/18. stoIjoa kada jo gIas o njoj konano doao do uropo. anas zoroastrIjancI u IndIjI, poznatIjI kao parsI, Ivo ugIavnom u Bombaju I okoIIcI I govoro gudaratskI.STAKOIKZIJSKIStaroporzIjskI jo jozIk zapIsan Izmodu 6. I 4. stoIjoa prIjo K. za vrIjomo vIadavIno AhomonId. NajvIo jo natpIsa (pIsanIh kIInopI-som prouzotIm od AsIraca) Iz vromona cara arIja (J royotohu) I njogova sIna Ksorksa (oy ro). KIInopIs jo doIfrIran pootkom 19. st. ba pomou staroporzIjskoga (jor su svI njIhovI natpIsI bIII vIojozInI). INOIKANSKI JZICI3?NajpoznatIjI jo spomonIk staroporzIjskoga natpIs Iz BohIstuna (Bagast na mjosto bogova15), bIIzu dananjoga grada Hamad na (stara kbatana) u Iranu, Iz 521. g. pr. K. Taj jo dugI natpIs, ukIo-san na stIjonI na vIsInI od 50 m od tIa, pIsan na staroporzIjskom, akadskom I oIamskom (noIo. jozIku staroga zapadnoga Irana kojI so jo govorIo od 3. tIsuIjoa pr. K. do pootka novo oro, kojI nokI povozuju s dravIdskIm jozIcIma u IndIjI). IostavIjanjo jo natpIsa narodIo porzIjskI vIadar arIjo kojI so u njomu hvaII svojIm ratnIm pothvatIma. Od ostaIIh staroIranskIh jozIka, modIjskI nam jo poznat samo po onomastIcI, posudonIcama u staroporzIjskom I po pojodInIm rIjoI-ma zapIsanIma u grkIm I drugIm tokstovIma. ModIjskI so govorIo u dananjom sjovornom Iranu, jugozapadno od KaspIjskoga jozora. SkItskI jo, jozIk SkIt kojI su IvjoII na voIIkIm prostranstvIma sjo-vorno od Crnoga mora, zabIIjoon sa mo pojodInIm rIjoIma u gr-kIm tokstovIma16. Ostatak su SkIt na Kavkazu dananjI OsotI.SKNJOIKANSKI JZICISrodnjoporzIjskI jo jozIk (pohIovI/pahIavI) dobro posvjodoon Iz-modu 3. I 8. st. po K. BIjao sIubonIm jozIkom Irana (prvotno samo u junom dIjoIu dananjoga Irana) to zoroastrIzma I manI-hoIzma. IohIovI nasIjodujo staroporzIjskI, a od njoga nastajo novo-porzIjskI (farsI).IartskI so jo govorIo do kraja 1. tIsuIjoa po K. juno od Kas-pIjskoga jozora. IartIja jo bIIa noko vrIjomo samostaIna, a onda jo potpaIa pod porzIjsku sasanIdsku vIast. IartskI jo posvjodoon ugIavnom manIhojskIm tokstovIma Iz 1. st.SogdIjskI so govorIo na podruju dananjoga IzbokIstana, KIrgI-stana I Kazahstana krajom 1. tIsuIjoa po K. SogdIja jo IoaIa na putu svIIo, a SogdIjcI su bIII dobrI trgovcI. JozIk jo posvjodoon u vjorskIm tokstovIma Izmodu ?. I 10. st. IotIsnuo ga turkIjskI jozI-cI posIIjo, no jodan so sogdIjskI dIjaIokat sauvao do danas kao ja-gnopskI jozIk.15 Stporz. jo bogo- srodno s hrv. b g (nokI mIsIo da jo to IranIzam u sIavonskom), a -s/ n mjosto, zomIja (usp. -Istan u IakIstan, AfganIstan, IzobkIstan Itd.) otImoIokI odgovara hrv. s/n.16 ZabIIjoono jo dosta skItskIh Imona I noto skItskIh rIjoI (HosIhIjo). Iransko su po-sudonIco u sIavonskom zapravo posudonIco Iz skItskoga.IKCL INOIKOISKIH JZIKA38HorazmIjskI so jo jozIk govorIo Izmodu KaspIjskoga I AraIskoga jo-zora. Iosvjodoon jo vo od 3/2. st. pr. K., a najvIo so o njomu zna Iz arapskIh zapIsa Iz 13/14. st.SakanskI jo (hotansko-sakanskI) jozIk posvjodoon tokstovIma Iz Hotana u KInoskom Turkostanu Iz 1. tIsuIjoa. IIsao so IndIjskIm pIsmom br hm, razIIkuju so bItno njogova rana I kasnIja faza, a govorIo so Istodobno kada I toharskI jozIcI, u njIhovoj noposrodnoj bIIzInI (kod Turfana). IostojaIo jo vIo sakanskIh dIjaIokata.BaktrIjskI so jo jozIk govorIo Izmodu 2. (kada su zabIIjoono noko-IIko tokstova grkIm pIsmom) I ?. st., kada ga jo IstIsnuo porzIjskI, u BaktrIjI, juno od SogdIjo, oko gornjoga toka rIjoko Amu arjo koja so uIIjova u AraIsko jozoro. BaktrIja jo prvo bIIa pod IorzIjom, zatIm ju jo osvojIo AIoksandar MakodonskI, nakon koga jo ondjo bIIa jodna hoIonIstIka drava koju su sruIII toharskI prodorI sa sjovoroIstoka.NOVOIKANSKI JZICII zapadnoj su skupInI novoIranskIh jozIka kurdskI, baIuI, porzIj-skI, tadIkI Itd., a u Istonoj osotskI (potomak skItskoga) I jagnop-skI (potomak sogdIjskoga), afganskI/pato Itd.KurdskIm govorI 10-ak mIIIjuna IjudI u KurdIstanu, na granIcI Tursko, Iraka, Irana I SIrIjo. Ima puno dIjaIokata, a pIo so tok u zadnjo vrIjomo ugIavnom arapskIm pIsmom.IorzIjskI jo (farsI) sIubonI jozIk Irana. BIIskI su mu tadIkI u TadIkIstanu, IzbokIstanu I AfganIstanu to darI u AfagnIstanu, kojI jo uz pato ondjo I sIubonI jozIk.BaIuI so (baIoI, boIudskI) govorI u Iranu, IakIstanu I AfganI-stanu. IIo so tok od novIjoga doba arapskIm pIsmom.OsotskIm so govorI u ruskom dIjoIu Kavkaza I noto maIo u Cru-zIjI. OsotskI potjoo od nokoga obIIka srodnjoIranskoga aIanskoga kojI pak potjoo od kojoga staroIranskoga skItskoga govora. I Iok-sIkom pogIodu osotskI zna bItI dosta arhaIan jor uva noko rIjoI kojo su Inao u svIm IndoIranskIm jozIcIma nostaIo. JagnopskI so govorI u doIInI rIjoko Jagnob u TadIkIstanu, a jozIk jo nasIjodnIk jodnoga obIIka sogdIjskoga. JagnopskI so no pIo, njI-mo jo 19?5. govorIIo jo svoga 2000 IjudI I tadIkI ga poIako IstI-skujo.INOIKANSKI JZICI39AfganskI jo (III pato/putu) sIubonI jozIk AfganIstana. JozIk jo posvjodoon od 8. st., pIo so arapskIm pIsmom, a dosta Afganaca IvI I u IakIstanu.I pamIrsku so skupInu IranskIh jozIka (na IamIru u TadIkIsta-nu) ubraja vIo maIIh jozIka kao to su jazguIamskI, vahanskI, sa-rIkoIskI I sI.NIKISTANSKI JZICINurIstanskI su (III kafIrskI jozIcI) sIabo poznatI, ugIavnom boz pI-sma, jozIcI kojI so govoro u NurIstanu u sjovornom AfganIstanu. NurIstansko narodo InI posobna skupIna IndoIranskIh pIomo-na koja jo bjooI prod IsIamom pobjogIa u brdovIto prodjoIo HIn-dukua. No AfganIstancI su Ih Ipak uspjoII pokorItI 1895-6, prI-kIjuItI Ih AfganIstanu I IsIamIzIratI. Taj so prodIo prIjo osvajanja zvao KafIrIstan (zomIja novjornIka, arapskI h fir novjornIk, kako Ih nazvao okoInI musIImanI), no kako su NurIstancI danas ostokI musIImanI, I nazIvI Ih KafIrIstan I kafIrskI vrIjodaju, no-vo jo sIubono Imo toga podruja NurIstan (zomIja svjotIa, arap-skI n r svjotIo). Svo skupa NurIstanaca Ima Izmodu 100 000 I 300 000. Kao nurIstanskI so jozIcI najoo spomInju jozIcI katI, vajgaIskI, akunskI, prasunskI Itd.No vaIja Ih brkatI s dardskIm jozIcIma, kojI su zapravo jodan odvjo-tak novoIndoarIjskIh jozIka u kojo so ubraja npr. kamIrskI jozIk. SamostaInost nurIstanskIh jozIka kao troo skupIno IndoIranskIh jozIka nIjo jo potpuno sIgurna, a tu jo protpostavku IznIo norvo-kI IIngvIst Coorg MorgonstIorno (1892-19?8) kojI Ih jo IstraIvao.40CKKI JZIK 11 CrkI jozIk sm za so InI posobnu granu IndoouropskIh jo-zIk. Nodostatak bIIskoga jozIka srodnIka grkI nadoknadujo bo-gatom dIjaIokatnom razIIItostI. IrvI natpIsI na gr., pIsanI IInoa-rom B na grkom dIjaIoktu kojI zovomo mIkonskIm, potjou Iz 15. st. pr. K., dok so prvI natpIsI na grkom aIfabotu (kojIm so grkI I danas pIo) javIjaju od 8. st. pr. K. (prvI jo natpIs na aIfabotu tzv. Nostorov natpIs). CrcI su u svoju novu pos tojbInu doII najkasnIjo pootkom 2. tIsuIjoa pr. K. Kada govorImo o doIasku Crk, sva jo prIIIka da jo tu posrIjodI bIo samo tanak arIstokratskI sIoj s boj-nIm koIIma kojI jo namotnuo domorodcIma svoju vIast I svoj jozIk.CKCI I HTITSKIM IZVOKIMAVo jo od samIh pootaka hotItoIogIjo, nakon otkrIa Hroznoga, po-staIo jasno da so u hotItskIm tokstovIma naIazo Imona koja strano podsjoaju na grka. Tako naIazImo na hotItsko zapIso o gradovI-ma Apoo I Milouo/o (III MilouonJo) u MaIoj AzIjI kojI podsjoaju na grko gradovo Lfec I Mile/ (Lc I ). Kao zomIja so u zapadnoj AnatoIIjI spomInjo Wiluo, to noodoIjIvo podsjoa na grkI nazIv Trojo I < I [wIIIos] (IIIj), unato nokIm gIa-sovnIm tokoama. HotItskI IzvorI osIm toga spomInju I susjodnu zomIju Toruio to pak podsjoa na drugI nazIv Trojo 1?. I ako to svo nIjo dosta, Imo jo vIadara WIIuo, kojI jo skIopIo ugovor s hotItskIm vIadarom MuwataIIIjom AlohonJu to jo pak oIto sIIno grkomu Imonu (AIoksandar), a to jo drugo Imo poznatoga trojanskoga kraIjovIa IarIsa18. No kao oor na kraju u prII o TrojI u hotItskIm tokstovIma, u grkIm jo IzvorIma sauva-na Iogonda o tomo kako su IarIs I HoIona bIII u gostIma kod kraIja MotIIa (M) nogdjo u MaIoj AzIjI. Nomoguo jo IzbjoI zakIju-ak da jo to upravo hotItskI vIadar MuwataIII kojI jo s AIakandu-om/AIoksandrom/IarIsom bIo skIopIo ugovor. Iromda so u ovIm 1? I Homora so javIjaju oba nazIva I Troja I IIIj. IzgIoda da so sm IrIjamov dvor zovo Troja (a po njomu so Itava zomIja zovo Troada), dok bI nasoIjo oko Trojo bIIo IIIj.18 I ogIpatskIm so pak IzvorIma, kao savoznIk HotIta u bItcI kod Kadoa spomInjo I narod JrJny, to sIII na Homorov nazIv za Trojanco ardancI, . ardancI jo vIo nazIv za stanovnIko trojansko dravo, a TrojancI ba za stanovnIko grada Trojo.CKKI JZIK41Imo nIma fonoIogIja no pokIapa ba savrono (prImjorIco Wiluo pro-ma gr. I, a no **I), to I nIjo noookIvano, tIm vIo to jo Io gIno da su grka Imona u hotItskI doIazIIa proko LuvIjo, koja jo CrcIma bIIa bIIo, a kada Imona putuju tako zaobIIazno do drugoga jozIka, s njIma so svata moo dogodItI to jo oIto I Iz suvromonIh prImjora. Noko jo fonoIoko razIIko, kao hotItsko /a/ umjosto grko-ga /c/, Iako protumaItI IuvIjskIm u IuvIjskom naImo uopo nIjo bI-Io fonoma /o/ I on jo ondjo rodovIto zamjonjIvan fonomom /a/ (odatIo AlohonJu I Apoo, usporodI I IuvIjskI Locpo za grko tj. Lozb). I hotItskIm IzvorIma takodor naIIazImo I na dravu po Imo-nu Ah h iyouo/Ah h iyo, koja poIoajom IzgIoda odgovara Crkoj19, a opot sIII na jodno od grkIh Imona AhojcI, . Sauvano jo pIsmo jodnoga hotItskoga vIadara vIadaru Ah h iyoue. I jo jodnom Imonu u hotItskIm IzvorIma moomo vIdjotI grko Imo Touolo-gouo /tawakIawa/ proma c < cIcIc-. Irvo jo /c-/, kao nonagIaono, Isputono, a opot pravIIno umjosto gr. /c/ naIa-zImo IuvIjsko /a/. Imo so spomInjo u tzv. Pisnu o Touogoloui kojo pIo jodan hotItskI vIadar (vjorojatno HattuIII III.) jodnomu gr-komu vIadaru (moda ak samomu Agamomnonu III njogovu ocu Atroju7) zbog probIoma kojo jo u MaIoj AzIjI uzrokovao kraIjov brat TawagaIawa/tookIo, zajodno s ArzawcIma, pa jo hotItskI vIadar morao upastI u grku MIIawatu/MIIot. I Pisnu o Touogoloui po-kuava dIpIomatskI IzgIadItI sItuacIju (kako su HotItI ImaII novoIja na Istoku s AsIrcIma, nIsu sI to Isto mogII prIutItI I na zapadu). Iz hotItskIh so pIsama moo zakIjuItI da Crka/Ah h iyouo Ima jodno-ga voIIkoga kraIja, jodnaka po moI hotItskomu I babIIonskomu vIa-daru III ogIpatskomu faraonu. No Iz Crko so prodajo (npr. IIIjado) moo zakIjuItI da CrcI nastupaju ujodInjono samo proma van ka-da prImjorIco zajodno ratuju. I tom jo sIuaju MIkona, kao najvoa I najmonIja paIaa, bIIa gIavna, Iako Inao Crka nIjo bIIa jodIn-stvona drava kao HotItsko kraIjovstvo III gIpat. No InI so da Ho-tItI nIsu ba najboIjo razumjoII unutarnju grku sItuacIju pa su vIa-dara Ah h iyoue shvaaII na IstI naIn kao hotItskoga vIadara. InI so da I TrojanskI rat Ima podIogu u hotItskIm IzvorIma, no IzgIo-da da jo Homor, kojIh poIa tIsuIjoa posIIjo, u junako-opskoj prII o jodnoj opsadI Trojo I jodnom ratu moda saoo dugotrajna grka posozanja za Wiluon I njIhova natozanja s HotItIma oko toga po-sjoda u MaIoj AzIjI.19 NokI opIsI Ah h iyoue upuuju na to da jo rIjo o prokomorskoj zomIjI, a no o zomIjI u MaIoj AzIjI (Iako su CrcI I ondjo ImaII posjod, pogotovu oko MIIota). To bI objasnIIo I zato Ah h iyouo Ipak no Igra toIIku uIogu u hotItskoj poIItIcI, Iako jo oIto mona drava, to so moo zakIjuItI po 22-ma spomInjanjIma Ah h iyoue u hotItskIm tokstovIma jodnostavno jo bIIa prodaIoko, proko mora.IKCL INOIKOISKIH JZIKA42Svako bI so pojodInano Imo jo I mogIo protumaItI kao sIuajnost, aII kada so svo to sIuajnostI skupo zajodno, InI so oItIm da u protpostavcI da su u hotItskIm tokstovIma zapIsana grka Imona, Ipak Ima noto. Ova jo hIpotoza postaIa jo uvjorIjIvIjom nakon to jo 1952. doIfrIran mIkonskI jor jo tako postaIo jasno da so jo u 2. poIovIcI 2. tIsuIjoa pr. K. u Crkoj vo govorIo grkI (to nIjo bIIo tako sIgurno kada su najstarIjI spomonIcI grkoga bIII onI na aIfa-botu kojI su puno mIadI od mIkonskIh tokstova). HIpotozI u prIIog Ido I zdravorazumska protpostavka da jo nomoguo da so dva, go-tovo pa susjodna, naroda, oba prIIIno mona, HotItI I CrcI, nIsu poznavaII. NaaIost, to so arhooIokIh naIaza tIo, onI (jo) no po-tvrduju fIIoIoko IndIcIjo kojo nas upuuju na dodIro Crk I HotIt. NaImo, nI u Crkoj nI HotItskoj dravI no naIazImo tragova trgo-vIno HotIt I Crk (npr. hotItsko proIzvodo u grkIm gradovIma I obrnuto). OsIm toga, u grkIm ostatcIma noma prImjorIco tragova dopIsIvanja grkIh I hotItskIh vIadara I sI., za razIIku od hotItsko-ogIpatsko III mItanIjsko-ogIpatsko korospondoncIjo. Ia Ipak, u nat-pIsIma na IInoaru B doIsta naIIazImo na noka hotItska Imona u Knosu I IIIu to moda govorI o tomo da jo u Crkoj bIIo hotItskIh pIsara. Zapravo nam to to u MIkonI nIjo nadona korospondoncIja s HotItIma no govorI nIta. Ondjo su Ionako nadonI samo dosadnI InvontarI I sIInI zapIsI noma nIkakvIh tragova modunarodno dI-pIomacIjo III oga sIInoga. OIto jo da jo kraIjovska pIsmohrana AtrojovI notragom nostaIa u dubInama proIostI.OsIm u hotItskIm tokstovIma, noka su grka Imona mIkonsko kuI-turo posvjodoona I u ogIpatskIm IzvorIma. Tako jo MIkona ondjo posvjodoona kao nhn (*Mwkana, u ogIpatskom so no pIu samo-gIasnIcI, kao nI u somItskIm jozIcIma s kojIma jo srodan), Knos kao hn, IIIj (Troja) moda kao uyry, otok KItora kao h/r Itd. InI so da jo kao nazIv za cIjoIu Crku posvjodoono Imo /ny to bI mo-gIo odgovaratI grkomu pIomonskomu Imonu anajcI, , dok jo drugo Imo AhojcI, , posvjodoono 200 godIna posIIjo toga, kao yhus, kao jodan od narod s mora.MIKNSKI 12 MIkonskIm nazIvamo jozIk Izmodu 15/14. I 13. st. pr. K. ko-jI jo nadon u zapIsIma grkIh gradova Knosa, IIIa, MIkono, Tobo I TIrInta20. To su najstarIjI zapIsI grkoga jozIka. IIsanI su IInoa-rom B, pIsmom kojo jako Ioo odraava gIasovnI sustav grkoga 20 CodIno 1994. jo nadon tzv. oblu/oh ic Kofhonije, kratak natpIs (o-so-no oo-ro-oo oo-jo) na IInoaru B za kojI so mIsII da bI mogao bItI najstarIjI mIkonskI zapIs Iako nokI sum-CKKI JZIK43to nam osto otoava sIuonjo mIkonskIm IzvorIma. Tako, prImjo-rIco, IInoar B no razIIkujo bozvunIh okIuzIva od zvunIh I aspIrI-ranIh (osIm / : J) I u naoIu so no bIIjoI zadnjI sugIasnIk u zatvoro-nom sIogu, pa tako nI zavrnI sugIasnIk u rIjoI. Na pootku so sIo-ga noko gIasovno skupIno bIIjoo, a noko no, kao to omo vIdjotI.Kao to svI IstraIvaI napomInju, s obzIrom na to u koIIko jo uda-IjonIh mjosta posvjodoon u kopnonoj Crkoj I na KrotI, mIkonskI jo zaudujuo jodInstvon jozIk. To upuujo na to da jo mIkonskI bIo svojovrstan admInIstratIvan, nadrogIonaIan jozIk, kojI jo, daka-ko, Imao osnovIcu u IvuIm govorIma, aII o govornom jozIku toga doba no moomo znatI gotovo nIta, osIm ono maIo podataka to nam (moda) pruaju mIkonskI tokstovI. Odrodono dvostrukostI I znakovI dIjaIokatskIh razIIka u mIk. postojo, aII ono nIsu znatno I na osnovI so njIh no mogu uspostavIjatI posobno varIjanto mIk. u razIIItIm gradovIma odn. podrujIma. Kako jo mIk. posvjodoon 500 g. prIjo ostaIIh dIjaIokata, IogIno jo da o so u njomu naI ar-haInIjIh oIomonata kojI su kasnIjo nostaII Iz grkoga jozIka. Vano jo napomonutI da mIkonskI, promda jo usko srodan s ar-kadIjsko-cIparskIm dIjaIoktom, odnosno s praobIIcIma dananjo-ga arkadIjsko-cIparskoga, nIjo prodak nIjodnoga kasnIjoga grko-ga dIjaIokta. Takvo jo mIIjonjo, osIm to jo I o priori vjorojatno, poduprto, osIm IIngvIstIkIm (katkada doduo pronagIaonIma), I povIjosnIm podacIma.MIkonskI jo 1952. doIfrIrao arhItokt (sic!) MIchaoI VontrIs (1922-1956), a u zavrnIm mu so fazama doIfrIranja prIdruIo I IIngvIst, kIasInI fIIoIog John ChadwIck (1920-1998) uvI VontrI-sa kako govorI o otkrIu na BBC-u. Ianak jo u kojom su objavIII svojo otkrIo, vIdonco for Crook dIaIoct In tho Myconaoan archI-vos, IzIao 1953. S obzIrom na to da jo krotsko-mIkonska kuItura bIIa prIIIno razIIIta od kIasIno grko kuIturo, prIjo njIhova so jo otkrIa smatraIo da, tada jo nopoznat, jozIk IInoara B sIgurno nI-jo grkI. Takvo jo otkrIo zapropastIIo I samoga VontrIsa. VontrI-sovo jo otkrIo bIIo puno too od doIfrIranja hotItskIh kIInopIsnIh zapIsa BodIcha Hroznoga to jo stoga fascInantno.Kao I HotItI, I MIkonjanI su svojo zapIso pIsaII na gIInonIm pIoI-cama kojo su suIII na suncu. TI zapIsI nIsu bIII prodvIdonI da du-go traju, a ouvaII su so pukIm sIuajom, IspoonI u vatrI, kada su gradovI gdjo su so naIazIII bIII zapaIjonI. Nadono jo oko 4 000 gII-njaju u to, kao I u autontInost samog natpIsa na obIutku kojI so datIra u 1?. st. pr. K. VIdI ArapogIannI, Kambach & Codart 1999.IKCL INOIKOISKIH JZIKA44nonIh pIoIca. To su ugIavnom InvontarI, popIsI poroza, nabrajanjo zaIIha I sI. OsIm natpIsa na pIoIcama, postojI jo I oko 150 natpI-sa na mIkonskom na vazama. LInoarom so B vjorojatno pIsaIo I po drugIm, propadIjIvIm, matorIjaIIma, aII onI nIsu doII do nas. Iz nokoga razIoga nIsu pIsaII po motaIu I kamonu, moda zato to jo sIova IInoara B bIIo toko gravIratI I ukIosavatI.IIsmonost u MIkonjana nIjo, kao u HotIt, a jo vIo u gIpana, bIIa ogranIona samo na usku kastu profosIonaInIh pIsara u paIa-ama. Ona jo bIIa raIrona pojava I postojaIa jo Ira kIasa obrazo-vanIh, odnosno pIsmonIh IjudI, za razIIku od BIIskoga Istoka gdjo jo pIsmonost bIIa kuItno znanjo profosIonaInIh pIsara. Tako nat-pIso naIazImo I na raznIm poatIma, vazama, amforama za uIjo I vIno I na raznIm drugIm prodmontIma Iz svakodnovIco, kojIh jo doduo sIuajno jako maIo ouvano. Kao to rokosmo, nIsu samo pIsarI u paIaama znaII pIsatI, nogo su svI sIubonIcI u paIaama bIII podjodnako pIsmonI.Na mIkonskIm natpIsIma noma knjIovnIh tokstova I nIjo nI vjo-rojatno da o so takvI natpIsI naI. IzgIoda da CrcI nIsu vjorova-II da jo takvo tokstovo potrobno zapIsIvatI jor so knjIovnost pro-nosIIa usmonom prodajom, a takva jo usmonoknjIovna tradIcIja IzgIoda bIIa vooma jaka, kao I u IndIjI. I MIkonI jo I TobI nadono razmjorno maIo pIoIca s obzIrom na voIIInu paIa, kao I u TI-rIntu, a na KrotI su pIoIco nadono samo u Knosu, pa nIjo nomo-guo da so nado jo mIkonskIh tokstova Iako toko da o vIo bItI spoktakuIarnIh otkrIa.MIKNSKO IISMOKao to rokosmo, mIkonskI su tokstovI pIsanI IInoarom B, sIogov-nIm pIsmom od 88 znakova. I njIhovu nam Itanju pomao to to nIsu pIsanI in con/inuo nogo su rIjoI uvIjok jasno rastavIjono (kao u hotItskom). I IInoaru B takodor, kao I u kIInopIsu (hotItskom, akadskom Itd.) I IInoaru A, postojo IdoogramI, aII so onI, za razII-ku od tokstova na kIInopIsu I IInoaru A, no mIjoaju sa sIogovnIm znacIma I pIu so npr. na kraju rotka I sIIno (prI transIItoracIjI so oznauju voIIkIm sIovIma, a znaonjo so Idoograma pIo na IatIn-skom, npr. QIIS za konja I sI.).LInoar so B razvIo od starIjoga IInoara A, pIsma kojIm so jo pIsao jo uvIjok noodgonotnut jozIk III jozIcI21. Sva jo prIIIka da jo IInoar 21 Io jodnoj jo hIpotozI IInoar A povozan s nodoIfrIranIm pIsmom vInansko kuIturo (u koju prIpada I vuodoIska kuItura u Hrvatskoj) s NatpIsa Iz TartarIjo u Kumunjskoj Iz 6. III 5. tIsuIjoa pr. K. IostojI odrodon broj sIInIh znakova Iako jo nIjo posvo sIgurno josu CKKI JZIK45B nastao svjosnom prIIagodbom IInoara A grkomu jozIku (prom-da ga nIsu nI otprIIIko dobro prIIagodIII za pIsanjo grkoga kao to omo vIdjotI). To so npr. vIdI proma novom znaku u IInoaru B, za dvogIas /au/, a kojoga nIjo bIIo u IInoaru A on jo Izvodon, oIto na-knadno za potrobo pIsanja grkoga dvogIasa /au/, od Idoograma za bIka. BIk so na grkom voII , u toj so rIjoI naIazI upravo dvogIas /au/, pa nam jo jasno kako jo taj znak smIIjon.Na IInoaru nam jo A ouvano puno vIo tokstova nogo na IInoaru B. OnI su nadonI po Itavoj KrotI, na nokIm grkIm otocIma, to u kontInontaInIm gradovIma TorI, KItorI, na IoIoponozu Itd. LI-noar so A prostajo rabItI u Crkoj oko godIno 1500 pr. K. (Iz toga doba potjou najmIadI tokstovI u Crkoj njImo pIsanI), a najstarI-jI natpIsI na IInoaru B potjou Iz doba oko 1400. godIna pr. K. No-davno jo, 2000. godIno, u IzraoIu nadon natpIs na IInoaru A, za ko-jI arhooIozI procjonjuju da jo jo otprIIIko Iz 1150. g. pr. K. to jo, ra-zumIjo so, IzazvaIo sonzacIju u strunIm krugovIma jor jo taj nat-pIs mIadI gotovo 400 godIna od svIh drugIh natpIsa na IInoaru A. I 2. tIsuIjou prIjo KrIsta pIsmonost na KrotI, CIpru I dIjoIu kon-tInontaIno Crko bIjao jako raIrona I nadonI su natpIsI na vIo pIsama (npr. na krotskom Idoografskom pIsmu, na pIsmu dIska Iz Iosta, na pIsmu sjokIro Iz ArkadIjo Itd.) I jozIka. NIjo jasno josu II svI natpIsI na IInoaru A pIsanI IstIm jozIkom I jo II posrIjodI noIo. jozIk. NokI mIsIo da jo njImo pIsan ak nokI anatoIIjskI jozIk. JodI-no jo to so zna o jozIku IInoara A to da jo posrIjodI jozIk s profIk-sIma I sufIksIma to rodupIIkacIjom. OsIm toga, jasno jo znaonjo pojodInIh rIjoI, aII nam svo to no pomao provIo.Kako vo spomonusmo, IInoar jo B nastao namjornom prIIagod-bom IInoara A grkoj jozInoj struktrurI. Od 88 znakova, koIIko Ih Ima u IInoaru B, ?0-ak Ih jo IstIh kao u IInoaru A, a ostaII su novI. NokI su znakovI Iz IInoara A naputonI. Kako rokosmo, uporaba jo Idoograma u dvama IInoarIma razIIIta jor su so u IInoaru A Ido-ogramI mogII mIjoatI s tokstom, a u IInoaru B no. Takodor, Idoo-gramI su Im prIIIno razIIItI, svoga Ih jo 20% sIInIh.Za razIIku od hotItskoga, gdjo so duIjIno osto bIIjoo ponavIja-njom samogIasnIka (tzv. scrip/io pleno, npr. lo-o-no-on /I man/ Imo22), u mIkonskom so dugI samogIasnIcI dosIjodno no bIIjoo. Iostojo znakovI samo za noko dvogIaso prImjorIco za /au/ (aII so II znakovI nadonI na IokaIItotIma vInansko kuIturo doIsta pravo pIsmo ako josu, znaIIo bI to da jo to prvI zapIsan IjudskI jozIk, zapIsan gotovo 2000 godIna prIjo sumorskoga.22 Isp. IatInskI n nen, sanskrt n no-. I hotItskom jo doIo do dIsImIIacIjo n-n > l-n.IKCL INOIKOISKIH JZIKA46I /au/ osto pIo znakom za /a/), a za /oI/ I /oI/ posobna znaka noma, nogo so pIu znakovIma za /o/ I /o/. Ia Ipak so dvogIasI sa sastavnI-com /u/ osto bIIjoo kao , , I sI. I IInoaru so B no razIIkuju znakovI za zvuno, bozvuno I aspIrIrano okIuzIvo nogo so I /pa/ I /ba/ I /pha/ pIu jodnako (to transIItorIramo kao )23, kao I /ka/, /kha/ I /ga/ (transIItorIramo kao ) to /kwa/ I /kwha/ (transIItorIramo kao ). Kao to vIdImo, pIsmom su so Ipak ra-zIIkovaII obInI od IabIjaIIzIranIh okIuzIva. No noIogIno, kod don-taIa Ipak oproku po zvunostI vIdImo I u pIsmu jor so u njIh razII-kuju znakovI za /ta/ I /tha/ od onoga za /da/. Takodor, u IInoaru so B no razIIkuju znakovI za sIogovo s /r/ od onIh za sIogovo s /I/24. Kako rokosmo, IInoar jo B bIo jako sIabo prIIagodon pIsanju grko-ga I njImo so nIsu mogIo pIsatI sugIasnIko skupIno, nI na pootku nI u srodInI rIjoI pa so prIbjogavaIo razIIItIm rjoonjIma (kao I u pIsanju hotItskoga kIInopIsom). Tako so prImjorIco u otac pIo po-/e, a Imo grada Knosa, (), kao ho-no-so (obIno so u Ianom sIogu kojI so rabI za pIsanjo sugIasnIkIh skupIna, kao ovdjo ho-, uzIma samogIasnIk, kojI so no Ita, Iz sIjodooga sIo-ga). KIjo so ovjok, u, prImjorIco pIo o-/o-ro-oo, a hom. I djoak kao ho-uo.CKKI IJALKTI 13 Za razIIku od hotItskoga, kojI jo jodInstvon, standardan, jozIk Iz jodnoga uroda u HattuI, vodskoga, kojI jo takodor jodInstvon jo-zIk, III IatInskoga kojI jo u osnovI samo mjosnI govor grada KIma, grkI jo jozIk od samIh pootaka skup raznorodnIh dIjaIokata. Vo smo govorIII o prvom posvjodoonom grkom dIjaIoktu mI-konskom. CrkI so dIjaIoktI pak u kIasIno doba obIno dIjoIo na: sjovorozapadno; dorsko; pamfIIIjskI; ooIskI; arkadIjsko-cIparskI I jonsko-atIkI. SjovorozapadnI so dIjaIokt dIjoII na: fokIdskI, otoIskI, IokrIdskI, opIrskI I onIjanIjskI. orskI su govorI: IakonskI, mosonIjskI (III za-jodno Iakonsko-mosonIjskI), argoIIdskI (saronskI I zapadnoargoIId-skI), korIntskI, mogarskI, krotskI, govor MoIa, Toro I KIrono, rod-23 SIogovo sa samogIasnIkom /a/ uzImamo samo kao prImjor.24 Ovo nas vodI do protpostavko da IzvornI (noIo.) jozIk, kojI so jo pIsao IInoarom A, od kojoga jo nastao IInoar B, nIjo razIIkovao zvuno od bozvunIh okIuzIva (osIm moda /t/ : /d/), nI noaspIrIrano od aspIrIranIh, kao nI /r/ od /I/. Takodor, vjorojatno jo Imao samo otvorono sIogovo (tIpa CV-CV-CV).CKKI JZIK4?skI (sa susjodnIm otocIma)25 I govorI dorskIh gradova na SIcIIIjI. AhojskI su I oIIdskI vjorojatno bIIskI sjovorozapadnIm dIjaIoktIma. IamfIIIjskI jo sIabo poznat I Izdvojon, vjorojatno dorsko osnovo, aII po svomu sudoI mIjoan jor su so onamo nasoIjavaII govornIcI svIh grkIh dIjaIokata.oIskI so dIjaIokt dIjoII na: IozbIjskI, tosaIIjskI (tosaIskI) I bootIjskI (bootskI). Iostojanjo jo ooIsko skupIno, kako omo vIdjotI, sasvIm uvjotno I vIo tradIcIonaIno nogo IIngvIstIkI nuno. LozbIjskI jo po nokIm osobInama bIIzak junogrkIm dIjaIoktIma (jonsko-atI-komu I arkadIjsko-cIparskomu), a I jonskI jo na nj dosta utjocao, dok su tosaIIjskI I bootIjskI (kojI su so govorIII na kontInontu) puno bIII sjovorozapadnomu grkomu.ArkadIjsko-cIparskI so dIjoII na arkadIjskI I cIparskI kojI su, prom-da prostorno jako udaIjonI, jozIno jako bIIskI, a jonsko-atIkI na jonskI u uom smIsIu, maIoazIjskI jonskI, otonI jonskI, oubojskI I atIkI. Iz arkadIjsko-cIparskI troba jo po srodnostI prIdodatI I mIkonskI, no njoga u kIasIno doba noma I zbog vromonsko uda-IjonostI svojIh potvrda od potvrd ostaIIh dIjaIokata InI posoban sIuaj.Izuzmomo II noko manjo probIomo, podjoIa grkIh dIjaIokata u kIa-sIno, aIfabotsko doba nIjo sporna I nIjo jo toko naInItI. IrobIomI nastupaju prI uspostavIjanju rasporoda grkIh dIjaIokata, odnosno prothodnIk dananjIh dIjaIokata, u prodmIgracIjsko doba u 2. tI-suIjou26.Ono u om so svI sIau kada jo rIjo o mIkonskom jost da jo on nodvojbono u najbIIoj srodnostI s arkadIjsko-cIparskIm. Ono to jo pak do danas sporno jost josu II mIkonskI I arkadIjsko-cIparskI gonotskI bIII jonsko-atIkomu III ooIskomu I to jo gIavno pItanjo grko dIjaIoktoIogIjo kojo so moo proformuIIratI I na pItanjo dIjo-Io II so grkI dIjaIoktI na Istono I zapadno (tradIcIonaIna toorIja)2? III na sjovorno I juno (novIja toorIja IjI so nastanak, Iako no pot-puno, vIo-manjo pokIapa s otkrIom mIkonskoga)28. InI so da jo novIja toorIja koja dIjoII grko dIjaIokto na juno I sjovorno Ipak Ispravna. ArkadIjsko-cIparskI s jonsko-atIkIm InI junogrkI ko-25 NokI autorI svrstavaju govor MoIa, Toro I KIrono, zajodno s rodskIm u otonI dorskI govor.26 VIdI KapovI 2003b.2? ZapadnI bI bIII sjovorozapadnI grkI dIjaIoktI I dorskI, a IstonI ooIskI, arkadIjsko-cIparskI I jonsko-atIkI.28 SjovornI bI bIII sjovorozapadnI grkI, dorskI I ooIskI, a junI arkadIjsko-cIparskI, jon-sko-atIkI I prIjo njIh posvjodoon mIkonskI.IKCL INOIKOISKIH JZIKA48jI so odIIkujo svojom InovatIvnou (nasuprot konzorvatIvnomu sjovoru) I znatnIm brojom zajodnIkIh IzogIosa I karaktorIstIka od kojIh su najvanIjo njIhovo zajodnIko InovacIjo. Iromda so InI da jo junogrkI bIo razmjorno homogon u staro doba, odrodono su razIIko Ipak postojaIo. No pravo su so dIjaIokatno razIIko Izmodu jonsko-atIkoga I arkadIjsko-cIparskoga pojavIIo tok u postmIkon-sko doba. MIkonskI jo, promda admInIstratIvnI jozIk kojomu so no moo tono odrodItI Ivo jozIno podIogo, svakako Imao osobItostI kojo ga Izdvajaju od ostaIIh junogrkIh dIjaIokata. to so tIo po-vozIvanja mIkonskoga s ooIskIm, svakako jo dodIr s ooIskIm vo u najranIjo doba bIIo, aII so InI da mIkonskI (I arkadIjsko-cIparskI) Ipak zato no troba gonotskI smjotatI uz ooIskI. osta so junogr-kIh osobIna moo vIdjotI u IozbIjskom na kojI jo po svoj prIIIcI jako utjocao jonskI Iako su I ranIjI dotIcajI I vozo s junogrkIm moguI. oIskI jo najsumnjIvIja skupIna u grkoj dIjaIoktoIogIjI s obzIrom na nIz ranIh razIIka Izmodu IozbIjskoga I tosaIIjsko-bootIjskoga I zapravo sIuI kao ko za smoo za svo grko dIjaIokto kojI nIsu arkadIjsko-cIparskI, jonsko-atIkI III sjovorozapadnI/dorskI. I sjo-vornogrkom su dorskI I sjovorozapadnI dIjaIokt usko povozanI (s prIjoIaznIm govorIma ahojskIm I oIIdskIm), a vjorojatno su srod-nI I s ooIskIm (pogotovu tosaIIjskIm I bootIjskIm) Ijo jo gonotsko jodInstvo, kako rokosmo, sumnjIvo.JunI su dIjaIoktI govorI prvoga vaIa prIstIgIIh Crka, dok su sjo-vornI dIjaIoktI govorI drugoga vaIa Crk kojI su stIgII vjorojatno modu barbarIma, narodIma s mora kojI su zasIunI za propast MIkono I HotItsko dravo. CovornIcI su arkadIjskoga opstaII u br-dovItoj unutarnjostI IoIoponoza, a njIhovI su rodacI po dIjaIoktu protjoranI svo do CIpra. I kIasIno so doba I na KrotI, to na ju-nIm otocIma MoIu, TorI I Kodu govorI takodor sjovornogrkI dIja-Iokat, dorskI.IOJLA CKKIH IJALKATAsjovornI sjovorozapadnI, dorskI, ooIskI (7)junI mIkonskI, arkadIjsko-cIparskI, jonsko-atIkIIodjoIa so grkIh dIjaIokata na 6 skupIna (SZ, dorskI, ooIskI, ark.-cIp., jon.-at. I pamfIIIjskI) u kIasIno doba osnIva na natpIsIma ko-jIh Ima vIo od 100 000. IraktIkI jo svakI poIIs u Crkoj Imao svoj IdIom na kojom su pIsanI natpIsI, raznI dravnI zapIsI, odIuko I sI. CKKI JZIK49CrkI su dIjaIoktI zapravo jozIk tIh natpIsa I no vaIja Ih mIjoatI s tradIcIonaInom podjoIom na knjIovna narjoja. StarogrkI so tradIcIonaIno dIjoII na 4 knjIovna narjoja: jonskI, atIkI, ooIskI I dorskI. To su IdIomI kojI su so rabIII u knjIovnostI I kojI su ImaII podIogu u mjosnIm govorIma, aII nIsu poznatI nIjod-nomu dIjaIoktu poznatomu s natpIsa. onokIo jo tu IznImka ooI-skI, kod kojoga so knjIovnI jozIk maIo razIIkujo od organskIh IdI-oma. Vo su antIkI fIIoIozI dIjoIIII Crko I grkI na jonsko-atIkI, dorskI (uz SZ grkI) I ooIskI, odnosno na Jonjano, orano I oIja-no. Iosobnost arkadIjsko-cIparskoga nIsu uoIII jor jo CIpar bIo da-Ioko, a ArkadIja Im, kao brdovIta zabIt u srodItu IoIoponoza, nIjo bIIa protjorano zanImIjIva.JonskI jo jozIk grko opIko na njom pIsahu Homor (nogdjo u 8. st. pr. K.) I Hosiod, I jozIk najstarIjo grko fIIozofIjo na njom pIsahu HorakIIt, IarmonId I TaIos. OsIm njIh, jonskI jo pIsao I povjosnI-ar Horodot. JonskI jo knjIovnI jozIk sIIan atIkomu. Kod njoga u knjIovnostI noma mjosnIh govora.AtIkI jo jozIk dramo jozIk shIIov, SofokIov, urIpIdov I ArIsto-fanov. Na njomu su pIsaII I govorIII dravnIk I govornIk omoston, povjosnIar TukIdId, to fIIozofI IIaton I ArIstotoI. AtIkI so jo prI-IIno razIIkovao od govornoga atIkoga jozIka, a na osnovI njoga posIIjo nastajo I grka opogrkI zajodnIkI jozIk.oIskI pIsahu IIrIcI s Lozba Sapfa I AIkoj. oIskI objodInjujo jako razIIIto mjosno govoro, aII so knjIovnI ooIskI kakvIm pIsahu Sap-fa I AIkoj jako maIo razIIkujo od govornoga jozIka otoka Lozba.orskI jo pIsana ponajvoma korska IIrIka, a modu pjosnIcIma so IstIo ponajprIjo IIndar sa svojIm odama.IojodIna su so knjIovna narjoja vo zarana spocIjaIIzIraIa za po-jodIna knjIovna podruja, pa su tako I JonjanI BakhIIId I SImo-nId, pIuI korsku IIrIku, pIsaII dorskI, a no jonskI.CrkI dIjaIoktI postojo otprIIIko od 8. do kraja 3. st. pr. K. kada so s aIoksandrIjskom kuIturom namoo opogrkI zajodnIkI jozIk, nastao na osnovI atIkoga (uz Isputanjo nokIh IstaknutIh atIcIzama), kojI jo IstIsnuo svo grko dIjaIokto tako da svI dana-njI grkI dIjaIoktI potjou od , osIm IzumIruoga cakonskoga kojI potjoo od nokoga dorskoga govora u staroj LakonIjI, a govo-rI so ugIavnom u brdIma na Istonoj obaII IoIoponoza. NjogovI su govornIcI do 19. st. bIII roIatIvno IzoIIranI pa su tako uspjoII zadr-atI svoj IzvornI IdIom. akako, no moo so tono znatI koIIko su IKCL INOIKOISKIH JZIKA50dugo ostaII IzvornI grkI dIjaIoktI IzdraII u pojodInIm dIjoIovIma Crko prIjo nogo to Ih jo potIsnuIa. OsIm cakonskoga, InI so da bI od nokoInoovskoga starogrkoga mogao potjocatI I tzv. gro-kanskI (griho) dIjaIokat grkoga, prIIIno razIIIt od ostaIIh, kojI so govorI na jugu ItaIIjo, u nogdanjoj VoIIkoj Crkoj (Mogno Croe-cio), u ApuIIjI (SaIontIna) I KaIabrIjI (BovosIa). JozIk kojI nastajo u ranom srodnjom vIjoku od nazIvamo bIzantskIm grkIm III srodnjogrkIm, dok novogrkIm zovomo jozIk nakon pada BIzanta 1453. godIno.ICLOSIJA I SIVKMNOJ CKKOJ 14 I Crkoj jo u 20. stoIjou postojaIa sIoona dIgIosIjska sItu-acIja jor jo postojaIa otra razIIka Izmodu jozIka puka, narodnoga jozIka [ImotIkI] I jozIka obrazovanIh, jozIka kuIturo I knjIovnostI po Imonu 0c [kaarovusa] (IstI jozIk). I Crkoj t podvojonost jozIka Ima dugu tradIcIju. KIasInI so jo gr-kI jozIk noprostano odravao kao pIsmonI jozIk, jozIk Crkvo I Into-IIgoncIjo. Takvo svjosno arhaIzIranjo jozIka Ido ukorak s novogr-kom narodnom IdooIogIjom I koIoktIvnom svIjou u kojoj so CrcI uvoIIko odroduju proma antIkoj Crkoj, smatraju antIko grko pIsco svojIm pIscIma Itd. Kako jo ho/oretuso bIIa sIubonI jozIk grko crkvo, jo u prvoj poIovIcI 20. st. nIjo bIIo doputono provostI BIbIIju na Jino/ihi. JozIna so sItuacIja u Crkoj u 20. st. nopro-stano mIjonjaIa, as u korIst jodno, as u korIst drugo varIjanto. Kada bI na vIastI bIII dosnIarI, prodnost bI ImaIa ho/oretuso, a kada bI na vIastI bIII IjovIarI, u prvI bI pIan IzbIo Jino/ihi. CodI-no 19?6. jo konano Jino/ihi postao sIubonI jozIk Crko. o tada su svI sIubonI dokumontI, voIna novIn I znanstvonI tokstovI bI-II pIsanI ugIavnom na ho/oretusi (u vIo III manjo Istu obIIku). Ia Ipak, Iako jo danas Jino/ihi sIubonI jozIk, u nj su uzotI mnogI oIomontI Iz ho/oretuse (to so onda zovo ). Takodor, upotrobIjavanjo vIo III manjo oIomonata Jino/ihijo III ho/oretuse u govoru ovIsI o govornIku, njogovu poIoaju u drutvu, obrazova-nju I sugovornIku. IrImjorIco, IstI ovjok moo razgovarajuI s ku-mIcom na trnIcI govorItI IstI Jino/ihi, a razgovarajuI sa svouI-IInIm profosorom moo rabItI prIIIno konzorvatIvan obIIk ho/o-retuse. Kako so I moo ookIvatI, Jino/ihi so rabI u noformaInIm sItuacIjama, a vIo III manjo Ista ho/oretuso u sIubonIm prIII-kama (u parIamontu, na sudu, na radIju I sI.). Takodor, jo so uvI-jok sIubonI dokumontI pIu na ho/oretusi, a I javnI su natpIsI na CKKI JZIK51njoj. Tako so rIbarnIca na Jino/ihiju voII , aII na natpI-sIma Iznad njIh uvIjok pIo uo (usp. stgr. rIba) na ho/oretusi, svakodnovna jo rIjo za trgovInu u (po-sudonIca proma tur. bohhol), a na katorovusI jo to uuo. to so novIna tIo, konzorvatIvno novIno rabo ho/oretusu, novI-no poIItIkoga contra rabo ho/oniluneni (mIjoanI jozIk Izmodu Jino/ihijo I ho/oretuse), a radIkaIno IIjovo novIno upotrobIjavaju Jino/ihi, katkada ak I protjoru