Шта можемо сазнати о усколинијском региону АГЈ из [ОIII] ...
-
Upload
abbot-compton -
Category
Documents
-
view
53 -
download
2
description
Transcript of Шта можемо сазнати о усколинијском региону АГЈ из [ОIII] ...
Шта можемо сазнати о усколинијском региону АГЈ из[ОIII] λ λ 4959, 5007 Ǻ линија?
Ковачевић ЈеленаАстрономска Опсерваторија Београд
Волгина 7
План предавања:
• Активна Галактичка Језгра (АГЈ) – особине и унификациони модел
• [OIII] 4959, 5007 Ǻ eмисионе линије:
1. Израчунавање физичких параметара (Te, ne), однос флуксева [OIII] линија
2. Проучавање кинематике АГЈ из асиметрије [OIII] линија
Активна Галактичка Језгра
• 10 % од укупног броја галаксија
• Сјајно, промењиво језгро у односу на остатак галаксије
• 104 пута већа луминозност него код типичних галаксија
• Интезивно зрачење долази са мале запремине (<< 1 pc3), и одвија се у широком опсегу (oд гама до радио зрачења)
• Квазари I,II, Сајфертове галаксије I, II, блазари, LINERs објекти
- • Супермасивна црна рупа М ~106 -
1010 маса сунца• Акрециони диск материје -
термално зрачење • Млаз материје – џет• Широколинијски регион ( BLR ), n ~1010 cm-3, доминира
рекомбинација • Усколинијски регион ( NLR ), n ~ 103 cm-3, доминирају судари• Торус прашине
Унификациони модел – структура АГЈ
[OIII] 4959, 5007
HβHγHδ
Syfert 2Syfert 2Kvazar 2Kvazar 2
Syfert 1Syfert 1Kvazar 1Kvazar 1BlazarBlazar
Syfert 2Kvazar 2
Syfert 1Kvazar 1
Blazar
Centaurus A Arcs
Временска промењивост спектра
[ОIII] λ λ 4959, 5007 Ǻ линије [OIII] λ λ 4959 Ǻ (2s² 2p² ¹D – 2s² 2p² ³P ) 5007 Ǻ (2s² 2p² ¹D - 2s² 2p² ³P )
Забрањени прелази!Могу се посматрати само у спектрима АГЈ ( усколинијски регион ) и емисионим маглинамаНастају сударним процесима (ЛТДР – израчунавање ne, Te!)Обе линије имају исти облик
[OIII] 4959, 5007
Hβ
HγHδ
22
22
11
22
Израчунавање Te, ne из [ОIII] λ λ 4959, 5007 Ǻ линијa
j4959+j5007 = 7.73 exp [(3.29 x 104 )/T]j4363 1+4.5 x 10-4 (Ne/Te
1/2 )
j6548+j6583
j5755
6.91 exp [(2.50 x 104 )/T]=1+2.5 x 10-3 (Ne/Te 1/2 )
Oднос флуксева ј5007/ј4959
Из спектара планетарних маглина:• Rosa (1985): 3.03 ± 0.03• Iye et al. (1987): 3.17 ± 0.04• Leisy (1996): 3.00 ± 0.08
Из теоријских прорачуна:• Storey and Zeippen (2000): 2.98
• Примена при рачуну Te,ne
• Калибрација инструмената
Из спектара АГЈ ?
• SDSS (Sloan Digital Sky Survey), DR4• DIPSO software (за одузимање континуума, за
отклањање линија FeII, Hβ)• Упоређивали смо облик [OIII] 4959Ǻ и 5007Ǻ линије• Селекцијом изабрана 62 спектра АГЈ
Oднос флуксева ј5007/ј4959 из спектара АГЈ
Oднос флуксева ј5007/ј4959 из спектара АГЈ
PKS 2300-68
PKS 2135-14
SDSS J082308.23+42252000
Резултати:
ј5007/ј4959= 2.993 ± 0.014
2007 MNRAS 374 1181DDimitrijević, M. S., Popović, L. Č., Kovačević, J., Dačić, M., Ilić, D.
Kинематичке особине АГЈ из асиметрије [ОIII] λ λ 4959, 5007 Ǻ линија
Доплерова ширина: Гаусовски профил
Асиметрија - потпис џета!
Асиметрија [ОIII] λ λ 4959, 5007 Ǻ линија
31 спектар АГЈ из SDSS DR4 Фитовали смо спектре са два гаусијана
Брзина избацивања материје:
Vout = (d1 - d2) * c
Корелација између асиметрије [ОIII] λ λ 4959, 5007 Ǻ и CIV (UV) 1549 Ǻ линија
40 спектара АГЈ из атласа: Marziani et al.(2003) Фитовали смо [OIII] и CIV 1549 линије са Гаусијанима Из помераја Гаусијана мерили смо асиметрију Раздвојили смо узорак на радио јаке (RL) и радио слабе (RQ) објекте
PKS 0003+15
PG 1309+355
Резултати:
Радио јаки објекти Радио слаби објекти
Хвала на пажњи