GV SRB EXTRA INSTRUCTIONS.pdf

of 28 /28
Dodatna uputstva SRB

Embed Size (px)

Transcript of GV SRB EXTRA INSTRUCTIONS.pdf

  • Dodatna uputstva

    SRB

    GV SLO AG FCBC01_220x275 18/07/2013 11:54 .. Page 1

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Potovani brodomodelari,Na kraju serijala Veliki jedrenjaci u kojem smo imali priliku da sagradimo jedan od najlepih galeona s poetka XVII veka, galeon porodice Medii iju je izgradnju naruio Kozimo Medii, elimo da ponu-dimo iskusnijim modelarima odreena dopunska uputstva, ideje, modifikacije i ilustracije koje mogu obezbediti odreena poboljanja u izradi nekih delova, izvoenju pojedinih faza, ali i malo umetnikog pristupa i vienja zavrenog modela.

    U osnovnoj verziji uputstava, koja je namenjena svim modelarima, pa i onima kojima je ovo moda prva gradnja modela drvenog jedrenjaka, instrukcije su podreene to jednostavnijem nainu izgradnje i finalizacije modela, kako bi svi koji su zapoeli gradnju mogli sa zadovoljstvom da zavre svoj model i sa ponosom ga postave na poasno mesto u svom domu. Pomou ovih dodatnih uputstva, model e zablistati u svoj raskonosti boja i detalja.

    Uz dodatna uputstva koja objavljujemo na kraju serijala mogue je ne samo poboljati odreene karakteristike i izgled gotovog modela, ve i postii, drugaijim pristupom, umetnikim vienjem kao i tehnikama bojenja i patiniranja, eljeni stepen rustifikacije i personalizacije modela koji e biti mnogo blii izgledu broda koji je proveo odreeno vreme na puini, u stalnoj upotrebi, zatien sredstvima koja su tada bila na raspolaganju, izloen moru, vetrovima, suncu, vlazi i svim ostalim spoljnim uticajima.

    Naravno, stara latinska poslovica De Gustibus et Coloribus non Disputandum est, odnosno o ukusi-ma i bojama se ne raspravlja, i ovde ima svoju punu primenu. Izgradnja modela starih jedrenjaka je pre svega umetnost, sa elementima zanata. Svaki modelar e u svoj model uneti svoj umetniki duh, svoje osobenosti i vienja, svoj ukus i elje, znanja i iskustva, i svaki model e stoga imati peat svoga tvorca.

    Izdava, u elji da to vie pomogne svojim vernim brodomodelarima, nudi ovaj dokument sa dodat-nim instrukcijama, modifikacijama i uputstvima koja mogu da zainteresuju jedan deo brodomodelara koji bi se oprobali i u malo drugaijem pristupu finalizaciji modela.

    DeAgostini aktivno uestvuje u razvoju i kontinuiranom poboljanju svojih modela ak i u toku izdavanja serijala, a to e initi i ubudue, otvarajui vrata svim pozitivnim sugestijama koje e doprineti unapreenju modela i uputstava za gradnju.

    Ova dodatna uputstva sastavio je Slobodan olaji.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Krma vrata i prozoriOva modifikacija krmenog ogledala i krmenog nadgraa podra-zumeva otvaranje isecanje zadnjih zidova krmenih ogledala radi pravljenja otvora za prozore i vrata. Ovu modifikaciju osnovnih delova iz kompleta poeljno je uraditi u poetnim fazama mon-tae broda, pre postavljanja i lepljenja delova na kobilicu broda i postavljanja paluba. Modelarskom testericom mogu se izrezati etvrtasti otvori dimenzija koje odgovaraju dimenzijama staklenih povrina na prozorima i vratima. U kompletu delova isporuuju se metalni odlivci vrata i prozora koji nemaju otvore na staklenim delovima i kroz koje se ne vidi unutranjost broda. Bojenjem prozora i vrata moe se u odreenoj meri ostvariti efekat staklene povrine iza reetkaste konstrukcije vrata i prozora, meutim, malom modifikacijom priloenih delova moe se ostvariti zna-ajno poboljanje izgleda vrata i prozora na krmenom delu broda.

    Modifikacija se izvodi isecanjem dela povrine metalnog pro-zora koja predstavlja stakleni deo prozora i umetanje neke vrste zatitne reetke ili mree kao i folije koja imitira staklo.

    Na prikazanim slikama se vide detalji konstrukcije i izgled prozora sa mreom koja simulira zatitne reetke/metalne mree na prozorima i vratima broda. Vrata i prozori, ukuljuujui i ugraenu mreu, ofarbani su zlatnom bronzom i nakon toga blago patinirani.

    Da bi se ostvario pun efekat verodostojnih prozora, potrebno je prosei na krmenom ogledalu otvore u veliini stakala na prozorima i vratima kao to se vidi na slici. Na galeriji/balkonu, u tako proseene otvore montirana je prvo folija, pa zatim pozlaena mrea koja se nalazi u ravni sa zadnjom stranom krmenog zida. Na krmenom nadgrau se vide proseeni otvori za prozore pre montiranja folije i pozlaene mree.

    Na donjoj palubi na balkonskom delu prosecaju se 3 otvora: jedan za vrata i dva simetrina prozora. Na krmenom katelu se otvaraju dva prozora kao na slici.

    Nakon montiranja mree okvira prozora i vrata preko ve pripremljene i zalepljene pozlaene mree, dobija se izgled prozora kao na slici: kroz mreu se vidi unutra-njost kabine i dobija se pravi utisak dubine prostora.

    Ovako modifikovani prozori na krmi broda i krme-nim nadgraima daju modelu bogat izgled i oseaj dubi-ne i prostora koji se nazire kroz prozore i vrata.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K EIzgled krmenog nadgraa i krme broda: ukrasi u vidu stilizovanih morskih konjica premeteni su

    sa bokova krmenog nadgraa na krmeno ogledalo. Postignut je znatno bogatiji, ornamentima ukraen izgled krme broda u boji starog zlata. Dodatni detalji po donjoj i gornjoj ivici krmenog ogledala bie naknadno postavljeni.

    Krmena lanternaNa prethodnoj slici kao poseban detalj izdvaja-mo malu modifikaciju lanterne (fenjera). Kao i prozori, i lanterna je izraena od punog izlivenog profila od metalne legure.

    Mala modifikacija u cilju postizanja vee verodostojnosti sastoji se u buenju svih kva-dratnih polja svrdlom od 2 do 2,5mm i obradom mini-turpijom za metal, kvadratnog preseka. Unutranjost odlivka je uplja i nakon buenja i obrade turpijanjem svake rupe kako bi se dobili etvrtasti otvori, dobija se izvanredan izgled fenjera kao na slici.

    Postoji i mogunost odvajanja (paljivo to probajte da izvedete) poklopca fenjera od tela fenjera. Ukoliko vam to poe za rukom, dobiete dodatnu mogunost za finu doradu otvora i unu-tranjosti fenjera i eventualno ubacivanje tanke folije koja predstavlja staklo fenjera. Nakon ove obrade, fenjer valja obojiti zlatnom bronzanom bojom i patinirati do boje starog zlata.

    Izrada i montaa palubaOsnova verzija uputstava za postavljanje palubnih dasaka i sklapanje paluba ostavlja vidljive spojeve delova donje i gornje palube broda nakon montiranja i lepljenja delova.

    Poboljana metoda slaganja brodskog poda prikazana je na slici. Svaka druga traka furnira brodskog poda pomerena je u odnosu na ivicu dela palube za polovinu duine segmenta daske, odnosno za 3,5 cm od ivice. Ovaj prostor se ostavlja nepopunjen do sklapanja svih delova jedne palube na kostur broda.

    Nakon umetanja svih delova na mesto i lepljenja, od traica fuirnira za oblaganje palube seku se segmenti duine 7 cm i lepe na svaki drugi nepopunjeni red, prekrivajui tako spojeve prednjeg srednjeg i zadnjeg segmenta palube.

    Izgled lanterne nakon buenja, obrade otvora i pozlate

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K ESlika prikazuje montiran pramani i srednji

    segment gornje palube. Pramani deo je bajcovan i patiniran kako bi bile jasno uoljive naizmeni-no smaknute trake furnira na prelazima srednjeg segmenta prema pramanom i krmenom delu gornje palube.

    Nakon kompletne obrade, mirglanja, bajcovanja i lakiranja, vie se ne vide spojevi delova palube.

    Kada su svi delovi palube montirani prema pret-hodnom uputstvu, ne vide se spojevi izmeu segme-nata palube kao to je to prikazano na slici.

    Trake furnira za oblaganje palube su od svetlog furnira.

    Materijal za gradnju galeona iz XVIXVII veka je uglavnom bilo orahovo drvo. Kako bi se dobio prirodniji izgled broda, palube je potrebno patinirati bajcom boje oraha, pa zatim lakirati ili koristiti akril-nu (vodenu) lazuru boje oraha za toniranje palube i oplate broda.

    Toniranje se moe vriti u vie koraka sa brisanjem sveeg sloja, odnosno finim mirglanjem osuenog sloja dok se ne postigne eljeni efekat istroenosti palube.

    Na slikama su prikazane meufaze toniranja pre konane obrade palube. Paluba jo uvek zadrava izvestan sjaj koji e se naknadnom obradom deli-mino izgubiti.

    Nakon vie obrada palube patiniranjem, brisa-njem, finim mirglanjem u vie koraka, dobija se izgled rustifikovane palube.

    Patinirana paluba daje utisak nagrienosti od sta-rosti, vlage, sunca i istroenosti od upotrebe.

    Obratite panju na delove koji su svetliji i istiji na bolje dostupnim mestima palube, kao i na vie zaprljane delove palube na mestima gde se mornari manje kreu, tee ribaju i iste i koja su stoga tamnija i vie propala pod uticajem vremena i atmosferskih uticaja.

    Prilikom iscrtavanja linija na spojevima dasaka kao i eksera za zakivanje, svaki spoj izmeu traica je dodatno utiskivan adekvatnim alatom kirnerom, blago zatupljenim ilom, zatupljenim noem ili slinim, kako bi se dobio malo izraen kanal na spojevima

    Detalj srednjeg dela palube sa ivicom pripremljenom za preklapanje traica sa zadnjim delom palube. Trake furnira se

    zavravaju pre ivice palube i naizmenino smaknute duine od 3,5 cm (polovina duina

    jedne daske brodskog poda)

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K Ekoji se zatim moe zacrniti olovkom. Prilikom bajcovanja i patiniranja u tim kanalima se zadrava vie bajca odnosno lazure, pa to daje izraeniji efekat spojeva brodskog poda. Zakivci dasaka se kirnerom ili blago zatupljenim ilom utisnu u furnir, a zatim se olovkom nanese sloj grafita i to tako to se rukom okree olovka u formiranom udubljenju. Rezultat je vrlo definisan i pravilan oblik zakivaka, to se vidi na slikama.

    Postavljanje palubne ogradeU uputstvima za sastavljanje modela, od broja 18 do 20 prikazuje se montaa palubne ograde koja je nainjena od komada tankog pera, koji se sa spoljne strane furnira i time imitira daska, ali sa unutranje strane nije predvieno furniranje i stoga, nakon farbanja lazurom ostaje potpuno gladak zid, a ne kako je zapravo taj deo izgledao nekada sastavljen od dasaka.

    S obzirom da nije predviena isporuka furnira za unutranju stranu ograde, unutranja strana ograde moe pomou lenjira blago da se zasee skalpelom na svakih 6 mm razmaka celom duinom, a zatim da se svaka druga tako dobijena traka zasee vertikalno na razmaku od 7 cm smaknuto jedan red od 0 cm, drugi od 3,5 cm i tako celom irinom. Olovkom utisnite po 2 take na spojevima dasaka od 7 cm kao imitaciju eksere. Nakon farbanja, boja e dodatno natopiti te zareze i vrlo efikasno imitirati unutranju daanu oplatu, to e doprineti verodostojnosti modela.

    Naravno, ako neko ima na raspolaganju dovoljno orahovog furnira unutranja strana ograde moe da se furnira na isti nain kao to se radi furniranje palube i spoljne oplate.

    Deo ograde prema krmi zasei blago ravnom testerom sa spoljne strane kako je prikazano crvenim linijama pre montiranja ograde kako bi se napravili horizontalni plitki lebovi paralelni sa palubom na razmaku od 56 mm.

    Ovo je neophodno da bi se kruti per mogao lake saviti u blagi luk koji prati krivinu rebra na koji se naslanja.

    Postavljanje razme palubne ogradePre postavljanja letvica na ivice palubnih ograda, ivicu ograde treba mirglanjem poravnati tako da rubovi ograde budu horizontalni, odnosno da postavljene letvice na rubu ograde budu parelelne sa palubom.

    Naime, zbog oblika trupa koji se od vodene linije suava prema vrhu oplate, kada se ograda zalepi na mesto, platice nisu vertikalne ve pod otrim uglom u odnosu na palubu. Gornje ivice su blago nagnute prema unutranjosti broda, umesto da budu horizontalne. mirglanjem se postie da ivice ograde budu horizontalne i paralelne sa palubom.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E Dopuna uputstava pod brojem 46d do 46f glasi: 46d Izmerite duinu najvie oplate brodskog trupa na ogradnom zidu nadgraa na pramcu

    (vidite sliku) i isecite trake br. 2 u skladu sa tim dimenzijama. Priloenim alatom sa mi-rglom ili pljosnatom ravnom turpijom neno izravnajte gornje ivice oplate tako da gornji rubovi budu horizontalni i paralelni sa ravni palube. Zalepite trake na prethodno obraene rubove tako da prelaze ivice za oko 1,5 mm.

    46e Na isti nain zalepite najviu oplatu na ogradnom zidu gornje palube, prethodno porav-

    navi ivice tako da budu paralelne sa palubom kako je to ve objanjeno. 46f Postavite na svoje mesto najviu oplatu na krmenom nadgrau, prethodno poravnavi

    ivice tako da budu paralelne sa palubom kako je to ve objanjeno.

    Umesto da se lukovi (krivine) na razmi izrauju od komadia letvice, pa mirglanjem dotera oblik luka prema krmenim nadgraima, mogue je razmu zalepiti iz jednog dela uz savijanje letvica u odgovarajui luk prema krmenim nadgraima (uputstvo 47a).

    47a Jedan kraj orahove letvice kuvajte 45 minuta u kljualoj vodi, a zatim oprezno savijajte i formirajte krivinu tako da lepo nalee na krivinu oplate. Fiksirajte zakrivljenu letvicu u tom poloaju dok se drvo ne osui a zatim postavite i zalepite moment lepkom na mesto, kako se vidi na slici. Paljivim mirglanjem poravnajte i uglaajte celu letvicu.

    Isti postupak savijanja letvice za razmu palubne ograde primenite i na prednjem delu ograde prema pramanom katelu kao to je prikazano na slici.

    Naravno, kao to je ve napomenuto, sve gornje ivice ograda moraju da budu poravnate mirglanjem tako da nemaju nagib prema palubama, ve da nakon lepljenja palubne ograde i razme zavrne letvice budu paralelne sa palubom.

    Izrada bonih stepenicaBone stepenice, izraene od komadia letvice 2x2 mm, mogu se uiniti vernijim originalnim stepeni-cama dodavanje gazita kao to je prikazano na slici.

    Od letvice 2x2 mm treba odsei delove stepenika na duinu od 10 mm i zalepiti kao na slici. Zatim pripremite komadie furnira dimenzija 3x12 mm koji predstavljaju gazita stepenika i zalepite ih na ve zalepljene gredice kao to to prikazano na slici. Na taj nain se formiraju boni stepenici koji se sastoje od nosaa i gazita, a koji se prostiru od vodene linije do vrha palubne ograde.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Ograda stepenica krmenog nadgraaMala modifikacija i dorada stepenica koje vode do krmenog i pramanog nadgraa dodavanjem ogra-de stepenica sa rukohvatom prikazana je na slici.

    Ograda se izrauje od ostataka materijala iz prethodnih postupaka gradnje i to od letvica 2x2 mm i orahovih letvica 1,5x3 mm.

    Od ostataka letvica 2x2 mm iseku se 2 dela ija je duina jednaka ukupnoj duini stepenica. Ovi delovi slue kao osnova koja nosi stubie ograde. Od iste vrste letvica iseku se dva puta po 5 stu-bia visine 15 mm i to tako da je rez uraen pod istim uglom pod kojim su postavljene stepenice u odnosu na palubu.

    Na svaku osnovu ograde zalepi se pod uglom 5 balustera i to tako da kada se osnova postavi uz stepenice, balusteri budu na jednakim rastojanjima, meusobno paralelni i vertikalni u odnosu na palu-bu. Kada se instant-lepak osui, od letvica 1,5x3 mm

    iseku se 2 rukohvata ija je duina za otprilike 1cm dua od nosaa ograde. Ovi rukohvati se lepe na balustere sa gornje strane. Sastavljena ograda se zatim lepi na unutranje ivice stepenica kako je prikazano na slici.

    Isti postupak izrade ograde stepenica moe se primeniti i za stepenice pramanog katela. Po elji moete uraditi i obostranu ogradu stepenica montiranu i sa leve i desne strane.

    Modifikacija brodskog vitlaNa prethodnoj fotografiji prikazana je modifikovana varijanta brodskog vitla. Modifikacija se sastoji u zame-ni ruica vitla koje su prema osnovnim uputstvima izraena od mesingane ice prenika 2mm drvenim rukama. U stvarnosti, na brodskim vitlima iz XVIXVIII veka ruke vitla su bile izraene od tvrdog drveta. Kao materijal za izradu ovih ruki moete upotrebiti precizno izraene okrugle aakalice koje odreete do potrebne duine, blago imirglate i zalepite u otvore prethodno izbuene svrdlom od 1,52 mm. Duina svake ruke iznosi oko 15 mm, to je neto due od dimenzija metalnih ruki prikazanih osnovnim uputstvima.

    Izrada bonih skija za amacDodatak osnovnoj verziji modela je detalj pored pilotskih stepenica i predstavlja ine/skije na bokovima broda. Ove drvene vertikalne uglaane grede sluile su kao kliza i titnik oplate trupa i amca pri spu-tanju i podizanju amca.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K ENa brodovima novijeg datuma, amci su

    se sputali sa svojih nosaa putem ekrka. Na galeonima i starijim jedrenjacima, nisu postojali nosai na kojima su amci visili i pomou kojih su se sputali u more, ve su obino jedan ili vie amaca stajali na postoljima iznad grotla broda. U more su se sputali uadima i koturaama sa boka broda.

    Da ne bi dolazilo do oteenja oplate broda i amca, ugraivane su skije na bokovima na koje su se amci pri sputanju lagano naslanjali i du kojih su klizali dok se ne spuste na povrinu vode. Ista procedura vaila je i pri podizanju broda: mornari bi uadima i pomou koturaa izvlaili amac na

    palubu i pritom se amac naslanjao na bone skije, to je omoguavalo nesmetano i glatko podizanje i sputanje bez opasnosti od oteenja trupa.

    Izgled i lokacija skija dodatih naem modelu prikazani su na slici.

    Modifikacija vrata krmenog i pramanog katelaNa jedrenjacima iz XVXVIII veka vrata su najee tradicionalno bila luno zasvoena, odnosno nisu bila pravougaona kako je to osnovnim uputstvima predloeno.

    Kao dodanti kvalitet izrade mode-la predlaemo da se vrata isporuena u kompletu dorade i modifikuju.

    Vrata je potrebno furnirati 2 do 2,5 mm irokim traicama furni-ra, lepljenim uzduno. Kako bi se maskirao ve proseen etvrtasti otvor, potrebno je od 2 mm tankog pera napraviti okvir vrata kako je to i bio sluaj na brodovima tog

    vremena. Slike prikazuju izgled okvira i vrata na modifikovanoj verziji broda.irina okvira vrata je priblino 2 mm. Unutranji raspon okvira jednak je irini isporuenih vrata, a

    visina okvira do najvie take luka jednaka je visini isporuenih vrata, odnoso gornje ivice prorezanog otvora vrata.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Kada su vrata furnirana i patinirana, montiraju se arke kako je predvieno osnovnim uputstvima. Umesto ekseria za kvaku vrata, kako je dato osnovnim uputstvima, izraene su alke prenika 1,52 mm koje su montirane na oko-vijke istog prenika. Oko-vijak se montira kroz rupicu izbuenu svrdlom 0,7 mm, a zatim se sve to zajedno montira na predviena mesta na krmenom i pramanom katelu.Slike prikazuju izgled i poloaj svih vrata sa prikazanom modifikacijom.

    Kaljuga i balastJedrenjaci su kao obavezan deo opreme pri gradnji bili optereivani brodskom balasti koja je bila smetena u najnii deo korita broda nazvanu kaljuga. Balast je bila neophodna radi uzdune i poprene stabilnosti jer je sputala teite broda kako ne bi dolo do prevrtanja. Visina i teina jarbola, i jedrilja, pritisak vetra na jedra, tekelau i jarbole, teine topova naroito na gornjim palubama, visina broda iznad vodene linije, visina krmenog i pramanog nadgraa to su sve negativni faktori na bonu stabilnost broda, koji bi, ako ne bi bio dovoljno optereen adekvatnom koliinom balasti radi sputanja teita, ubrzo po porinuu izgubio stabilnost, prevrnuo se i potonuo.

    Primer loe procene navedenih faktora, nedovoljno niskog teita, nedovoljne koliine balasti za dimenzije broda kao i neke druge greke uzrokovane ljudskim faktorom je potonue uvenog i verovatno jednog od najlepih galeona tog vremena vedskog broda Vasa.

    Vasa je zbog odreenih greaka u konstrukciji, i plitkog gaza uz veliki broj tekih topova visoko iznad vodene linije, kao i nedovoljne koliine balasta u kaljugi da spuste teite broda, pri prvom probnom isplovljavanju u fjordu pri slabanom bonom vetru izgubio stabilnost do te mere da se nagnuo na bok do visine toparnica donje palube koje su bile otvorene radi ispaljivanja poasnih salvi kralju i njegovoj sviti koja je ispraala velelepni galeon na prvo putovanje. Voda je prodrla kroz toparnice naglo, dodatno naginjui brod koji je naoigled sveane svite potonuo na dno fjorda.

    Kod jedrenjaka balast je bila krupno kamenje, oblutak ili krupan ljunak. Kamenje se postavljalo ve pri gradnji broda, pre prvog porinua, u kaljugu i ravnomerno se rasporeivalo prema iskustvu i proraunima kako bi brod potonuo do predviene vodene linije.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K ENa modelu San ovani Batista u osnovnoj

    verziji nije prikazana balast broda kao ni pod kojim je podaano dno i koji time zatvara kaljugu i balast.

    Kao dodatnu opciju, napredni modelari mogu da urade kaljuni prostor i donju kaljunu palubu, ostavljajui prostor za sme-taj odgovarajuih kamenia koji predstav-ljaju balast broda.

    Na sledeim slikama vide se detalji postav-ljanja kaljune palube kao i ugraena balast.

    Kaljuni prostor se odvaja donjom palu-bom koja se moe uraditi na vie naina. Najjednostavniji nain je izrada ove palube od letvica koje se koriste za prvi sloj oplate broda. Naravno, mogue je palubu izraditi i od 23 mm tankog pera ili debljeg furnira. Na sledeim slikama vidi se kaljuni prostor sa montiranom donjom palubom.

    Da bi se olakala montaa dasaka od letivca, uraeni su nosai palube koji se lepe sa obe stra-ne svakog rebra broda, kao to je prikazano na slici. Modelom od tvreg kartona sa izrezanim utorima na mestima rebara moe se proveriti poloaj, zakrivljenost i naleganje budue palu-be kao i oznaiti olovkom na rebrima poloaj lepljenja greda nosaa donje palube.

    Na oplatu broda sa unutranje strane, rav-nomerno izmeu rebara su zalepljene gredice 2,5x5 mm kao to se na slici vidi, kako bi se doarao poloaj rebara koja se inae ne vide i na ovom modelu ne ugrauju. Inae, rebra kod jedrenjaka su bila veoma gusto postav-ljana jedna do drugog, to zbog komplikova-nosti izrade nije uraeno na naem modelu.

    Na donjoj slici se vidi izgled kaljuge, odseci dodatih kvazi-rebara, grede koje slue kao potpora kaljune palube i prostor same kaljuge za smetaj balasti.

    Prostor kaljuge je dosta prostran i moe da zahteva veu koliinu ljunka kako bi se

    Izgled donje kaljune palube i tovarnog prostora broda iznad balasti. Paluba je izraena slaganjem dasaka

    uraenih od letvica 2,5x5 mm. Ovo je u stvari tovarni prostor broda

    Povera postavljanja balasti pre finalne ugradnje

    Konaan izgled otvorene strane broda kome je dodat kaljuni prostor, kaljuna paluba kao i jedna dodatna daska unutranje oplate u visini i duini donje palube.

    Ceo kaljuni prostor ispunjava se kamenjem kao na slici

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K Epopunio. Da bi se smanjila koliina ljunka za balast, mogue je umetnuti u kaljuni prostor sve do kobilice komade stiropora iseenog tako da moe da se ubaci u prostor i gurne sve do kobilice. Time se smanjuje zapremina kaljunog prostora koju treba ispuniti kamenjem i samim tim olakava postupak slaganja i lepljenja silikonom.

    Pri nanoenju silikona, vodite rauna da spoljni slojevi kamenja budu paljivo sloeni i da pokriju naneti silikon kako nakon suenja sam silikon ne bi bio vidljiv.

    Grotlo donje palubePrema osnovnim uputstvima za izgradnju modela, donja paluba ima samo dva otvora sa stepenicama za silazak u potpalublje.

    Meutim, potpalublje je u stvari bio tovarni prostor broda, svetlost i vazduh je dobijalo takoe kroz palubne reetke gornje palube, a te reetke, kao i kod gornje palube mogle su da se uklone radi sputanja i razmetanja korisnog tereta u potpalublju. Kroz male otvore stepenica nisu se mogli sputati kabasti tereti koji su se prevozili.

    Modifikacija osnovnog uputstva sastoji se u otvaranju jo jednog palubnog otvora na donjoj palubi i

    ugradnji reetke kao to je prikazano na slici.Veliina ovog otvora moe da bude jednaka veliini gornjeg grotla ali moe da bude i manja kako je

    prikazano na slici. irina prikazanog donjeg palubnog grotla jednaka je gornjem grotlu ali duina je jednaka razmaku

    izmeu dva susedna rebra. Duina otvora naravno moe da pokriva i irinu izmeu dva rebra, ali to zahteva modifikaciju poloaja merdevina gornje palube to predstavlja vei zahvat.

    Veliina donjeg grotla moe se udvostruiti tako da pokriva irinu od 2 rebra, odnosno da se nalazi izmeu prve i tree vidljive grede gornjeg grotla. U ovom sluaju potrebno je isei deo poda donje palube

    Kamenje za balast postavljeno u kaljuni prostor i fiksirano bezbojnim silikonom

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K Egde se nalaze merdevine za tovarni prostor, a sam otvor i merdevine mogu da se premeste jedan segment unapred prema pramcu. Time se dobija jo vee grotlo tovarnog prostora i vie osvetljenja za potpalublje.

    Na slici je prikazan teret u potpalublju pre postavljanja donje reetke grotla

    Krmena ogradaU dodatne detalje krmenog nadgraa krmenog katela svakako spada i dodatna ograda krmenog katela. Ako se preraunaju razmere broda i visina ograde krmenog katela, proizilazi da je svako zadravanje na krmenom katelu bilo krajnje opasno to je najvia taka broda izloena najveem valjanju i ljuljanju, kao i vetru, a pri tome gotovo da ne postoji zatita od pada preko ograde broda, kao ni zatita od pada sa katela na krmeno nadgrae kormilarnice. Na osnovnom modelu nedostaje detalj i reenje ograda krmenog katela koje bi osiguravale pre svega oficire i podoficire broda, kao i navigatore koji su najee koristili taj prostor za osmatranje, navigaciju, merenje azimuta i visine sunca i zvezda itd.

    U predloenoj varijanti izraena je ograda krmenog katela kao na slikama:

    Stubovi krmene ograde izraeni su od okruglih tapia prenika 3mm. Rukohvat je od ostataka priloenih orahovih letvica irine 5m debljine 2 do 2,5 mm.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K EPostupak izrade je sledei: prvo se ekserom privrsti

    provizorno kraj ograde na samom kraju krme broda, a zatim se izmeri visina stubia na suprotnoj strani ograde. Visina treba tako da bude odreena da na mestu prednje ograde krmenog katela, koja je takoe naknadno dodata, visina rukohvata bone ograde bude u visini rukohvata prednje ograde katela (vidi sliku).

    Korieno je ukupno 11 balustera bone ograde sa svake strane, a ono to oteava montau je to je visina svakog balustera razliita, a seenje se vri pod uglom pod kojim je nagnuta ograda broda.

    Nakon to se odredi na pomenuti nain visina prvog stubia, odredi se pozicija svih 11 stubia bone ograde i markira se njihova pozicija na razmi krmene ograde.

    Runom builicom sa svrdlom prenika 0,8 mm izbue se rupice u koje se utaknu i zalepe instant-lepkom ekserii sa odseenim glavama i vrhom okrenutim nagore.

    Fiksira se privremeno ekserom letvica rukohvata na kraj krme i postavi provizorno na prvi stubi, kao to je prikazano na levoj ogradi na priloenoj slici. estarom-razmernikom potrebno je odrediti visinu svakog pojedinaog stubia na poziciji svakog ekseria koji viri nekih 2 mm iz ograde, zatim se pod odgovarajuim uglom isecaju stubovi iz okrugle drvene ipke prenika 3 mm (za ovu primenu idealni su rotiljski tapii za ranjie koji su uraeni od tvrdog drveta i lepo obraeni).

    Nakon izrade svih stubia, paljivo, runom builicom sa svrdlom prenika 0,8 mm izbuite svaki stubi sa donje strane i pomou instant-lepka montirajte balustere na ve pripremljene ekserie koji vire iz ograde i zalepite ih vodei rauna da svi balusteri budu paralelni i vertikalni. Kada su svi balusteri bone ograde zalepljeni, postavlja se i lepi na sve stubie letvica rukohvata bone krmene ograde kao to se to vidi na istoj slici na desnoj strani broda.

    Prednja krmena ograda pravi se od balustera koji su priloeni uz brod, izradom istih od ve pome-nutog materijala za stubie bone ograde ili na isti nain kao i balusteri bone ograde. Rukohvat prednje ograde krmenog katela se takoe radi od orahove letvice 5x2 mm.

    Konaan izgled dodatnih ograda krmenog katela prikazan je na slikama iznad.

    Patiniranje metalnih delova

    Sidra i topovi

    Metalni delovi dobijeni u kompletu delova za brod nisu obojeni i ostavljeni su u prirodnoj boji legure topovi su boje mesinga a sidra, toparnice, prozori i vrata u prirodnoj sivoj boji legure od kojih su izliveni.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K EKako bi se postigla vea verodostojnost pri izradi modela potrebno je obraditi ove metalne delove

    kako bi se njihova boja to vie pribliila stvarnim metalnim delovima galeona.

    Bojenje topova

    Topovi koji su priloeni uz delove izraeni su od zlatnoutog eloksiranog i zatienog mesinga. Topovi u XVIXVII veku su najee bili liveni od legure bronze, te je u skladu sa tim potrebno obojiti nae mesingane topove.

    Iako se mogu vriti razna hemijska bojenja rastvorima za eloksiranje i hemijsko bojenje metala, zbog komplikovanosti operacije, predlae se bojenje topova crnom uljanom bojom i naknadno patiniranje tehnikom dry brush.

    Da bi olakali postupak bojenja moete napraviti priruni stalak kao na slici: osnova je 10 mm OSB ploa, iverica, daska ili slian materijal. Odgovarajuom burgijom izbuite potreban broj rupica na rasto-janjima koja e vam omoguiti jednostavno lakiranje i prilaz sa svih strana. U rupice montiramo okrugle drvene akalice i zalepimo instant-lepkom. Slobodne krajeve akalica seicama skratimo do te mere da se cevi topova mogu lepo i tesno nataknuti na vrhove, to e omoguiti da topovi ostanu u tom poloaju.

    Lakiranje valja obavljati iskljuivo uljanim lakovima, mat ili srednje sjajnim. Uljane boje i lakovi se znatno sporije sue ali daju bolju i ravnomernije glatku povrinu od nitro lakova.

    Kada se crna boja na topovima dovoljno osui pristupamo patiniranju toopova metodom dry brush.Pripremite bonzanu zlatnu i bronzanu srebrenu boju kao i malo osnovne (minijum crvene) uljane

    boje. Pored toga trebae vam odreena koliina papirnih ubrusa ili mekane krpice za brisanje etkica.Tehnika dry brush znai tehnika suve etkice. etkica se umoi ovla u boju, zatim se trlja o papirne

    ubruse ili krpice i skida sva boja dok skoro da ne moete da primetite trag boje na ubrusu.Tako osuenom etkicom, laganim pritiskom i brzim uzdunim potezima prelazite preko topova ofar-

    banih crnom bojom. Na izboinama i neravninama topova kao i drugim povrinama ostajae manje-vie jedva vidljivi brisani tragovi zlatne, crvene ili srebrene bronzane boje. Naizmeninom primenom ove tri boje tehnikom suve etkice dobiete kao rezultat patiniranja topove kao na slikama.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Patiniranje sidra

    Sidra se patiniraju istom tehnikom kao i topovi. Meutim, kako su sidra pravljena od gvoa, pod uticajem morske vode, pored tamno-korodiranog izgleda imae i primese crvene re, pa se pored boja za patiniranje topova moe upotrebiti u tragovima i to najvie po uglovima i nepri-stupanim delovima minijum crvena boja. Nakon patiniranja suvom etkom srebrnom i zlatnom bronzom preko crne osnove, po suenju prethodnih slojeva nanosi se tehnikom suve etke minijum crvena osnovna boja. Poeljno je da se ona

    vie nanosi na uglove i u pregibima sidra gde prirodno ima i vie re.Ovom tehnikom dobija se izgled sidra koji je veoma verodostojan i doprinosi u znatnoj meri rusti-

    fikaciji modela.Tehnikom suve etke naneta minijum crvena daje utisak re koja se javlja na gvou.

    Teret i detalji u potpalubljuPored predvienog tereta u potpalublju, model se moe obogatiti dodatnim detaljima brodskog tovara: drvenim sanducima, dakovima sa itom i drugim namirnicama, rezervnim jedrima, uadima, topovima, drvnom graom, i slino.

    Na slikama su prkazani neki od detalja brodskog tovara...

    Dakovi

    Dakovi, izraeni od tankog pamunog platna, ispunjeni su pogod-nim materijalom (vata i sl.). Dakove je najlake napraviti tako to se isee dugaka traka irine 2 do 2,5 cm koja se preklopi uzdu, protepa na ivaoj maini a zatim na svakih 3 cm popreno protepa.

    Nakon toga, dakovi se iseku du poprenih tepova, prevrnu i napune vatom, pa zaveu koncem pri vrhu. Eventualni viak materijala platna dakova nakon vezivanja odsei makazama. Da bi se dobila prirodniija boja, dakovi se mogu potopiti u crnu kafu, aj ili bajc.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Rezervna jedra i uad

    U pramanom delu potpalublja obino su na galeonima bila smetena rezervna jedra, uad kao i stolarski materijali. Na slici se vidi nain postavljanja platna smotanog u potpalub-nom prostoru koje predstavlja rezervna jedra u spremniku. Pored toga se vide i rezervna uad, bale, burad i ostali tovar.

    Za rezervna jedra moete koristiti bilo koje tanko pamu-no platno sline teksture kao to su jedra broda. Smotajte platno kako je prikazano na slici i smestite ga u pramani deo potpalublja.

    Pored navedenog, moete izraditi od ostataka letvica i gredica prenika 10x10 mm vie drvenih sanduka kao na slici i smestiti ih u tovarni prostor. Viak i ostatak letvica za oplatu broda, gredica, traka furnira i slian materijal moete izrezati, sloiti, uvezati koncem i postavit u potpalublje kao rezervnu grau za brodskog stolara.

    Nametaj kapetanove kabineZa napredne modelare sa malo vie iskustva, pravo zadovoljstvo e predstavljati detaljno opremanje kapetanove kabine.

    Tipian nametaj kapetanove kabine na galeonima bili su: sto i stolice za ruavanje, gde su za vreme ruka i veere prisustvovali vii brodski oficiri. Ovaj sto je istovremeno sluio i za pravljenje planova, razvijanje pomorskih karti i sl. Pored ovoga, kabina je bila opremljena leajem (krevetom), komodama ili ormarima za line stvari, kao to su pribor, instrumenti za navigaciju itd., zatim krinjama i kovezima sa linim stvarima kapetana, novcem za isplatu mornara i trokove putovanja itd. est je bio i radni pisai sto sa fiokama na kojem bi kapetan vodio brodski dnevnik i ostale zapise, koristio ga za navigaciju i crtanje karata, i slino.

    Deo nametaja i predlozi naina izrade i montae prikazan je na sledeim slikama:

    Levo: Radni (pisai) sto kapetanove kabine

    Izrada nametaja kapetanove kabine zahteva odree-no iskustvo i strpljenje zbog minijaturizacje svih delova. Svaki modelar e prilagoditi izgled ili boje nametaja svom ukusu. Treba samo voditi rauna o proporciji

    Rezervna jedra i uad u pramanom potpalublju

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K Emodela, koja iznosi 1:50, pa u skaldu sa istim treba odrediti mere svih delova nametaja u kabini. Materijal nije zahtevan i moe se koristiti sav preostali neiskorieni viak materijala priloen u kompletima, kao i delovi materijala koji su u stvari kart iz prethodnih brojeva: delovi perploa od rebara, paluba i ostalih delova, viak furnira, letvica, traica, okrugle akalice, ekserii priloeni u delovima itd.

    Posebna napomena kod ureivanja kapetanske kabine:Na modelu u osnovnoj verziji ne postoji zid izmeu kormilarnice i kapetanske kabine. Na svim velikim jedrenjacima, kabina kapetana je bila posebno izdvojena, specijalno ukraena i relativno bogato opre-mljena. Potpuno je izvesno i sigurno da kapetan nije delio svoju kabinu sa kormilarima koji su deurali 24 sata dnevno za kormilom.

    Prilikom gradnje broda, ili naknadno pri ureenju kabine, potrebno je postaviti dodatni zid na drugom rebru od krmenog zida, kao to je prikazano na slici. Na tom zidu takoe treba predvideti i uraditi vrata kao to je to opisano u uputstvima za vrata krmenih i pramanih katela.

    Postavljanjem zida i nametaja kabine zavrili ste sa detaljnim ureenjem ovog najlepe dekorisanog dela broda.

    Toparnice, podizanje poklopaca toparnicaPoklopci toparnica su uvek, osim u toku borbe, bili zatvoreni kako bi zaustavili prodor vode u potpalublja pri visokim talasima, opasnom naginjanju broda pod jakim vetrom, zapljuskivanju usta topova u pot-palublju uz kvaenje baruta, itd. Prilikom upotrebe topova, poklopci su se podizali uadima zakaenim za poklopce toparnica koja su prolazila kroz otvore u oplati i vezivala se za bitve sa unutranje strane.

    Kompletno opremljena kapetanova kabina: kov-eg, komoda, krevet sa visokim uzglavljem, sto sa

    pomorskom kartom, pisai sekretar sto

    Izgled zida sa vratima kabine kapetana broda. Zid odvaja kabinu kapetana od kormilarnice

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Osnovnim uputstvom nije predviena instalacija konopaca za podizanje poklopaca. U narednom uputstvu objanjeno je kako se moe ovaj detalj dodati radi unapreenja modela.

    Malim svrdlom preika 0,7 do 0,8 mm izbuite sve poklopce toparnica u visini male izboine koja predstavlja alku za konopac. Buenje mini-builicom vriti sa suprotne strane, tj. sa unutranje strane poklopca.

    Buenje se vri pre montae pokopaca na okvire kao i pre bojenja okvira i poklopaca.Kroz probuene poklopce toparnica moemo da provuemo tanki konac kao na slici i da ga zalepi-

    mo sa spoljne strane instant-lepkom. Poboljana varijanta je da se kroz izbuene rupice provue i zalepi oko-vijak najmanjeg prenika koji moete da nabavite ili sami napravite od bakarne ice, a zatim da se na oko-vijak vee konac za povlaenje poklopaca.

    Mini-builicom ili runom builicom sa svrdlom od 1,5 mm probuite iznad svakog otvora toparnice odgovarajuu rupicu za provlaenje konca.

    Nakon montiranja toparnica na oplatu broda, drugi kraj konopca treba provui kroz prethodno izbu-ene otvore na oplati broda.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K EKonac koji se provlai kroz oplatu sa unutranje strane vezuje se za bitvu kako je prikazano na donjoj

    slici. Ove bitve moete sami napraviti od metala ili drveta.Na slici je metalna bitva napravljena od tanke izolovane bakarne ice koja je savijena kletima u obliku

    slova Y, pa su krajevi dodatno razmaknuti kako bi se dobio oblik slova T.Konopac za povlaenje poklopca toparnice veite za bitvu sa unutranje strane ograde, kao to je

    prikazano na donjoj slici.

    Svaka metalna bitva u obliku slova T se ugrauje tako to se na prikazanom mestu runom burgi-jom izbui rupica prenika 1,21,5 mm dovoljna da se dupli kraj ice u obliku slova T ubaci i zalepi instant-lepkom. Oko bitve se namota konopac za podizanje poklopaca toparnice.

    Izrada bitvi

    Bitve mogu da budu metalne ili drvene u zavisnosti od mesta i primene. Za vezivanje konopca poklopaca toparnica moete uraditi jednostavne ali efikasne metalne bitve, kao

    to je to prikazano na slikama.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Materijal za izradu je lakirana bakarna ica koja se kletima savija u prikazani oblik i zatim odseca na meru.

    Nakon odsecanja, na ogradi pored toparnica runom builicom sa svrdlom prenika 1,5 mm izbue se rupice u koje se postavlja kraj bitve, tako da uice vire 2 mm iznad povrine ograde. Bitve se fiksiraju u tom poloaju super-lepkom.

    Na tako montirane bitve vezuju se krajevi konopaca za poklopce toparnica.

    Vezivanje topovaU osnovnoj verziji uputstva nije predvieno vezivanje topova na palubama kao to se to inae radilo na brodovima.

    Vezivanje topova na modelima ove razmere je prilino sloen i zahtevan posao ukoliko se izvodi u potpunosti detaljno, budui da zahteva upotrebu veeg broja bitvi, jednostrukih i dvostrukih koturaa, alki i oko-vijaka. To se ne preporuuje, pogotovo ne na donjim palubama gde je to veoma teko izvodljivo i verovatno mogue jedino modelarima sa jako mnogo iskustva i strpljenja, ali i potpuno izmenjenim redosledom sklapanja broda.

    Stoga je preporuka da se na potpalublju topovi montiraju kako je to prikazano osnovnim uputstvima, a da se uproeno vezivanje vri samo na gornjoj, glavnoj palubi.

    Da bi se top vezao na ovaj nain, potrebno je pret-hodno pripremiti vezove kao to je to prikazano na slici.

    Na postolju topa potrebno je dodati 3 oko-vijka: jedan sa zadnje strane i dva bona, kao to je prikazano na slici. Od debljeg konca pripremi se vez sa 2 alke od bakarne ice na krajevima. Pre montiranja alki i vezova, konac se obmota i vee oko kugle na kraju topa, a krajevi se pro-vuku kroz uice oko-vijaka. Na kraju se postavljaju alke, a spoj se obmotava tankim koncem kako je prikazano. Alke se provlae kroz oko-vijke koji ostaju slobodni, a ugrauju se sa unutranje strane palubne ograde.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Na oko-vijak montira se sa zadnje strane kratkim vezom jednostruka ili dvostruka koturaa. Ovim je top na karuselu pripremljen za uproeno vezivanje na palubi.

    Na slici je prikazan manji top duine 30 mm, koji je na prikazanom modelu iz ovog uputstva ugra-ivan na gornjoj palubi. Originalno isporueni topovi iz kompleta su vei, duine 45 mm i ne odgo-varaju u potpunosti razmerom i dimenzijama veliini palube i modela. Topovi na gornjim palubama su zbog ve pominjanog teita broda uvek bili manjeg kalibra i laki od potpalubnih topova. Na topu prikazanom na slici postoji na kraju topa kugla oko koje se vezuje konopac. Kod originalnih topova isporuenih u kompletu ta kugla ne postoji, pa se stoga preporuuje da se mini-builicom i svrdlom prenika 0,8 mm izbui rupica na zadnjem kraju topa, du uzdune ose i da se u nju umetne i zalepi oko-vijak. Kroz ovaj oko-vijak prolazie konopac za osiguranje i vezivanje topova.

    Levo i desno od otvora toparnice dodata su ojaanja u vidu letvice 3x1,5 mm. Kroz letvice su izbuene rupice runim svrdlom prenika 0,8 mm. Slobodni krajevi oko-vijaka sa prethodne slike ubacuju se u izbuene rupice i uvruju instant-lepkom. Na palubi iza karusela ugrauje se po jedan oko-vijak sa privezanom koturaom, koja zajedno sa koturaom na zadnjoj strani topovskih kolica ini vez za povla-enje i osiguravanje topa od izletanja kroz toparnicu.

    Treba takoe napomenuti da ukoliko se koriste originalni topovi za gornju palubu broda, zbog njihove veliine javlja se problem pri prolasku cevi kroz toparnice. Topovi su malo previsoki na lafetu, pa su stoga cevi usmerene blago nadole. Ovaj problem se lako reava tako to se pre montae osovina sa tokovima skalpelom, malim turpijama okruglog preseka ili mini-glodalicom spuste urezi za osovine sve do donje daske kolica, a mogue je ak malo urezati i mesto za osovinu u donju plou.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K EOvim se visina topova sputa u dovoljnoj meri da cevi topova mogu lako da prou kroz otvore topar-

    nice, pa i da budu blago podignute nagore kako u praksi i treba da bude.

    Brodska kuhinja i brodska pe

    Prema originalnim nacrtima i uputstvima brodska pe postavlja se asimetrino uz otvorenu stranu broda kako bi se bolje videla. U tom poloaju, odak pei prolazi kroz palubu pramanog katela tano na sredini desnog prolaza, blokirajui prilaz sa stepenica koje vode na katel.

    U praksi, kod galeona iz XVIXVIII veka, brodska pe je bila ciglom ozidano loite u potpalublju, koje se nalazilo uvek simetrino postavljeno du ose broda kako ne bi naruavala balans i stabilnost broda svojom prilino velikom masom.

    Umesto predloenog naina montiranja brodske pei, moete pe pozicionirati kao na slici: pe je rotirana za 90 stepeni u odnosu na osnovna uputstva i svojom uom stranom je priljubljena uz zid pram-anog katela, simetrino izmeu vrata pramanog katela. Ukoliko je potrebno, modifikujte dimenzije pei tako da se lako uklopi u predloenu montau.

    Montiranjem pei u ovom poloaju, ona se nalazi tano ispod ventilacione reetke pramanog katela to je i bio najee sluaj, a odak pei prolazi kroz reetku kao to se vidi na donjoj slici. Vrata kao i prolaz od stepenica pramanog katela ostaju slobodni, a ne blokirani kao u osnovnim uputstvima.

    Patiniranje i rustifikacija brodaU standardnoj verziji kompleta delova i uputstava za izradu modela galeona isporuuje se za izradu spoljne oplate broda furnir od mahagonija. Uputstvima se predlae lakiranje mat bezbojnim lakom ime se dobija vrlo efektan izgled broda sa izraenim detaljima.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K EMeutim, sa istorijske take gledita, taj pristup finalnoj obradi trupa i oplate u izradi modela nije

    u skladu sa tradicijama gradnje iz XVIXVII veka. Brodovi su se u tom periodu gradili uglavnom od orahovog drveta, ili drugih kvalitetnih drvnih graa (hrast, bor, itd.).

    Galeon San ovani Batista prema oskudnim istorijskim podacima bio je izgraen u najveoj meri od orahovog drveta. U skladu sa tim ovde e biti opisan nain patiniranja i finalne obrade kako bi se dobio rustian, patiniran izled broda izgraenog od orahovog drveta.

    Izgled trupa broda pre postavljanja zavrnog sloja oplate od mahagoni-furnira

    Izgled trupa nakon postavljanja zavrnog sloja oplate od mahagonija

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Izgled oplate od mahagonija nakon bajcovanja vodenim rastvorom bajca zeleni orah. Dva premaza vodenim rastvorom bajca promenila su u potpunosti boju mahagonija u boju orahovine patinirane i

    nagriene vodom, vlagom i atmosferskim uticajma. Bajc se moe nanositi etkom ili sunerom sa brisa-njem vika lazure. Nakon to se prvi premaz potpuno osui, patiniranje se ponavlja jo jednom ili dva

    puta prema potrebi i eljenom stepenu zatamnjenja

    Nakon to se cela oplata od mahagonija patinira vodenim rastvorom bajca u boji zelenog oraha, na dobro osueni bajcovani furnir nanosi se jedan ili vie premaza akrilne lazure sa voskom u boji oraha.

    Rezultat je boja tamnog oraha bez visokog sjaja kao na slici

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Izgled broda uraenog od originalnih delova i mahagoni-fuirnira nakon procesa patiniranja i rustifikacije

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Izrada zvonika i montaa zvonaBrodsko zvono najee je bilo montirano na zvonicima koji su se nalazili ili na pramanom katelu ili na krmenom katelu kod kormilarske kuice. Zvono je sluilo za najavu opasnosti, napada gusara ili nepri-jateljskih brodova, za uzbunjivanje ili sazivanje posade, oglaavanje u gustoj magli i slaboj vidljivosti itd.

    Na slikama je prikazan alternativni nain izrade zvonika i montae brodskog zvona.Zvonik sa zvonom sastavite od preostalih delova gredica 5x5 mm tako to ete odsei od ostataka

    gredica 5x5 mm dva komada duine 32 mm (vertikalni nosai), jedan komad duine 10 mm (horizon-talni nosa zvona) i dva komada duine 20 mm koji se slepe u blok 5x10x20 mm od koga se isecanjem i turpijanjem pravi luk zvonika. Nain sastavljanja sa dimenzijama prikazan je na slici.

    Kada se zvonik sastavi i zalepi, kroz zvono se provue ekser kojim se zvono zakuca i fiksira na horizon-talni nosa zvona 5x5x10 mm. Zvonik sa zvonom postavlja se zajedno sa postavljanjem ograde krmenog katela koja se izrauje u narednim fazama.

    Na ogradici krmenog nadgraa na mestu gde se postavlja zvonik treba izostaviti 3 dvostrana balustera kako bi se montirao zvonik.

    Deo postupka montae zvonika vidi se na donjoj slici, gde su postavljeni samo vertikalni stubovi nosai luka i zvona, i gde su izostavljena 3 sredinja balustera.

    Stubovi zvonika zasecaju se testericom u visini rukohvata krmene ograde do polovine debljine stuba, a na mestu montae takoe se prave urezi na rukohvatu ograde, irine stubia i dubine do polovine irine stubia. Kada se stubovi postave na mesto i zarezani delovi uklope, dobiete izgled stubova kao na slici.

    Nakon montae vertikalnih stubova, postavlja se nosa zvona sa zvonom. Runom builicom probuiti rupice prenika 0,8 mm na svakom stubu, a potom ekserima i instant-lepkom uvrstiti nosa zvona kao to je prikazano na slici i na nacrtu.

    Nakon toga montira se luni deo zvonika.Zvonik je mogue u potpunosti sastaviti odvojeno, a zatim sve kompletno montirati prema slici i

    uputstvu.

  • P O T P U N S A D R A J A S O P I S A Z B I R K E

    Obrada postolja za modelPostolje koje se isporuuje uz model uni-verzalnog je tipa i ne nalee kako treba ni u jednom poloaju modela na postolju. Odstupanja su prikazana na slici pored.

    Kako bismo mogli model da smestimo na postolje u pravilnom poloaju neophod-na je mala obrada postolja mirglanjem ili bruenjem vrnih delova luka, kako bi se postolje prilagodilo obliku trupa naeg modela.

    Ukoliko imate ablone za rebra broda, moete kopirati na karton oblik rebara br. 5 i br. 10. Prenoenjem ablona na stalak moete dobiti vrlo pribline kote za skida-nje vika materijala i prilagoavanje obliku.

    Naravno, mogue je u iteracijama paljivo mirglati/brusiti krajeve postolja kao na slici, sve dok se ne dobije eljeni rezultat.

    Nakon bruenja, omirglane delove nije neophodno bajcovati ili farbati: nakon lakiranja obruenih delova nitro-bezbojnim lakom postolje je poprimilo originalnu boju i na lakiranim delovima.